RS20050346A - Postupak obrade vode koja sadrži amonijak i/ili nitrit - Google Patents

Abstract

Rešenje prema pronalasku je postupak obrade vode koja sadrži amonijak i/ili nitrit, u datom slučaju sa simultanim odstranjivanjem štetnog gasa, sadržaja gvoždja i/ili mangana. Suština pronalaska je u tome što se voda uvodi u aeracionu jedinicu (1) izabranog sistema, gde je količina kiseonika rastvorenog u vodi u saglasnosti sa sadržajem amonijaka u njoj, zatim se voda navodi da teče odozdo na gore u nitrifikacionom stubu (2a, 2b...) koji je ispunjen zrnastim materijalom, zatim sadržaj amonijaka u vodi oksidiše u nitrat posredstvom nitrifikacione bakterije akumulirane u volumenu pora punjenja, posle čega se voda uvodi u jedinicu sigurnosnog filtera (3), a zatim se, po potrebi, odstranjuje sadržaj štetnog gasa u vodi i/ili sadržaj gvoždja i/ili mangana taloži, a talog zadržava u nitrifikacionom stubu (2a, 2b...) kao i u punjenju jedinice sigurnosnog filtera (3), a punjenje nitrifikacionog stuba (2a, 2b...) se s vremena na vreme, protresa impulsivnim načinom kako bi se prljava voda sprovela u sabirni rezervoar (4).

Description

POSTUPAK OBRADE VODE KOJA SADRŽI AMONIJAK I/ILI NITRIT

Predmet pronalaska je postupak za obradu vode koja sadrži amonijak i/ili nitrit, u navedenim slučajevima sa istovremenim odstranjivanjem sadržaja štetnog gasa, gvožđa i/ili mangana.

Podzemne i ograničene vode, koje se koriste kao izvori pijaće vode, često sadrže amonijum u količinama koje dovode u opasnost snabdevanje vodom, a ponekad čak i nitrit. Prilikom obrade drugim komponentama i skladištenja vode rastvoreni kiseonik se javlja u vodi, zbog čijeg prisustva, a usled nekontrolisanih bioloških procesa nitrifikacije, rezultira prvo pojavom ni tri ta, a zatim nitrata u vodi.

Zbog potrebe da se poveća sigurnost u snabdevanju vodom, preporučuje se odstranjivanje iona amonijuma i/ili nitrita sadržanih u vodi ili barem njihovo redukovanje ispod dozvoljenih granica.

U stanju tehnike postoji nekoliko poznatih metoda za odstranjivanje amonijaka i/ili nitrita. Postupak sa takozvanim postepenim filterima rezultira nepogrešivim kvalitetom vode, međutim, investicioni troškovi i prostorni zahtevi su veliki. Pre postepene filtracije suspenzivne materije u vodi, kao što su sadržaj gvožđa i mangana, moraju biti odstranjeni iz vode.

Amonijak može biti odstranjen pomoću mikroorganizama koji su spontano nastanjeni u podlozi filtera, međutim, takve podloge filtera - posebno ako voda sarži gvožđe i mangan - zahtevaju brz i intenzivan protok vode, što pogoršava efektivnost nitrifikacije, te će se ponovo pojaviti nitriti.

Biološka filtracija sa aktivnim ugljem je, takođe, poznata, gde, posle obrade ozonom, odstranjivanja gvožđa i mangana i mehaničke filtracije, mikroorganizmi smešteni u površinskim porama granuliranog aktivnog uglja degradiraju amonijak, kao i druga adsorbilna organska zagađenja.

Ion razmenjuje procese kao što je postupak prema Mađarskom patentu No. HU 185 024 "Postupak selektivnog odstranjivanja sadržaja amonijaka iz pijaće vode", koji su komplikovani, zahtevaju znatnu količinu hemikalija i rezultiraju znatnim zagađenjem okoline.

Evropski patent No. EP 0273 174 opisuje rešenje za povećanje efikasnosti biološke oksidacije amonijaka i koncentracije biomase sa aplikacijom mikroorganizama fiksiranih u želatinastim supstancama. Povećani volumen biomase povećava efektivnost degradacije i nesenzitivnost postupka na različita punjenja, međutim, punjenje mora biti zamenjeno kada ćelije fiksirane u gel-matrici postanu stare.

