RS20050008A - Nova jedinjenja,kompozicije i metode za lečenje inflamatornih oboljenja i stanja - Google Patents

Abstract

Ovaj pronalazak se odnosi (a) na nova jedinjenja predstavljena sa Formulom I: gde M predstavlja makrolidnu podjedinicu (makrolidni ostatak) nastalu iz makrolida koji poseduje svojstvo akumuliranja u inflamatornim ćelijama, S predstavlja steroidnu podjedinicu (steroidni ostatak), dobijen iz steroidnih lekova sa anti-inflamatornim delovanjem i L predstavlja povezujući molekul koji povezuje M i S, (b) na njihove farmaceutski prihvatljive soli, pro-derivate i solvate, (c) na postupke i intermedijere za njihovu proizvodnju i (d) na njihovo korišćenje u lečenju inflamatornih oboljenja i stanja kod ljudi i žibotinja. Takva jedinjenja inhibiraju mnoge citokine i imune posrednike uključene u imuni odgovor koji prouzrokuje inflamacija, alergija ili aloimunost, uključujući bez ograničenja IL-1, 2, 4, 5, 6, 10, 12, GMCSF, ICAM i TNF-α. Veoma važno je da anti-inflamatorni steroidi pokazuju direktno anti-inflamatorno delovanje kroz vezivanje za glukokortikoidni receptor.

Description

NOVA JEDINJENJA, KOMPOZICIJE I METODE ZA LEČENJE

INFLAMATORNIH OBOLJENJA I STANJA

Ova prijava ima prioritet prema U.S. Privremenoj Prijavi 60/394,670 evidentiranoj 8. jula, 2002.

TEHNIČKI PROBLEM

Ovaj pronalazak se odnosi (a) na nova jedinjenja predstavljena strukturom I:

gde M predstavlja makrolidnu podjednicu koja ima svojstvo akumulacije u inflamatornim ćelijama, S predstavlja jednu anti-inflamatornu steroidnu podjedinicu i L predstavlja povezujući molekul koji povezuje M i S, (b) na njihove farmaceutski prihvatljive soli, pro-derivate i solvate, (c) na postupke i intermedijere za njihovu proizvodnju i (d) na njihovo korišćenje u lečenju inflamatornih oboljenja i stanja kod ljudi i životinja. Takva jedinjenja inhibiraju mnoge citokine i imune posrednike uključene u imuni odgovor koji prouzrokuju inflamacija, alergija ili aloimunost, uključujući bez ograničenja ILrl, 2,4,5, 6,10,12, GMCSF, ICAM i TNF-a. Veoma važno je da anti-inflamatorni steroidi pokazuju direktno anti-inflamatorno delovanje kroz vezivanje za glukokortikoidni receptor.

STANJE TEHNIKE

Anti-inflamatorni medikamenti se mogu klasifikovati na one koji su steroidnog i nesteroidnog tipa. Steroidna antiinflamatorna jedinjenja su još uvek nejefikasnija u lečenju inflamatornih oboljenja i stanja kao što su: astma, hronična opstruktivna plućna oboljenja, inflamatorna nazalna oboljenja kao što su alergijski rinitis, nazalni polipi, intestinalna oboljenja kao što su Kronova bolest, kolitis, ulcerativni kolitis, dermatološke inflamacije kao što su ekcem, psorijaza, alergijski dermatitis, neurodermatitis, pruritis, konjuktivitis, autoimuna oboljenja kao što su reumatidni artritis i inhibicija transplatorne imunosti. Pored toga, steroidi su korišćeni kao pomoćni hemoterapeutski agensi u lečenju različitih maligniteta, uključujući leukemiju, limfome, mijelome i druge malignitete hematopoetskog sistema. Kao dodatak njihovoj odličnoj potentnosti i efikasnosti, medikamenti ovog tipa takodje poseduju brojne neželjene sporedne efekte, kao što su na primer, efekti na metabolizam ugljenih hidrata, resorpciju kalcijuma, sekreciju endogenih kortikosteroida kao i na fiziološke funkcije sluznih žlezda, adrenalnog korteksa i timusa. Novije razvijeni kortikosteroidi su visoko efikasni za lečenje inflamatornih stanja i procesa pošto inhibiraju mnoge inflamatorne posrednike, dok su njihovi sistemski sporedni efekti umanjeni. Patentne prijave WO 94/13690, WO 94/14834, WO 92/13873 i WO 92/13872 opisuju takozvane "meke" steroide ili hidrolizujuće kortikosteroide odredjene za topikalnu primenu na inflamatornom mestu, dok su njihovi sistemski sporedni efekti umanjeni zbog nestabilnosti "mekih" steroida u serumu, gde aktivni steroidi veoma brzo hidrolizuju u neaktivni oblik. Jedan idealan steroid, medjutim, bez neželjenih efekata u dugotrajnom i kontinualnom lečenju, što se zahteva u kontroli oboljenja kao što su astma ili Kronova bolest, još nije pronadjen. Zbog toga postoji akutna potreba za steroidima sa poboljšanim terapetskim profilom I/ili sa malo ili sa slabim sporednim efektima.

Makrolidi kao što su makrolidni antibiotici se akumuliraju pre svega unutar različitih ćelija subjekta kome se primenjuju takvi molekuli, posebno unutar fagocitnih ćelija kao što su mononuklearne ćelije periferne krvi, peritonealni i alveolarni makrofagi kao i unutar tečnog okruženja bronhoalveolarnog epitela (Glaude R. P. i sar.,Antimicrob. Agents Chemother.,551989,277 - 282; Olsen K. M. i sar.,Antimicrob. Agents Chemother., 401996,2582 - 2585). Povrh toga, relativno slabi infiamatorni efekti nekih makrolida su opisani. Na primer, anti-inflamatorno delovanje derivata eritromicina( J. Antimicrob. Chemother., 411998 37- 46; WO 00/42055) i derivata azitromicina je u skorije vreme opisano (EP 0283055). Anti-inflamatorna delovanja nekih makrolida su takodje poznata izin vitroiin vivo ispitivanjana modelu eksperimentalnih životinja, kao stoje peritonitis indukovan zimosanom, kodmiševa ( J. Antimicrob. Chemother., 301992 339 - 348) i akumulacija neutrofila u trahejama pacova, koja je indukovana endotoksinom( J. Immunol.

15919973395 - 4005). Modulirajući efekat makrolida na citokine, kao što su interleukin 8 (IL-8)( Am. J. Respir. Crit Care Med. 1997, 156,266-271)ili interleukin 5 (IL-5) (EP 0775489 i EP 0771564) je takodje dobro poznat.

Ustanovljeno je da su makrolidi korišćeni u lečenju astme, bilo zbog njihovog antimikrobnog delovanja ili zbog delovanja preko efekta smanjenja steroida. Medjutim, druga svojstva, kao što je inhibicija aktivacije eozinofila ili neutrofila, su predložena kao objašnjenje redukcije u hiperreakciji disajnih puteva. Respiratorna i druga inflamatorna oboljenja (kao što su oboljenja kože ili sinuzitis) mogu se takodje olakšati pomoću terapije makrolidima (LabroM.T. /. Anitmicrob. Chemother.1998, 41, 37; CazzolaM. i sar.,MondaldiArch. ChestDis.200,55, 231; Avila P.C. i sar.,Ann. AllergyAsthmaImmunol.200,84 565; Amavasu H. i sar.,Ann. AllergyAsthma Immunol2000, 84,594; i Shoji T. i sar.,Clin. Exp. Allergy1999,29,950;inkorporisani referencama u njihovoj celosti).

KRATAK OPIS GRAFIKONA

Grafikon 1 predstavlja efikasnot jedinjenja 38 i 40 u indukovanju apoptoze hibridoma 13, u poredjenju sa standardnim deksametazonom.

Grafikon 2 i 3 predstavljaju inhibiciju interleukina 4 i 5, respektivno, pomoću jedinjenja 31, u poredjenju sa standardnim deksametazonom.

Grafikon 4 predstavlja redukciju procenta eozinofila u BALF pomoću jedinjenja 31, u poredjenju sa standardnim flutikazon propionatom. Jedinjenje 31 je primenjeno i.n. u dozi od 2 mg/kg, dok je flutikazon propionat primenjen u dozi od 1 mg/kg.

TEHNIČKO REŠENJE

Jedinjenja predstavljena sa Formulom I se razlikuju od steroida, koji su bilo nekonjugovani ili konjugovani sa drugim tipovima molekula, jer oni mogu da kombinuju anti-inflamatorna i imuno suprimirajuća svojstva steroida sa akumulativnim svojstvima makrolida za koje se zna da se akumuliraju u ćelijama, delujući na inflamatorni imuni odgovor koji treba da bude savladan. Ovakvo delovanje jedinjenja Formule I proističe od makrolidnog dela M, koji ima farmakokinetičko svojstvo akumuliranja u ćelijama imunog sistema, pre svega fagocitima. To omogućava da jedinjenja Formule I deluju pretežno ako ne i isključivo na inflamatornom mestu, pomoću "jahanja" makrolida unutar samih inflamatornih ćelija regrutovanih u mestu inflamacije, i pomoću inhibicije produkcije inflamatornih posrednika. Na taj način, neželjeni sistemski sporedni efekti kortikosteroida su izbegnuti ili umanjeni a delovanje jedinjenja ovog pronalaska su fokusirana na bolesni organ ili tkivo. Nakon topikalne ili sistemske primene, hibridni molekuli pronalaska se brzo akumuliraju u ćelijama zahvaćenim inflamacijom, gde deluju pomoću inhibicije produkcije citokina i hemikina kao i drugih inflamatornih medijatora i na taj način suprimiraju ili inhibiraju inflamaciju.

Jedinjenja Formule I, koja su predmet ovog pronalaska, njihove farmaceutski prihvatljive soli, solvati i pro-derivati i farmaceutska kompozicija koja ih sadrži, .do sada nisu opisane, osim za odredjene specifične konstrukcije koje obuhvataju makrolid FK-506 i steroid deksametazon, ili makrolid ciklosporin i steroid deksametazon ili makrolid pateamin A i steroid deksametazon. Videti WO 97/41255; Romo, D., isar., J. Am. Chem. Soc, 1998,120:12237-12254; Griffifh, E. C, isar.,Metods in Enzymology, 2000,328:89 - 110. Medjutim, ovi dokumenti ne opisuju korišćenje nekog takvog jedinjenja, bilo kao antiinflamatorne supstance ili kao imunosupresanta neželjenog imunog odgovora ili kao inhibitore akumulacije eozinofila u tkivu zahvaćenom inflamacijom, niti opisuju kompozicije koje sadrže takva jedinjenja kao terapeutike za primenu kod sisara, uključujući i ljude.

U skorije vreme smo našli da neka jedinjenja unutar Formule I:

pokazuju poboljšano terapeutsko delovanje u lečenju inflamatornih oboljenja, poremećaja i stanja. Simbol M u gore navedenoj strukturi predstavlja makrolidnu podjedinicu koja poseduje svojstvo akumulacije u inflamatornim ćelijama, S predstavlja anti-inflamatornu steroidnu podjedinicu i L predstavlja povezujuću jedinicu, koja kovalentno povezuje M i S. Naša, u zajedničkom vlasništvu, Medjunarodna Patentna prijava PCT/HR02100001

(inkorporisana ovde referencama u svojoj celosti, sa kopijom pripojenom kao Dodatak A)

opisuje jedinjenja sa steroidnom podjedinicom S, povezanom preko lanca L, na poziciji N/9a sa 9-dihidro-9-deokso-9a-aza-9a-homoeritromicinom ili na poziciji C/3 sa derivatom dez-kladinozil azitromicina ili na poziciji C/2' sa dezozaminozil grupom. Medjutim, hibridna jedinjenja sa steroidnom podjedinicom, koja je povezana na poziciji C/11 ili N/9a, sa modifikovanom ili eliminisanom dimetil amino grupom na dezozaminu, koja takodje pokazuju gore pomenuta terapeutska delovanja, do sada nisu opisana. Do sada nisu opisana ni hibridna jedinjenja sa makrolidom koji je povezan sa steroidom preko pozicije C/6 na makrolidnom laktonskom prstenu ili preko pozicije C/4" na kladinozil grupi ili preko amino grupe u poziciji C/3' dezozamin grupe ili N/9a sa povezivanjem za steroid preko 17a-OH grupe na steroidnoj podjedinici. Pored toga, u prethodnom PCT/HR02/00001, drugi tipovi steroidno-makrolidnih hibridnih jedinjenja nisu posebno opisani. Sva takva jedinjenja su predmet ove prijave.

Ovaj pronalazak se odnosi na

(a) nova "hibridna" jedinjenja predstavljena Formulom I:

gde M predstavlja makrolidnu podjedinicu koja poseduje svojstvo akumulacije u inflamatornim ćelijama, S predstavlja steroid, kako je definisano niže i L predstavlja povezujuću grupu koja kovalentno povezuje M i S; (b) na kompozicije koje sadrže jedno ili više prethodno navedenih jedinjenja u količini koja je efikasna da se bori sa inflamacijom i time omogući lečenje poremećaja i stanja koja obuhvataju inflamaciju kod sisara, uključujući ljude; i (c) metode za korišćenje ovih jedinjenja u lečenju takvih poremećaja i stanja.

Ova jedinjenja imaju prednosti jer obezbedjuju poboljšani terapeutski efekat i/ili poboljšani profil sporednih efekata.

Pogodne makrolidne podjedinice, za hibridna jedinjenja ovog pronalaska, se mogu odabrati, bez ograničenja, od molekula više-članog laktonskog prstena, gde se termin

"član" odnosi na ugljenikove atome ili heteroatome u prstenu i termin "više" je broj veći od oko 10, poželjno od 10 do 50, još poželjnije 12 -, 14 -, 15 -, 16 -, 17 - i 18 - o člani makrolidi sa laktonskim prstenom. 14 - i 15 - o člani prsten makrolidne podjedinice je posebno poželjan, sa azitromicinom i njegovim derivatima i eritromicinom i njegovim derivatima, što je najpoželjnije.

Još specifičniji, ne ograničavajući primeri molekula, od koji se makrolidna podjedinica može odabrati, su sledeći: (i) Makrolidni antibiotik, uključujući azalide, na primer eritromicin, diritromicin, azitromicin, 9-dihidro-9-deokso-9a-aza-9a-homoeritromicin, HMR 3004, HMR 3647, HMR 3787, josamicin, eritromicilamin, ABT 773, fluritromicin, klaritromicin, tilozin, tilmikosin, oleiomicin, dezmikozin, CP -163505, roksitromicin, miokamicin i rokitamicin i njihove derivate, kao što su ketolidi (na primer, 3-keton), laktami (na primer, 8a- ili 9a- laktami) i derivati bez jednog ili više saharidnih ostataka. (ii) Makrolidni imunosupresanti, kao što su FK 506, ciklosporin, amfotericin i rapamicin; (iii) Makrolidi sa antifungalnim dejstvom, koji imaju svojstva inhibicije ćelije domaćina, kao što su bafilomicini, konkanamicin, nistatin, natamicin, kandicidin, filipin, etruzkomicin, trihomicin.

Metodologije za sintezu gore pomenutih makrolida nisu komercijalno dostupne i sintetička manipulacija makrolida uopšte, je poznata onima koji imaju uobičajeno iskustvo u oblasti ili se mogu naći u: Denje A i sar. Bioilig. & Med. Chem. Lett. 1999,9,3075 - 3080; Agouridas C. i sar. J. Med. Chem. 1998,41,4080 - 4100; i EP - 00680967 (1998); Sun Or Y. i sar. J. Med. Chem. 2000,43,1045 -1049; US Patent - 5747467 (1998); McFarli J. W. i sar. J. Med. Chem. 1997,40,1041 -1045; Denis A. i sar. Bioilig. & Med. Chem. Lett. 1998,8,2427 - 2432; WO - 09951616 (1999); Lartey i sar. J. Med. Chem. 1995,38,1793 -1798; EP 0984019; WO 98/56801, ovde inkorporisani referencama u svojoj celosti.

Dodatno pogodni makrolidi su poznati, neki su opisani u Brvskier, A J., i sar.Makroliđs, Chemishj, Pharmacologyi Clinical £/se; Brvskier;Arnette Blackwell: Pariš, 1993; pp 485 - 491, inkorporisano referencama u njihovoj celosti; u Ma, Z. i sar.Current Medicinal Chemistry- Anti- Infective Agents 2002,1,15- 34, takodje inkorporisano referencama u celosti; u Romo, D. i sar./ Am. Chem. Soc. 1998, 120; 12237-12254; takodje inkorporisano referencama u celosti. Videti, posebno strukture i derivate za 14- i 16- o člane prstenove makrolida na str. 487 - 491 u Brvskier i sar. i različite ketolidne derivate i sinteze u Ma i sar., značajno u svim tabelama struktura i svim reakcionim šemama. Svi ovi makrolidi, nakon što se vežu za steroide, su u oblasti ovog pronalaska. Prethodni, specifično nazvani makrolidi, kao i oni koji su preporučeni gore, su ili komercijalno dostupni ili njihove strukture i metode za njihove sinteze su poznati.

Struktura i sinteza, prethodno posebno nabrojanih jedinjenja i nekih njihovih

derivata, je poznata ili izvorna unutar iskustva u oblasti.

U jednom podskupu jedinjenja iz pronalaska, ako je jedna komponenta ovih jedinjenja FK-506 ili ciklosporin, druga ne može biti deksametazon. U unapredjenom podskupu ovih jedinjenja, FK-506, ciklosporin i pateamin A su sasvim isključeni iz makrolidnih podjedinica. Medjutim, ovi uslovi se ne proširuju obavezno na nove metode za korišćenje jedinjenja koja su gore definisana (uključujući ona koja imaju FK-506, ciklosporin ili pateamin A, kao konstituente), ili na farmaceutske kompozicije i dozne oblike koji sadrže efikasnu količinu ovih jedinjenja za primenu kod sisara, životinja ili ljudi, posebno protiv inflamacije.

Važno je da makrolidne podjedinice, dobijene iz makrolida, imaju svojstvo akumuliranja u ćelijama imunog sistema, regrutovanih na mestu inflamacije, posebno u fagocitnim ćelijama. Dodatni primeri akumulacije makrolida unutar specifičnih klasa ćelija se mogu naći u: Pascual A. i sar. Clin. Microbiol. Infect. 2001,7,65 - 69. (Uptake i intracellular activitv of ketolide HMR 3647 in human phagocvtic i non-phagocytic cells). Hi W. L. i sar. Int. J. Antimicrob. Agents, 2001,18,419 - 425. (Characteristics i mechanisms of azithromvcin accumulation and efflux in human polymorphonuclear leukocvtes); Amsden G. W. Int. J. Antimicrob. Agents, 2001,18,11 -15. (Advanced-generation makrolids: tissue-directed antibiotics); Johnson J. D. i sar. J. Lab. Clin. Med. 1980,95,429 - 439 (Antibiotic uptake by alveolar macrophages); Wildfeuer A. i sar. Antimicrob. Agents Chemother. 1996, 40,75 - 79. (Uptake of azithromvcin by various cells and its intracellular activity under in vivo conditions); Scilineaux B. i sar. Poult. Sci. 1998,77,1510 -1521. (Intracellular accumulation, subcellular distribution, and efflux of tilmicosin in chicken phagocvtes); Mtairag E. M. i sar. J. Antimicrob. Chemother. 1994,33,523 - 536. (tavestigation of dirithromvcin i erythromycylamine uptake by human neutrophils in vitro); Anderson R. i sar. J. Antimicrob. Chemother. 1988,22,923 - 933. (An in-vitro evaluation of the cellular uptake i intraphagocvtic bioactivity of clarithromycin (A-56268, TE-031), a new makrolid antimicrobial agent); Tasaka Y. i sar. Jpn. J. Antibiot. 1988,41, 836 - 840. (Rokitamvcin uptake by alveolar macrophages); Harf R. i sar. J. Antimicrob. Chemother. 1988,22,135 - 140. (Spiramvcin uptake by alveolar macrophages) ovde inkorporisani referencama u svojoj celosti. Za većinu laktonskih jedinjenja, gore definisanih, je poznato da imaju ovo svojstvo, ali ako ne, lako se mogu testirati od strane osobe sa iskustvom u oblasti pronalaska, korišćenjem jedne od dobro poznatih analiza za te svrhe. Na primer, postupci opisani u Olsen, K. M. i sar.Antimicrob. Agents & Chemother. 1996, 40,2582- 2585, koji su ovde inkorporisani referencama. Ukratko, ćelije koje se testiraju, na primer, polimorfonuklearni leukociti, se mogu dobiti iz venske krvi zdravih dobrovoljaca, pomoću Ficoll-Hypaque centrifugiranja, nakon čega se vrši sedimentacija pomoću 2 % dekstrana. Eritrociti su uklonjeni pomoću osmotske lize i PMN su procenjeni pomoću isključivanja Tripan plavim. Alternativno, druge frakcije ćelija se mogu odvojiti i na sličan način testirati.

Makrolidna jedinjenja koja sadrže tritijum (na primer, 10 uM) su inkubirana sa 2,5 x 10<6>ćelija u toku 120 minuta (37 °C, 50 % C02,90 % relativna vlažnost) i ćelije su zatim uklonjene iz supernatanta koji sadrži jedinjenje, pomoću centrifugiranja na primer, kroz silikonsko uljno-parafinski sloj (86 zap. %: 14 zap. %). Količina jeinjenja je odredjena, na primer, pomoću scintilacionog brojanja, a dobijeni broj koji je značajno podignut iznad pozadine, ukazuje na akumulaciju makrolida u ćelijama koje su ispitane. Alternativno, jedinjenje se ne obeležava radioaktivno već se količina jedinjenja odredjuje pomoću HPLC.

Druge analitičke metode koje se mogu primeniti su opisane u Bryskier, A J. i sar.Makrolids, Chemistij, Pharmacology and Clinical£/se;Arnette Blackwell: Pariš, 1993; str. 375 - 386, inkorporisano referencama. Pogledati, posebno odredjivanje fagocitne adsorpcije na str. 380 - 381 i posebno opise kao što su adsorpcija i lokalizacija makrolida na str. 381, 383 i 385 i tabele na 382.

