RS20060126A

RS20060126A - Providna masa za oblikovanje

Info

Publication number: RS20060126A
Authority: RS
Inventors: Kirsten Alting; Franz-Erich Baumann; Andreas Dowe; Roland Wursche; Georg Schafer; Sonja Bollmann
Original assignee: Degussa Ag.,
Priority date: 2005-06-08
Filing date: 2006-02-22
Publication date: 2008-04-04
Also published as: CA2549644A1; KR20060128705A; JP5558650B2; TW200712126A; US8003201B2; JP2006342353A; BRPI0602161A; AU2006202379A1; PT1731569E; ATE473257T1; CA2549644C; DE102005026264A1; ES2347677T3; DE502006007355D1; EP1731569A1; US20110244209A1; US20060281873A1; US8535811B2; PL1731569T3; TWI389976B

Abstract

Pronalazak se odnosi na primenu jedne poliamidne mase za oblikovanje, koja sadrži sledeće sastojke: c) 90 masenih delova jednog poliamida koji sadrži laktam odn. amino ugljeničnu kiselinu sa najmanje 10 ugljenikovih atoma; i d) 10 do 100 masenih delova PA 1010. pri čemu obe komponente a) i b) dostižu 100 masenih delova, za proizvodnju proizvoda koji se može štampati ili koji je odštampan, naprimer pokrivke skije ili dekorativnog ugradbenog dela kod motornog vozila.

Description

PROVIDNA MASA ZA OBLIKOVANJE

Predmet pronalaska je providna masa za oblikovanje koja se sastoji iz mešavine poliamida, koja je pogodna za proizvodnju providnih proizvoda, na kojima se može štampati, naprimer folija.

Današnji standardni postupak za dekoraciju spoljnih površina automobila je lakiranje. Ovaj način ipak izaziva sa jedne strane visoke troškove proizvodnje, koji su uslovljeni održavanjem specifičnog mašinskog parka i sa time povezanog opsluživanja kod proizvodjača automobila, a sa druge strane dolazi do zagadjenja okoline. Zagadjenje okoline rezultira, naprimer, usled oslobadjanja sastavnih delova rastvarača primenjenih lakova kao i od problema ostataka boje. koji se moraju kontrolisano skladištiti na predvidjenom mestu.

Nadalje treba naglasiti, da je lakiranje samo u odredjenoj meri pogodno za dekorisanje spoljnih površina delova od plastike, koji se poslednjih godina u automobilskoj industriji intezivno koriste zbog smanjenja mase vozila i troškova.

Proces lakiranja delova od plastike, kao komponenata karoserije izvodi se, naprimer. "on-line", pri čemu se plastični deo podvrgava istom procesu lakiranja kao i metalne komponente. Ovim se ostvaruje jedinstvena boja, ali usled uobičajenog katodnog lakiranja dovodi do visokih temperatura, što otežava izbor materijala. Pored toga mora se osigurati prijanjanjc laka po recepturi na isti način na veoma različitim substratima. Ako se proces lakiranja plastičnih delova izvodi kao odvojena faza (tzv. "olf-line" lakiranje), kojim se ostvaruju povoljniji procesni uslovi za plastične delove, dolazi do problema ostvarivanja iste boje. tj. da realizovana nijansa boje na metalu mora tačno da bude pogodjena. Ovo se usled razlike u substratu, primenjenoj recepturi osnovnog laka i procesnih uslova veoma teško može ostvariti. U slučaju razlike boja predvidjene dizajnom ostaje kao posledica obezbedjivanje drugog uredjaja za lakiranje za delove od plastike i time povezan trošak, pri čemu treba računati i na dodatno potrebno vreme za montažu automobila. Direktna primena sirovih delova od plastičnog materijala, po pravilu livenog pod pritiskom, je neprihvatljiva sa gledišta estetike. jer su jasno uočljive greške na spoljnoj površini nastale procesora dobijanja, kao što su spojni šavovi, priključci za vazduh, ali i neophodni punioci za ojačanje, kao što su staklena vlakna. Ovo se ne može tolerisati. Sledi da mora da se preduzmu mere za poboljšanje kvaliteta spoljne površine, naprimer, tokom faze lakiranja, pri čemu je često potrebna prethodna obrada, uz intentivan rad, brušenjem i nanošenjem paste u debeleim slojevima.