U postupku prema Mađarskom patentu No. HU 213 092 "Postupak obrade prirodnih voda koje, pre dezinfekcije i filtracije pretežno sadrže gas, amonijak, gvožđe i mangan", puna oksidacija amonijaka se odvija u biofilmu formiranom na površini fluidizovanog zrnastog nosača. Fluidna podloga skladu sa tim procesom, kao i svaka druga solucija koja se zasniva na tom principu, ima osnovne tehnološke nedostatke, pored nekoliko svojih prednosti. Održavanje podloge u fluidnom stanju, unutar datih ograničenja ekspanzije, pretpostavlja unutrašnju recirkulaciju koja rezultira potrebom da se vrednosti izlaznih parametara održe ispod date vrednosti ograničavanjem kroz, na primer, povezivanje nekoliko nivoa u seriju sve dok recirkulacija ne uspostavi takozvani cevasti reaktor model sličan, takozvanom, rezervoar reaktoru. Volumen biomase koji može biti zadržan na površini zrna u formi biofilma je mali, što ga čini osetljivim na različita punjenja, promene koncentracije amonijaka i odražava se štetno na biofilm. Nije moguće povratiti značajnu količinu biomase iz fluidne podloge, komplikovana je njena reinoulacija, te je stabilizacija biološkog procesa vremenski konzumirana.

US patent No. US 4 253 947 opisuje biološki reaktor koji radi dobro uprkos varijacijama u hidrauličnim punjenjima, i nudi kombinovani fluidno-ifksirani ležišni reaktor za obradu prljave vode, gde se, sa povećanjem punjenja, proporcija fluidne podloge prema fiksiranoj podlozi pomera ka većem udelu fiksirane podloge.

Zahvaljujući višku biomase akumulirane u fiksiranoj podlozi, voda prolazi kroz reaktor trpeći biološku obradu veće efikasnosti nego u konvencionalnom fluidnom sistemu. Višak se periodično odstranjuje iz fiksiranog dela podloge mehaničkom silom. Postupak, takođe, sprovodi nitrifikaciju sadržaja amonijaka iz prljave vode.

Cilj ovog pronalaska je da ostvari postupak u kojem će nedostaci poznatih rešenja biti eliminisani, koji radi intenzivno, gde talog gvožđa i mangana, koji je rezultat oksidacije pod uticajem vazduha, ne pogoršava njegovo sprovođenje već u određenim slučajevima čak učestvuje u njihovom odstranjivanju, gde je preostali nivo amonijuma i nitrita u posrednim produktima praktično nula i čije je obavljanje lako i pouzdano. Ukupna površina preostalog taloga je daleko iznad specifične površine punjenja, tako da je biološka efikasnost ovog rešenja višestruka u odnosu na konvencionalna rešenja.

Rešenje gore navedenih problema konvencionalnih rešenja, kao i osnova pronalaska je ostvarenje da voda koja, sadrži dovoljno rastvorenog kiseonika,teče suprotno gravitaciji kroz granulamu podlogu u čijim porama su akumulirani delom hidroksilne pahuljice, a delom razvijena nitrifikovana biomasa fiksirana za pahuljice. Kao rezultat, amonijak sadržan u vodi je oksidirao u nitrat, gvožđe i mangan su nataloženi i zadržani, dok materijalni balans podloge može biti osiguran kratkom intenzivnom fluidizacijom u datim intervalima. Balans može biti održan čak i ako je količina preostale biomase višestruka, što je apsolutno potrebno za nitrifikaciju. Količina biomase koja može biti akumulirana u volumenu pora granularne filtracione podloge je daleko iznad količine biofilma formiranog na nosećim zrnima.