U nekim poželjnim rešenjima, ovaj pronalazak se odnosi na jedinjenja, njihove soli i solvate, predstavljene Formulom I, gde M specifično predstavlja makrolidnu podjedinicu sa 14- ili 15- o članim laktonskim prstenom što je poželjnije, prikazano Formulom II:

gde (i) Z i W nezavisno jedan od drugog su

ili jedna veza, gde

Rti Rg, nezavisno su H ili alkil (poželjno metil ili H);

Rmje OR, ORP, alkoksi ili supstituisani alkoksi (u jednoj i drugoj, Sin ili Anti konfiguraciji ili njihova smeša)

Rn je H, RP alkil, alkenil, alkinil, alkoksi, alkoksialkil, ili

-C(=X)-NRtRs; i

XjeOili S;

Obezbedjujući da Z i W ne mogu istovremeno biti

ili jedna veza,

(ii) U i Y su nezavisno H, halogen, alkil ili hidroksialkil

(poželjno H, metil ili hidroksimetil);

(iii) R<1>je hidroksi, ILI<P>, -O-S<2>, ili = O; (iv) S<1>je saharidni ostatak na poziciji C/5 (na primer, dezozamin grupa) sa Formulom:

gde

R<8>i R<9>su oba vodonik ili zajedno formiraju vezu, ili je R<9>vodonik i R<8>je

-N(CH3)R<y>,gde

W je RP, R<z>ili -C(0)R<z>, gde Rz je vodonik ili cikloalkil (poželjno cikloheksil) ili alkil (poželjno C1-C7alkil) ili alkenil (poželjno C^CTalkenil) ili alkinil (poželjno C2-Cyalkinil) aril ili heteroaril ili alkil supstituisan sa C2-C7alkil, C2-C7alkenil, C2-C7alkinil, aril ili heteroaril ( W je poželjno vodonik, metil, etil, n-propil, i-propil, n-butil, -C(0)CH3, -CH^fenil, ili cikloheksil);

R10 je vodonik ili RP;

(v) S<2>saharidni ostatak (na primer, je kladinozil grupa) sa Formulom

gde R<3>' je H ili metil i R<11>je vodonik ili RP ili O-R<11>je a grupa koja saR12 i sa C/4" ugljenikovim atomom formira >C=0 ili epoksi grupu; R<12>je vodonik ili grupa koja sa O-R<11>i sa C/4" ugljenikovim atomom formira >C=0 ili epoksi grupu; (vi) R<2>je H, hidroksi, OR<p>grupa, alkoksi (poželjno C1-C4alkoksi, najpoželjnije metoksi) ili supstituisan alkoksi; (vii) A je H ili metil; (viii) B je metil ili epoksi; (ix) E je H ili halogen (poželjno fluor); (x) R<3>je hidroksi, OR<p>grupa ili alkoksi (poželjno C4-C4alkoksi, najpoželjnije metoksi), supstituisan alkoksi ili R<3>je grupa koja se može kombinovati sa R<5>tako da formira "most" (na primer, ciklični karbonat ili karbamat) ili ako je W ili Z, R<3>je grupa koja se može kombinovati sa W ili Z tako da formira "most" (na primer, ciklični karbamat); (xi) R4 je C1-C4alkil (poželjno metil); (xii) R<5>je H, hidroksi, OR<p>grupa, C4-C4alkoksi, supstituisan alkoksi ili grupa koja se može kombinovati sa R<3>tako da formira most (na primer, ciklični karbonat ili karbamat); (xiii) R<6>je H ili CrC4 alkil (poželjno metil ili etil); gde podjedinica M ima povezujuće mesto preko koga je povezana sa podjedinicom S preko povezujuće grupe L, povezujuće mesto može biti jedno ili više od sledećih: a. svaka reaktivna hidroksi, N ili epoksi grupa locirana na S<1>, S<2>, ili jedan aglikoni kiseonik ako je S<1>ili S<2>odcepljen; b. reaktivni >N-Rnili -NRtRsili =0 grupa locirana na Z ili W; c. reaktivna hidroksi grupa locirana na bilo kom od R<1>, R<2>, R<3>i R<5>;d. bilo koja druga grupa koja se može prvo derivatizovati do hidroksi ili -NRtRsgrupe i zatim vezati za K (na primer, OH -> =0 -> epoksi ->

, gde je K deo povezujućeg molekula L.

Jedna ili više R<p>grupa mogu biti nezavisno prisutne u makrolidnoj podjedinici Formule II, gde R<p>predstavlja protektivnu grupu koja može biti odabrana od alkil (poželjno metil), alkanoil (poželjno acetil), alkoksikarbonil (poželjno metoksikarbonil ili terc-butoksikarbonil), arilmetoksikarbonil (poželjno benziloksikarbonil), aroil (poželjno benzoil), arilalkil (poželjno benzil), alkilsilil (poželjno trimetilsilil) ili alkilsililalkoksialkil (poželjno trimetilsililetoksimetil). Amino protektivna grupa se može ukloniti pomoću konvencionalnih tehnika. Tako, na primer, acil grupe, kao što su alkanoil, alkoksikarbonil ili aroil, mogu se ukloniti solvolizom, na primer, pomoću hidrolize pod kiselim ili baznim uslovima. Arilmetoksikarbonil grupa (benziloksikarbonil) se može raskidati pomoću hidrogenolize u prisustvu katalizatora kao što je paladijum na drvenom uglju.

L predstavlja strukture VA ili VB:

gde je

X<1>odabran od: -CH2, -CH^NH-, -C(0)-, -OC(0)-, =N-0-, -OC(0)NH

ili -OC(0)NH-;

X<2>odabran od: -NH-, -CH2-; -NHC(0)-, -C(=0) ffi -OC(O)-;

Qje -NH-iU-CH2-;

gde su svaka -CH2- ili -NH- grupa opciono supstituisane sa Q-C7-alkil, C2-C7-alkenil, C2-Cralkinil, C(0)R<x>, C(0)OR<x>, C(0)NHR<x>, gde R<x>može biti Ci-Cv-aM, aril ili heteroaril;

simboli m i n su nezavisno celi brojevi od 0 do 8

uz uslov da ako je Q = NH; n ne može biti nula.

Ova definicija povezujuće grupe je poželjna, ne samo za hibridne molekule steroida i makrolida Formule II već i za bilo koje konjugate u okviru Formule I. Druge povezujuće grupe se mogu koristiti ukoliko obezbedjuju neophodan medjuprostor i mogu služiti da povezuju jednu podjedinicu Formule I sa drugom, kao što je dobro poznato u oblasti. Pogledati na primer, U.S. Patent 6,297,260, koji je inkorporisan referencama u svojoj celosti, posebno njegov patentni zahtev 1 i specifičnu listu steroida.

S je steroidna podjedinica, poželjno sa Formulom X:

gde

R<a>iR<b>su, nezavisno jedan od drugog, vodonik ili halogen;

Rc je hidroksi, alkoksi (poželjno metoksi), supstituisan alkoksi, alkil, tiokarbamoil, karbamoilili valentna veza;

R<d>i R<e>su, nezavisno jedan od drugog, vodonik, OH, CH3ili C4-C4alkoksi (poželjno metoksi ili n-propoksi) ili su, svaki od njih grupa koja formira 1,3-dioksolanov prsten sa drugim (opciono alkil ili alkenil mono- ili di-supstituisan) (poželjno 2,2-dimetil ili 2-monopropil ili trans-propenil prsten) ili valentna veza;

Rf je vodonik, hidroksi, hlor, ili =0 koji formira keto grupu sa ugljenikovim atomom sa kojim je povezan;

R<j>je vodonik ili hlor

i njihove farmaceutski prihvatljive soli i solvati.

Alternativno sa ovim pronalaskom su steroidne podjedinice opisane u W0 94/14834, gde umesto grupe >CH-C(0)-R<c>, imaju grupu >CH-S(0)n-R<c>gde je n jedan ceo broj od 0 do 2. Pogledati W0 94/14834 koji je inkorporisan referencama, u svojoj celosti, posebno strane 2 - 3.

Još uopštenije, steroidi korisni kao izvor steroidnih podjedinica, uključuju, ali nisu ograničeni na, koritikosteroide (kao što su glukokortikoidi i mineralokortikoidi) i androgeni. Ne ograničavajući primeri kortikosteroida uključuju kortizol, kortizon, klobetazol, hidrokortizon, fludrokortizon, fludroksikortid, flumetazon, flunizolid, fluocinonid, fluokortolon, fluorometolon, prednizon, prednizolon, 6-alfa-metilprednizolon, triamcinolon, alklometazon, beklometazon, betametazon, budezonid, deksametazon, amcinonid, kortivazol, dezonid, dezoksimetazon, diflukortolon, difluprednat, fluklorolon i dihlorizon, fluperiniden, flutikazon, halcinonid, meprednizon, metilprednizolon, parametazon, prednazolin, predniliden, tiksokortol, triamkinolon, i njihovi kiseli derivati, (na primer, acetat, propionat, dipropionat, valerat, fosfat, izonikotinat, metasulfobenzoat, tebutat i hemisukcinat).

Simboli M, L i S predstavljaju tri različite podjedinice jedinjenja predstavljenog pomoću strukture I. Simbol M predstavlja makrolidnu podjedinicu a simbol S, steroidnu podjedinicu koje su povezane preko povezujućeg molekula L sa povezujućim mestom za podjedinicu M. Kao što je pomenuto ranije, kada je M azitromicinski laktonski prsten, tada je poželjno daje povezivanje ostvareno preko pozicije C/3 na aglikonskom ostatku ili na poziciji C/6, C/11 ili na poziciji N/9a najedinjenju Formule II, ili preko pozicije C/4" na S<2>grupi ili preko amina na 3' ili 2' na S<1>grupi.

Podebljano obeležene veze u Formulama koje su prikazane ovde, označavaju veze izdignute iznad ravni papira ((3-pozicija). Veze obeležene kratkim linijama, označavaju veze postavljene ispod ravni papira (a-pozicija). Paralelne pune i isprekidane linije označavaju veze koje mogu biti bilo jednostruke ili dvostruke. Jednostruke isprekidane linije označavaju veze koje su bilo iznad bilo ispod ravni papira.

Ukoliko nije drugačije naznačeno, sledeći termini imaju značenja koja su im pripisana u tekstu dole.

"Halogen" ima značenje da je atom halogena za koji je poželjno da je: fluor, hlor ili brom (najpoželjnije fluor ili hlor).

"Alkil" ima značenje daje linearni ili razgranati, zasićeni, monovalentni, ugljovodonični radikal sa jednim ili deset ugljenikovih atoma, poželjnije je od jedan do šest ugljenikovih atoma. Prioritetni ravnolančani ili razgranato-lančani alkili uključuju metil, etil,

propil, izo-propil, butil, sek-butil i terc-butil. Metil je najpoželjniji. Alkil grupe mogu biti supstituisane sa od jedan do pet supstituenta, uključujući halogen, (poželjno fluor ili hlor), hidroksi, alkoksi (poželjno metoksi ili etoksi), acil, acilamino cijano, amino, N-(Cr C^alkilamino, (poželjno N-metilamino ili N-etilamino), N,N-di(Ci-C4-alkil) amino (poželjno dimetilamino ili dietilamino), aril (poželjno fenil) ili heteroaril, tiokarbonilamino, aciloksi, amino, amidino, alkilamidino, tioamidino, aminoacil, aminokarbonilamino, aminotiokarbonilamino, aminokarboniloksi, aril, heteroaril, ariloksi, ariloksiaril, nitro, karboksil, karboksilalkil, karboksil-supstituisan alkil, karboksil-cikloalkil, karboksil-supstituisan cikloalkil, karboksilaril, karboksil-supstituisan aril, karboksilheteroaril, karboksil-supstituisan heteroaril, karboksilheterocikl, karboksil-supstituisan heterocikl, cikloalkil, cikloalkoksi, heteroariloksi, heterocikliloksi i oksikarbonilamino. Tako supstituisane alkil grupe su unutar ove definicije za "alkil". Ova definicija za alkil se prenosi na druge grupe koje sadrže alkilni ostatak, kao što je alkoksi.

"Alkenil" ima značenje daje linearni ili razgranati monovalentni ugljovodonični raikal sa od dva do deset, poželjno od dva do šest ugljenikovih atoma koji imaju najmanje jednu dvostruku vezu izmedju ugljenika. Alkenil grupe mogu biti supstituisane sa istim grupama kao i alkil i tako opciono supstituisane alkenil grupe su obuhvaćene unutar termina "alkenil". Etenil, propenil, butenil i cikloheksenil su prioritetni.

"Alkinil" ima značenje daje linearni ili razgranati monovalentni ugljovodonični radikal, koji ima ravan lanac ili razgranati lanac od dva do deset, poželjno od dva do šest ugljenikovih atoma i sadrži najmanje jednu a poželjno ne više od tri trostruke veze izmedju ugljenika. Alkinil grupe mogu biti supstituisane sa istim grupama kao i alkil, i supstituisane grupe su unutar ove definicije za alkinil. Etinil, propinil i butinil grupe su prioritetne.

"Cikloalkil" ima značenje daje ciklična grupa koja ima 3 - 8 ugljenikovih atoma, ima jedan prsten, opciono vezan za jedn aril ili heteroaril grupu. Cikloalkilne grupe mogu biti supstituisane, kako je specificirano za "aril" u tekstu dole i supstituisane cikloalkil grupe su unutar ove definicije za "cikloalkil". Prioritetni cikloalkili su ciklopentil i cikloheksil.

"Aril" ima značenje daje nezasićena aromatična karbociklična grupa koja ima od 6 do 14 ugljenikovih atoma i ima jedan prsten, kao što je fenil ili višestruko spojene prstenove, kao što je naftil. Aril može opciono biti dalje spojen sa alifatičnom ili aril grupom ili može biti supstituisan sa jednim ili više supstituenata kao što su halogen (fluor, hlor i/ili brom), hidroksi, C4-C7alkil, C4-C7alkoksi ili ariloksi, C4-C7alkiltio ili ariltio, alkilsulfonil, cijano ili primarni ili neprimarni amino.

"Heteroaril" ima značenje daje monociklični ili biciklični aromatični ugljovodonični prsten, koji ima od 2 do 10 ugljenikovih atoma i od 1 do 4 heteroatoma, kao što su 0, S ili N. Heteroarilni prsten može biti opciono spojen sa drugim heteroaril, aril ili alifatičnom cikličnom grupom. Primeri ovog tipa su furan, tiofen, imidazol, indol, piridin, oksazol, tiazol, pirol, pirazol, tetrazol, pirimidin, pirazin i triazin, a poželjno sa furan, pirol, piridin i indol. Termin uključuje grupe koje su supstituisane sa istim supstituentima kao što je gore specifikovano za aril.

"Heterocikl" ima značenje daje zasićena ili nezasićena grupa, koja ima jedan ili višestruke prstenove i od 1 do 10 ugljenikovih atoma i od 1 - 4 heteroatoma odabranih od azota, sumpora ili kiseonika, gde u spojenom sistemu prstenova, drugi prsten ili prstenovi mogu biti aril ili heteroaril. Heterociklične grupe mogu biti supstituisane kako je specifikovano za alkil grupe i tako supstituisane heterociklične grupe su unutar ove definicije.

Kada R<c>predstavlja valentnu vezu, steroidna podjedinica S je povezana preko R<c>sa lancem L za makrolidnu podjedinicu M. Simbol K je ponekad korišćen da označi deo grupe L, povezan za M ili za S, u zavisnosti kako kontekst zahteva.

U proizvodnji jedinjenja predstavljenih strukturom I, sa posebnom farmakološkom aktivnošću, neka nova jedinjenja su proizvedena kao intermedijeri u proizvodnji farmakološki aktivnih jedinjenja. Ovaj pronalazak se takodje odnosi na takve intermedijere.

Ovaj pronalazak takodje obuhvata farmakološki prihvatljive soli ovih jedinjenja. Farmakološki pogodne soli jedinjenja ovog pronalaska uključuju soli sa neorganskim kiselinama (na primer, hlorovodonična, bromovodonična, fosforna, metafosforna, azotna ili sumporna kiselina) ili sa organskim kiselinama (na primer, kao što su tartarna, sirćetna, mezilna, trifluorosirćetna, limunska, maleinska, mlečna, fumarna, benzoeva, sukcinilna, metansulfonska, oksalna i p-toluensulfonska kiselina).

Dalji aspekt ovog pronalaska su solvati (poželjno hidrati) koji se formiraju od jedinjenja prikazanih strukturom I ili njihovih soli.

Ovaj pronalazak takodje obuhvata farmaceutski prihvatljive soli ovih jedinjenja. Farmaceutski pogodne soli jedinjenja ovog pronalaska uključuju soli sa neorganskim kiselinama (hlorovodonična, bromovodonična, fosforna, metafosforna, azotna i sumporna kiselina) ili sa organskim kiselinama (tartarna, sirćetna, metan-sulfonska, trifluorosirćetna, limunska, maleinska, mlečna, fumarna, benzoeva, sukcinilna, metansulfonska, oksalna i p-toluensulfonska kiselina).

Ovaj pronalazak takodje uključuje proderivate jedinjenja Formule I, odnosno, jedinjenja koja otpuštaju aktivni lek, koji ima strukturu primarnog jedinjenja, prema FormuliI, in vivo,kada se primene na subjektima sisara. Proderivati jedinjenja Formule I su proizvedena modifikacijom funkcionalnih grupa prisutnih u jedinjenjima Formule I, na takav način da ta modifikacija može biti raskidanjein vivo,pri čemu se otpušta primarno jedinjenje. Proderivati uključuju jedinjenja Formule I kod kojih je hidroksi, amino, ili karboksi grupa jedinjenja Formule I vezana za bilo koju grupu koja može biti raskinutain vivo pričemu se regeneriše slobodna hidroksi, amino ili karboksi grupa, respektivno. Primeri proderivata uključuju, ali nisu limitirani na, estre (na primer, acetat, format i benzoat derivati) jedinjenja Formule I.

Jedinjenja Formule I imaju jedan ili više hiralnih centara i, u zavisnosti od prirode pojedinačnih supstituenata, ona takodje mogu imati geometrijske izomere. Izomeri koji se razlikuju u rasporedu njihovih atoma u prostoru, nazivaju se "stereoizomeri". Stereoizomeri koji nisu jedan drugom odraz u ogledalu, nazivaju se "dijastereomeri" a oni koji su, jedan drugom ne-supernemogući odrazi u ogledalu, nazivaju se "enantiomeri". Kada jedinjenje ima hiralni centar, moguća je pojava para enantiomera. Enantiomer može biti okarakterisan pomoću apsolutne konfiguracije njegovog asimetričnog centra, što je opisano sa pravilima R- i S- nizanja koja su dali Kan (Cahn) i Prelog (Prelog), ili na način u kome molekuli rotiraju oko ravni polarizovane svetlosti kada se označavaju kao desno rotirajući ili levo rotirajući (odnosno, kao (+) ili (-) izomer, respektivno). Hiralno jedinjenje se može naći bilo kao pojedinačni enantiomer ili kao smeša enantiomera. Smeša koja sadrži jednake delove enantiomera, se naziva "racemska smeša". Ovaj pronalazak obuhvata sve pojedinačne izomere jedinjenja Formule I. Namera je da, opis ili nazivanje odredjenog jedinjenja, u specifikaciji i zahtevima, uključuje i pojedinačne enantiomere i smeše, racemske ili druge, tog jedinjenja. Metode za odredjivanje stereohemije i razdvajanje steroizomera su dobro poznate u oblasti.

Ovaj pronalazak takodje obuhvata steroizomere tipa sin - anti, koji se mogu naći kada je jedna oksim ili slična grupa prisutna. Grupa najvišeg, Kan - Ingold - Prelog prioriteta, vezana za jednu od terminalnih dvostruko vezanih atoma oksima, je uporedna sa hidroksil grupom oksima. Stereoizomer je označen kao Z (zusammen = zajedno) ili Sin, ako oksim hidroksil leži na istoj strani referentne ravni prolazeći kroz C=N dvostruku vezu kao grupa najvišeg prioriteta; drugi stereoizomer je označen kao E (entgegen = suprotan) ili Anti.

Termin "farmaceutski prihvatljivi ekscipijent" ima značenje daje ekscipijent koji je koristan u proizvodnji farmaceutskih kompozicija koji je generalno bezbedan, netoksičan, i nije nepoželjan ni biološki niti bilo kako drukčije, a uključuje ekscipijent koji je prihvatljiv za korišćenje u veterini kao i za proizvodnju humanih lekova. "Farmaceutski prihvatljivi ekscipijent", kako je korišćeno u ovoj prijavi, uključuje jedan i više takvih ekscipijenata.

"Tretiranje" ili "lečenje" stanja, poremećaja ili oboljenja, uključuje:

(1) sprečavanje ili odlaganje pojave kliničkih simptoma stanja, poremećaja ili oboljenja, koja se razvijaju kod sisara, koji mogu biti izloženi ili sa predispozicijom za takvo stanje, poremećaj ili oboljenje ali kod kojih nisu bili ili kod kojih se ne pokazuju klinički ili subklinički simptomi stanja, poremećaja ili oboljenja, (2) inhibiciju stanja, poremećaja ili oboljenja, odnosno, zaustavljanje ili redukciju razvoja oboljenja ili barem jednog njegovog kliničkog ili subkliničkog simptoma, ili (3) olakšanje oboljenja, odnosno, uzrokovanje povlačenja stanja, poremećaja ili oboljenja ili najmanje jednog od njegovih kliničkih ili subkliničkih simptoma.

Korisnost za subjekta koji je lečen, je bilo statistički značajna ili, najmanje, uočljiva za pacijenta ili za lekara.

"Terapeutski efikasna količina" ima značenje daje količina jedinjenja koja, kada se primeni na sisarima, za lečenje stanja, poremećaja ili oboljenja, je dovoljna da daje rezultat takvog lečenja.. "Terapeutski efikasna količina" će varirati u zavisnosti od jedinjenja, oboljenja i njegove jačine, od starosti, težine, fizičkog stanja i reakcije sisara koji je tretiran.

Četiri klasična simptoma akutne inflamacije su crvenilo, povišena temperatura, otečenost i bol u ugroženoj oblasti, kao i gubitak funkcije ugroženog organa.

