RS102703A - Ograda - Google Patents

Abstract

Obrada za sprečavanje insekata da uđu u oblast na otvorenom koja se sastoji od suštinski uspravne strukture sa visinom, pogodnom da spreči niskoleteće insekte da uđu u pomenuti prostor na otvorenom. Struktura ograde je impregnirana sa insekticidom.

Description

OGRADA

Prikazani pronalazak se odnosi na ogradu koja sprečava insekte da uđu u odgovarajuću oblast. Pronalazak se takođe odnosi na upotrebu takve ograde.

U cilju zaštite ljudskih bića i životinja od bolesti i uznemiravajućeg efekta neprijatnih insekata, na primer ujeda ili uboda, u tokom godina razvila su se brojna rešenja. Jedno od najpoznatijih rešenja je prekrivanje izvesne oblasti, na primer postelje ljudi, mrežom za komarce koja sprečava da osoba ispod mreže bude ujedena od strane insekata kao što su komarči ili muve.

U US patentu br. 5 048 551, opisan je specijalni razvoj u okviru oblasti zaštite ljudskih bića protiv insekata koji lete, naime pokretna mreža za insekte za korisnike u bazenu. Ova mreža za insekte ima osnovni deo povezan za brojne uspravene delove između kojih je mrežasti materijal pričvršćen sprečvajući insekte da dođu do osoba ispod pokretne mreže za insekte.

U cilju povećanja efikasnosti mreža za komarce, poznato je da se impregniraju mrežasti materijali sa repelentima insekta ili čak insekticidima da bi ubili insekte koje dodirnu mrežastu strukturu. Za ljude koji nose odeću, takođe tekstilni predmeti mogu biti impregnirani sa repelentima insekta i/ili insekticidima kao zaštitnim sredstvima.

Različita sredstva koja se koriste kao repelenti za insekte i insekticidi su opisana u međunarodnim patentnim prijavama WO 98/18998 i WO 01/37662 i Evropskoj patentnoj prijavi EP 382 382 i njihovim referencama. Takođe u ovim patentnim prijavama i njihovim referencama opisani su vodeni repelenti, na primer silikonsko ulje ili vosak, da bi se sprečilo spiranje repelenta insekata ili insekticida i takođe sredstva za zaštitu protiv UV zračenja koja sprečavaju da se repelenti insekata ili insekticidi raspadnu usled UV zračenja.

Još jedan pokušaj smanjenja neprijatnosti insekata je ubijanje insekata prskanjem vazduha na primer na mestima razmnožavanja. Prskanje vazduha insekticidima se dalje koristi da smanji efekat insekata na poljoprivrednim poljima.

Naročito u tropskim zemljama, veliki broj insekata, tipično letećih insekata, izaziva suštinske probleme kao vektori i prenosioci zaraznih bolesti, kao na primer tripanozomijaze, napadaju ljudska bića i životinje, dok ogromni napori su koncentrovani u kontroli ovih insekata. Međutim, naročito za siromašnije zemlje, trošovi u vezi sa ovim naporima, naročito visokom cenom insekticida imaju ne mali uticaj na ekonomiju ovih zemalja. Koristeći velike količine insekticida prskanjem, na primer poljoprivrednih polja, takođe mogu izazvati probleme životne sredine. Dalje, ograničavaju se mogućnosti za ove zemlje da izvoze svoje poljoprivredne kulture, s obzirom da ostatci pesticida mogu ostati na poljoprivrednim usevima i biti detektovani od strane vlasti u zemljama gde se uvoze. Evropski i severno američki farmeri se suočavaju sa istim probemom zaštite naspram zadržavanja na poljoprivrednim kulturama posle prskanja. Kada se primenjuju pesticidi direktno na poljoprivredne kulture, moraju se poštovati vremena zadržavanja, ali ovo može biti teško za farmere, naročito kada se sorte voća i povrća koje se beru pre vremena. Poštujući vremena zadržavanja za zrela voća, rizik mlađeg voća je da bude oštećen i da nikad ne bude prodat. Pored toga to dovodi do rizika otpornosti insekata na insekticide.

U pogledu činjenice da veliki broj letećih insekata su neprijatni za ljudska bića i životinje, ili direktno kroz napad insekta ili indirektno kroz poljoprivredne efekte izazvane od strane insekata, biće poželjno naći rešenje kao ograničiti negativni uticaj insekata na svakodnevni život. Naročito, bilo bi poželjno naći rešenje za odbijanje ili ubijanje insekata u pokušaju da dođu do ljudi, životinja ili poljoprivrednih biljaka. Naročito, interesantno je sprečiti kontakt između insekata i domaćina (čoveka, životinje ili biljke), jer čak i kratki kontakti mogu biti dovoljni za insekte da oštete domaćina. Insektima koji nose bolesti može biti potrebno samo nekoliko sekundi posle sletanja da nanesu štetu domaćinu. Tretiranje zidova u kući može prema tome dobro ubiti komarce, ali komarči u glavnom ostaju na zidovima pošto su savladani i mogu kao takvi već preneti bolest. Biljke su ispitivane na oportunistički virus koji prenose afidije pri sletanju i na ovaj način prenose virus. Obe grupe insekata će sleteti na mrežu koja štiti domaćina i čak ukoliko ne mogu fizički da prodru, već su primili dozu insekticida koja može poremetiti njihovo ponašanje i prema tome smanjiti šansu da prenese bolest.

Cilj je postignut postupkom sprečavanja nisko letećih insekata da uđu u oblast koja je na otvorenom. U zavisnosti od toga kakav je, postupak se sastoji od obezbeđivanja ograde sa suštinskom uspravnom strukturom koja bar delimično okružuje oblast, struktura ima visinu pogodnu da spreči nisko leteće insekte da uđu u oblast koja je na otvorenom, poželjno visinu između 0.5 i 2 m, gde je bar deo strukture obezbeđen sa insekticidom koji može preći na insekte dodirivanjem bar dela strukture.

U cilju razumevanja i ocene funkcionisanja ove ograde, sledeća opažanja su suštinska. Kao što intenzivne studije otkrivaju, većina neprijatnih insekata koji lete, kao što su na primer cece muva, stomoksi ili tabanidi, lete pri realtivno niskim visinama, tipično pola metara iznad zemlje. Prema tome, opkoljavanjem oblasti na otvorenom, na primer poljoprivrednog polja ili dečijeg igrališta, sa ogradom na primer visine 1.5 metara, može sprečiti nisko leteće insekte da dođu u oblast na otvorenom. Ovo privlačno rešenje probelma koji postoji hiljadama godina može se naći samo sa znanjem ponašanja takvih neprijatnih insekata.

Izbor visine ograde, na primer 1 m, 1.5 m ili 2 m, može takođe uzeti u obzir prisutnost insekata za oprašivanje kao što su pčele koja često imaju veće visine letenja nego insekti štetočine. Optimalna visina prema tome tiče se i ciljanih i ne ciljanih insekata.

Insekti pri susretu sa ogradom u njihovom letu pri normalnoj visini će se često spustiti na mrežu pre sletenja na cilj ili puzanja kroz rupe. U cilju sprečavanja štetočina ili neprijatnih insekata pošto su dotakli strukturu ograde da odlete do njihovog cilja, bar deo strukture ograde prema pronalasku sadrži insekticid koji se prenosi na insekte dodirom ovog dela strukture. U slučaju, da je struktura tvrdi zid ili površina kao cirada, insekticid može biti nanesen kao površinski sloj ili može čak biti deo strukture zida.

Prednost ograde prema pronalsku u poređenju sa mrežama za komarce je daje nepotrebno pokriti oblast u cilju sprečavanja insekata od ulaska. Čak velike oblasti kao poljoprivredna polja ili sela mogu biti okruženi sa ogradom prema pronalsku zahtevajući samo relativno male količine materijala u poređenju sa potpunim prekrivanjem oblasti.

Ograda sa insekticidima ima dalje prednosti da insekti koji su unutar oblasti mogu dopreti i pipnuti ogradu i primiti insekticid koji će smanjiti gustinu insekata u oblast okruženoj sa ogradom.

U cilju sprečavanja insekata da puze po zemlji ili buše zemlju, na primer tipulidne ili skarabidne larve, i uđu u oblast koja je zaštićena, struktura ograde može se sastojati od zemljanih delova koji se nastavljaju u zemlji. Ovi zemljani delovi mogu se nastavljai u zemlji od opšte strukture ograde ali poželjno ona se produžava sa mrežom u zemlju. Produžavanjem do izvesne dubine u zemlji, ovi delovi u zemlji takođe sprečvaju insekte da pređu u gornjem zemljištu u oblast koja je zaštićena.