U osnovi pronalaženja rešenja, prema ovom pronalasku, je postupak za obradu vode koja sadrži amonijak i/ili nitrit, u datim slučajevima sa istovremenim odstranjivanjem sadržaja štetnog gasa, gvožđa i/ili mangana. Suština pronalaska je u tome da se voda uvodi u ventilacionu jedinicu izbranog sistema, gde je kiseonik rastvoren u vodi u skladu sa sadržajem amonijaka u njoj, zatim je voda usmerena da teče odozdo na gore kroz nitrifikacioni stub, dok je sadržaj amonijaka u njoj oksidovao u nitrat pomoću mtrifikacione bakterije akumulirane u volumenu pora punjenja, zatim je voda uvedena u sigurnosni filter, zatim je, po potrebi, štetni gas sadržan u vodi uklonjen i/ili je gvožđe i/ili mangan nataloženo, a talog zadržan u nitrifikacionom stubu kao i u punjenju sigurnosnog filtera; punjenje u nitrifikacionom stubu se s vremena na vreme oslobađa impulsivnim načinom i prljava voda se uvodi u sedimentacioni rezervoar.

Prema odabranom načinu primene postupka prema pronalasku, kiseonik se rastvara atmosferski ili pod pritiskom, u punom ili delimičnom mlazu, u datom slučaju vazduh koji dolazi u kontakt sa vodom je prethodno tretiran u sterilizacionom filteru ili ozonom, na takav način da voda posle nitrifikacije ima 1-3 mg/l, poželjno 2 mg/l preostalog sadržaja kiseonika.

Prema drugom načinu primene postupka prema pronalasku, nitrifikacija se izvodi na maksimum 85% od početne brzine fluidizacije punjenja nutrifikacionog stuba (2a, 2b...).

U daljoj primeni postupka prema pronalasku, impuls sličan protresanju se sprovodi vodenim tokom ili vazdušnim dotokom.

U daljoj primeni postupka prema pronalasku,za nitrifikaciju vode koja ne sadrži adsorbilne organske materije, punjenje koje se koristi je običan silikonski pesak koji se uobičajeno koristi u obradi vode, a u slučaju da voda sadrži adsorbilne organske materije,kao punjenje se koristi granulirani aktivni ugalj ili silikonski pesak i granulirani aktivni ugalj.

U daljoj primeni postupka prema pronalasku, za obradu vode koja ne sadrži adsorbilne organske materije, punjenje nitrifikacionih stubova (2a, 2b....) je regulisano na 5-20 m/h, poželjno 8-14 m/h, intenzitet impulsa na 40-150 m/h, poželjno 50-80 m/h, u slučaju vazdušnog protresanja, intenzitet vazduha na 30-60 m/h.

U daljoj primeni postupka prema pronalasku, za obradu vode koja sadrži adsorbilne organske materije punjenje nitrifikacionog stuba (2a, 2b....) je regulisano na 3-14 m/h,

poželjno 6-10 m/h, intenzitet impulsa na 25-60 m/h, poželjno 30-50 m/h, u slučaju vazdušnog protresanja, intenzitet vazduha na 20-40 m/h.

Dalje, u primeni postupka prema pronalasku, za obradu vode koja ne sadrži adsorbilne organske materije impulsi protresanja se sprovode svakih 3-24 sata, poželjno 6-12 sati, na period od 15—60 sekundi.

Nadalje, u primeni postupka prema pronalasku, za obradu vode koja sadrži adsorbilne organske materije, impulsi protresanja se sprovode svakih 3-24 sata, poželjno 6-12 sati, na period od 4-20 sekundi.

U daljoj primeni postupka prema pronalasku, voda se posle nitrifikacije filtrira u jedinici sigurnosnog filtera (3) pri punjenju od 12-36 m/h, kroz silikonski pesak ih hidroantracit i silikonski pesak

Dalje, u primeni postupka prema pronalasku, voda sa povećanim suspenzivnim materijama koja sadrži biomasu i hidroksidni talog, se prazni posle impulsa protresanja i/ili, ako to zahteva slučaj, reciklira, posle sedimentacije, na početak postupka i/ili se nataloženi biološki aktivni mulj koristi za inokulaciju i reinokulaciju.

