RS20050007A

RS20050007A - NOVE NESTEROIDNE-ANTI- INFLAMATORNE SUPSTANCE, KOMPOZICIJE I POSTUPCI ZA NjIHOVU UPOTREBU

Info

Publication number: RS20050007A
Application number: YUP-2005/0007A
Authority: RS
Inventors: Mladen Merćep; Milan Mesić; Linda Tomasković; Stribor Marković
Original assignee: Glaxo Smith Kline Istraživački Centar Zagreb D.O.O.,
Priority date: 2002-07-08
Filing date: 2003-07-07
Publication date: 2007-09-21
Also published as: IS7686A; JP2011006474A; US20040097434A1; NO20050571L; CN1665829A; BR0312584A; WO2004005309A2; HK1080865A1; RU2005103227A; AR040951A1; RU2342398C2; CN100417659C; CA2489398A1; EP1521763A2; JP2005536488A; PL374646A1; WO2004005309A3; US7109176B2; AU2003255849A1; NZ537716A

Abstract

Pronalazak se odnosi, (a) na nova jedinejnja prikazana formulom I: u kojoj M označava makrolidnu podjedinicu (makrolidni deo), koja je derivat makrolida koji ima svojstvo da se akumulira u inflamatornim ćelijama, D označava nesteroidnu podjedinicu (nesteroidni deo) koja je derivat nesteroidnog leka, sa anti-inflamatornim, analgetskim i/ili antipiretskim dejstvom (NSAID) i L označava veznu grupu koja kovalentno povezuje M i D; (b) na njihove farmakološki prihvatljive soli, prolekove i solvate; (c) na postupke i intermedijere za njihovo pripremanje i (d) na njihovu upotrebu u tretmanu inflamatornih oboljenja i stanja, kod ljudi i životinja.

Description

NOVENESTEROIDNE ANTI-INFLAMATORNE SUPSTANCE,

KOMPOZICIJE i POSTUPCI ZA NJIHOVU PRIMENU

Prioritet ove prijave zasniva se na privremenoj prijavi US 60/394,671, podnetoj 8.jula 2002.

Tehnički problem

Ovaj pronalazak odnosi se na nova anti-inflamatorna jedinjenja, prikazana opštom strukturom I, na njihove farmaceutski prihvatljive soli i solvate, na postupke i intermedijere za njihovo pripremanje i na upotrebu tih jedinjenja za lečenje inflamatornih oboljenja i stanja, kod ljudi i životinja.

Stanje tehnike

Nesteroidni anti-inflamatorni medikamenti imaju različite mehanizme delovanja na pojedinačne inflamatorne medijatore, izazivajući tako terapeutsko dejstvo. Zbog raz-lika, ne samo u mehanizmima dejstva već takođe i na pojedinačno inhibirane inflamaci-one medijatore, steroidni i nesteroidni medikamenti imaju različite profile anti-infiama-cionih dejstava, pošto izvesni medikamenti mogu biti povoljniji od drugih, za pojedi-načna stanja. Osim toga, većina nesteroidnih anti-inflamatornih medikamenata nije apsolutno specifična pa je njihova primena praćena nepoželjnim pratećim efektima, kada se uzimaju u većim dozama ili u dužem vremenskom periodu. Poznato je da mnogi nesteroidni anti-inflamatorni medikamenti deluju kao inhibitori endogenog COX-l enzima, koji je veoma važan u održavanju integriteta stomačne mukoze. Tako, upotreba takvih medika-menata često izaziva oštećenja stomačne mukoze pa čak i krvarenje.

(Warner T.D.Proc. Natl. Acad. Sci, USA,1999,96,7563-7568). Zbog toga, za lečenje inflamatornih oboljenja, prednost imaju sredstva koja selektivno inhibiraju COX-2, ali ne COX-l. Pored toga, neka anti-inflamatorna sredstva (kao teofilin) poznato je da imaju veoma ograničen terapeutski indeks, koji ograničava njihovu primenu.

Nedavno, (američka) FDA je prihvatila, za upotrebu u lečenju reumatoidnog artritisa, (Luong et al.,Ann. Pharmacother.2000,34,743-760), antiinflamatorni lek celekoksib (celecoxib) koji specifično blokira COX-2. COX-2 takođe biva eksprimo-van kod mnogih kancera i predkanceroznih lezija, a povećanje broj zapažanja (dokaza) da selektivni inhibitori COX-2 mogu biti korisni za lečenje i prevenciju kolo-rektalnih i drugih kancera (Taketo, M.M.,J. Natl. Cancer Inst.1998,90,1609-1620; Fournier etal., J. Cell Biochem. Suppl.2000,34,97-102).

Makrolidi, kao što su makrolidni antibiotici, prvenstveno se nagomilavaju u različitim ćelijama subjekata kojima su dati takvi molekuli, naročito u fagocitnim ćelijama, kao što su mononuklearne ćelije periferne krvi, peritonealni i alveolarni makrofagi, kao i u tečnoj okolini bronhoalveolarnog epitelijuma (Glaude R.P. et al.,Antimicrob. Agents Chemother.1989,33,277-282; Olsen K.M. et al.,Antimicrob. Agents Chemother.1996,40,2582-2585). Osim toga, opisani su relativno slabi inflamatorni efekti nekih makrolida. Na primer, nedavno je opisan anti-inflamatorni efekt derivata eritromicina (Labro M.T.J. Antimicrob. Chemother.,1998,41,37-46; WO 00/42055) i derivata azitromicina (EP 0283055). Anti-inflamatorni efekti nekih makrolida poznati su takođe na osnovuin vitroiin vivostudija na modelima sa eksperimen-talnim životinjama, kao što je peritonitis kod miševa, izazvan cimozanom (zimosane)

(Mikasa et al.,J. Antimicrob. Chemother.1992,30,339-348) i endotoksinom izazvana neutrofilna akumulacija u trahei pacova(J. Immunol.1997,159,3395-405). Takođe su poznati modulacioni efekti makrolida na citokine, kao što su interleukin 8 (IL-8)( Am. J. Respir. Crit. Care Med.1997,156,266-271) ili interleukin (IL-5) (EP 0775489 i EP 071564).

Godine 1975, TNF-a je definisan kao endotoksinom izazvan serumski faktor koji izaziva tumorsku nekrozuin vitroiin vivo(Carswell E.A. et al.,Proc. Natl. Acad. Sci. USA1975,72, 3666-3670). Pored antitumorske aktivnosti, TNF-a ispoljava nekoliko drugih bioloških aktivnosti, koje su značajne za homeostazu kao i u patofiziološkim stanjima. Glavni izvor TNF-a su monociti-makrofagi, T-limfociti i mast ćelije.

Otkriće, da su anti-TNF-a antitela (cA2) efikasna za tretman pacijenata koji pate od reumatoidnog artritisa (RA) (Elliot M et al,Lancet1994,344,1105-1110) intenziviralo je interesovanje za nalaženje novih TNF-a inhibitora, kao mogućim efikasnim medikamentima za RA. Reumatoidni artritis je autoimunsko hronično inflamatorno oboljenje za koje su karakteristične ireverzibilne patološke promene na zglobovima. Osim za RA, TNF-a antagonisti se takođe mogu upotrebiti za mnoga patološka stanja i oboljenja kao što su spondilitis, osteoartritis, giht i druga artritisna stanja, sepsa, septični šok, sindrom toksičnog šoka, atopičan dermatitis, kontaktni dermatitis, psorijaza, glomerulonefritis, lupus eritematozus, skleroderma, astma, kaheksija, hronično opstruktivno oboljenje pluća, kongestivni poremećaj rada srca, insulinska rezistentnost, fibroza pluća, multipla skleroza, Kronova bolest, ulcerativni kolitis, virusne infekcije i SIDA (AIDS).

Dokaz biološkog značaja TNF-a, dobijen je uin vivoeksperimentima na miševima koji su imali inaktivirane gene za TNF-a ili za njegove receptore. Takve životinje su bile rezistentne na artritis izazvan kolagenom (Mori et al.,J. Immunol. 1996, 157, 3178-3182)i na endotoksinom izazvan šok (Pfeffer K. et al.,Cell 1993, 73,457-467). U eksperimentima na životinjama, sa povišenim TNF-a nivoom, javljao se hroničan inflamatorni poliartritis (Georgopoulos S et al.,J. Inflamm.,1996,46,86-97; Keffer J et al,EMBO J.,1991,10,4025-4031) i njegova klinička slika je bila ublažavana inhibitorima stvaranja TNF-a. Lečenje takvih inflamatornih i patoloških stanja obično se sastoji u primeni nesteroidnih anti-inflamatornih medikamenata, a u ozbiljnijim slučajevima, međutim, daju se soli zlata, D-penicilinamin ili metotreksat. Pomenuti medikamenti deluju simptomatički, i ne zaustavljaju patološki proces. Novi pristupi u terapiji reumatoidnog artritisa zasnivaju se na lekovima kao što su, tenidap, leflunomid, ciklosporin, FK-506 i na biomolekulima koji neutrališu TNF-a dejstva. Danas se komercijalno može dobiti etanercept (Enbrel, Immunex/Wyeth), rastvorni TNF-a receptor, i infliksimab (infliximab, Remicade, Centocor), himerno monoklonalno humano i mišje antitelo. Osim u RA terapiji, etanercept i infliksimab su takođe prihvaćeni i za terapiju Kronove bolesti( Exp. Opin. Invest. Drugs, 2000, 9,103).

Nova jedinjenja, prikazana formulom I, koja predstavlaju predmet ovog pronalaska, njihove farmakološki prihvatljive soli, hidrati, prolekovi i farmaceutske kompozicije koje ih sadrže, do sada nisu bili opisani.

Osim toga, nijedno jedinjenje koje predstavlja predmet ovog pronalaska nije opisano, bilo kao anti-inflamatorna supstanca, ili kao TNF-a inhibitor, ili kao COX-l/COX-2 inhibitor, ili kao inhibitor IL-lp\ Prema tome, upotreba takvih jedinjenja, "hibridni" makrolid/NSAID, za borbu protiv inflamatornih stanja, do sada nije bila opisana ili predložena. Ne postoji opis ili sugestija za farmaceutske oblike doza koje sadrže efikasne količine jedinjenja, hibridni makrolid/NSAID, za lečenje inflamatornih stanja, kod nekog sisara, uključujući čoveka.

Tehničko rešenje

Jedinjenja formule I razlikuju se od onih do sada poznatih po tome, što kombinuju anti-inflamatorna svojstva NS AID dela, sa mnogim svojstvima koja daje makrolidni deo, koja se, kada su združena, nagomilavaju (zajedno sa ćelijama imunskog sistemau kojima se prvenstveno akumuliraju makrolidi) u organima ili tkivima koji su obuhvaćeni inflamatornim stanjima, što dovodi do suštinski lokalizovanijeg i/ili inten-zivnijeg smanjenja inflamacije. Takva dejstva novih jedinjenja, prikazanih strukturomI,javljaju se na makrolidnom delu M, usled specifičnih farmakokinetičkih svojstava makrolida da se sakupljaju u imunskim ćelijama inflamatornog profila, kao što su fagociti, uključujući polimorfonuklearne ćelije, eozinofile, alveolarne fagocite itd.. Jedinjenja formule I imaju poboljšane farmakokinetičke i/ili sigurnosne profile, (čak za one NSAID-e koji su selektivniji COX-2 inhibitori) i daju manje i/ili i više benigne prateće efekte.

Klasični nesteroidni anti-inflamacioni lekovi [NonSteroidal Anti-Inflamatory Drugs - NSAID], u različitoj meri inhibiraju, i COX-l i COX-2. Indometacin je takođe neselektivan COX inhibitor, ali kada je vezan za makrolidni deo on postaje selektivniji COX-2 inhibitor, koji može znatno da smanji, a može čak i da eliminiše gastrointestinalne prateće efekte matičnog jedinjenja. Čak i NSAID-i koji su slektivniji COX-2 inhibitori, ipak imaju korist od združivanja sa makrolidima, na osnovu ovog pronalaska, u najmanju ruku zato što postaju "usmereni" na mesto inflamacije gde mogu da ispolje anti-inflamatorno dejstvo, iako bi jednovremeno, njihova interakcija sa drugim tkivima ili fiziološkim procesima dovodila do pratećih efekata. Za jedinjenja prikazana formulomI,koja su predmet ovog pronalaska, izomerni oblici takvih jedinjenja, njihove farmakološki prihvatljive soli, prolekovi, solvati i farmaceutske kompozicije koje ih sadrže, veruje se da do sada nisu opisani. Šta više, nijedno od jedinjenja na osnovu ovog pronalaska nije bilo opisano, bilo kao anti-inflamatorna supstanca ili kao inhibitor eozinofilne akumulacije u organima ili tkivima.

Ovaj pronalazak se odnosi na

(a) nova "hibridna" jedinjenja prikazana formulom I

u kojoj M označava makrolidnu podjedinicu koja ima svojstvo da se akumulira u inflamatornim ćelijama, D prikazuje nesteroidnu anti-infiamatornu podjedinicu (NSAID) koja je ispoljava anti-inflamatornu, analgetsku i/ili antipiretsku aktivnost, a L predstavlja veznu grupu koja kovalentno povezuje M i D; (b) kompozicije koje sadrže jedno ili više prethodnih jedinjenja, u količini efikasnoj da se bori sa inflamacijom i da pritom tretira poremećaje i stanja koji izazivaju inflamaciju kod sisara, uključujući ljude; i (c) postupke za upotrebu tih j edinj enj a za tretiranj e takvih poremećaj a i stanj a.

Ova jedinjenja sa uspehom daju poboljšani terapeutski efekat i/ili poboljšani profil pratećeg efekta.

Pogodne makrolidne podjedinice za hibridna jedinjenja, na osnovu ovog pronalaska, mogu biti odabrane bez ograničenja od molekula sa više-članim laktonskim prstenom, pri čemu se "član" odnosi na atome ugljenika ili hetero-atome u prstenu, a "više" je broj veći od oko 10, prvenstveno od 10 do oko 50, a povoljnije je 12-, 14-, 15-, 16-, 17- i 18-člani laktonski prsten makrolida. Naročito su povoljne 14- i 15-člane prstenaste makrolidne podjedinice, a najpovoljnje su sa azitromicinom i njegovim derivatima i eritromicinom i njegovim derivatima.

Određeniji, neograničavajući, primeri molekula od kojih makrolidna podjedinica može biti odabrana, jesu sledeći: (i) makrolidni antibiotici, uključujući azalide, na primer, eritromicin, diritro-micin, azitromicin, 9-dihidro-9-deokso-9a-aza-9a-homoeritromicin, HMR 3004, HMR 3647, HMR 3787, džozamicin, eritromicilamin, ABT 773 fluritromicin, klaritromicin, tilozin, tilmikozin, oleandomicin, desmikozin, CP-163505, roksitromicin, miokamicin i rokitamicin, i njihovi derivati, kao što su ketolidi (npr. 3-keton), laktami (npr. 8a- ili 9a-laktami) i derivati kojima nedostaje jedan ili više delova koji označavaju šećer; (ii) makrolidni imunosupresanti, kao FK 506, ciklosporin, amfotericin i rapamicin; (iii) antifungni makrolidi, sa svojstvima inhibitora ćelije domaćina, kao bafilo-micin, konkanamicin, nistatin, natamicin, kandicidin, filipin, etruskomicin, trihomicin.

