RS50683B - Ograda - Google Patents

Abstract

Ograda (1) za sprečavanje nisko letećih insekata da uđu u oblast na otvorenom koja se sastoji od suštinski uspravnih struktura (2, 3) koje bar delimično okružuju pomenutu oblast, pomenuta struktura ima visinu pogodnu da spreči nisko leteće insekte da uđu u pomenutu oblast na otvorenom, gde je bar deo (2) pomenute strukture sadrži insekticid koji se može preneti na insekte koji dodiruju bar deo pomenute strukture, naznačen time, što je pomenuti insekticid uključen u bar deo (2) pomenute strukture impregnacijom i/ili inkorporacijom za postepenu migraciju pomenutog insekticida iz unutrašnjosti pomenutog bar dela (2) pomenute strukture ka površini pomenutog dela (2) pomenute strukture za dugoročnu insekticidnu efikasnost bar dela (2) pomenute strukture. Prijava sadrži još 18 patentnih zahteva.

Description

Prikazani pronalazak se odnosi na ogradu koja sprečava insekte da uđu u odgovarajuću oblast. Pronalazak se takođe odnosi na upotrebu takve ograde.

U cilju zaštite ljudskih bića i životinja od bolesti i uznemiravajućeg efekta neprijatnih insekata, na primer ujeda ili uboda, tokom godina razvila su se brojna rešenja. Jedno od najpoznatijih rešenja je prekrivanje izvesne oblasti, na primer postelje ljudi, mrežom za komarce koja sprečava da osoba ispod mreže bude ujedena od strane insekata kao što su komarči ili muve.

U US patentu br. 5 048 551, opisan je specijalni napredak u okviru oblasti zaštite ljudskih bića protiv insekata koji lete, naime pokretna mreža za insekte za korisnike u bazenu. Ova mreža za insekte ima osnovni deo povezan za brojne uspravne delove između kojih je mrežasti materijal pričvršćen sprečvajući insekte da dođu do osoba ispod pokretne mreže za insekte.

U cilju povećanja efikasnosti mreža za komarce, poznato je da se mrežasti materijali impregniraju sa repelentima insekta ili čak insekticidima da bi ubili insekte koje dodirnu mrežastu strukturu. Za ljude koji nose odeću, takođe tekstilni predmeti mogu biti impregnirani sa repelentima insekta i/ili insekticidima kao zaštitnim sredstvima.

Primer ovakvog tretmana materijala za ograde je opisan u članku 'Identifving Control Strategies for Tomato Leaf Curi Virus Disease Using An Epidemiological Model, koji je objavljen u Journal of Applied Ecologv, vol.36, No. 5, strane 625-633 od J. Holt et al.

Različita sredstva koja se koriste kao repelenti za insekte i insekticidi su opisana u međunarodnim patentnim prijavama WO 98/18998 i WO 01/37662 i Evropskoj patentnoj prijavi EP 382 382 i njihovim referencama. Takođe u ovim patentnim prijavama i njihovim referencama opisani su vodeni repelenti, na primer silikonsko ulje ili vosak, da bi se sprečilo spiranje repelenta insekata ili insekticida, a takođe sredstva za zaštitu protiv UV zračenja koja sprečavaju da se repelenti insekata ili insekticidi raspadnu usled UV zračenja.

Još jedan pokušaj smanjenja neprijatnosti insekata je ubijanje insekata prskanjem vazduha na primer na mestima razmnožavanja. Prskanje vazduha insekticidima se dalje koristi da smanji efekat insekata na poljoprivrednim poljima.

Naročito u tropskim zemljama, veliki broj insekata, tipično letećih insekata, izaziva suštinske probleme kao vektori i prenosioci zaraznih bolesti, kao na primer tripanozomijaze, napadaju ljudska bića i životinje, dok ogromni napori su koncentrovani u kontroli ovih insekata. Međutim, naročito za siromašnije zemlje, troškovi u vezi sa ovim naporima, naročito visokom cenom insekticida imaju ne mali uticaj na ekonomiju ovih zemalja. Koristeći velike količine insekticida prskanjem, na primer poljoprivrednih polja, takođe mogu izazvati probleme životne sredine. Dalje, to ograničava mogućnosti za ove zemlje da izvoze svoje poljoprivredne kulture, s obzirom da ostatci pesticida mogu ostati na poljoprivrednim usevima i biti đetektovani od strane vlasti u zemljama gde se uvoze. Evropski i severnoamerički farmeri se suočavaju sa istim probemom zaštite naspram zadržavanja na poljoprivrednim kulturama posle prskanja. Kada se primenjuju pesticidi direktno na poljoprivredne kulture, moraju se poštovati vremena zadržavanja, ali ovo može biti teško za farmere, naročito kada se sorte voća i povrća beru pre vremena. Poštujući vremena zadržavanja za zrela voća, rizik mlađeg voća je da bude oštećen i da nikad ne bude prodat. Pored toga to dovodi do rizika otpornosti insekata na insekticide.

U pogledu činjenice da veliki broj letećih insekata su neprijatni za ljudska bića i životinje, ili direktno kroz napad insekta ili indirektno kroz poljoprivredne efekte izazvane od strane insekata, biće poželjno naći rešenje kako ograničiti negativni uticaj insekata na svakodnevni život. Naročito, bilo bi poželjno naći rešenje za odbijanje ili ubijanje insekata u pokušaju da dođu do ljudi, životinja ili poljoprivrednih biljaka. Naročito, je interesantno sprečiti kontakt između insekata i domaćina (čoveka, životinje ili biljke), jer čak i kratki kontakti mogu biti dovoljni za insekte da oštete domaćina. Insektima koji nose bolesti može biti potrebno samo nekoliko sekundi posle sletanja da nanesu štetu domaćinu. Tretiranje zidova u kući može vrlo dobro ubiti komarce, ali komarči uglavnom ostaju na zidovima pošto su savladani i mogu ionako kao takvi preneti bolest. Biljke su ispitivane na oportunistički virus koji prenose afidije pri sletanju i na ovaj način prenose virus. Obe grupe insekata će sleteti na mrežu koja štiti domaćina i čak ukoliko ne mogu fizički da prodru, već će primiti dozu insekticida koja može poremetiti njihovo ponašanje i prema tome smanjiti šansu da prenese bolest.