Predlog da se ove mane odstrane sastoji se u primeni višeslojnih folija od plastičnog materijala, koje se koriste za pokrivanje ugradbenih delova i koje se ne moraju više lakirati. Veza izmedju substrata i dekorne folije može se pritom realizovati nizom postupaka obrade. Folija može, naprimer, da bude presovana sa substratom ili se bira postupak livenja pod pritiskom kod koga se folija, prilikom izrade ugradbenog deloa, umeće u alat za livenje pod pritiskom. Koncept jedne folije kao nosioca dekorisanja ide u susret trendu individualizacije elemenata na automobilu. Naime, ova tendencija u obradi vodi ka većoj paleti modela, čime se dodatno smanjuje broj završenih ugradbenih elemenata po seriji. Pošto primena folije omogućava brzu promenu dizajna bez problema, može se ovom zahtevu udovoljiti. Pri tome je važno što se pomoću folije mogu ispuniti standardi koji se zahtevaju u automobilskoj industriji sa gledišta karakteristika spoljne površine (klasa A spoljne površine), otpornost na fluide i optički utisak. Folije sa ovakvim osobinama mogu se dobro primeniti i za izvodjenje unutrašnjih površina u automobilu.

Ovakve dekorne folije su u principu poznate. Patent EP 0 9949 120 Al. naprimer, opisuje dekornu foliju sa providnim pokrivnim slojem od poliuretana. poliakrilata. fluorpolimera ili mešavine sastavljene od fluorpolimera i poliakrilata. Sliče dekorne folije poznate su i iz patenta WO 94/03337 i EP 0 285 071 A2.

Model DE 295 19 867 Ul opisuje dekornu foliju od kopoliamida, koja je izradjena iz laurinlaktama kao i kaprolaktama i/ili heksametilen diamina/diugljenične kiseline. Ovakvi kopoliamidi su u opštem slučaju ipak providni i mogu se dobro dekorisati. ali se pri proizvodnji delova ili folija od takvih kopoliamida ekstruzijom javljaju uvek problemi. Posebno se obrazuju naslage na alatima za ubrizgavanje ili ekstruziju ili na valjcima. što prouzrokuje značajne prekide u proizvodnji zbog neophodnih radova na njihovom čišćenju. Pri tome je otpornost oblika na toplotu ovakvih folija nezadovoljavajuća, zbog čega pri dekorisanju postupcima štampankja sublimacijom odn. termodifuzijom postoji opasnost deformisanja. Pri tome se mora vršiti dekorisanje na niskim temperaturama što bi bilo poželjno kod ovakvog postupka. Suviše veliki udeo kratko lančanih ko-monomera vodi nadalje nepoželjno ka suvišnoj apsorpciji vode tako proizvedenih folija, koje uslovljava jedno neprihvatljivo izvlačenje gotovih delova zbog delovanja vode. Jedna oblast primene dekornih folija su da budu nosioci dekorisanja gornjih slojeva sportske opreme, kao što su naprimer, skije ili snežna vozila, odn. proizvoda za domaćinstva. Ovde se primenjuju uobičajeno jednoslojne folije, koje su štampane na gornjoj ili donjpoj strani.

U članku M. Beyer-a i J. Lohmar-a u časopisu Kunststoffe 90 (2000) 1, str.98-101, navedeni su primeri štampanih folija od PA 12 mase za oblikovanje. Folije ove vrste imaju još mane u odnosu na sjaj spoljnih površina i suviše malu postojanost oblika na toplotu.