Metodologija sinteze gornjih makrolida, koji se ne mogu komercijalno nabaviti, i sinteza makrolida, uglavnom su poznati stručnjacima, ili se mogu naći u: Denis A. et al.,Bioorg. & Med. Chem. Lett.1999,9,3075-3080; Agouridas C. et al.,J. Med. Chem. 1998, 41, 4080-4100;i EP 00680967 (1998); Sun Or Y. et al.,J. Med. Chem. 2000, 43,1045-1049; US 05747467 (1998); McFarland J. W. et al.,J. Med. Chem.1997,40,1041-1045; Denis A. et al,Bioorg. & Med. Chem. Lett.1998,8,2427-2432; WO 09951616 (1999); Lartey et al.,J. Med. Chem. 1995, 38,1793-1798; EP 0984019; WO 98/56801, a oni su u ovo, u svojoj celini uključeni kao referenca.

Poznati su i drugi pogodni makrolidi, i neki od njih su prikazani u, Brvskier, A.J. et al.,Macrolides, Chemistry, Pharmacology and Clinical Use;Arnette Blackvvell: Pariš, 1993, str. 485-491, 14(R)-hidroksiklaritromicin, eritromicin-ll,12karbonat, tri-O-acetiloleandomicin, spiramicin, lukomicin, midekamicin, rasaramicin, uključeni u celini kao referenca; u, Ma, Z. et al.,Current Medicina! Chemistry- Anti- Infective Agents,2002,1,15-34; takođe kao referenca uključeni kao celina, pikromicin, narbomicin, HMR-3562, CP-654743, CP-605006, TE-802, TE-935, TE-943, TE-806, 6,11-premoš-ćeni ketolidi, CP-544372, FMA-199, A-179461; i u, Romo, D. et al,J. Am. Chem. Soc.1998,120;12237-12254; takođe, u celini uključeni kao referenca. Posebno, treba pogledati strukture i derivate 14- i 16-članih prstenatih makrolida, na str. 487-491, kod Brvskier et al., i različite ketolidne derivate i sinteze, kod Ma et al., naročito, u celini, strukturne tabele i sve sheme reakcija. Svi ovi makrolidi, pošte se konjuguju sa NSAID-ima, ulaze u predmet ovog pronalaska. Prethodno, posebno imenovana ili navedena makrolidna jedinjenja jesu komercijalno dostupna ili su poznati postupci za njihove sinteze.

Važno je, daje makrolidna podjedinica, izvedena od makrolida koji ima osobinu da se nagomilava u ćelijama imunskog sistema, okupljenim na mestu inflamacije, naročito fagocitnim ćelijama. Mnoga od laktonskih jedinjenja, definisanih gore, poznato je da imaju to svojstvo. Na primer, 14-člani makrolidi, kao eritromicin i njegovi derivati; 15-člani makrolidi, kao azitromicin i njegovi derivati, kao i 8a- i 9a-laktami i njihovi derivati; 16-člani makrolidi, kao tilmikozin, desmikozin; i spiramicin.

Dalji primeri makrolida koji se akumuliraju u specifičnim klasama ćelija, mogu se naći u: Pascual, A. et al.,Clin. Microbiol. Infect.2001,7, 65-69. (Apsorbovanje i inkorporisanje, i intraćelijska aktivnost ketolida HMR 3647 u humanim fagocitima i ne-fagocitnim ćelijama); Hand, W.L. et al,Int. J. Antimicrob. Agents, 2001, 18, 419-425.

(Karakteristike i mehanizmi azitromicinske akumulacije i oslobađanja (isticanja, izdvajanje) u humanim polimorfonuklernim leukocitima); Amsden, G.W.Int. J. Antimicrob. Agents,2001,18,11-15. (Usavršena generacija makrolida: antibiotici usmereni na tkivo); Johnson, J.D. et al.,J. Lab. Clin. Med., 1980, 95,429-439.

(Apsorbovanje i inkorporisanje antibiotika na

alveolarnim makrofagima); Wildfeuer, A. et al.,Antimicrob. Agents Chemother.1996,40,75-79. (Apsorbovanje i inkorporisanje azitromicina na različitim ćelijama i njegova intraćelijska aktivnost podin vivouslovima); Scorneux, B. et al.,Poult. Sci.,1998,77, 1510-1521. (Intraćelijsko apsorbovanje i inkorporisanje, podćelijska distribucija i oslobađanje tilmikozina u fagocitima pilića); Mtairag, E.M. et al.,J. Antimicrob. Chemother.,1994,33,523-536. (Proučavanje apsorbovanja i inkorporisanja diritromicina i eritromicilamina na humanim neutrofilima,in vitro) ;Anderson, R. et al.,J. Antimicrob. Chemother., 1988, 22, 923-933. ( In vitro,ocena ćelijskog apsorbovanja i inkorporisanja, i intrafagocitna bioaktivnost klaritromicina (A-56268, TE-031), jednog novog makrolidnog antimikrobnog sredstva); Tasaka, Y. etal.,Jpn. J. Antibiot.1988,41,836-840 (Apsorbovanje i inkorporisanje rokitamicina na alveolarnim makrofagima); Harf, R. et al.,J. Antimicrob. Chemother.,1988,22,135-140. (Apsorbovanje i inkorporisanje spiramicina na alveolarnim makrofagima), ovde uključeni kao referenca, u celini.

Sta više, postojanje svojstva akumulisanja u ćelijama imunskog sistema nagomilanim na mestu inflamacije, posebno fagocitnih ćelija, lako može da utvrdi struč-njak za oblast ovog pronalaska, korišćenjem nekog od dobro poznatih ogleda za tu svrhu. Na primer, može da bude primenjen postupak koji su detaljno prikazali Olsen, K.M. et al.,Antimicrob. Agents & Chemother.,1996,40,2582-2585. Ukratko, ćelije za testiranje, npr. polimorfonuklearni leukociti (PMN), mogu se dobiti iz venske krvi zdravih davalaca, pomoću Ficoll-Hypaque centrifugiranja, praćenog sedimentacijom sa 2% dekstranom. Eritrociti se izdvajaju osmotskom lizom, a PMN se određuju pomoću tripan-plavog. Alternativno, i druge frakcije ćelija mogu da se izdvoje i slično testiraju. Makrolidna jedinjenja (npr. 10 uM), obeležena tricijumom, inkubiraju se sa 2.5 x IO<6>ćelija, tokom 120 minuta (37 °C, 5% CO2, 90% relativna vlažnost), pa se onda ćelije odvoje od supernatanta, koji sadrži jedinjenje, putem centrigugiranja, npr. preko sloja silikonsko ulje - parafin (86 vol.%:14 vol%). Količina jedinjenja se određuje, npr. scintilacionim brojanjem, a rezultat koji je znatno veći od osnovne vrednosti ukazuje na akumulaciju makrolida u ćelijama koje se testiraju. Videti Bryskier, et al.,Macrolides, Chemistry, Pharmacology and Clinical Use;Arnette Blackvvell: Pariz,1993,str. 375-386, na strani 381, kolona 2, red 3.

Alternativno, ako jedinjenje nije radioaktivno obeleženo, količina jedinjenja može da se odredi pomoću HPLC.

Drugi postupci ispitivanja koji mogu biti upotrebljeni, prikazani su u Brvskier, A.J. et al.,Macrolides, Chemistrj, Pharmacology and Clinical Use;Arnette Blackvvell: Pariz, 1993, str. 375-386, što je uključeno kao referenca. Pogledati, naročito određiva-nje apsorbovanja i inkorporisanja u fagocitima, str. 380-381, i posebna opisivanja apsorbovanja i inkorporisanja, i lokalizaciju makrolida, na str. 381, 383 i 385, i tabele na 382 i 383.

U jednom od rešenja, koje ima prednost, ovaj pronalazak se odnosi na jedinjenja, njihove soli i solvate, prikazana formulomI,u kojoj M specifično prikazuje 14- ili 15-člani laktonski prsten, makrolidne podjedinice koja je najradije predstavljena formulom II:

u kojoj

(i) Z i W, nezavisno, jesu

veza, u kojoj

Rti Rs, nezavisno jesu H ili alkil grupa (prvenstveno metil ili H), Rmje OH, OR, alkoksi ili supstituisana alkoksi grupa (ili u Syn, ili u Anti konfiguracijama ili njihove smeše) RNje H, R, alkil, alkenil, alkinil, alkoksi, alkoksialkil ili -C(=X)-NRtRsgrupa; XjeOiliS; pod uslovom da Z i W jednovremeno ne mogu biti ili neka veza, (ii) U i Y, nezavisno su, H, halogen, alkil ili hidroksialkil grupa (prvenstveno H, metil ili hidroksimetil); (iii) R<1>je hidroksi grupa, OR, -O-S<2>, ili =0; (iv) S1 je deo koji onačava šećer, u položaju C/5 aglikonskog prstena (npr.

dezozamin grupa), formule :

u kojoj

R° i R\ oba jesu vodonik, ili zajedno obrazuju vezu, ili R9 je vodonik a R8 je -N(CH3)R<y>, pri čemu

R<y>može biti R, R<z>ili -C(0)R<z>, pri čemu Rz je vodonik ili cikloalkil

(prvenstveno cikloheksil) ili alkil (prvensteno Ci-C7-alkil) ili alkenil (prvenstveno C2-C7-alkenil) ili alkinil (prvenstveno C2-C7-alkinil), aril ili heteroaril grupa, ili može biti supstituisan sa Ci-C7-alkil ili C2-C7-alkenil ili C2-C7alkenil ili C2-C7-alkinil ili aril ili heteroaril grupom, (Ry je prvenstveno vodonik, metil ili etil grupa);

R10 je vodonik ili Rp;

(v) S<2>je deo koji označava šećer, u položaju C/3 aglikonskog prstena (npr. kladinozil grupa) formule

u kojojR<3>može biti H ili metil grupa, a R11iR<12>nezavisno su vodonik, R<11>može biti R, ili R<11>i R<12>zajedno obrazuju neku vezu; (vi) R<2>je H, hidroksi, ORgrupa, alkoksi (prvenstveno Ci-C4-alkoksi, najpovoljnije je metoksi), supstituisana alkoksi grupa; (vii) A je H ili metil grupa;

(viii) Bje metil li epoksi grupa

(ix) E je H ili halogen (prvenstveno fluor);

(x) R<3>je hidroksi, ORgrupa ili alkoksi (prvenstveno Ci-C4-alkoksi, najpovoljnije je metoksi), supstituisana alkoksi grupa, ili R<3>je grupa koja može da se kombinuje sa R<5>

NR?

obrazujući "most" (npr. ciklični karbonat ili karbamat) ili, ako W ili Z jeste '

, R je grupa koja može da se kombinuje sa W ili Z obrazujući "most" (npr. ciklični karbamat);

(xi) R<4>je Ci-C4-alkil (prvenstveno metil grupa);

(xii) R<5>je H, hidroksi, ORp grupa, C]-C4-alkoksi, supstituisana alkoksi grupa ili grupa koja može da se kombinuje sa R<3>obrazujući most (npr. ciklični karbonat ili karbamat);

(xiii) R<6>je H ili Ci-C4-alkil (prvenstveno metil ili etil grupa);

pri čemu podjedinica M sadrži mesto vezivanja preko kojeg je vezana za podjedinicu D,viavezne grupa L, a mesto vezivanja je na jednoj ili na više, od sledećih grupa:

a. neka reaktivna hidroksi, N, ili epoksi grupa, koja se nalazi • na S 1 , S 2, ili na aglikonskom kiseoniku, ako je S<2>(ili ako su obe, S<2>i S<1>) otcepljena; b. neka reaktivna >N-Rn, -NRtRsili =0 grupa koja se nalazi na Z ili W; c. neka reaktivna hidroksi grupa koja se nalazi na jednoj od R<1>, R<2>, R<3>i R<5>grupa; d. neka druga grupa koja prvo može biti derivatizovana u hidroksi ili -NRtRsgrupu,

pa zatim vezana za celu ili deo L grupe (npr. OH -> =0 -» epoksi -»

U makrolidnoj podjedinici formule II, nezavisno mogu da budu prisutne, jedna ili više Rgrupa, pri čemu Rpredstavlja zaštitnu grupu, koja može biti odabrana od alkil (prvenstevno metil), alkanoil (prvenstveno acetil), alkoksikarbonil (prvenstveno metok-sikarbonil ili terc.-butoksikarbonil), arilmetoksikarbonil (prvenstveno benziloksikarbonil), aroil (prvenstveno benzoil), arilalkil (prvenstveno benzil), alkilsilil (prvenstveno trimetilsilil) ili alkilsililalkoksialkil (prvenstveno trimetilsililetoksimetil) grupa. Zaštitna amino grupa može da se ukloni konvencionalnim postupcima. Tako, na primer, acil grupe, kao alkanoil, alkoksikarbonil ili aroil, mogu biti uklonjene solvolizom, npr. hidrolizom pod kiselim ili baznim uslovima. Arilmetoksikarbonil grupa (benziloksikarbonil) može da se otcepi hidrogenolizom, u prisustvu katalizatora kao što je paladijum na aktivnom uglju.

L može biti vezna grupa prikazana formulom IV:

u kojoj

X<1>je odabrana od: -CH2-, -OC(=0)-5-C(=0), NO-, -OC(=0)NH- ili -C(=0)NH- grupe;

X2 je odabrana od: -NH-, -CH2-, -NHC(=0)-, -OC(=0)-, -C(=0) ili -O grupe;

Q je -NH- ili -CH2- ili ne postoji;

pri čemu svaka -CH2- ili -NH- grupa može biti, u datom slučaju, supstituisana sa Ci-C7-alkil, C2-C7-alkenil, C2-C7-alkinil, C(0)R<x>, C(0)OR<x>, C(0)NHR<x>grupom, pri čemu R<x>može biti Ci-C7-alkil, aril ili heteroaril grupa;

oznake m i n nezavisno su celi brojevi od 0 do 4

uz uslov da n ne može biti nula, ako je Q = NH.

Ova definicija vezne grupe je prvenstveno, ne samo za hibride NSAID-a i makrolide formuleII,nego takođe i za bilo koji konjugat sa jedinjenjem formule I. Druge vezne grupa mogu biti upotrebljene dokle god predstavljaju neophodan distancer (spejser) i mogu da služe za vezivanje podjedinice fomuleI,sa drugom, kao što je dobro poznato na osnovu stanja tehnike. Videti npr. US patent 6,297,260, koji je kao takav u celini uključen kao referenca, naročito, njegov patentni zahtev 1 i specifični spisak NSAID-a.