Postupak prema pronalasku je detaljno izložen u dole navedenim primerima i pratećim nacrtima gde:

Slika 1. prikazuje tehnološki postupak rešenja.

Slika 2. pokazuje merenje rezultata pri punjenju silikonskim peskom tokom probnog ciklusa proizvodnje prema pronalasku u trajanju od približno 80 dana

U slučaju slike 3. nitrifikaciono punjenje je granulirani aktivni ugalj (GAC).

U ciklusu prema slici 4. punjenje nitrifikacionog filtera je silikonski pesak i granulirani aktivni ugalj (GAC).

Slika 5. pokazuje podatke o prirodnom amonijumu, prirodnom gvožđu i prirodnom manganu u vodi iz prirodnog toka, kao i rezultate amonijuma, nitrita, gvožđa i mangana u vodi posle tretiranja u jedinici sigurnosnog filtera.

Slika 1. prikazuje tehnološki postupak rešenja. Oprema za odabranu primenu postupka prema pronalasku se može videti na slici 1. i koja se sastoji od aeracione jedinice 1,

mtrifikacionih stubova 2a, 2b, jedinice sigurnosnog filtera 3, sabirnog rezervoara 4 i pumpe 5. Na slici 1 su, takođe, prikazani ulazna voda koju treba obraditi RW, izlazna tretirana voda TW, ispuštena voda FW i mulj S, zatim prljava voda iz nitrifikacionog stuba SWN i sabrana voda SDW.

Prema slici 1. voda se uvodi u aeracionu jedinicu 1 izabranog sistema, gde je kiseonik rastvoren u vodi u skladu sa sadržinom amonijaka. Zatim se voda koja sadrži dovoljnu količinu rastvorenog kiseonika uvodi u paralelne nitrifikacione stubove 2a i 2b tako da protiče odozdo na gore. Srednja brzina ne treba da prelazi 85% početne brzine fluidizacije granularnog punjenja stubova u većem delu radnog vremena, to jest, radi u modu filtracije. U preovlađujućem delu, u prisustvu dovoljne količine kiseonika, biomasa se akumulira u prostoru između granula, zatim, u manjoj meri, biofilm smešten na površini granula će oksidovati ion amonijuma sadržanog u vodi u nitrat Mogući štetni gas sadržan u vodi, na primer metan, može biti pravilno odstranjen odabranim metodom deareacije, mogući sadržaj gvožđa i/ili mangana je nataložen i delimično je postao deo biomase. Za uklanjanje biomase i nataloženog sadržaja gvozdenog i manganskog porekla akumuliranih u punjenju, impulsivnim načinom je povećan dotok, povremeno i u kratkom periodu, do nivoa koji odgovara konačnom fluidnom stanju. Prljava voda koja izlazi iz punjenja narušena na ovaj način se sprovodi, za odgovarajući period, poželjno 10-15 minuta, u sabirni rezervoar 4, suspendovana materija se separiše, a izdvojena voda se, po potrebi, ponovo prerađuje od početka sistema uz pomoć pumpe 5. Mulj može čak biti upotrebljen kao inokulaciona materija ili tretiran kao otpad. Sadržaj gvožđa, mangana i drugih suspendovananih materija vode iz nitrifikacionih stubova 2a, 2b je mali, jedinica sigurnosnog filtera 3 serijski spojenog je sposobna da obezbedi vodu odličnog kvaliteta, kako prema zahtevima hernije, tako i mikrobiologije, čak i u slučaju punjenja od 30 m/h, bez prethodne dezinfekcije, pod pretpostavkom da se izvrši ispiranje vodom koja sadrži sterilizirajući agens. Kao punjenje sterilizacionog filtera je odabran silikonski pesak ili hidroantracit i silikonski pesak.

Slike 2, 3 i 4 prikazuju merenje rezultata u paralelnom poluproizvodnom ciklusu postupka prema pronalasku za duže vreme, blizu 80 dana. Na horizontalnoj osi grafikona je prikazan period vremena T ciklusa. Na slikama su pojačanim linijama prikazani sadržaji prirodnog amonijuma RA u netretiranoj vodi, a prikazani su i koncentracija amonijuma A i nitrita N u obrađenoj vodi.

