RS20050715A

RS20050715A - Uređaj i postupak za optimalnu kontrolu snage za višeslojni optički disk

Info

Publication number: RS20050715A
Application number: YUP-2005/0715A
Authority: RS
Inventors: Hubert Martens; Wilhelms Koppers; Jacob Nijboer; Den Oetelaar Ronald Van; Pierre Woerle
Original assignee: Koninklijke Philips Electronics N.V.
Priority date: 2003-03-24
Filing date: 2004-03-11
Publication date: 2006-12-15
Also published as: EP1609145A2; BRPI0408633A; CA2521002A1; TW200501078A; US20060181983A1; AR043764A1; CN1764968A; MXPA05010078A; WO2004086393A2; JP2006521651A; WO2004086393A3; RU2005132594A

Abstract

Postupak za snimanje informacije na višeslojnom nosiocu zapisa obuhvata proces kontrole snage za podešavanje snage za snimanje zraka za snimanje za donji sloj (41) za snimanje. Prvo se snima gornja oblast u gornjem sloju (40) za snimanje, tj. sloju za snimanje koji je najbliži ulaznoj strani lasera na nosiocu zapisa. Zatim se zona (60) za kontrolu snage smešta na donji sloj za snimanje tako da gornja oblast u suštini pokriva opseg radijalnih pozicija na gornjem sloju za snimanje koji odgovara opsegu radijalnih pozicija zone za kontrolu snage na donjem sloju (41) za snimanje. Konačno se izvršava proces optimalne kontrole snage (OPC) za podešavanje snage za snimanje zraka za donji sloj za snimanje snimanjem kontrolnog uzorka obrazovanog znakovima u zoni za kontrolu snage.

Description

Optimalna kontrola snage za višeslojni optički disk

Pronalazak se odnosi na nosilac zapisa tipa na kome se može snimati, odnosno nosilac zapisa upisivog tipa koji je namenjen za snimanje informacije upisivanjem znakova u stazi.

Pronalazak se dalje odnosi na uređaj za skeniranje nosioca zapisa, kao i na postupak za dobijanje informacija sa nosioca zapisa.

Višeslojni medijum za optičko snimanje je poznat iz US prijave patenta US2002/0150005. Ovaj nosilac zapisa ima vodeći žljeb koji se obično naziva prethodno izvedenim žljebom koji je namenjen za ukazivanje na pozicije staza u kojima informacija treba da bude predstavljena na unapred definisani način upisivanjem znakova koji se mogu optički očitavati. Prethodno izvedeni žljeb meandrira uz periodično skretanje staze u poprečnom smeru (što se dalje naziva vobulacijom). Period vobulacije može varirati u zavisnosti od dodatne informacije, kao što su adrese. Uređaj za skeniranje ima glavu za generisanje zraka odn. snopa zračenja za skeniranje staze. Tokom pomenutog skeniranja znaci se detektuju zahvaljujući varijacijama refleksivnosti skenirane površine. Varijacije u intenzitetu reflektovanog zračenja detektuje glavni sistem za detekciju. Osim toga, uređaj za skeniranje ima pomoćne detektore za generisanje servo signala za praćenje baziranih na prethodno izvedenom žljebu za detektovanje prostorne devijacije odn. odstupanja glave u odnosu na stazu. Servo signali za praćenje se koriste za upravljanje aktuatorima radi pozicioniranja glave u odnosu na stazu. Varijacije perioda vobulacije se detektuju u cilju dobijanja pomoćne informacije, npr. adresne informacije. Na nekoliko slojeva mogu biti prethodno snimljeni kontrolni uzorci da bi se optimiziralo fokusiranje za svaki od tih slojeva. Međutim, za svaki sloj za snimanje se ne može lako optimizirati snaga za snimanje.

Zbog toga je cilj predmetnog pronalaska da se realizuje postupak za snimanje informacije na nosiocu zapisa, kao i uređaj za snimanje i nosilac zapisa koji dozvoljavaju pouzdanu optimalnu kontrolu snage (engl. 'optimum power control', skr. OPC).

Prema prvom aspektu predmetnog pronalaska ovaj cilj je ostvaren postupkom za snimanje informacije na nosiocu zapisa tipa na kome se može snimati upisivanjem znakova u stazi na sloju za snimanje pomoću snopa zračenja koji ulazi kroz ulaznu, odn. radnu površinu nosioca zapisa, koji nosilac zapisa ima prvi sloj za snimanje i drugi sloj za snimanje, pri čemu se prvi sloj za snimanje nalazi na poziciji koja je bliža ulaznoj površini od drugog sloja za snimanje, koji postupak obuhvata korak kontrole snage za podešavanje snage zraka za snimanje za drugi sloj za snimanje, pri čemu korak kontrole snage obuhvata snimanje kontrolnog uzorka obrazovanog znakovima u zoni za kontrolu snage koja se nalazi na drugom sloju za snimanje, i korak snimanja na gornjem sloju koji prethodi koraku kontrole snage, pri čemu korak snimanja na gornjem sloju obuhvata upisivanje znakova u gornjoj oblasti prvog sloja za snimanje, koja gornja oblast u suštini pokriva opseg radijalnih pozicija na prvom sloju za snimanje koji odgovara opsegu radijalnih pozicija zone za kontrolu snage na drugom sloju za snimanje.

Prema drugom aspektu predmetnog pronalaska ovaj cilj je ostvaren uređajem koji je definisan u zahtevu 7.