Zadatak predloženog pronalaska sastoji se posebno u tome da se stavi na raspolaganje jedna masa za oblikovanje, koja, sa jedne strane, ima dovoljna kristalitet, da bi se ostvarila dovoljna postojanost na grebanje. i koja je, sa druge strane, uprkos navedenog dovoljno providna. Dovoljna postojanost na grebanje nije samo značajna zbog toga kada se folije ili delovi izradjeni od nje treba da dekorišu sitovnom štampom ili ofset štampom, već i u kasnijoj upotrebi, kada se gotovi delovi tretiraju sa sredstvima za čišćenje na bazi alkohola. Providnost treba da bude takva da se kod jedne folije može ostvariti i štampa odpozadi sa dovoljnom kontrastnošću. Odatle treba da proizadje da masa za oblikovanje usled male apsorpcije vode treba da da jasno umanjeno izvlačenje. Bitan aspekt osnovnog zadatka sastoji se i u tome da treba da se stavi na raspolaganje masa za oblikovanje od poliamida, koja se može preradjivati u formirane delove ili folije, koja se dobro ponašaju i pri štampanju postupkom sublimacije odn. termodifuzije. Ovi termički postupci štampanja uslovljaljavaju često poboljšanu postojanost oblika na toplotu, kao i jedan ne suviše visok sadržaj vode folija ili formiranih delova. Kod masa za oblikovanje koje dolaze u obzir ovde, postojanost oblika na toplotu korelira sa kristalitnom temperaturom topljenja Tm; za ovaj termički postupak štampanja poželjna je vrednost Tm od najmanje 180°C. Suviše niske vrednosti postojanosti oblika na toplotu pokazuju se u postupku izvlačenja ili deformacije folija ili formiranih delova. Sniženje temperature sublimacije deluje suprotno u odnosu na kontrast i jasnoću kontrasta slike, jer boja ne može da prodre dovoljno duboko u foliju. Ako folije ili formirani delovi primaju suviše vlage, može kod štampanja termodifuzijom doći do nepoželjnog obrazovanja mchurova. Stručnjaku ćc biti samo po sebi jasno da druge karakteristike obrade, kao što su čvrsto prijanjanje za donju osnovu, naprimer, tela skija, ili obrazovanje prevlake ne bi smelo da utiče ni na spoljnu površinu, ni na difundovane ostatke boje u foliju.

Često se od štampanih proizvoda zahteva odredjeni sjaj gornje površine, da ne bi došlo do oštećenja proizvoda prilikom upotrebe sredstava za čišćenje ili pri mehaničkom trljanju proizvoda. Mehaničko delovanje, kao što su udarac, udar, grebanje ili promenljivo savijanje, ne srne voditi ka obrazovanju ili širenju prskotina, jer se kod delova ili višeslojnih folija ovakve prskotine javljaju i šire posebno u slojevima koji su odozdo i tako vode ka oštećenju dela.

Na iznenadjujući način ovaj zadatak je rešen primenom mase za oblikovanje na bazi poliamida, koja sadrži sledeće sastojke: a) 90 masenih delova jednog poliamida koji sadrži laktam odn. amino ugljeničnu kiselinu sa najmanje 10 ugljenikovih atoma; i

b) 10 do 100 masenih delova PA 1010.

pri čemu obe komponente a) i b) dostižu i 100 masenih delova za proizvodnju proizvoda koji

se može štampati ili koji je odštampan . Proizvod koji se može štampati ili koji je odštampan je u jednom načinu izvodjenja jednoslojna ili višeslojna folija. Pri tome i delovi liveni pod pritiskom i šuplja tela. oblikovana duvanjem, se mogu štampati, naprimer postupkom termodifuzije.

Predmet pronalaska su i proizvodi proizvedeni iz ove mase za oblikovanje. Predmet pronalaska su i poluproizvodi, kao što su termoplastično deformabilne folije za sledeću obradu.

Poliamid, koji se primenjuje kao komponenta a), je po pravili PA 10. PA 11 ili PA 12. U jednom mogućem načinu izvodjenja mogu se oni u masi za oblikovanje naći sa najmanje 0,1 masenih delova, sa najmanje 1 masenim delom, sa najmanje 5 masenih delova, odn. sa najmanje 10 masenih delova.