Tipično međutim, nije neophodno da ograda za upotrebu za takav postupak dolazi do zemlje. Ovo takođe ukazuje na lakše i jefinije dizanje ograde. Prema tome poželjno je sniziti ivicu ograde do izvesnog odstojanja na primer 5 do 20 cm, iznad zemlje omogućavajući insektima koji puze da pređu ogradu. Ustvari u nekim slučajevima, vrlo je poželjno da insekti koji puze pređu ogradu, jer paukovi i izvesne bube kao što je karabid i bube karnivore su korisne i poželjne unutar oblasti. Kontrola insekata sa ogradom prema tome uključuje brigu o životnoj sredini bolje nego nanošenjem spreja preko biljaka.

U najjednostavnijoj verziji, ograda prema pronalasku nije neophodno da sadrži insekticid, kroz upotrebu takvog insekticida povećana je efikasnost. Prema tome, ograda ime suštinski uspravnu strukturu u kojoj struktura ima visinu pogodnu da spreči nisko letuće insekte da uđu u oblast pod otvorenim nebom, poželjno visinu između 0.5 m i 2m, gde struktura ima donje ivice smeštene na izvesnoj visini iznad zemlje, poželjno između 5 cm i 20 cm iznad zemlje, omogućavajući insektima koji puze da prođu ogradu i bez insekticida mogu dobro služiti gore navedenoj svrsi do izvesnog stepena. U ovom slučaju međutim, vrlo je poželjno da se ograda sastoji iz gornjeg dela koji je savijen u konkavnu strukturu za hvatanje u klopku insekata. Insekti koji iskuse blokadu sa ogradom na njihovom putu letenja mogu pokušati da lete uz površinu ograde u cilj i da pređu prepreku. Međutim, kada dosegnu gornji deo savijenog dela, biće zarobljeni i na kraju umreti. U ovom slučaju, upotreba feromona koji privlače insekte u gornjem delu može biti prednost koja povećava šansu dovođenja insekata u zamku.

Međutim najveća korist od ograde prema pronalasku je doživljena uključujući insekticid u bar deo strukture, insekticid se prenosi na insekte dodirivanjem bar ovog dela strukture.

Insekticid koji se primenjuje može biti zasnovan na piretroidima, organofosfatima, nikotinoidima, neonikotinoidima, piridinima, pirimidinima, pirazolima, pirolima, dilail hidrazinima, sulfonatima, hinazolinima, azometinatima, trizinima, jedinjenjima benzol-uree ili karbamatima. Brojna moguća sredstva se nalaze u međunarodnim patentnim prijavama WO 98/18998 i WO 01/37662 i Evropskoj patentnoj prijavi EP 382 382.

U izvesnim izvođenjima, kao kad je ograda tvrda, suštinski uspravne strukture su izvesne visine, na primer jedan ili dva metra. Izraz suštinski uspravne pokriva vertikalne strukture ograde i strukture koje su nagnute, ali koje međutim ne postižu potpuno pokrivanje oblasti. Prema tome, oblast koju je potrebno zaštiti ostaje oblast na otvorenom, samo sa zaštitnom ogradom duž ivice oblasti koja je na otvorenom i ne pokriva oblast. Ograda može biti tvrdi zid, na primer napravljen od drveta, stakla, metala ili polimera.

Poželjno međutim, takva ograda je ostvarena sa tvrdim, suštinski uspravnim delovima okvira, na primer drvenim stubovima, između kojih je zakačena zaštitna struktura, na primer meka struktura, na primer, mreža tekstil ili folija. Alternativno strukturi mreže, takođe mogu biti korišćeni perforirana folija ili laminat. Pogodna mrežasta struktura može biti ista kao ona korišćena za mrežu za komarce, koja na primer je korišćena za prekrivanje prozora ili vrata u zgradama kao zaštitinih sredstava protiv insekata. Takva mreža može imati otvore sa veličinom koja sprečava insekte koji nisko lete od lakog prolaska kroz mrežu. Ali, čak sa dosta velikim rupama u poređenju sa insektima, većina insekata će se uhvatiti u mrežu i koristiti ih kao mesto za odmaranje. Kada je snabdevena sa insekticidima, mreža može biti efikasna kao oruđe čak i u slučaju gde insekti mogu lako proći kroz nju.

Struktura za ogradu prema pronalasku kao što je mreža, tekstil ili laminat mogu sadržati niti koje su ljudi napravili kao i prirodne niti, na primer viskozu, pamuk, stalklene niti, polimerna vlakna, na primer napravljena od polivinilhlorida (PVC), poliestera, polietilena, polistirena, polioksietilena, polipropilena, poliamida ili najlona i smeše ili kopolimera uključujući ove materijale.

Materijal ili struktura mogu biti impregnirane ili po površini tretirane sa insektcidima ili insekticidi mogu biti ugrađeni u materijal strukture. Kako se takva impregnacija ili inkorporacija insekticida može postići generalno je opisano u prethodnom stanju tehnike, na primer za mrežu od poliestera u međunarodnoj patentnoj prijavi WO 01/37662. Prednost je, ukoliko je insekticid u strukturi ograde čineći bar delimično unutaršnju strukturu i polako migrirajući ka površini strukture, tako da se insekticid prenosi na insekte dodirivanjem strukture što je moguće u produženom vremenu, poželjno u toku nekoliko godina.

Međutim, u izvesnim specijalnim primenama, kratko vreme života insekticida može biti poželjno. Naročito, kada u kasnijem stadijumu, struktura se ukloni i uništi, poželjno je da vreme života insekticida bude kraće.

U principu, ograda prema pronalasku može biti razmeštena kao pokretna ograda na vodi, koja bi se koristila da zaštiti ljude ili životinje u vodenoj sredini, na primer bazenu ili igralištu koje je napolju u vodi na plaži.

Međutim poželjna ograda prema pronalasku je na čvrstom zemljištu.

U slučaju da insekt uleće u strukturu ograde, na primer mrežastu strukturu, insekat može pokušati da leti duž strukture ograde u pravcu nagore da bi zaobišao prepreku. Uzimajući ovu stvar u obzir, struktura je dalje razvijena i ima gornji deo koji sadrži insekticid. Efekat ovog dela pomoću koga se dovodi u zamku može biti povećan ugradnjom sprečivača tipa čeromona (hemikalija korišćenih u komunikaciji insekata), atraktanata ili feromona. Ovo je još jedan od načina da se poboljša način selektivnosti ograde između insekta štetočina i onih insekata koji to nisu.

Gornji deo poželjno je savijen za hvatanje u zamku ovih insekata koji se pokreću gore duž površine strukture. S obzirom da se insekt kreće nagore duž strukture, on će na istoj tački biti zarobljen u delu koji je savijen i dodirivanjem ovog gornjeg dela savijenog dela, insekticid se prenosi na insekta. U ovom slučaju, može biti prednost da se atraktant za insekte, na primer feromoni ili mamaci koriste u savijenom delu da bi se povećala efikasnost zamke.

U daljem izvođenju, gornji deo može se sastojati od insekticida koji je različit od ostale strukture. Na primer, insekti koji su postali otporni na insekticid mreže mogu biti ubijeni u slučaju da dodirnu gornji deo ograde. Kombinacija dva insekticida u odvojenim delovima strukture može takođe biti posmatrana kao mehanizam za sprečavanje ili odlaganje početka otpornosti kada oba insekticida nisu već prisutna.

S obzirom da se ograda prema pronalasku koristi na otvorenom, važno je da se insekticid ne sapere sa strukture i pored toga insekticid treba sprečiti da se raspadne usled UV zračenja. Oba problema su podeljena za poliestarsku strukturu u međunarodnoj prijavi WO 01/37662 i njene reference takve da takođe ovaj probelm je rešen kobinacijom znanja iz prethodnog stanja tehnike sa ogradom prema pronalasku. Zaštita se može postići sa pogodnim pokrivanjem površine, impregnacijom sa ili integracijom sredstva za migraciju insekata.