Prema trećem aspektu predmetnog pronalaska ovaj cilj je ostvaren nosiocem zapisa koji je definisan u zahtevu 10.

Efekat ovih mera je taj da se zona za kontrolu snage za drugi sloj za snimanje nalazi na radijalnoj poziciji za koju prvi sloj za snimanje ima definisano svojstvo transmisije odn. propusnosti, ti. podaci su snimljeni na radijalnoj oblasti iznad zone za kontrolu snage. Treba naglasiti da se korak nazvan "korak snimanja na gornjem sloju za snimanje gornje oblasti' odnosi na snimanje na sloju najbližem ulaznoj površini za laser, koja se može nalaziti ispod ili iznad aktuelnog nosioca zapisa. Pozicija zone za kontrolu snage na drugom sloju za snimanje može se dobiti odn. očitati sa nosioca zapisa. Ovo ima tu prednost što se onda optimalna snaga za snimanje pouzdano određuje sa drugog sloja za snimanje.

Pronalazak je takođe baziran na sledećem otkriću. Pronalazači su uočili da na optimalnu snagu za upisivanje znakova na sloju za snimanje koji nije prvi sloj za snimanje koji je najbliži laseru utiče transmisija, odn. propusnost bližih slojeva. Takođe je uočeno da zbog organizacije podataka redosled snimanja na slojevima za snimanje nije slučajan, već da obično napreduje od najbližih slojeva prema slojevima koji su udaljeniji od lasera. Zbog toga se snaga za snimanje za udaljenije slojeve najbolje optimizira preko snimljenih bližih slojeva, što se ostvaruje prvo snimanjem na bližem sloju (ili slojevima) bar u radijalnoj oblasti koja odgovara zoni za kontrolu snage sloja koji je udaljeniji pre izvršavanja optimizacije snage na tom udaljenijem sloju.

U jednom primeru izvođenja postupka, pri čemu se na nosiocu zapisa staza na prvom sloju za snimanje pruža spiralno u prvom smeru, dok se staza na drugom sloju za snimanje pruža spiralno u drugom smeru koji je suprotan od prvog smera radi obrazovanja dva dela oblasti za snimanje koji su logički razdvojeni srednjom zonom koju fizički obrazuju prvi srednji deo koji je smešten na kraju prvog sloja za snimanje i drugi srednji deo koji je smešten na početku drugog sloja za snimanje, kojoj oblasti za snimanje prethodi uvodna zona koja je smeštena na početku prvog sloja za snimanje i koja je praćena sa izvodnom zonom koja je smeštena na kraju drugog sloja za snimanje, pri čemu korak snimanja na gornjem sloju obuhvata upisivanje znakova u gornjoj oblasti u smeru prema spolja od unutrašnje radijalne pozicije prema spoljašnjoj radijalnoj poziciji, dok korak kontrole snage obuhvata snimanje kontrolnog uzorka obrazovanog znakovima u zoni za kontrolu snage u smeru prema unutra od spoljašnje radijalne pozicije prema unutrašnjoj radijalnoj poziciji. Nosilac zapisa se naziva nosiocem zapisa tipa sa stazama suprotnih smerova (engl. 'opposite track path', skr. OTP). Ovo ima tu prednost što na nosiocu zapisa OTP tipa radijalna oblast na bližem sloju odgovara zoni za kontrolu snage na udaljenijem sloju.

U primeru izvođenja postupka korak snimanja na gornjem sloju obuhvata upisivanje znakova koji obrazuju uvodnu zonu. Ovo ima tu prednost što je uvodna zona koja treba da bude snimljena na prvom sloju za snimanje usklađena za standardizovanim formatima za snimanje. U sledećem primeru izvođenja korak snimanja na gornjem sloju obuhvata upisivanje znakova koji obrazuju prvi srednji deo. Ovo ima tu prednost što se raspoloživa zona za kontrolu snage nalazi u blizini spoljašnjeg prečnika nosioca zapisa. Uočeno je da se vrednost optimalne snage za snimanje za unutrašnju poziciju za snimanje može neznatno razlikovati od njene vrednosti za spoljašnju poziciju za snimanje.

Drugi prvenstveni primeri izvođenja uređaja prema pronalasku dati su u narednim zahtevima.

Ovi i drugi aspekti pronalaska biće jasni i objašnjeni sa pozivom na primere izvođenja koji su u narednom opisu dati samo radi ilustracije i sa pozivom na priloženi nacrt, na kome:

Fig. la prikazuje nosilac zapisa u obliku diska (horizontalna projekcija),

Fig. lb prikazuje poprečni presek nosioca zapisa,

Fig. lc prikazuje primer vobulacije staze,

Fig. 2 prikazuje uređaj za snimanje za izvođenje optimalne kontrole snage za različite slojeve na nosiocu zapisa,

Fig. 3 prikazuje višeslojni optički disk,

Fig. 4 prikazuje šematski nosilac zapisa sa stazama suprotnih smerova,

Fig. 5a prikazuje zonu za kontrolu snage za OPC na sloju LI dvoslojnog OTP diska,

Fig. 5b prikazuje zonu za kontrolu snage za OPC na sloju LI đvoslojnog PTP diska,

Fig. 6 prikazuje ADIP informaciju u modulaciji vobulacije, i

Fig. 7 prikazuje uređaj za demodulaciju vobulacije.

Elementi na slikama koji odgovaraju elementima koji su već bili prethodno opisani imaju iste pozivne oznake.