U slučaju slike 2, tokom probe je, kao punjenje nitrifikacionog filtera, korišćen silikonski pesak. Iz slike se može videti da je od desetog dana od početka merenja, biološki proces stabilizovan i da su parametri obrađene vode pali ispod gornje vrednosti i stabilizovali se na tom niskom nivou.

U slučaju slike 3, kao punjenje nitrifikacionog filtera primenjen je granulirani aktivni ugalj GAC. U slučaju probe prema slici 4, kao punjenje nitrifikacionog filtera su korišćeni i silikonski pesak i granulirani aktivni ugalj GAC. Krivulje i rezultati postupka pokazuju sličnost sa rezultatima prikazanim na slici 2.

Slika 5 prikazuje rezultate probne proizvodnje u trajanju od 80 dana sa podacima o prirodnom amonijumu, prirodnom gvožđu i prirodnom manganu sadržanim u netretiranoj vodi, kao i amonijuma, nitrita, gvožđa i mangana sadržanih u tretiranoj vodi, uzetih posle jedinice sigurnosnog filtera. Na slici, pojačane linije prikazuju amonijum A, gvožđe Fe i mangan Mn, sadržane u netretiranoj vodi RW. Tanka linija na slici 5 prikazije, dalje, razvoj parametara sadržaja amonijuma A, gvožđa Fe i mangana Mn u tretiranoj vodi TW, potvrđujući da izlazni parametri postupka ostaju stabilni ispod graničnih vrednosti, čak i u slučaju značajne fluktuacije ulaznih vrednosti.

U odabranoj primeni postupka prema pronalasku, zasićenost kiseonikom se može održavati atmosferski, pod pritiskom, u punom ili delimičnom toku, zatim, prethodnim tretiranjem ozonom, u datom slučaju sterilizovanjem vazduha koji dolazi u kontakt sa vodom bakteriološkim filterom.

Kratkotrajna intenzivna protresanja fluidnih stanja dele postupak prečišćavanja vode na različite cikluse. Tokom protresanja,punjenje nitrifikacionih stubova 2a, 2b i preostali hidroksidni mulj i biomasa su promešani, a suvišak ciklusa je odstranjen. Posledica mešanja je da je proporcija biomase u aktivnom stanju konstantno promenljiva. Biomasa koja nije hranjenja u datom ciklusu može da očuva svoj biotički potencijal i aktivnost pod uslovom daje koncentracija preostalog rastvorenogOzminimum 1 mg/l.

Skoro čitavo radno vreme punjenja je zauzeto filtriranjem suprotno gravitaciji, tako da, sa izuzetkom od 10-20 minuta koliko traje pretresanje, sadržaj gvožđa i mangana u istočenoj vodi generalno ne prelazi 0.05 mg/l.

Količina suspendovanih materija iz sigurnosnog filtera je mala, međutim, zbog njihove biološke prirode, primena višeslojne filtracije sa punjenjem silikonskim peskom ili hidroantracitom i silikonskim peskom je opravdana.

Tokom 10-20 minuta posle protresanja voda koja sadrži hidroksidni mulj i višak biomase se reciklira na početak sistema, posle sedimentacije. Mulj iz sabirnog rezervoara 4 može biti korišćen za inokulaciju materijala posle aeracije.

Dezinfekcija pre sigurnosnog filtera 3 generalno nije potrebna, dovoljno je ispiranje vodom koja sadrži sterilizacioni agens.

Za obradu vode koja ne sadrži adsorbilne organske materije, kao granularni materijal koji sačinjava nitrifikaciono punjenje je odabran silikonski pesak sa zrnima veličine 0.4-0.8 mm, najbolje 0.4-0.6 mm. Punjenje podloge je 5-20 m/h, bolje 8-14 m/L Intenzitet impulsa protresanja je mnogostruk u odnosu na inicijelnu brzinu fluidizacije, u našem slučaju 50-80 m/h. Potrebno vreme protresanja zavisi od brzine narastanja punjenja i visine slobodnog prostora u mtirifikacionim stubovima 2a, 2b koji sadrže punjenje, ali generalno, u slučaju obrade vode koja ne sadrži adsorbilne organske materije ono iznosi 15 - 60 sekundi, a u slučaju kada voda sadrži adsorbilne organske materije 4-20 sekundi. Gornja granica zahtevanog vremena je uslovljena potrebom da se izbegne ispiranje punjenja koje je prouzrokovano narastanjem podloge.