U jednom preporučenom načinu izvodjenja poseduje poliamidna masa za oblikovanje kristalitnu temperaturu topljenja u opsegu 180 - 200°C, posebno povoljno je da ona bude u opsegu 185 - 205 °C. a naročito je povoljno da bude u opsegu 190 - 200 "C. U prisustvu komponente a) uočava se jedna druga kristalitna temperatura topljenja; obe kristalitne jedne poliamidne mešavine iznosi prvenstveno 50 J/g, posebno je povoljno da bude najmanje 60 J/g, a naočito je povoljno da bude 70 J/g. Tmi entalpija topljenja se odredjuju preko DDK prema ISO 11357 iz druge krive zagrevanja sa brzinom zagrcvanja od 20 K/min.

U opštem slučaju jedna poliamidna mešavina poseduje relativnu viskoznost rastvora, merenog pomoću 0,5 procentnog masenog rastvora u m-krezolu na temperaturi od 23°C prema ISO 307, od oko 1,5 do oko 2,5, povoljno je da bude u opsegu od oko 1,7 do oko 2,2, a naročito povoljno je da bude u opsegu od oko 1,8 do oko 2,1. U jednom preporučenom načinu izvodjenja iznosi viskoznost u istopljenom stanju, merena u jednom mehaničkom spektromctru (konus-ploča) prema ASTM D 4440 na temperaturi od 240 °C i smicanju od 100 s"<1>, 250 do 10.000 Pa s, povoljno je da bude od 350 do 8.000 Pa s i naročito je povoljno da bude od 500 do 5.000 Pa s.

Masa za oblikovanje može opcionalno da sadrži druge komponente kao što su uobičajeni dodaci različite namene u količinama koje su uobičajene za poliamidne mase za oblikovanje, naprimer stabilizatori, antiifrikciona sredstva, boje i sredstva za nukleizaciju.

Ova masa za oblikovanje može se primenjivati za izradu delova ili folija, koji su takodje predmet pronalaska. Folije odn. višeslojne folije u preporučenom načinu izvodjenja imaju debljinu od 0,02 do 1,8 mm, posebno povoljno je da budu od 0,1 do 0,8 mm, a naročito povoljno je da budu od 0,2 do 0,6 mm. Ako se radi o višeslojnoj foliji, sloj, izradjen od mase za oblikovanje prema pronalasku, u opštem slučaju ima pokrivni sloj u preporučenom načinu izvodjenja debljine od 0,01 do 0,5 mm, posebno povoljno je da bude od 0.02 do 0,3 mm. a naročito povoljno je da bude od 0,04 do 0,2 mm, a najpovoljnije je da bude 0,05 do 0,15 mm. Folija se proizvodi pomoću poznatih načina, naprimer, ekstruzijom. ili u slučaju višeslojnih sistema koekstruzijom ili laminiranjem.

Pri višeslojnom izvodjenju folije preporučuju se sledeći načini izvodjenja:

1. Višeslojna folija sadrži jedan drugi sloj od poliamidno-elastomernc mase za oblikovanje, a posebno jednog polieter amida ili jednog polieterester amida. i prvenstveno jednog polieter amida ili jednog polieterester amida na bazi jednog linearnog alifatičnog diamina sa 6 do 18 atoma ugljenika. a prvenstveno 6 do 12 atoma ugljenika, jedne linearne alifatične ili jedne aromatične di ugljenične kiseline sa 6 do 18 atoma ugljenika, a prvenstveno sa 6 do 12 atoma ugljenika, i jednog polietra sa više od prošeka 2,3 atoma ugljenika u odnosu na atom kiseonika i jedne osrednjene molarne mase polieter blokova od 200 do 2.000. Masa za oblikovanje ovog sloja nadalje može da sadrži druge komponente za namešavanje kao što su, naprimer, poliakrilati ili poliglutarimidi sa karboksilnom odn. ugljenične kiseline hidrid grupom ili epoksidnom grupom, jednu funkcionalnu grupu koja sadrži kaučuk i/ili poliamid. Ovakve mase za oblikovanje su poznate prema postojećem stanju tehnike; one su opisane, naprimer, u patentima EP 1 329 481 A2 i DE-OS 103 33 005 koji se ovde izrazito uzimaju u obzir. Da bi se obezbedila dobra prionljivost sloja, povoljno je da je poliamidni deo poliamidnog elastomera ostvaren iz istih monomera, kao što se primenjuju u komponentama a) i b) drugog sloja. 2. Višeslojna folija sadrži jedan prionljivi posredni sloj za povezivanje za substrat ili za spajanje unutar višeslojne konstrukcije, naprimer. jedan poliolefin sa karboksilnom odn. kiselinskom hidrid grupom ili sa epoksidnom grupom, mešavinu materijala najnižeg sloja i materijala substrata ili jedan termoplastični poliuretan. 3. Folija sadrži kao najniži sloj jedan čvrsti noseći sloj, naprimer, izradjen od jednog alifatičnog ili cikloalifatičnog homo- ili ko- poliamida, ili jednog polimetaakrilat- ili polimetakrilimid-kopolimera. koji sprečava probijanje staklenih ili ugljeničnih vlakana pri obradnom procesu sa masom za oblikovanje ispunjene vlaknima.