Na Fig. la je prikazan nosilac 11 zapisa u vidu diska na kome se nalazi staza 9 i centralni otvor 10. Staza 9 je izvedena u vidu spiralno oblikovanih zavojaka koji obrazuju u suštini paralelne staze na informacionom sloju. Nosilac zapisa može biti optički disk koji ima informacioni sloj na kome se može snimati. Primeri diskova na kojima se može snimati su CD - R i CD - RW, kao i DVD+RW. Staza 9 na nosiocu zapisa tipa na kome se može snimati, odnosno upisivog tipa označena je sa prethodno izvedenom strukturom koja se pravi tokom izrade praznog nosioca zapisa, na primer, u vidu prethodno izvedenog žljeba. Informacija snimljena na informacionom sloju je predstavljena znacima snimljenim duž staze koji se mogu optički detektovati. Znakove obrazuju varijacije prvog fizičkog parametra i zato oni imaju drugačija optička svojstva od svog okruženja. Znaci se mogu detektovati varijacijama reflektovanog zraka, npr. varijacijama refleksije.

Fig. lb predstavlja poprečni presek nosioca 11 zapisa upisivog tipa duž linije b - b, na kome je providna osnova 15 snabdevena sa slojem 16 za snimanje i zaštitnim slojem 17. Prethodno izvedenu strukturu obrazuje, na primer, prethodno izvedeni žljeb 14 koji omogućava glavi za snimanje/reprodukciju da tokom skeniranja sledi stazu 9. Prethodno izvedeni žljeb 14 može biti izveden kao kanal ili izbočina ili može biti izveden u materijalu čija optička svojstva se razlikuju od materijala prethodno izvedenog žljeba. Prethodno izvedena struktura može biti obrazovana pravilno raspoređenim delovima staze ili prethodno izvedenim udubljenjima koji uzrokuju periodičnu pojavu servo signala. Nosilac zapisa može biti namenjen za memorisanje informacije u realnom vremenu, na primer video ili audio informacije, ili neke druge informacije, kao što su kompjuterski podaci.

Na Fig. lc je prikazana vobulacija staze. Na ovoj slici je prikazana periodična varijacija bočne pozicije staze, takozvana vobulacija. Ova varijacija izaziva pojavu dodatnog signala u pomoćnim detektorima, npr. u dvotaktnom kanalu generisanom parcijalnim detektorima u centralnoj tački u glavi uređaja za skeniranje. Vobulacija je, na primer, frekventno modulisana, a informacija o poziciji je kodirana u modulaciji. Odgovarajući opis vobulacije prikazane na Fig. 1 u stanju tehnike je CD sistem kojim se može snimati, a koji je snabdeven informacijom o disku koja je kodirana na opisani način, nalazi se u US 4,901,300 (PHN 12.398) i US 5,187,699. (PHQ 88.002).

Tokom očitavanja skeniranjem modulacija vobulacije se može detektovati pomoću drugog tipa varijacija zračenja, kao što je varijacija intenziteta duž poprečnog preseka reflektovanog zraka koju mogu detektovati segmenti detektora ili dodatni detektori za generisanje servo signala za praćenje. Detektovanje vobulacije za servo sistem za praćenje kod napred navedenog CD - R i CD - RW sistema prikazanog na Fig. 6 je dobro poznato, dok je demodulacija vobulacije prikazana na Fig. 7.

Korisnički podaci se mogu snimiti na nosiocu zapisa znakovima koji imaju diskretne dužine u jedinicama koje se nazivaju kanalnim bitovima, na primer, u skladu sa šemom, odn. metodom kanalnog kodiranja za CD ili DVD. Znakovi imaju dužine koje odgovaraju ćelom broju dužina kanalnih bitovaT. Najkraći znaci koji se koriste imaju dužinu jednaku unapred definisanom minimalnom broju d dužina kanalnih bitova T da bi se mogli detektovati skeniranjem tačke na stazi koja ima efektivni prečnik koji je obično približno jednak dužini najkraćeg znaka.

Prema pronalasku nosilac zapisa je višeslojni nosilac zapisa koji ima modulaciju prethodno izvedene strukture za kodiranje informacije za kontrolu snage koja ukazuje na lokaciju zone za kontrolu snage na donjem sloju za snimanje, kao što je šematski prikazano sa oblasti 12 na Fig. la. Na Fig. 6 je dat jedan primer izvođenja za kodiranje kontrolne informacije u ADIP - u. Informacija za kontrolu snage se alternativno kodira u prethodno izvedenim udubljenjima, kao kod DVD - RW, ili prethodno utisnutoj oblasti sa podacima korišćenjem udubljenja i polja, kao kod diskova koji se mogu samo očitavati.

Treba naglasiti da izraz 'gornji' (i 'donji') ukazuje samo na sloj koji je najbliži ulaznoj površini za laser (i sloj koji je udaljeniji od nje), koji se u praksi može nalaziti na gornjoj strani ili donjoj strani nosioca zapisa u zavisnosti od lokacije lasera. Zona za kontrolu snage je namenjena za izvođenje procesa optimalne kontrole snage (OPC) za podešavanje snage za snimanje snopa zračenja za drugi sloj za snimanje. Proces kontrole snage prvo počinje upisivanjem znakova na gornjoj oblasti prvog sloja za snimanje. Gornja oblast pokriva opseg radijalnih pozicija na gornjem sloju za snimanje koji odgovara opsegu radijalnih pozicija zone za kontrolu snage na donjem sloju za snimanje. Posle okončanja snimanja na gornjoj oblasti, u zoni za kontrolu snage se snima kontrolni uzorak obrazovan znakovima, na primer, korišćenjem različito podešenih parametara snage da bi se odredila optimalna snaga za snimanje. Generalno, takvi procesi za podešavanje parametara snage su dobro poznati za uređaje za snimanje na jednoslojnim optičkim diskovima, kao što su CD - R ili DVD+RW. Treba naglasiti da će u praktičnim okolnostima zona za kontrolu snage predstavljati mnoštvo zavojaka staze, ti. oblast koja ima prstenast

oblik od početne do krajnje radijalne pozicije.