U stvari, korišćenjem ograde sa gornjim delom koji je savijen na primer približno cirkularnom krivinom, insekti koji dodirnu strukturu i zatim lete gore mogu biti zarobljeni u gornjem delu i tu umreti. Ovo je efikasnije ukoliko sredstvo za privlačenje insekata, na primer feromoni ili mamci, se koriste u savijenom delu da bi poboljšali efikasnost zamke. U ovom slučaju, struktura ograde je efikasna i nema potrebu čak za insekticidima. Prema tome u izvesnim slučajevima, za brojne insekte, oblast na otvorenom može biti čuvana slobodnom od insekata koji lete okruživan]em oblasti na otvorenom sa ogradom kojoj je zakrivljeni gornji deo, i gde gornji deo deluje kao zamka.

Poželjno struktura prema pronalasku je impregnirana ili prekrivena sa sredstvom koje štiti protiv vremenskih prilika i UV uključujući raspadanje. Insekticidi mogu biti inkorporirani u strukturu i mogu biti kombinovani sa hemikalijama ili kopolimerima koji regulišu njihovu migraciju, štite ih protiv vremenskih uslova i naročito naspram UV zraka. Da bi se poboljšao kasniji efekat, neke od ovih hemikalija mogu migrirati na površini kao insekticid i prema tome smanjiti UV inaktivaciju insekticida već na površini. Postepenom migracijom na površinu insekticida postiže se zaštita efikasna mesecima, poželjno godinama za insekticide. U slučaju da repelenti insekata su poželjni u vezi sa pronalaskom i ugrađeni u strukturu, ovi repelenti mogu biti efikasni tokom meseci ovim postupkom.

Pored toga, za insekte koji su privučeni feromonima kao što su bube i moljci, feromoni ili hemijski mamci mogu biti integrisani kao deo strukture ili prevučeni na površini kao što je gore opisano. S obzirom da je efekat repelenata, mamaca i feromona zasnovan na isparavanju aktivne materije i prema tome još bržem oslobađanju aktivnog materijala nego onog od insekaticida, koji mogu raditi samo u kontaktu, mreža ili laminat mogu biti konstruisani na način da se deo koji čini ove materijale može zameniti ili može ponovo tretiratu u intervalima.

U još jednom izvođenju pronalaska, struktura ograde može biti poželjna da privlači izvesne insekte. Vidljive boje mogu delovati privlačno na izvesne insekte i biti korisni kao boje za strukturu ograde. Na primer, žuto je privlačno za izvesne bube, muve i afidije.

U slučaju da je glavna namera ubiti insekta, prednost je da struktura ograde prema pronalasku crna, jer je crna nevidljiva za veliki broj insekata. Ova vrsta insekata će biti sprečena da vidi strukturu, na primer mrežu i uleteće direktno u nju, dok se insekticid prenosi na insekta, koji ih zatim ubija.

Brojne prednosti postignute su ogradom prema pronalasku. Korišćenje ograde za okruživanje jedinica za pašu stoke, smanjivanje stresa stoke zbog ugriza insekata je izostavljeno kao i potencijalne bolesti koje prenose ovi insekti životinjama. Rezultat je veća proizvodnja mleka i mesa, efekat koji je najizraženiji u tropskom i subtropskim regionima. Smanjenje prenošenja bolesti generalno poboljšava zdravstvenu situaciju u specijalno tropskim zemljama sa smanjenom potrebom za lekovima, što takođe ima pozitivan uticaj na ekonomiju. Ali ne samo u tropskim zemljama, ograda prema pronalasku je prednost. Takođe u mnogo temperiranijim klimatskim zonama, takva ograda nalazi primenu, na primer u zaštiti useva naspram nisko letećih ili po zemlji puzećih ili skakajućih insekata.

Bolesti koje se sprečavaju korišćenjem ograde prema pronalasku uključuju tripanozomijaze (bolest spavanja) koju prenose cece muve, brojne bolesti koju prenose krpelji: groznica istočne obale, 'cowdirosis', anaplazmoze, babezioze, dermatofiloze (streptotrihoze), sekundarne infekcije kože, malarija, leishmaniajaze, denga, filariaze, elefantijaze i onkocerciaze i drugi oblici triptanozomijaza, mastitisa i 'blow fly' infekcija na ovcama i stoci. Pored toga, može biti sprečena anemija/hematokrita izazvana stomoksima, tabanidima, lekatoplajohs i

PVC.

U tabeli 1 je lista brojnih važnih virusnih bolesti koje prenose komarči na ljude i odgovarajući poznati vektori i u tabeli 2 je lista brojnih humanih patogena mehanički prenosivih kućnim i sličnim muvama. Ove i druge bolesti mogu biti sprečene ili bar smanjene za ljude i životinje bar delom ograđivanjem bar delom ogradom prema pronalasku.

Prikazani pronalazak se odnosi ali nije ograničen na sledeće aktivne insekticide izabrane iz grupe koju čine piretroidna jedinjenja kao što su

• Etofenproks: 2-(4-etoksifenil)-2-metiipropil-3-fenoksibenzil etar,

• Fenvalerat: (RS)-alfa-cijano-3-fenoksibenzil (RS)-2-(4-hlorofenil)-3-metilbutirat, • Esfenvalerat: (S)-alfa-cijano-3-fenoksibenzil (S)-2-(4-hlorofenil)-3-metilbutirat, • Fenpropatrin: (RS)-alfa-cijano-3-fenoksibenzil 2,2,3,3-tetrametilciklopropankarboksilat, • Cipermetrin: (RS)-alfa-cijano-3-fenoksibenzil (lRS)-cis, trans-3-(2,2-dihlorovinil)-2,2-dimetilciklopropankarboksilat, • Permetrin: 3-fenksibenzil (lRS)-cis,trans-3-(2,2-dihlorovinil)-2,2-dimetil-ciklopropankarboksilat, • Cihalotrin: (RS)-alfa-cijano-3-fenoksibenzil, (Z)-(lRS)-cis-3-(2-hloro-3,3,3-trifluoroprop-]-enil)-2,2-dimetilciklopro

pankarboksilat,

• Deltametrin: (S)-alfa-cijano-3-fenoksibenzil (lR)-cis-3-(2,2-dibromovinil)-2,2-dimetilciklopropankarboksilat, • Cikloprotrin: (RS)-alfa-cijano-3-fenoksibenzil (RS)-2,2-dihloro-l-(4-etoksifenil)ciklopropankarboksilat, • Fluvalinat (alfa-cijano-3-fenoksibenzil-N-(2-hloro-alfa,alfa,alfa-trifluoro-p-tolil)-D-valinat,

Bifenthrin: (2-Metilbifenil-3-ilmetil)()(Z)-(lRS)-cis-(2-hloro-3,3,3-trifluoro-1 -propenil)-2,2-dimetilciklopropankarboksilat,

• 2-metil-2-(4-bromodifluorometoksifenil)propil

• (3-fenoksibenzil)etar

• Tralometrin: (S)-alfa-cijano-3-fenoksibenzil (lR-cis)3((l'RS)

• (1 \2\2\2'4ctrabromoetil))-2,2-dimetilciklopropankarboksilat,

• Silafluofe: 4-etoksifenil (3-(4-fluoro-3-fenoksifenil)propil}dimetilsilan,

• D-fenotrin: 3-fenoksibenzil (lR)-cis, trans)-hrizantemat,

• Cifenotrin: (RS) -aIfa-cijano-3-fenoksibenzil (lR-cis, trans)-hrizantemat,

D-rezmentrin: 5-benzil-3-furilmetil (lR-cis, trans)-hrizantemat,

• Akrinatrin: (S)-alfa-cijano-3-fenoksibenzil (lR-cis(Z))-(2,2-dimetil-3-(okso-3-(l,l,l,3,3,3-heksafluoropropiloksi)

propenil(ciklopropankarboksilat,

• Ciflutrin: (RS)-alfa-cijano-4-fluoro-3-fenoksibenzil 3-(2,2-dihlorovinil)-2,2-dimetilciklopropankarboksilat, • Tefluthrin: 2,3,5,6-tetrafluoro-4-metilbenzil (lRS-cis(Z))-3-(2-hloro-3,3,3 -trifluoroprop-1 -enil)-2,2-dimetilciklopropan

karboksilat,

• transflutrin: 2,3,5,6-tetrafluorobenzil (lR-trans)-3-(2,2-dihlorovinil)-2,2-dimetilciklopropankarboksilat, • Tetrametrin: 3,4,5,6-tetrahidroftalimidometil (lRS)-cis, trans-hrizantemat, • Aletrin: (RS)-3-alil-2-metil-4-oksociklopent-2-enil (lRS)-cis, trans-hrizantemat, • Praletrin: (S)-2-metil-4-okso-3-(2-propinil)ciklopent-2-enil (1R)-cis, trans hrizantemat, • Empentrin: (RS)-l-etinil-2-metil-2-pentil (lR)-cis, trans-hrizantemat, • Imiprotrin: 2,5-diokso-3-(prop-2-inil)-imidazolin-l-ilmetil (1R)-cis, trans-2,2-dimetil-3-(2-metil-l-propenil)-ciklopropan

karboksilat,

• D-flametrin: 5-(2-propinil)-furfuril (lR)-cis, trans-hrizantemat i 5-(2-propinil)furfuril 2,2,3,3-tetrametilciklopropankarboksilat;

Sadašnji poželjni piretroidi uključuju deltametrin, etofenproks, alfacipermetrin, lambdacihaltrin i ciflutrin.