Ovi načini izvodjenja mogu se medjusobno kombinovati. U svakom slučaju preporučljivo je da se obrazuje pokrivni sloj iz poliamidne mešavine prema pronalasku. Po potrebi, pri pooštrenim zahtevima na otpornost prema grebanju, može ovaj pokrivni sloj da bude predvidjen da bude sa zaštitnim slojem, naprimer, sa providnim lakom na bazi poliuretana. Takodje on može da bude pokriven sa montažnom folijom, koja se odstranjuje posle proizvodnje završenog dela.

Formirano telo dekorisano sa ovom folijom može se proizvesti odvojeno u prethodnoj fazi obrade, naprimer, livenjem pod pritiskom ili obrazovanjem prevlake odn. obrazovanjem pene na jednoj štampanoj foli ji: u ovom slučaju se odštampana folija stavlja u kalup.

Drugi sloj koji se nalazi ispod ili, kada je više od dva sloja . sloj koji se nalazi ispod može se obojiti tako da bude bezbojno providan, ili pokrivni sloj obojen, da bi se mogle predstaviti različite varijante dizajna u kombinaciji sa providnim pokrivnim slojem. U ovakvim slučajevima providni pokrivni sloj može biti odštampan dodatno na gornjoj strani.

Folija je u jednom preporučenom načinu izvodjenja jedna dekorna folija. Dekorne folije u smislu pronalaska su folije koje mogu biti štampane i/ili sadržati obojeni sloj i koje su predvidjene da budu povezane sa jednim substratom, da bi se njegova spoljna površina dekorisala. Na dekoraciju se može uticati i tako da optički nedostaci spoljne površine budu kaširani, naprimer, kada jedan od punioca ili sredstava za ojačavanje pokriva hrapavost spoljne površine.

Folije se mogu primenjivati naprimer i kao zaštitne folije od prljavštine, UV zračenja, uticaja nepogoda, hemikalija ili habanja, kao folija za zatvaranje na motornim vozilima, u domaćinstvima, na tlu, tunelima, šatorima i zgradama ili kao nosači dekoracije za gornje površine sportskih uredjaja, unutrašnju i spoljnu dekoraciju motornih vozila, brodove, u domaćinstvu ili na kućama. Ove mogućnosti primene važe i u onim slučajevima u kojima je masa za oblikovanje obojena.Vezivanje folije za substrate može se ostvariti lepljenjem. presovanjem, laminiranjem, koekstruzijom. obrazovanjem prevlake odn. obrazovanjem pene. Da bi se ostvarila poboljšano prionljivost može se folija prethodno opaliti ili tretirati sa plazmom. Prc nastajanja veze izmedju folije i substrata može se folija još obradjivati ili oblikovati, naprimer, toplotom ili drugim postupcima. Gornja površina, naprimer, može se strukturi rat i kovanjem. Strukturiranje gornje površine moguće je prethodno u okviru ekstruzije folije, naprimer, specijalno izvedenim valjcima. Spojni deo može se zatim naknadno oblikovati.