Na Fig. 2 je prikazan uređaj za snimanje za izvođenje optimalne kontrole snage za različite slojeve na nosiocu zapisa. Ovaj uređaj je opremljen sa sredstvom za skeniranje staze na nosiocu zapisa 11, pri čemu pomenuto sredstvo obuhvata pogonski uređaj 21 za obrtanje nosioca zapisa 11, glavu 22, servo uređaj za pozicioniranje glave 22 u odnosu na stazu i upravljački uređaj 20. Glava 22 ima optički sistem poznatog tipa za generisanje snopa zračenja 24 koji se vodi kroz optičke elemente za fokusiranje u tačku 23 zračenja na stazi informacionog sloja na nosiocu zapisa. Snop zračenja 24 se generiše izvorom zračenja, npr. laserskom diodom. Glava dalje sadrži aktuator za fokusiranje (nije prikazan) za pomeranje fokusa snopa zračenja 24 duž optičke ose pomenutog snopa i aktuator za praćenje za fino pozicioniranje tačke 23 u radijalnom smeru u odnosu na centar staze. Aktuator za praćenje može imati kalemove za radijalno pomeranje optičkog elementa ili, alternativno, može biti prilagođen za promenu ugla reflektujućeg elementa. Aktuatori za fokusiranje i praćenje su pogonjeni aktuatorskim signalima iz servo uređaja 25. Za očitavanje se detektuje zračenje koje reflektuje informacioni sloj detektorom uobičajenog tipa, npr. diodom sa četiri kvadranta smeštenom u glavi 22 za generisanje detektorskih signala spregnutom sa uređajem 31 postavljenim za prednje strane za generisanje različitih skenirajućih signala, uključujući i glavni skenirajući signal 33 i signale greške 35 za praćenje i fokusiranje. Signali greške 35 su povezani sa uređajem 32 za demodulaciju prethodno izvedene staze za dobijanje odn. određivanje fizičkih adresa i drugih upravljačkih informacija iz modulacije prethodno izvedene staze, kao što su modulacija vobulacije ili prethodno izvedena udubljenja. Detaljno opisani primer izvođenja modulacije vobulacije je prikazan na Fig. 6. Glavni skenirajući signal 33 obrađuje glavni procesor 30 za očitavanje uobičajenog tipa koji obuhvata demodulator, deformater i izlazni uređaj za dobijanje ove informacije.

Ovaj uređaj je snabdeven sa sredstvom za snimanje namenjenim za snimanje informacije na nosiocu zapisa tipa na kome se može snimati ili na kome se može ponovo snimati, na primer CD - R ili CD

- RW ili DVD+RW ili BD. Sredstvo za snimanje sadejstvuje sa glavom 22 i uređajem 31 postavljenim sa prednje strane radi generisanja snopa zračenja za snimanje i ima sredstvo za snimanje namenjeno za obradu ulazne informacije da bi se generisao signal za snimanje za pogon uređaja 22, koje sredstvo za snimanje obuhvata ulazni uređaj 27, formater 28 i modulator 29. Da bi se snimila informacija snopom zračenja se upravlja tako da u sloju za snimanje stvori znakove koji se mogu optički detektovati. Znaci mogu biti u bilo kom obliku koji se može optički očitavati, npr. u obliku oblasti sa koeficijentom refleksije koji se razlikuje od njihovog okruženja, a koji se dobija kada se snima u materijalima kao što su boja, legura ili fazne promene materijala ili u obliku oblasti sa smerom polarizacije koji je drugačiji od njegovog

okruženja, koje se dobijaju kada se snima u magneto - optičkom materijaju.

Snimanje i očitavanje informacije za snimanje optičkih diskova i formatiranje, korekcija greške i pravila kanalnog kodiranja su dobro poznati iz stanja tehnike, npr. za CD ili DVD sistem. U jednom primeru izvođenja ulazni uređaj 27 ima sredstvo za kompresiju ulaznih signala, kao što je analogni audio i/ili video ili digitalni nekomprimovani audio/video. Podesno sredstvo za kompresiju videa je opisano u MPEG standardima, MPEG -1 je definisan u ISO/IEC 11172, a MPEG - 2 je definisan u ISO/IEC 13818. Alternativno, ulazni signal može biti već kodiran u skladu sa takvim standardima.