Simptomi i znaci inflamacije udruženi sa specifičnim stanjima, uključuju:

• reumatidni artrits - bol, nadutost, toplina i slabost ugroženog zgloba; generalizovana i jutarnja krutost; • insulin - zavisni dijabetes melitus - insulitis; ovo stanje može dovesti do različitih komplikacija sa inflamatornim komponentama, uključujući: retinopatiju, neuropatiju, nefropatiju; bolest srčana arterije, bolest periferne vaskulare, i cerebrovaskularno oboljenje; • autoimuni tiroiditis - slabost, konstipacija, kratkoća daha, nadutost lica, ruku i stopala, periferni edem, bradikardija; • multipla skleroza - spaztičnost, zamagljeni vid, vrtoglavica, slabost udova, parestezija; • uveoretinitis - umanjen noćni vid, gubitak perifernog vida; • lupus eritematozus - bol u zglobovima, osip, fotosenzitivnost, groznica, bol u mišićima, nadutost ruku i nogu, abnormalna urinaliza (hematurija, cilindurija,

proteinurija), glomerulonefritis, kognitivna disfunkcija, tromboza krvnih sudova, perikarditis; • skleroderma - Rejnodova bolest; otečenost dlanova, ruku, nogu i lica; zadebljanje kože; bol, otečenost i krutost prstiju i kolena, gastrointestinalna disfunkcija, restriktivna bolest pluća; perikarditis, renalni slom; • druga artritična stanja koja imaju inflamatornu komponentu kao što su reumatidni spondilitis, osteoartritis, septični artritis i poliartritis - groznica, bol, otečenost, osetljivost; • druga inflamatorna oboljenja mozga, kao što su meningitis, Alchajmerova bolest, AIDS demencija encefalitis - fotofobija, kognitivna disfunkcija, gubitak pamćenja; • druga inflamatorna oboljenja očiju, kao što je retinitis - smanjenje oštrine vida; • inflamatorna oboljenja kože, kao što su ekcem, drugi dermatiti (na primer, atopični, kontaktni), psorijaza, opekotine prouzrokovane UVzračenjem (sunčevi zraci i slični UV izvori) - eritema, bol, ljuštenje, otečenost, osetljivost; • inflamatorno oboljenje creva, kao što su Kronova bolest, ulcerativni kolitis - bol, dijareja, konstipacija, rektalno krvarenje, groznica, artritis; • astma - kratak dah, teško disanje; • druga alergijska oboljenja, kao što je alergijski rinitis - kijanje, svrab, curenje nosa; • stanja udružena sa akutnom traumom kao što je cerebralna povreda kao posledica udara - gubitak senzora, gubitak motorike, gubitak kognicije; • povreda srčanog tkiva usled miokardijalne ishemije - bol, kratkoća daha; • povreda pluća kao što je ona koja se javlja kod odraslih kao respiratorni stresni sindrom - krakoća daha, hipervenitlacija, smanjenje oksigenacije, pulmonarni infiltrati; • inflamacija udružena sa infekcijom, kao što su sepsa, septični šok, toksični šok sindrom - groznica, respiratorni slom, tahikardija, hipotenzija, leukocitoza; • druga inflamatorna stanja udružena sa posebnim organima ili tkivima, kao što je nefritis (na primer, glomerulonefritis) - oligourija, abnormalna urinaliza; upaljeno slepo crevo - groznica, bol, osetljivost, leukocitoza; giht - bol, osetljivost, otečenost i eritema ugroženog zgloba, povišeni serum i/ili urinarna urinska kiselina;

upaljena žučna kesa - abdominalni bol i osetljivost, groznica, mučnina, leukocitoza;

hronično opstruktivno pulmonarno oboljenje - kratkoća daha, kijavica;

kongestivne srčane smetnje - kratkoća daha, krkori, periferni edemi;

Tip II dijabetes - komplikacije krajnjih organa, uključujući kardiovaskularna, okularna, renalna oboljenja i oboljenja perifernog vaskularnog sistema;

fibroze pluća - hipervenitlacija, kratkoća daha, smanjena oksigenacija;

vaskularna oboljenja, kao što su ateroskleroze i retinoze - bol, gubitak senzacija, poremećaj pulsa, gubitak funkcija i aloimuniteta što dovodi do odbacivanja transplantanta - bol, osetljivost, groznica.

Subklinički simptomi uključuju bez ograničenja dijagnostičke markere za pojavu inflamacije koji mogu prerasti u manifestaciju kliničkih simptoma. Jedna klasa subkliničkih simptoma su imunološki simptomi, kao što je invazija ili akumulacija proinflamatornih limfnih ćelija u nekom organu ili tkivu, ili prisustvo lokalnih ili perifernih aktiviranih proinflamatornih limmih ćelija koje prepoznaju patogeni mikroorganizam ili antigen specifičan za dati organ ili tkivo. Aktivacija limfnih ćelija se može meriti tehnikama poznatim u oblasti.

"Snabdevanje" terapijski efikasne količine aktivnog sastojka do odredjene lokacije unutar domaćina, ima značenje daje proizvedena terapeutski efikasna koncentracija aktivnog sastojka u krvi, na odredjenoj lokaciji. To se može izvesti, na primer, pomoću lokalne ili sistemske primene aktivnog sastojka kod domaćina.

Ovaj pronalazak se takodje odnosi na moguće tautomerne oblike koji mogu nastati od pojedinačnih jedinjenja Formule I.

Dalje, poželjna su jedinjenja Formule I gde M predstavlja grupu iz Formule II, gde je Z, >N-RNgde je RNvodonik ili metil; W je >CH2; B je metil; E je vodonik; R<2>je hidroksi; A je metil; R<8>na C/3' poziciji u S<1>je odabran od: vodonika, amino, N-metilamino, N,N-dimetilamino, A^metil-TVCC^C^-alkilarnino, A^etil-Ninetilkarbonilamino, A^-metil-A^-benzilamino ili A^metil-A^ikloheksil-amino; U=H, Y=CH3, R<1>je O-S<2>grupa, gde je S<2>kladinozil grupa gde je u 3" poziciji i metil i metoksi supstituisana, R<6>je etil, R<5>je metil; R<11>i R<12>su vodonik i R<13>je metil; R<4>je OH ili formira ciklični karbonatni most sa R<3>, R<3>je OH ili formira ciklični karbonatni most sa R<4>, i 3' pozicija u dezozamin grupi je H ili N(CH3)R<y>, kako je u gornjem tekstu definisano. Povezanost je preko N iz Z, ili preko 0 iz R<3>. U kasnijim slučajevima, Z je NH.

Takodje poželjna su jedinjenja Formule I gde M predstavlja grupu iz Formule II gde: Z je >NH ili >NCH3ili >NC(0)NHR<x>gde je Rx zzopropil; W je >C=0 ili >CH2(obezbedjujući da kada je Z >NCH3, W ne može biti >C=0); R2 je hidroksi ili metoksi; A je metil; E je vodonik; B je metil; R<3>je hidroksi; R5 je metil; R<4>je hidroksi ili metoksi; R<6>je etil; R<1>je a O-S<2>grupa gde je S<2>kladinozil grupa gde R<13>je metil; R<11>je vodonik, ili O-R11 je grupa koja saR12i sa C/4" ugljenikovim atomom, formira >C=0 ili epoksi grupu, R12 je vodonik ili grupa koja sa O-R<11>i sa C/4" ugljenikovim atomom, formira >C=0 ili epoksi grupu; C/3' pozicija S<1>grupe je vodonik, amino ili ^(Ci-CgJ-alkilamino iliA^A^Ci-Ce)-dialkilamino. Povezivanje je preko amino iz R<8>na poziciji C/3' ili preko kiseonika iz R<2>na poziciji C/6 ili preko ugljenika iz R<12>ili preko kiseonika iz R<11>, oba na poziciji C/4".

Metode proizvodnje A

Dalji aspekt ovog pronalaska se odnosi na metod za proizvodnju specifičnih jedinjenja u okviru Formule I koja obuhvataju: a) za jedinjenja Formule I, gde L ima X<1>koje je -CH2-, X<2>koje je -NH-, i Q je odsutno (Formula VA), reakcijom karboksilne kiseline iz steroidne podjedinice u Formuli Xa: gde je -C(0)R<c>aktivirana karboksilna kiselina i gde su R<a>, R<b>, R<d>, i R<e>definisani kao u Formuli X, sa slobodnom amino grupom iz makrolidne podjedinice Formule Via: gde su R<3>, R<5>, i R<8>definisani u sprezi sa gore navedenom Formulom II; b) za jedinjenja Formule I, gde X<1>iz L je -C (0) NH- i X<2>je -NH- (takodje Formula VA), reakcija karboksilne kiseline iz steroidne podjedinice sa strukturom X, gde je -C(0)R<c>aktivirana karboksilna kiselina, sa slobodnom amino grupom iz makrolidne podjedinice sa strukturom VIb:

gde su Rn, R<5>, i R<8>, kako je definisano u Formuli II i m je kako je definisano u Formuli VA.

c) za jedinjenja Formule I, gde R<8>je H, -NH-CH3, ili N(CH3)R<y>pomoću uklanjanja ili izmene -N(CH3)2grupe na dezozamino saharidu iz jedinjenja sa Formulom I koje ima

makrolidnu podjedinicu sa Formulom Vic:

gde su Rn, R<3>, i R<8>kao što je definisano u Formuli II.

Metode za proizvodnju:

a) Jedinjenje u okviru Formule I je proizvedeno pomoću reakcije karboksilne kiseline iz steroidne podjedinice sa strukturom X i amino grupom iz

makrolidne podjedinice sa strukturom Via, prema postupku koji je opisan u Medjunarodnoj Prijavi Br. PCT/HR02/00001, prema kome je ostvareno amidno povezivanje, korišćenjem uobičajenih kiselih derivata koji imaju aktivirajuće delovanje na karboksilnu kiselinu, kao što su anhidrovani halogenidi sa smešom anhidrida posebno karbodiimidi ili benzotriazol (na primer, hidroksibenzotriazol). Reakcija se odvija u prisustvu baze (poželjno organske), na primer, trietilamina, na sobnoj temperaturi pod uslovima inertne atmosfere, na primer argonski pokrivač u toku perioda od nekoliko sati do nekoliko dana (D. Romo i sar., /Am.

Chem. Soc, 1998, 120,12237).

Steroidne podjedinice sa strukturom X su ili komercijalno dostupni proizvodi ili su dobijeni pomoću poznatih metoda (Suzuki, T. i sar.,Chem. Soc., Perkin Trans. 11998,3831- 3836.), (McLean, H.M. i sar., /.Pharm. Sci. 1994, 83,476- 480.), (Little, RJ. i sar.,Pharm. Res. 1999, 16,961 -967), (Kertesz DJ. i sar.,/Org. Chem. 1986, 51,2315- 2328.), (Bodor, N.S.,US Patent4, 710, 4951987^,(Phillipps, G. i sar., J. Med. Chem. 1994,37,3717-3729) koje su sve inkorporirane, u svojoj potpunosti, referencama.

Polazna makrolidna podjedinica sa strukturom Via može se dobiti pomoću

delovanja odgovarajućih cijanoalkenila (poželjno akrilonitrili) na odgovarajuću makrolidnu podjedinicu i zatim pomoću hidrogenacije nastalog nitrila, prema procedurama koje je dao Bright, U.S. Patent Br. 4,474,768, Oktobar 2,1984; i Bright, G.M. isar., 1998, / Antibiot. 41:1029-1047.

b) Proizvodnja jedinjenja sa Formulom I je izvedena pomoću reakcije karboksilne kiseline iz steroidne podjedinice, predstavljene pomoću strukture X i amino

grupe iz makrolidne podjedinice saVIb,pomoću čega je proizvedena amino veza i

postupak je izveden na način i pod uslovima kako je opisano u metodi a) u gornjem tekstu.

Polazna makrolidna podjedinica sa strukturom "VTb se može dobiti pomoću delovanja odgovarajućeg diaminoalkana (poželjno diaminobutana) na makrolidnu podjedinicu VII:

koja se može dobiti delovanjem etilkarbonata na makrolidnu podjedinicu, kao što je objavljeno u (EP 0984019 Al, koja je ovde inkorporisana).

c) Jedinjenje u okviru Formule I je proizvedeno pomoću modifikacije ili eliminacije

-N(CH.3)2 grupe R<8>iz dezozamin saharida, iz jedinjenja koja imaju makrolidnu podjedinicu

predstavljenu Formulom Vic. Modifikacija se može ostvariti pomoću demetilacije jedne od dve metil grupe, na primer, pomoću UV zračenja. Pomoću alkilacije ili acilacije dobijenog jedinjenja Formule I, gde R8 je NH(CH3) grupa, formirana je nova klasa jedinjenja sa Formulom I, gde R<8>je -N(CH3)R<Z>. Moguće je eliminisati -N(CH3)2grupu, njenom oksidacijom i pomoću formiranja odgovarajućeg N-oksida, koji pri zagrevanju daje jedinjenja sa Formulom I, gde R<8>je vodonik.

Jedinjenja sa Formulom I se mogu uopšteno dobiti tako da: prvo se modifikuje N(CHs)2grupa iz makrolidne podjedinice i zatim se modifikovana makrolidna podjedinica povezuje, pomoću lanca, sa steroidnom podjedinicom; ili, prvo se steroidna i makrolidna podjedinica, koja poseduje N(CH3)2grupu, povezu pomoću povezujuće grupe, preko druge pozicije makrolidnog molekula i zatim se izvede hemijska izmena na prisutnoj N(CH3)2grupi. Povezujuća grupa L, može biti, na primer, spojena na makrolidnoj podjedinici sa Formulom Vic na poziciji 9a ili 11.

Da bi se sprečile neželjene sporedne reakcije, često je potrebno da se izvrši protekcija nekih grupa, kao što su na primer, hidroksi ili amino grupe. U te svrhe, veliki broj protektivnih grupa se mogu primeniti [Green T.W., Wuts P.G.H., Protective Grups in Organic Svnthesis, John Wiley and Sons, 1999] i njihov izbor, korišćenje i eliminacija predstavljaju uobičajene metode u hemijskim sintezama, i dobro su poznate u okviru oblasti.

Još dalji aspekt ovog pronalaska se odnosi na metode za proizvodnju jedinjenja predstavljenih Formulom I koja obuhvataju: d) za jedinjenja sa Formulom I, gde X1 je -CH2- i Q je -NH- (Lje VB);

reakcije (i) karboksilne kiseline iz steroidne podjedinice sa strukturom IVa:

gde -C(0)R<c>je aktivirana karboksilna kiselina i (ii) slobodne amino grupe iz makrolidne podjedinice sa strukturom Va:

gde W je >C=0 ili -CH2-; Rn, R<2>, R<1>0,R11, i R<8>su kao što je definisano u Formuli II i n je kao što je definisano u Formuli VA

e) za jedinjenja sa strukturom I, gde Q iX<!>su -CH2- (LjeVB),

reakcije karboksilne kiseline iz steroidne podjedinice sa strukturom IVa, gde -

C(0)R<c>ima značenje daje aktivirana karboksilna kiselina i daje slobodna amino grupa iz makrolidne podjedinice sa strukturom Vb:

gde W je >C=0 ili -CH2-; Rn,R2,R10,R11,R12, i R<y>su, kako je definisano u Formuli II i nje kako je definisano u Formuli VA.

t) zajedinjenjaFormuleI,gdeX<1>je-C(0)-iQje-NH-, (LjeVB),

pomoću reakcije slobodne amino grupe iz steroidne podjedinice sa IVc:

gde R<a>, R<b>, R<đ>, i R<e>su kako je definisano u Formuli X, i -C=C- veze iz makrolidne podjedinice sa strukturom Vc ili Vd:

gde W je >C=0 ili -CH2-; RN, R<2>, R<1>0,R11,R12, i R<y>su kako je definisano u Formuli II i n je kako je definisano u Formuli VA

Metode za proizvodnju:

d) Jedinjenje sa Formulom I je proizvedeno pomoću reakcije karboksilne kiseline iz steroidne podjedinice sa Formulom IVa i amino grupe iz makrolidne podjedinice sa

strukturom Va, pomoću čega je proizvedena amidna veza; ovo je izvedeno korišćenjem uobičajenih kiselih derivata koji imaju aktivirajuće delovanje na karboksilnu kiselinu, kao što su halogenidi, smeše anhidrida, posebno karbodiimidi ili benzotriazol. Reakcija se

odvija u prisustvu baze (uglavnom organske) na primer trietilamina, na sobnoj temperaturi pod atmosferom inertnog gasa, kao što je azot ili argon, u toku perioda od nekoliko sati do nekoliko dana (Romo D. i sar., /.Am. Chem. Soc. 1998, 120:12237).Steroidne podjedinice sa strukturom IVa su ili komercijalno dostupni proizvodi ili se mogu dobiti pomoću opisanih metoda (Suzuki T. i sar.,Chem. Soc, PerkinTrans. 1 1998,3831 -3836; McLean H.M. i sar., /Pharm. Sci. 1994,83:476- 480; Little RJ. i sar.,Pharm. Res. 1999,16:961 -967; KerteszD J. is ar., J. Org. Chem. 1986, 51:2315 -2328 i Patentna Prijava US 471049).

Polazna makrolidna podjedinica sa strukturom Va može se dobiti pomoću delovanja odgovarajućih alkilen-diamina na makrolidne podjedinice sa strukturom VI:

gde R11 i R<12>, zajedno sa susednim C atomom iz kladinozil prstena, formiraju tročlani oksiran prsten. Takva jedinjenja su proizvedena pomoću procedura opisanih za proizvodnju analognih jedinjenja u Patentnoj Prijavi WO 98/56801. Tako, na primer, pomoću oksidacije slobodne hidroksilne grupe OR<11>, gde OR<11>je H, na makrolidnoj podjedinici sa strukturom VI, dobija se odgovarajući keton, gde R<11>i R<12>formiraju >C=0 grupu sa C/4" ugljenikovim atomom, koji, pomoću redukcije sa metalnim hidridom (poželjno NaH), pod trimetilsulfoksonijum-jodidom daje gore pomenuti oksiran prsten.

e) Proizvodnja jedinjenja u okviru Formule I je izvedena pomoću reakcije karboksilne kiseline iz steroidne podjedinice sa Formulom IVa i slobodne amino grupe iz

makrolidne podjedinice sa Formulom Vb, pomoću čega je proizvedena amidna veza i postupak je izveden na način i pod uslovima kako je opisano u gore pomenutoj metodi d). Polazna makrolidna podjedinica sa strukturom Vb može se dobiti pomoću delovanja odgovarajućeg cijanoalkilhalogenida ili cijanoalkenila (poželjno akrolonitrila) na makrolidne podjedinice sa strukturom VI, gde je R<y>- H, i koji se može dobiti pomoću demetilacije makrolidne podjedinice sa strukturom VI gde je R<y>- CH3grupa pod UV

zračenjem (Bright M. i sar.,/.Antibiot. 1988,41:1029).

f) Jedinjenje u okviru Formule I se može proizvesti pomoću reakcije amino grupe iz steroidne podjedinice sa Formulom IVb i -OC- grupe iz makrolidne podjedinice sa

strukturom V c ili V d, pomoću čega je proizvedena amino veza. Steroidne podjedinice sa strukturom IVb su bilo poznata jedinjenja ili se mogu dobiti iz steroidne podjedinice IVa, gde je R<c>jedna OH grupa, pomoću delovanja alkilendiamina. Polazne makrolidne podjedinice sa strukturom Vc i Vd se mogu dobiti pomoću delovanja odgovarajućih halogenalkanoilhlorida (poželjno 3hlorpropionilhlorida) na slobodnu OH grupu iz makrolidne podjedinice sa Formulom VI.

g) za jedinjenja sa Formulom I, gde X<1>je -C(O)- i Q je -NH-, (L je VB), pomoću reakcije -OC- veze iz steroidne podjedinice sa strukturom IVd:

gde su Ra, R<b>, R<c>, i R<e>, kako je definisano u Formuli X, i slobodne amino grupe iz makrolidne podjedinice sa strukturom Va,Via,VIb ili Vb koje su ranije opisane.

Metode proizvodnje:

g) Jedinjenje Formule I je proizvedeno pomoću reakcije steroidne podjedinice sa Formulom IV d i amino grupe iz makrolidne podjedinice sa strukturom Va,Via,VIb ili Vb

pomoću čega je dobijena amidna veza. Polazne steroidne podjedinice sa strukturom IVd se mogu dobiti pomoću delovanja odgovarajućeg halogenalkanoilhlorida (poželjno 3-hlorpropionilhlorida) na steroidnu podjedinicu sa Formulom IVa gde je R<d>jedna OH grupa

(Phillipps, G. i sar., J. Med. Chem. 1994,37, 3717 - 3729).

Jedinjenja Formule I se generalno mogu dobiti na sledeći način: jedan kraj na povezujućem lancu L se prvo veže na makrolidnu podjedinicu M i zatim se drugi kraj lanca priključi na steroidnu podjedinicu; ili, jedan kraj na lancu L se prvo poveže na steroidnu podjedinicu S a zatim, drugim krajem lanca, se veže na makrolidnu podjedinicu M, ili, na kraju, jedan deo lanca se veže na makrolidnu podjedinicu M, dok se drugi deo lanca veže na steroidnu podjedinicu S, a zatim se krajevi lanca, hemijski povežu tako da formiraju lanac L.

Više opštih šema za dobijanje jedinjenja ovog pronalaska je poznato osobama koje imaju iskustva u oblasti pronalaska u svetlu prethodnog.

Jedinjenja u okviru Formule I se mogu proizvesti pomoću sledećih postupaka.

a) Jedinjenja Formule I, gde X<2>je -NH-, se mogu dobiti pomoću reakcije (i) steroidne anti-infiamatorne podjedinice predstavljene sa Formulom V: gde L<1>predstavlja odlazeću grupu (kao što je hidroksi), i (ii) slobodne amino grupe sa makrolidne podjedinice prikazane sa FormulomVid:

Reakcija je uopšteno izvedena sa kiselim derivatima koji imaju sposobnost da aktiviraju grupu karboksilne kiseline na steroidnoj antiinflamatornoj podjedinici, kao što su halogenidi, smeše anhidrida i posebno karbodiimidi (kao što je -(3-dimetilaminopropil)-3-etil-karbodiimid (EDC)) i benzotriazoli. Reakcija se odvija u prisustvu baze, kao što je organska baza (na primer, trietilamin), na sobnoj temperaturi pod atmosferom inertnog gasa kao što je azot ili argon. Reakcija može zahtevati nekoliko sati do nekoliko dana do potpunog završetka.

