RS20060241A

RS20060241A - Disulfidini, sulfidni, sulfoksidni i sulfonski derivati cikličnih šećera i njihove upotrebe

Info

Publication number: RS20060241A
Application number: YUP-2006/0241A
Authority: RS
Inventors: Moliner Jose Repolles; Perez-Rasilla Eduardo Salas; Coy Francisco Pubill
Original assignee: Lacer S.A.,
Priority date: 2003-10-03
Filing date: 2004-09-29
Publication date: 2008-06-05
Also published as: US7777058B2; IL174371A0; BRPI0415020A; EP1668017A1; JP2011012081A; HK1092807A1; JP2007507451A; CA2540500C; HRP20090152T3; GB0605574D0; EP1668017B1; PE20050436A1; AU2004281916A1; US20100196387A1; GB2421241B; DE112004001860T5; KR101141683B1; CN1863805B; EA200600694A1; US7521571B2

Abstract

Predmetni pronalazak obezbeđuje nove derivate dianhidroheksit mononitrata koji odgovara formuli (1), njihove tautomere, farmaceutski prihvatljive soli, prekursore lekova i solvate, kao i farmaceutske preparate koji sadrže ova jedinjenja i njihove primene.

Description

Disulfidni, sulfidni, sulfoksidni i sulfonski derivati cikličnih šećera i njihove upotrebe

Oblast pronalaska

Predmetni pronalazak se odnosi na disulfidne, sulfidne, sulfoksidne i sulfonske derivate 1,4 : 3,6 - dianhidroheksit mononitrata i na njihovu upotrebu u sprečavanju nastanka i/ili tretmanu vaskularnih poremećaja.

Stanje tehnike

Azot oksid (NO) je jedan od najmanjih i najprostijih biološki aktivnih molekula u prirodi. Staviše, izgleda da je NO jedan od najrasprostranjenijih molekula kod sisara. Kao jedan od najviše rasprostranjenih signalnih molekula, NO ima važnu ulogu u kontroli skoro svake ćelijske i organske funkcije u organizmu. NO je jedini endogeni molekul koji je sposoban da funkcioniše kao neurotransmiter, autokoid, konstitutivni medijator, inducibilni medijator, citoprotektivni molekul i citotoksični molekul.

S obzirom da NO ima višestruke fiziološke uloge u regulaciji brojnih i raznorodnih organskih funkcija, defekti u signalnoj kaskadi NO vode razvoju mnogih različitih patoloških stanja. Ovi poremećaji obuhvataju hipertenziju, aterosklerozu, bolesti koronarnih arterija, srčanu insuficijenciju, plućnu hipertenziju, moždani udar, impotenciju, vaskularne komplikacije kod šećerne bolesti, gastrointestinalne ulcere, astmu, kao i poremećaje centralnog i perifernog nervnog sistema.

Svi donori azot oksida (NOD - Nitric Oxide Donors) imaju zajedničku osobinu da izazivaju aktivnosti povezane sa NO, onda kada se primene u biološkim sistemima i tako imitiraju odgovore izazvane endogenim NO. Međutim, signalne ksakade koje vode stvaranju/otpuštanju NO značajno se razlikuju između različitih klasa jedinjenja, kao i njihove hemijske reaktivnosti. Dok neka jedinjenja zahtevaju enzimsku katalizu, druga proizvode NO ne-enzimskim putem. Kod nekih jedinjenja, oslobađanju NO prethodi redukcija ili oksidacija. Proces se još više komplikuje zbog specifične osctljivosti jedinjenja na promene pll vrednosti, nivo kiseonika, prisustvo svetlosti i na temperaturu, kao i zbog stvaranja različitih sporednih proizvoda koje se odvija tokom razgradnje jedinjenja ili njihove metaboličke obrade. Dodatno, kinetika otpuštanja NO iz datog jedinjenja je često važnija od apsolutne količine otpuštenog NO. Štaviše, tkivna distribucija NOD i mesto stvaranja NO su takođe činioci od velike važnosti. Sva ova razmatranja su važna, s obzirom da objašnjavaju vrlo raznolike farmakološke profile koji se dobijaju upotrebom različitih NOD koji su opisani u literaturi, što stvara potrebu da se u potpunosti karakteriše farmakološki profil novorazvijenih NOD tokom istraživanja i razvoja.

Farmaceutski prihvatljivi NOD sa izosorbid - mononitratnim skeletom su opisani u WO 00/20420. Jedinjenja kao ona koja su tamo opisana nisu deo predmetnog pronalaska. Tamo navedena primena opisuje organske nitrate koji su sposobni da obezbede izraženi vazodilatatorni efekat i koji su u isto vreme pokazujuefekat male ili nulte tolerancije. Međutim, ne postoje indikacije za moguću upotrebu navedenih jedinjenja u tretmanu aktivacije trombocita; tromboze; moždanog udara; oštećenja tkiva usled ishemije i/ili ishemije/reperfuzije; patoloških stanja u čijoj patogenezi oksidativni stres ima važnu ulogu; i/ili ateroskleroze. Shodno novoj upotrebi, navedena jedinjenja čine deo predmetnog pronalaska.

Jedan od glavnih problema kod nitratnih organskih jedinjenja koja su opisana u literaturi i onih koja se klinički koriste nalazi se u činjenici daje mehanizam njihovog dejstva relaksacija vaskularnih glatkih mišića bez modifikacije drugih patoloških procesa koji postoje kod kardiovaskularnih oboljenja.

Tkivna ishemija dovodi do smanjenja zaliha intracelularnog adenozin trifosfata (ATP), što posledično kompromituje funkciju membranskih jonskih pumpi zavisnih od ATP u ćelijama endotela. Ova membranska disfunkcija omogućava ulazak jona kalcijuma, natrijuma i molekula vode u ćelije. Posledična akumulacija kalcijuma i drugih jona u ćeliji dovodi do bubrenja ćelije i neodgovarajuće aktivacije ćelijskih enzima. Jedan od enzima koji biva aktiviran porastom nivoa intracelularnog kalcijuma tokom ishemije jeste ksantin dehidrogenaza (XDH). U normalnim okolnostima, hipoksantin (proizvod razgradnje u toku metaboličke obrade ATP) biva oksidovan pomoću XDH, na način koji je zavistan od NADPH, čime nastajeksantin i mokraćna kiselina. Međutim, za vreme hipoksičnih uslova tokom ishemije, nivo hipoksantina raste u ćeliji usled hidrolize ATP i nastaje od kalcijuma zavisna aktivacija proteaza koje prevode oblik XDH koji redukuje NADPH u oblik enzima koji redukuje kisconik, konkretno u oblik kasntin oksidaze (XO). Nakon ponovnog uspostavljanja protoka krvi (reperfuzija) u tkivu i nakon ponovnog dopremanja molekulskog kiseonika, XO prevodi hipoksantin u kasntin i mokraćnu kiselinu i katalizuje redukciju molekulskog kiseonika u oblik superoksidnih ansjonskih radikala (O2") i vodonik peroksida (H2O2). Smatra se da ovaj mehanizam proizvodnje kiseoničnih radikala koji je zavistan od XO objašnjava uključenost O2" i H2O2u nastanku reperfuzione povrede u različitim organima, uključujući creva, mozak, srce i skeletne mišiće.

Stvaranje kiseoničnih radikala u tkivima nakon ishemije izgleda da prevazilazi kapacitet endogenih antioksidanata, kao što su superoksid dismutaza (SOD), katalaza i glutation, koji štite endotelne i parenhimske ćelije. Pokazano je da endogeni antioksidanti, kao što su SOD i katalaza, smanjuju infiltraciju leukocita i tkivnu povredu izazvanu ishemijom i reperfuzijom.

Izgleda da je biološka raspoloživost azot oksida smanjena tokom reperfuzije, a to je verovatno posledica smanjenja endotelne proizvodnje NO i povećanjainaktivacije NO posredstvom O2" koji nastaje u endotelnim ćelijama. Ograničena biološka raspoloživost NO doprinosi nenormalnim intercelularnim interakcijama i vaskularnoj disfunkciji tokom reperfuzije. Jedinjenja koja doniraju NO su obećavajuća srestva za zaštitu u eksperimentalnim modelima ishemije - reperfuzije. Međutim, uzimajući u obzir procese koji su uključeni u oštećenja tokom ishemije - reperfuzije, od velikog je inetresa posedovati molekul sa oba svojstva: koji je donor NO i koji je istovremeno antioksidantno sredstvo.

Ateroskleroza je aktivni proces pokrenut konstantnim narušavanjem integriteta vaskularnog endotela. Posmatranje ateroskleroze kao odgovora na oštećenje endotela je razvijeno onda kada je ispitivana udruženost ateroskleroze sa činiocima rizika (visoki nivoi LDL u plazmi, niski nivoi HDT u plazmi, hipertenzija, oksidativni stres, upotreba duvana, šećerna bolest, visoki nivoi Lp(a) u plazmi ili modifikacija LDL, kao što su oksidacija ili glikozilacija, koje sprečavaju uklanjanje LDL pomoću specifičnih receptora). LDL se nakuplja u vaskularnom zidu, kao posledica aktivnog transporta od strane endotelnih ćelija. Tokom ovog procesa, LDL trpi oksidaciju dela svog molekula. Prisustvo oksidovanog LDL (ox-LDL) je od ključne važnosti u razvoju aterosklerotskog oštećenja. U istoj meri, teorija da je oksidovani LDL odgovoran za neke od patoloških karakteristika aterosklerotskih lezija zaključuje na osnovu nalaza u sistemima na ćelijskim kulturama da oksidovani LDL izaziva ćelijske promene koje koreliraju sa poznatim aspektima arterijskih lezija, čiji nastanak inače nije indukovan nativnim LDL. Karakteristike ateroskleroze su uštećenje endotela, zadržavanje LDL u intersticijumu intime, regrutacija monocita u intimu, punjenje makrofaga lipidima koji su izvedeni iz lipoproteina, migracija i proliferacija glatkomišićnih ćelija, nakupljanje ostataka nekrotičnih ćelija i sklonost vazokonstrikciji i prokoagulantnoj aktivnosti.

Vaskulopatija u srčanom alograftu je neobično ubrzani i difuzni oblik koronarne ateroskleroze, koji ograničava uspeh na duže staze kod transplantacije srca. Vazodilatatorna disfunkcija endotela koronarnih sudova je učestali i rani marker razvoja vaskulopatije u srčanom alograftu.

Na osnovu prethodno izloženog, nova nitratna organska jedinjenja koja, kao dodatak vazodilatatornoj aktivnosti, mogu da kombinuju aktivnosti koje bi im omogućile da modifikuju druge patološke procese uključene u razvoj kardiovaskularnih bolesti, kao što su ateroskleroza i tkivno oštećenje usled ishemije i/ili usled ishemije i reperfuzije, predstavljaju važnu prednost u odnosu na slična jedinjenja koja su danas u upotrebi.

Suština pronalaska

Cilj predmetnog pronalaska je razvoj novog tipa jedinjenja, derivata dianhidroheksit mononitrata, koja mogu da obezbede snažan vazodilatatorni efekat i koja istovremeno mogu da modifikuju druge patološke procese koji su uključeni u razvoj kardiovaskularnih oboljenja, kao što su ateroskleroza, vaskulopatija u srčanom alograftu i tkivno oštećenje usled ishemije i/ili ishemije-reperfuzije.

Drugi cilj predmetnog pronalaska jeste razvoj novog tipa jedinjenja, derivata dianhidroheksit mononitrata, koja mogu da obezbede snažan antitrombotski efekat, čak i u dozi koja ne modifikuje krvni pritisak.

Još jedan cilj predmetnog pronalaska jeste razvoj novog tipa jedinjenja, derivata dianhidroheksit mononitrata, koja mogu da obezbede sinergistički efekat sa trobolitičkim lekovima, antikoagulantima, antitromboticima, antioksidantima i hipolipemijskim lekovima.

Dalj i cilj predmetnog pronalaska se odnosi na novu upotrebu derivata dianhidroheksit mononitrata u proizvodnji farmaceutskih preparata za tretman kardiovaskularnih poremećaja koji su povezani sa aterosklerozom.