U formuliI,D predstavlja nesteroidnu anti-inflamatornu podjedinicu, tj. neki deo nesteroidnog anti-inflmatornog leka (NSAID). Pogodni NSAID-i uključuju, ali bez ograničavanja na, one koji inhibiraju ciklooksigenazu, enzim odgovoran za biosintezu prostglandina i izvesne autokoidne inhibitore, uključujuću inhibitore za različite izoenzime ciklooksigenaze (uključujući, ali ne ograničavajući na, ciklogenazu-1 i -2), a kao inhibitori oba enzima, i ciklooksigenaze i lipoksigenaze, odnose se na nesteroidni anti-inflamatorni lek (NSAID), kao što su komercijalno dostupni NSAID-i, aceklofenak, acemetacin, acetaminofen, acetaminosalol, acetilsalicilna kiselina, acetil-salicilna-2-amino-4-pikolinska kiselina, 5-aminoacetilsalicilna kiselina, alklofenak, aminoprofen, amfenak, ampiron, ampiroksikam, anileridin, bendazak, benoksaprofen, bermoprofen, a-bisabolol, bromfenak, acetat 5-bromosalicilne kiseline, bromosaligenin, bukloksinska kiselina, butibufen, karprofen, celekoksib, hromoglikat, cinmetacin, klindanak, klopirak, natrij um-diklofenak, diflunizal, ditazol, droksikam, enfenamska kiselina, etodolak, etofenamat, felbinak, fenbufen, fenklozinska kiselina, fendozal, fenoprofen, fentiazak, fepradinol, flufenak, flufenamska kiselina, fluniksin, flunoksaprofen, flurbiprofen, glutametacin, glikol salicilat, ibufenak, ibuprofen, ibuproksam, indometacin, indoprofen, izofezolak, izoksepak, izoksikam, ketoprofen, ketorolak, lornoksikam, loksoprofen, meklofenamska kiselina, mefenamska kiselina, meloksikam, mezalamin, metiazinska kiselina, mofezolak, montelukast, nabumeton, naproksen, nifluminska kiselina, nimezulid, olsalazin, oksaceprol, oksaprozin, oksifenbutazon, paracetamol, parsalmid, perizoksal, fenil-acetil-salicilat, fenilbutazon, fenilsalicilat, pirazolak, piroksikam, pirprofen, pranoprofen, protizinska kiselina, rezerveratol, salacetamid, salicilamid, salicilamid-O-acetilna kiselina, salicilsumporna kiselina, salicin, salicilamid, salsalat, sulindak, suprofen, suksibutazon, tamoksifen, tenoksikam, tiaprofenska kiselina, tiaramid, tiklopridin, tinoridin, tolfenamska kiselina, tolmetin, tropezin, ksenbucin, ksimoprofen, zaltoprofen, zomepirak, tomoksiprol, zafirlukast i ciklosporin. Dodatno, NSAID vrste a posebno NSAID jedinjenja, objavljena u US 6,297,260, uključeni su u celini kao referenca (naročito generičke formule iz patentnog zahteva 1 i navođenje specifične liste NSAID-a koji se u njoj nalaze, i u patentnom zahtevu 3, i tiazulidinski NSAID-i prikazani u internacionalnoj patentnoj prijavi WO 01/87890, uneti su ovde u celini kao referenca).

NSAID-i koji imaju prednost jesu acetilsalicilna kiselina, indometacin, naproksen, ibuprofen, flurbiprofen, ketoprofen, sulindak, etodolak, ketorolak, suprofen, fluniksin, natrij um-diklofenak i tolmetin.

U formulama koje se ovde nalaze, veze zaokružene "bold"-om označavaju veze koje su iznad nivoa lista hartije; tačkasto obeležene veze označavaju veze ispod nivoa hartije, dok isprekidane linije predstavljaju veze koje mogu biti ili ispod, ili iznad nivoa lista hartije. Paralelne pune a izlomljene linije predstavljaju, ili prostu ili duplu vezu. Ukoliko izričito ovde nije nešto drugo navedeno, sledeći izrazi imaju dole-navedena značenja: "Alkil" označava, linearan ili razgranat, zasićen, monovalentan ugljovodonični radikal sa jedan do deset atoma ugljenika, povoljnije je jedan do šest atoma ugljenika. Pravi lanci, ili razgranati lanci alkil grupa prvenstveno obuhvataju, metil, etil, propil, /'zo-propil, butil,se&.-butiliterc.-butilgrupu. Metil je najpoželjnija grupa. Alkil grupe mogu biti supstituisane sa jedan do pet supstituenata, uključujući halogene (prvenstveno fluor ili hlor), hidroksi, alkoksi (prvenstveno metoksi ili etoksi), acil, acilamino, cijano, amino, N-(Ci-C4)-alkilamino (prvenstveno N-metilamino ili N-etilamino), N,N-di-(Ci-C4-alkil)-amino (prvenstveno dimetilamino ili dietilamino), aril (prvenstveno fenil) ili heteroaril, tiokarbonilamino, aciloksi, amino, amidino, alkil amidino, tioamidino, aminoacil, aminokarbonilamino, aminotiokarbonilamino, aminokarboniloksi, aril, heteroaril, ariloksi, ariloksiaril, nitro, karboksil, karboksilalkil, karboksil-supstituisanu alkil, karboksil-cikloalkil, karboksil-supstituisanu cikloalkil, karboksilaril, karboksil-supstituisanu aril, karboksilheteroaril, karboksil-supstituisanu heteroaril, karboksilheterocikličnu, karboksil-supstituisanu heterocikličnu, cikloalkil, cikloalkoksi, heteroaril-alkoksi, heterocikliloksi i oksikarbonilamino grupu. Takve supstituisane alkil grupe pripadaju datoj definiciji za "alkil" grupu. Ova definicija alkil grupe odnosi se na druge grupe koje sadrže alkil deo, kao što je alkoksi.

"Alkenil" označava linearan ili razgranat, monovalentan ugljovodonični radikal, sa dva do deset, prvenstveno dva do šest atoma ugljenika, koji sadrži bar jednu duplu vezu, ugljenik-ugljenik. Alkenil grupe mogu biti supstituisane sa istim grupama kao alkil, a takve, u datom slučaju, supstituisane alkenil grupe obuhvaćene su nazivom "alkenil". Prednost imaju etenil, propenil, butenil i cikloheksenil grupa.

"Alkinil" označava linearan ili razgranat, monovalentan ugljovodonični radikal, sa dva do deset, prvenstveno dva do šest atoma ugljenika, koji sadrži bar jednu, a prvenstveno ne više od tri triple veze, ugljenik-ugljenik. Alkinil grupe mogu biti supstituisane sa istim grupama kao alkil, a supstituisane grupe obuhvaćene su ovom definicijom "alkinil" grupe. Prednost imaju etinil, propinil i butinil grupa.

"Cikloalkil" označava cikličnu grupu koja sadrži 3-8 atoma ugljenika, a jedan prsten, u datom slučaju, kondenzovan sa aril ili heteroaril grupom. Cikloalkil grupe mogu biti supstituisane kao što je dole specificirano za "aril" grupu, a supstituisane cikloalkil grupe obuhvaćene su ovom definicijom "cikloalkil" grupe. Cikloalkil grupe koje imaju prednost jesu ciklopentil i cikloheksil grupa.

"Aril" označava nezasićenu aromatsku karbocikličnu grupu koja sadrži 6-14 atoma ugljenika i ima jedan prsten, kao što je fenil, ili više kondenzovanih prstenova kao što je naftil. U datom slučaju, aril može dalje biti spojen za neku alifatsku ili aril grupu, ili može biti supstituisan sa jednim ili više supstituenata, kao što je halogen (fluor, hlor i/ili brom), hidroksi, Ci-C7-alkil, Ci-C7-alkoksi ili ariloksi, Ci-Cvalkiltio ili ariltio, alkilsulfonil, cijano ili primarna ili ne-primarna amino grupa.

"Heteroaril" označava monocikličan ili bicikličan aromatski ugljovodonični prsten koji sadrži od 2 do 10 atoma ugljenika i od 1 do 4 hetero-atoma, kao O, S ili N. U datom slučaju, heteroaril prsten može biti kondenzovan sa drugom heteroaril, aril ili alifatskom cikličnom grupom. Primeri tog tipa su, furan, tiofen, pirol, imidazol, indol, piridin, oksazol, tiazol, pirol, pirazol, tetrazol, pirimidin, pirazin i triazin, a prednost imaju furan, pirol, piridin i indol. Naziv uključuje grupe koje su supstituisane sa istim supstituentima kao što je gore specificirano za aril.

"Heterocikličan" (heterociklik) označava zasićenu ili nezasićenu grupu koja sadrži jedan ili više prstenova, i od 1 do 10 atoma ugljenika, i od 1-4 hetero-atoma, odabranih od azota, sumpora ili kiseonika, pri čemu u kondenzovanom prstenastom sistemu, drugi prsten ili prstenovi, mogu biti aril ili heteroaril. Heterociklične grupe mogu biti supstituisane kao što je specificirano za alkil grupe, a tako supstituisane heterociklične grupe pripadaju ovoj definiciji.

Ovaj pronalazak takođe obuhvata farmaceutski prihvatljive soli ovih (predmetnih) jedinjenja. Farmaceutski prihvatljive soli jedinjenja, na osnovu ovog pronalaska, uključuju soli sa neorganskim kiselinama (npr. hlorovodonična, bromovo-donična, fosforna, metafosforna, azotna ili sumporna kiselina), ili organskim kiselinama (npr. vinska, sirćetna, metansulfonska, trifluorosirćetna, limunska, maleinska, mlečna, fumarna, benzoeva, ćilibarna, etansulfonska, oksalna i p-toluensulfonska kiselina).

Ovaj pronalazak takođe obuhvata prolekove, jedinjenja formule I, tj. jedinjenja koja oslobađaju aktivni matični lek, koji odgovara formuli (I),in vivo,kada je dat sisaru. Prolekovi jedinjenja formuleI,pripremaju se modifikovanjem funkcionalnih grupa prisutnih u jedinjenju formuleI,tako što modifikovani oblici mogu biti rascepljeniin vivo,da bi oslobodili matično jedinjenje. Prolekovi uključuju jedinjenja formuleI,u kojoj je hidroksi, amino ili karboksi grupa, jedinjenja formuleI,vezana za neku grupu koja može biti otcepljenain vivo,da bi se regenerisala slobodna hidroksil, odnosno amino ili karboksi grupa. Primeri prolekova uključuju, ali nisu ograničeni na estre (npr. acetatni, formijatni i benzoatni derivati) jedinjenja formuleI,ili na neki drugi derivat, koji, pošto je doveden na fiziološko pH, ili preko dejstva enzima, biva preveden u aktivni matični lek.

Ovaj pronalazak takođe obuhvata solvate (prvenstevno hidrate), jedinjenja formuleI,ili njihove soli.

Jedinjenja formule I imaju jedan ili više centara hilarnosti pa, zavisno od prirode individualnih supstituenata, oni takođe mogu da imaju geometrijske izomere. Izomeri, koji se razlikuju u rasporedu svojih atoma u prostoru nazivaju se "streoizomeri"-ma. Stereoizomeri, gde jedan i drugi nisu isti kao njihove slike u ogledalu, nazivaju se "dijastereomeri"-ma, a oni gde su jedan i drugi isti, "kao predmet i slika u ogledalu" nazvaju se "enantiomeri"-ma. Kada neko jedinjenje ima hiralni centar, moguće je postojanje para enantiomera. Enantiomer može da bude okarakterisan apsolutnom kon-figuracijom svojeg asimetričnog centra i opisuje se prema R- i S-sekvencnim pravilima Kana i Preloga, ili prema načinu na koji molekul rotira ravan polarizovane svetlosti, i označavaju se kao desno-skrećući ili levo-skrećući (tj. kao (+)- odnosno kao (-)-izomer). Hiralno jedinjenje može da postoji ili kao individualan enantiomer ili kao smeša enantiomera. Smeša koja sadrži iste proporcije (oba) enantiomera naziva se "racemskom smešom". Ovaj pronalazak obuhvata sve individualne izomere, jedinjenja formule I. Opisivanje ili davanje imena nekom pojedinačnom jedinjenju, u specifikaciji i patentnim zahtevima, vrši se sa namerom da se obuhvate njihovi, i individualni enantiomeri i smeše, racemske ili drugojačije. Postupci za određivanje stereohemije i za razdvajanje stereoizomera dobro su poznati u struci.

Ovaj pronalazak obuhvata takođe i stereoizomere sin- i anti-tipa, i njihove smeše, na koje se nailazi, kada postoji neki oksim ili slična grupa. Grupa, koja prema Kanu, Ingoldu i Prelogu, ima najveći prioritet, vezana za jedan od terminalnih atoma oksima, vezanih duplom vezom, upoređuje se sa hidroksil grupom oksima. Stereoizomer se obeležava sa Z (nemački,zusammen= zajedno), iliSin,ako oksimski hidroksil leži na istoj strani referentne ravni, koja prolazi kroz C=N duplu vezu, kao grupu najvećeg prioriteta; drugi stereoizomer se obeležava saE(nemački,entgegen =suprotan) iliAnti.

"Farmaceutski prihvatljiv ekscipijent" označava neki ekscipijent koji je od koristi u pripremanju farmaceutske kompozicije, koji je u principu siguran, netoksičan i nije biološki, ili na drugi način nepoželjan, a uključuje neki ekscipijent koji je prihvatljiv kako za veterinarsku tako i humanu farmaceutsku primenu. Naziv "farmaceutski prihvatljiv ekscipijent", kako je upotrebljen u ovoj prijavi, uključuje bilo jedan, ili više od jednog takvog ekscipijenta.

"Tretiranje" ili "tretman", pojave, poremećaja ili stanja, obuhvata:

(1) prevenciju ili odlaganje pojave kliničkih siptoma, pojave, poremećaja ili stanja, koji se razvijaju kod sisara, koji mogu biti bolni, ili da prethode, pojavi, poremećaju ili stanju, ali da se još ne osećaju i da ne pokazuju kliničke ili subkliničke simptome, pojave, poremećaja ili stanja, (2) inhibiranje, pojave, poremećaja ili stanja, tj. zaustavljanje ili smanjenje razvoja oboljenja, ili bar njegovih kliničkih ili subkliničkih simptoma, ili (3) oslobađanje od oboljenja, tj. ostvarivanje regresije, pojave, poremećaja ili stanja, ili bar nekog od njegovih kliničkih ili subkliničkih simptoma.

Poboljšanje kod pacijenta koji se tretira, jeste, ili statistički izraženo, ili ga bar opaža pacijent ili lekar.

"Terapeutski efikasna količina" označava količinu jedinjenja koja, kada se daje sisaru radi tretiranja pojave, poremećaja ili stanja, jeste dovoljna da tetman bude efikasan. "Terapeutski efikasna količina" se menja, zavisno od vrste jedinjenja, oboljenja i njegove ozbiljnosti (jačine), starosti sisara koji se tretira, njegove težine, fizičke kondicije i reakcije na lek.

Četiri klasična simptoma akutne inflamacije jesu, crvenilo, povišena temperatura, otok i bol u napadnutom delu, i gubitak funkcije napadnutog organa.