Drugi aktivni insekticidi koji mogu biti korišećni sami ili u kombinaciji, ali poželjno da se nemešaju sa piretroidima su na pr. karbamatna jedinjenja kao što su • Alanikarb: S-metil-N-[[N-metil-N-[N-benzil-N(2-etoksi-karboniletil)arninotio]karbamoil]tioacetimidat,

• Bendiokarb: 2,2-dimetil-l,3-benzodioksol-4-il-metilkarbamat),

• Karbaril (1-naftilN-metilkarbamat,

• Izoprokarb: 2-(l-metiletil)fenil metilkarbamat,

• Karbosulfan: 2,3-dihidro-2,2-dimetil-7-benzofuranil [(dibutilamino)tio]metilkarbamat,

• Fenoksikarb: etil[2-(4-fenoksifenoksi)etil]karbamat,

• Indoksakarb: Metil-7-hloro-2,3,4a,5-tetrahidro-2-[rnetoksikarbonil(-4-trifluorometoksifenil)],

• Propoksur: 2-izopropiloksifenol metilkarbamat,

• Pirimikarb: 2-dimetilamino-5,6-dimetil-4-pirimidinil-dimetilkarbamat, tidiokarb: Dimetil N,

N'(tiobis((metilimino)karboniloksi)bisetanimidiotioat),

• Metomil: S-metil N-((metilkarbamoil)oksi)tioacetamidat,

• Etiofenkarb: 2-((etiltio)metil)fenil metilkarbamat,

• Fenotiokarb: S-(4-fenoksibutil)-N,N-dimetil tiokarbamat,

• Kartap: S, S'-(2-5dimetilamino)trimetilen)bis(tiokarbamat) hidrohlrorid

Fenobukarb: 2-sec-butilfenilmetil karbamat, 3,5-dimetilfenil-metil

karbamat,

• Ksililkarb: 3,4-dimetilfenilmetilkarbamat.

Pored toga, aktivni insekticidi kao što su organofosforna jedinjenja mogu biti primenjena u saglasnošću sa pronalaskom uključujući jedinjenja kao što su:

• Fenitrotion: 0,0-dimetil 0-(4-nitro-m-tolil)-fosforotioat,

• Diazinon: 0,0-dietil-0-(2-izopropil-6-metil-4-piprimidinil)fosforotioat, • Piridafention: 0-( 1,6-dihidro-6-okso-1 -fenilpirazidin-3 -il)0,0-dietil fosforotioat, • Pirimifos-etil: 0,0-dietil 0-(2-(dietilamino)-6-metil-pirimidinil)fosforotioat, • Pirimifos-Metil: 0-[2-(dietilamino)-6-metil-4-pirimidinil]0,0-dimetil fosforotioat,

• Etrimfos: 0-6-etoksi-2-etil-pirimidin-4-il-0,0-dimetil-fosforotioat,

• Fention:0,0-dimetil-0-[-3-metil-4-(metiltio)fenil fosforotioat,

• Foksim: 2-(dietoksifosfinotoiloksiimino)-2-fenilacetonitril,

• Hlorpirifos: 0,0-dietil-0-(3,5,6-trihloro-2-pirinil)fosforotioat,

• Hlorpirifos-metil: 0,0-dimetil 0-(3,5,6-trihIoro-2-piridinil)fosforotioat,

» Cijanofos: 0,0-dimetil 0-(4-cijanofenil)fosforotioat,

• Piraklofos: (R,S) [4-hlorofenil)-pirazol-4-il]-0-etil-S-n-propil fosforotioat, Acefat: 0,S-dimetil acetilfosforoamidotioat, • Azametifos: S-(6-hloro-2,3-dihidro-okso-l,3-oksazolo[4,5-b]piridin-3-ilmetil fosforotioat, • Malation: 0,0-dimetil fosforoditioat ester dietil merkaptosukcinata, • Temefos: (0,0'(tiodi-4-l-fenilen) 0,0,0,0-tetrametil fosforoditioata, • Dimetoate: ((0,0-dimetil S-(n-metilkarbamoilmetil)fosforoditioat, • Formotion: S[2-formilmetilamino]-2-oksoetil]-0,0-dimetil fosforoditioat, • Fentoat: 0,0-dimetil S-(alfa-etoksikarbonilbenzil)-fosforoditioat. Pored toga, naročito za krpelje i moljce, sledeći insekticidi mogu se primeniti • neonikotinoidi kao acetamidiprid i imidakloprid; l-(6-hloro-3-piridilmetil)-N-nitro-2-imidazolidinimin; • piridini kao piriproksifen: 2-[l-metil-2-(4-fenoksifenoksi)etoksi]piridin; • pirimidini kao piremidifen 5-hloro-N-(2,-[4-(2-etoksietil)-2,3-dimetil-fenoksi]-etil)6-etilpirimidin-4-amin • hinazoliner kao fenazakin: 4-[[-(l,l-dimetiletil)fenil, pirazoler i fenil • pirazoli kao dihidropirazoli, fipronil, tebufenpirad i fenpiroproksimat: 1,1 -dimetiletil-4-[[[[( 1,3-dimetil-5-fenoksi- 1H-pirazol-4-il)-metilen]ammo]oksi]metil]benzoat],

• pirazoner kao tebufenpirad,

• karbonitrili kao vaniliprop,

• hidrazini kao tebufenozid,

• hidrazoni,

• azometini,

• difenil kao bifenazat,

• benzoilurea i njeni derivati.

Dalje aktivni insekticidi sa sterilizirajućim efektom na odrasle komarce i/ili sa efektom regulacije rasta mogu se primeniti kao što su:

• (alfa-4-(hloro-alfa-ciklopropilbenzilidenamino-oksi)-p-tolil)-3-(2,6-difluorobenzoil)urea, • diflubenzuron: N-(((3,5-dihloro-4-( 1,1,2,2-tetrafluoroetoksi)fenilamino)karbonil)-2,6-difluoro benzamid, • Triflumuron: 2-Hloro-N-(((4-(trifluorometoksi)fenil)-amino-)karbonil) benzamid, ili

• triazin kao stoje N-ciklopropil-l,3,5-triazin-2,4,6-triamin.

Ograda prema pronalasku podrazumeva vrlo raznovrsne primene. Primeri su polje sa stokom, poljoprivredna oblast, selo, kamp za izbeglice, dečije igralište, sportski teren, stadijum, bazen, pijaca i privatne ili javne zgrade, kao što su bolnice ili škole.

Ograda prema pronalasku može štititi različite vrste poljoprivrednih biljaka od insekata. Tabela 3 dole pokazuje brojne poljoprivredne useve koji mogu biti oštećeni zbog izvesnih insekata.

Sledi objašnjenje pronalaska u više detalja sa referencama za sledeće crteže, gde

SI. 1 pokazuje ogradu prema pronalsku u perspektivi,

SI. 2 pokazuje ogradu u poprečnom preseku.

Poželjno izvođenje pronalaska je kao stoje prikazano na Sl.l. Ograda 1 sa mrežastom strukturom 2 koja je pričvršćena za kruti, suštinski uspravni deo 3 za koji je mreža 2, poželjno gusta mreža pričvršćena. Veličina otvora na mreži može biti izabrana da spreči izvesne insekte da pređu ogradu 1, dok manji insekti imaju mogućnost da se kreću koz otvore mreže. Veličina otvora u mreži može alternativno biti izabrana da spreči gotovo bilo kog insekta da prođe kroz mrežu.

Insekt 4, koji puzi po površini zemlje 5 može proći ogradu, zbog donje ivice mreže koja je smeštena na izvesnoj visini iznad zemlje.