Detaljan opis pronalaska

Cilj predmetnog pronalaska jeste da obezbedi jedinjenje prema formuli (I), ili njegov tautomer, farmaceutski prihvatljivu so, prekursor leka ili solvat:

pri čemu:

nje ceo broj 0, 1 ili 2,

X predstavlja -S(0)m-, -(C=0)- grupu ili jednu vezu, gde m predstavlja ceo broj 0, 1 ili 2; uz uslov da kada X predstavlja -(C=0)- grupu, tada nje 0,

R predstavlja vodonik ili ostatak R<a>grupe, pri čemu je ostatak R<a>grupe izabran iz grupe koju čine Ci-6alkil grupa; C2-6alkenil grupa; C3.8cikloalkil grupa; C3.8cikloalkil grupa, pri čemu je jedna CH2grupa zamenjena sa O, S, NH ili NCH3; C4-8cikloalkenil grupa; C4.8cikloalkenil grupa, pri čemu je jedna CH2grupa zamenjena sa O, S, NH ili NCH3; fenil grupa; piridil grupa; tiofenil grupa; nitrozil grupa; S-cisteinil grupa; S-glutationil grupa; i

gde je R* izabrana iz grupe koju čine vodonik, Ci_g alkil grupa,C2-6alkenil grupa, C3.8 cikloalkil grupa, C4-8cikloalkenil grupa, acetiloksi, hidroksilna, ONO2grupa i halogen,

pri čemu je R<a>grupa opciono supstituisana jednom ili sa tri grupe koje su nezavisno izabrane iz grupe koju čine Ci_6alkil grupa, C2-6alkenil grupa, C3.8cikloalkil grupa, C4-8cikloalkenil grupa, acetiloksi, hidroksilna, ONO2grupa i halogen.

Poželjno je da kod jedinjenja prema formuli (I), onda kada su RXS(0)n- i -ONO2u trans položeju jedna prema drugoj u odnosu na ravan prstena, kao što je to prikazano u formulama (Ia) i (lb): tada RXS(0)n- ne predstavlja

, pri čemu Z je C1-C4 alkil grupa, aril grupa ili neka

aralkil grupa.

Iznenađujuće, kao dodatak snažnom vazodilatatornom efektu sa malom ili nultom tolerancijom, jedinjenja formule (I) poseduju anti-aktivacijsko dejstvo kod trombocita, antitrombotsko dejstvo, protektivno dejstvo kod moždanog udara, antioksidantno dejstvo i protektivno dejstvo kod tkivne povrede/oštećenja usled ishemije i/ili ishemije/reperfuzije, kao i antiaterosklerotska svojstva.

Drugo rešenje prema predmetnom pronalasku se odnosi na farmaceutski preparat koji kao aktivni sastojak sadrži makar jedan derivat dianhidroheksit mononitrata prema formuli (I), njegov tautomer, farmaceutski prihvatljivu so, prekursor leka ili solvat.

Dalje rešenje prema predmetnom pronalasku se odnosi na upotrebu makar jednog derivata dianhidroheksit mononitrata prema formuli (I), njegovog tautomera, farmaceutski prihvatljive soli, prekursora leka ili solvata kao aktivnog sastojka prilikom proizvodnje farmaceutskog preparata za sprečavanje nastanka i/ili tretman ateroskleroze, distinkcije endotela, vazospazma, vaskulopatije u srčanom alograftu, disfunkcija cirkulatornog sistema, kod aktivacije trombocita, tromboze, moždanog udara, patoloških stanja u čijoj patogenezi oksidativni stres ima važnu ulogu, kao što su, bez ograničenja, Alchajmerova bolest, patološka stanja u čijoj patogenezi deficit azot oksida ima važnu ulogu i/ili kod oštećenja tkiva usled ishemije i/ili usled ishemije - reperfuzije.

Ranije navedeni izrazi su detaljnije objašnjeni u tekstu koji sledi.

Pojam "farmaceutski prihvatljiva so, solvat ili njihov prekursor leka" označava bilo koju farmaceutski prihvatljivu so, estar, solvat ili bilo koje drugo jedinjenje koje, nakon primene kod pacijenta (direktno ili indirektno), obezbeđuje neko od jedinjenja koja su ovde opisana. U svakom slučaju, smatra se da su farmaceutski neprihvatljive soli takođe uključene u obim zaštite predmetnog pronalaska, s obzirom da ova jedinjenja mogu biti korisna u pripremanju farmaceutski prihvatljivih soli. Dobijanje soli, prekursora lekova i derivata može da se izvede primenom postupaka koji su poznati u struci.

Na primer, farmaceutski prihvatljive soli ovde opisanih jedinjenja sintetišu se iz odgovarajućeg jedinjenja koje sadrži kiselinsku ili baznu grupu, uz pomoć uobičajenih hemijskih postupaka. Generalno, ove soli su, na primer, dobijene putem reakcije oblika slobodne kiseline ili slobodne baze ovih jedinjenja u stehiometrijskoj količini sa odgovarajućom bazom ili kiselinom u vodi ili u nekom organskom rastvaraču ili u nekoj njihovoj smeši. Generalno su poželjna sredstva koja nisu rastvorna u vodi, kao što su etar, etil acetat, izopropanol ili acetonitril. Primeri soli kiselina obuhvataju soli mineralnih kiselina, kao što su soli hlorovodonične, bromovodonične, jodovodonične, sumporne, azotne, fosforne kiseline, kao i soli organskih kiselina, npr., sirćetne, maleinske, fumarne, limunske, oksalatne, ćilibarne, vinske, bademske, metilsulfonatne i p-toluensulfonatne kiseline.

Primeri soli baza obuhvataju soli neorganskih baza, kao što su natrijum hidroksid, kalijum hidroksid, kalcijum hidroksid, amonijum hidroksid, magnezijum hidroksid,, aluminijum hidroksid i litijum hidroksid, kao i soli organskih baza, kao što su etilendiamin, etanolamin, N,N-dialkilenetanolamin, trietanolamin, glukamin, kao i soli aminokiselina sa bazama.

Posebno poželjni derivati ili prekursori lekova jesu oni koji povećavaju biološku raspoloživost jedinjenja prema predmetnom pronalasku, onda kada se ta jedinjenja primene kod pacijenta (na primer, oni koji omogućavaju da se primenjeno jedinjenje u oralnom doznom obliku brže apsorbuje u krv) ili oni koji povećavaju oslobađanje odgovarajućeg jedinjenja u određenom biološkom odeljku (na primer, u mozgu ili limfnom sistemu).

Svako jedinjenje koje je prekursor leka jedinjenja prema formuli (I) obuhvaćeno je obimom zaštite prema predmetnom pronalasku. Pojam "prekursor leka" se koristi u širokom značenju i obuhvata derivate koji se in vivo metabolišu u jedinjenja prema predmetnom pronalasku. Takvi derivati obuhvataju, u zavisnosti od prisutnih funkcionalnih grupa u molekulu, bez ograničenja, sledeće: estre, estre aminokiselina, fosfatne estre, soli metala sa sulfoniranim jedinjenjima, karbamate i amidne estre.

Jedinjenja prema predmetnom pronalasku mogu poželjno da budu u svom kristalnom obliku ili u obliku slobodnih jedinjenja ili solvata. Postupci solvacije koji mogu da se primene su oni koji su generalno poznati u struci. Odgovarajući solvati su farmaceutski prihvatljivi solvati. Poželjno je daje solvat u stvari hidrat.

Poželjno je da jedinjenja formule (I) ili njihove soli ili solvati budu u svom praktično čistom farmaceutski prihvatljivom obliku. Pod farmaceutski prihvatljivim oblikom se, između ostalog, podrazumeva farmaceutski prihvatljiv stepen čistoće, bez farmaceutskih aditiva kao što su diluenti i nosioci, kao i oblici sa metrijalom koji se smatra netoksičnim u nivoima koji postoje u normalnim dozama. Nivoi čistoće za lek su preko 50%, poželjno preko 70%, a još poželjnije preko 90%. U još poželjnijem rešenju, jedinjenja formule (I) ili njihove soli, solvati ili prekursori lekova, poseduju čistoću veću od 95%.

Jedinjenja predmetnog pronalaska predstavljena formulom (I) mogu da obuhvataju enantiomere, zavisno od prisustva hiralnih centara ili centara izomerije, i/ili zavisno od prisusvta nezasićenih veza (na primer, Z, E). Cisti izomeri, enantiomeri ili dijastereomeri i njihove smeše obuhvaćeni su obimom zaštite predmetnog pronalaska.

Pojam "halogen" obuhvata fluor, hlor, brom ili jod, pri čemu je poželjniji brom.

Pojam "Ci-6alkil", kada se koristi u predmetnom zahtevu, podrazumeva alkil ostatke linearnog ili račvastog lanca koji sadrže od 1 do 6 ugljenikovih atoma, obuhvatajući, na primer, metil, etil, n-propil, izopropil, n-butil, izo-butil, sec-butil, t-butil, pentil i heksil grupe.

Pojam "C2-6alkenil", kada se koristi u predmetnom zahtevu, podrazumeva alkenil ostatke linearnog ili račvastog lanca koji sadrže od 2 do 6 ugljenikovih atoma, i bar jednu dvogubu vezu E ili Z stereohemijske konfiguracije, gde je to primenljivo. Ovaj pojam obuhvata, na primer, vinil, alil, 1- i 2-butenil, i 2-metil-2-propenil grupe.

Pojam "C3-8cikloalkil", kada se koristi u predmetnom zahtevu, podrazumeva alicikličnu grupu koja sadrži od 3 do 8 ugljenikovih atoma. Neki ilustrativni primeri takvih cikloalkil grupa obuhvataju ciklopropil, ciklobutil, ciklopentil i cikloheksil grupe.

Shodno tome, pojam "C3.8cikloalkil u kojoj je jedna CH2grupa zamenjena atomom kiseonika ili sumpora, kao i NH ili NCH3grupom" se odnosi na alicikličnu grupu koja sadrži od 3 do 8 ugljenikovih atoma u kojoj je jedna CH2grupa zamenjena atomom kiseonika ili sumpora, kao i NH ili NCH3grupom. Neki ilustrativni primeri takvih grupa obuhvataju tetrahidropiran, tetrahidrofuran, pirolidin, piperidin i tetrahidrotiofen grupe.

Pojam "C4.8cikloalkenil" podrazumeva alicikličnu grupu koja sadrži od 4 do 8 ugljenikovih atoma. Neki ilustrativni primeri takvih cikloalkenil grupa obuhvataju ciklopentenil, cikloheksenil, cikloheptenil i ciklooktenil grupe.

Poželjno je da R predstavlja vodonikov atom, Ci_6alkil, C2-6alkenil, C3.8cikloalkil, C4.8cikloalkenil, (C|-6alkil) C3_8cikloalkil, (Ci_6alkil) C4-8cikloalkenil, fenil ili (Ci_Aalkil)fcnil grupu, gde je posebno poželjna Ci_6alkil grupa.

Dalje je poželjno daje u formuli (I) bar po jedno, ili oba, od m i od n, jednako nuli. Takođe je poželjno da X predstavlja jednogubu vezu ili -S-.

Posebno je poželjno da jedinjenja formule (I) odgovaraju jedinjenjima predstavljenim formulom (Ia) i/i 1 i formulom (lb):

Jedinjenja formule (I) takođe obuhvataju (R) i (S) diastereoizomere predstavljene formulama (Ic) i (Id):

Posebno poželjna jedinjenja formule (I) su: 2-tioizosorbid 5-mononitrat,

5,5'-dinitrato-2,2'-ditiodiizosorbid,

2-tioizosorbid 5-mononitrat,

2-[(R)-metilsulfmil]izosorbid 5-mononitrat,

2-[(S)-metilsulfmil]izosorbid 5-mononitrat,

2-metil-sulfinilizosorbid 5-mononitrat,

2-metilsulfonilizosorbid 5-mononitrat,

S-nitrozo-2-tioizosorbid 5-mononitrat,

2-(tetrahidropiran-2-il-tio)izosorbid 5-mononitrat,

2-(izosorbidil-2'-ditio)izosorbid 5-mononitrat, i

2-(5'-acetiloksiizosorbidil-2'-ditio)izosorbid 5-mononitrat.

Dalje, posebno je poželjna upotreba 2-acetiltio-izosorbid-5-mononitrata (jedinjenje (12)), koji je tautomer, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, prekursora i/ili solvata:

kao aktivnog sastojka u proizvodnji farmaceutskih preparata za prevenciju i/ili lečenje tromboze, ishemije, oštećenja ćelija/tkiva izazvanog ishemijom i/ili ishemijom i reperfuzijom, hipertenzije, vazospazma, arteroskleroze i/ili vaskulopatije u srčanom alograftu.