Cilj je postignut postupkom sprečavanja nisko letećih insekata da uđu u oblast koja je na otvorenom. U zavisnosti od toga kakav je, postupak se sastoji od obezbeđivanja ograde sa suštinskom uspravnom strukturom koja bar delimično okružuje oblast, struktura ima visinu pogodnu da spreči nisko leteće insekte da uđu u oblast koja je na otvorenom, poželjno visinu između 0.5 i 2 m, gde je bar deo strukture sadrži insekticid koji može preći na insekte dodirivanjem bar dela strukture.

U cilju razumevanja i ocene runkcionisanja ove ograde, sledeća opažanja su suštinska. Kao što intenzivne studije otkrivaju, većina neprijatnih insekata koji lete, kao što su na primer cece muve, stomoksi ili tabanidi, lete pri realtivno niskim visinama, tipično pola metara iznad zemlje. Prema tome, opkoljavanjem oblasti na otvorenom, na primer poljoprivrednog polja ili dečijeg igrališta, sa ogradom na primer visine 1.5 metara, može sprečiti nisko leteće insekte da dođu u oblast na otvorenom. Ovo privlačno jednostavno rešenje problema koje postoji hiljadama godina može se pronaći samo poznavanjem ponašanja takvih neprijatnih insekata.

Izbor visine ograde, na primer 1 m, 1.5 m ili 2 m, može takođe uzeti u obzir prisutnost insekata za oprašivanje kao što su pčele koje često imaju veće visine letenja nego insekti štetočine. Optimalna visina prema tome tiče se i ciljanih i neciljanih insekata.

Insekti pri susretu sa ogradom u njihovom letu pri normalnoj visini će se često spustiti na mrežu pre sletenja na cilj iii puzanja kroz rupe. U cilju sprečavanja štetočina ili neprijatnih insekata pošto su dotakli strukturu ograde da odlete do njihovog cilja, bar deo strukture ograde prema pronalasku sadrži insekticid koji se prenosi na insekte dodirom ovog dela strukture. U slučaju, da je struktura tvrdi zid ili površina kao cirada, insekticid može biti nanesen kao površinski sloj ili može čak biti deo strukture zida.

Prednost ograde prema pronalasku u poredenju sa mrežama za komarce je daje nepotrebno pokriti oblast u cilju sprečavanja insekata od ulaska. Čak velike oblasti kao poljoprivredna polja ili sela mogu biti okruženi sa ogradom prema pronalasku zahtevajući samo relativno male količine materijala u poređenju sa potpunim prekrivanjem oblasti.

Ograda sa insekticidima ima dalje prednosti da insekti koji su unutar oblasti mogu dopreti i pipnuti ogradu i primiti insekticid koji će smanjiti gustinu insekata u oblast okruženoj sa ogradom.

U cilju sprečavanja insekata da puze po zemlji ili buše zemlju, na primer tipulidne ili skarabidne larve, i uđu u oblast koja je zaštićena, struktura ograde može se sastojati od zemljanih delova koji se nastavljaju u zemlji. Ovi zemljani delovi mogu sc nastavljati u zemlji od opšte strukture ograde ali poželjno ona se produžava sa mrežom u zemlju. Produžavanjem do izvesne dubine u zemlji, ovi delovi u zemlji takođe sprečvaju insekte da prođu kroz gornji sloj zemlje u oblast koja je zaštićena.

Tipično međutim, nije neophodno da ograda za upotrebu u takvom postupku dolazi do zemlje. Ovo takođe ukazuje na lakše i jefinije dizanje ograde. Prema tome poželjno je sniziti ivicu ograde do izvesnog odstojanja na primer 5 do 20 cm, iznad zemlje omogućavajući insektima koji puze da pređu ogradu. Ustvari u nekim slučajevima, vrlo je poželjno da insekti koji puze pređu ogradu, jer paukovi i izvesne bube kao što je karabid i bube karnivore su korisne i poželjne unutar oblasti. Prema tome, kontrola insekata pomoću ograde uključuje brigu o životnoj sredini bolje nego nanošenje spreja preko biljaka.

Vrlo je poželjno da se ograda sastoji iz gornjeg dela koji je savijen u konkavnu strukturu za hvatanje u klopku insekata. Insekti koji iskuse blokadu sa ogradom na njihovom putu letenja mogu pokušati da lete uz površinu ograde u cilju da pređu prepreku. Međutim, kada dosegnu gornji deo savijenog dela, biće zarobljeni i na kraju umreti. U ovom slučaju, upotreba feromona koji privlače insekte u gornjem delu može biti prednost koja povećava šansu dovođenja insekata u zamku.

Insekticid koji se primenjuje može biti zasnovan na piretroidima, organofosfatima, nikotinoidima, neonikotinoidima, piridinima, pirimidinima, pirazolima, pirolima, dilail hidrazinima, sulfonatima, hinazolinima, azometinatima, trizinima, jedinjenjima benzoil-uree ili karbamatima. Brojna moguća sredstva se nalaze u međunarodnim patentnim prijavama WO 98/18998 i WO 01/37662 i Evropskoj patentnoj prijavi EP 382 382.

U izvesnim izvođenjima, kao kad je ograda kruta, suštinski uspravne strukture su izvesne visine, na primer jedan ili dva metra. Izraz suštinski uspravne pokriva vertikalne strukture ograde i strukture koje su nagnute, ali koje međutim ne postižu potpuno pokrivanje oblasti. Prema tome, oblast koju je potrebno zaštiti ostaje oblast na otvorenom, samo sa zaštitnom ogradom duž ivice oblasti koja je na otvorenom i ne pokriva oblast. Ograda može biti tvrdi zid, na primer napravljen od drveta, stakla, metala ili polimera.

Poželjno međutim, takva ograda je ostvarena sa tvrdim, suštinski uspravnim delovima okvira, na primer drvenim stubovima, između kojih je zakačena zaštitna struktura, na primer meka struktura, na primer, mreža tekstil ili folija. Alternativno strukturi mreže, takođe mogu biti korišćeni perforirana folija ili laminat. Pogodna mrežasta struktura može biti ista kao ona korišćena za mrežu za komarce, koja se na primer koristi za prekrivanje prozora ili vrata u zgradama kao zaštitinih sredstava protiv insekata. Takva mreža može imati otvore veličine koja sprečava insekte koji nisko lete da lako prođu kroz mrežu. Ali, čak i sa dosta većim rupama u odnosu na insekte, većina insekata će se uhvatiti u mrežu i koristiti ih kao mesto za odmaranje. Kada je snabdevena sa insekticidima, mreža može biti efikasna kao oruđe čak i u slučaju gde insekti mogu lako proći kroz nju.