Upravljački uređaj 20 upravlja skeniranjem i dobijanjem odn. očitavanjem informacije i može biti prilagođen za prijem komandi od korisnika ili od glavnog kompjutera. Upravljački uređaj 20 je povezan preko upravljačkih linija 26, npr. sistemskog basa (magistrale) sa drugim uređajima u ovom uređaju. Upravljački uređaj 20 ima upravljačko integrisano kolo, na primer mikroprocesor, programsku memoriju i interfejse za izvođenje procesa i funkcija koje su opisane u nastavku. Upravljački uređaj 20 se takođe može koristiti kao automat sa konačnim stanjima u logičkim kolima. Prema pronalasku upravljački uređaj izvršava funkciju procesa optimalne kontrole snage kao što je opisano u nastavku. U jednom primeru izvođenja upravljački uređaj vrši dobijanje informacije za kontrolu snage iz prethodno izvedenog žljeba pomoću uređaja 32 za demodulaciju vobulacije.

Na Fig. 3 prikazan je višeslojni optički disk. L0 je prvi sloj 40 za snimanje, a LI je drugi sloj 41 za snimanje. Prvi providni sloj 43 pokriva prvi sloj za snimanje, razdvajajući sloj 42 razdvaja dva sloja 40,41 za snimanje, a osnovni sloj 44 je prikazan ispod drugog sloja 41 za snimanje. Prvi sloj 40 za snimanje je smešten na poziciji koja je bliža ulaznoj površini 47 nosioca zapisa od drugog sloja 41 za snimanje. Laserski zrak je prikazan u prvom stanju 45 kada je fokusiran na L0 sloj, odnosno laserski zrak je prikazan u drugom stanju 46 kada je fokusiran na LI sloj. U jednom primeru izvođenja najmanje jedan od slojeva za snimanje ima modulaciju prethodno izvedene staze kojom se kodira informacija za kontrolu snage koja ukazuje na lokaciju zone za kontrolu snage, na primer, modulaciju prethodno izvedene staze ADIP - a kao što je prikazano na Fig. 6.

Na tržištu se nalaze višeslojni diskovi kao već prethodno snimljeni diskovi koji se mogu samo očitavati, kao što su DVD - ROM ili DVD - Video. Nedavno je predložen dvoslojni DVD+R disk, pri čemu bi ovaj disk prvenstveno trebao da bude kompatibilan sa standardom za dvoslojni DVD - ROM. Nivoi refleksije za oba sloja su >18%. L0 sloj ima transmisiju, odn. propusnost od oko 50 - 70%. Razdvajajući sloj koji razdvaja slojeve obično ima debljinu između 30 i 60 um. LI sloj ima visoku refleksiju i mora biti veoma osetljiv. Takođe su predloženi i dvoslojni diskovi na kojima se može ponovo snimati. L0 sloj ima transmisiju, odn. propusnost od oko 40 - 60%. Efektivna refleksija oba sloja je obično 7%, mada su moguće i manje i veće vrednosti (3% -18%). Takođe se razmatraju optički medijumi na kojima se može snimati i oni na kojima se može ponovo snimati koji imaju 3 ili više slojeva.

Zbog tražene kompatibilnosti sa postojećim standardizovanim nosačima zapisa koji se mogu samo očitavati, kao što je DVD - ROM standard, postoje dve raspoložive opcije za konfiguraciju diska za dvoslojni disk DVD tipa na kome se može snimati (ili na kome se može ponovo snimati). Ove dve opcije su nazivaju 'sa stazama paralelnih smerova' (engl. 'paralel track path', skr. PTP) i 'sa stazama suprotnih smerova' (engl. 'opposite track path', skr. OTP), što ukazuje na smer spirale u oba sloja. Kod PTP diskova postoji jedna informaciona zona po sloju (ukupno dve), dok kod OTP diskova postoji jedna informaciona zona koja se pruža preko dva sloja.

Na Fig. 4 je šematski prikazan nosilac zapisa sa stazama suprotnih smerova. Horizontalna strelica 51 pokazuje radijalnu poziciju (koja se raste prema spolja) a vertikalna strelica 52 pokazuje fizičke adrese, tj. brojeve sektora. Kriva 49 pokazuje da porast adresa na L0 sloju 40 ide prema spolja, dok kriva 50 pokazuje da adrese na LI sloju 41 rastu dalje kada se ide prema unutra. Zona za snimanje ima prvu zonu 54 za podatke na LO i drugi deo 57 na sloju LI, prekinute sa srednjom zonom koju obrazuju prvi srednji deo 55 na kraju LO sloja 40 za snimanje i drugi srednji deo 56 na početku (u smeru staze) LI sloja 41 za snimanje. Strelice u zonama 54,57 za podatke pokazuju smer spirale. Zoni za snimanje prethodi uvodna zona 53 na početku L0 sloja za snimanje, a završava se sa izvodnom zonom 58 na kraju LI sloja za snimanje. Treba naglasiti da višeslojni disk koji ima više od dva sloja može imati i treću srednju oblast na kraju drugog sloja za snimanje, i tako dalje. Izvodna zona se završava poslednjim slojem za snimanje. Prema pronalasku zona za kontrolu snage za svaki sloj je smeštena ispod gornje oblasti gornjeg sloja. Podaci se snimaju prvo na gornjoj oblasti pre nego što se snime kontrolni uzorci za kontrolu snage za donji sloj u zonama za kontrolu snage. U daljem tekstu se koristi izraz 'donji sloj' kod dvoslojnog diska za objašnjenje pronalaska, a smatra se da on obuhvata sve donje slojeve u slučaju da disk ima više od dva sloja.