Uz to, jedinjenja formule (I), posebno 2-acetiltioizosorbid 5-mononitrat (12), njihovi tautomeri, farmaceutski prihvatljive soli, prekursori i solvati mogu takođe da se koriste u terapiji za prevenciju i/ili lečenje arteroskleroze, vaskulopatije u srčanom alograftu, aktivacije trombocita, tromboze, moždanog udara, patoloških stanja u čijoj patogenezi važnu ulogu igra oksidativni stres, i/ili oštećenja tkiva izazvanog ishemijom i/ili izazvanog ishemijom i reperfuzijom. Ova jedinjenja mogu specifično da se koriste u prevenciji i/ili lečenju patoloških stanja u čijoj patogenezi važnu ulogu igra oksidativni stres, kao što su alergije, moždani udar, Alchajmerova bolest, i/ili ishemijskih kardiovaskularnih bolesti. Farmaceutski preparati mogu da se primene različitim putevima primene. Na primer, mogu da se primene oralno, u obliku farmaceutskih preparata kao što su tablete, kapsule, sirupi i suspenzije. Mogu da se primene parenteralno u obliku rastvora ili emulzija, itd. Takođe, mogu da se primene topijski, u obliku kremova, pomada, balsama, itd, kao i transdcrmalno, na primer, kroz upotrebu zavoja ili flastera. Ova jedinjenja takođe mogu da se primene direktno u rektum u obliku supozitorija. Preparati mogu da sadrže fiziološki prihvatljive nosače, ekscipijente, aktivatore, helatore, sredstva za stabilizaciju, itd. U slučaju injekcija, mogu da sadrže fiziološki prihvatljive pufere, sredstva za pospešivanje rastvaranja ili izotonike.

Farmaceutski preparati predmetnog pronalaska mogu, dalje, da sadrže trombolitičko sredstvo, poželjno je da to bude aktivator plazminogena, urokinaza, streptokinaza, alteplaza ili antistreplaza. Takođe, mogu da sadrže antikoagulantno sredstvo, poželjno je da to bude heparin, dikumarol, acenokumarol, enoksaparin ili pentozan polisulfat. Dalje, ovi preparati mogu da sadrže još i antitrombotsko sredstvo, poželjno acetil salicilnu kiselinu, dipiridamol, tiklopidin, klopidrogel, triflusal, pentozan polisulfat ili abciksimab. Dalje, ovi preparati mogu da sadrže još i imunoglobulin ili njegov fragment koji je specifičan za glikoproteine Ilb/IIIa.

Alternativno, farmaceutski preparati prema predmetnom pronalasku mogu još da sadrže i hipolipemijsko sredstvo, poželjno je da to bude simvastatin, lovastatin, atorvastatin, pravastatin, fluvastatin, eptastatin, lifibrol, acifran, acitemat, glunikat ili rozuvastatin. Ovi preparati takođe mogu da sadrže i antioksidant/sredstvo za hvatanje slobodnih radikala, poželjno je da to bude sredstvo izabrano iz grupe koja se sastoji od nikaravena, ranolazina, emoksipina, glutationa, edaravona, raksofelasta, likopena, N-acetil-L-cisteina, N-acetil-D-cisteina, racemske smeše N-acetil-L-cisteina i N-acetil-D-cisteina, i karvedilola.

Farmaceutski preparati prema predmetnom pronalasku mogu da se koriste u prevenciji i/ili lečenju arteroskleroze, vaskulopatije u srčanom alograftu, aktivacije trombocita, tromboze, moždanog udara, oštećenja tkiva izazvanog ishemijom i/ili izazvanog ishemijom i reperfuzijom, i/ili patoloških stanja u čijoj patogenezi važnu ulogu igra oksidativni stres (koja obuhvataju, ali nisu ograničena na alergije, moždani udar, Alchajmerovu bolest, ishemijske kardiovaskularne bolesti); i/ili patoloških stanja u čijoj patogenezi važnu ulogu igra nedostatak NO. Ova jedinjenja takođe mogu da se koriste za prevenciju i/ili lečenje disfunkcija cirkulatornog sistema, pri čemu je poželjno da se koriste za kardiovaskularne i srčane disfunkcije.

Dnevna doza može da bude različita u zavisnosti od specifičnih simptoma, starosti i telesne mase pacijenta, specifičnog načina primene, itd., a normalna dnevna doza za odraslu osobu može da bude u opsegu od 0,1 do 500 mg, a može da se primeni kao pojedinačna doza ili da bude podeljena u više dnevnih doza.

Jedinjenja predmetnog pronalaska mogu da se pripreme postupcima dobijanja koji su poznati u struci, adaptacijom poznatih procesa od strane iskusnog stručnjaka ili novim procesom koji je opisan u daljem izlaganju.

Stoga, još jedno rešenje predmetnog pronalaska odnosi se na proces dobijanja jedinjenja formule (I), njihovih tautomera, farmaceutski prihvatljivih soli, prekursora i solvata.

Prema predmetnom pronalasku poželjno je pripremiti jedinjenje formule (I), njegov tautomer, farmaceutski prihvatljivu so, prekursor ili solvat procesom koji je opisan ispod:

gdeje:

n ceo broj, koji je 0, 1 ili 2,

X predstavlja -S(0)m- ili jednogubu vezu, gde je m ceo broj, koji je 0, 1 ili 2,

i R predstavlja vodonikov atom ili je ostatak R<a>, gde je ostatak R<a>izabran iz grupe koja se sastoji od: Ci-6 alkil;

C2-6 alkenil;

C3-8cikloalkil;

C3.8cikloalkil grupa u kojoj je jedna CH2grupa zamenjena atomom kiseonika ili sumpora, kao i NH ili NCII3grupom;

C4.8cikloalkenil;

C4-8cikloalkenil grupa u kojoj je jedna CH2grupa zamenjena atomom kiseonika ili sumpora, kao i NH ili NCH3grupom;

fenil;

piridil;

tiofenil;

nitrozil;

S-cisteinil;

S-glutationil; i

gde je R<*>izabran iz grupe koja se sastoji od atoma vodonika, C|.6alkil, C2-6alkenil, C3.8cikloalkil, C4.8cikloalkenil, acetiloksi, hidroksil, ONO2grupa i halogenog atoma.

gde je Ra opciono supstituisan jednom do trima grupama nezavisno izabranim iz grupe koja se sastoji od Ci.6alkil, C2-6alkenil, C3_8cikloalkil, C4.8cikloalkenil, acetiloksi, hidroksil, ONO2grupa ili halogenog atoma.

gde proces podrazumeva izvođenje sledećih koraka:

a) hidrolize jedinjenja sa formulom (Ha):

gde je R' Ci_6alkil grupa, a poželjno je da bude metil grupa, kako bi se dobilo

sledeće jedinjenje:

b) opciono, izvršavanje sledećih reakcija sa jedinjenjem koje je dobijeno u koraku (a):

I reakcija oksidacije u kojoj se dobij a:

koju opciono prati druga oksidacija u kojoj se dobij a sledeće jedinjenje:

gdeje:

n ceo broj, koji je 1 ili 2,

X predstavlja -S(0)m-, gde je m ceo broj, i to 0, 1 ili 2, i R<*>predstavlja hidroksil ili ONO2grupu;

II reakcija supstitucije u kojoj se dobija:

jedinjenje prema formuli (1), u kome:

nje ceo broj, i to 0,

X predstavlja vezu,

a R ne predstavlja nitrozil grupu;

koju opciono prati oksidacija u kojoj se dobija jedinjenje prema formuli (I) u kome:

nje ceo broj, i to 0,

X predstavlja -S(0)m-, gde je m ceo broj, i to 0, ili 1, i R ne predstavlja nitrozil grupu;

III reakcija supstitucije u kojoj se dobija:

jedinjenje prema formuli (I), u kome:

n ceo broj, koji je 0,

X predstavlja -S -

koju opciono prati oksidacija kako bi se dobilo jedinjenje prema formuli (I), u kome:

n ceo broj, koji je 1 ili 2,

X predstavlja -S(0)m-, gde je m 0, 1 ili 2; ili

IV reakcija nitrozovanja u kojoj se dobija:

Prema gore opisanom procesu predmetnog pronalaska, posebno je poželjno dobiti jedinjenje prema formuli (Ia), njegov tautomer, farmaceutski prihvatljivu so, prekursor ili solvat:

gde n, X, m i R imaju gore definisana značenja, i gde dati proces sadrži sledeće korake:

a) hidroliza jedinjenja formule (II):

gde je R' C|_6alkil, poželjno je da to bude metil, da bi se dobio 2-tioizosorbid 5-mononitrat (1), b) opciono, vršenje sledećih reakcija sa jedinjenjem (1) dobijenim u koraku (a): I reakcija oksidacije u kojoj se dobija: 5,5'-dinitrato-2,2'-ditiodiizosorbid (2) ili

2-(izosorbidil-2'-ditio)izosorbid 5-mononitrat (8),

koju opciono prati druga reakcija oksidacije u kojoj se dobija jedinjenje prema

formuli (Ie):

gdcjc:

n ceo broj, koji je 1 ili 2,

X predstavlja -S(0)m-, gde je m ceo broj, koji je 0, 1 ili 2, R<*>predstavlja hidroksil ili ONO2;

TI reakcija supstitucije u kojoj se dobija:

jedinjenje prema formuli (Ia), gde je:

n ceo broj, koji je 0,

X predstavlja vezu,

a R ne predstavlja nitrozil grupu,

koju opciono prati oksidacija u kojoj se dobija jedinjenje prema formuli (Ia), gdeje:

n ceo broj, koji je 0,

X predstavlja -S(0)m-, gde je m ceo broj, koji je 0 ili 1,

a R ne predstavlja nitrozil grupu;

III reakcija supstitucije u kojoj se dobija:

jedinjenje prema formuli (Ia), gde je:

n ceo broj, koji je 0, a

X predstavlja -S-;

koju opciono prati reakcija oksidacije u kojoj se dobija jedinjenje prema formuli (Ia), gde je:

n ceo broj, koji je 1 ili 2, a

X predstavlja vezu -S(0)m- gde m ima vrednost 0,1 ili 2, ili:

IV reakcija nitrozilacije u kojoj se dobija:

S-nitrozo-2-tioizosorbid 5-mononitrat (6).

Opcioni korak (b) ovog novog procesa predmetnog pronalaska opisan je šematski na šemama 1 do 4 za specifična jedinjenja predmetnog pronalaska. Ove šeme 1 do 4 odnose se na reakciju oksidacije I, reakciju supstitucije II, reakciju supstitucije III i reakciju nitrozovanja IV, redom.

Specifično poželjan proces predmetnog pronalaska obuhvata korake (a) i (b) II, pri čemu se dobija:

2-[(R)-alkilsulfmil]izosorbid 5-mononitrat, i/ili

2-[(S)-alkilsulfinil]izosorbid 5-mononitrat.

Dalje je poželjno da se dva stereoizomera nakon dobijanja razdvoje, a to razdvajanje može da se izvrši upotrebom uobičajenih postupaka poznatih struci.

Dalji poželjan proces dobijanja predmetnog pronalaska odnosi se na dobijanje jedinjenja prema formuli (II) ili njegovog tautomera, farmaceutski prihvatljive soli, prekursora ili solvata:

gde taj proces obuhvata sledeće korake:

a) oksidacionu reakciju jedinjenja prema formuli (III): gde je R' Ci-6alkil, poželjno je da to bude metil, u kojoj se dobija 2,2'-ditio-diizosorbid (10), (b) vršenje reakcije nitrovanja jedinjenja dobijenog u koraku (a) nitrujućim sredstvom u prisustvu karboksilnog anhidrida, poželjno je da to bude acetanhidrid.

Konačno, još jedno rešenje predmetnog pronalaska odnosi se na 2,2'-ditiodiizosorbid, jedinjenje (10), koji je intermedijer u dobijanju jedinjenja (11) predmetnog pronalaska.

U radnim primerima u okviru ove prijave (videti unutar izlaganja) detaljno su opisani postupci pogodni za dobijanje različitih jedinjenja prema opštoj formuli (I). Imajući u vidu ove primere, iskusan stručnjak će biti u stanju da primeni svoje opšte znanje za dobijanje jedinjenja koja nisu eksplicitno navedena u predmetnoj prijavi, upotrebom pogodnih modifikacija radnih primera koji su ovde dati. Iskusnom stručnjaku će biti jasno da ovi primeri služe samo kao ilustracija, te se ne sme smatrati da na bilo koji način ograničavaju predmetni pronalazak.

Primeri

Jedinjenja dobijena u primerima koji su navedeni u daljem izlaganju identifikovana su pomoću podataka dobijenih njihovom protonskom ('H-NMR) i ugljenik-13 (<1j>C-NMR) spektroskopijom nuklearne magnetne rezonance.

Spektri nuklearne magnetne rezonance snimljeni su spektrometrima Varian - Gemini-2000 ili Varian - Gemini-300.

Radna frekvencija i rastvarač korišćeni za snimanje spektra naznačeni su u 'H-NMR spektrima. Pozicija signala izražena je u 5 (ppm), pri čemu je signal protona rastvarača uzet za referentnu vrednost. Referentne vrednosti su 7,24 ppm za deuterisani hloroform, a 2,94 za deuterisani dimetil sulfoksid. Signal koji se dobija od protona tetrametilsilana (TMS) se ponekada uzima za unutrašnju referencu, pri čemu je referentna vrednost koja se koristi 0 ppm. Broj protona za svaki signal se meri pomoću elektronske integracije a tip signala je označen u zagradi, sledećim skraćenicama: s (singlet), d (dublet), t (triplet), dd (dublet dubleta), ddd (dublet dubleta dubleta), bs (široki signal), cs (kompleksni signal), s.a. D2O (pojednostavljuje se nakon deuterizacije), d.a. D20 (nestaje nakon deuterizacije).