Struktura za ogradu prema pronalasku kao što je mreža, tekstil ili laminat može sadržati niti koje su ljudi napravili kao i prirodne niti, na primer viskozu, pamuk, staklene niti, polimerna vlakna, na primer napravljena od polivinilhlorida (PVC), poliestera, polietilena, polistirena. polioksietilena, polipropilena, poliamida ili najlona i smeše ili kopolimera uključujući ove materijale.

Materijal strukture je impregniran ili je površina tretirana sa insekteidima ili je insekticid ugrađen u materijal strukture. Kako se takva impregnacija ili inkorporacija insekticida može postići generalno je opisano u prethodnom stanju tehnike, na primer za mrežu od poliestera u međunarodnoj patentnoj prijavi WO 01/37662. Prednost jc, ukoliko insekticid u strukturi ograde čini bar delimično unutaršnju strukturu i polako migrira ka površini strukture, tako da se insekticid prenosi na insekte dodirivanjem strukture u što je moguće dužem vremenu, poželjno u toku nekoliko godina.

U principu, ograda prema pronalasku može biti razmeštena kao pokretna ograda na vodi, koja bi se koristila da zaštiti ljude ili životinje u vodenoj sredini, na primer bazenu ili igralištu koje je napolju u vodi na plaži.

Međutim poželjna ograda prema pronalasku je na čvrstom zemljištu.

U slučaju da insekt uleće u strukturu ograde, na primer mrežastu strukturu, insekt može pokušati da leti duž strukture ograde u pravcu nagore da bi zaobišao prepreku. Uzimajući ovu stvar u obzir, struktura je dalje razvijena i ima gornji deo koji sadrži insekticid. Efekat ovog dela pomoću koga se dovodi u zamku može biti povećan ugradnjom sredstava koji privlače tipa čeromona (hemikalija korišćenih u komunikaciji insekata), atraktanata ili feromona. Ovo je još jedan od načina da se poboljša selektivnost ograde između insekta štetočina i onih insekata koji to nisu.

Poželjno je da je gornji deo savijen za hvatanje u zamku ovih insekata koji se pokreću gore duž površine strukture. S obzirom da se insekt kreće nagore duž strukture, on će u nekoj tački biti zarobljen u delu koji je savijen i dodirivanjem ovog gornjeg savijenog dela, insekticid će se preneti na insekta. U ovom slučaju, može biti prednost da se koristi atraktant za insekte, na primer feromoni ili mamaci, u savijenom delu da bi se povećala efikasnost zamke.

U daljem izvođenju, gornji deo se može sastojati od insekticida koji je različit od ostale strukture. Na primer, insekti koji su postali otporni na insekticid mreže mogu biti ubijeni u slučaju da dodirnu gornji deo ograde. Kombinacija dva insekticida u odvojenim delovima strukture može takođe biti posmatrana kao mehanizam za sprečavanje ili odlaganje početka otpornosti kada ona već nije prisutna na oba insekticida.

S obzirom da se ograda prema pronalasku koristi na otvorenom, važno je da se insekticid ne sapere sa strukture i pored toga insekticid treba sprečiti da se raspadne usled UV zračenja. Oba problema su razmatrana za poliestarsku strukturu u međunarodnoj prijavi WO 01/37662 sa njenim referencama tako da je ovaj problem takođe rešen kobinacijom znanja iz prethodnog stanja tehnike i ograde prema pronalasku. Zaštita se može postići pogodnim pokrivanjem površine, impregnacijom sa ili integracijom sredstva za migraciju insekata.

U stvari, korišćenjem ograde sa savijenim gornjim delom na primer približno kružnim savijanjem, insekti koji dodirnu strukturu i zatim lete gore mogu biti zarobljeni u gornjem delu i tu umreti. Ovo je efikasnije ukoliko sredstvo za privlačenje insekata, na primer feromoni ili mamci, se koriste u savijenom delu da bi poboljšali efikasnost zamke. U ovom slučaju, struktura ograde je efikasna i nema potrebe ni za insekticidima. Prema tome u izvesnim slučajevima, za brojne insekte, oblast na otvorenom može biti održavana bez insekata koji lete ograđivanjem oblasti na otvorenom sa ogradom kojoj je zakrivljeni gornji deo, i gde gornji deo deluje kao zamka.

Poželjno struktura prema pronalasku je impregnirana ili obložena sa sredstvom koje štiti protiv vremenskih prilika i UV uključujući raspadanje. Insekticidi mogu biti inkorporirani u strukturu i mogu biti kombinovani sa hemikalijama ili kopolimerima koji regulišu njihovu migraciju, štite ih protiv vremenskih uslova, a naročito naspram UV zraka. Da bi se poboljšao poslednji efekat, neke od ovih hemikalija mogu migrirati ka površini kao insekticid i prema tome smanjiti UV inaktivaciju insekticida koji je već na površini. Postepenom migracijom insekticida ka površini postiže se zaštita efikasna mesecima, poželjno godinama za insekticide. U slučaju kada su u vezi sa pronalaskom poželjni repelenti insekata ugrađeni u strukturu, ovi repelenti mogu u ovom postupku biti efikasni mesecima.

Pored toga, za insekte koji su privučeni feromonima kao što su bube i moljci, feromoni ili hemijski mamci mogu biti integrisani kao deo strukture ili prevučeni preko površine kao što je gore opisano. S obzirom da je efekat repelenata, mamaca i feromona zasnovan na isparavanju aktivne materije i prema tome još bržem oslobađanju aktivne materije nego onog kod insekticida, koji mogu raditi samo u kontaktu, mreža ili laminat mogu biti konstruisani tako da se deo koji sadrži ove materijale može zameniti ili se može u intervalima ponovo tretirati.

U još jednom izvođenju pronalaska, može biti poželjno da struktura ograde privlači izvesne insekte. Vidljive boje mogu delovati privlačno na izvesne insekte i biti korisne kao boje za strukturu ograde. Na primer. žuto je privlačno za izvesne bube. muve i afidije.

U slučaju da je glavna namera ubiti insekta, prednost je da struktura ograde prema pronalasku crna. jer je crna nevidljiva za veliki broj insekata. Ova vrsta insekata će biti sprečena da vidi strukturu, na primer mrežu i uleteće direktno u nju, dok se insekticid prenosi na insekta, koji ih zatim ubija.