Na primer, kada L je -K-NH- (gde je K deo L molekula povezanog za makrolid) jedinjenje Formule I se može dobiti pomoću derivatizacije jedne NH grupe na makrolidnom prstenu do jedne -N-K-(NH2)- grupe i reakcije derivatizovanog makrolida sa steroidnom antiinflamatornom podjedinicom prikazanom Formulom V:

Ovaj postupak se takodje može izvesti kada je NH grupa u makrolidu povezana na 3' poziciji saharidnog prstena S<1>(na primer, saharida dezozarnina) sa makrolida: ili za poziciju 4 na saharidnom prstenu S<2>:

b) Jedinjenja prikazana Formulom I, gde X<2>je -OC(0)-, mogu se dobiti pomoću reakcije jedinjenja sa Formulom V i slobodnih hidroksil grupa iz makrolidne podjedinice

prikazane sa Formulom Vle:

Reakcija je generalno izvedena sa kiselim derivatima koji imaju sposbnost da aktiviraju grupu karboksilne kiseline, kao što su halogenidi, smeše anhidrida i posebno karbodiimidi i benzotriazoli. Reakcija se obično izvodi na sobnoj temperaturi pod uslovima inertne atmosfere kao što je azot ili argon. Reakcija može zahtevati nekoliko sati do nekoliko dana kako bi se izvela do kraja.

Polazne makrolidne podjedinice sa strukturom VIb su poznata jedinjenja ili se mogu dobiti prema postupcima opisanim za analogna jedinjenja, kao što su ona koja su opisana u Costa A.M. i sar.,Tetrahedron Letters 2000,41: 3371 -3375, koja je ovde inkorporisana referencom u svojoj celosti. Videti, takodje, U.S. Patent Br. 4,474,768 i Bright, G.M., i sar., /Antibiot, 1988, 41:1029-1047, oba inkorporisana referencom u svojoj celosti.

Na primer, kada povezujuća grupa Lje -K-O-, jedinjenje Formule 1 se može formirati pomoću (1) derivatizacije jedne NH grupe na makrolidu do jedne N-K-OH grupe i (2) reakcijom derivatizovanog makrolida sa slobodnom grupom karboksilne kiseline na steroidu S:

Povezujuća grupa -K-OH se može vezati na sekundarni atom azota na makrolidnoj podjedinici, kao sledeće. Makrolidna podjedinica reaguje sa alkenoil derivatom, kao što je CH2=CH(CH2)m, C(0)0-Alkil (na primer, metil akrilatom). Estarska grupa se zatim redukuje, kao na primer sa metalnim hidridom (na primer, LiAlH4) u jednom anhidrovanom rastvaraču, pri čemu se dobija makrolidna podjedinica koja ima povezujuću grupu -K-OH (kao što je M-K-OH). Redukcija se obično izvodi na niskoj temperaturi, poželjno na 0 °C ili nižoj.

Ovaj postupak se takodje može izvoditi kada je NH grupa privezana na 3' poziciji saharidnog prstena u makrolidu (kao što je saharid na poziciji 3 u makrolidu).

c) Jedinjenja prikazana Formulom I, gde je X<1>, -OC(O)-, Q je -NH- i X<2>je

-NH-, se mogu proizvesti pomoću reagovanja makrolidne podjedinice, prikazane sa

formulom

Na primer, ovaj postupak se može izvesti kada je OH grupa povezana na C/6 ili C/4" poziciji makrolidne podjedinice, prikazane sa Formulom: u rastvaraču kao što je acetonitril, do dobijanja

Derivatizovani steroid (odnosno, S-C(0)-NH-K-NH2) se može formirati pomoću reagovanja odgovarajućeg amina (koji ima povezujuću grupu -K-NH2) sa grupom karboksilne kiseline ili estarskom grupom iz steroida prema Formuli V.

d) Jedinjenja prikazana Formulom I, gde X<2>je -NH-, se mogu proizvesti pomoću reakcije makrolidne podjedinice i derivatizovane steroidne podjedinice koja ima slobodnu

amino grupu kao što je dole prikazano.

e) Jedinjenja prikazana FormulomI,gde X<2>je -NH-, se mogu proizvesti pomoću reakcije makrolidne podjedinice i steroidne podjedinice koja ima slobodnu grupu

karboksilne kiseline, kao što je prikazano dole.

Reagujuća makrolidna podjedinica se može formirati pomoću oksidacije odgovarajućeg makrolida koji ima hidroksi substituent na 4" poziciji na kladinoza saharidu, kako bi se dobio =0substituent na 4" poziciji, konverzijom na 4" poziciji do jedne epoksi grupe

i cepanjem epoksi grupe sa odgovarajućim reaktantom (reaktantima) kako bi se

dobila makrolidna podjedinica (M-0-C(0)-NH-K-NH2).

f) Jedinjenja Formule I se mogu proizvesti pomoću reakcije makrolidne podjedinice koja ima odlazeću grupu L<2>(kao što je Br), i steroida, kako je dole prikazano.

Polazna makrolidna podjedinica se može proizvesti pomoću raskidanja saharidne grupe privezane na 3-poziciji na makrolidnom prstenu i zatim reagovanjem makrolida sa reagensom iz Formule iAL-L<1>, gde L<2>je odlazeća grupa.

g) Jedinjenja Formule i se mogu proizvesti pomoću reagovanja makrolidne podjedinice koja ima odlazeću grupu L<2>(kao što je Br), i steroida, kako je prikazano dole.

Soli jedinjenja prikazanih Formulom I se mogu proizvesti pomoću primene opšte poznatih procedura kao što su, na primer, reakcije jedinjenja sa strukturom i sa odgovarajućim bazama, ili kiselinama u pogodnom rastvaraču ili smeši rastvarača, kao što su etri (dietiletar) ili alkoholi (etanol, propanol ili izo-propanol).

I6-0člani makrolidni prstenovi su tradicionalno podeljeni u podfamilije, na osnovu supstitucionih strukturnih formula njihovih aglikona. Glavni prototipovi ove familije se mogu predstaviti pomoću leukomicina, spiramicina i tilozina.

Tilozin je predstavnik 16-o članog makrolida koji poseduje jako supstituisani aglikon sa dve dvostruke veze (tilonolid) i treći saharidni supstituent (p-D-micinoza) kao dodatak disaharidu privezanom na 5-hidroksil grupu. Hidroliza mikaroze sa disaharida dovodi do stvaranja dezmikarozil-tilozina (dezmikozina).

Potencijalna mesta modifikacije u dezmikozinu:

Na primer, I6-0člani prsten makrolidnog hibrida se može proizvesti pomoću reduktivne aminacije C-20 aldehidne grupe.

Ova reakcija se može koristiti takodje za 17 -o člane azalide kao što su 8a-aza-homodezmikozini i njihovi derivati (kao što su di- i tetrahidro derivati).

Alternativno, derivatizacija prstena 16-o članog makrolida se može izvesti pomoću transformacije dvostruke veze (na primer, pomoću epoksidacije) i raskidanja epoksi grupe sa odgovarajućim reaktantom (kao što je diamin) pri čemu se dobija makrolidna podjedinica (M-0-C(0)-NH-K-NH2).

Takodje se i keton u poziciji 9 može modifikovati pomoću hidroksilamin hidrohlorida pri čemu se dobija oksim i zatim se redukuje do amina.

Ukoliko je steroid jedan -S(0)n-Rc, na poziciji 17, može se koristiti ista povezujuća šema.

Steroidna podjedinica se može povezati na makrolid preko 21 hidroksi grupe u steroidu koji ima takvu grupu. Polazeći od 21 hidroksi, steroidni ciklični ketal reaguje sa odgovarajućim halidom karboksilne kiseline ili anhidridom, poželjno u rastvaraču kao što je metilen hlorid, u prisustvu tercijarne aminske baze ili piridina, na sniženoj temperaturi (-5 °C do 30 °C). Tako dobijeni intermedijer reaguje sa H2N-L-M pri čemu su dobijena jedinjenja Formule I

Steroidna podjedinica može takodje biti povezana za makrolid, preko pozicije 17 na steroidnoj podjedinici. Jedan metod za proizvodnju takvog jedinjenja je kao što sledi:

Na primer, kada L je -K-NH- (gde je K deo u L molekulu privezanom za makrolid) jedinjenje sa Formulom I se može formirati pomoću derivatizacije jedne NH grupe na makrolidnom prstenu, do jedne -N-K-(NH2)- grupe i reakcijom derivatizovanog makrolida sa steroidnom antiinflamatornom podjedinicom, prikazanom Formulom Sa:

Ovaj proces se takodje može izvesti kada je NH grupa u makrolidu privezana na 3' poziciji za saharidni prsten S<1>(na primer, saharid dezozamin) na makrolidu: ili na 4" poziciji na sharidnom prstenu S<2>:

Jedinjenja prikazana FormulomI,gde X2 je -NH-, se može proizvesti pomoću reakcije makrolidne podjedinice i steroidne podjedinice koja ima -C=C- vezu, kao što je dole prikazano.

Grupa karboksilne kiseline na poziciji 17 na polaznoj steroidnoj podjedinici se može modifikovati pre reakcije sa NH2-L-M.

Grupa karboksilne kiseline na poziciji 17 polazne steroidne podjedinice se takodje može protektovali pre reakcije sa NH2-L-M i deprotektovati nakon reakcije sa NH2-L-M ili nakon esterifikacije.

Dalji aspekt ovog pronalaska se odnosi na metode za korišćenje jedinjenja Formule I kao antiinflamatornih, anti anafilakucnih i imunomodulirajućih agenasa koji se mogu primeniti na različite načine, u zavisnosti od mesta inflamacije. Dalje, ovaj pronalazak se odnosi na farmaceutske kompozicije koje sadrže efikasnu dozu jedinjenja ovog pronalaska kao i na farmaceutski prihvatljive ekscipijente kao što su nosači ili sredstva za razblaživanje.

Proizvodnja farmaceutskih kompozicija ovog pronalaska može obuhvatiti mešanje, granuliranje, tabelatiranje i rastvaranje sastojaka. Hemijski nosači mogu biti u čvrstom ili u tečnom obliku. Čvrsti nosači mogu biti laktoza, saharoza, talk, želatin, agar, pektin, magnezijum stearat, masne kiseline, bez ograničenja. Tečni nosači mogu biti sirupi, ulja kao što su maslinovo, suncokretovo ili sojino ulje, voda, ili fiziološki rastvor, bez ograničenja. Slično, nosači mogu takodje sadržati komponente za kontrolisano otpuštanje aktivne komponente, kao što su gliceril monostearat ili gliceril distearat. Nekoliko oblika farmaceutskih kompozicija se može pripremiti. Ukoliko se koristi čvrsti nosač, ovi oblici mogu obuhvatati tabelate, kaplete, čvrste želatinozne kapsule, prahove ili granule, bez ograničenja, koje se mogu primeniti oralno. Količina čvrstog nosača može varirati ali je uglavnom u opsegu od 25 mg do 1 g. Ukoliko se koristi tečni nosač, formulacije mogu biti u obliku sirupa, emulzija, mekih želatinoznih kapsula ili sterilnih injekcionih tečnosti ili bezvodnih tečnih suspenzija za topikalnu ili sistemsku primenu, kao na primer, oralno, parenteralno, perkutano, mukozalno, kao na primer, bukalno, intranazalno, intrarektalno i intravaginalno. "Parenteralna" ima značenje daje intravenozna, intramuskularna ili subkutana primena. Odgovarajuća priprema jedinjenja ovog pronalaska se može koristiti u profilaksi kao i u terapeutskom tretmanu (prevenciji, odlaganju, inhibiciji ili olakšanju) nekoliko poremećaja (oboljenja i drugih patoloških inflamatornih stanja) prouzrokovanih ili udruženih sa abnormalnim ili neželjenim (prekomernim, neregulisanim ili sa poremećenom regulacijom) inflamatornim imunim odgovorom koji uključuje produkciju inflamatornih citokina ili drugih inflamatornih posrednika, uključujući, bez ograničenja, TNF-a i IL-lp. Ovi poremećaji uključuju autoimuna oboljenja kao što su reumatidni artritis, insulin-zavisni dijabetes melitus, autoimuni tiroiditis, multipla skleroza, uveoretinitis, lupus eritematozus, skleroderma; druga artritična stanja koja imaju inflamatornu komponentu, kao što su reumatidni spondilitis, osteoartritis, septični artritis i poliartritis; drugi inflamatorni moždani poremećaji, kao što su meningitis, Alchajmerova bolest, AIDS demencija encefalitis, druga inflamatorna stanja oka, kao što je retinitis, inflamatorni poremećaji kože, kao što su ekcem, druge dermatoze (kao na primer, atopične, kontaktne), psorijaza, opekotine uzrokovane UV zračenjem (sunčevi zraci i slični UV izvori); inflamatorne oboljenja creva, kao što su Kronova bolest, ulcerativni kolitis; astma; drugi alergijski poremećaji, kao što su alergijski rinitis; stanja udružena sa akutnom traumom, kao što su, cerebralna ozleda nastala nakon pada, ozleda srčanog tkiva nastala zbog ishemije miokarda, ozleda pluća, kao ona koja nastaje kod respiratornog stresnog sindroma kod odraslih; inflamacije udružene sa infekcijama, kao što su sepse, septični šok, sindrom toksičnog šoka, druga inflamatorna stanja udružena sa odredjenim organom ili tkivom, kao što su nefritis (na primer, glomerulonefritis) upala slepog creva, giht, upala žučne kese, hronično obstruktivno oboljenje pluća, kongestivni poremećaj srca, Tip II dijabetes, fibroza pluća, vaskularna oboljenja, kao što su ateroskleroze i restenoze; i aloimunost koja dovodi do odbacivanja transplatanta. Jedinjenja se mogu takodje primeniti pomoću inhalacije kada je namera da se primene u respiratornom traktu. Dalji predmet ovog pronalaska se odnosi na proizvodnju različitih farmaceutskih oblika jedinjenja, kako bi se postigla optimalna bioraspoloživost aktivnog jedinjenja Formule I.

Za perkutanu ili mukozalnu spoljašnju primenu, jedinjenja Formule I se mogu proizvesti u obliku masti ili krema, gela ili losiona. Masti, kremovi i gelovi se mogu formulisati korišćenjem vode ili uljane osnove sa dodatkom odgovarajućeg emulgatora ili želirajućeg agensa. Formulacija ovih jedinjenja je posebno značajna za respiratorne inhalacije, gde se jedinjenje Formule I može primeniti u obliku aerosola pod pritiskom. Poželjna je mikronizacija jedinjenja Formule I, nakon njegove homogenizacije, na primer, u laktozi, glukozi, višim masnim kiselinama, natrijumovim solima dioktilsulfosukcinilne kiseline, ili, najpoželjnije, u karboksimetil celulozi, kako bi se dobile mikročestice veličine od 5 um ili manje, za većinu čestica. Za inhalacione formulacije, aerosoli se mogu mešati sa gasnim ili tečnim supstancama za dispergovanje aktivne supstance. Mogu se koristiti inhalator ili rasprskivač ili stvarač magle. Ovakvi uredjaji su poznati. Videti na primer, Nevvman isar., Thorax, 1985,40: 61 -676, Berenberg,M., J. Asthma USA, 1985,22:87- 92. Birdov uredjaj za stvaranje magle se takodje može koristiti. Videti takodje U.S. Patente 6,402,733; 6,273,086; i 6,228,346.

Jedinjenje sa strukturom i za inhalaciju, je poželjno formulisati u obliku suvog praha sa mikronizovanim česticama, kako je ovde opisano.

Jedinjenje se takodje može inkorporisati u formulaciju za lečenje inflamacija lokalizovanih na nekom organu ili tkivu, kao što je Kronova bolest, gde se može primeniti oralno ili rektalno. Formulacije za oralnu primenu mogu inkorporisati ekscipijente koji omogućavaju bioraspoloživost jedinjenja na mestu inflamacije. To se može postići različitim kombinovanjem unošenja i odloženim oslobadjanjem formulacija. Jedinjenje Formule I se takodje može koristiti u lečenju Kronove bolesti i intestinalnih inflamatornih oboljenja ako se jedinjenje primeni u obliku klistira, za koje se pogodna formulacija može koristiti, kako je to poznato u oblasti.

Dalji aspekt ovog pronalaska se odnosi na korišćenje jedinjenja Formule I za lečenje inflamatornih oboljenja, poremećaja i stanja za koje je karakteristično, ili su udružena sa neželjenim inflamatornim imunim odgovorom, posebno za oboljenja i stanja koja su indukovana ili udružena sa prekomernom sekrecijom TNF-a i IL-1.

Terapeutski efikasne količine jedinjenja ovog pronalaksa se mogu odrediti pomoću metoda koje su poznate u oblasti. Pošto se jedinjenja ovog pronalaska prenose do željenog mesta mnogo efikasnije nego sam odgovarajući antiinflamatorni steroidini lek, može se primeniti, na molarnoj osnovi, manja količina jedinjenja nego steroidnog antiinflamatornog leka, pri čemu se postiže isti terapeutski efekat. Dalje, pošto se primenom jedinjenja iskazuje manje sporednih efekata u odnosu na odgovarajući steroidni antiinflamatorni lek, količina steroida se može povećati. Tako, tabela dole služi samo kao vodič. Prag terapeutski efikasne količine jedinjenja, njegove farmaceutski prihvatljive soli, njegovog solvata ili njegovog proderivata je uopšteno ista ili manja od terapeutski efikasne količine nesteroidnog antiinflamatornog leka, na molarnoj osnovi. Opseg i poželjne efikasne količine jedinjenja, njegove farmaceutski prihvatljive soli, njegovog rastvora ili njegovog proderivata, su prikazani u donjoj tabeli.

Na primer, ako se poželjna količina prednizona, kreće u opsegu od 1 - 50 mg/dnevno, to odgovara opsegu od 2,79 umol do 139,5 umol dnevno. Polazna količina za hibridni steroidno-makrolidni kompleks, prema pronalasku, će biti takodje u opsegu od 2,79 umol do 139,5 umol kompleksa dnevno. Ovo doziranje može biti fino podešeno u svetlu ove specifikacije korišćenjem uobičajenih veština u oblasti.

Efikasnost ovih jedinjenja se može proceniti pomoću bilo kog metoda za odredjivanje inflamacije ili antiinflamatornih efekata. Postoji mnogo poznatih metoda za ove svrhe, uključujući, bez ograničenja, korišćenje kontrastnog ultrazvuka u sprezi sa ubrizgavanjem mikro-mehurova, merenje inflamatornih citokina (kao što su TNF-a, IL-1, IFN-y), merenje aktiviranih ćelija imunog sistema (aktivirane T ćelije, citotoksične T ćelije, specifično prepoznajući upaljeno ili transplantovano tkivo) kao i posmatranje (redukcija edema, redukcija eritema, redukcija pruritusa ili osetijivosti na paljenje, redukcija telesne temperature, poboljšanje u funkcionisanju ugroženog organa) kao i bilo koja od metoda pomenutih u donjem tekstu.

Terapeutski efekat jedinjenja ovog pronalaska je odredjivan eksperimentima in vitro i in vivo, kao što su sledeći.

Korisni antiinflamatorni efekti jedinjenja ovog pronalaska su odredjivani u sledećim

in vitro i in vivo eksperimentima:

Ispitivanje vezivanja za humane glukokortikoidne receptore

Gen za alfa izo-oblik humanog glukokoritkoidnog receptora (EMBL Acc. Br. M10901) je kloniran pomoću reverzne polimerazne lančane reakcije. Ukupna RNK je izolovana iz humanih limfocita periferne krvi, prema uputstvu proizvodjača (Qiagen), prepisana na cDNK uz pomoć AMV reverzne transkriptaze (Roche) gde je i multiplikovana pomoću specifičnih prajmera

Dobijeni proizvod reakcije je kloniran u XhoI/BamHI mesto na Bluescript KS plazmidu (Stratagene), podvrgnut sekvencioniranju pomoću dideoksi fluorescentne metode sa M13 i M13rev prajmerima (Microsynth) i zatim je kloniran u XhoI/BamHI mesto na pcDNA3.1 higro (+ )plazmidu (Invitrogen Life Technologies). 1 x IO<5>COS-1 ćelija je zasejano u mikrotitarsku ploču sa 12-bunarčića (Falcon) u DMEM medijumu (Invitrogen Life Technologies) sa 10 % FBS (Biowhitaker) i kultivisano do 70 % slivanja na 37 °C u atmosferi sa 5 % CO2. Medijum je uklonjen i u svaki bunarčić je dodato 1 ug DNK, 7 ju.1 PLUS reagensa i 2 ul Lipofektamina (Life Technologies) u 500 ul DMEM-a. Ćelije su inkubirane na 37 °C u atmosferi sa 5 % CO2i nakon 5 sati dodata je ista zapremina 20 % FBS/DMEM-a. Nakon 24 sata, medijum je potpuno izmenjen. 48 sati nakon transfekcije, dodata su testirana jedinjenja, u različitim koncentracijama i 24 nM [<3>H]deksametazona (Pharmacia) u DMEM medijumu. Ćelije su inkubirane u toku 90 minuta na 37 °C u atmosferi sa 5 % CO2, isprane tri puta sa puferom PBS (Sigma), ohladjene do 4 °C (pH=7,4) i zatim lizirane u Tris puferu (pH=8.0) (Sigma) sa 0,2 % SDS (Sigma). Nakon dodavanja UltimaGold XR (Packard) scintilacione tečnosti, preostala radiokativnost je čitana u Tricarb (Packard) p-scintilacionom brojaču.

Ispitivanje inhibicije proliferacije mišijeg T-ćelijskog hibridoma 13 kao rezultat indukcije apoptoze

U mikrotitarskoj ploči sa 96 mesta, triplikati testiranih steroidnih rastvora u RPMI medijumu (Institut za imunologiju, Zagreb) sa 10 % FBS su postavljeni U rastvore jedinjenja dodato je 20000 ćelija po bunarčiću i inkubirano preko noći na 37 °C u atmosferi sa 5 % CG*2, zatim je dodato 1 uCi [<3>H]timidina (Pharmacia) i smeša je zatim inkubirana dodatna 3 sata. Ćelije su prikupljene pomoću primene vakuuma preko GF/C filtera (Packard). U svaki bunarčić je dodato 30 ul scintilacione tečnosti, Mikroscinta O (Packard) i izvršeno je merenje inkorporirane radiokativnosti na p-scintilatornom brojaču (Packard). Specifičnost indukcije apoptoze pomoću glukokortikoida je dokazana pomoću antagonizma inhibicije proliferacije sa mifepristonom (Sigma).