Radna frekvencija i rastvarač korišćeni za snimanje spektra naznačeni su u<l3>C-NMR spektrima. Pozicija signala izražena je u 5 (ppm), pri čemu je signal ugljenika rastvarača uzet za referentnu vrednost. Referentne vrednosti su 77,00 ppm za deuterisani hloroform, a 39,50 za heksadeuterisani dimetil sulfoksid.

U nekim slučajevima, eksperimenti nuklearne magnetne rezonance izvršeni su i korišćenjem pulsnih sekvenci APT ("Attached Proton test", test priključenog protona), HECTOR ("Heteronuclear Chemical Shift Correlation", korelacija heteronuklearnog hemijskog pomeranja) ili COSY ("Corelated Spectroscopv", spektroskopija u korelaciji), kako bi pomogli u rešavanju zadatka.

U odeljku sa eksperimentima koriste se sledeće skraćenice:

Primer 1

Postupak dobijanja 2-tioizosorbid 5-mononitrata (1)

U erlenmajeru od 50 ml rastvoreno je 1,00 g (4,02 mmol) 2-acetiltioizosorhid 5-mononitrata (12) dobijenog prema WO 00/20420 u 20,0 ml metil alkohola. Dodato je 10,0 ml 10% rastvora natrijum hidroksida u metanolu, u jednoj porciji. Smeša je brzo poklopljena i mešana 1 minut na sobnoj temperaturi (oko 25°C), nakon čega je dodato 2,23 ml koncentrovane hlorovodonične kiseline u jednoj porciji. Smeša je mešana i koncentrovana do suva, udaljavanjem rastvarača pod sniženim pritiskom na temperaturi ispod 30°C.

Ostatak je suspendovan u hloroformu. Ovaj hloroformski rastvor je profiltriran a zatim osušen preko anhidrovanog magnezij um sulfata. Nakon filtriranja, rastvarač je udaljen pod sniženim pritiskom kako bi se dobilo 0,83 g narandžasto - žutog ulja koje odgovara željenom proizvodu. Prinos: 100%>.

'H-NMR (200 MHz, CDCb):5,36 - 5,26 (IH, m. CHON02), 4,95 (IH, t, J = 5,0 Hz, CHCHONO2), 4,42 (IH, d, 4,8 Hz, CHCHS), 4,07 (IH, dd, J = 4,6 Hz, J = 4,4 Hz, H-CHCHS), 3,97 (IH, dd, J = 5,64 Hz, J = 2,5 Hz, H-CHCHON02), 3,87 - 3,76 (2H, cs, H-CHCHS, H-CHCHONO2), 3,45 - 3,35 (IH, m, CHS), 1,77 (IH, d, J = 8,6 Hz. SH).

,<3>C-NMR (50 MHz, CDC13):91,21 (CHCHS), 81,22 (CIION02), 81,07 (CHCHON02), 76,15 (CH2CHS), 69,26 (CH2CHON02), 4,82 (CHS).

Primer 2

Postupak dobijanja 5,5'-dinitrato-2,2'-ditioizosorbida(2)

Procedura1:

0,50 g 2-acetiltioizosorbid 5-mononitrata (12) dobijenog prema WO 00/20420 rastvoreno je u 10,0 ml metil alkohola. Ovaj rastvor je polako dodavan, kap po kap, u 200 ml humane plazme u erlenmajeru od 250 ml, snažno mešane na magnetnoj mešalici. Reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi 15 časova. Dobijena reakciona smeša je prelivena preko 500,0 ml acetonitrila uz snažno mešanje, pri čemu trenutno dolazi do precipitacije pahuljičaste bele čvrste supstance koja odgovara proteinima plazme. Smeša je centrifugirana na 3000 rpm tokom 30 minuta pri temperaturi od 20°C, tečnost je odvojena a čvrsti deo (proteinska masa) suspendovan u 250,0 ml acetonitrila. Ova smeša je mešana i centrifugirana pod istim uslovima kao prethodna (3000rpm/20°C/30 min).

Supernatant je dekantovan i pripojen prvom supernatantu. Rastvarač je udaljen pod sniženim pritiskom na temperaturi nižoj od 30°C. Dobijeni vodeni ostatak (oko 200 ml) estrahovan je sa 4 x 500 ml hloroforma. Organske faze su spojene i osušene preko anhidrovanog magnezijum sulfata. Nakon filtriranja, rastvarač je koncentrovan pod sniženim pritiskom. Na taj način je dobij eno 350 mg bele čvrste supstance koja je prečišćena hromatografijom: (CHCVAcOEt, 6 : 1), pri čemu je izolovano 250 mg čvrste bele supstance koja odgovara željenom disulfidnom proizvodu, 2-tioizosorbid 5-mononitratu (2). Prinos: 60%.

Procedura 2:

U erlenmajeru od 50 ml rastvoreno je 1,00 g (4,02 mmol) 2-acetiltioizosorbid 5-mononitrata (12) dobijenog prema WO 00/20420 u 20,0 ml metil alkohola, nakon čega je dodato 10,0 ml 10% rastvora kalijum hidroksida u metanolu. Reakciona smeša je poklopljena i mešana 5 minuta na sobnoj temperaturi. U toku reakcije primećuje se precipitacija čvrste bele supstance koja odgovara disulfidnom proizvodu (2). Čvrsta supstanca je odvojena filtracijom i isprana nekoliko puta metil alkoholom. Sušenjem pod sniženim pritiskom dobija se 0,58 g čvrste bele supstance koja odgovara željenom disulfidnom proizvodu, 2-tioizosorbid 5-mononitratu (2). Prinos: 10%.

'H-NMR (200 MHz, DMSO-dg): 5,51 - 5,43 (2H, m, 2CHON02), 4,96 (2H, t, J = 5,4 Hz, 2CHCHON02), 4,51 (2H, d, J = 4,8 Hz, 2CHCHS), 4,04 - 3,73 (10H, cs, 2CH2CHON02, 2CH2CHS, 2CHS).

<13>C-NMR (50 MHz, DMSO-d6): 88,46 (2CHCHS), 83,31 (2CHON02), 81,50 (2CHCHON02), 73,24 (2CH2CHS), 69,95 (2CH2CHON02), 54,01 (2CHS).

Primer 3

Postupak dobijanja 2-metiltioizosorbid 5-mononitrata(3)

U erlenmajeru od 50 ml rastvoreno je 1,00 g (4,02 mmol) 2-acetiltioizosorbid 5-mononitrata (12) dobijenog prema WO 00/20420 u 20,0 ml metil alkohola, čemu je dodato 5,0 ml 10% rastvora kalijum hidroksida u metanolu, u jednoj porciji. Reakciona smeša je poklopljena i mešana 5 minuta na sobnoj temperaturi. Smeši je dodato 2,0 ml metil jodida (32,0 mmol) u jednoj porciji, reakciona smeša je pokrivena i mešana 2 časa na sobnoj temperaturi. Reakciona smeša je uparena do suva, otparavanjem rastvarača pod sniženim pritiskom. Ostatak je rastvoren u 250 ml hloroforma i ispran sa 50 ml vode. Organska faza je odvojena i isprana sa 3 x 50 ml vode.

Nakon sušenja preko anhidrovanog magnezij um sulfata, smeša je profiltrovana i rastvarač je otparen pod sniženim pritiskom. Nakon sušenja pod sniženim pritiskom, dobijeno je 0,68 g čvrste bele supstance koja odgovara željenom proizvodu. Prinos: 76%.

'H-NMR (200 MHz, CDC13):5,34 - 5,26 (IH, m, CHON02), 4,93 (IH, t, J = 5,2 Hz, CHCHON02), 4,48 (IH, d, J = 4,8 Hz, CHCHS), 4,14 (IH, dd, J = 9,7 Hz, J = 4,8 Hz, H-CHCHS), 4,01 (IH, dd, J = 11,2 Hz, J = 3,0 Hz, H-CHCHON02), 4,01 - 3,81 (2H, cs, H-CHCHS, H-CHCHONO2), 3,30 - 3,24 (IH, m, CHS), 2,15 (3H, s, CH3).

<13>C-NMR (50 MHz, CDC13):88,65 (CHCHS), 81,55 (CHCHON02), 81,26 (CHON02), 73,87 (CH2CHS), 69,10 (CH2CHON02), 50,74 (CHS), 14,74 (CH3).

Primer 4

Postupak dobijanja 2-f(R)-metilsulfinil]izosorbid 5-mononitrata (4) i 2-[(S)-metilsulfinil]izosorbid 5-mononitrata (4bis)

7.3 g (32,9 mmol) 2-metiltioizosorbid 5-mononitrata (3), dobijenog u postupku prema primeru 3, rastvoreno je u 75 ml dioksana u erlenmajeru od 500 ml. Tom rastvoru je veoma polako, u kapima, dodat rastvor 7,04 g (32,9 mmol) NaI04u 110 ml vode, nakon čega je smeša mešana 1 čas na sobnoj temperaturi. Smeša je profiltrovana, nakon čega je dioksan udaljen iz filtrata pod sniženim pritiskom. Dodato je 150 ml vode. Smeša je estrahovana dvema porcijama od po 300 ml hloroforma, osušena preko anhidrovanog magnezijum sulfata i profiltrovana, nakon čega je rastvarač udaljen pod sniženim pritiskom. Na ovaj način dobijeno je 6.6 g sirovog proizvoda koji sadrži smešu dijastereomera u odnosu 65% jedinjenja (4) i 35%o jedinjenja (4bis). Dobijeni sirovi proizvod je prekristalisan iz dioksana, dva puta, kako bi se dobilo 2,9 g željenog proizvoda (4) čistoće 95%, mereno pomoću HPLC. Iz tečnosti preostale nakon prve prekristalizacije otparen je rastvarač pod sniženim pritiskom, nakon čega je dobijeni suvi ostatak koji je prekristalisan iz dioksana da bi se dobilo 1 g željenog proizvoda (4bis) čistoće 95%>, mereno pomoću HPLC.

2-[(R)-metilsulfinil]izosorbid 5-mononitrat (4):

'H-NMR (200 MHz, CDC13): 5,39 - 5,28 (IH, m, CHON02), 5,02 (IH, dd, J = 5,6 Hz, J = 1,6 Hz, CHCHS), 4,89 (IH, t, J = 5,5 Hz, CHCHON02), 4,29 (IH, dd, J = 10,4 Hz, J = 6,4 Hz, H-CHCHS), 4,20 - 3,91 (3H, cs, H-CHCHS, CH2CHON02), 3,38 - 3,31 (IH, m, CHSO), 2,61 (3H, s, CH3).

<13>C-NMR (50 MHz, CDC13):82,11 (CHCHON02), 81,51 (CHCHS), 80,55 (CHONO2), 69,65 (CH2CHS), 69,28 (CH2CHON02), 66,24 (CHSO), 37,28 (CH3).

Mikroanaliza

izračunato (%): 35,44 C; 4,67 H; 5,90 N; 13,51 S; 40,47 O

eksperimentalno (%): 35,31 C; 4,67 H; 5,98 N; 13,5 S; 40,60 O

Masena spektrometrija (LC-(ApcI)MS na 20V):238 (M + 1)<+>

Temperatura topljenja:153°C pomoću DSC

Monokristalna difrakcija X zraka:Konformacija dijastereomera (4) određena je kao (R) - S, (S) - C2, (S) - C3, (S) - C4, (R) - C5

2-[(S)-metilsulfinil]izosorbid 5-mononitrat (4bis):

'H-NMR (200 MHz, CDCI3):5,39 - 5,28 (IH, m, CHON02), 4,89 (IH, t, J = 5,6 Hz, CHCHON02), 4,68 (IH, d, J = 5,4 Hz, CHCHS), 4,40 - 3,88 (4H, cs, CH2CHS, CH2CHON02), 3,48 - 3,40 (IH, m, CHSO), 2,58 (3H, s, CH3).

<13>C-NMR (50 MHz, CDC13):82,89 (CHCHS), 82,26 (CHCHON02), 80,55 (CHON02), 69,19 (CH2CHON02), 67,88 (CH2CHS), 66,94 (CHSO), 36,64 (CH3).