Brojne prednosti su postignute ogradom prema pronalasku. Korišćenjem ograde za okruživanje jedinica za ispašu stoke, izostavljen je stres stoke zbog ugriza insekata kao i potencijalne bolesti koje prenose ovi insekti životinjama. Rezultat je veća proizvodnja mleka i mesa, efekat koji je najizraženiji u tropskom i subtropskim regionima. Smanjenje prenošenja bolesti generalno poboljšava zdravstvenu situaciju specijalno u tropskim zemljama što smanjuje potrebu za lekovima, što takođe ima pozitivan uticaj na ekonomiju. Ograda prema pronalasku je korisna, ali ne samo u tropskim zemljama. Takođe u mnogo umerenijim klimatskim zonama, takva ograda nalazi primenu, na primer u zaštiti useva naspram nisko letećih ili po zemlji puzećih ili skakajućih insekata.

Bolesti koje mogu biti sprečene korišćenjem ograde prema pronalasku obuhvataju tripanozomijaze (bolest spavanja) koju prenose cece muve, brojne bolesti koju prenose krpelji: groznicu istočne obale, 'covvdirosis', anaplazmoze, babezioze, dermatofiloze (streptotrihoze), sekundarne infekcije kože, malariju, leišmaniajaze, denga, filariaze, elefantijaze i onkocerciaze i druge oblike triptanozomijaze, mastitisa i 'blow fly' infekcije ovaca i stoke. Pored toga, može biti sprečena anemija/hematokrita izazvana stomoksima, tabanidima, laekatoplajohs i

PVC.

U tabeli 1 je lista brojnih važnih virusnih bolesti koje prenose komarči na ljude i odgovarajućih poznatih vektora i u tabeli 2 je lista brojnih humanih patogena mehanički prenosivih kućnim i sličnim muvama. Ove i druge bolesti mogu biti sprečene ili bar smanjene kod ljudi i životinja ograđivanjem bar delom ogradom prema pronalasku.

Prikazani pronalazak se odnosi, ali bez ograničenja, na sledeće aktivne insekticide izabrane iz grupe koju čine piretroidna jedinjenja kao što su:

• Etofenproks: 2-(4-etoksifenil)-2-metilpropil-3-fenoksibenzil etar, • Fenvalerat: (RS)-alfa-cijano-3-fenoksibenzil (RS)-2-(4-hlorofenil)-3-metilbutirat, • Esfenvalerat: (S)-alfa-cijano-3-fenoksibenzil (S)-2-(4-hlorofeniI)-3-metilbutirat, • Fenpropatrin: (RS)-alfa-cijano-3-fenoksibenzil 2,2,3,3-tetrametilciklopropankarboksilat, • Cipermetrin: (RS)-alfa-cijano-3-fenoksibenzil (lRS)-cis, trans-3-(2,2-dihloroviniI)-2,2-dimetilciklopropankarboksilat, • Permetrin: 3-fenksibenzil (lRS)-cis,trans-3-(2,2-dihlorovinil)-2,2-dimetil-ciklopropankarboksilat, • Cihalotrin: (RS)-alfa-cijano-3-fenoksibenzil, (Z)-(lRS)-cis-3-(2-hloro-3,3,3-trifluoroprop-l-enil)-2,2-dimetilciklopro

pankarboksilat,

• Deltametrin: (S)-alfa-cijano-3-fenoksibenzil (lR)-cis-3-(2,2-dibromovinil)-2,2-dimetilciklopropankarboksilat, • Cikloprotrin: (RS)-alfa-cijano-3-fenoksibenzil (RS)-2,2-dihloro-l-(4-etoksifenil)ciklopropankarboksilat, • Fluvalinat (alfa-cijano-3-fenoksibenzil-N-(2-hloro-alfa,alfa,alfa-trifluoro-p-tolil)-D-valinat, • Bifentrin: (2-Metilbifenil-3-ilmetil)()(Z)-( 1 RS)-cis-3-(2-hloro-3,3,3-trifluoro-l-propeniI)-2,2-dimeti!ciklopropankarboksilat,

• 2-metil-2-(4-bromodifluorometoksifenil)propil

• (3-fenoksibenzil)etar

• Tralometrin: (S)-alfa-cijano-3-fenoksibenzil (1 R-cis)3(( 1 'RS)

• (1 ',2',2',2'-tetrabromoetil))-2,2-dimetilciklopropankarboksilat,

• Silafluofe: 4-etoksifenil (3-(4-fluoro-3-ienoksifenil)propil}dimelilsilan,

• D-fenotrin: 3-fenoksibenzil (lR)-cis, trans)-hrizantemat,

• Cifenotrin: (RS) -alfa-cijano-3-fenoksibenzil (lR-cis, trans)-hrizantemat,

D-rezmentrin: 5-bcnziI-3-mrilmetil (lR-cis, trans)-hrizantemat,

• Akrinatrin: (S)-alfa-cijano-3-fenoksibenzil (lR-cis(Z))-(2,2-dimetil-3-(okso-3-(l,l,l,3,3,3-heksafluoropropiloksi)

propenil(ciklopropankarboksilat,

• Ciflutrin: (RS)-alfa-cijano-4-fluoro-3-fenoksibenzil 3-(2,2-dihlorovinil)-2,2-dimetilciklopropankarboksilat, • Tefluthrin: 2,3,5,6-tetrafluoro-4-metiibenzil (lRS-cis(Z))-3-(2-hloro-3,3,3-trifluoroprop-l-enil)-2,2-dimetilciklopropan karboksilat, • transflutrin: 2,3,5,6-tetrafluorobenzil (lR-trans)-3-(2,2-dihlorovinil)-2,2-dimetilciklopropankarboksilat, • Tetrametrin: 3,4,5,6-tetrahidroftalimidometil (lRS)-cis, trans-hrizantemat, • Aletrin: (RS)-3-alil-2-metil-4-oksociklopent-2-enil (lRS)-cis, trans-hrizantemat, • Praletrin: (S)-2-metil-4-okso-3-(2-propiriil)ciklopent-2-enil (1R)-cis, trans hrizantemat, • Empentrin: (RS)-l-etinil-2-metil-2-pentil (lR)-cis, trans-hrizantemat, • Imiprotrin: 2,5-diokso-3-(prop-2-inil)-imidazolin-l-ilmetiI (1R)-cis, trans-2,2-dimetii-3-(2-metil-l-propenil)-ciklopropan

karboksilat,

• D-flametrin: 5-(2-propinil)-rurfuril (lR)-cis, trans-hrizantemat i 5-(2-propinil)furfuril 2,2,3,3-tetrametilciklopropankarboksilat;

Sadašnji poželjni piretroidi obuhvataju deltametrin, etofenproks, alfacipermetrin, lambdacihaltrin i ciflutrin.