Balb/c miševi su žrtvovani pomoću injekcija tiopentala (Pliva Inc.). Slezina je pažljivo uklonjena i iseckana na ćelijskom cedilu. Mononuklearne ćelije su odvojene pažljivo pomoću centrifugiranja, korišćenjem Histopaque 1083 (Sigma diagnostics, kat. Br. 1083-1) na 400 g. Ćelije su isprane sa RPMI medijumom (Institut za imunologiju, Zagreb, Hrvtska) i podešene na 4 x 10<6>ćelija/ml u RPMI medijumu, obogaćenom sa 10 % FBS (Invitrogen). Jedinjenja su rastvorena do odgovarajuće koncentracije u opsegu od IO"<5>M do IO"<10>M u RPMI sa 10 % FBS, i svaki rastvor 000 ul) je postavljen u triplikatu u mikrotitarskoj ploči sa 96 bunarčića. Pozitivna i negativna kontrola su sadržale 100 ul RPMI sa 10 % FBS. 50 ul murinskih splenocita je dodato u svaki bunarčić i 50 ul konkanavalina A (Sigma, kat. Br C5275), 20 ug/ml u RPMI sa 10 % FBS je dodato u sve bunarčiće osim u negativnoj kontroli gde je dodato 50 ul RPMI sa 10 % FBS.

Ploče su postavljene u inkubatoru (37 °C, 90 % reltivne vlažnosti, 5 % C02) u toku 72 sata i zamrznute na -70 °C do momenta odredjivanja interleukina.

Interleukini su odredjivani korišćenjem sendvič ELISA, korišćenjem vezivanja i detekcije antitela (R&D), prema preporukama proizvodjača.

Model plućne eozinofilije kod miševa

Mužjaci Balb/C miševa, telesne težine od 20 - 25 g su slučajnim izborom podeljeni u grupe, i senzibilisani sa i.p. injekcijom ovalbumina (OVA, Sigma) na dan nulti i na dan četrnaesti. Dvadesetog dana, miševi su podvrgnuti testu izazivanja, pomoću i.n.

(intranazalne) aplikacije OVA (pozitivna kontrola ili test grupe) ili PBS (negativna kontrola). 48 sati nakon i.n. aplikacije OVA, životinje su podvrgnute anesteziji i pluća su isprana sa 1 mL PBS-a. Ćelije su odvojene na citocentrifugi Cvtospin 3 (Shandon). Ćelije su obojene u Diff-Quick (Dade) i procenat eozinofila je odredjivan pomoću diferencijalnog brojanja najmanje 100 ćelija.

Flutikazon i beklometazon su korišćeni kao standardne antiinflamatorne supstnce.

Jedinjenja su primenjivana dnevno i.n. ili i.p. u različitim dozama, 2 dana pre testa provociranja i sve do završetka trajanja testa. Jedinjenja su primenjivana kao suspenzije bilo u karboksimeitlcelulozi ili u laktoznom rastvoru.

Model supresije kortikosterona i redukcije veličine timusa kod pacova

Mužjaci Wistar pacova sa telesnom težinom izmedju 200 i 250 g su slučajnim izborom podeljeni. Testirana jedinjenja i standardni glukokortikoidi su aplicirani pomoću s.c. primene, jednom dnevno, u toku tri dana. Na dan treći, pacovi su podvrgnuti hladnom stresu (4 °C, u toku jednog sata), podvrgnuti anesteziji saTiopenetal (Pliva Inc.) i i uzeta je krv na heparinu. Kompletan timus je uklonjen svakoj životinji čija je težina merena odmah po uklanjanju. Plazma je skladištena na -70 °C sve do momenta vršenja analize. Kortikosteron je ekstrahovan sa hloroformom (5 mL) iz 1 mL plazme, ili iz standardnog rastvora kortikosterona u PBS, medju-referentno jedinjenje je isprano sa 0,1 M NaOH i dodata je smeša sumporna ksielina: H20 : C2H5OH = 8:2:1. Fluorescencija je merena 60

minuta kasnije, talasna dužina ekscitacije/emisije je bila 470/530.

Jedinjenja su smatrana aktivnim ukoliko su pokazivala statistički značajan (pomoću Student t-testa, p<0,05) rezultat u najmanje dva od prethodnih testova. Molarna količina korišćenog jedinjenja je bila ispod praga količine makrolida (preko 30 um) pri kojoj je pokazano slabo antiinflamatorno delovanje, kako je to prikazano u literatrui.

Ispitivanje korišcenja/oslobadjanja na RAW 264,7, Caco-2 i RBL-2H3 ćelijskoj liniji

Ćelije su zasejane u mikrotitarskoj ploči sa 6 bunarčića a potpuno sastavljanje su postigle sa 5 x IO<5>ćelija po ploči. Radioaktivno obeležena jedinjenja (otprilike 50 mCi/mmol svako) je ubačeno u ćelije u koncentraciji od 10 uM. Ćelije su inkubirane u toku 2 sata i isprane sa hladnim PBS. Koncentracija ćelija je odredjivana pomoću scintilatornog brojanja ili su ostavljene još jedan sat sa svežim medijumom bez jedinjenja, kako bi se odredilo oslobadjanje jedinjenja.

METODE SINTEZE IPRTMERI

PROIZVODNJA INTERMEDIJERA

Metod A

a) Intermedijer Pl (1,684 g; 2,435 mmola) je rastvoren u 50 mL akrilonitrila i rastvor je refluksovan na 100 °C u toku 9 sati. Zatim je uparen pod sniženim

pritiskom i dobijeno je 1,54 g sirovog proizvoda Al.

Prema istoj proceduri a polazeći od makrolida P2 (Tabela 1), dobijen je nitril A2.

Karakteristike nitrila Al i A2 su date u Tabeti 1.

b) Amin A3 je dobijen polazeći od makrolida Al (Tabela 1)

pomoću hidrogenacije sa H2sa Pt02-

Makrolid Al (1,54 g; 2 mmola) je rastvoren u 50 mL apsolutnog etanola i hidrisan u reaktoru sa katalizatorom Pt02(263 mg) pod pritiskom od 40 atm u toku 24 sata. Reakciona smeša je filtrirana i rastvor je uparen pod sniženim pritiskom. Dobijeno je 1,34 g smeše, smeša je prečišćena na koloni sa silika gelom, uz eluent CHCI3 : MeOH : NH4OH = 6:1: 0,1; dobijeno je 508 mg amina A3.

Prema istoj proceduri, polazeći od nitrila A2, dobijen je amin A4.

Karakteristike makrolida A3 i A4 su date u Tabeli 1.

Metod B

a) Jedinjenje P3 (1,95 g; 2,52 mmola) je rastvoreno u 90 mL metanola. Dodato je 1,71 g (12,61 mmola) NaOAc x 3H2O i 0,68 g (2,64 mmola) I2. Reakciona smeša je

podvrgnuta iluminaciji sa halogenom lampom od 500 W u toku 2 sata. Zatim je dodato 2-3 kapi 0,1 M Na2S203. Rastvarač je uparen pod sniženim pritiskom i ostatak je rastvoren u etil-acetatu i ispran sa vodom i zasićenim rastvorom NaHC03. Organski sloj je osušen preko anhidrovanog Na2S04i uparen u rotacionom uparivaču. Izolovano je 3,2 g makrolida

BI.

b) 1,98 g (2,52 mmola) jedinjenja BI je rastvoreno u 90 mL metanola. Nakon toga je u rastvor dodato 3,67 mL (21,09 mmola) dizopropiletilamina i 4,95 mL etil-jodida.

Reakciona smeša je mešana na 50 °C preko noći. Rastvarač je zatim uparen pod sniženim pritiskom i ostatak je rastvoren u etil-acetatu i ispran sa zasićenim rastvorom NaHC03i vodom. Organski sloj je osušen preko anhidrovanog Na2S04i uparen. Smeša je prečišćena na koloni sa silika gelom u sistemu rastvarača CHCI3: MeOH : NH4OH = 6:1: 0,1. Izolovano je 559 mg jedinjenja B2.

c) U 5 mL 1,4-diaminobutana, rastvoreno je 650 mg (0,82 mmola) jedinjenja B2. Zatim je u rastvor dodato 95 mg (0,82 mmola) piridin hidrohlorida. Reakciona smeša je

mešana na sobnoj temperaturi u toku 3 dana. Proizvod je ekstrahovan pomoću dihlormetana i ispran sa vodom a organski sloj je zatim osušen preko Na2S04i rastvarač je uparen pod sniženim pritiskom. Nakon prečišćavanja smeše na koloni sa silika gelom u sistemu rastvarača CHCI3 : MeOH : NH4OH = 6:1:0,1, dobijeno je 300 mg amina B3.

Prema istoj proceduri, polazeći od makrolida P3 i diaminobutana, dobijen je makrolid B4.

Karakteristike jedinjenja od BI do B4 su date u Tabeli 1.

MetodC

a) Suspenzija steroida SI (110 mg; 0,29 mmola) u suvom CH2CI2(5 mL) ohladjena do 0 °C pod atmosferom argona, je dodata u 0,380 mL (2,73 mmola) trietilamina; 80 mg

(0,59 mmola) 1-hidroksibenzotriazola; 230 mg (0,29 mmola) amina A4 i 235 mg (1,23 mmola) l-(3-dimeitlaminopropil)-3-etil-karbodiimid hidrohlorida. Reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi u struji argona u toku 24 sata i zatim je uparena do manje zapremine i prečišćena na koloni sa silika gelom (eluent: CHCI3 : CH3OH : NH4OH = 6:1: 0,1). Dobijeno je 224 mg jedinjenja Cl.

Prema sličnoj proceduri, od makrolida A4 i steroida S2, dobijeno je jedinjenja C2, iz jedinjenja B4 i steroida S2, jedinjenje C3, i od makrolida A4 i steroida S4, jedinjenje C4.

Karakteristike jedinjenja od Cl do C4 su date u Tabeli 1.

Primer 1

Tedinienie 1:1: M - Ml. L - LI. S - SI: (R2 = R3 = R4 = H, X1 = -CH2-, m = 2, X2 = - NH-, R<a>= F, R<b>= H, R<d>= OH)

U 5 mL suvog dihlormetana rastvoreno je 76 mg steroida SI (0,2 mmola), u inertnoj atmosferi. Dalje je u rastvor dodato 0,25 mL trietilamina, 53 mg hidroksibenzotriazola, 150 mg makrolida A3 (0,2 mmola) i 157 mg l-(3-dimetilaminopropil)-3-etilkarbodiimid hidrohlorida. Reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi, preko noći. Rastvarač je uparen pod sniženim pritiskom. Dobijena smeša je prečišćena na koloni sa silika gelom, uz eluent CHCI3: MeOH : NH4OH = 6:1: 0,1. Dobijeno je 167 mg jedinjenja 1; MS( m/ ž): 1109,7[MH]<+>. IR (cm"<1>) / KBr: 3425,2974, 2939,2875,1721,1665,1627,1525,1459,1379,1296,1262,1168,1125,1064,1035,1013,959, 927,894, 804.

Primer 2

Tedinienie 2:1: M - Ml. L - LI. S - S2: (R<2>= R<3>= H, X<1>= -CH2-, m =

2, X = -NH-, R<a>= R<b>= F, R<d>= OH)

U 5 mL suvog dihlormetana rastvoreno je 80 mg steroida S2 (0,2 mmola) u inertnoj atmosferi. Nakon toga je u rastvor dodato 0,25 mL trietilamina, 53 mg hidroksibenzotriazola, 150 mg makrolida A3 (0,2 mmola) i 157 mg l-(3-dimetilaminopropil)-3-etilkarbodiimid hidrohlorida. Reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi, preko noći. Rastvarač je uparen pod sniženim pritiskom a dobijena smeša je prečišćena na koloni sa silika gelom, uz eluent CHCI3 : MeOH : NH4OH = 6:1:0,1. Dobijeno je 129 mg jedinjenja 2; MS{ m/ ž): 1127,7[MH]<+>. IR (cm"<1>) / KBr: 3424, 2972, 2939, 2876, 1719, 1670, 1631, 1560, 1523, 1458, 1379, 1317, 1264, 1167, 1127, 1064,1033,997,960,900,820,735, 709.

Primer 3

Tedinienie 3:1: M = Ml. L = LI. S = S3: (R<2>= R<3=>R<4>=H, X1 = -CH2-, m = 2, X2 = - NH-,Ra = Cl,Rb = F,Rd = OH) 80 mg steroida S3 (0,19 mmola) je rastvoreno u 5 mL suvog dihlormetana u inertnoj atmosferi. 0,25 mL trietilamina je dodato u rastvor, koji postaje bistar. Nakon toga je dodato 53,5 mg hidroksibenzotriazola, 145 mg makrolida A3 (0,19 mmola) i 157 mg l-(3-dimetilaminopropil)-3-etilkarbodiimid hidrohlorida. Reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi, preko noći. Rastvarač je uparen pod sniženim pritiskom i dobijena smeša je prečišćena na koloni sa silika gelom, uz eluent CHC13 : MeOH : NH4OH = 6:1:0,1. Dobijeno je 200 mg jedinjenja 3; MS( m/ ž): 1143,6 [MH]<+>. IR (cm"<1>) / KBr: 3423,2971, 2937,2876,1719,1668,1630,1561,1523,1459,1379,1319,1262,1168,1125,1064, 998, 959, 901,819, 756.

Primer 4

Tedinienie 4:1: M - M3. L - L2. S - SI: (R<1>= CH3, R<3>= H, R<4>= N(CH3)CH2CH3, X<1>=

-C(0)NH-, m = 4, X2 = -NH-, R<a>= F, R<b>=H, R<d>=OH).

U15 mL dihlormetana, rastvoreno je 126 mg (0,33 mmola) jedinjenja SI. U reakcionu smešu je dodato 0,363 mL trietilamina, 90 mg hidroksibenzotriazola, 292 mg (0,33 mmola) jedinjenja B3 i 229 mg l-(3-dimeulamino<p>ro<p>il)-3-etilkarbodiirnid hidrohlorida. Reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi u inertnoj atmosferi, u toku 24 sata. Rastvarač je zatim uparen i jedinjenje je prečišćeno na koloni sa silika gelom, u sistemu rastvarača CHC13: MeOH : NH4OH = 6:1:0,1. Izolovano je 58 mg jedinjenja 4; MS( m/ ž): 1237,8[MH]<+>. IR (cm"<1>) / KBr: 3437,2973,2938,1723,1658,1545,1526,1462, 1379,1271,1172,1111,1053, 996, 895, 807.

Primer 5

Tedinienie 5:1: M = M2. L = LI. S = SI: (R<2>= R<3>= H, R<4>= NHCH3, X<1>= -CH2-, m = 2, X<2>= -NH-, R<a>= F, Rb = H, R<d>= OH)

Postupak 1:

U 3 mL metanola, rastvoreno je 100 mg jedinjenja Cl (0,086 mmola). U rastvor je dodato 59 mg natrijumacetat trihidrata i 23 mg joda. Reakciona smeša je osvetljena sa halogenom lampom od 500 W u toku 2 sata. Nakon toga, dodato je par kapi IM natrijum-tiosulfata. Rastvarač je uparen pod sniženim pritiskom. Dobijena smeša je prečišćena na koloni sa silika gelom, uz eluent CHCI3 : MeOH : NH4OH = 6:1: 0,1. Dobijeno je 21 mg jedinjenja 5; MS{ m/ ž): 1138,5 [MH]<+>. IR (cm"<1>) / KBr: 3423, 2972,2938,2875,1719, 1664,1625,1560,1541,1523,1459,1379,1243,1169,1125, 1072, 1012, 959,894,807,755.

Postupak 2:

Jedinjenje Cl (500 mg; 0,43 mmola) je rastvoreno u 30 mL acetonitrila. Nakon toga je u smešu dodato 146 mg N-jod sukcinimida (0,65 mmola) na 0 °C u struji argona. Reakciona smeša je zagrevana do sobne temperature i mešana u toku 5 sati. Nakon toga je smeša razblažena sa 100 mL dihlormetana i ekstrahovana sa 100 mL smeše 1:1,5 % NaHSOs : Na2CC>3i zasićenog rastvora NaCl. Organski sloj je osušen preko anhidrovanog natrijum sulfata. Rastvarač je uparen u rotacionom uparivaču. Dobijena smeša je prečišćena na koloni sa silika gelom, uz eluent CHC13: MeOH : NH4OH = 6 :1: 0,1. Dobijeno je 155 mg jedinjenja 5; MS( m/ ž) : 1139,3[MH]<+>.

Primer 6

Tedinienie 6:1: M = M2. L = LI. S = S2: (R<2>= R<3>= H, R4 = NHCH3, X<1>= CH2-, m = 2, X<2>= -NH-, R<a>= Rb = F, R<d>= OH)

Jedinjenje C2 (250 mg; 0,21 mmola) je rastvoreno u 10 mL metanola. U rastvor je dodato 145 mg natrijumacetat trihidrata (1 mmola) i 57,4 mg joda (0,22 mmola). Reakciona smeša je osvetljena sa halogenom lampom od 500 W u toku 2 sata. Nekoliko kapi IM natrijum-itosulfata je dodato kako bi se uklonio višak joda. Rastvarač je uparen pod sniženim pritiskom. Dobijena smeša je prečišćena na koloni sa silika gelom, uz eluent CHCI3 : MeOH : NH4OH = 6:1: 0,1. Dobijeno je 83 mg jedinjenja 6; MS( m/ ž): 1156,7[MH]<+>. IR (cm"<1>) / KBr: 3432,2972,2938,2876,1774,1719,1670,1655,1578,1560,1523, 1459,1378,1317,1263,1168,1127,1070,1034,998, 959, 899, 820, 755, 710, 669.

Primer 7

Tedinienie 7: L M - M3. L - L2. S - S2: (R<1>= CH3, R<3>= H, R<4>= NHCH3>X<1>= - C(0)NH-, m = 4, XI = -NH-, Ra=Rb = F, R<d>= OH)

Jedinjenje C3 (74 mg; 0,06 mmola) je rastvoreno u 10 mL metanola. 38 mg (0,28 mmola) NaOAC x 3H2O i 15 mg (0,06 mmola) I2je dodato. Reakciona smeša je osvetljivana sa halogenom lampom od 500 W u toku 2 sata. Zatim je dodato 2-3 kapi 0,1 M Na2S203. Rastvarač je zatim uparen pod sniženim pritiskom i ostatak je rastvoren u etil-acetatu i ispran sa vodom i sa zasićenim rastvorom NaHC03. Organski sloj je osušen preko anhidrovanog NaHC03. Proizvod je prečišćen na koloni sa silika gelom, u sistemu rastvarača CHCI3: MeOH : NH4OH = 6:1: 0,1. Količina od 60 mg jedinjenja 7 je dobijena. MS( m/ ž) :1226,5 [MH]<+>. IR (cm<1>) / KBr: 3424, 2972,2939, 2876,1719,1670,1631,1560, 1523,1459,1379,1314,1259,1167,1127,1068,1002,947, 899, 821, 710.

Primer 8

Tedinienie 8:1; M = M2. L = LI. S = SI: (R<2>= R<3>= H, R<4>=N(CH3)CH2CH3, X<1>= -CH2-, m = 2, X2 = -NH-, Ra = F, Rb = H, Rd = OH)

Jedinjenje 5 (100 mg; 0,09 mmola) je rastvoreno u 3mL metanola. U rastvor je dodato 127 ul N,N-diizopropiletilamina i 45 ul etiljodida. Reakciona smeša je mešana na temperaturi od 50 °C u toku 20 sati. Nakon toga je smeša rastvorena sa 30 mL etil-acetata i isprana sa 30 mL zasićenog rastvora natrijum-bikarbonata i 30 mL vode. Organski sloj je osušen preko anhidrovanog natrijum-sulfata. Rastvarač je uparen pod sniženim pritiskom. Dobijena smeša je prečišćena na koloni sa silika gelom, uz eluent CHC13: MeOH : NH4OH = 6:1: 0,1. Dobijeno je 45 mg jedinjenja 8. MS( m/ ž): 1166,5 [MH]<+>. IR (cm"<1>) / KBr: 3411, 3238, 2969, 2936, 2873,1723,1664,1625,1565,1528,1462,1379,1327,1259,1169, 1063,1012, 959, 929, 894, 820, 749, 663, 617.

Primer 9

Tedinienie 9:1: M = M2. L - LI. S - SI: (R<2>= R<3>= H, R<4>= N(CH3)CH2CH2CH3, X<1>= - CH2-, m = 2, X2 = -NH-, Ra = F, Rb = H, Rd = OH)

Jedinjenje 5 (90 mg; 0,08 mmola) je rastvoreno u 2 mL metanola. U rastvor je dodato 115 ul N,N-diizopropiletilamina (0,67 mmola) i 45,7 ul propilbromida (0,50 mmola). Reakciona smeša je mešana na temperaturi od 50 °C u toku 20 sati. Nakon toga je smeša rastvorena sa 20 mL etil-acetata i isprana sa 20 mL zasićenog vodenog rastvora natrijum-bikarbonata i 20 mL vode. Organski sloj je osušen preko anhidrovanog natrijum-sulfata. Rastvarač je uparen pod sniženim pritiskom. Dobijena smeša je prečišćena na koloni sa silika gelom, uz eluent CHC13: MeOH : NH4OH = 6:1: 0,1. Dobijena je količina od 20 mg jedinjenja 9. MS( m/ ž): 1180,6 [MH]<+>. IR (cm"<1>) / KBr: 3432,2964,2927, 2881,1736,1666,1639,1627,1562,1545,1525,1460,1379,1262,1168,1099,1054,1017, 893,802, 701.