Mikroanaliza

izračunato (%): 35,44 C; 4,67 H; 5,90 N; 13,51 S; 40,47 O

eksperimentalno (%): 35,65 C; 4,66 H; 5,87 N; 13,56 S; 40,57 O

Masena spektrometrija (LC-(ApcI)MS na 20V):238 (M + H)<+>

Temperatura topljenja:115°C pomoću DSC

Monokristalna difrakcija X zraka:Konformacija dijastereomera (4bis) određena je kao (S) - S, (S) - C2, (S) - C3, (S) - C4, (R) - C5

Primer 5

Postupak dobijanja 2-metilsulfonilizosorbid 5-mononitrata (5)

U erlenmajeru je rastvoreno 1,0 g (4,5 mmol) 2-metiltioizosorbid 5-nitrata (3), dobijenog prema postupku iz primera 3, u 20 ml acetonitrila. Dodato je 4,11 g (18,1 mmol) rastvora perjodne kiseline (HjIOć) u jednoj porciji, nakon čega je smeša mešana 48 časova na sobnoj temperaturi. Dodato je 50 ml zasićenog rastvora Na2S03. Reakciona smeša je estrahovana dvema porcijama od po 30 ml metilen hlorida. Organske faze su spojene, zatim isprane dvema porcijama od po 30 ml zasićenog rastvora Na2S03. Rastvor je osušen preko anhidrovanog magnezijum sulfata i profiltrovan, nakon čega je rastvarač udaljen pod sniženim pritiskom. Dobij eno je 662 mg željenog proizvoda (5). 640 mg sirovog proizvoda suspendovano je u 25 ml heksana, profiltrovano i isprano sa 7,5 ml hloroforma. čime je dobijeno 450 mg proizvoda (5) čistoće 99,7%, mereno pomoću HPLC.

'H-NMR(200MHz, DMSO-d6): 5,53 - 5,47 (IH, m. CHON02), 5,00 - 4,88 (2H, cs, CHCHON02, CHCHS), 4,38 (IH, dd, J = 9,8 Hz, J = 1,8 Hz, H-CHCHS), 4,12 - 3,86 (4H, cs, H-CHCHS, CH2CHONO2, CHSO2), 3,07 (3H, s, CH3).

<13>C-NMR (50 MHz, DMSO-d6):82,77 (CHCHS), 82,36 (CHCHON02), 81,81 (CHONO2), 68,95 (CH2CHONO2), 68,46 (CH2CHS), 67,48 (CHS02), 39,31 (CH3).

Mikroanaliza

izračunato (%): 33,20 C; 4,38 H; 5,53 N; 12,66 S; 44,23 O

eksperimentalno (%): 33,45 C; 4,34 H; 5,52 N; 12,69S; 44,43 O

Masena spektrometrija (LC-(ApcI)MS na 20V):254 (M + H)<+>

Temperatura topljenja:173°C pomoću DSC

Primer 6

Postupak za dobijanje S-nitrozo-2-tioizosorbid 5-mononitrata (6)

U ćilibarnom sudu rastvoreno je 0,5 g (2,41 mmol) 2-tioizosorbid 5-mononitrata (1), dobijenog prema postupku iz primera 1, u 4,0 ml MeOH, sud je poklopljen i reakciona smeša je mešana u ledenom kupatilu. Dodato je 320 ul (0,249 g, 2,41 mmol) terc-butoksinitrita i reakciona smeša je mešana 7 časova na hladnom. Čvrsta bela supstanca je odvojena filtracijom i filtrat je uparen do suva pod sniženim pritiskom, zaštićen od svetlosti i na sobnoj temperaturi. Na ovaj način dobijeno je 0,48 g (prinos: 84%) tamno crvene čvrste supstance koja je identifikovana kao S-nitrozo-2-tioizosorbid 5-mononitrat (6).

'H-NMR (CDC13, 200 MHz): 5,40 - 5,25 (sc, IH, CHON02), 4,84 - 4,64 (sc, 2H, CHSNO, CHCHON02), 4,40 - 4,30 (m, 2H, H-CIICIISNO, CHCHSNO), 4,12 (dd, IH, J = 11,4 Hz, J = 2,6 Hz, H-CHCHNO2), 4,00 - 3,80 (sc, 2H, H-CHCHSNO, H-CHCHON02).

<13>C-NMR (CDCI3, 50 MHz): 88,21 (CHCHSNO), 81,9 + 81,1 (CHCHON02, CHONO2), 73,4 (CH2CHSNO), 69,5 (CH2CHONO2), 51,6 (CHSNO).

Primer 7

Metod dobijanja 2-(tetrahidropiran-2-il-tio)izosorbid 5-mononitrata (7)

0,5 g (2,41 mmol) 2-tioizosorbid 5-mononitrata (1), dobijenog prema postupku iz primera 1, suspendovano je u 6 ml 3,4-dihidro-2H-pirana i reakciona smeša je ohlađena u ledenom kupatilu. Dodato je 0,10 g (0,40 mmol) piridinijum p-toluensulfonata, te je reakciona smeša mešana preko noći u atmosferi azota na sobnoj temperaturi. Dodato je 50 ml EtOEt, nakon čega je reakciona smeša isprana dvema porcijama od po 40 ml zasićenog rastvora NaCl. Na ovaj način je dobijeno 1,15 g sirovog reakcionog proizvoda koji je prečišćen hromatografijom (Hx : AcOEt = 3:2), čime je dobijeno 0,65 g željenog proizvoda čistoće 83%. Prekristalizacijom iz heksana dobijeno je 0,45 g proizvoda čistoće 95%>, identifikovanog na osnovu spektroskopsih podataka kao 2-(tetrahidropiran-2-il)-2-tioizosorbid 5-mononitrat (7).

'H-NMR (CDC13, 200 MHz): 5,28 (ddd, IH, J = 11,0 Hz, 5,4 Hz, 2,8 Hz, CHON02), 5,0 - 4,85 (sc, 2H, CHSTHP, CHCHON02), 4,59 (dd, IH, J = 11,2 Hz, 4,6 Hz, CHCHSTHP), 4,20 - 3,80 (sc, 5H, CH2CHSTHP, H-CHCHON02, CH2THP), 3,60 - 3,40 (sc, 2H, H-CHCHON02, CHthp), 2,00 - 1,45 (sc, 6H, 3CH2THp).

<13>C-NMR (CDCI3, 50 MHz): 89,5 & 89,1 (CHCHS), 83,0 & 81,6 (CHCHON02), 81,4 & 81,3 (CHSTHP, CHON02), 74,9 & 74,1 (CH2Thp), 69,0 & 68,9 (CH2CHSTHP), 64,8 & 64,7 (CH2CHON02), 49,1 & 47,6 (CH2THp), 31,3 & 31,2 (CH2TH<p>), 25,4 (CH2TH<p>), 21,7 & 21,6 (CH2 THp).

Primer 8

Postupak za dobijanje 2-(izosorbidil-2'-ditio)izosorbid 5-mononitrata (8)

U rastvor 0,170 g (1,72 mmol) sukcinamida u EtOH dodato je 0,323 g (1,56 mmol) 2-tioizosorbid 5-mononitrata (1). Nakon pojave belog precipitata, dodato je 0,168 mg (2 mmol) NaHCC>3. Nakon mešanja na sobnoj temperaturi 3 časa i 45 minuta dodato je još 100 mg (1,19 mmol) NaHC03i 10 kapi vode. Posle dodatnih 1 čas i 30 minuta mešanja reakciona smeša je postavljena na refluks. Nakon 2 časa refluktovanja, EtOH je udaljen pod sniženim pritiskom; dodato je 150 ml vode i 150 ml AcOEt. Nastala je emulzija, te je dodavan NaCl(s) sve dok se faze nisu razdvojile. Organska faza je odvojena, a vodena faza je isprana dvema porcijama od po 150 ml AcOEt. Svaka od tri organske faze zasebno je isprana vodom (100 ml), nakon čega su organske faze spojene i osušene preko anhidrovanog Na2S04. Ova smeša je proceđena, isprana etil-acetatom, nakon čega je rastvarač udaljen iz filtrata pod sniženim pritiskom, čime je dobijeno 336 mg sirovog reakcionog proizvoda koji jc prečišćen hromatografijom za rektifikaciju lakih frakcija. Upotreba smeše CHCls/AcOEt 1 : 1 kao eluenta u hromatografskom odvajanju dovodi do dobijanja frakcije od 98 mg željenog proizvoda (8).

'H-NMR (300 MHz, CDC13):5,40 - 5,32 (IH, cs, CHON02), 5,04 - 4,98 (IH, cs, CHCHONO,), 4,70 - 4,60 (3H, cs, 3CH), 4,36 - 4,26 (IH, cs, CHOH), 4,22 - 4,12 (2H, cs, 2H-CH), 4,10 - 4,00 (3H, cs, 3H-CH), 3,94 - 3,86 (2H, cs, 2H-CH), 3,68 - 3,56 (3H, cs, 2CH-S, 1H-CH), 2,55 (IH, d, J = 6,9 Hz, OH).

Infracrvena spektroskopija (u tableti KBr):3461 cm"<1>, 2987 cm"<1>, 1642 cm"<1>, 1465 cm"<1>, 1279 cm"<1>, 1077 cm"<1>, 846 cm"<1>.

Mikroanaliza

izračunato (%): 39,53 C; 34,70H; 4,77 O, 3,96 N; 17,04 S

eksperimentalno (%): 39,23 C; 34,84H; 4,66 O, 3,81 N; 17,45 S.

Masena spektrometrija:

Elektrosprej: 368 (M + 1)

Elektronski udar (m/z, (% relativne zastupljenosti)): 367 (7,4) (M+), 261 (3,8), 160 (8,6), 129 (15,5), 127 (14,2), 85 (35,7), 69 (100).

Primer 9

Korak 1

Postupak za dobijanje 2-tioizosorbida (9) i 2,2'-ditiodiizosorbida (10)

U erlenmajeru od 500 ml rastvoreno je 15 g (74 mmol) 2-acetiltioizosorbida (13), dobijenog prema WO 00/20420 u 225 ml EtOH. Dodat je 85% rastvor 11,3 g KOH u 150 ml vode. Dobijena smeša mešana je na sobnoj temperaturi 2 časa, neutralisana AcOH(c), te je EtOH udaljen pod sniženim pritiskom. Dobijeni rastvor je doveden do baznog pH pomoću NaOH(s), zatim mešan na sobnoj temperaturi 10 časova uz barbotiranje vazduha kroz rastvor. Rastvor je zakišeljen pomoću HC1(C) te mu je pH vrednost podešena na 4. Voda je udaljena pod sniženim pritiskom, a dobijeni ostatak je ponovo rastvoren u CH2CI2, proceđen i osušen preko anhidrovanog Na2S04. Rastvor je proceđen, ispran, te je iz filtrata udaljen rastvarač pod sniženim pritiskom, čime je dobijeno 9,22 g sirovog reakcionog proizvoda koji je prečišćen hromatografijom za rektifikaciju lakih frakcija korišćenjem različitih smeša cikloheksan/etil acetat kao eluenata. Elucija je započeta sa 3 1 smeše u odnosu 1:1, nakon čega je povećan udeo polarnog rastvarača, prvo na 2 1 smeše u odnosu 3 : 5, a kasnije na 2 1 smeše u odnosu 1 : 2, da bi se elucija završila čistim AcOEt. Iz eluata je izolovana frakcija od 2,64 g tiola (9) i frakcija od 3,06 g disulfida (10).

2-tioizosorbid(9)

'H-NMR (200 MHz, CDCI3):4,68 - 4,58 (IH, cs, CHCHOH), 4,48 - 4,40 (IH, cs, CHCHSH), 4,34 - 4,18 (IH, bs, s.a. D20, CHOH), 4,16 - 4,06 (IH, m, H-CHCHSII), 3,96 -

3,78 (2H, cs, H-CHCHOH, H-CHCHSH), 3,62 - 3,50 (IH, cs, 1 H-CHCHOH), 3,48 - 3,36 (IH, cs, s.a. D20, CHS), 2,80 - 2,60 (IH, bs, d.a. D20, OH), 1,75 (IH, d, J = 8 Hz, d.a. D20,

SH).

<I3>C-NMR (50 MHz, CDC13):90,42 (CIICHSH), 81,47 (CHCHOH), 76,27 (CH2CHSH), 74,00 (CH2CHOH), 72,04 (CHOH), 43,81 (CHSH).

2,2'-ditiodiizosorbid (10)

'H-NMR (200 MHz, CDC13):4,68 - 4,56 (4H, cs, 2CHCHS, 2 CHCHOH), 4,34 - 4,19 (2H, cs, s.a. D20, 2 CHOH), 4,19 - 3,97 (4H, cs, 2 CH2CHS), 3,92 - 3,80 (2H, cs, 2 H-CHCHOH), 3,66 - 3,52 (4H, cs, 2 H-CHCHOH, 2 CHS), 2,63 (2H, d, J = 6,6 Hz, d.a. D20, 2

OH).

<13>C-NMR (50 MHz, CDC13):87,42 (2 CHCHS), 81,98 (2 CHCHOH), 73,93 (2 CH2CHOH), 72,89 (2 CH2CHS), 72,07 (2 CHOH), 54,74 (2 CHS).