Simptomi i znaci inflamacije koji su u vezi sa specifičnim stanjima, uključuju: • reumatoidni artritis - bol, otok, vrelina i preosetljivost na dodir obuhvaćenog zgloba; generalizovano kao jutarnja ukočenost; • dijabetes melitus, zavisan od insulina - insulitis; ovo stanje može da dovede do različitih komplikacija, sa nekom inflamatornom komponentom, uključujući: retinopatiju, neuropatiju, nefropatiju; koronarno arterijsko oboljenje, periferno vaskularno oboljenje i cerebrovaskularno oboljenje; • autoimunski tiroiditis - slabost, konstipacija, kratak dah, naduvenost lica, ruku i stopala, periferni edemi, bradikardija; • multipna skleroza - pojava spazama, zamagljen vid, vertigo, slabost udova, parestezija; • uveoretinitis - slabljenje noćnog vida, gubitak perifernog vida; • lupus eritematozus - bol u zglobovima, raš, fotosenzitivnost, groznica, bol u mišićima, otok ruku u nogu, abnormalna urinaliza (hematurija, cilindurija, proteinurija), glomerulonefritis, kognitivna disfunkcija, tromboza krvnih sudova, perikarditis; • skleroderma - Raynaud-ova bolest; oticanje šaka, ruku, nogu i lica; neosetljivost kože; bol, otok i ukočenost prstiju i kolena, gastrointestinalna disfunkcija, restriktivno oboljenje pluća; perikarditis; renalna insuficijencija; • ostale artritisne pojave sa inflamatornom komponentom, kao što je reumatoidni spodilitis, osteoartritis, septični artritis i poliartritisna groznica, bol, oticanje, preosetljivost na dodir; • ostali inflamatorni poremećaji mozga, kao meningitis, Alchajmerova bolest, AIDS dementni encefalitis - fotofobija, kognitivna disfunkcija, gubitak memorije; • ostale inflamatorne inflamacije oka, kao retinitis - opadanje vizuelne oštrine; • inflamatorni kožni poremećaji, kao ekscemi, drugi dermatitisi (npr. atopičan, kontaktni), psorijaza, opekotine izazvane UV radijacijom (sunčani zraci i slični UV izvori) - eritemi, bol, perutanje, oticanje, preosetljivost na dodir; • inflamatorno oboljenje creva, kao Kronova bolest, ulcerativni kolitis - diareja, konstipacija, rektalno krvarenje, groznica, artritis; • astma - nedostatak vazduha pri disanju, šištanje; • drugi alergijski poremećaji, kao alergijski rinitis - kijanje, svrab, curenje nosa; • stanja povezana sa akutnim traumama, kao cerebralna povreda praćena možda-nim udarom - gubitak osetljivosti čula, gubitak pokretljivosti, gubitak percepcije; • oštećenje srčanog tkiva usled miokardijalne ishemije - bol, kratak dah; • oštećenje pluća koje se javlja kao respiratotni distres sindrom, kod starijih osoba - kratak dah, hiperventilacija, smanjena oksigenacija, plućni infiltrati; • inflamacija koja prati infekciju, kao sepsa, septični šok, sindrom toksičnog šoka - groznica, respiratorne teškoće, tahikardija, hipotenzija, leukocitoza; • ostala inflamatorna stanja vezana za pojedinačne organe ili tkiva, kao nefritis (npr. glomerulonefritis) - oliguria, abnormalna urinaliza; zapaljen apendiks - groznica, bol, prepreosetljivost na dodir, leukocitoza;

giht - bol, prepreosetljivost na dodir, otok i eritemi zahvaćenog zgloba, povećanje mokraćne kiseline u serumu i/ili urinu;

zapaljena žučna kesa - abdominalni bol i prepreosetljivost na dodir, groznica, muka, leukocitoza;

hronično opstruktivno oboljenje pluća - kratak dah, šištanje;

kongestivna srčana insuficijencija - kratak dah, krkljanje, periferni edemi;

dijabetes tipa II - komplikacije na završnim organima, uključujući kardiovasku-larna, okularna, renalna i periferno vaskularna oboljenja;

fibroza pluća - hiperventilacija, kratak dah, smanjena oksigenacija;

vaskularno oboljenje, kao ateroskleroza i restenoza - bol, gubitak senzacije, usporeni puls, gubitak funkcije, i

alo-imunitet, što dovodi do odbacivanja transplantata - bol, preosetljivost na dodir, groznica.

Subklinički simptomi obuhvataju, bez ograničenja, dijagnostičke znake za inflamaciju, čija pojava može da prethodi kliničkih simptoma. Jedna klasa subkliničkih simptoma jesu imunološki simptomi, kao što je invazija ili akumulacija proinflamatornih limfoidnih ćelija, u nekom organu ili tkivu, ili lokalno ili periferno prisustvo aktiviranih proinflamatornih limfoidnih ćelija koje prepoznaju neki patogeni agens, ili neki antigen specifičan za organ ili tkivo. Aktivacija limfoidnih ćelija može da se određuje pomoću postupaka poznatih u struci.

"Prenošenje" terapeutski efikasne količine nekog aktivnog sastojka do određenog mesta u domaćinu, označava ostvarivanje terapeutski efikasne koncentracije u krvi, aktivnog sastojka na određenom mestu. To može da se postigne, npr. lokalnim ili sistemskim davanjem aktivnog sastojka domaćinu.

Prvenstveno, ujedinjenjima prikazanim formulomII,

Z i W, zajedno jesu -N(RN)C(0)-, -C(0)N(RN)-, >C-NRsRt, -C(O)-, >C=N-RM, -CH2NRN- ili -NRNCH2-, najpovoljnije je, -NCH3CH2-, -NHCH2-, -CH2NH-, -C(0)NH,

-NHCO-,

Rs, Rt je metil grupa ili H;

Rm je OH ili metoksi grupa;

XjeO;

RN je H, metil ili -C(=X)-NRtRsgrupa;

A je H ili metil grupa

U, Y jesu H, F, metil ili hidroksimetil grupa;

R<1>je hidroksi, -O-S<2>, ili =0 grupa

R<2>je H, hidroksi ili metoksi grupa;

R<3>je OH, metoksi grupa ili grupa koja sa W ili Z obrazuje ciklični karbamatni most; R4 je metil grupa;

R<5>je H, OH, metoksi grupa, ili grupa koja sa R<3>obrazuje ciklični karbonatni ili karbamatni most.

Veza je preko azota u Z, na položajima N/9a ili N/8 a, ili preko ugljenika u R<12>, ili preko kiseonika u R 11 oba u položaju C/4", šećera S 2.

R6 je H, metil ili etil grupa;

R<8>je H, N(CH3)2, NH(CH3) ili N(CH3)CH2CH3grupa,

R<9>jeH.

Mesto vezivanja prvenstveno je u položaju C/3; ili preko amino grupe u položaju C/3", šećera S<1>, ili u položaju C/11, ili na W ili Z, ili preko položaja C/4", šećera S<2>.

Takođe, prednost imaju jedinjenja u grupi formuleI,u kojoj je M iz formuleII,a (i) Z je NCH3, W je CH2, R<2>je hidroksi grupa; ili, (ii) Z je NH, W je =C0, a R<2>je metoksi grupa. (Jedinjenja opisana u ovom paragrafu, mogu ili ne mogu, da zadovolja-vaju preostale prethodne prioritete u neposredno prethodnoj sekciji, ali prvenstveno to čine).

Dalji aspekt ovog pronalaska odnosi se na postupak za pripremanje jedinjenja prikazanih formulom I. U principu, jedinjenja formule I mogu da se dobiju na sledeći način: prvo se jedan kraj lanca L vezuje za makrolidnu podjedinicu M, pa se onda drugi kraj lanca vezuje za nesteroidnu podjedinicu D; ili, prvo se jedan kraj lanca L vezuje za nesteroidnu anti-inflamatornu podjedinicuD,pa zatim drugi kraj lanca za makrolidnu podjedinicu

M,ili na kraju, jedan deo lanca se vezuje za makrolidnu podjedinicuM,pri čemu je drugi deo lanca vezan za nesteroidnu podjedinicuD,sa krajevima delova lanca, koji se zatim hemijski vezuju da bi obrazovali lanac L.

Stručnjaci će razumeti da bi bilo poželjno da se koriste zaštićeni derivati intermedijera, prilikom pripremanja jedinjenja dormule I. Protektovanje i deprotekt-ovanje funkcionalnih grupa može da se vrši prema postupcima na osnovu stanja tehnike. Hidroksil ili amino grupe mogu da se zaštite sa bilo kojom grupom za zaštitu hidroksil ili amino grupe, na primer, kao što je opisano u knjizi, Green T.W.; Wuts P.G.M.Protective Groups in Organic Synthesis,John Wiley and Sons, Nevv York, 1999. Amino zaštitne grupa mogu biti uklonjene uobičajenim postupcima. Na primer, acil grupe, kao alkanoil, alkoksikarbonil i aroil grupe, mogu biti uklonjene solvolizom, npr. hidrolizom, pod kiselim ili baznim uslovima. Arilmetoksikarbonil grupe (npr. benziloksikarbonil) mogu biti otcepljene hidrogenolizom, u prisustvu katalizatora, kao što je paladijum na aktivnom uglju.

Detaljnije, jedinjenja formuleI,mogu se pripremiti prema sledećim postupcima: a) Jedinjenja formuleI,u kojoj X<2>jeste -NH-, mogu se obrazovati reakcijom neke nesteroidne anti-inflamatorne podjedinice, prikazane formulom

V:

u kojoj Lioznačava grupu koja se odvaja (kao što je hidroksi), sa slobodnom amino grupom makrolidne podjedinice, prikazane formulom Via:

Reakcija se obično izvodi sa derivatima kiseline, koji su sposobni da aktiviraju grupu karboksilne kiseline nesteroidne anti-inflamatorne podjedinice, kao što su halogenidi, mešoviti inhidridi a naročito karbodiimidi (kao, -(3-dimetilami-nopropil)-3-etil-karbodomid (EDC) i benzotriazoli). Reakcija se izvodi u prisustvu baze. kao što je neka organska baza (npr. trietilamin), na sobnoj temperaturi i pod inertnom atmosferom, kao što su azot ili argon. Za potpuno odigravanje reakcije može da bude potrebno nekoliko sati, pa do nekoliko dana.

Nesteroidne anti-inflamatorne podjedinice, prikazane formulom V, mogu se komercijalno nabaviti. Nesteroidna anti-inflamatorna podjedinica D, može da sadrži -C(0)L<1>grupu (kao što je slobodna grupa karboksilne kiseline), ili se od nje mogu dobiti derivati, postupcima poznatim na osnovu stanja tehnike.

Na osnovu sheme I, NSAID jedinjenja, koja sadrže hidroksilnu grupu, mogu alternativno da budu prevedena u derivat, delovanjem anhidrida ćilibarne kiseline, u prisustvu piridina, pa zatim da reakcijom, tako dobijenog intermedijera, sa trietilami-nom, 4-pirolopiridinom, u metilenhloridu, dadu NSAID koji sadrži slobodnu grupu karboksilne kiseline (Huang, C.M., et al.,Chem. & Biol.2000,7, 453-461; Hess, S. et al.,Bioorg. & Med. Chem.2001, 9,1279-1291). Tako dobijeni NSAID derivati mogu biti kuplovani sa nekim veznim makrolidnim jedinjenjem, kao formuleVia,ili neposredno za makrolid.

Na osnovu sheme II, NSAID jedinjenja koja sadrže amino grupu, mogu alternativno da budu prevedena u derivat, delovanjem natrijum-hidrida i terc-butiljodoacetata, u N,N-dimetilformamidu, dajući butoksikarbonil derivat NSAID-a, pa da zatim, reakcijom sa triflurorsirćetnom kiselinom, u metilenhloridu, dadu NSAID koji sadrži slobodnu karboksilnu grupu (Hess, S. et al.,Bioorg. & Med. Chem.,2001,9,1279-1291). Tako dobijeni NSAID derivati mogu biti kuplovani sa nekim veznim makrolidnim jedinjenjem, kao formuleVia,ili neposredno za makrolid.

Alternativno, NSAID jedinjenja koja imaju amino grupu, mogu da se prevedu u derivat, prema shemi III, delovanjem anhidrida ćilibarne kiseline, u prisustvu dimetil-aminopiridina, N,N'-diizopropiletilamina, u dimetilformamidu, dajući NSAID koji sadrži slobodnu grupu karboksilne kiseline (Pandori, M.W. et al.,Chem. & Biol.2002,9,567-573). Tako dobijeni NSAID derivati mogu biti kuplovani sa nekim veznim makrolidnim jedinjenjem, kao formuleVia,ili neposredno za makrolid.

Pripremanje polazne makrolidne podjedinice, struktureVia,opisano u PCT/HR02/00001, uključeno je u celini kao referenca a kopija je priključena kao prilog 1. Videti takođe, Bright, US 4,474,768 i Bright, G.M. et al.,J. Antibiot. 1988, 41,1029-1047, a svaka od publikacija je u celini uključena kao referenca.

Na primer, kada L jeste -K-NH- (gde je K deo veznog molekula L vezanog za makrolid), jedinjenje formule I može da se dobije derivatizacijom

>NH grupe, na makrolidnom prstenu, u >N-K-NH2grupu, pa reakcijom derivatizovanog makrolida sa nesteroidnom anti-inflamatornom podjedinicom, prikazanom formulom V, u kojoj L<1>jeste grupa koja se odvaja, a prema shemi

IV.

Ovaj postupak takođe može da se izvede kada je NH grupa u makrolidu vezana u položaju 3', prstena, šećera S<1>(tj. dezozamin šećer) makrolida, na osnovu sheme V:

ili u položaju 4", prstena, šećera S<2>, na osnovu sheme VI: Reaktantska makrolidna podjedinica može da se stvori, oksidacijom odgovarajućeg makrolida, koji sadrži hidroksi supstituent u položaju 4", na kladinoza šećeru, radi dobijanja supstituenta =0, u položaju 4", zatim prevođenjem u položaju 4", u epoksi grupu pa otcepljivanjem epoksi grupe pomoću pogodnog(ih) rektanta(anata), uz stvaranje reaktantske makrolidne podjedinice (M-CH2-NH-K-NH2). b) Jedinjenja prikazana formulomI,u kojoj X<2>jeste -OC(O)-, mogu da se pripreme reakcijom nesteroidne anti-inflamatorne podjedinice prikazane formulom V i slobodne hidroksilne grupe, makrolidne podjedinice, prikazane formulom VIb:

Reakcija se obično izvodi sa derivatima kiseline, koji su sposobni da aktiviraju grupu karboksilne kiseline nesteroidne anti-inflamatorne podjedinice, kao što su halogenidi (kao etilendihlorid, EDC), mešoviti anhidridi, a naročito karbodiimidi. Reakcija se obično izvodi na sobnoj temperaturi, pod inertnom atmosferom, kao što je azot ili argon. Za potpuno odigravanje reakcije potrebno je od nekoliko sati pa do nekoliko dana.

Polazne makrolidne podjedinice, struktureVIb,jesu poznata jedinjenja ili se mogu dobiti prema postupcima opisanim za analogna jedinjenja, kao što su ona koja su opisana, u Costa, A.M. et al.,Tetrahedron Letters, 2000, 41, 3371-3375,što je ovim uključeno kao referenca.