Drugi aktivni insekticidi koji mogu biti korišećni sami ili u kombinaciji, ali poželjno je da se ne mešaju sa piretroidima, su na pr. karbamatna jedinjenja kao što su • Alanikarb: S-metil-N-[[N-metil-N-[N-benzil-N(2-etoksi-karboniletil)aminotio]karbamoil]tioacetimidat,

• Bendiokarb: 2,2-dimetil-l,3-benzodioksol-4-iI-metilkarbamat),

• Karbaril (1-naftilN-metilkarbamat.

• Izoprokarb: 2-(l-metiletil)fenil metilkarbamat,

• Karbosulfan: 2,3-dihidro-2,2-dimetil-7-benzofuranil [(dibutilamino)tio]metilkarbamat,

• Fenoksikarb: etil[2-(4-fenoksifenoksi)etil]karbamat,

• Indoksakarb: Metil-7-hloro-2,3,4a,5-tetrahidro-2-[metoksikarbonil(-4-trifluorometoksifenil)],

• Propoksur: 2-izopropiloksifenol metilkarbamat,

• Pirimikarb: 2-dimetilamino-5,6-dimetil-4-pirimidinil-dimetilkarbamat, tidiokarb: Dimetil N,

N'(tiobis((metilimino)karboniIoksi)bisetanimidiotioat),

• Metomil: S-metil N-((metilkarbamoil)oksi)tioacetamidat,

• Etiofenkarb: 2-((etiltio)metil)fenil metilkarbamat,

• Fenotiokarb: S-(4-fenoksibutil)-N,N-dimetil tiokarbamat,

• Kartap: S, S'-(2-5dimetilamino)trimetilen)bis(tiokarbamat)

hidrohlrorid

Fenobukarb: 2-sec-butilfenilmetil karbamat, 3,5-dimetiIfenil-metiI

karbamat,

• Ksililkarb: 3,4-dimetilfenilmetilkarbamat.

Pored toga, aktivni insekticidi kao što su organofosforna jedinjenja, koja mogu biti primenjena prema pronalasku, obuhvataju jedinjenja kao što su:

• Fenitrotion: 0,0-dimetil 0-(4-nitro-m-tolil)-fosforotioat,

• Diazinon: 0,0-dietil-0-(2-izopropil-6-metil-4-piprimidinil)fosforotioat, • Piridafention: 0-(l ,6-dihidro-6-okso-1 -fenilpiraziđin-3-il)0,0-dietil fosforotioat, • Pirimifos-etil: 0,0-dietil 0-(2-(dietilamino)-6-metil~pirimidinil)fosforotioat, • Pirimifos-Metil: 0-[2-(dietilamino)-6-metil-4-pirimidinil]0,0-dimetil fosforotioat, • Etrimfos: 0-6-etoksi-2-etil-pirimidin-4-il-0,0-dimetil-fosforotioat,

• Fention:0,0-dimetil-0-[-3-metil-4-(metiltio)fenil fosforotioat,

• Foksim: 2-(dietoksifosfinotoiloksiimino)-2-fenilacetonitril,

• Hlorpirifos: 0,0-dietil-0-(3,5,6-trihloro-2-pirinil)fosforotioat,

• Hlorpirifos-metil: 0,0-dimetil 0-(3,5,6-trihloro-2-piridinil)fosforotioat,

• Cijanofos: 0,0-dimetil 0-(4-cijanofenil)fosforotioat,

• Piraklofos: (R,S) [4-hlorofenil)-pirazol-4-il]-0-etil-S-n-propil fosforotioat, Acefat: 0,S-dimetil acetilfosforoamidotioat, • Azametifos: S-(6-hloro-2,3-dihidro-okso-1.3-oksazolo[4,5-b]piridin-3-ilmetil fosforotioat, • Malation: 0,0-dimetil fosforoditioat ester dietil merkaptosukcinata, • Temefos: (0,0'(tiodi-4-l-fenilen) 0,0,0,0-tetrametil fosforoditioata,

• Dimetoate: ((0,0-dimetil S-(n-metilkarbamoilmetil)fosforoditioat,

• Formotion: S[2-formilmetilamino]-2-oksoetil]-0,0-dimetil fosforoditioat, • Fentoat: 0,0-dimetil S-(alfa-etoksikarbonilbenzil)-fosforoditioat.

Pored toga, naročito za krpelje i moljce, mogu se primeniti sledeći insekticidi: • neonikotinoidi kao acetamidiprid i imidakloprid; l-(6-hloro-3-piridilmetil)-N-nitro-2-imidazolidinimin; • piridini kao piriproksifen: 2-[l-metil-2-(4-fenoksifenoksi )etoksi]p iridin; • pirimidini kao piremidifen 5-hloro-N-(2,-[4-(2-etoksietil)-2,3-dimetil-fenoksi]-etil)6-etilpirimidin-4-amin • hinazoliner kao fenazakin: 4-[[-( 1,1 -dimetiletil)fenil, pirazoler i fenil • pirazoli kao dihidropirazoli, fipronil, tebufenpirad i fenpiroproksimat: l,l-dimetiletil-4-[[[[(l,3-dimetil-5-fenoksi-HI-pirazol-4-il)-melilen]ammo]oksi]metil]benzoat],

• pirazoner kao tebufenpirad,

• karbonitrili kao vaniliprop,

• hidrazini kao tebufenozid,

• hidrazoni,

• azometini,

• difenil kao bifenazat,

• benzoilurea i njeni derivati.

Dalje, mogu se primeniti aktivni insekticidi sa sterilizirajućim efektom na odrasle komarce i/ili sa efektom regulacije rasta kao što su: • (alfa-4-(hloro-alfa-ciklopropilbenzilidenamino-oksi)-p-toIil)-3-(2,6-diftuorobenzoil)urea, • diflubenzuron: N-(((3,5-dihloro-4-(l,l,2,2-tetrafluoroetoksi)fenilamino)karbonil)-2,6-dilluoro benzamid, • Triflumuron: 2-Hloro-N-(((4-(trifluorometoksi)fenir)-amino-)karbonil) benzamid, ili • triazin kao što je N-ciklopropil-1,3,5-triazin-2,4,6-triamin.

Ograda prema pronalasku podrazumeva vrlo raznovrsne primene. Primeri su polje sa stokom, poljoprivredna oblast, selo, kamp za izbeglice, dečije igralište, sportski teren, stadijum, bazen, pijaca i privatne ili javne zgrade, kao što su bolnice ili škole.

Ograda prema pronalasku može štititi različite vrste poljoprivrednih biljaka od insekata. Tabela 3 dole pokazuje brojne poljoprivredne useve koji mogu biti oštećeni zbog izvesnih insekata.