Alternativno, za sprečavanje ulaska insekata koji puze ka oblasti na otvorenom, struktura ograde 2 može se produžiti do površine zemlje 5 ili u zemlju kao što je prikazano na si.2. Kao sigurnosna prerada, deo u zemlji 7 strukture ograde može se produživati u zemlju do izvesne dubine, na primer 0.2 m, ispod površine zemlje. Na ovaj način takođe su sprečeni insekti koji prolaze kroz površinski sloj zemljišta 8 ispod površine zemlje 5 da dođu u otvorenu oblast 6.

Mreža 2 kao i deo u zemlji 7, koji na primer može biti cirada prikačena za mrežu 2, mogu biti impregnirani sa insekticidom, koji se prenosi insektima koji dodirnu mrežu 2 ili deo u zemlji 7. Ovo smanjuje broj insekata oko oblasti na otvorenom 6 koja je poželjno slobodna od uznemiravajućeg efekta insekata.

Ukoliko mreža 2 ne sadrži insekticid, ili u slučaju da je leteći insekt 11 otporan na insekticid, ovaj insekt 11 pošto se približi mreži 2, što je prikazano putanjom kretanja 9, može se prirodno pokrenuti gore duž površine mreže 2, što je prikazano putanjom kretanja 9' u cilju da se zaobiđe prepreka. U ovom slučaju, prednost je da se obezbedi struktura ograde sa gornjim delom 10' koji je savijen od otvorene oblasti 6 i poželjno gornji deo 10 koji je savijen nadole u cilju da zarobi ove insekte 11, koji zatim posle nekog vremena umru od iscrpljenosti.

Poželjno, ovaj gornji deo je impregniran sa insekticidom koji ubija insekte 11. On alternativno može biti tretiran sa ili da ima pričvršćen predmet ili strukturu koja oslobađa feromone koji čine gornji deo zamkom za one vrste za koje je korišćena hemikalija mamac. Ova zamka može raditi sa ili bez dodatnih insekticida.

U slučaju daje mreža 2 prevučena sa izvesnim insekticidom, insekticid za gornji deo 10 ili 10' je poželjno različitod insekticida koji se koristi za mrežu 2. Prema tome, insekt 11 koji može biti otporan na insekticide mreže, na primer piretroid, će u ovom slučaju biti ubijeni insekticidom gornjeg dela 10, na primer insekticidima zasnovanim na organofosfatima. U oblasti koja je otporna prema oba ova tradicionalno korišćena insekticida, novi insektcidi koji imaju ekonomsku prednost mogu biti korišćeni na ogradi, s obzirom da ograničenija primena ovih često skupljih hemikalija može ih činiti dostupnim za više useva ili drugih oblasti koje treba zaštititi.

Claims (19)

1. Postupak za sprečavanje nisko letećih insekata da uđu u oblast na otvorenom, naznačen time, što postupak sadrži obezbeđivanje ograde sa suštinski uspravnim strukturama koje bar delimično okružuju pomenutu oblast, pomenuta struktura ima visinu pogodnu da spreči nisko letuće insekte da uđu u pomenutu oblast na otvorenom, poželjno visine između 0.5 m i 2 m, gde bar deo pomenute strukture je obezbeđen sa insekticidom koji se može preneti na insekte koji dodiruju bar deo pomenute strukture.

2. Ograda za upotrebu u postupku prema zahtevu 1, naznačena time, što pomenuta ograda je poduprta na zemlji i gde pomenuta struktura se sastoji od dela u zemlji koji se nastavlja u zemlju za sprečavanje insekata koji puze po zemlji i i insekata u gornjem delu zemljišta da uđu u pomenutu oblast.

3. Ograda za sprečavnje nisko letećih insekata da uđu u oblast, naznačena time, pomenuta oblast je otvorena okružena bar delimično pomenutom ogradom, koja se suštinski sastoji od uspravne strukture gde pomenuta struktura ima visinu pogodnu da spreči nisko letuće insekte da uđu u pomenutu oblast na otvorenom, poželjno visine između 0.5 m i 2 m, gde pomenuta struktura ima donju ivicu smeštenu na izvesnoj visini iznad zemlje, poželjno između 5 cm i 20 cm iznad zemlje da bi dozvolila insektima koji puze da pređu pomenutu ogradu.

4. Ograda prema zahtevu 2 ili 3, naznačena time, što pomenuta struktura sadrži gornji deo koji je savijen u konkavnu strukturu kao zamka za insekte.

5. Ograda prema zahtevu 3 ili 4, naznačena time, što bar deo pomenute strukture je snabdeven sa insekticidom koji se prenosi na insekte dodirivanjem bar dela pomenute strukture.

6. Ograda prema bilo kom od zahteva 2-5, naznačena time, što pomenuta ograda se sastoji od krutih, suštinski uspravnih delova okvira, za koje je pomenuta struktura vezana.

7. Ograda prema bilo kom od zahtev 2-6, naznačena time, što pomenuta struktura u cilju sprečavanja pomenutih nisko letećih insekata da pređu pomenutu strukturu podrazumeva bar jedan iz grupe je kruti zid, folija, tkanina, perforirana folija ili laminat i mreža sa veličinom otvora u pomenutoj strukturi manjom nego pomenuti insekti.

8. Ograda prema bilo kom od zahteva 4-7, naznačen time, što pomenuta struktura se sastoji od gornjeg dela koji se sastoji od insekticida i/ili ili sredstva koje privlači insekte, poželjno feromona ili mamca.

9. Ograda prema zahtevu 2 ili bilo kom od zahteva 5-8, naznačena time, što pomenuti insekticidi na pomenutoj strukturi su impregnirani i/ili inkorporirni za postepenu migraciju pomenutog insekticida iz unutrašnjosto pomenute strukture na površinu pomenute strukture za dugotrajnu efikasnsot insekticida pomenute strukture.

10.Ograda prema zhatevu 2 ili bilo kom od zahteva 4-9, naznačena tim, što bar deo pomenute strukture, je različit od pomenutog gornjeg dela, i sastoji se od prvog insekticida koji se prenosi na insekte dodirivanjem bar dela pomenute strukture i da pomenuti gornji deo se sastoji od drugog insekticida koji je različit od pomenute prve strukture u cilju premošenja pomenutog drugog insekticida na insekte koji se kreću gore duž površine pomenute strukture.

11.Ograda prema zahtevu 1 ili bilo kom od zahteva 5-10, naznačena time, što pomenuti insekticid je bar jedan iz grupe koju čine insekticidi na bazi piretroida, organofosforni insekticidi, karbamatni insekticidi i insekticidi koj utiču na krpelje i moljce i insekticidi sa sterilizirajućim efektom ili efektom regulacije rasta na insekte ili akaricide.