Na primer, kada vezna grupa L jeste -K-O-, jedinjenje formule I može da se obrazuje, putem, (1) derivatizacije >NH grupe na makrolidu, u >N-K-OH grupu, pa (2) reakcijom derivatiziranog makrolida sa grupom slobodne karboksilne kiseline, na nesteroidnoj anti-inflamatornoj podjedinici D, prema shemi VII:

Vezna grupa -K-OH može da bude vezana za primarni ili sekundarni atom azota, makrolidne podjedinice, na sledeći način. Makrolidna podjedinica se dovodi u reakciju sa nekim alkenoil derivatom, kao CH2=CH(CH2)mC(0)0-alkil (npr. metilakrilat). Zatim se estarska grupa (npr., -C(O)O-alkil) redukuje sa nekim hidridom metala (npr., LiAlHO, u anhidrovanom organskom rastvaraču, dajući makrolidnu podjedinicu koja sadrži veznu grupu -K-OH (tj. M-K-OH). Redukcija se obično izvodi na niskoj temperaturi, prvenstveno na 0°C ili nižoj. Ovaj postupak takođe može da se izvodi i kada je NH grupa vezana za položaj 3', prstena šećera, u makrolidu (kao i za šećer u položaju 5, makrolida).

b) Jedinjenja prikazana formulom I, u kojoj X<1>jeste -OC(O)-, Q je -CH2- ili NH, a X<2>je -NH- grupa, mogu da se pripreme reakcijom makrolidne

podjedinice prikazane formulom

u kojoj 4" jeste položaj 4, na šećeru S , kao što je šećer kladinoza, a derivatizovana nesteroidna anti-inflamatorna podjedinica, koja sadrži slobodnu amino grupu, prikazana je formulom: u rastvaraču, kao što je acetonitril, dajući Derivatizovana nesteroidna anti-inflamatorna podjedinica (tj. D-C(0)-NH-K-NH2) može da se pripremi reakcijom pogodnog amina (koji sadrži veznu grupu -K-NH2), sa grupom karboksilne kiseline, nesteroidnog anti-inflamatornog leka.

d) Jedinjenja prikazana formulomI,u kojoj X<1>jeste -OC(0)NH-, a X<2>je

-NH-. moeu da seDriDreme reakciiom makrolidne nodiedinice i derivati znvane

nesteroidne anti-inflamatorne podjedinice, koja sadrži slobodnu amino grupu, kao što je prikazano u daljem.

e) Jedinjenja prikazana formulom I, u kojoj X<1>jeste -OC(0)NH-, a X<2>je -NH-, takođe mogu da se pripreme reakcijom makrolidne podjedinice i derivatizovane nesteroidne anti-inflamatorne podjedinice, koja sadrži slobodnu grupu karboksilne kiseline, kao što je prikazano u daljem. f) Jedinjenja formule I mogu da se pripreme reakcijom makrolidne podjedinice, koja sadrži grupu koja se odvaja, L<2>(kao što je Br), sa nesteroidnim anti-inflamatornim lekom, kao što je prikazano u sledećem.

Polazna makrolidna podjedinica može da se pripremi otcepljivanjem grupe koja označava šećer, vezane u položaju 3 makrolidnog prstena, pa zatim reakcijom makrolida sa reagensom formule L 9 -L-L 1 , u kojoj je L 9 grupa koja se odvaja.

g) Jedinjenja formule I mogu da se pripreme reakcijom makrolidne podjedinice, koja sadrži grupu koja se odvaja, L<2>(kao što je Br), sa nesteroidnim

anti-inflamatornim lekom, kao što je prikazano u sledećem.

h) Jedinjenja formule I mogu da se pripreme reakcijom makrolidne podjedinice, koja sadrži grupu koja se odvaja, L<2>(kao što je Br), sa nesteroidnim

anti-

inflamatornim lekom, kao stoje prikazano u sledećem.

Makrolidni 16-člani prstenovi tradicionalno su podeljeni na pod-familije, na osnovu supstitucionih modela svojih aglikona. Glavne prototipove ovih familija mogu da pretstavljaju, leukomicin, spiramicin i tilozin.

Tilozin je predstavnik 16-članih makrolida, koji sadrži visoko supstituisan aglikon, sa dve duple veze (tilonolid) i treći saharidni supstituenti (p-D-micinoza) beta-D-mikozin, pored disaharida vezanog za 5-hidroksil grupu. Hidroliza mikaroze sa disaharida daje dezmikarozil-tilozin (dezmikozin).

Potencijalna mesta za modifikacije na dezmikozinu:

Na primer, 16-člani prstenasti makrolidni hibrid može da se pripremi reduktivnom aminacijom C-20 aldehidne grupe.

Ta reakcija bi mogla da se upotrebi takođe i za 17-člane azalide, kao 8a-aza-homodezmikozine i njegove derivate (kao što su di- i tetra-hidro derivati).

Druge mogućnosti, za derivatizovanje 16-članog prstenastog makrolida, jesu transformacije duplih veza epoksidacijom, pa otcepljivanje epoksi grupe pomoću pogodnog reaktanta (kao što su diamini), uz stvaranje reaktivne makrolidne podjedinice (M-CH2-NH-K-NH2).

Takođe, keton u položaju 9 može biti modifikovan pomoću hidroksilamin-hidro-hlorida, dajući oksim, koji se zatim redukuje u amin.

Dalji aspekt ovog pronalaska odnosi se na upotrebu jedinjenja formuleI,za tretiranje inflamatornih oboljenja, poremećaja i stanja, za koja je karakterističan, ili je povezani sa njima, nepoželjan inflamatorni imunski odgovor, naročito svih oboljenja i stanja, izazvanih, ili povezanih, sa preteranom sekrecijom TNF-a i IL-1.

Terapeutski efikasna količina jedinjenja, na osnovu ovog pronalaska, može da bude određena postupcima poznatim stručnjaku. Pošto do željenog mesta efikasnije stiže jedinjenje na osnovu ovog pronalaska, nego sam, odgovarajući nesteroidni anti-inflamatorni lek, sa količinom jedinjenja (na osnovu pronalaska), na molskoj osnovi, manjom od nesteroidnog anti-inflamatornog leka, može da se postigne isti terapeutski efekat. Osim toga, pošto davanje jedinjenja (na osnovu pronalaska) ima manje pratećih efekata, nego odgovarajući nesteroidni anti-inflamatorni lek, količina NSAID može da bude povećana. Prema tome, donja tabela služi samo za orijentaciju. Prag terapeutski efikasne količine jedinjenja, njegove farmaceutski prihvatljive soli, njegovog solvata ili njegovog proleka, obično je jednak, na molskoj osnovi, terapeutski efikasnoj količini nesteroidnog anti-inflamatornog leka, ili je manji od nje. Uobičajene i povoljne, efikasne količine jedinjenja, njegove farmaceutski soli, njegovog solvata ili njegovog proleka, prikazane su u donjoj tabeli.

Tako, na primer, povoljan opseg doze indometacina je 50-200 mg/dan, što odgovara opsegu od 140 do 560 umol/dan. Isti molski opseg, 140-560 mol, hibridnog jedinjenja, na osnovu pronalaska, jeste polazna tačka za određivanje povoljnog opsega doziranja. Za stručnjaka, moguća su podešavanja ovih opsega.

Dalje, ovaj pronalazak se odnosi na farmaceutsku formulaciju koja sadrži efikasnu dozu jedinjenja, na osnovu pronalaska, kao i farmaceutski prihvatljive ekscipijente, kao što su nosači ili razblaživači.

Pripremanje farmaceutskih formulacija, na osnovu pronalaska, može da obuhvata, pripremanje smeše, granulisanje, tabletiranje i rastvaranje sastojaka. Hemijski nosači mogu biti čvrsti ili tečni. Čvrsti nosači mogu biti, laktoza, saharoza, talk, želatin, agar, pektin, magnezijum-stearat, masne kiseline, bez ograničavanja. Tečni nosači mogu biti, sirupi, ulja, kao što je maslinovo, suncokretno ili sojino ulje, voda ili fiziološki rastvor, bez ograničavanja. Slično tome, nosač može takođe da sadrži komponentu koja produžava oslobađanje aktivne komponente, kao što je npr. gliceril monostearat ili gliceril distearat. Mogu da se pripremaju različiti oblici hemijskih formulacija. Ako se koristi čvrst nosač, ti oblici mogu biti tablete, kaplete, kapsule od čvrstog želatina, kapsule od čvrstog želatina, prahovi ili granule, što se bez ograničavanja može davati oralno. Količina čvrstog nosača može da varira, ali je uglavnom od 25 mg do lg. Ako se koristi tečan nosač, formulacija može biti u obliku, sirupa, emulzije, kapsula od mekog želatina, ili sterilnih tečnosti koje mogu da se injektiraju, ili nevodenih tečnih suspenzija.

Jedinjenja na osnovu ovog pronalaska mogu da se primenjuju topikalno ili sistemski, npr. oralno, parenteralno, perkutano, mukozalno, npr. bukalno, intranazalno, intrarektalno i intravaginalno. Pritom, "parenteralno" označava, intravenske, intramus-kularne i supkutane puteve. Odgovarajuće formulacije ovih jedinjenja mogu da se koriste u profilaksi kao i u terapeutskom tretmanu (prevencija, odlaganje, inhibicija ili olakšavanje) više poremećaja (oboljenja i drugih patoloških inflamatornih stanja) izazvanih, ili povezanih sa, nenormalnim ili nepoželjnim (preterano, neregulisano, ili disregulisano) inflamatornim imunskim odgovorom povezanim sa stvaranjem inflamatornih citokina ili drugih inflamatornih medijatora, uključujući bez ograničenja, TNF-a i IL-ip. Ona obuhvataju autoimunska oboljenja, kao reumatoidni artritis, dijabetes melitus, zavisan od insulina, autoimunski tiroiditis, multipna skleroza, uveoretinitis, lupus eritematozus, skleroderma; ostala artritisna stanja sa inflamatornom komponentom, kao što je reumatoidni spondilitis, osteoartritis, septični artritis i poliartritis; ostale inflamatorne poremećaje mozga, kao meningitis, Alchajmerova bolest, AIDS demencioni encefalitis; ostale inflamatorne inflamacije oka, kao retinitis; inflamatorne poremećaje kože, kao ekscemi, drugi dermatitisi (npr. atopičan, kontaktni), psorijaza, opekotine izazvane UV radijacijom (sunčani zraci i slični UV izvori); inflamatorno oboljenje creva, kao Kronova bolest, bolni ulcerativni kolitis; astma; druge alergijske poremećaje, kao alergijski rinitis; stanja povezana sa akutnim traumama, kao cerebralna povreda praćena moždanim udarom; oštećenje srčanog tkiva usled miokardijalne ishemije; oštećenje pluća koje se javlja kao respiratotni distres sindrom, kod starijih osoba; infekcija koja prati inflamaciju, kao sepsa, septični šok, sindrom toksičnog šoka; ostala inflamatorna stanja vezana za pojedinačne organe ili tkiva, kao nefritis (npr. glomerulonefritis), zapaljen apendiks; giht; zapaljena žučna kesa; hronično opstruktivno oboljenje pluća; kongestivna srčana insufijencija; dijabetes tipa II; fibroza pluća; vaskularno oboljenje, kao ateroskleroza i restenoza; i alo-imunitet, koji dovodi do odbacivanja transplantata.

Efikasnost ovih jedinjenja može da se odredi nekim od postupaka za određivanje anti-inflamatornog efekta. Za to postoje mnogi poznati postupci, uključujući bez ograničavanja, upotrebu kontrastnog ultrazvuka povezanu sa injekcijom mikromehuro-va, određivanje inflamatornih citokina (kao TNF-a, IL-1, IFN-y), određivanje ćelija aktiviranog imunskog sistema, kao i opservacija (redukcija edema, redukcija eritema, redukcija puritisa ili osećaja da koža "gori", sniženje telesne temperature, poboljšanje funkcije napadnutog organa), kao i drugi od postupaka datih u daljem tekstu.

Terapeutski efekat jedinjenja, na osnovu ovog pronalaska, određivanje uin vitroiin vivoeksperimentima, kao što je dalje prikazano.

Određivanjesekrecije TNF-a i IL-ip u mononuklearnim ćelijama humane periferne krvi,in vitro

Mononuklearne ćelije humane periferne krvi (PBMC) pripremane su od heparinizirane cele krvi posle odvajanja PBMC na Ficoll-Hypaque (Amersham-Pharmacia). Radi određivanja nivoa TNF-a, 3.5-5 x IO<4>ćelija je kultivisano u ukupnoj zapremini od 200 ul, tokom 18 do 24 sati, na mikrotitar pločama sa ravnim dnom (96 bunarića, Falcon), u RPMI 1640 medijumu, u koji je dodavano, 10% humanog AB seruma inaktiviranog toplotom (Hrvatski centar za transfuzionu medicinu, Zagreb), 100 jedinica/ml penicilina, 100 mg/ml streptomicina i 20 mM HEPES-a (Invitrogen Life Technologie). Ćelije su inkubirane na 37 °C u atmosferi sa 5% C02i pri 90% vlažnosti. Za negativnu kontrolu ćelije su kultivisane samo u medijumu (NC), pri čemu je u pozitivnoj kontroli sekrecija TNF-a izazivana dodavanjem 1 ug/ml lipopolisaharida (LPS, E. coli serotip 0111 :B4, SIGMA) (PC), a efekat testiranih supstanci na sekreciju TNF-a ispitivan je posle njihovog dodavanja u kulture ćelija stimulisane sa LPS (TS). Nivo TNF-a određivanje u supernatantu prema ELISA proceduri, na osnovu uputstava proiz-vođača (R&D Systems). Osetljivost testa bila je < 3 pg/ml TNF-a. Nivo IL-1B određi-van je kao što je opisano za određivanje TNF-a, samo što je uzimano 1 x 10<5>ćelija/bunariću i 0.1 ng/ml LPS-a. IL-ip nivo je određivan pomoću ELISA testa (R&D Systems). Procenat inhibicije stvaranja TNF-a ili IL-1 p izračunavanje prema sledećoj jednačini:

% inhibicije = [1- (TS-NC)/(PC-NC)] x 100.

Vrednost IC-50 definisana je kao koncentracija supstance pri kojoj je inhibirano 50% stvaranja TNF-a. Kao aktivna smatrana su jedinjenja koja pokazuju IC-50 sa koncentra-cijama od 20 uM ili manjim. IC-50 je izračunavan primenom Graph Pad Prism Softvvare.

Određivanje sekrecije TNF-a od straneRAW264.7 ćelija

Ćelije su odgajane u 10% fetusnom serumu govečeta (FBS), u DMEM medijumu (Invitrogen Life Technologies), na 37 °C u atmosferi sa 5% CO2i 90% vlage. U ploču sa 96 bunarića (Falcon) zasejavano je po 20.000 ćelija/bunariću. Ćelije za negativnu kontrolu odgajane su samo u medijumu (NC), dok je sekrecija TNF-a, u pozitivnoj kontroli, stimulisana dodavanjem 500 pg/ml lipopolisaharida (LPS, E. coli serotip 0111 :B4, SIGMA) (PC), a dejstvo testiranih supstanci na sekreciju TNF-a posle njihovog dodavanja u kulture ćelija sljimulisanih sa LPS-om (TS). Nivo TNF-a u supernatantu određivan je ELISA postupkom, prema uptstvima proizvođača (R&D Svstems, Biosource). Procenat inhibicije stvaranja TNF-a izračunavan je prema sledećoj jednačini:

% inhibicije = [1- (TS-NC)/(PC-NC)] x i00.

Vrednost IC-50 definisana je kao koncentracija supstance pri kojoj je inhibirano 50% stvaranja TNF-a. Kao aktivna smatrana (su jedinjenja koja pokazuju IC-50 sa koncentra-cijama od 10 pM ili sa manjim.