Sledi detaljnije objašnjenje pronalaska pozivanjem na sledeće crteže, gde

Slika 1 pokazuje u perspektivi ogradu prema pronalasku,

Slika 2 pokazuje poprečni presek ograde.

Poželjno izvođenje pronalaska je kao što je prikazano na slici 1. Ograda 1 sa rnrežastom strukturom 2 koja je pričvršćena za krute, suštinski uspravne delove 3 za koji je pričvršćena mreža 2, poželjno gusta mreža. Veličina otvora na mreži može biti izabrana da spreči izvesne insekte da pređu ogradu 1, dok manji insekti imaju mogućnost da se kreću koz otvore mreže. Alternativno, veličina otvora na mreži može biti izabrana da spreči gotovo bilo kog insekta da prođe kroz mrežu.

Insekt 4, koji puzi po površini zemlje 5 može proći kroz ogradu, zbog donje ivice mreže koja je smeštena na izvesnoj visini iznad zemlje.

Alternativno, za sprečavanje ulaska insekata koji puze ka oblasti na otvorenom, struktura 2 ograde može se produžiti do površine zemlje 5 ili u zemlju kao što je prikazano na slici 2. Kao sigurnosna pregrada, deo u zemlji 7 strukture ograde može se produžiti u zemlju do izvesne dubine, na primer 0.2 m, ispod površine zemlje. Na ovaj način takođe su sprečeni insekti koji prolaze kroz površinski sloj zemljišta 8 ispod površine zemlje 5 da dođu u otvorenu oblast 6.

Mreža 2 kao i deo u zemlji 7, koji na primer može biti cirada prikačena za mrežu 2, je impregnirana sa insekticidom, koji se prenosi insektima koji dodirnu mrežu 2 ili deo u zemlji 7. Ovo smanjuje broj insekata oko oblasti 6 na otvorenom koja je poželjno bez uznemiravajućeg efekta insekata.

Insekt 11 pošto se približi mreži 2, što je prikazano putanjom kretanja 9, može se prirodno pokrenuti gore duž površine mreže 2, što je prikazano putanjom kretanja 9' u cilju da se zaobiđe prepreka. U ovom slučaju, prednost je obezbeđena struktura ograde sa gornjim delom 10' koji je savijen suprotno od otvorene oblasti 6 i poželjno gornji deo 10 koji je savijen nadole u cilju da zarobi ove insekte 11, koji zatim posle nekog vremena umiru od iscrpljenosti.

Ovaj gornji deo je impregniran sa insekticidom koji ubija insekta 11. On alternativno može biti tretiran sa, ili ima pričvršćen predmet ili strukturu koja oslobađa, feromone koji čine gornji deo zamkom za one vrste za koje je korišćena hemikalija mamac. Ova zamka može raditi sa ili bez dodatnih insekticida.

Insekticid za gornji deo 10 ili 10'je poželjno različit od insekticida koji se koristi za mrežu 2. Prema tome, insekt 11 koji može biti otporan na insekticide mreže, na primer piretroid, će u ovom slučaju biti ubijen insekticidom gornjeg dela 10, na primer insekticidom na bazi organofosfata. U oblasti koja je otporna prema oba ova tradicionalno korišćena insekticida, novi insekteidi koji imaju ekonomsku prednost mogu biti korišćeni na ogradi, s obzirom da ograničenija primena ovih često skupljih hemikalija može ih činiti dostupnim za više useva ili drugih oblasti koje treba zaštititi.

Claims (19)

1. Ograda (1) za sprečavanje nisko letećih insekata da uđu u oblast na otvorenom koja se sastoji od suštinski uspravnih struktura (2, 3) koje bar delimično okružuju pomenutu oblast, pomenuta struktura ima visinu pogodnu da spreči nisko leteće insekte da uđu u pomenutu oblast na otvorenom, gde je bar deo (2) pomenute strukture sadrži insekticid koji se može preneti na insekte koji dodiruju bar deo pomenute strukture,naznačen time,što je pomenuti insekticid uključen u bar deo (2) pomenute strukture impregnacijom i/ili inkorporacijom za postepenu migraciju pomenutog insekticida iz unutrašnjosti pomenutog bar dela (2) pomenute strukture ka površini pomenutog dela (2) pomenute strukture za dugoročnu insekticidnu efikasnost bar dela (2) pomenute strukture.

2. Ograda prema zahtevu 1,naznačena time,što je pomenuta ograda (1) poduprta na zemlji i gde se pomenuta struktura sastoji od dela (7) u zemlji koji se nastavlja u zemlju za sprečavanje insekata koji puze po zemlji i insekata u gornjem sloju zemljišta da uđu u pomenutu oblast.

3. Ograda prema zahtevu 1.naznačena time,što pomenuta struktura (2, 3) ima donju ivicu smeštenu na izvesnoj visini iznad zemlje, poželjno između 5 cm i 20 cm da bi dozvolila insektima koji puze da pređu pomenutu ogradu.

4. Ograda prema bilo kom prethodnom zahtevu.naznačena time,što pomenuta struktura sadrži gornji deo (10, 10') koji je savijen u konkavnu strukturu kao zamka za insekte, gornji deo (10, 10') sadrži insekticid koji se prenosi na insekte dodirivanjem pomenutog gornjeg dela.

5. Ograda prema zahtevu 4,naznačena time,što gornji deo (10, 10') sadrži sredstvo za privlačenje insekata, poželjno feromon ili mamac.

6. Ograda prema bilo kom od zahteva 4 ili 5,naznačena time,što gornji deo (10, 10') sadrži insekticid različit od insekticida strukture.

7. Ograda prema bilo kom prethodnom zahtevu,naznačena time,što pomenuta ograda (1) sadrži krute, suštinski uspravne delove (3) ograde, između kojih je pomenuta struktura vezana.

8. Ograda prema bilo kom od prethodnih zahteva,naznačena time,što pomenuta struktura (2, 3) u cilju sprečavanja pomenutih nisko letećih insekata da pređu pomenutu strukturu podrazumeva da bar jedan iz grupe koju čine kruti zid, folija, tkanina, perforirana folija ili laminat i mreža (2) ima veličinu otvora u pomenutoj strukturi manju nego pomenuti insekti.

9. Ograda prema bilo kom od prethodnih zahteva,naznačen time,što je pomenuta struktura (2, 3) mreža (2) napravljena od polimernih vlakana sa inkorporiranim insekticidom u pomenuta polimerna vlakna za postepenu migraciju pomenutih insekticida iz unutrašnjosti pomenute strukture ka površini pomenute strukture za dugotrajnu efikasnost insekticida pomenute strukture.