Korak 2

Postupak za dobijanje 5,5'-diacetiloksi-2,2'-ditiodiizosorbida (14) i 2-(5'-

acetiloksiizosorbidil-2'-ditio)izosorbid 5-mononitrata (11)

Smeša za nitrovanje pripremljena je sporim, pažljivim dodavanjem 1,8 ml 60% HNO3smeši 7,5 ml acetanhidrida i 12,5 ml sirćetne kiseline, na 0°C. U erlenmajeru od 100 ml koji je opremljen refluksom za hlađenje, termometrom i magnetnom mešalicom, rastvoreno je 2,77 g (8,6 mmol) 2,2'-ditio-diizosorbida (10), dobijenog prema postupku iz primera 8, u 17 ml sirćetne kiseline i dodato je 3,5 ml acetanhidrida. Smeša je ohlađena do 0°C u ledenom lupatilu sa solju. 4 ml prethodno pripremljene smeše za nitrovanje dodato je ukapavanjem u toku 15 minuta. Smeša je mešana 2 časa na 0°C, pri čemu se vidi izdvajanje čvrstog sirovog reakcionog proizvoda. Zatim je reakciona smeša mešana još 2 časa i 30 minuta na sobnoj temperaturi. Sirovi reakcioni proizvod izliven je preko 100 ml vode, proceđen i ispran velikom količinom vode. Dobijena čvrsta supstanca osušena je pod sniženim pritiskom u prisustvu P2O5. Na ovaj način dobijeno je 2,69 g sirovog reakcionog proizvoda koji je prečišćen preparativom reverzno - faznom hromatografijom. Kao eluent u hromatografiji je korišćena smeša acetonitrila i vode u odnosu 1:1. Na ovaj način su izolovane frakcije od 1,01 g diacetata (14) (R=COCH3) i 0,5 g acetat - nitrata (11) (R=N02).

5,5'-diacetiloksi-2,2'-ditiodiizosorbid (R=COCH3) (14):

'H-NMR (200 MHz, CDCI3): 5,16 - 5,02 (2H, cs, 2CHOCO), 4,85 - 4,76 (2H, cs, 2 CH-O-C), 4,63 - 4,56 (2H, cs, 2 CHOC), 4,17 - 4,05 (2H, cs, 2 H-CH), 4,00 - 3,74 (6H, cs, 6 H-CH), 3,56 - 3,48 (2H, cs, 2 CHS), 2,09 (6H, s, CH3).<13>C-NMR (50 MHz, CDC13): 170,27 (2CO), 87,73 (2 CHCHS), 80,76 (2 CHCHO), 73,79 (2 CHO), 72,66 (2 CH2CHS), 70,46 (2 CH2CHO), 54,42 (2 CHS), 20,63 (2 CH3). 2-(5'-acetiloksiizosorbidil-2'-ditio)-izosorbid 5-mononitrat (R=NC>2) (11): 'H-NMR (200 MHz, CDCI3): 5,37 - 5,28 (IH, cs, CHON02), 5,18 - 5,06 (IH, cs, CHOCO), 5,02 - 4,94 (IH, cs, CHOC), 4,87 - 4,78 (IH, cs, CHOC), 4,64 - 4,56 (2H, cs, 2 CHOC), 4,18 - 3,75 (8H, cs, 4CH2), 3,59 - 3,50 (2H, cs, 2 CHS), 2,10(3H, s, CH3).

,<3>C-NMR (50 MHz, CDCI3):170,29 (CO), 88,25 (CH), 87,43 (CH), 81,58 (CH), 81,16 (CH). 80,79 (CH), 73,80 (CH), 72,78 (CH2), 72,66 (CH2), 70,51 (CH2), 69,32 (CH2), 54,42 (CHS), 53,72 (CHS), 20,65 (2 CH3).

Masena spektrometrija:

Hemijska jonizacija (NH3): 410 (M + 1)<+>, 427 (M + 18)<+>.

Testovi vazorelaksacije

Postupak korišćen u testovima je suštinski isti kao postupak opisan u sledećim referencama: Furchgot, R. F., "Methods in nitric oxide research"; Feelisch & Stamler, urednici, John Wiley & Sons, Chichester, Engleska, str. 567 - 581.

Trongvanbichnam K., et al., Jpn. J. Pharmacol. 71 (1996); 167 - 173.

Salas, E., et al., Eur. J. Pharmacol. 258 (1994); 47 - 55.

Različita jedinjenja testirana su u pet različitih koncentracija, u opsegu koncentracija od 0,0001 do 10 mM, upotrebom od 6 do 9 arterijskih prstenova za svako jedinjenje. Dobijeni rezultati su poređeni sa onima koji se dobijaju upotrebom izosorbid 5-mononitrata, koji je korišćen kao referentno jedinjenje.

Rezultati su prikazani u tabeli 1 koja sledi, i izraženi kao EC50(efektivna koncentracija 50), što je koncentracija svakog od testiranih jedinjenja koja dovodi do vazodilatacije koja je jednaka 50% maksimalne vrednosti tonusa na koji je arterijski prsten kontrahovan dejstvom 1 uM fenilefrina.

Kao što može da se vidi iz tabele, sva testirana jedinjenja su snažniji vazorelaksanti od referentnog proizvoda.

In vitrotest inhibicije agregacije trombocita

Postupak korišćen u testovima je suštinski isti kao postupak opisan u sledećoj referenci:

Salas, E., et al., Br. J. Pharmacol. 112 (1994); 1071 - 1076.

Jedinjenja su testirana u četiri različite koncentracije, pomoću plazme bogate trombocitima koja je dobijena od najmanje 6 različitih zdravih humanih donatora. Dobijeni rezultati su poredeni sa onima koji se dobijaju upotrebom izosorbid 5-mononitrata, koji je korišćen kao referentno jedinjenje.

Rezultati su prikazani u tabeli 2 koja sledi, i izraženi kao EC5o(efektivna koncentracija 50), što je koncentracija svakog od testiranih jedinjenja koja dovodi do agregacije jednake 50% agregacije dobijene upotrebom submaksimalne koncentracije ADP (1

- 4 uM) (submaksimalna koncentracija ADP je minimalna koncentracija ADP koja dovodi do maksimalne agregacije).

Kao što može da se vidi iz tabele 2, sva testirana jedinjenja pokazuju snažniju inhibitornu aktivnost na agregaciju trombocita od referentnog jedinjenja.

Inhibicija adhezije humanih monocita i trombocita za humane endotelijalne

ćelije

Postupci korišćeni u testovima suštinski su isti kao postupci opisani u sledećim referencama:

Del Maschio A. et al., J Cell Biol 1996; 135: 497 - 510

Bombeli T. et al., Blood 1999; 93: 3831 - 3838

Colome C. et al., Atherosclcrosis 2000: 149: 295 - 302; &

Martin - Satue M. et al., British Journal of Cancer 1999; 80; 1169 - 1174

Adhezija U937 - monocita na humane konfluentne mikrovaskularne endotelijalne ćelije (HMEC-1) aktivirane pomoću TNF-a (50 ng/ml) i adhezija trombocita na humane endotelne ćelije pupčane vrpce (HUVEC) korišćene su za određivanje inhibitorne aktivnosti jedinjenja na ćelijsku adheziju. Adhezija monocita koji su prethodno obeleženi kalcein-AM (molekularnim probama) na HMEC-1, aktivirana pomoću TNF-oc određivana je pomoću fluorescencije grupisanih ćelija. Adhezija ispranih humanih trombocita prethodno obeleženih MoAb na CD36-FITC za aktivirane HUVEC (50 ng/ml LDL koji su minimalno modifikovani, LDLmm) određena je laserskom skenirajućom citometrijom (Laser Scanning Cytometry, LSC, Olvmpus) pomoću određivanja fluorescencije grupisanih ćelija. Rezultati su izraženi kao procenat inhibicije u odnosu na kontrolu (adhezija ćelija u odsustvu jedinjenja). U tabeli 3 su prikazani efekti jedinjenja na adheziju U937 na aktivirane HMEC-1. U tabeli 4 su prikazani efekti jedinjenja na adheziju trombocita na aktivirane HUVEC.

Inhibicija transcitoze LDL u humanim mikrovaskularnim endotelijalnim

ćelijama

Postupak za određivanje efekata jedinjenja na transcitozu LDL u humanim mikrovaskularnim endotelijalnim ćelijama korišćen u testovima je suštinski isti kao postupak opisan u Colome C. et al., Atherosclerosis 2000; 149: 295 - 302. Ovaj test omogućava postavljanje predpostavke o anti-arterosklerotičnom potencijalu jedinjenja, s obzirom da je jedan od prvih koraka u razvoju arteroskleroze upravo akumulacija LDL u vasklarnim zidovima, koja je posledica aktivnog transporta vaskularnih endotelijalnih ćelija.

Postupci za izolovanje LDL čestica iz sveže humane plazme, kao i za njihovo obeležavanje pomoću Dil, korišćeni u testovima, suštinski su isti kao postupci opisani u Perdreno J. et al., Artherosclerosis 2001; 155: 99 - 112, i Stephan Z. F. & Yuracheck E. C. J. LipidRes. 1993; 34: 325 - 330.

Aktivirane (100 uM histamin) i neaktivirane HMEC-1 ćelije gajene su u kulturi u gornjem sloju polja, iznad membrane nepropusne za fluorescenciju (Falcon HTS FluoroBlok) dok nisu dostigle konfluentan rast. Tada je dodat LDL-Dil (do koncentracije od 200 (ig/ml) te su ćelije inkubirane 2 časa u prisustvu i odsustvu jedinjenja. Nakon ova dva časa, transcitoza LDL-Dil čestica kroz endotelijalne ćelije je određena merenjem fluorescencije u donjem delu polja (ispod membrane nepropusne za fluorescenciju). Rezultati su izraženi kao procenat inhibicije u odnosu na kontrolu (ćelije inkubirane u odsustvu jedinjenja). U tabeli 5 su prikazani efekti jedinjenja na transcitozu LDL-Dil kroz HMEC-1.

Inhibicija oksidacije LDL

Postupci za određivanje uticaja jedinjenja na oksidaciju LDL koji su korišćeni u testovima suštinski su isti kao postupci opisani u sledećim referencama:

Spranger T., et al., Chem. Phys. Lipids 1998; 91: 39 - 52

Lynch S. M., et al., Biochim. Biophys. Acta 2000; 1485: 11 - 22

Perdreno J. et al, Thromb. Res. 2000; 99: 51 - 60.

Postupak za izolovanje LDL čestica iz sveže humane plazme korišćen u testovima suštinski je isti kao postupak opisan u Perdreno J. et al., Artherosclerosis 2001; 155: 99 - 112.

U ovom trenutku preovlađuje uverenje da oksidativna modifikacija lipoproteina male gustine (low-density lipoproteins, LDL) igra centralnu ulogu u razvoju arterosklerotičnih srčanih oboljenja. LDL čestice su izložene dejstvu neglobinskog hemina (kompleks feri jona (Fe,<+>) i protoporfirina IX), koji nastaje iz hemoglobina iz eritrocita u cirkulaciji a koji je fiziološki izvor Fe<3>jona sposobnih za oksidaciju LDL. Jedinjenja su dodatain vitrokako bi se odredila njivova inhibitorna aktivnost prema oksidaciji LDL izazvanoj heminom i vodonik peroksidom. LDL, u konačnoj koncentraciji proteina od 0,2 mg/ml, inkubiran je u prisustvu 2,5 uM hemina i 5 uM H2O2. Oksidativna modifikacija LDL čestica određivana je merenjem konjugovanih diena. Eksperimentalni uzorci su inkubirani na 37°C, pri čemu je na svakih 5 minuta automatski meren porast apsorbancije na 234 nm, tokom najmanje pet časova. Uticaj jedinjenja na oksidaciju LDL izazvanu heminom meren je pri 7 različitih koncentracija, korišćenjem preparata LDL dobijenih od 7 različitih zdravih donatora. U tabeli 6 su prikazane inhibitorne aktivnosti jedinjenja pri koncentraciji od 10 uM, izražene kao procenat povećanja lag faze (vreme koje je potrebno da počne reakcija nastanka konjugovanih diena) u odnosu na kontrolu.

Inhibicija oksidacije plazme

Postupak za određivanje uticaja jedinjenja na kapacitet oksidacije plazme korišćen u testovima suštinski je isti kao postupak opisan u Spranger T. et al., Chem Phys Lipids 1998; 91: 39 - 52.