RimerlO

Tedinienie 10:1: M = M2. L = LI. S = SI: (R<2>= R<3>= H, R4 = N(CH3)CH2CH2CH2CH3, X1 = -CH2-, m = 2, X2 = -NH-, Ra = F, Rb = H, Rd = OH)

U 3mL metanola je rastvoreno 100 mg jedinjenja 5 (0,09 mmola). U rastvor je dodato 128 ul N,N-diizopropiletilamina (0.75 mmola) i 63,5 ul butil-jodida (0,56mmola). Reakciona smeša je mešana na temperaturi od 50 °C u toku 20 sati. Nakon toga je smeša rastvorena sa 25 mL etil-acetata i isprana sa 25 mL zasićenog vodenog rastvora natrijum-bikarbonata i 25 mLvode. Organski sloj je osušen preko anhidrovanog natrijum-sulfata. Rastvarač je uparen pod sniženim pritiskom. Dobijena smeša je prečišćena na koloni sa silika gelom, uz eluent CHCI3: MeOH : NH4OH = 6:1:0,1. Dobijeno je 50 mg jedinjenja 10. MS( m/ ž): 1195,1[MH]<+>. IR (cm"<1>) / KBr: 3423, 2937,2874,1774,1735,1719,1664,1638,1578,1560,1523, 1491,1459,1378,1263,1244,1169,1106,1055,1013,959, 894, 805, 754.

Primer 11

Tedinienie 11:1: M = M2. L = LI. S = SI: (R<2>= R<3>= H, R<4>= N(CH3)CH(CH3)2, X1- - CH2-, m = 2, X2 = -NH-, Ra = F, Rb = H, Rd = OH)

Jedinjenje 5 (81 mg; 0,07 mmola) je rastvoreno u 3 mL metanola. U rastvor je dodato 26 ul acetona, 6,8 mg natrijum-cijanoborhidrida i kap sirćetne kiseline. Reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi u toku 2 dana. Nakon 2 dana dodata je dodatna količina od 26 ul acetona. Reakciona smeša je mešana dalje u toku 3 dana. Reakciona smeša je ekstrahovana sa 20 mL etil-acetata i 20 mL 50 % -tnog vodenog rastvora natrijum-bikarbonata. Organski sloj je ispran sa vodom i sa zasićenim vodenim rastvorom NaCl i osušen preko anhidrovanog natrijum-sulfata. Rastvarač je uparen pomoću rotacionag uparivača. Dobijena smeša je prečišćena na koloni sa silika gelom, uz eluent CHCI3: MeOH : NH4OH = 6:1:0,1. Dobijeno je 11 mg jedinjenja 11. MS( m/ ž):1180,9 [MH]<+>.

Primer 12

Tedinienie 12:1: M = M2. L = LI. S = SI: (R<2>= R<3>= H, R<4>= cikloheksil, X<1>= -CH2-, m = 2, X2 = -NH-, Ra = F, Rb = H, Rd = OH)

Jedinjenje 5 (83 mg; 0,07 mmola) je rasvoreno u 2 mL metanola. U rastvor je dodato 38 ul cikloheksanona (0,36 mmola), 7 mg natrijum-cijanoborhidrida (0,11 mmola) i kap sirćetne kiseline. Reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi u toku 2 dana. Reakciona smeša je ekstrahovana sa 40 mL etil-acetata i 20 mL 50 % -tnog vodenog rastvora natrijum-bikarbonata. Organski sloj je ispran sa vodom i sa zasićenim vodenim rastvorom NaCl i osušen preko anhidrovanog natrijum-sulfata. Rastvarač je uparen pod sniženim pritiskom. Dobijena smeša je prečišćena na koloni sa silika gelom, uz eluent CHCI3 : MeOH : NH4OH = 6:1: 0,1. Dobijeno je 11 mg jedinjenja 12. MS( m/ ž): 1220,6 [MH]<+>.

Primer 13

Tedinienie 13:I: M = M2. L = LI. S = S2: (R<2>= R<3>= H, R<4>= benzil, X<1>= -CH2-, m = 2, X2 = -NH-, Ra = Rb = F, Rd = OH)

Jedinjenje 6 (85 mg; 0,07 mmola) je rastvoreno u 2 mL metanola. U rastvor je dodato 107 ul N,N-diizopropiletilamina (0,62 mmola) i 55,5 ul benzilbromida (0,47 mmola). Reakciona smeša je mešana na temperaturi od 50 °C u toku 20 sati i rastvorena sa 20 mL etil-acetata i isprana sa 20 mL zasićenog vodenog rastvora natrijum-bikarbonata i 20 mL vode. Organski sloj je osušen preko anhidrovanog natrijum-sulfata. Rastvarač je uparen pod sniženim pritiskom. Dobijena smeša je prečišćena na koloni sa silika gelom, uz eluent CHCI3: MeOH : NH4OH = 6:1: 0,1. Dobijeno je 18 mg jedinjenja 13. MS( m/ ž): 1246,6[MH]<+>. IR (cm<4>) / KBr: 3433, 2963, 2934, 2875, 1729, 1668, 1640, 1564, 1528, 1496, 1456, 1378,1318,1261,1167,1126,1108,1053,1034, 999, 960, 901,802, 750,700.

Primer 14

Tedinienie 14:1: M = M2. L = LI. S = SI: (R<2>= R<3>= H, R<4>= N(CH3)COCH3, X<1>= - CH2-, m= 2, X<2>= -NH-, Ra= F, Rb = H, R<d>= OH)

U 5 mL metanola, rastvoreno je 87 mg jedinjenja 5 i ohladjeno do 2 °C. Na toj temperaturi, dodato je 20 ul acetanhidrida, u kapima, u reakcionu smešu. Nakon mešanja u toku tri sata na toj temperaturi, rastvarač je uparen i dobijen je beli, uljani proizvod koji nakon toga prečišćen na koloni sa silika gelom, uz eluent CHC13: MeOH : NH4OH = 6:1: 0,1. Dobijeno je 69 mg jedinjenja 14. MS( m/ ž): 1180,5 [MH]<+>. IR (cm"<1>) / KBr: 3422, 2970, 2938, 2875, 1794, 1774, 1710, 1686, 1664, 1625, ,1560, 1523, 1458, 1364, 1223, 1168, 1124,1061,1012, 959, 895, 669.

Primer 15

Tedinienie 15:1: M = M3. L = L2. S = S2: (R<1>= CH3, R<3>= H, R<4>= N(CH3)CH2CH3, X<1>=

-C(0)NH-, m = 4, X2 = -NH-, Ra =R<b>= F, R<d>= OH)

Jedinjenje 7 (60 mg; 0,05 mmola) je rastvoreno u 3 mL metanola. Nakon toga, 0,100 mL (0,57 mmola) diizopropiletilamina i 0,233 mL etil-jodida je dodato u rastvor. Reakciona smeša je mešana na temperaturi od 50 °C preko noći. Zatim je rastvarač uparen pod sniženim pritiskom i ostatak je rastvoren u etil-acetatu i ispran sa zasićenim rastvorom NaHC03i vodom. Organski sloj je osušen preko anhidrovanog Na2S04i uparen. Smeša je prečišćena na koloni sa silika gelom, u sistemu rastvarača CHC13: MeOH : NH4OH = 6:1: 0,1. Izolovano je 15 mg jedinjenja 15. MS( m/ ž): 1255,8 [MH]<+>.

Primer 16

Tedinienie 16:1: M = M2. L = LI. S = S4: (R<2>= R<3>= H, R<4>= NHCH3, X<1>= -CH2-, m = 2, X2 = - NH-, Ra = F, Rb = H, Rd = H)

Jedinjenje C4 (590 mg; 0,519 mmola) je rastvoreno u 50 mL acetonitrila. Na temperaturi od 0 °C i u struji argona, u rastvor je dodato 175 mg N-jodosukcinimida (0,78 mmola). Reakciona smeša je zagrevana do sobne temperature i mešana u toku 5 sati. Nakon toga je smeša rastvorena sa 100 mL dihlormetana i ekstrahovana sa 100 mL smeše 1 : 1, 5 % NaHS03: Na2C03i zasićenim NaCl rastvorom. Organski sloj je osušen preko anhidrovanog natrijum-sulfata. Rastvarač je uparen pod sniženim pritiskom. Dobijena smeša je prečišćena na koloni sa silika gelom, uz eluent CHCI3: MeOH : NH4OH = 6:1: 0,1. Dobijeno je 100 mg jedinjenja 16. MS( m/ ž): 1123,2 [MH]<+>. IR (cm<1>) / KBr: 3448, 2969, 2939, 2876, 1719, 1664, 1638, 1629, 1560, 1542, 1509, 1500, 1459, 1379, 1294, 1247, 1168,1124,1065,1011, 959, 891,829, 808, 755, 670.

Primer 17

Tedinienie 17:1: M = M2. L = LI. S = S4: (R<2>= R<3>=H,R4 = N(CH3)CH2CH3, X<1>= - CH2-, m = 2, X2 = -NH-, Ra = F, Rb = H, Rd = H)

Jedinjenje 16 (70 mg; 0,06 mmola) je rastvoreno u 2 mL metanola. U rastvor je dodato 90,8 \ x\ N,N-diizopropiletilamina (0,53 mmola) i 119,4 ul etiljodida (0,39 mmola). Reakciona smeša je mešana na magnetnoj mešalici na temperaturi od 50 °C u toku 20 sati. Nakon toga je smeša rastvorena sa 30 mL etil-acetata i isprana sa 30 mL zasićenog vodenog rastvora natrijum-bikarbonata i 30 mL vode. Organski sloj je osušen preko anhidrovanog natrijum-sulfata. Rastvarač je uparen pod sniženim pritiskom. Dobijena smeša je prečišćena na koloni sa silika gelom, uz eluent CHC13 : MeOH : NH4OH = 6:1: 0,1. Dobijeno je 32 mg jedinjenja 17. MS( m/ ž): 1150,8 [MH]<+>. IR (cm<4>) / KBr: 3434, 2969, 2939, 2870, 1719, 1664,1630, 1561, 1535, 1458, 1383,1327, 1293,1236, 1168,1109, 1058,1012, 959, 890, 812, 731,704.

Primer 18

Tedinienie 18:1: M = M2. L = LI. S = S4: (R<2>= R<3>= H, R4 = N(CH3)COCH3, X<1>= - CH2-, m = 2, X2 = -NH-, Ra = F, Rb = H, Rd = H)

Jedinjenje 16 (120 mg) je rastvoreno u 5 mL metanola i ohladjeno do 2 °C. Na toj temperaturi, u reakcionu smešu je dodato 28 ul acetanhidrida (0,2 mmola) u kapima. Nakon mešanja u toku tri sata na toj temperaturi, rastvarač je uparen i ostatak je prekristalisan (hloroform/heksan) Dobijeno je 148 mg jedinjenja 18; MS( m/ ž): 1180,5 [MH]<+>. IR (cm<4>) / KBr: 3423, 2979, 2938, 2870, 1735,1719, 1664, 1625, 1560, 1542, 1509, 1459,1381,1293,1248,1168,1122,1060,1012, 891, 830, 647.

Primer 19

Tedinienie 19:1: M = M2. L = LI. S = S2: (R<2>= R<3>= H, R<4>= N(CH3)CH2CH3, X<1>= - CH2-, m = 2, X2 = -NH-, Ra = Rb = F, Rd = OH)

Jedinjenje 6 (68 mg; 0,06 mmola) je rastvoreno u 2 mL metanola. U rastvor je dodato 85 ul N,N-diizopropiletilamina (0,5 mmola) i 112 ul etiljodida (0.4 mmola). Reakciona smeša je mešana na temperaturi od 50 °C u toku 20 sati. Nakon toga je smeša rastvorena sa 20 mL etil-acetata i isprana sa 20 mL zasićenog vodenog rastvora natrijum-bikarbonata i 20 mL vode. Organski sloj je osušen preko anhidrovanog natrijum-sulfata. Rastvarač je uparen pod sniženim pritiskom. Dobijena smeša je prečišćena na koloni sa silika gelom, uz eluent CHCI3 : MeOH : NH4OH = 6:1: 0,1. Dobijeno je 38 mg jedinjenja 19. MS( m/ ž): 1185,7 [MH]<+>. IR (cm<4>) / KBr: 3425, 2964, 2870,1721, 1671, 1638, 1562, 1544, 1525, 1460, 1379, 1262,1168,1092,1055,1032, 958, 899, 864, 803, 707.

Primer 20

Tedinienie 20:1: M = M2. L = LI. S = SI: (R<2>i R<3>= III, R<4>= N(CH3)2, X<1>= -CH2-, m = 2, X<2>= -NH-, R<a>= F, Rb=H, R<d>= OH)

Jedinjenje Cl (300 mg; 0,26 mmola) je pomešano sa 139 mg etilenkarbonata (1,58 mmola) i 42,7 mg kalijum-karbonata (0,31 mmola). U reakcionu smešu je dodato 5 mL etil-acetata. Rastvor je zagrevan do 75 °C, uz mešanje, u toku 2 dana. Sirovi kalijum-karbonat je filtriran i filtrat je rastvoren sa etil-acetatom i ekstrahovan sa vodom. Organski sloj je osušen preko anhidrovanog natrijum-sulfata. Rastvarač je uparen pod sniženim pritiskom. Dobijena smeša je prečišćena na koloni sa silika gelom (sistem rastvarača: CHCI3: MeOH : NH4OH = 6:1: 0,1) i dobijeno je 72 mg jedinjenja 20. MS( m/ ž): 1178,3 [MH]<+>. IR (cm<4>) / KBr: 3423, 2973, 2939, 2874, 1806, 1736, 1685, 1665, 1625, 1560, 1523, 1458, 1380, 1240, 1168,1110,1075,1052,1014, 893, 834, 755, 687.

Primer 21

Tedinienie 21:1: M = M2. L = LI. S = SI: (R<2>i R<3>= III, R<4>= N(CH3)CH2CH3, X<1>= - CH2-, m = 2, X2 = -NH-, Ra= F, R<b>= H, R<d>= OH)

Jedinjenje 8 (65 mg; 0,06 mmola) je pomešano sa 30 mg etilenkarbonata (0,34 mmola) i 9,2 mg kalijum-karbonata (0,06 mmola). U reakcionu smešu je dodato 3 mL etil-acetata. Rastvor je zagrevan do 75 °C, uz mešanje, u toku 3 dana. Sirovi kalijum-karbonat je filtriran i filtrat je rastvoren sa etil-acetatom i ekstrahovan sa vodom. Organski sloj je osušen preko anhidrovanog natrijum-sulfata. Rastvarač je uparen pod sniženim pritiskom. Dobijena smeša je prečišćena na koloni sa silika gelom, uz eluent CHCI3: MeOH : NH4OH = 6:1: 0,1. Dobijeno je 10 mg jedinjenja 21. MS( m/ ž):1192,9 [MH]<+>.

Primer 22

Tedinienie 22:1: M = M3. L = L2. S = S4: (R<1>=CH3, R<3>= H,R4 = N(CH3)CH2CH3, X<1>= -C(0)NH-, m = 4, X2 = -NH-, R<a>= F, R<b>= H, R<d>=H)

U 10 mL dihlormetana rastvoreno je 0,07 g (0,21 mmola) jedinjenja S4. Nakon toga, u reakcionu smešu je dodato 0,226 mL (1,62 mmola) trietilamina, 56 mg (0,42 mmola) hidroksibenzotriazola, 182 mg (0,21 mmola) jedinjenja B3 i 143 mg (0,83 mmola) l-(3-dimetilaminopropil)-3-etilkarbodiimid hidrohlorida. Reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi u inertnoj atmosferi u toku 24 sata. Rastvarač je zatim uparen i jedinjenje je prečišćeno na koloni sa silika gelom, u sistemu rastvarača CHC13 : MeOH : NH4OH = 6:1: 0,1. Dobijeno je 52 mg jedinjenja 22. MS( m/ ž): 1221,8 [MH]<+>. IR (cm<4>) / KBr: 3450, 2971, 2938, 2875, 1775, 1721, 1705, 1628, 1562, 1544, 1526, 1460, 1378, 1294, 1254, 1167, 1110,1054,1013, 889, 815, 755.

POSTUPCI PROIZVODNJE SA PRIMERIMA

PROIZVODNJA INTERMEDUERA

MetodAA

Jedinjenje P1A (2 g; 2,46 mmola) je rastvoreno u 100 mL metanola. U rastvor je dodato 2.2 g natrijum-acetat trihidrata i 900 mg joda. Reakciona smeša je osvetljena sa halogenom lampom od 500 W u toku 2 sata. Zatim je dodato nekoliko kapi IM natrijum-tiosulfata. Rastvarač je uparen pod sniženim pritiskom. Dobijena smeša je prečišćena na koloni sa silika gelom (uz eluent CHCI3: MeOH : NH4OH = 6:1: 0,1). Dobijena je količina od 870 mg jedinjenja ALA

Prema gore opisanom postupku, polazeći od makrolida P2A (Tabela 3), dobijeno je jedinjenje A2A

Karakteristike jedinjenja Al i A2 su date u Tabeli 3.

Metod BB

Jedinjenje Al (4,9 g; 6,68 mmola) je rastvoreno u 100 mL metanola. U rastvor je dodato 36 mL N-N-diizopropiletilarnina i 13 mL etil-jodida. Reakciona smeša je mešana na temperaturi od 50 °C u toku 20 sati. Nakon toga je smeša rastvorena sa etil-acetatom i isprana sa zasićenim vodenim rastvorom natrijum-bikarbonata i vodom. Organski ekstrakt je osušen preko anhidrovanog natrijum-sulfata. Rastvarač je uparen pod sniženim pritiskom. Dobijena smeša je prečišćena na koloni sa silika gelom (uz eluent CHCI3: MeOH : NH4OH = 6:1:0,1). Dobijena je količina od 1,63 g jedinjenja B1A.

Prema gore opisanom postupku, polazeći od jedinjenja A2A dobijeno je jedinjenje B2A

Jedinjenje A1A (770 mg; 1,048 mmola) je rastvoreno u 30 mL akrilonitrila i reakciona smeša je refluksovana u toku 10 sati. Nakon toga, akrilonitril je uparen pod sniženim pritiskom. Dobijeno je 827 mg jedinjenja B3A.

Prema gore opisanom postupku, polazeći od jedinjenja A2, dobijeno je jedinjenje B4A

Karakteristike jedinjenja od B1A do B4A su data u Tabeli 1.

Metod CC

U boci od 100 mL rastvoren je makrolid P1A (6,4 g; 8,6 mmola) u 50 mL etil-acetata. Zatim je dodat acetanhidrid (1,22 mL; 13,0 mmola) u reakcionu smešu. Smeša je mešana u toku 8 sati. Reakciona smeša je rastvorena sa 50 mL vode i mešana u toku dodatnih 30 minuta. pH vodenog sloja je podešena na 2,5. Organski i vodeni slojevi su odvojeni i zatim je pH vodene faze podešen na 9,5 i vodeni sloj je zatim ekstrahovan sa etilacetatom. Ekstrakt je osušen preko anhidrovanog Na2S04. Rastvarač je uparen pod sniženim pritiskom i dobijeno je 3,33 g jedinjenja C1A

Prema gore opisanom postupku a polazeći pojedinačno od jedinjenja P2A, P3A, B1A ili B2A, dobijena su jedinjenja C2A, C3A, C4A ili C5A.

Karakteristike jedinjenja od C1A do C5A su date u Tabeli 1.

Metod DD

Jedinjenje C1A (6,8 g; 8,6 mmola) je rastvoreno u 70 mL dihlormetana. U smešu su dodati 6,8 mL DMSO i l-(3-dimetilaminopropil)-3-etil-karbodiimide hidrohlorid (5 g; 29 mmola) u inertnoj atmosferi. Piridintrifluoroacetat, rastvoren u 3 mL dihlormetana, je zatim postepeno dodavan u kapima. Reakciona smeša je mešana u toku 2 sata na sobnoj temperaturi i nakon toga je dodata voda u reakcionu smešu. Slojevi su odvojeni i pH vodenog sloja je podešena na 4,0. Nakon ekstrakcije sa etilacetatom, pH je podešena na 6,5. Ekstrakcija je ponovljena i pH vodenog sloja je podešena na 9,5. Nakon ekstrakcije sa etilacetatom, organski sloj je osušen preko anhidrovanog Na2SG*4. Rastvarač je uparen i 2 g jedinjenja DlAje izolovano.

Prema gore opisanom postupku a polazeći pojedinačno od jedinjenja C2A, C3A, C4A ili C5A, dobijena su jedinjenja D2A, D3A, D4A, ili D5A

Karakteristike jedinjenja od DlAdo D5A su date u Tabeli 1.

Metod EE

Rastvor jedinjenja D1A (1,5 g; 1,9 mmola) u 82 mL metanola je mešano na sobnoj temperaturi u toku 20 sati. Rastvarač je zatim uparen pod sniženim pritiskom i dobijeno je 1,2 g jedinjenja E1A

Prema gore opisanom postupku a polazeći pojedinačno od jedinjenja D2A, D3A, D4Aili D5A, dobijena su jedinjenja E2A, E3A, E4Aili E5A

Karakteristike jedinjenja od E1A do E5A su date u Tabeli 1.

Metod FF

U rastvor sa NaH (30,9 mg) koji je rastvoren u 3,7 mL DMF, dodato je 297 mg trimetilsulfoksonijum jodida (TMSI). Nakon 15 minuta, rastvor jedinjenja E1A (700 mg; 0,94 mmola), rastvorenog u 2,3 mL DMSO, je polako dodavan u kapima. Smeša je mešana na sobnoj temperaturi u toku 15 min, i zatim na 55 °C u toku 45 min. Mešanje je nastavljeno na sobnoj temperaturi preko noći. Reakciona smeša je ubačena u smešu sa vodom i etilacetatom. Organski sloj je odvojen, ispran sa vodom i zasićenim rastvorom NaCl, osušen preko anhidrovanog Na2SO*4jrastvarač je zatim uparen pod sniženim pritiskom. Količina od 0,53 g jedinjenja FlAje dobijena.

Prema gore opisanom postupku, polazeći pojedinačno od jedinjenja E2A, E3A, E4A ili E5A, dobijena su jedinjenja F1A, F3A, F4Aili F5A

Karakteristike jedinjenja od F1A do F5A su date u Tabeli 3.