Pogodni substrati su naprimer mase za oblikovanje koje sa baziraju na poliolellnima. poliamidima. poliesterima, polikarbonatima, ABS. polistirolima ili stirol kopolimerima.

U jednom mogućem načinu izvodjenja folija prema pronalasku primenjena je kao pokrivni sloj skupa folija za stvaranje odn. dekoraciju gornje površine na ili u automobilima ili teretnim vozilima, pri čemu je folija povezana prionljivošću sa substratom od plastičnog materi jala. Odgovarajuće izvedeni sastavni deo može biti izveden kao ravanski, kao jedan deo karoserije, naprimer. modul krova, krilo vozila, poklopac motora ili vrata. Takodje dolaze u obzir i načini izvodjenja u kojima se proizvode duži delovi više ili manje naborani, pokrivke.naprimer. pokrivači takozvanih A- sluhova na automobilu ili ukrasnih ili povezujućih lajsni svih vrsta. Jedan sledeći primer su zaštitni pokrivači tkanine vrata. Pored primene na spoljašnjosti motornog vozila mogu se i sastavni delovi unutrašnjosti vozila dekorisati pogodno folijama prema pronalasku, posebno ukrasni elementi, kao što su lajsne i zatvarači, jer se i za unutrašnji prostor zahteva da bude dekorisan i postojan na hemikalije, naprimer, sredstva za čišćenje.

U jednom drugom načinu izvodjenja folija prema pronalasku se primenjuje kao gornja pokrivka za uredjaje za skijanje svih vrsta, kao skije i snežna vozila.

Jedan poznati postupak za izvodjenje dekorisanih pokrivki skija opisan je SAD patentu 5 437 755. Prema ovom postupku skije se proizvode prema tzv. "Monocoque" sistemu, kod koga se gornja pokrivka prvo pravi od dve folije od plastičnog materijala, od kojih je spoljna folija providna, a unutrašnja folija bela. Pre medjusobnog lepljenja obe folije i sledećeg dubokog izvlačenja štampaju se različitim dekoracijama spoljna strana providne gornje folije i kasnija kontaktna površina izmedju providne gornje folije i bele donje folije. Kao pogodni plastični materijali za gornju foliju navode se akrinitril butadien stirol kopolimer (ABS), akrinitril stirol kopolimer (AS), termoplastični poliuretan (TPU) i alifatični poliamidi, posebno PA 11 i PA 12. Za donju foliju, koja štiti od spoljnih uticaja i koja nije uvek štampana, opisuju se pored policstcr amida, polietar amida. modificiranih poliolefina i stirol hidrida ugljenične kiseline kopolimera, i kopoliamidi. Veza gornje pokrivke sa skijama ili snežnim vozilom može se ostvariti i sa svim drugim poznatim postupcima davanja oblika i lepljenja.

Ako se primenjuje mono folija, onda je ona providna i prvenstveno sa donje strana štampana, pri čemu se u ovom slučaju primenjuje beli ili svrsishodno drugačije obojeni lepak. kao optička pozadina za povezivanje folije sa skijama.

Ako se primenjuje dvoslojna folija dobijena koekstruzijom, onda se ona sastoji prvenstveno iz jednog providnog gornjeg sloja i jednog belog ili bojom pigmentiranog donjeg sloja kao pozadine, pri čemu je folija na gornjoj strani štampana.

Pronalazak će biti ilustrovan sledećim primerima. Proizvodnja pojedinačnih baznih poliamida je stručnjacima poznato i ostvaruje se. naprimer. prema DE-OS 20 44 105 (PA 1010. odn. PA 11) i DE-OS 2152194 (PA 12 i kopoliamiidi).

Primer 1:

Za proizvodnju jednog PA 1010 stavljaju se ujedan autoklav sa mešalicom, zapremine od 200 1, sledeći sastojci:

35,976 kg 1,10 đekandiamina (kao 89,5 %-tni vodeni rastvor),

38,251 kg sebacinske kiseline, kao i

8,5 g jednog 50 %-nog vodenog rastvora hipofosforne kiseline (odgovara 0,006 mas. %).