12.Ograda prema zahtevu 11, naznačena tme, što piretroidna jedinjenja se sastoje od bar jednog iz grupe koju čine • Etofenproks: 2-(4-etoksifenil)-2-metilpropil-3-fenoksibenzil etar, • Fenvalerat: (RS)-alfa-cijano-3-fenoksibenzil (RS)-2-(4-hlorofenil)-3-metilbutirat, • Esfenvalerat: (S)-alfa-cijano-3-fenoksibenzil (S)-2-(4-hlorofenil)-3-metilbutirat, • Fenpropatrin: (RS)-alfa-cijano-3-fenoksibenzil 2,2,3,3-tetrametilciklopropankarboksilat, • Cipermetrin: (RS)-alfa-cijano-3-fenoksibenzil (lRS)-cis, trans-3-(2,2-dihlorovinil)-2,2-dimetilciklopropankarboksilat, • Permetrin: 3-fcnoksibenzil (lRS)-cis,trans-3-(2,2-dihlorovinil)-2,2-dimetil-ciklopropankarboksilat, • Cihalotrin: (RS)-alfa-cijano-3-fenoksibenzil, (Z)-(lRS)-cis-3-(2-hloro-3,3,3-trifluoroprop-1 -enil)-2,2- dimetilciklopropankarboksilat, • Deltametrin: (S)-alfa-cijano-3-fenoksibenzil (lR)-cis-3-(2,2-dibromovinil)-2,2-dimetilciklopropankarboksilat, • Cikloprotrin: (RS)-alfa-cijano-3-fenoksibenzil (RS)-2,2-dihloro-l-(4-etoksifenil)ciklopropankarboksilat, • Fluvalinat (alfa-cijano-3-fenoksibenzil-N-(2-hloro-alfa,alfa,alfa-trifluoro-p-tolil)-D-valinat, * Bifenthrin: (2-metilbifenil-3-ilmetil)()(Z)-( 1 RS)-cis-(2-hloro-3,3,3-trifluoro-1 -propenil)-2,2-dimetilciklopropankarboksilat, • 2-metil-2-(4-bromodifluorometoksifenil)propil • (3-fenoksibenzil)etar • Tralometrin: (S)-alfa-cijano-3-fenoksibenzil (lR-cis)3((l'RS) (l\2\2\2'-tetrabromoetil))-2,2-dirnetilcikloproparikarboksilat, • Silafluofe: 4-etoksifenil (3-(4-fluoro-3-fenoksifenil)propil} dimetilsilan, • D-fenotrin: 3-fenoksibenzil (lR)-cis, trans)-hrizantemat, • Cifenotrin: (RS)-aIfa-cijano-3-fenoksibenzil (lR-cis,trans)-hrizantemat, D-rezmentrin: 5-benzil-3-furilmetil (lR-cis, trans)-hrizantemat, • Akrinatrin: (S)-alfa-cijano-3-fenoksibenzil (lR-cis(Z))-(2,2-dimetil-3 -(okso-3 -(1,1,1,3,3,3 -heksafluoropropiloksi) propenil(ciklopropankarboksilat, • Ciflutrin: (RS)-alfa-cijano-4-fluoro-3-fenoksibenzil 3-(2,2-dihlorovinil)-2,2-dimetilciklopropankarboksilat, • Tefluthrin: 2,3,5,6-tetrafluoro-4-metilbenzil (lRS-cis(Z))-3-(2-hloro-3,3,3-trifluoroprop-1 -enil)-2,2- dimetilciklopropankarboksilat, • Transflutrin: 2,3,5,6-tetrafluorobenzil (lR-trans)-3-(2,2-dihlorovinil)-2,2-dimetilciklopropankarboksilat, • Tetrametrin: 3,4,5,6-tetrahidroftalimidometil (lRS)-cis, trans-hrizantemat, • Aletrin: (RS)-3-alil-2-metil-4-oksociklopent-2-enil (lRS)-cis, trans-hrizantemat, • Praletrin: (S)-2-metil-4-okso-3-(2-propinil)ciklopent-2-eniI (1R)-cis, trans hrizantemat, • Empentrin: (RS)-l-etinil-2-metil-2-pentenil (lR)-cis, trans-hrizantemat, • Imiprotrin: 2,5-diokso-3-(prop-2-inil)-imidazolin-l-ilmetil (1R)-cis,trans-2,2-dimetil-3-(2-metil-l-propenil)-ciklopropankarboksilat, • D-fiametrin: 5-(2-propinil)-furfuril (lR)-cis, trans-hrizantemat i 5-(2-propinil)furfuril 2,2,3,3-tetrametilciklopropankarboksilat; poželjno deltametrin, etofenproks, alfacipermetrin, lambdacihalotrin i ciflutrin, i pomenuta karbamatna jedinjenja se sastoje bar od jednog iz grupe koju čine • Alanikarb: S-metil-N-[[N-metil-N-[N-benzil-N(2-etoksi-karboniletil)aminotio]karbamoil]tioacetimidat, • Bendiokarb: 2,2-dimetil-l,3-benzodioksol-4-il-metilkarbamat), • Karbaril (1-naftilN-metilkarbamat, • Izoprokarb: 2-(l-metiletil)fenil metilkarbamat, • Karbosulfan: 2,3-dihidro-2,2-dimetil-7-benzofuranil [(dibutilamino)tio]metilkarbamat, • Fenoksikarb: etil[2-(4-fenoksifenoksi)etil]karbamat, • Indoksakarb: Metil-7-hloro-2,3,4a,5-tetrahidro-2-[metoksikarbonil(-4-trifluorometoksifenil)], • Propoksur: 2-izopropiloksifenol metilkarbamat, • Pirimikarb: 2-dimetilamino-5,6-dimetil-4-pirimidinil-dimetilkarbamat, tidiokarb: Dimetil N, N'(tiobis((metilimino)karboniloksi)bisetanimidiotioat), • Metomil: S-metil N-((metilkarbamoil)oksi)tioacetamidat, • Etiofenkarb: 2-((etiltio)metil)fenil metilkarbamat, • Fenotiokarb: S-(4-fenoksibutil)-N,N-dimetil tiokarbamat, • Kartap: S, S'-(2-5dimetilamino)trimetilen)bis(tiokarbamat) hidrohlorid Fenobukarb: 2-sec-butilfenilmetil karbamat, 3,5-dimetilfenil-metil karbamat, • Ksililkarb: 3,4-dimetilfenilmetilkarbamat. pomenuta organofosforna jedinjenja se sastoje od bar jednog iz grupe koju čine • Fenitrotion: 0,0-dimetil 0-(4-nitro-m-tolil)-fosforotioat, • Diazinon: 0,0-dietil-0-(2-izopropil-6-metil-4-piprimidinil)fosforotioat, • Piridafention: 0-(l,6-dihidro-6-okso-l-fenilpirazidin-3-il)0,0-dietil fosforotioat, • Pirimifos-etil: 0,0-dietil 0-(2-(dietilamino)-6-metil-pirimidinil)fosforotioat, • Pirimifos-Metil: 0-[2-(dietilamino)-6-metil-4-pirimidinil]0,0-dimetil fosforotioat, • Etrimfos: 0-6-etoksi-2-etil-pirimidin-4-il-0,0-dimetil-fosforotioat, • Fention:0,0-dimetil-0-[-3-metil-4-(metiltio)fenil fosforotioat, • Foksim: 2-(dietoksifosfinotoiloksiimino)-2-fenilacetonitril, • Hlorpirifos: 0,0-dietil-0-(3,5,6-trihloro-2-pirinil)fosforotioat, • Hlorpirifos-metil: 0,0-dimetil 0-(3,5,6-trihloro-2-piridinil)fosforotioat, • Cijanofos: 0,0-dimetil 0-(4-cijanofenil)fosforotioat, • Piraklofos: (R,S) [4-hlorofenil)-pirazol-4-il]-0-etil-S-n-propil fosforotioat, Acefat: 0,S-dimetil acetilfosforoamidotioat, • Azametifos: S-(6-hloro-2,3-dihidro-okso-l,3-oksazolo[4,5-b]piridin-3-ilmetil fosforotioat, • Malation: 0,0-dimetil fosforoditioat ester dietil merkaptosukcinata, • Temefos: (0,0'(tiodi-4-l-fenilen) 0,0,0,0-tetrametil fosforoditioata, • Dimetoate: ((0,0-dimetil S-(n-metilkarbamoilmetil)fosforoditioat, • Formotion: S[2-formilmetilamino]-2-oksoetil]-0,0-dimetil fosforoditioat, • Fentoat: 0,0-dimetil S-(alfa-etoksikarbonilbenzil)-fosforoditioat. pomenuti insekticidi koji utiču na krpelje i moljce, sastoji se od bar jednog iz grupe koju čine • neonikotinoidi kao acetamidiprid i imidakloprid; l-(6-hloro-3-piridilmetil)-N-nitro-2-imidazolidinimin; • piridini kao piriproksifen: 2-[l-metil-2-(4-fenoksifenoksi)etoksi]piridin; • pirimidini kao piremidifen 5-hloro-N-(2,-[4-(2-etoksietil)-2,3-dimetil-fenoksi]-etil)6-etilpirimidin-4-amin • hinazoliner kao fenazakin: 4-[[-(l,l-dimetiletil)fenil, pirazoler i fenil • pirazoli kao dihidropirazoli, fipronil, tebufenpirad i fenpiroproksimat: 1,1 -dimetiletil-4-[[[[(l ,3-dimetil-5-fenoksi-1H-pirazol-4-il)-metilen]ammo]oksi]metil]benzoat], • pirazoner kao tebufenpirad, • karbonitrili kao vaniliprop, « hidrazini kao tebufenozid, • hidrazoni, • azometini, • difenili kao bifenazat, • benzoilurea i njeni derivati. pomenuti insekticidi sa sterilizirajućim efektom ili efektom na regulaciju rasta čini bar jedan iz grupe koju čine • (alfa-4-(hloro-alfa-ciklopropilbenzilidenamino-oksi)-p-tolil)-3-(2,6-difluorobenzoil)urea, • diflubenzuron: N-(((3,5-dihloro-4-(l,1,2,2-tetrafluoroetoksi)fenilamino)karbonil)-2,6-difluoro benzamid, • Triflumuron: 2-Hloro-N-(((4-(trifluorometoksi)fenil)-amino-)karbonil) benzamid, ili • triazin kao što je N-ciklopropil-l,3,5-triazin-2,4,6-triamin.