Kod dvoslojnih, odnosno višeslojnih diskova je problem to što rezultat OPC zavisi od prisustva ili odsustva podataka u drugim slojevima. Kod DVD+R(W) - DL imamo specijalni zahtev da snimljeni diskovi treba da budu kompatibilni (što je više moguće) sa postojećim ROM standardom. Kod nosioca zapisa je obično u blizini unutrašnjeg ili spoljašnjeg oboda diska smeštena zona za kontrolu snage u LI sloju u radijalnoj oblasti koja odgovara propisanim upravljačkim podacima na L0 sloju za snimanje, na primer, uvodna zona na DVD - u, i/ili izvodna zona za PTP ili srednja zona za OTP. Zbog toga je zona za kontrolu snage na donjim slojevima smeštena radijalno u odnosu na gornju zonu u prvom (LO) sloju za snimanje, to jest treba da bude snimljena sa propisanim kontrolnim zonama.

Na Fig. 5a je prikazana zona za kontrolu snage za OPC na sloju LI dvoslojnog OTP diska. LO sloj 40 za snimanje počinje sa IDA oblasti 68 koja je praćena uvodnom zonom 53. Sa IDA je na LO označena unutrašnja pogonska oblast (engl. 'inner - drive area'); deo ove oblasti se može koristiti za OPC na LO. Strelice u slojevima za snimanje na dvoslojnom disku na kome se može snimati pokazuju smerove spiralnih staza, a naročito staza suprotnih smerova (OTP) za DVD. Strelica 67 pokazuje smer laserskog zraka u ulaznoj površini 47. Na sloju LI za snimanje je prikazana zona 60 za kontrolu snage za OPC (engl. 'Optimum Power Control"). Radijalna pozicija OPC zone unutar radijalne oblasti je pokrivena sa uvodnom zonom 53.

Na Fig. 5b je prikazana zona za kontrolu snage za OPC na sloju LI dvoslojnog PTP diska. LO sloj 40 za snimanje i LI sloj 41 za snimanje počinju sa jednom IDA oblasti 68 koja je praćena uvodnom zonom 53. LO sloj za snimanje 40 se završava izvodnom zonom 58. Strelice u slojevima za snimanje dvoslojnog diska na kome se može snimati pokazuju smerove spiralnih staza, a naročito staza paralelnih smerova (PTP) za DVD. Strelica 67 pokazuje smer laserskog zraka u ulaznoj površini 47. Na sloju LI za snimanje je zona 60 za kontrolu snage za OPC (Optimum Power Control) prikazana na radijalnoj poziciji u okviru radijalne oblasti pokrivene sa izvodnom zonom 58.

Kod DVD - ROM standarda za dvoslojne diskove u modu sa stazama suprotnih smerova (OTP) je definisana jedna informaciona zona koja se pruža preko dva sloja. Uvodna zona je smeštena na L0 i nalazi se u opsegu radijusa od 22.6 mm do radijusa od 24.0 mm. U slučaju staza paralelnih smerova (PTP)

postoje dve informacione zone, koje su smeštene na odvojenim slojevima i zbog toga svaki sloj ima svoju sopstvenu uvodnu zonu (sa istim radijusom kao i OTP L0). U oba slučaja uvodna zona sadrži upravljačku informaciju i treba da bude prisutna uvek kada DVD plejer treba da očita diskove. Pošto L0 uvodna zona mora biti uvek definisana, ona se može snimiti direktno posle prvog OPC procesa na L0 kada se umetne prazan disk. U slučaju OTP diska, oblast u LI ispod L0 uvodne oblasti ne mora da sadrži korisničku informaciju (već nikakvu ili izvodnu). Zbog toga se ona koristi za OPC na LI. Uzimajući u obzir efekat debljine razdvajajućeg sloja i radijalne prstenaste oblasti bez staza kod centra diska sledi da zona za kontrolu snage za OPC na LI može biti smeštena na radijusu od 22.7 mm do 23.9 mm na LI.

Na Fig. 6 je prikazana ADIP informacija u modulaciji vobulacije. Modulacija vobulacije koja kodira dodatnu informaciju se naziva adresa u prethodno izvedenom žljebu (engl. 'Addres In Pregroove', skr. ADIP) u DVD+RVV sistemu. Svaki ADIP bit 65 obrazuje jedan ADIP sinhronizacioni bit (jedan period vobulacije 64 odgovara 32 kanalna bita), praćen sa poljem ADIP sinhronizacione reči (3 perioda vobulacije) i poljem za ADIP bitove podataka od 4 perioda vobulacije, koje je konačno praćeno sa 85 monotona (tj. nemodulisana) perioda vobulacije. Na slici je prikazana prva vobulacija 61 koja je kodirana kao ADIP sinhronizaciona reč, u kojoj polje za sinhronizacionu reč ima inverzne vobulacije, a polje za bitove podataka ima nemodulisane vobulacije. Druga vobulacija 62 kodira vrednost 0 bita podataka, a treća vobulacija kodira vrednost 1 bita podataka. Informacija za kontrolu snage može biti kodirana pomoću ADIP bitova podataka.