Za obradu vode koja sadrži adsorbilne organske materije i/ili, u navedenom slučaju vode koja je prethodno tretirana ozonom, kao granularni materijal koji sačinjava nitrifikaciono punjenje je odabran granulirani aktivni ugalj (GAC), ili pesak i granulirani aktivni ugalj. Zrna granuliranog aktivnog uglja su dimenzije 0.8—1.6 mm. Punjenje podloge je 3-14 m/h, najbolje 6-10 m/h. U navedenom slučaju, pretežno u zavisnosti od obima, može se primeniti i kratkotrajno mućenje vazduhom. Intenzitet vazdušnog mućenja iznosi 20—40 m/h.

Prednosti vezane za ovaj pronalazak, pored gore navedenog, su sledeće: - Postupak pored odstranjivanja amonijuma i nitrita, odstranjivanjem sadržaja gvožđa i/ili mangana ostvaruje kompleksnu obradu vode koja odgovara postojećoj tehnologiji obrade vode. Ona može da se delimično promeni ili dopuni radi primene ovog postupka. - Postupak je, takođe, podoban za prihvatanje pojave iznenadnih viškova punjenja. Čak ni u lučaju povećanja sadržine amonijuma za 60-70% neće doći do pogoršanja kvaliteta vode u slučaju dovoljne količine kiseonika. - Postupak može da prihvati iznenadne promene u punjenju hidraulično, u rasponu od 20 do 80% ograničenja brzine fluidizacije. - Talog gvožđa/mangana koji je izdvojen iz vode koja prolazi kroz punjenje, ne povećava rezistentnost punjenja s obzirom da se ono fleksibilno širi. - Hidroksidni talog gvožđa/mangan je odličan prenosnik nitrifikacione biomase. Volumen biomase akumuliran u porama volumena punjenja je sadržalac volumena biomase smeštene na površini punjenja (silikonski pesak, GAC). - Čak 60% biomase akumulirane u nitrifikacionom stubu može biti obnovljeno i istočena prljava voda može biti upotrebljena za inokulaciju i reinokulaciju nitrifikacionih stubova. - Kratkotrajna protresanja osiguravaju mogućnost odstranjivanja viška biomase i bidroksida, dok je punjenje podobno da u potpunosti ukloni amonijum i nitrit i, posle protresanja, u roku od nekoliko minuta, zadrži gvožđe i mangan. - Takozvani sigurnosni filter(i) vezani posle nitrifikacionog stuba(ova) su sposobni da obezbede izuzetan kvalitet vode i sa stanovišta bakteriologije i sa stanovišta hernije, čak i pri brzini filtracije od 30 m/h. Nije potrebno dodavanje sterilizacionog agensa pre sigurnosnog filtera, dovoljno je isprati sigurnosni filter vodom koja sadrži sterilizacioni agens. - Operacija punjenja je stabilna, neosetljiva, u širokom rasponu, na različita punjenja, promene u koncentraciji amonijum-iona koja je pokrivena rastvorenim kiseonikom kao i na moguće zastoje u trajanju od nekoliko sati, čak i nekoliko puta dnevno, ili čak dvadesetčetvoročasovnog zatvaranja.