10.Ograda prema bilo kom od prethodnih zahteva,naznačena time,što je pomenuta struktura (2, 3) mreža (2) napravljena od polimernih vlakana impregniranih sa insekticidom za postepenu migraciju pomenutog insekticida iz unutrašnjosti pomenute strukture ka površini pomenute strukture za dugotrajnu efikasnost insekticida pomenute strukture.

11. Ograda prema bilo kom prethodnom zahtevu,naznačena time,što pomenuti insekticid obuhvata bar jedan insekticid iz grupe koju čine insekticidi na bazi piretroida, organofosfornih insekticida, karbamatnih insekticida i insekticida koj utiču na krpelje i moljce i insekticida sa sterilizirajućim efektom ili efektom regulacije rasta na insekte ili akaricide.

12.Ograda prema zahtevu 11,naznačena time,što pomenuta piretroidna jedinjenja obuhvataju bar jedno iz grupe koju čine Etofenproks: 2-(4-etoksifenil)-2-metilpropil-3-fenoksibenziI etar, Fenvalerat: (RS)-alfa-cijano-3-fenoksibenzil (RS)-2-(4-hlorofenil)-3-metilbutirat, • Esfenvalerat: (S)-alfa-cijano-3-fenoksibenzil (S)-2-(4-hlorofenil)-3-metilbutirat, • Fenpropatrin: (RS)-alfa-cijano-3-fenoksibenzil 2,2,3,3-tetrametilciklopropankarboksilat, • Cipermetrin: (RS)-alfa-cijano-3-fenoksibenzil (lRS)-cis, trans-3-(2,2-dihlorovinil)-2,2-dimetilciklopropankarboksilat, • Permetrin: 3-fenoksibenzil (lRS)-cis,trans-3-(2,2-dihlorovinil)-2,2-dimetil-ciklopropankarboksilat, • Cihalotrin: (RS)-aIfa-cijano-3-fenoksibenzil, (Z)-(lRS)-cis-3-(2-hloro-3,3,3-trifluoroprop-l-eniI)-2,2-dimetilciklopropankarboksi-lat, • Deltametrin: (S)-alfa-cijano-3-fenoksibenzil (lR)-cis-3-(2,2-dibromovinil)-2,2-dimetilciklopropankarboksilat, • Cikloprotrin: (RS)-alfa-cijano-3-fenoksibenzil (RS)-2,2-dihloro-l-(4-etoksifenil)ciklopropankarboksilat, • Fluvalinat (aIfa-cijano-3-fenoksibenzil-N-(2-hloro-aIfa,alfa,alfa-trifluoro-p-tolil)-D-valinat, • Bifentrin: (2-metilbifenil-3-iimetiI)0(Z)-(lRS)-cis-3-(2-hloro-3,3,3-trifluoro-l-propenil)-2,2-dimetilciklopropankarboksilat, • 2-metil-2-(4-bromodifluorometoksifenil)propil • (3-fenoksibenzil)etar • Tralometrin: (S)-alfa-cijano-3-fenoksibenzil (lR-cis)3((TRS) (r,2',2',2'-tetrabromoetil))-2,2-dimetilciklopropankarboksilat, • Silafluofen: 4-etoksifenil (3-(4-fluoro-3-fenoksifenil)propil }-dimetilsilan, • D-fenotrin: 3-fenoksibenzil (lR)-cis, trans)-hrizantemat. • Cifenotrin: (RS)-alfa-cijano-3-fenoksibenzil (lR-cis,trans)-hrizantemat, D-rezmentrin: 5-benzil-3-furilmetil (lR-cis, trans)-hrizantemat. • Akrinatrin: (S)-a!fa-cijano-3-fenoksibenzil (1 R-cis(Z))-(2,2-dimetil-3-(okso-3-( 1,1,1,3,3,3-heksafluoropropiloksi)propenil (ciklopropankarboksilat, • Ciflutrin: (RS)-alfa-cijano-4-fluoro-3-fenoksibenzil 3-(2,2-dihlorovinil)-2,2-dimetilciklopropankarboksilat, • Tefluthrin: 2,3,5,6-tetrafluoro-4-metilbenzil (lRS-cis(Z))-3-(2-hloro-3,3,3-trifluoroprop-l-enil)-2,2-dimetilciklopropankarbo-ksilat, • Transflutrin: 2,3,5,6-tetrafluorobenzil (lR-trans)-3-(2,2-dihlorovinil)-2,2-dimetilciklopropankarboksilat, • Tetrametrin: 3,4,5,6-tetrahidroftaIimidometil (lRS)-cis, trans-hrizantemat, • Aletrin: (RS)-3-alil-2-metil-4-oksociklopent-2-enil (lRS)-cis, trans-hrizantemat, • Praletrin: (S)-2-metil-4-okso-3-(2-propinil)ciklopent-2-enil (1R)-cis, trans hrizantemat, • Empentrin: (RS)-l-etinil-2-metil-2-pentenil (lR)-cis, trans-hrizantemat, • Imiprotrin: 2,5-diokso-3-(prop-2-inil)-imidazolin-l-ilmctil (1R)-cis,trans-2,2-dimetil-3-(2-metil-l-propenil)-ciklopropankarboksilat, • D-flametrin: 5-(2-propinil)-furfuriI (lR)-cis, trans-hrizantemat i 5-(2-propinil)furfuril 2,2,3,3-tetrametilciklopropankarboksilat; poželjno deltametrin, etofenproks, alfacipermetrin, lambdacihalotrin i ciflutrin, a pomenuta karbamatna jedinjenja obuhvataju bar jedno iz grupe koju čine • Alanikarb: S-metil-N-[[N-metil-N-[N-benzil-N(2-ctoksi-karboniletil)aminotio]karbamoil]tioacetimidat, • Bendiokarb: 2,2-dimetil-1,3-benzodioksol-4-il-metilkarbamat), • Karbaril (1-naftilN-metilkarbamat, • Izoprokarb: 2-(l-metiletil)fenil metilkarbamat, • Karbosulfan: 2,3-dihidro-2,2-dimetil-7-benzofuranil [(dibutilami-no)tio]metilkarbamat, • Fenoksikarb: etil[2-(4-fenoksifenoksi)etil]karbamat, • Indoksakarb: Metil-7-hloro-2,3,4a,5-tetrahiđro-2-[metoksikarbonil (-4-trifluorometoksifenil)], • Propoksur: 2-izopropiloksifenol metilkarbamat, • Pirimikarb: 2-dimetilamino-5,6-dimetil-4-pirimidinil-dimetilkarba-mat, tidiokarb: Dimeti! N. N'(tiobis((metilimino)karboniloksi)bis-etanimidiotioat), • Metomil: S-metil N-((metilkarbamoil)oksi)tioacetamidat, • Etiofenkarb: 2-((etiltio)metil)fenil metilkarbamat, • Fenotiokarb: S-(4-fenoksibutil)-N,N-dimetil tiokarbamat, • Kartap: S, S'-(2-5dimetilamino)trimetilen)bis(tiokarbamat) hidrohlorid Fenobukarb: 2-sec-butilfenilmetil karbamat, 3,5-dimetilfenil-metil karbamat, • Ksililkarb: 3,4-dimetiIfenilmetilkarbamat. pomenuta organofosforna jedinjenja obuhvataju bar jedno iz grupe koju čine • Fenitrotion: 0,0-dimetil 0-(4-nitro-m-tolil)-fosforotioat, • Diazinon: 0,0-dietil-0-(2-izopropil-6-metil-4-piprimidiniI) fosforotioat, • Piridafention: 0-( 1,6-dihidro-6-okso-1 -fenilpirazidin-3-il)0,0-dietil fosforotioat, • Pirimifos-etil: 0,0-dietil 0-(2-(dietilamino)-6-metil-pirimidinil) fosforotioat, • Pirimifos-metil: 0-[2-(đietilamino)-6-metil-4-pirimidinil]0,0-dimetil fosforotioat, • Etrimfos: 0-6-etoksi-2-etil-pirirnidin-4-il-0,0-dimetil-fosforotioat, • Fention:0,0-dimetil-0-[-3-rneti]-4-(metiltio)fenil fosforotioat, • Foksim: 2-(dietoksifosfinotoiloksiimino)-2-fenilacetonitril, • Hlorpirifos: 0,0-dietil-0-(3,5,6-trihloro-2-pirinil)fosforotioat, • Hlorpirifos-metil: 0,0-dimetil 0-(3,5,6-trihloro-2-piridinil) fosforotioat, • Cijanofos: 0,0-dimetil 0-(4-cijanofenil)fosforotioat, • Piraklofos: (R,S) [4-hlorofenil)-pirazol-4-il]-0-etil-S-n-propil fosforotioat, acefat: 0,S-dimetil acetilfosforoamidotioat, • Azametifos: S-(6-hloro-2,3-dihidro-okso-1,3-oksazolo[4,5-b]piridin-3-ilmetil fosforotioat, • Malation: 0,0-dimetil fosforoditioat ester dietil merkaptosukcinata, • Temefos: (0,0'(tiodi-4-l-fenilen) 0,0,0,0-tetrametil fosforoditioata, • Dimetoate: ((0,0-dimetil S-(n-metilkarbamoilmetiI)fosforoditioal, • Formotion: S[2-formilmetilamino]-2-oksoetil]-0.0-dimetil fosforoditioat, • Fentoat: 0,0-dimetil S-(alfa-etoksikarbonilbenzil)-fosforoditioat, pomenuti insekticidi koji utiču na krpelje i moljce, obuhvataju bar jednog iz grupe koju čine • neonikotinoidi kao acetamidiprid i imidakloprid; l-(6-hloro-3-piridilmetil)-N-nitro-2-imidazolidinimin; • piridini kao piriproksifen: 2-[l-metil-2-(4-fenoksifenoksi) etoksijpiridin; • pirimidini kao piremidifen 5-hloro-N-(2,-[4-(2-etoksietil)-2,3-dimetil-fenoksi]-etil)6-etilpirimidin-4-amin • hinazoliner kao fenazakin: 4-[[-(l,l-dimetiletil)fenil, pirazoler i fenil • pirazoli kao dihidropirazoli, fipronil, tebufenpirad i fenpiroproksimat: 1,1 -dimetiletil-4-[[[[( 1,3-dimetil-5-fenoksi-1H-pirazol-4-il)-metilen]ammo]oksi]metil]benzoat], • pirazoner kao tebufenpirad, • karbonitrili kao vaniliprop, • hidrazini kao tebufenozid, • hidrazoni, • azometini, • difenili kao bifenazat, • benzoilurea i njeni derivati, i pomenuti insekticidi sa sterilizirajućim efektom ili efektom na regulaciju rasta obuhvataju bar jednog iz grupe koju čine: • (alfa-4-(hloro-alfa-ciklopropilbenzilidenamino-oksi)-p-tolil)-3-(2,6-difluorobenzoil)urea, • diflubenzuron: N-(((3,5-dihloro-4-(l,l,2,2-tetrafluoroetoksi) fenilamino)karbonil)-2,6-difluoro benzamid, • Triflumuron: 2-Hloro-N-(((4-(trifluorometoksi)fenil)-amino-)karbonil) benzamid, ili • triazin kao što je N-ciklopropil-1,3,5-triazin-2,4,6-triamin.