Na Fig. 7 je prikazan uređaj za demodulaciju vobulacije. Ulazni uređaj 71 obezbeđuje dvotaktni signal koji se dobija od glave koja skenira stazu. Filter 72 filtrira signal visokopropusnim i niskopropusnim filterima radi izolovanja frekvencije vobulacije i generisanja vobulacionog signala. Fazno sinhronizovano kolo 73 je sinhronizovano sa frekvencijom vobulacije i pomoću 32x multiplikatora 75 generiše sinhroni takt za snimanje radi upisivanja znakova u blokovima kanalnih bitova. Sinhroni vobulacioni uređaj 74 obezbeđuje period sinhronizacije vobulacije za multiplikator 76 koji takođe prima vobulacioni signal. Izlaz iz multiplikatora 76 se integrali u uređaju 77 za integraljenje i kopiranje, čiji izlaz se uzorkuje, odnosno sempluje odabiračem pre prispeća u sinhroni detektor 78 sa pragom detekcije koji je povezan sa sinhronizatorom ADIP bitova koji detektuje sinhronizaciju ADIP bitova. Drugom multiplikatoru 81 se dovode 4 perioda vobulacije, koji imaju po dve inverzne i dve neinverzne vobulacije, dok se na drugi ulaz dovodi vobulacioni signal za sinhronu detekciju tokom 4 perioda vobulacije. Drugi uređaj 82 za integraciju i kopiranje integrali izlazni signal multiplikatora 82, dok detektor 83 odstupanja vrednosti bita sa pragom detekcije detektuje vrednosti kodiranih bitova. Informacija za kontrolu snage se može dobiti iz ADIP bitova podataka.

Mada je pronalazak prevashodno objašnjen pomoću primera izvođenja u kojima se koriste optički diskovi bazirani na promeni refleksije, pronalazak je takođe podesan i za druge nosioce zapisa, kao što su pravougaone optičke kartice, magnete - optički diskovi ili bilo koji drugi tip sistema za memorisanje informacija koji ima prethodno izvedeni kontrolni uzorak na nosiocu zapisa na kome se može snimati. Treba naglasiti da u ovom dokumentu izraz 'obuhvata' ne isključuje prisustvo drugih elemenata ili koraka pored onih koji su navedeni i da izrazi 'jedan' ili 'jedna' koji prethode nekom elementu ne isključuju prisustvo više takvih elemenata, kao i da bilo koja od pozivnih oznaka ne ograničava obim patentnih zahteva, tako da pronalazak može biti primenjen i hardverski i softverski, te da nekoliko 'sredstava' ili 'uređaja' mogu biti predstavljeni jednim istim delom hardvera ili softvera. Dalje, obim pronalaska nije ograničen samo na ove primere izvođenja, već je pronalazak sadržan u svakoj novoj karakteristici ili kombinaciji karakteristika koje su gore opisane.

Claims

1. Postupak za snimanje informacije na nosiocu zapisa tipa na kome se može snimati upisivanjem znakova u stazi na sloju za snimanje pomoću zraka odn. snopa zračenja koji prolazi kroz ulaznu površinu (47) nosioca zapisa, koji nosilac zapisa obuhvata - prvi sloj (40) za snimanje i drugi sloj (41) za snimanje, pri čemu se prvi sloj za snimanje nalazi na poziciji koja je bliža ulaznoj površini od drugog sloja za snimanje, koji postupak obuhvata - korak kontrole snage (OPC) za podešavanje snage za snimanje zraka za drugi sloj za snimanje, pri čemu korak kontrole snage obuhvata snimanje kontrolnog uzorka obrazovanog znakovima u zoni za kontrolu snage koja se nalazi na drugom sloju za snimanje, i - korak snimanja na gornjem sloju koji prethodi koraku kontrole snage, pri čemu korak snimanja na gornjem sloju obuhvata upisivanje znakova u gornjoj oblasti prvog sloja za snimanje, koja gornja oblast u suštini pokriva opseg radijalnih pozicija na prvom sloju za snimanje koji odgovara opsegu radijanih pozicija zone za kontrolu snage na drugom sloju za snimanje.

2. Postupak prema zahtevu 1, pri čemu se na nosiocu zapisa staza na prvom sloju za snimanje pruža spiralno u prvom smeru, dok se staza na drugom sloju za snimanje pruža spiralno u drugom smeru koji je suprotan prvom smeru radi obrazovanja dva dela oblasti za snimanje koji su logički razdvojeni srednjom zonom koju fizički obrazuju prvi srednji deo koji je smešten na kraju prvog sloja za snimanje i drugi srednji deo koji je smešten na početku drugog sloja za snimanje, kojoj oblasti za snimanje prethodi uvodna zona koja je smeštena na početku prvog sloja za snimanje i koja je praćena izvodnom zonom koja je smeštena na kraju drugog sloja za snimanje, pri čemu korak snimanja na gornjem sloju obuhvata upisivanje znakova u gornjoj oblasti u smeru prema spolja od unutrašnje radijalne pozicije prema spoljašnjoj radijalnoj poziciji, dok korak kontrole snage obuhvata snimanje kontrolnog uzorka obrazovanog znakovima u zoni za kontrolu snage u smeru prema unutra od spoljašnje radijalne pozicije prema unutrašnjoj radijalnoj poziciji.

3. Postupak prema zahtevu 2, pri čemu korak snimanja na gornjem sloju obuhvata upisivanje znakova koji obrazuju uvodnu zonu, i/ili korak snimanja na gornjem sloju obuhvata upisivanje znakova koji obrazuju prvi srednji deo.

4. Postupak prema zahtevu 1, pri čemu se korak snimanja na gornjem sloju izvršava jednom radi upisivanja znakova u gornjoj oblasti koja je dovoljno velika za pokrivanje opsega radijalnih pozicija koji odgovara opsegu radijalnih pozicija na prvom sloju za snimanje koji odgovara opsegu radijalnih pozicija velike zone za kontrolu snage na drugom sloju za snimanje što dozvoljava da se korak kontrole snage izvršava više puta, a naročito tokom više sesija snimanja.