Ogled inhibiranja humane prostaglandin-H sintaze-1, (hPGH-1) i humane prostaglandin-H sintaze-2, (hPGH-2)

Geni koji kodiraju hPGH-1 i hPGH-2 umnoženi su PCR metodom uz primenu platina pfx DNK polimeraze (Invitrogejn Life Technologies) iz biblioteke (Stratagene) cDNK humane placente. Prajmeri sekvepci za hPGH-1 bili su: 5'

ATATAAGCTTGCGCCATGAGCCG(jrAGTCTTC 3' i 5'

ATATGGATCCTCAGAGCTCTGTG0ATGGTCGC 3'; za hPGH-2 5'

ATATAAGCTTGCTGCGATGCTCGOCCGC 3' i 5'

ATATGGATCCCTACAGTTCAGTTCKGTCGAACGTTC 3<*>. Proizvodi PCR-a klonirani su između restrikcionih mestajHindlll i BamHI, pcDNK 3.1 higro(+)plazmida/T„,TT 1 1 : \ 1 L 1 : ;

Transfekcija je izvođena na COS-7 ćelijama (ATCC), ćelije su odgajane u 10% fetusnom serumu govečeta (FBS) u DMEM medijumu (Invitrogen Life Technologies), na 37 °C u atmosferi 5% CO2sa 90% vlage, do potpune konfluecije (monosloja) u ploči sa 24 bunarića (Falcon). 1 pg plazmidne DNK (pcDNK higro 3.1 (+) koji sadrži PGH-1 ili PGH-2 gen, ili pcDNK higro 3.1 (+) za uzorke negativne kontrole), kombinovan je sa 1,5 pl lipofektamina 2000 (Invitrogen Life Technologies), prema uputstvima proizvođa-ča. 24-28 sati posle transfekcije, ćelijama su, bez uklanjanja medijuma, dodavana jedinjenja za testiranje, u DMEM, pa je posle 40 minuta dodavana arahidonska kiseline (Sigma) do finalne koncentracije 20 uM. Posle 30 minuta odvajani su supernatanti pa je merena PGE-2 pomoći komercijalnog kompleta (kit) za PGE-2 ogled (Cavman), prema uputstvima proizvođača. U negativnoj kontroli nije utrđeno stvaranje PGE-2.

% inhibicije je izračunavan prema sledećoj jednačini:

% inhibicije = (koncentracija PGE-2 uzorka-1/ koncentracija PGE-2 u pozitivnoj kontroli)<*>100.

In vivomodel na miševima, preterane sekrecije TNF-a izazvane LPS-om

Sekrecija TNF-a, na miševima je izazivana prema već objavljenom postupku (Badger AM et al.,J. ofPharmac. and Env. Therap., 1996, 279,1453-1461). Korišćeni su mužjaci miševa Balb/C soja, stari 8 do 12 nedelja, u grupama od po 6 do 10 životinja. Životinje su tretirane p.o., ili samo sa rastvaračem (u negativnim i u pozitivnim kontrolama), ili sa rastvorima supstanci, 30 minuta pre i.p. tretmana sa LPS-om (S. coli serotip 0111 :B4, Sigma), sa dozom od 25 pg/životinji. Posle dva sata životinje su eutanazirane pomoću i.p. injekcije Roumpun-a (Bayer) i Ketanest-a (Park-Davis). Uzorak krvi svake životinje je stavljan u "vacutaner" epruvetu (Becton Dickinson), pa je plazma odvajana prema uputstvima proizvođača. Nivo TNF-a u plazmi određivan je prema ELISA postupku (Biosource, R&D Systems) na osnovu uputstava proizvođača. Osetljivost testa bila je < 3 pg/ml TNF-a. Procenat inhibicije stvaranja TNF-a izračunavanje premajednačini:

% inhibicije = [1- (TS-NC)/(PC-NC)]<*>100.

Aktivna su jedinjenja koja pokazuju 30%-nu ili veću inhibiciju stvaranja TNF-a, pri dozi od 10 mg/kg.

Reprezentativni rezultati izraženi kvalitativno, prikazani su dole, za četiri prethodna testa, i za tri od jedinjenja datih kao primer u daljem tekstu:

Analgetska aktivnost u probi grčenja usled bola

U ovom ogledu bol je izazivan injekcijom nekog iritanta, obično sitćetne kiseline, u peritonalnu šupljinu miša. Životinje reaguju karakterističnim grčenjima usled bola, prema kojima je i ogled dobio ime (Collier H.O.J. et al.,Pharmac. Chemother., 1968, 32,295-310; Fukavva K. et al.,J. Pharmacol. Metk,1980,4,251-259; Schvveizer A.etal., Agents Actions,1988,23,29-31). Ogled je podesan za određivanje analgetske aktivnosti jedinjenja. Postupak: korišćeni su mužjaci Balb/C miševa (Charles River, Italija), stari 8 do 12 nedelja. Kontrolnoj grupi je davana metilceluloza p.o., 30 minuta pre i.p. davanja sirćetne kiseline, u koncentraciji od 0.6%, dok su test-grupe dobij ale standardnu supstancu (acetilsalicilna kiselina) ili su, test-supstance, u metilcelulozi davane p.o., 30 minuta pre i.p. davanja 0.6% sirćetne kiseline (zapremina 0.1 ml/10 g). Miševi su pojedinačno postavljani ispod staklenih levkova, pa je broj grčenja registrovan tokom 20 minuta za svaku životinju. Procenat inhibiranja grčenja izračunavan je prema jednačini: % inhibicije = (srednja vrednost broja grčenja u kontrolnoj grupi - broj grčenja u test-grupi)/broj grčenja u kontrolnoj grupi x 100.

Aktivna su jedinjenja koja pokazuju analgetsku aktivnost istu kao acetilsalicilna kiselina, ili bolju.

In vivomodel šoka kod miševa izazvanog LPS-om

Korišćeni su mužjaci Balb/C miševa (Charles River, Italija), stari 8 do 12 nedelja. LPS, izolovan iz Serratie marcessans (Sigma, L-6136), razblaživan je u sterilnom fiziološkom rastvoru. Prva injekcija LPS-a davana je intradermalno, sa dozom od 4 pg/mišu. Posle 18 do 24 sata, LPS je davan i.v. sa dozom od 200 pg/mišu. Kontrolna grupa je dobijala dve LPS injekcije kao što je gore opisano. Test-grupe su dobijale supstance p.o., sat i po pre svakog davanja LPS-a. Preživeli su registrovani posle 24 sata.

Aktivne su supstance sa kojima je broj preživelih, pri dozi od 30 mg/kg, iznosio 40% ili više.

Jedinjenja iz primera 1-12 ispoljavaju akivnost u bar dva obavljena testa. Međutim, ovi rezultati ilustruju samo biološku aktivnost jedinjenja i ni na koji način ne ograničavaju ovaj pronalazak.

Postupci pripremanja sa primerima

Prekurzori

Nesteroidne anti- inlfamatorne podjedinice

Jedinjenje D2 je S-(+)-ibuprofen; ostaci jedinjenja sa hiralnim centrima jesu racemske smeše. Jedinjenje Dl je indometacin; D3 je flurbiprofen; D4 je naproksen, D5 je ketoprofen; D6 je acetilaslicilna kiselina; D7 je sulindak; D8 je etodolak; D9 je ketorolak; DIO je suprofen; Dll je fluniksin, Dl 2 je natrij um-diklofenak a Dl 3 je natrijum-tolmetin.

Makrolidne podjedinice

Oznaka M1-M6 odgovara makrolidnim podjedinicama formule IIA, u kojoj su oznake promenljivih grupa R'-R<13>kao što je navedeno u tabeli.

Primer 1

Jedinienie 1: fformulaI;M = M1. L = L1. D = D1)

U rastvor indometacina (Dl) (200 mg; 0.56 mmol) u suvom DMF (3 ml), pod argonom je dodat 1,1-karbonildiimidazol (187 mg; 1.15 mmol u 5 ml DMF). Reakciona smeša je mešana 24 sata na -5 °C, zatim je dodato jedinjenje Mil (443 mg; 0.56 mmol u 3 ml DMF). Reakciona smeša je grejana 48 sati na 100 °C, uparena pa prečišćena na koloni silikagela (eluent: CHCl3:MeOH:NH40H = 6:1:0.1). Dobijeno je 56 mg jedinjenja 1; MS( m/ z) :1133 [MH]<+>. IR (KBr) cm"<1>: 3449, 2972, 2936, 1731, 1686, 1622, 1564, 1546, 1512, 1478, 1460, 1374, 1323, 1263, 1225, 1168, 1089, 1057, 1013, 958, 925, 834, 804, 756, 732.

Primer 2

Jedinienie 2: ( formula I: M = Ml. L = LI. D = D2)

U rastvor S-(+)-ibuprofena (D2) (115 mg; 0.56 mmol) u suvom DMF (3 ml), pod argonom je dodat 1,1-karbonildiimidazol (187 mg; 1.15 mmol u 5 ml DMF). Reakciona smeša je mešana 24 sata na -5 °C, zatim je dodato jedinjenje ML1 (443 mg; 0.56 mmol u 3 ml DMF). Reakciona smeša je grejana 48 sati na 100 °C, uparena pa prečišćena na koloni silikagela (eluent: CHC^MeOrLNFLiOH = 6:1:0.1). Dobijeno je 43 mg jedinjenja 2; MS( m/ z) :981.7 [MH]<+.>IR (KBr) cm"<1>: 3483, 2971, 2937, 2873, 2787, 1733, 1655, 1638, 1561, 1511, 1459, 1421, 1379, 1332, 1248, 1167, 1109, 1055, 1013, 1000, 958, 900, 836, 803, 756, 728, 640.

Primer 3

Jedinienie 3: ( formula I; M = ML L = LI, D = D3)

U rastvor flurbiprofena (D3) (137 mg; 0.56 mmol) u suvom DMF (3 ml), pod argonom je dodat 1,1-karbonildiimidazol (187 mg; 1.15 mmol u 5 ml DMF). Reakciona smeša je mešana 24 sata na -5 °C, zatim je dodato jedinjenjeMil(443 mg; 0.56 mmol u 3 ml DMF). Reakciona smeša je grejana 48 sati na 100 °C, uparena pa prečišćena na koloni silikagela (eluent: CHCl3:MeOH:NH4OH = 6:1:0.1). Dobijeno je 46 mg jedinjenja 2; MS( m/ z) :1119.5 [MH]<+.>IR (KBr) cr<n1>: 3452, 2973, 2937, 2879, 2829, 2777, 1734, 1688, 1659, 1625, 1582, 1565, 1546, 1512, 1461, 1420, 1379, 1329, 1267, 1171, 1109,1054, 1013,999, 959, 899, 834, 801, 767, 726, 699, 640.

Primer 4

Jedinienie 4: ( formula I; M = Ml. L = L2. D = Dl)

U rastvor indometacina (Dl) (104 mg; 0.29 mmol) u suvom CH2CI2(5 ml), pod argonom je dodato, 0.380 ml (2.73 mmol) trietilamina, 80 mg (0.59 mmol), 1-hidroksibenzotriazola, 230 mg (0.29 mmol) ML2 i 235 mg (1.23 mmol) l-(3-dimetilamino-propil)-3-etil-karbodiimid-hidrohlorida. Reakciona smeša je mešana 24 sata na sobnoj temperaturi, u struji argona, zatim je uparena na manju zapreminu, pod sniženim pritiskom, pa je prečišćena na koloni silikagela (eluent: CHCl3:MeOH:NH4OH = 6:1:0.1). Dobijeno je 127 mg jedinjenja 4; MS( m/ z) :1131.8 [MH]<+>. IR (KBr) cm'<1>: 3451, 2971, 2936, 2829, 1722, 1675, 1659, 1542, 1595, 1563, 1546, 1529, 1478, 1461, 1374, 1323, 1260, 1227, 1168, 1110, 1089,1054, 1013, 957, 927, 899, 834, 806, 755.

Primer 5

Jedinienie 5: ( formula I; M = ML L = L2, D = D2)

U rastvor (5)-(+)-ibuprofena (D2) (60 mg; 0.29 mmol) u suvom CH2C12(5 ml), pod argonom je dodato, 0.380 ml (2.73 mmol) trietilamina, 80 mg (0.59 mmol), 1-hidroksibenzotriazola, 230 mg (0.29 mmol) ML2 i 235 mg (1.23 mmol) l-(3-dimetilaminopropil)-3-etil-karbodiimid-hidrohlorida. Reakciona smeša je mešana 24 sata na sobnoj temperaturi, u struji argona, zatim je uparena na manju zapreminu, pod sniženim pritiskom. Prečišćavanjem na koloni silikagela (eluent: CHCl3:MeOH:NH40H = 6:1:0.1) dobijeno je 239 mg jedinjenja 5; MS( m/ z) :981.0 [MHf. IR (KBr) cm"<1>: 3433, 2971, 2936, 2872, 1720, 1686, 1655, 1561, 1545, 1511, 1460, 1378, 1264, 1167, 1109, 1054,1013, 1000, 958, 902, 835, 642.

Primer 6

Jedinienie 6: ( formula I; M = ML L = L2. D = D3)

U rastvor flurbiprofena (D3) (70 mg; 0.29 mmol) u suvom CH2C12(5 ml), pod argonom je dodato, 0.380 ml (2.73 mmol) trietilamina, 80 mg (0.59 mmol), 1-hidroksibenzotriazola, 230 mg (0.29 mmol) ML2 i 235 mg (1.23 mmol) l-(3-dimetilamino-propil)-3-etil-karbodiimid-hidrohlorida. Reakciona smeša je mešana 24 sata na sobnoj temperaturi, u struji argona, zatim je uparena na manju zapreminu, pod sniženim pritiskom. Prečišćavanjem na koloni silikagela, sa eluentom, CHCl3:MeOH:NH4OH = 6:1:0.1, dobijeno je 160 mg jedinjenja 6; MS( m/ z) :1018.9 [MH]<+>. IR (KBr) cm"<1>: 3448, 2973, 2937, 2881, 2834, 2782, 1720, 1655, 1625, 1581, 1560, 1544, 1484, 1458, 1419, 1378, 1267, 1167, 1109, 1053, 1012, 958, 900, 835, 767, 726, 699, 641.

Primer 7

Jedinienie 7: ( formula I; M = Ml. L = L2. D = D4)

U rastvor naproksena (D4) (67 mg; 0.29 mmol) u suvom CH2CI2(5 ml), pod argonom je dodato, 0.380 ml (2.73 mmol) trietilamina, 80 mg (0.59 mmol), 1-hidroksibenzotriazola, 230 mg (0.29 mmol) ML2 i 235 mg (1.23 mmol) l-(3-dimetilamino-propil)-3-etil-karbodiimid-hidrohlorida. Reakciona smeša je mešana 24 sata na sobnoj temperaturi, u struji argona, zatim je uparena na manju zapreminu, pod sniženim pritiskom. Prečišćavanjem na koloni silikagela, sa eluentom, CHChrMeOH.-NFLjOH = 6:1:0.1, dobijeno je 162 mg jedinjenja 7; MS( m/ z) :1004.9 [MH]<+>. IR (KBr) cm'<1>: 3443, 2972, 2937, 2876, 2829, 2788, 1719, 1655, 1607, 1560, 1542, 1508, 1459, 1377, 1265, 1230, 1167, 1109, 1053, 1000, 958, 928, 895, 853, 809, 755, 640.