Metod M

a) Hidratacijom nitrilaB3A(770 mg; 1 mmola) sa Pt02kao katalizatorom (130 mg) u apsolutnom etanolu, pod pritiskom od 40 atm u toku 2 dana, dobijeno je 750 mg sirovog

proizvoda, koji je nakon filtracije i uparavanja prečišćen na koloni sa silika gelom (eluent: hloroform : metanol: amonijak = 6:1: 0,1). Količina od 350 mg amina MtI je dobijena.

Prema gore opisanom postupku, polazeći od nitrila B4A, dobijen je amin Ml2.

b) Jedinjenje F1A (282 mg; 0,33 mmola) je rastvoreno u 3 mL metanola. U rastvor su dodati etilendiamin (0,235 mL; 3,33 mmola) i kalijum-jodid (581,4 mg; 3,28 mmola).

Reakciona smeša je mešana na temperaturi od 50 °C preko noći. Metanol je zatim uparen pod sniženim pritiskom i ostatak je rastvoren u dihlormetanu i ispran sa vodom i zasićenim rastvorom NaCl. Nakon ekstrakcije, organski sloj je osušen preko anhidrovanog Na2S04i rastvarač je uparen. Količina od 240 mg amina Ml3 je dobijena.

Prema gore opisanom postupku, polazeći od pojedinačnih jedinjenja F2A, F3A, F4A ili F5A, dobijeni su amini M"l4, Ml5, Mt,6, ili Mt,7.

Prema gore opisanom postupku, dodavanjem različitih diamina u jedinjenja F2A i F5A, dobijeni su amini MtJLI i Ml12.

Prema gore opisanom postupku, pomoću reakcije propilendiamina sa jedinjenjima F4A, dobijen je amin Mt,8.

c) Jedinjenje C1A (1,27 g; 1,6 mmola) je rastvoreno u 60 mL toluena u struji argona. Nakon 10 min, dodati su 0,672 mL trietilamina i 0,155 mL 3-hlorpropionilhlorida. Nakon 15

min, alikvotreagenasaje ponovo dodat. Reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi u toku 3 sata a zatim je dodata voda u reakcionu smešu. Organski sloj je odvojen, ispran sa zasićenim rastvorom NaHCOsi osušen. Nakon uparavanja rastvarača, proizvod je prečišćen na koloni sa silika gelom u sistemu rastvarača CHCI3 : MeOH : NH4OH = 6:1: 0,1. Dobijena je količina od 0,946 g jedinjenja Ml9.

Slični reakcioni uslovi su korišćeni za proizvodnju jedinjenja MlIO.

Karakteristike jedinjenja od MtI do MlIO su date u Tabeli 4.

Metod S

U rastvor jedinjenja SI (1,18 g; 3,12 mmola) u 5 mL DMF, dodati su N-hidroksisukcinimid (NHS) (723 mg; 6,24 mmol) i l-(3-dimetilaminopropil)-3-etil-karbodiimid hidrohlorid (0,598 g; 3,12 mmola). Reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi preko noći. Zatim su dodati u rastvor NH2CH2CH2NH-B0C(0,492 mL; 3,12 mmola) i trietilamin (0,426 mL; 3,062 mmola). Reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi još dodatnih 24 sata. Smeša je nakon toga prebačena u 20 mL dihlormetana i isprana sa zasićenim rastvorom NaHCOsi vodom. Nakon sušenja preko anhidrovanog Na2S04, rastvarač je uparen. Količina od 2,2 g uljanog proizvoda je dobijena; on je rastvoren u 30 mL smeše TFA : CH2CI2i i mešan na sobnoj temperaturi u toku 1 sata. Rastvarač je nakon toga uparen pod sniženim pritiskom. Količina od 1,24 g amida S3 je dobijena.

Metod Sa

Rastvor steroida SI (1,0 g; 2,64 mmola) i trietilamina (0,74 ml; 5,29 mmol) u CH2C12(60 mL) na 0 °C je tretirana sa akriloil hloridom (0,429 ml; 5,29 mmola). Nakon 30 min, reakciona smeša je rastvorena sa CH2C12, isprana sa vodenim rastvorom NaHC03i zatim sa H2O, osušena i uparena do dobijanja čvrstog intermedijera. On je mešan u acetonu (50 mL) sa dietilaminom (1,38 mL; 13,215 mmola) u toku 2 sata. Rastvor je koncentrovan, rastvoren sa vodom i ispran sa EtOAc. Vodena faza je zakišeljenja do pH 2 sa 2 N HC1 i filtrirana kako bi se dobio talog. 915 mg jedinjenja S5 je dobijeno.

Metod Sb

l,8-Diazabiciklo[5.4.0]undek-7-en (DBU) (1 ekviv., 0,23 mmola, 0,035 mL) je dodato u 10 %-tni rastvor kiselog S5 (0,23 mmola, 100 mg) u dimetilkarbonatu i dobijena smeša je zagrevana do refluksa (90 °C). Nakon završetka, reakciona smeša je ohladjena do sobne temperature i rastvorena sa EtOAc i vodom. Organski sloj je osušen preko Na2S04, uparen i prečišćen na koloni sa silika gelom u sistemu rastvarača CH2CI2: MeOH : NH4OH = 90:8 : 1. = 90: 8:1. Dobijeno je 80 mg jedinjenja S6.

Metod Sc

Rastvor jedinjenja S5 (184 mg; 0,24 mmola) i N,N-dimetilitokarbamoil hlorida (60,5 mg; 0,49 mmola) u 2-butanonu (8 mL) na sobnoj temperaturi je tretiran sekvencionalno sa trietilaminom (0,075 mL; 0,54 mmola), natrijum jodidom (37 mg; 0,24 mmola) i vodom (0,018 mL) i mešan u toku 3 dana. Reakciona smeša je zatim tretirana sekvencionalno sa dimetilacetamidom (0,88 mL) i vodom (5,54 mL); ohladjena do 0 °C, mešana u toku 2 sata i ekstrahovana sa EtOAc. Organski sloj je osušen preko Na2S04i uparen pod sniženim pritiskom. Smeša je prečišćena na koloni sa silika gelom u sistemu rastvarača CH2CI2: MeOH: NH4OH = 90:8:1. Dobijeno je 20 mg jedinjenja S7.

Metod Sd

a) U rastvor jedinjenja S5 (250 mg; 0,58 mmola) u metanolu (20 mL), dodato je 915 mg (1,16 mmola) makrolida A4. Reakciona smeša je mešana na 55 °C u toku 24 sata.

Nakon uparavanja rastvarača, smeša je prečišćena na koloni sa silika gelom u sistemu rastvarača CH2C12: MeOH : NH4OH = 30 : 50 : 2. Dobijeno je 540 mg jedinjenja S8. MS( m/ ž) :1224,32 [MH]<+>. IR (cm"<1>) / KBr: 3423, 2972, 2939, 2876, 1726, 1686, 1664, 1618, 1605,1561,1509,1459,1380,1247,1168,1116,1074,1056,1013,894, 818, 802. b) U rastvor jedinjenja S5 (250 mg; 0,58 mmola) u metanolu (20 mL), dodato je 755 mg (1,16 mmola) makrolida Mt,3. Reakciona smeša je mešana na 55 °C u toku 24 sata. Nakon uparavanja rastvarača, smeša je prečišćena na koloni sa silika gelom u sistemu rastvarača CH2C12 : MeOH: NH4OH = 30: 50:2. Dobijeno je 412 mg jedinjenja S9. MS( m/ ž) : 1253,58[MH]<+>.

Primer 23

Tedinienie 23: I: M = Ml. L = LI. S = SI: (R1 = R7 = CH3, R2 = R3 = R4 = R5 = R6 = H^1 = CH2, m = 2, Q = NH, n = 0,X2 = NH, Ra = F, Rb = H, Rd = OH)

Jedinjenje SI (84 mg; 0,22 mmola) je rastvoreno u 5 mL suvog dihlormetana. U rastvor je dodato 0,29 mL trietilamina i 61 mg hidroksibenzotriazola i nakon toga su dodati makrolid MtI (175 mg; 0,22 mmola) i l-(3-dmieitlaminopropil)-3-eti^arbodiimid hidrohlorid (179 mg). Reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi preko noći. Rastvarač je uparen pod sniženim pritiskom i dobijena smeša je prečišćena na koloni sa silika gelom, uz eluent CHCI3 : MeOH : NH4OH = 6:1: 0,1. Dobijeno je 16 mg jedinjenja 23. MS( m/ ž) : 1152,5[MH]<+>.

Primer 24

Tedinienie 24:1: M - M2. L = LI. S - SI: (R<1>= R<5>=R6 =H, R<2>zajedno sa R<3>=CO,R4 = R7 = CH3, X1 = CH2, m = 2, Q = NH, n = 0, X2 = NH, Ra = F, Rb = H, Rd = OH)

Jedinjenje SI (117,5 mg; 0,31 mmola) je rastvoreno u 5 mL suvog DMF. U rastvor je dodato 58,6 ul diizopropiletilamina i 42 mg 1-hidroksibenzotriazola i zatim Ml2(250 mg; 0,31 mmola) i l-(3-dimetilaminopropil)-3-etilkarbodiimid hidrohlorida (60 mg). Reakciona smeša je mešana na temperaturi od 100 °C u toku 5 sati. Smeša je ekstrahovana dva puta sa 40 mL etil-acetata i 40 mL vode, svaki put. Organski sloj je ispran dva puta sa 30 mL vode, svaki put i osušen preko anhidrovanog natrijum-sulfata. Rastvarač je uparen pod sniženim pritiskom i dobijena smeša je prečišćena na koloni sa silika gelom, uz eluent CHC13: MeOH : NH4OH -6:1: 0,1, pri čemu je dobijeno 65 mg jedinjenja 24. MS( m/ ž): 1166,7 [MH]<+>. IR (cm<4>) / KBr: 3423, 2972, 2938, 2881, 1774, 1736, 1702, 1664, 1560, 1528, 1459, 1379,1298,1244,1170,1126,1108,1075,1055,1011,959, 894.

Primer 25

Tedinienie 25:1: M - Ml. L - L2. S - S2: (R1 = R7 = R8 = CH3, R2 = R3 = R4 = R6 = H, X1 = CH2, m=0, Q =NH, n = 2, X2 = NH, Ra = Rb = F, Rd = OH)

Jedinjenje S2 (116 mg; 0,29 mmola) je rastvoreno u 10 mL dihlormetana. Dodato je 0,320 mL trietilamina i 78 mg 1-hidroksibenzotriazola i zatim su dodati jedinjenje Ml3 (240 mg; 0,29 mmola) i l-(3-dimeitlaminopropil)-3-etil-karbodiimid hidrohlorid (200 mg). Reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi, u inertnoj atmosferi, u toku 24 sata. Smeša je onda uparena i jedinjenje je prečišćeno na koloni sa silika gelom, u sistemu rastvarača CHC13 : MeOH : NH4OH = 6:1: 0,1. Izolovano je 214 mg jedinjenja 25. MS( m/ ž): 1200,0 [MH]<+>. IR (cm<4>) / KBr: 3423, 2973, 2939, 2876, 1711, 1670, 1632, 1561, 1523,1458,1380,1317,1259,1177,1130,1110,1073,1034, 995, 939, 898,795, 757, 710, 642.

Primer 26

Tedinienie 26:I: M = Ml. L= L2. S = SI: (R<1>= R<7>= R<8>= CH3, R<2>= R<3>= R4 =R6 =H,X1 = CH2, m =0, Q = NH, n = 2,X2 = NH, Ra = F, Rb = H, Rd = OH)

U suspenziju jedinjenja SI (111 mg; 0,29 mmola) u suvom CH2C12(5 mL), ohladjenu do 0°C, pod atmosferom argona, dodato je 0,380 mL trietilamina i 80 mg 1-hidroksibenzotriazola i zatim jedinjenje MtJ3 (240 mg; 0,29 mmola) i l-(3-dimetilaminopropil)-3-etil-karbodiimid hidrohlorida (235 mg). Reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi, u struji argona u toku 24 sata i zatim je uparena do manje zapremine, pod sniženim pritiskom i prečišćena na koloni sa silika gelom (uz eluent: CHCI3: CH3OH : NH4OH = 6:1: 0,1. Dobijeno je 88 mg jedinjenja 26. MS( m/ ž): 1182 [MH]<+>. IR (cm4) / KBr: 3423, 2971, 2939, 2874, 1719, 1665, 1625, 1560, 1518,1458, 1378, 1275,1175,1110,1036,1013, 996, 894, 796, 757, 670.

Primer 27

Tedinienie 27:1: M - M2. L= 12 .S =S2:(R<1>= R<6>= H, R<2>zajedno sa R<3>= CO, R4 = R<7>= R8 = CH3, X1 = CH2, m = 0, Q = NH, n = 2, X2 = NH, Ra = Rb = F, Rd = OH)

Jedinjenje S2 (47 mg; 0,12 mmola) je rastvoreno u suvom CH2CI2(5 mL) u inertnoj atmosferi, nakon čega je dodato 0,128 mL trietilamina i 31 mg 1-hidroksibenzotriazola, a zatim su dodati, jedinjenje Ml4 (141 mg; 0,12 mmola) i l-(3-dimen^aminopropil)-3-etil-karbodiimid hidrohlorid (169 mg). Reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi, u struji argona, u toku 24 sata i zatim je uparena do manje zapremine, pod sniženim pritiskom i prečišćena na koloni sa silika gelom (uz eluent: CHCI3: CH3OH : NH4OH = 6 : 1: 0,1). Dobijeno je 82 mg jedinjenja 27. MS( m/ ž) :1213 [MH]<+>.

Primer 28

Tedinienie 28:1: M = M3. L = L2. S = S2: R<1>= CONHCH(CH3)2, R<2>= R<3>= R<4>= R<6>= H, R7 = R8 = CH^1 = CH2, m = 0, Q = NH, n = 2, X2 = NH, Ra = Rb = F, Rd = OH)

Jedinjenje S2 (95 mg; 0,24 mmola) je rastvoreno u 10 mL dihlormetana, a 0,262 mL trietilamina i 65 mg 1-hidroksibenzotriazola je dodato i zatim su dodati jedinjenje Ml5 (257 mg; 0,24 mmola) i l-(3-dimetilaminopropil)-3-etil-karbodiimid hidrohlorid (165 mg). Reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi, u inertnoj atmosferi, u toku 24 sata. Rastvarač je zatim uparen i jedinjenje je prečišćeno na koloni sa silika gelom, u sistemu rastvarača CHC13: MeOH : NH4OH = 6 : 1 : 0,1. Izolovano je 144 mg jedinjenja 28. MS( m/ ž): 1270 [MH]<+>. IR (cm<4>) / KBr: 3423,2974, 2940, 2877,1774,1735,1719,1670,1630, 1561,1523,1459,1381,1317,1264,1168,1110,1072,1032, 994, 899, 820,757, 709.

Primer 29

Tedinienie 29:1: M = M4. L = L2. S = SI: (R1 = R7 = CH3) R2 = R3 = R4 = R6 = H, R8 =

CH^H^1 = CH2, m = 0, Q = NH, n = 2,X2 = NH, Ra = F, Rb = H, Rd = OH)

Jedinjenje SI (282 mg; 0,71 mmola) je rastvoreno u suvom CH2CI2(15 mL) u inertnoj atmosferi, dodato je 0,776 mL trietilamina i 192 mg 1-hidroksibenzotriazola i zatim su dodati jedinjenje Ml6 (593 mg; 2,85 mmola) i l-(3-dimeitlaminopropil)-3-etil-karbodiimid hidrohlorid (489 mg). Reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi, u struji argona, u toku 24 sata i zatim je uparena do manje zapremine i prečišćena na koloni sa silika gelom (uz eluent: CHC13: CH3OH : NH4OH = 6:1: 0,1). Dobijeno je 84 mg jedinjenja 29. MS( m/ ž): 1195,9 [MH]<+>. IR (cm<4>) / KBr: 3424, 2972, 2939, 2874, 1725, 1665, 1625, 1560, 1522,1459,1379,1259,1176,1109,1054,1036,1012, 996, 894, 796, 757.

Primer 30

Tedinienie 30:1; M =M5. L = L2. S = SI: (R<1>= R<6>= H, R<2>zajedno sa R<3>= CO, R<4>= R<7>= CH3, R8 = CH2CH3, X1 = CH2, m = 0, Q = NH, n = 2, X2 = NH, Ra = F, Rb = H, Rd = OH)

U 15 mL suvog dihlormetana, rastvoreno je jedinjenje SI (89 mg; 0,23 mmola). Dodato je 0,257 mL trietilamina i 64 mg 1-hidroksibenzotriazola i zatim jedinjenje Ml7 (200 mg; 0,23 mmola) i l-(3-dimeitlaminopropil)-3-etil-karbodiimid hidrohlorid (162 mg). Reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi, u inertnoj atmosferi, u toku 24 sata. Rastvarač je onda uparen pod sniženim pritiskom i jedinjenje je prečišćeno na koloni sa silika gelom, u sistemu rastvarača CHC13 : MeOH : NH4OH = 6:1: 0,1. Dobijeno je 153 mg jedinjenja 30. MS( m/ ž): 1209,7 [MH]<+>. IR (cm4) / KBr: 3423, 2974, 2939, 2881, 1774, 1708,1664,1560,1523,1459,1379,1299,1275,1221,1175,1109,1053,1010,893,813, 757.

Primer 31

Tedinienie 31:1: M = M5. L= 12 .S = S4: (R1 = R<6>= H, R<2>zajedno sa R<3>= CO, R<4>= R7 = CH3, R8 = CH2CH3, X1 = CH2, m = 0, Q = NH, n = 2,X2 = NH, Ra = F, Rb = H, Rd = H)

Jedinjenje S4 (85 mg; 0,24 mmola) je rastvoreno u 10 mL suvog dihlormetana. Dodato je 0,257 mL trietilamina i 64 mg 1-hidroksibenzotriazola i zatim jedinjenja Mt.7 (200 mg; 0,24 mmola) i l-(3-dimeitlaminopropil)-3-etil-karbodiimid hidrohlorid (162 mg). Reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi, u inertnoj atmosferi, u toku 24 sata. Rastvarač je onda uparen pod sniženim pritiskom i jedinjenje je prečišćeno na koloni sa silika gelom, u sistemu rastvarača CHCI3 : MeOH : NH4OH = 6:1:0,1. Dobijeno je 106 mg jedinjenja 31. MS( m/ ž) :1193,6 [MHf. IR (cm<4>) / KBr: 3448, 2973, 2940, 2876, 1708, 1664,1560,1528,1459,1379,1297,1272,1225,1176,1110,1053,1010, 929, 889, 810,756.

Primer 32

Tedinienie 32:1: M = M4. L = L3. S = SI: (R1 = R7 = CH3, R2 = R3 = R4 = R6 = H, R8 = CH2CH3, X1 = CH2, m = 0, Q = NH, n = 4, X2 = NH, Ra = F, Rb = H, Rd = OH)

Jedinjenje SI (74 mg; 0,19 mmola) je rastvoreno u suvom CH2C12(10 mL) u inertnoj atmosferi i zatim su dodati 0,176 mL trietilamina i 53 mg 1-hidroksibenzotriazola, nakon čega je dodato jedinjenje Ml8 (169 mg; 0,19 mmola) i l-(3-dimetilaminopropil)-3-etil-karbodiimid hidrohlorid (135 mg). Reakciona smeša je mešana u struji argona, na sobnoj temperaturi, u toku 24 sata i zatim uparena do manje zapremine, pod sniženim pritiskom i prečišćena na koloni sa silika gelom (uz eluent: CHC13: CH3OH : NH4OH = 6:1: 0,1. Dobijeno je 67 mg jedinjenja 32. MS( m/ ž) :1223,6 [MH]<+>. IR (cm4) / KBr: 3425, 2979, 2937, 2873, 2370, 1734, 1665, 1627, 1562, 1525, 1459, 1379, 1259, 1175, 1109, 1054, 1036, 1012,995, 893, 796, 756.

Primer 33

Tedinienie 33:1: M - Ml. L - L5. S - SI: (R1 = R7 = R8 = CH3, R2 = R3 = R4 = R5 = H, X1 = CO, m = 2, Q = NH, n = 2, X2 = NH, Ra = F, Rb = H, Rd = OH)

Jedinjenje S3 (109 mg; 0,26 mmola) je rastvoreno u 20 mL metanola i zatim je dodato jedinjenja MlIO (250 mg; 0,31 mmola). Reakciona smeša je mešana na temperaturi od 75 °C, u toku 24 sata. Rastvarač je onda uparen pod sniženim pritiskom i jedinjenje je prečišćeno na koloni sa silika gelom, u sistemu rastvarača CHCI3: MeOH : NH4OH = 6:1: 0,1. Dobijeno je 40 mg jedinjenja 33. MS( m/ ž) :1223,9 [MH]<+>. IR (cm"<1>) / KBr: 3424, 2972, 2939, 2873, 1734, 1665, 2639, 1562, 1525, 1459, 1379, 1260, 1173, 1108, 1074, 1036, 1015, 960, 894, 835, 797, 755,642.

Frimer34

Tedinienie 34:1: M = Ml. L = L5. S = SI: (R1 = R7 = R8 = CH3, R2 = R3 = R5 = R6 = H, X1 = CO, m = 2, Q = NH, n = 2, X2 = NH, Ra = F, Rb = H, Rd = OH)

Jedinjenje Ml9 (267 mg; 0,32 mmola) je rastvoreno u 30 mL metanola. U rastvor je dodato jedinjenje S3 (399 mg; 0,95 mmola). Reakciona smeša je mešana na temperaturi od 75 °C, u toku noći. Rastvarač je onda uparen i dobijena smeša je prečišćena na koloni sa silika gelom, u sistemu rastvarača CHCI3: MeOH : NH4OH = 6:1: 0,1. Dobijeno je 30 mg jedinjenja 34. MS( m/ ž) :1223,7 [MH]<+>. IR (cm<4>) / KBr: 345,2972, 2941,2873,1722,1665, 1627,1525,1459,1379,1296,1243,1184,1110,1053,1012, 894, 831, 756.