Sastojci se tope u atmosferi azota i zagrevaju uz mešanje u zatvorenom autoklavu na 220°C, pri čemu se uspostavlja unutrašnji pritisak od 20 bar. Ovaj unutrašnji pritisak održava se u trajanju od 2 časa; posle toga se istopina uz kontinualno smanjenje pritiska do normalnog pritiska dalje zagreva na 270 °C i posle održava na toj temperaturi još 1,5 čas u struji azota. Zatim se tokom 3 časa pritisak spušta na normalan i još sledeća 3 časa dovodi azot istopini, dok se na osnovu obrtnog momenta ne utvrdi da ne dolazi do daljeg povećanja viskoznosti istopine. Zatim se pomoću zupčaste pumpe istopina ispušta i granulira kao uže. Granulat se suši 24 časa u atmosferi azota pri temperaturi od 80°C.

Dobijena količina: 65 kg.

Primer 2:

U jednom identičnom autoklavu ponovljen je Primer 1 sa sledećim sastojcima:

35,976 kg 1.10 đekandiamina (kao 89,5 %-tni zasićeni rastvor),

38.251 kg sebacinske kiseline, kao i

Dobijena količina: 63 kg.

Količina granulata zbog povećanja relativne viskoznosti rastvora na vrednost od 2,23 pri temperaturi omotača od 165°C u jednom sušaču u trajanju od 24 časa u atmosferi azota kondenzuje se u čvrstoj fazi.

Uporedni primer 1:

Proizveden je kopoliamid od 80 % Mol. laurinlaktama i 20 % Mol kaprolaktama prema postojećem poznatom stanju tehnike. Relativna viskoznost rastvora nrciiznosila je 1.9.

Uporedni primer 2:

Proizveden je kopoliamid od 80 % Mol. laurinlaktama i 20 % Mol ekvimolarne mešavine heksa metil diamina i 1,12 dodekandi kiseline sa nreiod 1,89 prema postojećem poznatom stanju tehnike.

Uporedni primer 3:

Proizveden je kopoliamid od 80 % Mol. laurinlaktama, 7,5 % Mol izoforon diamina i 7.5 % Mol 1,12 dodekandikiseline sa nreiod 1,85 prema postojećem poznatom stanju tehnike.

Uporedni primer 4:

Proizveden je kopoliamid od laurinlaktama sa nrei od 1.95.

Primer 3:

Mešavina PA 1010 + PA 12 30/70 % mas.

Granulati iz Primera 1 i Uporednog primera 4 mešaju se sa 0,5 % mas. heksametilen - bis (3,5-terc-butil-4-hidroksi-fenil cimetne kiselinej-amidom (1RGAN0X 1098® proizvodjača Ciba Additives GmbH) i tope pri temperaturi cilindra od 250 °C i pri obroju obrta od 250 o/min u jednom ekstruderu sa dva vratila proizvodjača Werner & Pfleiderer ZSK 30.

P rimeri 8 i 9:

Analogno Primeru 3 napravljene su sledeće mešavine PA 1010 iz Primera 2 i PA 1 1 relativne viskoznosti rastvora r|rei od 1,80:

Iz proizvoda Primera 1 do 9, kao i Uporednih primera 1 do 4 ekstrudirane su u Collin postrojenju za izradu folija, folije debljine 0,3 mm, odštampane i ocenjene. Odredjivanje stepena sjajnosti ostvareno je na ploči od 1 mm. Rezultati su prikazani u sledećoj Tablici.

Kod masa za oblikovanje sa lošom obradivošću primetno je bilo jako izvlačenje usled spore naknadne kristalizacije.

Štampanje 300 pm jake monofolije ostvareno je postupkom štampanja sublimacijom. Zbog toga je jedan transfer papir (Accuplot EPQ DIN A4 ili EPSON Photo quality DIN A4) odštampan sa željenom slikom motiva u ogledalu sa bojama za sublimaciju (Rotech. štampač: EPSON C84) i stavljen sa odštampanom stranom na foliju koja treba da se štampa. U jednoj tcmpcriranoj presi (Mcver stona presa za fiksiranje, tip I IM), pri čemu je samo gornja ploča za presovanje temperirana, ostvaruje se zatvaranjem prese proces štampanja (pri T =: 145 °C do 1 75 "C. t = 2 do 5 min; p(pritisak) =1,1 N/cm (110 mbar). Postupak štampanja se završava sa izuzimanjem folije i odstranjivanjem transfer papira.