13. Ograda prema zahtevu 2 ili bilo kom prema zahtevima 5-12, naznačen time, što pomenuta struktura se sastoji od UV zaštitnog i UV otpornog materijala koji sprečavaju razlaganje pomenutog insekticida i/ili pomenute strukture zbog UV zračenja.

14.Ograda prema bilo kom od zahteva 2-13, naznačena time, štp pomenuta struktura se sastoji od sredstva koje privlači insekticide, poželjno mamci, feromoni ili podraživači feromona.

15.Ograda prema bilo kom od zahteva 2-14, naznačena time, što pomenuta struktura ima boju koja je privlačna izvesnim insektima štetočinama.

16.Ograda prema bilo kom od zahteva 2-15, naznačena time, što pomenuta struktura je crna da bi bila nevidljiva za izvesne insekte.

17.Upotreba ograde prema bilo kom od prethodnih zahteva za ograđivanje bar jedne od grupe koja se sastoji od polja za stoku, poljoprivredne oblasti, sela, kampa za izbeglice, dvorišta za decu, sportskog igrališta, bazena, pijace, zgrada kao što su bolnice ili škole. 1. Ograda za sprečavanje nisko letećih insekata da uđu u oblast na otvorenom koja se sastoji od suštinski uspravnih struktura koje bar delimično okružuju pomenutu oblast, pomenuta struktura ima visinu pogodnu da spreči nisko leteće insekte da uđu u pomenutu oblast na otvorenom, gde je bar deo pomenute strukture obezbeđen sa insekticidom koji se može preneti na insekte koji dodiruju bar deo pomenute strukture,naznačen time,što je pomenuti insekticid uključen u bar deo pomenute strukture impregnacijom i/ili inkorporacijom za postepenu migraciju pomenutog insekticida iz unutrašnjosti pomenutog bar dela pomenute strukture na površinu pomenutog dela pomenute strukture za dugoročnu efikasnost insekticida bar dela pomenute strukture. 2. Ograda prema zahtevu 1,naznačena time,što je pomenuta ograda poduprta na zemlji i gde se pomenuta struktura sastoji od dela u zemlji koji se nastavlja u zemlju za sprečavanje insekata koji puze po zemlji i i insekata u gornjem delu zemljišta da uđu u pomenutu oblast. 3. Ograda prema zahtevu 1,naznačena time,što pomenuta struktura ima donju ivicu smeštenu na izvesnoj visini poželjno između 5 cm i 20 cm iznad zemlje da bi dozvolila insektima koji puze da pređu pomenutu ogradu. 4. Ograda prema bilo kom prethodnom zahtevu,naznačena time,što pomenuta struktura sadrži gornji deo koji je savijen u konkavnu strukturu kao zamka za insekte, gornji deo se sastoji od insekticida koji se prenosi na insekte dodirivanjem pomenutog gornjeg dela.. 5. Ograda prema zahtevu 4,naznačena time,što je gornji deo pomenute strukture snabdeven sa sredstvom za privlačenje insekata, poželjno feromonom ili mamcem. 6. Ograda prema bilo kom od zahteva 4 ili 5,naznačena time,što se gornji deo sastoji od insekticida različitog od insekticida strukture. 8. Ograda prema bilo kom od prethodnih zahteva,naznačena time,što pomenuta struktura treba da spreči pomenute nisko leteće insekte da pređu pomenutu strukturu podrazumeva daje bar jedan iz grupe kruti zid, folija, tkanina, perforirana folija ili laminat i mreža sa veličinom otvora u pomenutoj strukturi manjom nego pomenuti insekti. 9. Ograda prema bilo kom od prethodnih zahteva,naznačen time,što pomenuta struktura se sastoji od mreže od polimernih vlakana sa inkorporiranim insekticidom u pomenuta polimerna vlakna za postepenu migraciju pomenutih insekticida iz unutrašnjosti pomenute strukture do površine pomenute strukture za dugotrajnu efikasnost insekticida pomenute strukture. 10.Ograda prema bilo kom od prethodnih zahteva,naznačena time,što pomenuta struktura je mreža od polimernih vlakana impregnirana sa insekticidom za postepenu migraciju pomenutog insekticida od unutrašnjosti pomenute strukture do površine pomenute strukture za dugotrajnu efikasnost insekticida pomenute strukture.

11.Ograda prema bilo kom prethodnom zahtevu,naznačena time,što je pomenuti insekticid bar jedan iz grupe koju čine insekticidi na bazi piretroida, organofosfornih insekticida, karbamatnih insekticida i insekticidi koj utiču na krpelje i moljce i insekticidi sa sterilizirajućim efektom ili efektom regulacije rasta na insekte ili akaricide.