Primer 8

Jedinienie 8: ( formula I: M = Ml. L = L2, D = D5)

U rastvor ketoprofena (D5) (74 mg; 0.29 mmol) u suvom CH2CI2(5 ml), pod argonom je dodato, 0.380 ml (2.73 mmol) trietilamina, 80 mg (0.59 mmol), 1-hidroksibenzotriazola, 230 mg (0.29 mmol) ML2 i 235 mg (1.23 mmol) l-(3-dimetilamino-propil)-3-etil-karbodiimid-hidrohlorida. Reakciona smeša je mešana 24 sata na sobnoj temperaturi, u struji argona, zatim je uparena na manju zapreminu, pod sniženim pritiskom. Prečišćavanjem na koloni silikagela, sa eluentom, CHCl3:MeOH:NH4OH = 6:1:0.1, dobijeno je 114 mg jedinjenja 8; MS( m/ z) :1028.9 [MH]<+>. IR (KBr) cm'<1>: 3450, 3062, 2972, 2937, 2876, 2834, 2788, 1722, 1658, 1598, 1580, 1544, 1458, 1378, 1319, 1284, 1168,1109, 1081, 1053, 1013, 1000, 957, 902, 834, 755, 723, 705, 6413.

Primer 9

Jedinienie 9: ( formula I; M = Ml. L = L2. D = D6)

U rastvor acetilsalicilne kiseline (D6) (52 mg; 0.29 mmol) u suvom CH2CI2(5 ml), pod argonom je dodato, 0.380 ml (2.73 mmol) trietilamina, 80 mg (0.59 mmol), 1-hidroksibenzotriazola, 230 mg (0.29 mmol) ML2 i 235 mg (1.23 mmol) l-(3-dimetil-aminopropil)-3-etil-karbodiimid-hidrohlorida. Reakciona smeša je mešana 24 sata na sobnoj temperaturi, u struji argona, zatim je uparena na manju zapreminu, pod sniženim pritiskom. Prečišćavanjem na koloni silikagela, sa eluentom, CHCl3:MeOH:NH4OH = 6:1:0.1, dobijeno je 127 mg jedinjenja 9; MS( m/ z) :955 [MH]<+.>

Primer 10

Jedinienie 10: ( formula I;M = M2. L = L2. D = Dl)

Jedinjenje 4 (120 mg; 0.1 mmol) rastvoreno je u 3 ml 0.5M HC1. Reakciona smeša je mešana 24 sata, na sobnoj temperaturi. Onda je u reakcionu smešu dodat dihlorometan, pa su slojevi razdvojeni. Vodeni sloj je podešen na pH 10, pa je ekstrahovan sa CH2C12. Sjedinjeni organski slojevi su oprani sa zasićenim NaHC03, osušeni preko MgS04pa upareni pod sniženim pritiskom. Prečišćavanjem na koloni silikagela (eluent: EtOAc:TEA = 96:4) dobijeno je 32 mg jedinjenja 10. MS( m/ z) :973.8 [MH]<+>.

Primer 11

Jedinienie 11: ( formula I:M = M2. L = L2. D = D2)

Jedinjenje 5 (120 mg; 0.1 mmol) rastvoreno je u 3 ml 0.5M HC1. Reakciona smeša ie mešana 24 sata na cnhnni temneratiiri DnHn ii=> n r^aVrinnii cmcčnAnAatpodešen na pH 10, pa je ekstrahovan sa CH2CI2. Sjedinjeni organski slojevi su oprani sa zasićenim NaHC03, osušeni preko MgSCUpa upareni pod sniženim pritiskom. Prečišćavanjem na koloni silikagela (eluent: EtOAc:TEA - 96:4) dobijeno je 28 mg jedinjenja 11. MS( m/ z) :822.1 [MH]<+.>IR (KBr) cm"<1>: 3450, 2971, 2873, 1710, 1656, 1544, 1511, 1459, 1380, 1350, 1262, 1173, 1111, 1073, 1050, 978, 957, 934, 898, 803, 755, 634.

Primer 12

Jedinjenje 12: ( formula I;M = M2, L = L2, D = D5)

Jedinjenje 8 (150 mg; 0.15 mmol) rastvoreno je u 5 ml 0.5M HC1. Reakciona smeša je mešana 24 sata, na sobnoj temperaturi. Onda je u reakcionu smešu dodat dihlorometan, pa su slojevi razdvojeni. Vodeni sloj je podešen na pH 10, pa je ekstrahovan sa CH2CI2. Sjedinjeni organski slojevi su oprani sa zasićenim NaHC03, osušeni preko MgS04pa upareni pod sniženim pritiskom. Prečišćavanjem na koloni silikagela (eluent: EtOAc:TEA = 96:4) dobijeno je 42 mg jedinjenja 12. MS( m/ z) :870.1 [MH]<+>. IR (KBr) cm"<1>: 3439, 3067, 2972, 2935, 2876, 1721, 1657, 1598, 1580, 1544, 1458, 1378, 1349, 1319, 1283, 1173, 1136, 1111, 1074, 1050, 1000, 956, 904, 863, 723, 705, 643.

Primer 13

Jedinienie 13: ( formula I;M = M3. L = L2. D = Dl )

Jedinjenje 4 (68 mg; 0.06 mmol) rastvoreno u 10 ml metanola. Dodato je 38 mg (0.28 mmol) NaOAc x 3 H20 i 15 mg (0.06 mmol) I2. Reakciona smeša je 2 h osvet-ljavana halogenom lampom od 500W. Onda je dodato nekoliko kapi 0.1M Na2S203. Zatim je rastvarač otparen pod sniženim pritiskom, ostatak je rastvoren u etilacetatu, pa je opran sa vodom i zasićenim rastvorom NaHCC>3. Organski sloj je osušen preko anhidrovanog Na2S04pa uparen. Proizvod je prečišćen na koloni silikagela, sa sistemom rastvarača CHCl3:MeOH:NH4OH = 6:1:0.1. Izdvojeno je 32 mg jedinjenja 13; MS( m/ z) :1117.9

[MH]<+>.

Primer 14

Jedinienie 14: ( formula I; M - M4. L = L2. D = Dl)

Jedinjenje 13 (100 mg; 0.09 mmol) rastvoero je u 3 ml metanola. U rastvor je dodato 127 pl N,N-diizopropiletilamina i 45 pl etiljodida. Reakciona smeša je 20 sati mešana na temperaturi od 50 °C. Zatim je razblažena sa 30 ml etilacetata, oprana sa 30 ml zasićenog vodenog rastvora natrijum-hidrogenkarbonata, pa sa 30 ml vode. Organski sloj je osušen preko anhidrovanog natrijum-sulfata. Rastvarač je otparen pod sniženim pritiskom. Dobijena smeša je prečišćena na koloni silikagela, eluent, CHCl3:MeOH:NH4OH = 6:1:0.1. Dobijeno je 48 mg jedinjenja 14; MS( m/ z) :1145.7

[MH]<+>.

Primer 15

Jedinienie 15: ( formula I: M = M5. L = L3. D = Dl)

U 10 ml suvog dihlorometana, pod inertnom atmosferom, rastvoreno je 84 mg indometacinaDl(0.2 mmol). Zatim je u rastvor dodato, 0.25 ml trietilamina, 53 mg hidroksibenzotriazola, 200 mg makrolida Ml6 (0.2 mmol) i 157 mg l-(3-dimetilamino-propil)-3-etilkarbodiimid-hidrohlorida. Tokom noći, reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi. Rastvarač je otparen pod sniženim pritiskom, a dobijena smeša je prečišćena na koloni silikagela, eluent, CHCl3:MeOH:NH4OH = 6:1:0.1. Dobijeno je 130 mg jedinjenja 15; MS( m/ z) :1188.6 [MH]<+>.

Primer16

Jedinienie 16: ( formula I; M = M6. L = L4. D = Dl)

U 10 ml suvog dihlorometana, pod inertnom atmosferom, rastvoreno je 43 mg indometacina Dl (0.1 mmol). Zatim je u rastvor dodato, 0.12 ml trietilamina, 23 mg hidroksibenzotriazola, 103 mg makrolida Ml7 (0.1 mmol) i 82 mg l-(3-dimetilamino-propil)-3-etilkarbodiimid-hidrohlorida. Tokom noći, reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi. Rastvarač je otparen pod sniženim pritiskom, a dobijena smeša je prečišćena na koloni silikagela, eluent, CHCi3:MeOH:NH40H = 6:1:0.1. Dobijeno je 80 mg jedinjenja 16; MS( m/ z) :1203.1 [MH]<+>; MS( m/ z) :981.0 [MH]<+>. IR (KBr) cm'<1>: 3424, 2972, 2936, 2833, 1734, 1678, 1595, 1562, 1544, 1526, 1477, 1459, 1374, 1324, 1258, 1225, 1179, 1108, 1090, 1073, 1039, 1015, 959, 926, 902, 836, 798, 755, 693, 666, 642.

Primer 17

Jedinienie 17: ( formula I; M = Ml. L = L2. D = D7)

U rastvor sulindaka (D7) (103 mg; 0.29 mmol) u suvom CH2CI2(5 ml), pod agonom, dodato je, 0.380 ml (2.73 mmol) trietilamina, 80 mg (0.59 mmol) 1-hidroksibenzotriazola, 230 mg (0.29 mmol) makrolida ML2 i 235 mg (1.23 mmol) l-(3-dime-tilaminopropil)-3-etilkarbodiimid-hidrohlorida. Reakciona smeša je 24 sata mešana na sobnoj temperaturi, u struji argona, zatim je uparena na malu zapreminu, pod sniženim pritiskom, pa prečišćena na koloni silikagela (eluent, CHCl3:MeOH:NH4OH= 6:1:0.1). Dobijeno je 262 mg jedinjenja 17; MS( m/ z) :1130.3 [MH]<+>.

Primer 18

Jedinienie 18: ( formula I: M = Ml. L = L2, D = D8)

U rastvor etodolaka (D8) (83 mg; 0.29 mmol) u suvom CH2CI2(5 ml), pod agonom, dodato je, 0.380 ml (2.73 mmol) trietilamina, 80 mg (0.59 mmol) 1-hidroksibenzotriazola, 230 mg (0.29 mmol) makrolida ML2 i 235 mg (1.23 mmol) l-(3-dime-tilaminopropil)-3-etilkarbodiimid-hidrohlorida. Reakciona smeša je 24 sata mešana na sobnoj temperaturi, u struji argona, zatim je uparena na malu zapreminu, pod sniženim pritiskom, pa prečišćena na koloni silikagela (eluent, CHCi3:MeOH:NH40H= 6:1:0.1). Dobijeno je 78 mg jedinjenja 18; MS( m/ z) :1061.4 [MH]<+>.

Primer 19

Jedinienie 19: ( formula I; M = Ml, L = L2. D = D9)

U rastvor ketorolaka (D9) (74 mg; 0.29 mmol) u suvom CH2CI2(5 ml), pod agonom, dodato je, 0.380 ml (2.73 mmol) trietilamina, 80 mg (0.59 mmol) 1-hidroksibenzotriazola, 230 mg (0.29 mmol) makrolida ML2 i 235 mg (1.23 mmol) l-(3-dime-tilaminopropil)-3-etilkarbodiimid-hidrohlorida. Reakciona smeša je 24 sata mešana na sobnoj temperaturi, u struji argona, zatim je uparena na malu zapreminu, pod sniženim pritiskom, pa prečišćena na koloni silikagela (eluent, CHC^MeOH.-NHtOH = 6:1:0.1). Dobijeno je 110 mg jedinjenja 19; MS( m/ z) :1029.5 [MH]<+>. IR (KBr) cm"<1>: 3448, 2972, 2936, 1719, 1655, 1624, 1572, 1561, 1544, 1492, 1465, 1430, 1400, 1379, 1342, 1272, 1167, 1109, 1052, 1013, 1000,958,894,835,797,758,724,699,670.

Primer20

Jedinienie 20: ( formula I: M = Ml. L = L2, D = DIO)

U rastvor suprofena (DIO) (75 mg; 0.29 mmol) u suvom CH2C12(5 ml), pod agonom, dodato je, 0.380 ml (2.73 mmol) trietilamina, 80 mg (0.59 mmol) 1-hidroksibenzotriazola, 230 mg (0.29 mmol) makrolida ML2 i 235 mg (1.23 mmol) l-(3-dime-tilaminopropil)-3-etilkarbodiimid-hidrohlorida. Reakciona smeša je 24 sata mešana na sobnoj temperaturi, u struji argona, zatim je uparena na malu zapreminu, pod sniženim pritiskom, pa prečišćena na koloni silikagela (eluent, CHCi3:MeOH:NH40H = 6:1:0.1). Dobijeno je 128 mg jedinjenja 20; MS( m/ z) :1034.4 [MH]<+>. IR (KBr) cm"<1>: 3448, 3082, 2972, 2937, 2877, 2833, 2789, 1719, 1655, 1638, 1606, 1560, 1542, 1517, 1458, 1415, 1378, 1355, 1289, 1167, 1109, 1053, 1013, 1000, 958, 901, 886, 860, 845, 753, 724, 665, 640.

Primer 21

Jedinienie 21: ( formula I; M = Ml. L = L2. D = Dl 1)

U rastvor fluniksina (Dll) (86 mg; 0.29 mmol) u suvom CH2CI2(5 ml), pod agonom, dodato je, 0.380 ml (2.73 mmol) trietilamina, 80 mg (0.59 mmol) 1-hidroksibenzotriazola, 230 mg (0.29 mmol) makrolida ML2 i 235 mg (1.23 mmol) l-(3-dime-tilaminopropil)-3-etilkarbodiimid-hidrohlorida. Reakciona smeša je 24 sata mešana na sobnoj temperaturi, u struji argona, zatim je uparena na malu zapreminu, pod sniženim pritiskom, pa prečišćena na koloni silikagela (eluent, CHCi3:MeOH:NHtOH= 6:1:0.1). Dobijeno je 76 mg jedinjenja 21; MS( m/ z) :1070.4 [MH]<+>. IR (KBr) cm"<1>: 3451, 2973, 2938, 2881, 1722, 1642, 1593, 1524, 1462, 1379, 1321, 1278, 1259, 1168,1121,1081, 1053, 1020, 958, 899, 835, 795, 772, 721, 666, 640.

Primer 22

Jedinienie22:( formula I: M = Ml, L = L2, D = D12)

U rastvor natrijum-diklofenaka(D12)(92 mg; 0.29 mmol) u suvom CH2CI2(5 ml), pod agonom, dodato je, 0.380 ml (2.73 mmol) trietilamina, 80 mg (0.59 mmol) 1-hidroksibenzotriazola, 230 mg (0.29 mmol) makrolida ML2 i 235 mg (1.23 mmol) l-(3-dimetilaminopropil)-3-etilkarbodiimid-hidrohlorida. Reakciona smeša je 24 sata mešana na sobnoj temperaturi, u struji argona, zatim je uparena na malu zapreminu, pod sniženim pritiskom, pa prečišćena na koloni silikagela (eluent, CHCl3:MeOH:NH40H = 6:1:0.1). Dobijeno je 140 mg jedinjenja22;MS( m/ z) :1069.1 [MH]<+>. IR (KBr) cm'<1>: 3426, 3073, 2972, 2937, 2876, 2829, 2788, 1722, 1658, 1578, 1562, 1546, 1511, 1454, 1378, 1301,1281, 1167, 1110, 1053, 1013, 999, 958, 898, 836, 750, 668.