Sve folije iz Primera 1 do 9 mogu se dekorisati pomoću štampanja termodifuzijom. ali se folije Uporednih primera I do 4 pritom više ili manje jako deformišu. Kod Primera 1 do 9 prema pronalasku pokazao se iznenadjujuće visok stepen sjajnosti.

Claims

1. Primena jedne poliamidne mase za oblikovanje, koja sadrži sledeće sastojke: a) 90 masenih delova jednog poliamida koji sadrži laktam odn. amino ugljeničnu kiselinu sa najmanje 10 ugljenikovih atoma; i b) 10 do 100 masenih delova PA 1010. pri čemu obe komponente a) i b) dostižu 100 masenih delova za proizvodnju proizvoda koji se može štampati ili koji je odštampan.

2. Primena jedne poliamidne mase za oblikovanje, prema Zahtevu 1, naznačena time, što su kao sastojci primenjeni a) PA 10, PA 11 ili PA 12.

3. Primena jedne poliamidne mase za oblikovanje, prema jednom od prethodnih Zahteva. naznačena time. što temperatura topljenja Tm poliamidne mase za oblikovanje iznosi najmanje 1 80°C.

4. Primena jedne poliamidne mase za oblikovanje, prema jednom od prethodnih Zahteva, naznačena time, što temperatura topljenja T,„ poliamidne mase za oblikovanje iznosi najmanje 19()"C.

5. Primena jedne poliamidne mase za oblikovanje, prema jednom od prethodnih Zahteva. naznačena time, što temperatura topljenja Tm poliamidne mase za oblikovanje iznosi najmanje 195"C.

6. Proizvod na kome treba da se štampa ili koji je štampan, je onaj koji sadrži priinenjenu masu za oblikovanje prema Zahtevima 1 do 5.

7. Proizvod na kome treba da se štampa ili koji je štampan, je onaj koji sadrži primenjenu masu za oblikovanje prema Zahtevima 1 do 5 i koji je dobijen ekstruzijom, duvanjem ili livenjem pod pritiskom.

8. Proizvod, prema jednom od Zahteva 6 i 7, naznačen time, što je jednoslojna ili višeslojna folija.

9. Proizvod prema Zahtevu 8, naznačen time, što ima debljinu od 0,02 do 1,2 mm

10. Proizvod, premajednom od Zahteva 8 i 9, naznačen time, što sadrži jedan ili više slojeva koji se nalaze ispod, i koji su izabrani iz grupe poliamid-elastomera, poliamida, kopoliamida, sredstva za poboljšanje prionljivosti, kao i njihovih mešavina.

11. Proizvod, prema jednom od Zahteva 8 do 10. naznačen time, što je jedan od dole postavljenih slojeva providan ili obojen.

12. Proizvod, prema jednom od Zahteva 8 do 11, naznačen time. što je gornja pokrivka za skije ili snežno vozilo.

13. Proizvod, premajednom od Zahteva 8 do 12, naznačen time, što je višeslojna folija i što sloj od mase za oblikovanje prema Zahtevu 1 ima debljinu od 0.01 do 0,5 mm.

14. Spojni deo je sastavljen iz jedne folije, prema jednom od Zahteva 8 do 13. i jednog subslrata.

15. Spojni deo, prema Zahtevu 14, naznačen time, što je jedan deo unutrašnjosti motornog vozila ili deo karoserije jednog motornog vozila.

16. Postupak za proizvodnju jednog spojnog dela, premajednom od Zahteva 14 i 15, naznačen time, što je proizveden lepljenjem, obrazovanjem prevlake, presovanjem. laininiranjem, koekstruzijom, odn. obrazovanjem pene, kao i sledećim oblikovanjem.