12.Ograda prema zahtevu 11,naznačena time,što se piretroidna jedinjenja sastoje od bar jednog iz grupe koju čine • Etofenproks: 2-(4-etoksifenil)-2-metilpropil-3-fenoksibenzil etar, • Fenvalerat: (RS)-alfa-cijano-3-fenoksibenzil (RS)-2-(4-hlorofenil)-3-metilbutirat, • Esfenvalerat: (S)-alfa-cijano-3-fenoksibenzil (S)-2-(4-hlorofenil)-3-metilbutirat, • Fenpropatrin: (RS)-alfa-cijano-3-fenoksibenzil 2,2,3,3-tetrametilciklopropankarboksilat, • Cipermetrin: (RS)-alfa-cijano-3-fenoksibenzil (lRS)-cis, trans-3-(2,2-dihlorovinil)-2,2-dimetilciklopropankarboksilat, • Permetrin: 3-fenoksibenzil (lRS)-cis,trans-3-(2,2-dihlorovinil)-2,2-dimetil-ciklopropankarboksilat, • Cihalotrin: (RS)-alfa-cijano-3-fenoksibenzil, (Z)-(lRS)-cis-3-(2-hloro-3,3,3 -trifluoroprop-1 -enil)-2,2- dimetilciklopropankarboksilat, • Deltametrin: (S)-alfa-cijano-3-fenoksibenzil (lR)-cis-3-(2,2-dibromovinil)-2,2-dimetilciklopropankarboksilat, • Cikloprotrin: (RS)-alfa-cijano-3-fenoksibenzil (RS)-2,2-dihloro-l-(4-etoksifenil)ciklopropankarboksilat, • Fluvalinat (alfa-cijano-3-fenoksibenzil-N-(2-hloro-alfa,alfa,alfa-trifluoro-p-tolil)-D-valinat, . Bifenthrin: (2-metilbifenil-3-ilmetil)()(Z)-(lRS)-cis-(2-hloro-3,3,3-trifluoro-1 -propenil)-2,2-dimetilciklopropankarboksilat, • 2-metil-2-(4-bromodifluorometoksifenil)propil • (3-fenoksibenzil)etar • Tralometrin: (S)-alfa-cijano-3-fenoksibenzil (lR-cis)3((l'RS) (l\2\2\2'-tetrabromoetil))-2,2-dimetilciklopropankarboksilat, • Silafluofe: 4-etoksifenil (3-(4-fiuoro-3-fenoksifenil)propil}dimetilsilan, • D-fenotrin: 3-fenoksibenzil (lR)-cis, trans)-hrizantemat, • Cifenotrin: (RS)-alfa-cijano-3-fenoksibenzil (lR-cis,trans)-hrizantemat, D-rezmentrin: 5-benzil-3-furilmetil (lR-cis, trans)-hrizantemat, • Akrinatrin: (S)-alfa-cijano-3-fenoksibenzil (lR-cis(Z))-(2,2-dimetil-3-(okso-3-(l,l,l,3,3,3-heksafluoropropiloksi) propenil(ciklopropankarboksilat, • Ciflutrin: (RS)-alfa-cijano-4-fluoro-3-fenoksibenzil 3-(2,2-dihlorovinil)-2,2-dimetilciklopropankarboksilat, • Tefluthrin: 2,3,5,6-tetrafluoro-4-metilbenzil (lRS-cis(Z))-3-(2-hloro-3,3,3-trifluoroprop-1 -enil)-2,2- dimetilciklopropankarboksilat, • Trans flutrin: 2,3,5,6-tetrafluorobenzil (lR-trans)-3-(2,2-dihlorovinil)-2,2-dimetilciklopropankarboksilat, • Tetrametrin: 3,4,5,6-tetrahidroftalimidometil (lRS)-cis, trans-hrizantemat, • Aletrin: (RS)-3-alil-2-metil-4-oksociklopent-2-enil (lRS)-cis, trans-hrizantemat, • Praletrin: (S)-2-metil-4-okso-3-(2-propinil)ciklopent-2-enil (1R)-cis, trans hrizantemat, • Empentrin: (RS)-l-etinil-2-metil-2-pentenil (lR)-cis, trans-hrizantemat, • Imiprotrin: 2,5-diokso-3-(prop-2-inil)-imidazolin-l-ilmetil (1R)-cis,trans-2,2-dimetil-3-(2-metil-l-propenil)-ciklopropankarboksilat, • D-flametrin: 5-(2-propinil)-furfuril (lR)-cis, trans-hrizantemat i 5-(2-propinil)furfuril 2,2,3,3-tetrametilciklopropankarboksilat; poželjno deltametrin, etofenproks, alfacipermetrin, lambdacihalotrin i ciflutrin, i pomenuta karbamatna jedinjenja se sastoje bar od jednog iz grupe koju čine • Alanikarb: S-metil-N-[[N-metil-N-[N-benzil-N(2-etoksi-karboniletil)aminotio]karbamoil]tioacetimidat, • Bendiokarb: 2,2-dimetil-l,3-benzodioksol-4-il-metilkarbamat), • Karbaril (1-naftilN-metilkarbamat, • Izoprokarb: 2-(l-metiletil)fenil metilkarbamat, • Karbosulfan: 2,3-dihidro-2,2-dimetil-7-benzofuranil [(dibutilamino)tio]metilkarbamat, • Fenoksikarb: etil[2-(4-fenoksifenoksi)etil]karbamat, • Indoksakarb: Metil-7-hloro-2,3,4a,5-tetrahidro-2-[metoksikarbonil(-4-trifluorometoksifenil)], • Propoksur: 2-izopropiloksifenol metilkarbamat, • Pirimikarb: 2-dimetilamino-5,6-dimetil-4-pirimidinil-dimetilkarbamat, tidiokarb: Dimetil N, N'(tiobis((metilimino)karboniloksi)bisetanimidiotioat), • Metomil: S-metil N-((metilkarbamoil)oksi)tioacetamidat, • Etiofenkarb: 2-((etiltio)metil)fenil metilkarbamat, • Fenotiokarb: S-(4-fenoksibutil)-N,N-dimetil tiokarbamat, • Kartap: S, S'-(2-5dimetilamino)trimetilen)bis(tiokarbamat) hidrohlorid Fenobukarb: 2-sec-butilfenilmetil karbamat, 3,5-dimetilfenil-metil karbamat, • Ksililkarb: 3,4-dimetilfenilmetilkarbamat. pomenuta organofosforna jedinjenja se sastoje od bar jednog iz grupe koju čine • Fenitrotion: 0,0-dimetil 0-(4-nitro-m-tolil)-fosforotioat, • Diazinon: 0,0-dietil-0-(2-izopropil-6-metil-4-piprimidinil)fosforotioat, • Piridafention: 0-( 1,6-dihidro-6-okso-1 -fenilpirazidin-3 -il)0,0-dietil fosforotioat, • Pirimifos-etil: 0,0-dietil 0-(2-(dietilamino)-6-metil-pirimidinil)fosforotioat, • Pirimifos-Metil: 0-[2-(dietilamino)-6-metil-4-pirimidinil]0,0-dimetil fosforotioat, • Etrimfos: 0-6-etoksi-2-etil-pirimidin-4-il-0,0-dimetil-fosforotioat, • Fention:0,0-dimetil-0-[-3-rnetil-4-(metiltio)fenil fosforotioat, • Foksim: 2-(dietoksifosfinotoiloksiimino)-2-fenilacetonitril, • Hlorpirifos: 0,0-dietil-0-(3,5,6-trihloro-2-pirinil)fosforotioat, • Hlorpirifos-metil: 0,0-dimetil 0-(3,5,6-trihloro-2-piridinil)fosforotioat, • Cijanofos: 0,0-dimetil 0-(4-cijanofenil)fosforotioat, • Piraklofos: (R,S) [4-hlorofenil)-pirazol-4-il]-0-etil-S-n-propil fosforotioat, Acefat: 0,S-dimetil acetilfosforoamidotioat, • Azametifos: S-(6-hloro-2,3-dihidro-okso-l,3-oksazolo[4,5-b]piridin-3-ilmetil fosforotioat, • Malation: 0,0-dimetil fosforoditioat ester dietil merkaptosukcinata, • Temefos: (0,0'(tiodi-4-l-fenilen) 0,0,0,0-tetrametil fosforoditioata, • Dimetoate: ((0,0-dimetil S-(n-metilkarbamoilmetil)fosforoditioat, • Formotion: S[2-formilmetilamino]-2-oksoetil]-0,0-dimetil fosforoditioat, • Fentoat: 0,0-dimetil S-(alfa-etoksikarbonilbenzil)-fosforoditioat. pomenuti insekticidi koji utiču na krije i moljce, sastoji se od bar jednog iz grupe koju čine • neonikotinoidi kao acetamidiprid i imidakloprid; l-(6-hloro-3-piridilmetil)-N-nitro-2-imidazolidinimin; • piridini kao piriproksifen: 2-[l-metil-2-(4-fenoksifenoksi)etoksi]piridin; • pirimidini kao piremidifen 5-hloro-N-(2,-[4-(2-etoksietil)-2,3-dimetil-fenoksi]-etil)6-etilpirimidin-4-amin • hinazoliner kao fenazakin: 4-[[-(l,l-dimetiletil)fenil, pirazoler i fenil • pirazoli kao dihidropirazoli, fipronil, tebufenpirad i fenpiroproksimat: l,l-dimetiletil-4-[[[[(l,3-dimetil-5-fenoksi-lH-pirazol-4-il)-metilen]ammo]oksi]metil]benzoat], • pirazoner kao tebufenpirad, • karbonitrili kao vaniliprop, • hidrazini kao tebufenozid, • hidrazoni, • azometini, • difenili kao bifenazat, • benzoilurea i njeni derivati. pomenuti insekticidi sa sterilizirajućim efektom ili efektom na regulaciju rasta čini bar jedan iz grupe koju čine • (alfa-4-(hloro-alfa-ciklopropilbenzilidenamino-oksi)-p-tolil)-3-(2,6-difluorobenzoil)urea, • difiubenzuron: N-(((3,5-dihloro-4-(l,l,2,2-tetrafluoroetoksi)fenilamino)karbonil)-2,6-difluoro benzamid, • Triflumuron: 2-Hloro-N-(((4-(trifluorometoksi)fenil)-amino-)karbonil) benzamid, ili • triazin kao stoje N-ciklopropil-l,3,5-triazin-2,4,6-triamin.

13. Ograda prema bilo kom od prethodnih zahteva,naznačena time,što se pomenuta struktura sastoji od UV zaštitnog i UV otpornog materijala koji sprečavaju razlaganje pomenutog insekticida.

14.Ograda prema bilo kom od prethodnih zahteva,naznačena time,što se pomenuta struktura sastoji od UV zaštitnog materijala da bi se sprečilo raspadanje pomenute strukture zbog UV radijacije.

15.Ograda prema bilo kom od prethodnih zahteva,naznačena time,što se pomenuta struktura sastoji sredstva koje privlači insekte, poželjno mamci, feromoni ili podraživači feromona.

16.Ograda prema bilo kom od prethodnih zahteva,naznačena time,što pomenuta struktura ima boju koja je privlačna izvesnim insektima štetočinama.

17.Ograda prema bilo kom od prethodnih zahteva,naznačena time,što je pomenuta struktura crna da bi bila nevidljiva za izvesne insekte.

18.Ograda prema bilo kom od prethodnih zahteva,naznačena time,što je visina strukture između 0.5 m i 2 m.

19.Upotreba ograde prema bilo kom od prethodnih zahteva za ograđivanje bar jednog iz grupe koju čine polje za stoku, poljoprivredne oblasti, sela, kamp za izbeglice, dvorište za decu, sportskog igrališta, bazena, pijace, zgrada kao što su bolnice ili škole.