Očekuje se daje oksidacija lipoproteina u plazmi indukovanain vitropogodan model za oksidaciju lipoproteina u arterijskom zidu. Oksidacija lipoproteina iz plazme određivana je pomoću kapaciteta oksidacije heparinizovane plazme, a merena je spektrofotometrijski preko porasta apsorbancije na 234 nm. Jedinjenja su dodatain vitrokako bi se utvrdila njihova inhibitorna aktivnost preko kapaciteta oksidacije plazme izazvane Cu 2_|_ jonima (CUSO4). Heparinizovana plazma je razblažena fiziološkim rastvorom puferisanim fosfatnim puferom (PBS), koji sadrži 0,16 M NaCl, a oksidacija je započeta pomoću 50 uM CUSO4. Uzorci su inkubirani na 37°C, a porast apsorbancije na 234 nm je automatski meren na svakih 15 minuta tokom najmanje 12 časova. Uticaj jedinjenja na kapacitet oksidacije plazme izazvan Cu<2+>jonima meren je pri 7 različitih koncentracija korišćenjem plazme dobijene od 7 različitih zdravih donatora. U tabeli 7 su prikazane inhibitorne aktivnosti jedinjenja pri koncentraciji od 10 uM, izražene kao procenat produženja lag faze u odnosu na kontrolu.

Preventivni i terapijski efekti na arterogenezu kod zečeva hranjenih hranom

bogatom holesterolom

Postupak korišćen u testovima suštinski je isti kao postupak opisan u Shore B, Shore V.,. u Day CE (urednik) Artherosclerosis Drug Discovery, Plenum Press, Nevv York and London, str 123 - 141, 1976.

Mužjaci novozelandskog belog zeca, njih dvadeset jedan (stari 10 nedelja na početku protokola), držani su u standardizovanim uslovima (22 °C, vlažnost 40 - 60%), sa normalnim ciklusom dan/noć i slobodnim pristupom vodi. Životinje su podeljene u 3 grupe randomizacijom. Grupa br. 1 (n = 5) je hranjena standardnom ishranom tokom 75 dana; grupa br. 2 (n = 16) je dobijala istu hranu, uz dodatak 1% (wt/wt) holesterola tokom 45 dana, da bi na kraju ovog perioda grupa br. 2 bila podeljena (randomizacijom) na dve grupe. Grupa koja je lečena (n = 9) je dobijala 1,9 mg/kg jedinjenja (12) dnevno tokom 30 dana, pri čemu je ishrani i dalje dodavano 1% holesterola. Nelečena grupa (n = 7) je hranjena još 30 dana uz dodatak 1% holesterola.

Praćene su promene koncentracija triglicerida i ukupnog holesterola. Životinje su eutanazirane sedamdeset petog dana nakon početka protokola upotrebom intravenskog pentobarbitala. Cele aorte su uklonjene, zajedno sa 1 do 2 cm ilijačnih arterija, i fiksirane u 0,1 M fosfatnom puferu (pH 7,4) sa dodatkom glutaraldehida (4%). Izvedene su makroskopske i mikroskopske analize uzoraka na takav način da istraživač nije znao koji od uzoraka ispituje. Aorte su isečene i obojene Crvenim uljem. Uklonjen je lipidni sloj adventicije, nakon čega su aorte rasečene po dužini i potpopljene u rastvor Crvenog ulja preko noći, zatim isprane propilenglikolom i fiksirane za ravnu površinu. Slike aorti su snimljene standardnim foto aparatom. Nakon toga, uzeta su tri isečka sa dela luka aorte, torakalne aorte i abdominalne aorte (u nivou ušća renalnih arterija). Isečci su obloženi parafinom, isečeni pomoću mikrotoma Ultracut (Španija) i obojeni na uobičajen način, Crvenim uljem i Hematozilin eozinom. Slike aorti obojenih Crvenim uljem i Hematozilin eozinom snimljene su standardnim foto aparatom. Sve slike su skenirane pomoću AGFA slide scanner i obrađene pomoću Photoshop (Adobe) programa. Korišćenjem procedure koju je opisao Lillie RD (Lillie, R.D. 1994, Stain Technology, tom 19, str. 55) određena je površina povrede u svim aortama i debljina intime u histološkim uzorcima. Površina ili oblast areterosklerotične povrede (određivana sa slika aorta obojenih crvenim uljem) određivana je preko broja piksela slike pretvorenih u mm<2>. Debljina intime arterije (određivana sa slika aorti obojenih Hematozilin eozinom) izmerena je u mm na način sličan onom opisanom za određivanje površine arterosklerotične povrede. Za ovo određivanje su izabrani isečci sa oštećenjima u vidu lipidnih pruga te je određivana debljina intime (od medije arterije do endotelijuma). Srednja vrednost debljine oblasti oštećenja određivana je u reprezentativnim isečcima po kvadrantu aorte, te je kasnije statistički izračunata srednja vrednost. U tabeli 8 su prikazane koncentracije ukupnog holesterola u plazmi nakon posta, HDL holesterola i triglicerida. Statistička analiza (Student 1) je pokazala da nema značajne razlike u koncentracijama lipida u plazmi kod lečene grupe i kontrolne grupe (grupa koja nije lečena ali je hranjena ishranom bogatom holesterolom).

i<i><i><1>1

U tabeli 9 su prikazani odnosi površina pokrivenih arterosklerotičnim oštećenjima.

U tabeli 10 su prikazane debljnine intime aorte.

Kako se vidi iz tabele 8, ne postoji značajna razlika u koncentracijama lipida u plazmi kod kontrolne grupe i lečene grupe, iz čega se vidi da jedinjenje (12) nije uticalo na metabolizam lipida. Kao što se vidi iz tabela 9 i 10, i površina arterosklerotičnih oštećenja i debljina intime su značajno manji u grupi koja je lečena jedinjenjem (12) u odnosu na kontrolnu grupu.

Preventivni i terapijski efekti na arterogenezu kod miševa deficijentnih za apoE

Preventivni i terapijski efekti jedinjenja predmetnog pronalaska na arterosklerozu biće ilustrovani i sledećim primerom.

Preventivni i terapijski efekti jedinjenja na arterogenezu proučavani su na modelu miševa deficijentnih za apo E, hranjenjih standardnom ishranom. Mužjaci i ženke apo E deficijentnih miševa (OLA129X C57/BL6J), stari 3 meseca, hranjeni su standardnom ishranom. Kontrolna grupa i lečena grupa sastojale su se od po 8 mužjaka i po 7 ženki. Na početku eksperimenta, sve životinje su imale sličnu telesnu masu i sličnu koncentraciju holesterola. Obe grupe su proučavane 12 nedelja. Lečenoj grupi je davano jedinjenje (12) u dozi od 5 mg/kg dnevno.

Parametri lipida u plazmi (ukupni holesterol, HDL holesterol i trigliceridi) i oksidativnog stresa (mereno preko koncentracija prostaglandina F2a) mereni su u prethodno određenim vremenskim intervalima. Nakon završetka perioda primene leka, torakalna aorta je izolovana i obojena da bi se odredila površina arterosklerotičnih promena nagomilanih na unutrašnjem zidu krvnog suda u saglasnosti sa postupkom Crvenog ulja (Lillie, R.D. 1994, Stain Technologv, tom 19, str. 55).

U tabeli 11 su prikazane koncentracije ukupnog holesterola, HDL holesterola, triglicerida i 8-izo-prostaglandina F2a u postu.

Udeo površine unutrašnjeg zida krvnog suda pokrivene arterosklerotičnim oštećenjima i površina pokrivena makrofagima navedene su u tabeli 12.

Iz tabele 11 se vidi da jedinjenje (12) može da smanji koncentraciju trigleicerida u plazmi kao i oksidativni stres kod ovih životinja. Iz tabele 12 se vidi da jedinjenje (12) smanjuje i površinu arterosklerotičnih povreda i površinu pokrivenu makrofagima.

Antitrombotski efekatin vivo

Postupak korišćen u testovima suštinski je isti kao postupak koji je opisao Kurz (Kurz K. D. et al., Thromb. Res. 1990, 60: 269 - 280) a modifikovao Feuerstein (Feuerstein G. Z., et al., Atherioscler. Thromb. Vasv. Biol. 1999, 19: 2554 - 25562).

Pacovima je data pojedinačna doza od 100 mg/kg jedinjenja. Četrdeset pet minuta kasnije, pacovi su anestezirani natrijum pentobarbitalom (40 mg/kg, i. p.) i postavljeni dorzalno na zagrejanu (37 °C) hiruršku ploču.

Izolovana je leva karotidna arterija ispod koje je zatim postavljen sloj parafilma Parafilm M (7 x 20 mm, American National Cam). Na arteriju je postavljen elektromagnetski merač toka (Transioic Svstems Inc.) kako bi se merio protok krvi.

Šezdeset minuta nakon davanja jedinjenja na levu karotidnu arteriju, nizvodno od mesta na kojem je postavljen elektromagnetski merač toka krvi, postavljenje papirni flaster natopljen 70% rastvorom FeCl3(koji nije uklanjan sve do kraja eksperimenta) kako bi se inicirala tromboza. Protok krvi je tokom 60 minuta nakon postavljanja papirnog flastera.

Smatralo se daje krvni sud potpuno okludiran trombozom kada više nije bilo moguće detektovati tok krvi u njemu (0,0 ml/min). U ovom modelu, tromb se obično formira u roku od 15 do 20 minuta kod netretiranih životinja. Smatralo se da je životinja u potpunosti zaštićena primenom jedinjenja ako tromb nije začepio krvni sud u toku posmatranja (60 minuta nakon postavljanja flastera natopljenog rastvorom FeC^).

U tabeli 13 su prikazani rezultati izraženi kao procenat životinja potpuno zaštićenih primenom jedinjenja.

Kao što može da se vidi iz tabele 13, sva testirana jedinjenja su pokazala snažnu antitrombotsku aktivnostin vivo.

Sinergistički antitrombotski efekatin vivo

Pacovima je data pojedinačna doza jednog jedinjenja ili kombinacije 2 jedinjenja, kako je to opisano u tabeli 14. Upotrebljene doze nisu promenile krvni pritisak niti puls životinja.

Četrdeset pet minuta nakon davanja jedinjenja/kombinacija jedinjenja pacovi su anestezirani natrijum pentobarbitalom (40 mg/kg, i. p.) i postavljeni dorzalno na zagrejanu (37 °C) hiruršku ploču.

Tzolovana je leva karotidna arterija ispod koje je zatim postavljen sloj parafilma Parafilm M (7 x 20 mm, American National Cam). Na arteriju je postavljen elektromagnetski merač toka (Transioic Svstems Inc.) kako bi se merio protok krvi.

Šezdeset minuta nakon davanja jedinjenja, na levu karotidnu arteriju, nizvodno od mesta na kojem je postavljen elektromagnetski merač toka krvi, postavljen je papirni flaster natopljen 70% rastvorom FeCI} (koji nije uklanjan sve do kraja eksperimenta) kako bi se inicirala tromboza. Protok krvi je tokom 60 minuta nakon postavljanja papirnog flastera.

Smatralo se daje krvni sud potpuno okludiran trombozom kada više nije bilo moguće detektovati tok krvi u njemu (0,0 ml/min). U ovom modelu, tromb se obično formira u roku od 15 do 20 minuta kod netretiranih životinja. Smatralo se da je životinja u potpunosti zaštićena primenom jedinjenja ako tromb nije okludirao krvni sud u toku posmatranja (60 minuta nakon postavljanja flastera natopljenog rastvorom FeCl3).

Za utvrđivanje postojanja sinergije između dva jedinjenja korišćen je koncept procenta inhibicije. Prema ovom konceptu, ako smatramo da je zaštita životinje potpuna, onda važi formula:

gde je A udeo životinja sa trombotskom okluzijom u tretiranoj grupi, a B je udeo životinja sa trombotskom okluzijom u kontrolnoj grupi.

Za dva leka koja dcluju nezavisno jedan od drugog važi formula:

gde je Aiudeo životinja sa trombotskom okluzijom u grupi tretiranoj lekom Ai, A2je udeo životinja sa trombotskom okluzijom u grupi tretiranoj lekom A2, a B je udeo životinja sa trombotskom okluzijom u kontrolnoj grupi.

Ukoliko je procenat inhibicije dobijene upotrebom kombinacije lekova veći nego procenat inhibicije prilikom primene dva leka koja deluju nezavisno jedan od drugog, smatra se da postoji sinergizam.

U tabeli 14 su prikazani rezultati koji su izraženi kao udeo životinja sa trombotskom okluzijom u svakoj od grupa. Procenat inhibicije za kombinaciju acetil salicilna kiselina + jedinjenje 12 -

Kako je procenat inhibicije životinja zaštićenih primenom kombinacije ova dva leka (acetil salicilne kiseline i jedinjenja 12) veći od 75% (taj procenat je 100%), postoji sinergizam između ova dva jedinjenja.

Procenat inhibicije za kombinaciju klopidogrel + jedinjenje 12 =

Kako je procenat inhibicije kod životinja zaštićenih primenom kombinacije ova dva leka (klopidogrela i jedinjenja 12) veći od 75% (taj procenat je 83%), postoji sinergizam između ova dva jedinjenja.