5. Postupak prema zahtevu 1, pri čemu svaki sloj za snimanje na nosiocu zapisa ima prethodno snimljeni uzorak, i pri čemu postupak obuhvata korak dobijanja informacije za kontrolu snage koja je kodirana u prethodno snimljenom uzorku koja ukazuje na lokaciju zone za kontrolu snage na drugom sloju za snimanje.

6. Postupak prema zahtevu 1, pri čemu je nosilac zapisa optički disk i korak snimanja na gornjem sloju obuhvata upisivanje znakova na radijalnoj poziciji gornje oblasti na prvom sloju za snimanje smeštenoj u suštini između 22.6 mm i 24.0 mm radijalno, dok je zona za kontrolu snage na drugom sloju za snimanje smeštena na odgovarajućim radijalnim pozicijama, a naročito između 22.7 mm i 23.9 mm radijalno.

7. Uređaj za snimanje informacije na nosiocu zapisa tipa na kome se može snimati upisivanjem znakova u stazi na sloju za snimanje pomoću zraka odn. snopa zračenja koji ulazi kroz ulaznu površinu na nosiocu zapisa, koji nosilac zapisa obuhvata - prvi sloj (40) za snimanje i drugi sloj (41) za snimanje, pri čemu se prvi sloj za snimanje nalazi na poziciji koja je bliža ulaznoj površini od drugog sloja za snimanje, - glavu (22) za generisanje zraka, i uređaj (20) za kontrolu snage za podešavanje snage zraka za snimanje za drugi sloj za snimanje - smeštanjem zone za kontrolu snage na drugom sloju za snimanje, i - snimanjem kontrolnog uzorka obrazovanog znakovima u zoni za kontrolu snage, čemu prethodi - upisivanje znakova u gornjoj oblasti prvog sloja za snimanje, koja gornja oblast je u suštini smeštena na radijalnoj poziciji koja odgovara radijalnoj poziciji zone za kontrolu snage.

8. Uređaj prema zahtevu 7, pri čemu najmanje jedan sloj za snimanje na nosiocu zapisa ima prethodno snimljeni uzorak, a uređaj sadrži uređaj (32) za demodulaciju za dobijanje informacije za kontrolu snage iz prethodno snimljenog uzorka, koja informacija za kontrolu snage ukazuje na lokaciju zone za kontrolu snage.

9. Uređaj prema zahtevu 7, pri čemu je uređaj (20) za kontrolu snage prilagođen za upisivanje znakova u gornjoj oblasti izvođenjem gornjeg koraka kontrole snage za podešavanje snage za snimanje zraka za prvi sloj za snimanje, koji gornji korak kontrole snage obuhvata snimanje kontrolnog uzorka obrazovanog znakovima u zoni za kontrolu snage koja je smeštena na prvom sloju za snimanje.

10. Nosilac zapisa tipa na kome se može snimati za snimanje informacija upisivanjem znakova u stazi na nosiocu zapisa pomoću zraka odn. snopa zračenja koji prolazi kroz ulaznu provršinu (47) nosioca zapisa, koji nosilac zapisa obuhvata - prvi sloj (40) za snimanje i drugi sloj (41) za snimanje, pri čemu se prvi sloj za snimanje nalazi na poziciji koja je bliža ulaznoj površini od drugog sloja za snimanje, - informaciju (12) za kontrolu snage koja ukazuje na lokaciju zone (60) za kontrolu snage na drugom sloju za snimanje za izvođenje procesa kontrole snage (OPC) za podešavanje snage za snimanje snopa zračenja za drugi sloj za snimanje, koji proces kontrole snage obuhvata - upisivanje znakova u gornju oblast prvog sloja za snimanje, koja gornja oblast u suštini pokriva opseg radijalnih pozicija na prvom sloju za snimanje koji odgovara opsegu radijalnih pozicija zone za kontrolu snage na drugom sloju za snimanje, i - snimanje kontrolnog uzorka obrazovanog znakovima u zoni za kontrolu snage.

11. Nosilac zapisa prema zahtevu 10, pri čemu se staza na prvom sloju za snimanje pruža spiralno u prvom smeru, dok se staza na drugom sloju za snimanje pruža spiralno u drugom smeru koji je suprotan prvom smeru radi obrazovanja dva dela oblasti (54,47) za snimanje koji su logički razdvojeni srednjom zonom koju fizički obrazuju prvi srednji deo (55) koji je smešten na kraju prvog sloja za snimanje i drugi srednji deo (56) koji je smešten na početku drugog sloja za snimanje, kojoj oblasti za snimanje prethodi uvodna zona (53) koja je smeštena na početku prvog sloja za snimanje i koja je praćena izvodnom zonom (58) koja je smeštena na kraju drugog sloja za snimanje.

12. Nosilac zapisa prema zahtevu 10, pri čemu najmanje jedan sloj za snimanje ima prethodno snimljeni uzorak (14), a informacija za kontrolu snage je kodirana u prethodno snimljenom uzorku.

13. Nosilac zapisa prema zahtevu 12, pri čemu prethodno snimljeni uzorak ima prethodno izvedeni žljeb koji ispoljava vobulaciju koju obrazuju pomeranja prethodno izvedenog žljeba u smeru poprečnom na uzdužni smer staze, pri čemu vobulacija ispoljava modulaciju vobulacije radi predstavljanja informacije za kontrolu snage.