Primer 35

Tedinienie 35:1: M = M5. L = L6. S = S4: (R<1>= R<6>= H, R<2>zajedno sa R<3>= CO, R<4>= R<7>= CH3, R8 = CHsCHg^1 = CH2, m = 0, Q = NH, n = 5,X2 = NH, Ra = F, Rb = H, Rd = H)

Jedinjenje S4 (63 mg; 0,17 mmola) je rastvoreno u 10 mL suvog dihlormetana. Dodato je 0,188 mL trietilamina i 47 mg 1-hidroksibenzotriazola i zatim jedinjenje MlII

(154 mg; 0,17 mmola) i l-(3-dimeitlaminopropil)-3-etil-karbodiimid hidrohlorida (119 mg). Reakciona smeša je mešana u inertnoj atmosferi na sobnoj temperaturi, u toku 24 sata. Rastvarač je onda uparen pod sniženim pritiskom i jedinjenje je prečišćeno na koloni sa silika gelom, u sistemu rastvarača CHCI3 : MeOH : NH4OH = 6:1:0,1. Dobijeno je 250 mg jedinjenja 35. MS( m/ ž) :1236,5 [MH]<+>. IR (cm"<1>) / KBr: 3448, 2972, 2938, 2870, 1736, 1708,1664,1560,1535,1459,1379,1329,1297,1272,1229,1176,1110,1053,1010, 931, 889, 809.

Primer 36

Tedinienie 36:1: M = M5. L = L7. S = Sd: (R1 = R<6>= H, R<2>zajedno sa R<3>= CO, R4 = R7 = CH3, R8 = CH2CH3, X1 = CH2, m = 0, Q = NH, n = 8, X2 = NH, Ra = F, Rb = H, Rd = H)

Jedinjenje S4 (73 mg; 0,20 mmola) je rastvoreno u 10 mL suvog dihlormetana. Dodato je 0,219 mL trietilamina i 54 mg 1-hidroksibenzotriazola i zatim jedinjenje Ml12 (188 mg; 0,20 mmola) i l-(3-dimeitlaminopropil)-3-etil-karbodiimid hidrohlorid (139 mg). Reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi, u inertnoj atmosferi, u toku 24 sata. Rastvarač je onda uparen pod sniženim pritiskom i jedinjenje je prečišćeno na koloni sa silika gelom, u sistemu rastvarača CHCI3: MeOH : NH4OH = 6:1: 0,1. Dobijeno je 54 mg jedinjenja36. MS( m/ ž) : 1277,6[MH]<+>.

Primer 37

Tedinienie 37:1: M = M2. L = L6. S = S4: (R<1>= R<6>= H, R<2>zajedno sa R<3>= CO, R<4>= R<7>= CH3, R8 = CH2CH3,X1 = CH2, m = 0, Q = NH, n = 2,X2 = NH, Ra= F, Rb = H, Rđ = H)

Jedinjenje S4 (34 mg; 0,093 mmola) je rastvoreno u 10 mL suvog dihlormetana. Dodato je 0,100 mL trietilamina i 25 mg 1-hidroksibenzotriazola i zatim jedinjenje Ml4 (29 mg; 0,093 mmola) i l-(3-dimeitlaminopropil)-3-etil-karbodiimid hidrohlorid (64 mg). Reakciona smeša je mešana u inertnoj atmosferi na sobnoj temperaturi u toku 24 sata. Rastvarač je zatim uparen pod sniženim pritiskom i jedinjenje je prečišćeno na koloni sa silika gelom, u sistemu rastvarača CHCI3: MeOH : NH4OH = 6:1: 0,1. Dobijeno je 10 mg jedinjenja 37. MS( m/ ž) :1179,7 [MH]<+>.

Primer 38

Tedinienie 38:1: M = Ml. L = L7. S = S6: (R2 = R3 = R4 = R5 = R6 = H, R8 = CH3, X1 = - CH2-, m = 2, n = 2, Q = -NH-,X2 = OC(O), Ra = F, Rb = H, Rc = OCH3)

a) 1, 8-Diazabiciklo[5.4.0]undek-7-en (DBU) (1 ekviv., 0,082 mmola, 0,012 mL) je dodat u 10 % -tni rastvor kiselog S8 (100 mg; 0,082 mmola) u dimetilkarbonatu (1 mL) i dobijena

smeša je zagrevana do refluksa (90 °C). Nakon završetka, reakciona smeša je ohladjena do sobne temperature i rastvorena sa EtOAc i sa vodom. Organski sloj je osušen preko Na2S04, uparen i prečišćen na koloni sa silika gelom, u sistemu rastvarača CH2CI2: MeOH : NH4OH = 90: 8 :1. Dobijeno je 32 mg jedinjenja 38. MS( m/ ž) :1238,55 [MH]<+>. IR (cm"<1>) / KBr: 3449,2972, 2939, 2877,1736,1666,1625,1561,1542,1509,1459,1377,1291,1266, 1241,1176,1115,1052,1014,978,957,893, 833,812,755,705,639.

b) U rastvor jedinjenja S6 (17,3 mg; 0,039 mmola) u metanolu (3 mL), dodato je 62 mg (0,094 mmola) makrolida A4. Reakciona smeša je mešana na temperaturi od 55 °C, u toku 24 sata. Nakon uparavanja rastvarača, smeša je prečišćena na koloni sa silika gelom, u sistemu rastvarača CH2C12: MeOH : NH4OH = 90: 8 :1. Dobijeno je 35 mg jedinjenja 38. MS( m/ ž) :1238,55 [MH]<+>.

Primer 39

Tedinienie 39:1: M = Ml. L = L8. S = S6: (R1 = R7 = R8 = CH3, R2 = R3 = R4 = R6 = H, X1 = CH2NH, m = 2, Q = NH, n = 2, X2 = OC(O), Ra = F, Rb = H, Rc = OCH3)

U rastvor jedinjenja S6 (100 mg; 0,22 mmola) u metanolu (10 ml), dodato je 212 mg (0,26 mmola) makrolida Ml3. Reakciona smeša je mešana na temperaturi od 55 °C, u toku 24 sata. Nakon uparavanja rastvarača, smeša je prečišćena na koloni sa silika gelom, u sistemu rastvarača CH2CI2: MeOH : NH4OH = 90: 8:1. Dobijeno je 20 mg jedinjenja 39.MS( m/ ž) : 1267,55[MH]<+>.

Primer 40

Tedinienie 40: L M - Ml. L - L7. S = S7:(R2 = R3 = R4 = R5 = R6 = H, R8 = CH3, X1 = - CH2-, m = 2, n = 2, Q = -NH-,X<2>= OC(O), Ra= F, R<b>= H, R<c>= SC(0)N(CH3)2

Rastvor jedinjenja S8 (150 mg; 0,12 mmola) u 2-butanonu (4 mL) je na sobnoj temperaturi tretiran redom sa trietilarninom (37,5 mL; 0,27 mmola), natrijum-jodidom (18,4 mg; 0,12 mmola), i vodom (0,015 mL) i mešan u toku 3 dana. Reakciona smeša je zatim redom tretirana sa dimetilacetamidom (0,44 mL) i vodom (2,77 mL); ohladjena je do 0 °C, mešana u toku 2 sata i ekstrahovana sa EtOAc. Organski sloj je osušen preko Na2S04i uparen pod sniženim pritiskom. Smeša je prečišćena na koloni sa silika gelom, u sistemu rastvarača CH2C12 : MeOH : NH4OH = 90 : 8 :1. Dobijeno je 56,3 mg jedinjenja 40. MS( m/ z) :1311,49 [MH]<+>.

Claims (53)

1. Jedinjenje Formule: gde (i) M je makrolidna podjedinica odabrana iz grupe koja se sastoji od molekula više-članog laktonskog prstena, gde se termin "član" odnosi na ugljenikove atome ili heteroatome u prstenu i termin "više" označava ceo broj veći od 10, sve do oko 18 navedenih molekula koji imaju svojstvo akumuliranja u ćelijama imunog sistema sisara, uključujući humane, koji posreduju u inflamatornim imunim odgovorima; (ii) S je steroidna anti-inflamatorna podjedinica; i (iii) L je povezujući molekul koji je kovalentno vezan i za M i za S.

2. Jedinjenje kako je traženo u zahtevu 1, gde M predstavlja grupu sa Formulom II: gde (i) Z i W nezavisno jedan od drugog su >C=0, >CH.2, >CH-NRtPvs, >N-Rnili >C=N- Rm. gde Rti Rg, nezavisno su vodonik ili alkil; Rm je hidroksi, alkoksi, supstituisani alkoksi ili OR<p>; Rnje vodonik, R<p>, alkil, alkenil, alkinil, alkoksi, alkoksialkil, ili -C(X)-NRtRs; gde X je =0 ili =S; obezbedjujući da Z i W ne mogu istovremeno biti, >C=0, >CH2, >CH-NRtRs, >N-Rn, >C=N-Rmili veza; (ii) U i Y su nezavisno vodonik, halogen, alkil ili hidroksialkil; (iii) R<1>je hidroksi, 0R<P>, -O-S<2>grupa ili = 0; (iv) S<1>je saharidni ostatak sa Formulom III: gde R<8>i R<9>su oba vodonik ili zajedno formiraju vezu, ili je R<9>vodonik i R<8>je -N(CH3)R<y>,gde Ry je Rp, R<z>ili -C(0)R<z>, gde Rz je vodonik ili alkil ili alkenil ili alkinil ili cikloalkil ili aril ili heteroaril ili alkil supstituisan sa C2-C7alkil, C2-C7alkenil, C2-C7alkinil, aril ili heteroaril; R10 je vodonik ili RP; (vi) S<2>saharidni ostatak sa Formulom IV: gde R<3>je vodonik ili metil; R<11>je vodonik, R<p>ili O-R<11>je a grupa koja saR12 i sa C/4" ugljenikovim atomom formira >C=0 ili epoksi grupu; R<12>je vodonik ili grupa koja sa O-R11 i sa C/4" ugljenikovim atomom formira >C=0 ili epoksi grupu; (vi) R<2>je vodonik, hidroksi, OR<p>ili alkoksi; (vii) A je vodonik ili metil; (viii) B je metil ili epoksi; (ix) E je vodonik ili halogen; (x) R<3>je hidroksi, OR<p>, alkoksi ili R<3>je grupa koja sa R<5>i sa C/11 i C/12 ugljenikovim atomima formira ciklični karbonat ili karbamat ili ako je W ili Z >N-Rn, R<3>je grupa koja sa W ili Z formira ciklični karbamat; (xi) R<4>jeCrC4 alkil; (xi) R<5>je vodonik, hidroksi, OR<p>, C1-C4alkoksi, ih' grupa koja sa R<3>i sa C/11 i C/12 ugljenikovim atomima formira karbonat ili karbamat; (xiii) R<6>je vodonik ili C1-C4alkil; gde M ima povezujuće mesto preko koga je povezana sa Sprekopovezujuće grupe L; obezbedjujući da povezujuće mesto bite jedno ili više od sledećih: a) svaki reaktivni hidroksi, azot ili epoksi grupa locirana na S<1>, S<2>, ili jedan aglikoni kiseonik ako je S<1>i/ili S<2>odcepljen; b) reaktivni >N-RNili -NRtRsili okso grupa locirana na Z ili W; c) reaktivna hidroksi grupa locirana na bilo kom od R<1>, R<2>, R<3>i R<5>;d) bilo koja druga grupa koja se može prvo derivatizovati do hidroksi ili - NRtRs grupe i RP je hidroksil ili amino protektivna grupa.

3. Jedinjenje kao što je traženo u zahtevu 1 gde L predstavlja grupu sa Formulom VA ili sa Formulom VB: gde je X<1>odabran od: -CH2, -CHrNH-, -C(O)-, -OC(O)-, =N-0-, -OC(0)NH ili -OC(0)NH-; X<2>je -NH-, -NHC(O)-, ili -CH2-; Qje -NH-ili-CH2-;gde svaka -CH2- ili -NH- grupa mogu biti opciono supstituisane sa Q-C7-alkil, C2-C7-alkenil, C2-Cralkinil, C(0)R<x>, C(0)OR<x>, C(0)NHR<x>, gde R<x>može biti Ci-CT-alkil, aril ili heteroaril; simboli m i n su nezavisno celi brojevi od 0 do 8, uz uslov da ako je Q=NH, n ne može biti nula.

4. Jedinjenje kako je traženo u zahtevu 1 gde S predstavlja grupu sa Formulom X: gde R<a>iR<b>, nezavisno jedan od drugog, predstavljaju vodonik ili halogen; Rc je hidroksi, alkoksi (poželjno metoksi), alkil, tiokarbamoil, karbamoil ili valentna veza; R<d>i R<e>, nezavisno jedan od drugog, predstavljaju vodonik, hidroksi, metil ili C4-C4alkoksi ili su, svaki od njih grupa koja formira 1,3-dioksolanov prsten sa drugim ili valentna veza; Rf je vodonik, hidroksi, hlor, ili formira keto grupu sa ugljenikovim atomom sa kojim je povezan; R<j>je vodonik ili hlor.

5. Jedinjenje kako je traženo u zahtevu 2 gde Z je >NRN, gde Rn je vodonik ili metil grupa; Wje>CH2; B je metil; E je vodonik; R<2>je hidroksi; A je metil; S<1>grupa predstavlja grupu sa Formulom III gde R<8>je odabrano od: vodonik, amino, A'metilamino, A^dimetilamino,N- me£A- N-(C2-C4)-alkilamino, A^-metil-A^metilkarbonilarnino, N-metil-A^benzilamino, A^-metil-N-cikloheksilamino; R<9>iR1<0>su vodonik; R<1>je O-S<2>gde S<2>predstavlja grupu sa Formulom IV gde R<11>i R<12>su vodonik i R<13>je metil; Uje vodonik; Yje metil; R4 je metil; R6 je etil; R<5>je hidroksi ili grupa koja sa R<3>i sa C/11 i C/12 ugljenikovim atomima formira ciklični karbonatni most; R<3>je hidroksi ili grupa koja sa R<5>i sa C/11 i C/12 ugljenikovim atornima formira ciklični karbonatni most; obezbedjujući daje povezivanje preko azota iz Z na N/9a poziciji ili preko kiseonika sa R<3>na C/11 poziciji.

6. Jedinjenje kako je traženo u zahtevu 2 gde Z je odabrano od >N-H, >N-CH3, >N-C(0)NHR<x>, gde R<x>je izopropil; W je >C=0 ili >CH2 obezbedjujući da, kada Z je >N-CH3, W ne može biti >C=0; Bje metil; E je vodonik; A je metil; R<2>je hidroksi ili metoksi; S<1>grupa predstavlja grupu sa Formulom III, gde R<8>je odabrano od: amino, Ci-Cg-aMlamino, Ci-Cg-dialkilamino; R<9>iR1<0>su vodonik; R<1>je O-S<2>gde S<2>predstavlja grupu sa Formulom IV, gde R<11>je vodonik ili O-R<11>je grupa koja saR1<2>i sa C/4" ugljenikovim atomom formira >C=0 ili epoksi grupu; R<12>jevodonik ili grupa koja sa O-R<11>grupom i sa C/4" ugljenikovim atomom formira >C=0 ili epoksi grupu; R<13>je metil; U je vodonik; Yje metil; R<3>je hidroksi; R4 je metil; R<5>je hidroksi ili metoksi; R6je etil; obezbedjujući daje povezivanje preko azota sa R<8>na C/3' ili preko kiseonika sa R<2>na C/6 ili preko ugljenika sa R<12>ili preko kiseonika sa R<11>, oba na C/4".

7. Jedinjenje kako je traženo u zahtevu 4 gde R<a>i R<b>, nezavisno jedan od drugog, predstavljaju vodonik ili halogen; R<d>je vodonik ili hidroksi; R<e>je metil; Rf je hidroksi; Rj je vodonik Obezbedjujući daje povezivanje preko valentne veze R<k>.

8. Jedinjenje 1, naznačeno time, što ima Formulu:

9. Jedinjenje 2, naznačeno time, što ima Formulu:

10. Jedinjenje 3, naznačeno time, što ima Formulu:

11. Jedinjenje 4, naznačeno time, što ima Formulu:

12. Jedinjenje 5, naznačeno time, što ima Formulu:

13. Jedinjenje 6, naznačeno time, što ima Formulu:

14. Jedinjenje 7, naznačeno time, što ima Formulu:

15. Jedinjenje 8, naznačeno time, što ima Formulu:

16. Jedinjenje 9 naznačeno, time, što ima Formulu:

17. Jedinjenje 10, naznačeno time, što ima Formulu:

18. Jedinjenje 11, naznačeno time, što ima Formulu:

19. Jedinjenje 12, naznačeno time, što ima Formulu:

20. Jedinjenje 13, naznačeno time, što ima Formulu:

21. Jedinjenje 14, naznačeno time, što ima Formulu:

22. Jedinjenje 15, naznačeno time, što ima Formulu:

23. Jedinjenje 16,naznačeno time, što ima Formulu:

24. Jedinjenje 17, naznačeno time, što ima Formulu:

25. Jedinjenje 18, naznačeno time, što ima Formulu:

26. Jedinjenje 19, naznačeno time, što ima Formulu:

27. Jedinjenje 20, naznačeno time, što ima Formulu:

28. Jedinjenje 21, naznačeno time, što ima Formulu:

29. Jedinjenje 22 naznačeno time, što ima Formulu:

30. Jedinjenje 23 naznačeno time, što ima Formulu:

31. Jedinjenje 24 naznačeno time, što ima Formulu:

32. Jedinjenje 25 naznačeno time, što ima Formulu:

33. Jedinjenje 26 naznačeno time, što ima Formulu:

34. Jedinjenje 27 naznačeno time, što ima Formulu:

35. Jedinjenje 28 naznačeno time, što ima Formulu:

36. Jedinjenje 29 naznačeno time, što ima Formulu:

37. Jedinjenje 30 naznačeno time, što ima Formulu:

38. Jedinjenje 31 naznačeno time, što ima Formulu:

39. Jedinjenje 32 naznačeno time, što ima Formulu:

40. Jedinjenje 33 naznačeno time, što ima Formulu:

41. Jedinjenje 34 naznačeno time, što ima Formulu:

42. Jedinjenje 35 naznačeno time, što ima Formulu:

43. Jedinjenje 36 naznačeno time, što ima Formulu:

44. Jedinjenje 37 naznačeno time, što ima Formulu:

45. Jedinjenje 38 naznačeno time, što ima Formulu:

46. Jedinjenje 39 naznačeno time, što ima Formulu:

47. Jedinjenje 40 naznačeno time, što ima Formulu:

48. Postupak za proizvodnju jedinjenja sa Formulom I koji obuhvata: a) za jedinjenje prikazano sa Formulom I, gde X2 je -NHC(O)-, pomoću reakcije jedinjenja sa Formulom V: gde L<1>predstavlja odlazeću grupu i slobodne amino grupe na makrolidu predstavljenom sa Formulom Vid: b) za jedinjenje predstavljeno sa Formulom I, gde X<2>je -OC(O)-, pomoću reakcije jedinjenja sa Formulom V i hidroksilne grupe na makrolidu prikazanom sa Formulom Vle: c) za jedinjenje prikazano sa Formulom I, gde X<1>je -OC(O)-, Q je NH i X2 je -NHC(O)-, pomoću reakcije makrolida, prikazanog sa: i slobodne amino grupe na jedinjenju prikazanom sa Formulom IVc: d) za jedinjenje prikazano sa Formulom I, gde X<1>je -OC(0)NH- i X2 je -NHC(0)-, pomoću reakcije makrolida, prikazanog sa Formulom VII i slobodne amino grupe iz Formule IVc: e) za jedinjenje prikazano sa Formulom I, gde X<1>je -CH2-, Q je -NH- i X<2>je -NHC (0)-, pomoću reakcije makrolida, prikazanog Formulom Va i jedinjenja sa Formulom V: f) jedinjenje sa Formulom I pomoću reakcije makrolida prikazanog sa Formulom VJf ili sa Formulom VIg ili sa FormulomVDi,koji imaju odlazeću grupu L<2> sa slobodnom karboksilnom kiselinom iz steroida prikazanog Formulom IVb. g) za jedinjenje prikazano sa Formulom I, gde X<1>je -OC(0)-, Q je NH i X<2>je -NH-, pomoću reakcije makrolida prikazanog sa: i steroidne podjedinice koja ima -C=C- vezu, prikazane sa Formulom Sb: nastale modifikacijom R<c>grupe;

49. Farmaceutska kompozicija koja obuhvata jedinjenje kako je traženo u zahtevima od 1 do 46 i njegove farmaceutski prihvatljive soli ili solvate kao i farmaceutski prihvatljive rastvarače ili nosače.

50. Korišćenje jedinjenja, kako je traženo u zahtevima od 1 do 46, za proizvodnju medikamenata za lečenje inflamatornih oboljenja, poremećaja i stanja, za koje je karakteristično ili su udružena sa nepoželjnim inflamatornim imunim odgovorom, posebno za sva oboljenja i stanja indukovana sa ili su udružena sa prekomernom sekrecijom TNF-a i IL-1.

51. Korišćenje jedinjenja prikazanog sa Formulom I ili njegovih farmaceutski prihvatljivih soli ili solvata, za proizvodnju medikamenata za lečenje inflamatornih stanja i imunih i anafilaktičkih poremećaja udruženih sa infiltracijom leukocita u zapaljeno tkivo kod subjekta kod koga je to potrebno, obuhvatajući primenu kod naznačenog subjekta, terapeutski efikasne količine jedinjenja prikazanog sa Formulom I ili njegovih farmaceutski prihvatljivih soli ili solvata.

52. Korišćenje, prema zahtevu 50, gde su inflamatorna stanja i imuni poremećaji odabrani iz grupe koja se sastoji od astme, sindroma respiratornog stresa kod odraslih, bronhitisa i cisticne fibroze.

53. Korišćenje, prema zahtevu 50, gde navedena inflamatorna stanja i imuni poremećaji su odabrani iz grupe koja se sastoji od inflamatornih stanja ili imunih poremećaja pluća, zglobova, očiju, creva, kože i srca.

53. Korišćenje, prema zahtevu 50, gde navedena inflamatorna stanja i imuni poremećaji su odabrani iz grupe koja sadrži astmu, sindrom respiratornog stresa kod odraslih, bronhitis, cističnu fibrozu, reumatidni artritis, reumatidni spondilitis, osteoartritis, gihtični artritis, uveitis, konjuktivitis, inflamatorna stanja creva, Kronovu bolest, ulcerativni kolitis, distalni proktitis, psorijazu, ekcem, dermatilits, oštećenja od srčanog infarkta, hronične inflamacije, endotoksični šok i poremećaje proliferacije glatkih mišića.