Primer 23

Jedinienie23:( formula I; M = Ml, L = L2, D = D13)

U rastvor natrijum-tolmetina(D13)(80 mg; 0.29 mmol) u suvom CH2CI2(5 ml), pod agonom, dodato je, 0.380 ml (2.73 mmol) trietilamina, 80 mg (0.59 mmol) 1-hidroksibenzotriazola, 230 mg (0.29 mmol) makrolida ML2 i 235 mg (1.23 mmol) l-(3-dimetilaminopropil)-3-etilkarbodiimid-hidrohlorida. Reakciona smeša je 24 sata mešana na sobnoj temperaturi, u struji argona, zatim je uparena na malu zapreminu, pod sniženim pritiskom, pa prečišćena na koloni silikagela (eluent, CHCl3:MeOH:NH40H = 6:1:0.1). Dobijeno je 183 mg jedinjenja23;MS( m/ z) :1031.3 [MH]<+>. IR (KBr) cm"<1>: 3448, 2972, 2937, 2876, 1774, 1719, 1655, 1624, 1601, 1561, 1545, 1509, 1477, 1458, 1376, 1265, 1180, 1167, 1110, 1076, 1053, 1012, 1000, 957, 883, 834, 794, 751, 669, 639, 620.

Claims

1. Jedinjenje formule I: u kojoj M onačava makrolidnu podjedinicu; D označava nesteroidnu podjedinicu; L je vezni molekul (linker) za koji je svaki od M i D kovalentno vezan; i njegove farmaceutski prihvaljive soli i solvati i njegovi pojedinačni dijastereomeri.

2. Jedinjenje prema zahtevu 1, u kojem M označava grupu formule II: u kojoj (i) Z i W, nezavisno, jesu: >C=0, >CH2, >CH-NRtRs, >N-RNili >C=N-RM, ili neka veza, pri čemu: Rt i Rs, nezavisno jesu H ili alkil grupa; Rmje hidroksi, alkoksi, alkoksi, supstituisana alkoksi ili ORgrupa; Rn je vodonik, R, alkil, alkenil, alkinil, alkoksi, alkoksialkil ili -C(X)-NRtRsgrupa; pri čemu X je =0 ili =S; pod uslovom da Z i W istovremeno ne mogu biti, >C=0, >CH2, >CH-NRtRs, >N-RNili >C=N-RM, ili neka veza, (ii) U i Y, nezavisno su vodonik, halogen, alkil ili hidroksialkil grupa; (iii) R<1>je hidroksi, 0R, -0-S<2>grupa, ili =0; (iv) S<1>je deo koji onačava šećer, formule: u kojoj R8 i R9, oba jesu vodonik, ili zajedno obrazuju vezu, ili R9 je vodonik iR8je-N(CH3)Ry, pri čemu R<y>može biti R, R<z>ili -C(0)R<z>, pri čemu Rz je vodonik ili alkil ili alkenil ili alkinil ili cikloalkil ili aril ili heteroaril ili alkil supstituisan sa C2-C7-alkil, C2-C7-alkenil, C2-C7-alkinil, aril, ili heteoaril grupom, R10 je vodonik ili Rp; (v) S je deo koji označava šećer, formule: u kojoj R je vodonik ili metil grupa; R<11>je vodonik, Rili O-R<11>je grupa koja sa R<12>i sa C/4" atomom ugljenika obrazuje >C=0 ili epoksi grupu; R<12>je vodonik ili grupa koja sa O-R<11>grupom i sa C/4" atomom ugljenika obrazuje >C=0 ili epoksi grupu; (vi) R<2>je vodonik, hidroksi, ORili alkoksi grupa; (vii) A je vodonik ili metil grupa; (viii) Bje metil li epoksi grupa; (ix) E je vodonik ili halogen; (x) R<3>je hidroksi, OR, alkoksi grupa, ili R<3>je grupa koja sa R<5>i C/l 1 i C/12 atomima ugljenika obrazuje ciklični karbonat ili karbamat; ili, ako W ili Z jeste >N-Rn, R<3>je grupa koja sa W ili Z obrazuje ciklični karbamat; (xi) R4 je Ci-C4-alkil grupa; (xii) R<5>je vodonik, hidroksi, OR, Ci-C4-alkoksi, ili grupa koja sa R<3>i sa C/l 1 i C/12 atomima ugljenika obrazuje ciklični karbonat ili karbamat; (xiii) R6 je vodonik ili Ci-C4-alkil grupa; pri čemu, M ima mesto vezivanja preko kojeg je vezan za Dviavezne grupe L; pod uslovom daje mesto vezivanja na jednoj ili na više, od sledećih grupa: a) neka reaktivna hidroksi, azot ili epoksi grupa, koja se nalazi na S1, S2, ili na aglikonskom kiseoniku, ako je S<1>ili/i S<2>otcepljena; b) neka reaktivna >N-RNili -NRtRsili =0 grupa, koja se nalazi na Z ili W; c) neka reaktivna hidroksi grupa koja se nalazi na jednoj od R<1>, R<2>, R<3>i R<5>; d) neka druga grupa koja prvo može biti derivatizovana u hidroksi ili -NRtRsgrupu, a Rp je hidroksil ili amino, zaštitna grupa.

3. Jedinjenje, prema zahtevu 1, u kojem L označava grupu formule IV: X'-(CH2)m-Q-(CH2)n-X<2> u kojoj X<1>je odabrano od: -CH2, -C(O)-, OC(0)-, N-O-, -OC(0)NH- ili -C(0)NH-; X2 je -NH- ili -NHC(O)-, -OC(O)-, -C(O)-, -0 ili-CH2-; Q je -NH- ili -CH2, ili ne postoji; u kojo svaka -CH2ili -NH-, u datom slučaju, može biti supstituisana sa C1-C7-alkil, C2-C7-alkenil, C2-C7-alkinil, C(0)R<x>, C(0)OR<x>, C(0)NHR<x>pri čemu R<x>može biti Ci-C7-alkil, aril ili heteroaril grupa; oznake m i n, nezavisno su ceo broj od 0 do 4, uz uslov da ako Q jeste NH, n ne može biti 0.

4. Jedinjenje, prema zahtevu 1, u kojem D jeste derivat NSAID-a odabran iz grupe: aceklofenak, acemetacin, acetaminofen, acetaminosalol, acetilsalicilna kis., acetil-salicilna-2-amino-4-pikolinska kiselina, 5-aminoacetilsalicilna kiselina, alklofenak, aminoprofen, amfenak, ampiron, ampiroksikam, anileridin, bendazak, benoksaprofen, bermoprofen, a-bisabolol, bromfenak, acetat 5-bromosalicilne kis., bromosaligenin, bukloksinska kis., butibufen, karprofen, celekoksib, hromoglikat, cinmetacin, klindanak, klopirak, natrijum-diklofenak, diflunizal, ditazol, droksikam, enfenamska kis., etodolak, etofenamat, felbinak, fenbufen, fenklozinska kis., fendozal, fenoprofen, fentiazak, fepradinol, flufenak, flufenamska kis., fluniksin, flunoksaprofen, flurbiprofen, glutametacin, glikol salicilat, ibufenak, ibuprofen, ibuproksam, indometacin, indoprofen, izofezolak, izoksepak, izoksikam, ketoprofen, ketorolak, lornoksikam, loksoprofen, meklofenamska kis., mefenamska kiselina, meloksikam, mezalamin, metiazinska kiselina, mofezolak, montelukast, nabumeton, naproksen, niflumska kiselina, nimezulid, olsalazin, oksaceprol, oksaprozin, oksifenbutazon, paracetamol, parsalmid, perizoksal, fenil-acetil-salicilat, fenilbutazon, fenilsalicilat, pirazolak, piroksikam, pirprofen, pranoprofen, protizinska kiselina, rezerveratol, salacetamid, salicilamid, salicilamid-O-acetilna kis., salicilsumporna kiselina, salicin, salicilamid, salsalat, sulindak, suprofen, suksibutazon, tamoksifen, tenoksikam, tiaprofenska kis., tiaramid, tiklopridin, tinoridin, tolfenamska kiselina, tolmetin, tropezin, ksenbucin, ksimoprofen, zaltoprofen, zomepirak, tomoksiprol, zafirlukast i ciklosporin.

5. Jedinjenje, prema zahtevu 2, u kojem Z i W jesu: -N(CH3)-CH2-, -NH-CH2-, -CH2-NH-, -C(0)-NH- ili -NH-C(O)-; A i B jesu metil grupa; E je vodonik; R2 je hidroksi ili metoksi grupa; S<1>označava dezozamin šećer, pri čemu je R<8>odabrano od: vodonika, metil, amino, Ci-Cć-alkilamino ili Ci-Cć-dialkilamino grupe; R9 i R10 jesu vodonik; R<1>je hidroksi ili O-S<2>grupa, u kojoj S<2>označava kladinoza šećer, pri čemu: R<11>je vodonik, ili O-R<11>je grupa koja sa R<12>i sa C/4" atomom ugljenika obrazuje >C=0 ili epoksi grupu; R 12 je vodonik ili grupa koja sa O-R 11 i sa C/4" atomom ugljenika obrazuje >C=0 ili epoksi grupu; R<13>je metil grupa; Uje vodonik Y je metil grupa; R6 je hidroksi, metil ili etil grupa; R je vodonik, hidroksi, metoksi ili grupa koja sa R i sa C/l 1 i Cl 12 atomima ugljenika obrazuje cikličan karbonatni ili karbamatni most; R je hidroksi ili grupa koja obrazuje cikličan karbamatni most sa W ili Z, ili R je grupa koja sa R<5>i sa C/l 1 i C/12 atomima ugljenika obrazuje cikličan karbonatni ili karbamatni most; R4 je metil grupa; pod uslovom daje veza između azota u Z u N/9a položaju, ili preko ugljenika u R<12>, ili preko kiseonika u R<11>, oba u C/4" položaju S<2>šećera.

6. Jedinjenje, prema zahtevu 3, u kojem X1 jeste-CH2- ili -OC(O)-; X<2>je-NHC(0)-; Q je -NH- ili ne postoji.

7. Jedinjenje, prema zahtevu 4, u kojem D je derivat NSAID-a, odabranog od: S-(+)-ibuprofena, indometacina, flurbiprofena, naproksena, ketoprofena, acetilsalicilne kis., sulindaka, etodolaka, ketorolaka, suprofena, fluniksina, natrijum-diklofenaka i natrijum-tolmetina.

8. Jedinjenje 1, naznačeno formulom

9. Jedinjenje 2, naznačeno formulom

10. Jedinjenje 3, naznačeno formulom

11. Jedinjenje 4, naznačeno formulom

12. Jedinjenje 5, naznačeno formulom

13. Jedinjenje 6, naznačeno formulom

14. Jedinjenje 7, naznačeno formulom

15. Jedinjenje 8, naznačeno formulom

16. Jedinjenje 9, naznačeno formulom

17. Jedinjenje 10, naznačeno formulom

18. Jedinjenje 11, naznačeno formulom

19. Jedinjenje 12, naznačeno formulom

20. Jedinjenje 13, naznačeno formulom

21. Jedinj enj e 14, naznačeno formulom

22. Jedinjenje 15, naznačeno formulom

23. Jedinjenje 16, naznačeno formulom

24. Jedinjenje 17, naznačeno formulom

25. Jedinjenje 18, naznačeno formulom

26. Jedinjenje 19, naznačeno formulom

27. Jedinjenje 20, naznačeno formulom

28. Jedinjenje 21, naznačeno formulom

29. Jedinjenje 22, naznačeno formulom

30. Jedinjenje 23, naznačeno formulom

31. Postupak za pripremanje jedinjenja formule I koji se sastoji: a) za jedinjenje formuleI,u kojoj X<2>je -NHC(O)- grupa, u reakciji jedinjenja formule V: u kojoj L<1>označava grupu koja se odvaja, i slobodnu amino grupu makrolida prikazanog formulom Via: b) za jedinjenje formule I, u kojoj X<2>je -OC(O)- grupa, u reakciji jedinjenja formule V, i slobodne hidroksilne grupe makrolida prikazanog formulom VIb: c) za jedinjenje formuleI,u kojoj X<1>je -OC(O)-, Q je -NH- i X<2>je -NHC(O)- grupa, u reakciji makrolida prikazanog formulom: i slobodne amino grupe jedinjenja prikazanog formulom: d) za jedinjenje formuleI,u kojoj X 1 je -OC(0)NH- grupa, i • X 2 j*e -NHC(O)-, u reakciji makrolida prikazanog formulom: i slobodne amino grupe jedinjenja prikazanog formulom: e) za jedinjenje formuleI,u kojoj X<J>je -CH2-, Q je -NH- i X<2>je -NHC(O)- grupa, u reakciji makrolida prikazanog formulom: i jedinjenja formule V: f) za jedinjenje formule I, u reakciji makrolida prikazanog formulomVllf,ili formulomVllg,ili formulomVllh,koja sadrži grupu koja se odvaja L sa slobodnom karboksilnom kiselinom nesteroidne anti-inflamatorne podjedinice.

32. Farmaceutska kompozicija koja sadrži jedinjenje, prema zahtevima od 1 do 30, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili solvat, kao i farmaceutski prihvatljiv razblaživač ili nosač.

33. Upotreba jedinjenja, prema zahtevima od 1 do 30, za pripremanje medikamenta za tretiranje inflamatornih oboljenja, poremećaja i stanja, za koje je karakterističan neželjeni inflamatorni imunski odgovor, ili su povezani sa njim, naročito svih oboljenja i stanja izazvanih, ili povezanih sa preteranom sekrecijom TNF-a i IL-1.

34. Upotreba jedinjenja prikazanog formulomI,ili njegovih farmaceutski prihvatljivih soli ili solvata, za pripremanje medikamenta za tretman inflamatornih stanja i imunskih ili anafilaktičkih poremećaja povezanih sa infiltracijom leukocita u zapaljeno tkivo, kod osobe kojoj je on potreban, koji se sastoji u davanju pomenutoj osobi terapeutski efikasne količine jedinjenja prikazanog formulomI,ili njegovih farmaceutski prihvatljivih soli ili solvata.

35. Upotreba, prema zahtevu 34, pri čemu su inflamatorna stanja i imunski poremećaji odabrani iz grupe koju čine, astma, respiratorni distres sindrom odraslih, bronhitis i cistična fibroza.

36. Upotreba, prema zahtevu 34, pri čemu su pomenuta inflamatorna stanja i imunski poremećaji odabrani iz grupe koju čine inflamatorna stanja ili imunski poremećaji, pluća, zglobova, očiju, creva, kože i srca.

37. Upotreba, prema zahtevu 34, pri čemu su pomenuta inflamatorna stanja i imunski poremećaji odabrani iz grupe koju čine, astma, respiratorni distres sindrom odraslih, bronhitis, cistična fibroza, reumatoidni artritis, reumatoidni spondilitis, osteoartritis, gihtni artritis, uveitis, konjuktivitis, inflamatorna stanja creva, Kronova bolest, ulcerativni kolitis, distalni proktitis, psorijaza, ekscemi, dermatitis, koronarna infarktna oštećenja, hronična inflamacija, endotoksinski šok i poremećaji u stvaranju glatkih mišića.

38. Upotreba jedinjenja prikazanog formulomI,ili njegovih farmaceutski prihvatljivih soli ili solvata, za pripremanje medikamenta za smanjenje inflamacije u obolelom organu ili tkivu, koja se sastoji u davanju pomenutom organu ili tkivu, terapeutski efikasne količine jedinjenja prikazanog formulomI, ili njegovih farmaceutski prihvatljivih soli ili solvata.