13. Ograda prema bilo kom od prethodnih zahteva.naznačena time,što se pomenuta struktura (2, 3) sastoji od UV zaštitnog i UV otpornog materijala koji sprečava razlaganje pomenutog insekticida.

14.Ograda prema bilo kom od prethodnih zahteva,naznačena time,što se pomenuta struktura (2, 3) sastoji od UV zaštitnog materijala da bi se sprečilo raspadanje pomenute strukture zbog UV zračenja.

15.Ograda prema bilo kom od prethodnih zahteva,naznačena time,što pomenuta struktura (2, 3) sadrži sredstva koja privlače insekte, poželjno mamce, feromone ili podraživače feromona.

16.Ograda prema bilo kom od prethodnih zahteva,naznačena time,što pomenuta struktura (2, 3) ima boju koja je privlačna prethodno odabranim insektima štetočinama.

17. Ograda prema bilo kom od prethodnih zahteva,naznačena time,što je pomenuta struktura (2, 3) crna da bi bila nevidljiva za izvesne insekte.

18.Ograda prema bilo kom od prethodnih zahteva,naznačena time,što je visina strukture (2, 3) između 0.5 m i 2 m.

19.Upotreba ograde prema bilo kom od prethodnih zahteva za ograđivanje bar jednog iz grupe koju čine polje za stoku, poljoprivredne oblasti, sela, kampa za izbeglice, dvorišta za decu, sportskog igrališta, bazena, pijace, zgrada kao što su bolnice ili škole.