Claims (11)

1. Postupak obrade vode koja sadrži amonijak i/ili nitrit, u opisanom slučaju sa simultanim odstranjivanjem štetnog gasa, sadržaja gvožđa i/ili mangana, naznačen t i m e, što je voda uvedena u aeracionu jedinicu (1) optimalnog sistema, gde je količina kiseonika rastvorenog u vodi u skladu sa sadržajem amonijaka u njoj, zatim je voda navedena da teče odozdo na gore u nitrifikacionom stubu (2a, 2b...) koji je ispunjen granularnim materijalom, a sadržaj amonijaka u vodi je oksidovao u nitrat pomoću nitrifikacione bakterije akumulirane u volumenu pora punjenja, zatim je sadržaj koji je istekao tokom nitrifikacije uveden u jedinicu sigurnosnog filtera (3), a potom je, po potrebi, sadržaj štetnog gasa u vodi odstranjen i/ili sadržaj gvožđa i/ili mangana nataložen, a talog zadržan u nitrifikacionom stubu (2a, 2b...) kao i u punjenju jedinice sigurnosnog filtera (3), a punjenje nitrifikacionog stuba (2a, 2b...) je pretresano s vremena na vreme impulsivnim načinom i proizvedena prljava voda je uvedena u sabirni rezervoar (4).

2. Postupak prema zahtevu l,nazačen t i m e, što je kiseonik rastvoren atmosferski ili pod pritiskom, u punom ili delimičnom toku, što je u opisanom slučaju vazduh koji dolazi u kontakt sa vodom je prethodno tretiran u sterilizacionom filteru, ili ozonom, na takav način da voda posle nitrifikacije treba da sadrži 1-3 mg/l, poželjno 2 mg/l preostalog sadržaja kiseonika.

3. Postupak prema zahtevima li 2, naznačen time, što je nitrifikacija izvedena pri maksimalno 85% od početne brzine fluidizacije punjenja nitrifikacionog stuba (2a, 2b...).

4. Postupak prema zahtevima 1-3, naznačen time, što se impulsi slični pretresanju sprovode vodenim tokom ih vazdušnim dotokom

5. Postupak prema zahtevima 1-4, naznačen time, što se za nitrifikaciju vode koja ne sadrži adsorbilne organske materije kao punjenje koristi običan silikonski pesak koji se uobičajeno koristi za obradu vode, a u slučaju da voda sadrži adsorbilne organske materije, kao punjenje se koristi granulirani aktivni ugalj ih silikonski pesak i granulirani aktivni ugalj.

6. Postupak prema zahtevima 1-5, naznačen time, što se za obradu vode koja ne sadrži adsorbilne organske materije punjenje nitrifikacionog stuba (2a, 2b...) reguliše na 5- 20 m/h, poželjno na 8-14 m/h, intenzitet impulsa na 40-150 m/h, poželjno 50-80 m/h, a u slučaju vazdušnog protresanja, intenzitet vazduha na 30-60 m/h.

7. Proces prema zahtevima 1—4, naznačen time, što se za obradu vode koja sadrži adsorbilne organske materije punjenje nitrifikacionog stuba (2a, 2b...) reguliše na 3-14 m/h, poželjno na 6-10 m/h, intenzitet impulsa na 25-60 m/h, poželjno na 30-50 m/h, a u slučaju vazdušnog protresanja, intenzitet vazduha na 20-40 m/h.

8. Postupak prema zahtevima 1-4 i 7, naznačen time, što se pri obradi vode koja ne sadrži adsorbilne organske materije impulsi protresanja sprovode svakih 3-24 sata, bolje 6- 12 sati, na period od 15-60 sekundi.

9. Postupak prema zahtevima 1-8, naznačen time, što se pri obradi vode koja sadrži adsorbilne organske materije impulsi protresanja sprovode svakih 3-24 sata, bolje 6-12 sati, na period od 4-20 sekundi.

10. Postupak prema zahtevima 1-9, naznačen time, što se voda filtrira, posle nitrifikacije, u jedinici sigurnosnog filtera (3), pri punjenju od 12-36 m/h, kroz silikonski pesak ih hidroantracit i silikonski pesak.

11. Postupak prema zahtevima 1-10, naznačen time, što se voda sa povećanim sadržajem suspendovanih materija koja sadrži biomasu i talog hidroksidnog porekla, ispušta posle impulsa sličnih pretresanju i/ih, po potrebi, reciklira, posle sedimentacije, na početak postupka i/ili se nataloženi biološki aktivni mulj koristi za inokulaciju i reinokulaciju.