In vitrozaštita od citotoksičnosti izazvane kiseoničnim radikalima upotrebom

postupka zasnovanog na XTT u HUVEC ćelijama

Upotrebljeni postupak je suštinski isti kao onaj koji je opisao Caveda L., et al., (J. Clin. Invest. 1996; 98: 886 - 893).

Za određivanje sposobnosti inhibicije citotoksičnosti izazvane kiseoničnim radikalima korišćene su humane endotelijalne ćelije vene pupčane vrpce (HUVEC). Ove ćelije su izolovane i gajene u kulturi u M199 i 20% FCS (Fetal Calf Serum, fetalni serum teleta).

Test XTT je zasnovan na hidrolizi soli tetrazolijuma XTT od strane metabolički aktivnih ćelija, pri čemu se dobija narandžasti proizvod, boja formazan, koja je rastvorna i može direktno da se određuje korišćenem spektrofotometra.

HUVEC ćelije su gajene u kulturi dok se nije postigao sub-konfluentan rast u ploči za gajenje kulture tkiva sa 96 polja, a zatim pre-tretirane 50 uM rastvorom jedinjenja tokom jednog časa. Nakon toga, ćelije su tretirane 800 pM rastvorom peroksinitrita preko noći.

Nakon inkubacije preko noći, ćelije su inkubirane sa žutim rastvorom XTT (konačne koncentracije 0,3 mg/ml) tokom 4 časa. Nakon ovog perioda inkubacije, nastao je narandžasti rastvor formazana, koji je određivan spektrofotometrijski na 450 nm korišćenjem čitača za ELISA ploče.

Rezultati prikazani u tabeli 15 su izraženi kao procenat mrtvih ćelija.

Kao što može da se vidi iz tabele 15, sva testirana jedinjenja imaju aktivnost zaštite ćelija (P < 0,05) od oštećenja izazvanih kiseoničnim radikalima.

In vivozaštita od oštećenja srca izazvanih ishemijom i reperfuzijom

Eksperimetni su izvođeni u skladu sa modelom koji su opisali Hirata Y et al., (Journal of Cardiovascular Pharmacologv, 1998, 31: 322 - 326).

Nakon perioda posta od 6 časova, životinje su podeljene u grupe koje su se sastojale od po najmanje 8 životinja. Doze jedinjenja su primenjene upotrebom sondi za oralnu upotrebu lekova 1 čas pre izazivanja ishemije. Životinje su anestezirane pentobarbitalom (40 mg/kg, i. p.) te je snimljen elektrokardiogram sa standardnim odvodima sa ekstremiteta da bi se otkrilo smanjenje amplitude S talasa. U karotidnu arteriju je ubrizgano 0,3 U/kg arginin-vazopresina (AVP) (Sigma Chemicals, St Louis, MO, SAD) kako bi se izazvala vazokonstrikcija malih koronarnih arterija i povećala rezistencija u koronarnim sudovima. U svim grupama AVP je primenjen 60 minuta nakon testiranog jedinjenja. U svim grupama, EKG je snimljen 10 minuta nakon injekcije AVP.

Rezultati su prikazani u tabeli 16 i izraženi kao dekrementi S- talasa (u.volts).

Kao što može da se vidi iz tabele 16, sva testirana jedinjenja štite od oštećenja srca izazvanih ishemijom i reperfuzijom.

Claims

1. Jedinjenje ili njegov tautomer, farmaceutski prihvatljiva so, prekursor leka ili solvat, naznačeno time što poseduje formulu (I): pri čemu: nje ceo broj 0, 1 ili 2, X predstavlja -S(0)m-, -(C=0)- grupu ili jednu vezu, gde m predstavlja ceo broj 0, 1 ili 2, uz uslov da kada X predstavlja -(C=0)- grupu, tada nje 0, R predstavlja vodonik ili ostatak R<a>grupe, pri čemu je ostatak R<a>grupe izabran iz grupe koju čine: Ci.6 alkil grupa; C2-6alkenil grupa; C3.8cikloalkil grupa; C3.8cikloalkil grupa, pri čemu je jedna CH2grupa zamenjena sa 0, S, NH ili NCH3; C4-8cikloalkenil grupa; C4_8cikloalkenil grupa, pri čemu je jedna CH2grupa zamenjena sa 0, S, NH ili NCH3; fenil grupa; piridil grupa; tiofenil grupa; nitrozil grupa; S-cisteinil grupa; S-glutationil grupa; i gde je R izabrana iz grupe koju čine vodonik, C\salkil grupa, C2_6alkenil grupa, C3_scikloalkil grupa, C4.8cikloalkenil grupa, acetiloksi, hidroksilna, ON02grupa i halogen, pri čemu je R<a>grupa opciono supstituisana jednom do tri grupe koje su nezavisno izabrane iz grupe koju čine Ci.6alkil grupa, C2-6alkenil grupa, C3-8cikloalkil grupa, C4.g cikloalkenil grupa, acetiloksi, hidroksilna, ONO2grupa i halogen, uz uslov da onda kada su RXS(0)n- i -ONO2grupe u trans položaju jedna prema drugoj u odnosu na ravan prstena, kao stoje prikazano u formulama (Ia) i (lb): tada RXS(0)n- grupa ne predstavlja , gde Z je C1-C4 alkil grupa, aril grupa ili neka aralkil grupa.

2. Jedinjenje prema zahtevu 1, naznačeno time što ili jedan ili oba parametra m i n predstavljaju 0.

3. Jedinjenje prema bilo kom od zahteva 1 - 2, naznačeno time što X predstavlja jednu vezu ili -S-.

4. Jedinjenje prema bilo kom od zahteva 1 - 3, naznačeno time što R predstavlja vodonik, Ci-6alkil, C2_6alkenil, C3-8cikloalkil, C4_8cikloalkenil, (Ci_6alkil)C3_8cikloalkil, (Ci_6alkil)C4.8cikloalkenil, fenil, (Ci.6alkil)fenil, 5-acetiloksiizosorbid-2-il, 5-hidroksiizosorbid-2-il ili 5-nitratoizosorbid-2-il grupu.

5. Jedinjenje prema bilo kom od zahteva 1 - 4, naznačeno time što R je C|_6alkil grupa.

6. Jedinjenje prema bilo kom od zahteva 1 - 5, naznačeno time što jedinjenje ima formulu (Ic) ili (Id):

7. Jedinjenje prema bilo kom od zahteva 1 - 6, naznačeno time što je izabrano iz grupe koju čine: 2-tioizosorbid 5-mononitrat, 5,5'-dinitrat-2,2'-ditiodiizosorbid, 2-metiltioizosorbid 5-mononitrat, 2-[(R)-metilsulfinil]izosorbid 5-mononitrat, 2-[(S)-metilsulfmil]izosorbid 5-mononitrat, 2-metilsulfinilizosorbid 5-mononitrat, 2-metilsulfonilizosorbid 5-mononitrat, S-nitrozo-2-tioizosorbid 5-mononitrat, 2-(tetrahidropiran-2-il-tio)izosorbid 5-mononitrat, 2-(izosorbidil-2'-ditio)izosorbid 5-mononitrat i 2-(5'-acetiloksiizosorbidil-2'-ditio)izosorbid 5-mononitrat.

8. Farmaceutski preparat naznačen time što sadrži kao aktivni sastojak (sastojke) makar jedno jedinjenje iz bilo kog od zahteva 1 - 7, opciono zajedno sa jednim ili sa više fiziološki prihvatljivih ekscipijenata, aktivatora, helirajućih sredstava i/ili stabilizatora.

9. Farmaceutski preparat prema zahtevu 8, naznačen time što dalje sadrži trombolitičko sredstvo, poželjno aktivator plazminogena, urokinazu, streptokinazu, alteplazu ili anistreplazu.

10. Farmaceutski preparat prema zahtevu 8 ili 9, naznačen time što dalje sadrži antikoagulantno sredstvo, poželjno heparin, dikumarol, acenokumarol, enoksaparin ili pentosan polisulfat.

11. Farmaceutski preparat prema bilo kom od zahteva 8-10, naznačen time što dalje sadrži antitrombotsko sredstvo, poželjno acetilsalicilnu kiselinu, dipiridamol, tiklopidin, klopidrogel, triflusal, pentosan polisulfat ili abciksimab.

12. Farmaceutski preparat prema bilo kom od zahteva 8-11, naznačen time što dalje sadrži imunoglobulin ili njegov fragment sa specifičnom aktivnošću za glikoprotein Ilb/IIIa.

13. Farmaceutski preparat prema bilo kom od zahteva 8-12, naznačen time što dalje sadrži hipolipemijsko sredstvo, poželjno simvastatin, lovastatin, atorvastatin, pravastatin, fluvastatin, eptastatin, lifibrol, acifran, acitemat, glunikat i rosuvastatin.

14. Farmaceutski preparat prema bilo kom od zahteva 8-13, naznačen time što dalje sadrži antioksidantno sredstvo / sredstvo za uklanjanje slobodnih radikala, poželjno nikaraven, ranolazin, emoksipin, glutation, edaravon, raksofelast, likopen, N-acetil-L-cistein, N-acetil-D-cistein, racemsku smešu N-acetil-L-cisteina i N-acetil-D-cisteina ili karvedilol.

15. Farmaceutski preparat prema bilo kom od zahteva 8-14, naznačen time što se koristi za sprečavanje nastanka i/ili tretman ateroskleroze, disfinkcija endotela, vazospazma, vaskulopatije u srčanom alograftu, disfunkcija cirkulatornog sistema, kod aktivacije trombocita, tromboze, moždanog udara, patoloških stanja u čijoj patogenezi oksidativni stres ima važnu ulogu, kod patoloških stanja u čijoj patogenezi deficit azot oksida ima važnu ulogu i/ili kod oštećenja tkiva usled ishemije i/ili usled ishemije - reperfuzije.

16. Farmaceutski preparat prema zahtevu 15, naznačen time što su patološka stanja u čijoj patogenezi oksidativni stres ima važnu ulogu izabrana iz grupe koju čine alergije, moždani udar, Alchajmerova bolest i ishemijske kardiovaskularne bolesti.

17. Farmaceutski preparat prema bilo kom od zahteva 8-14, naznačen time što se koristi za tratman i/ili sprečavanje disfunkcija cirkulatornog sistema, poželjno kardiovaskularnih i/ili koronarnih disfunkcija.

18.Upotreba naznačena time što se kao aktivni sastojak ( sastojci)za proizvodnju farmaceutskog preparata za sprečavanje nastanka i/ili tretman ateroskleroze, disfinkcija endotela, vazospazma, vaskulopatije u srčanom alograftu, disfunkcija cirkulatornog sistema, kod aktivacije trombocita, tromboze, moždanog udara, patoloških stanja u čijoj patogenezi oksidativni stres ima važnu ulogu, kod patološka stanja u čijoj patogenezi deficit azot oksida ima važnu ulogu i/ili kod oštećenja tkiva usled ishemije I/i 1 i usled ishemije - reperfuzijekoristi makar jedno jedinjenje ili njegov tautomer, farmaceutski odgovarajuća so, prekursor leka ili solvat, koje poseduje formulu ( I) : pri čemu: nje ceo broj 0, 1 ili 2, X predstavlja -S(0)m-, -(C=0)- grupu ili jednu vezu, gde m predstavlja ceo broj 0, 1 ili 2, uz uslov da kada X predstavlja -(C=0)- grupu, tada nje 0, R predstavlja vodonik ili ostatak R<a>grupe, pri čemu je ostatak R<a>grupe izabran iz grupe koju čine: Ci.6alkil grupa; C2-6alkenil grupa; C3.8cikloalkil grupa; C3.8cikloalkil grupa, pri čemu je jedna CH2grupa zamenjena sa 0, S, NH ili NCH3; C4.8cikloalkenil grupa; C4-8cikloalkenil grupa, pri čemu je jedna CH2grupa zamenjena sa 0, S, NH ili NCH3; fenil grupa; piridil grupa; tiofenil grupa; nitrozil grupa; S-cisteinil grupa; S-glutationil grupa; i gde je R izabrana iz grupe koju čine vodonik, C1-6alkil grupa, C2-6alkenil grupa, C3.8cikloalkil grupa, C4_8cikloalkenil grupa, acetiloksi, hidroksilna, ON02grupa i halogen, pri čemu je R<a>grupa opciono supstituisana jednom do tri grupe koje su nezavisno izabrane iz grupe koju čine Ci_6alkil grupa, C2-6alkenil grupa, C3.8cikloalkil grupa, C4.8cikloalkenil grupa, acetiloksi, hidroksilna, ON02grupa i halogen.

19.Upotreba makar jednog jedinjenja koje poseduje formulu ( I) : ili njegovog tautomera, farmaceutski odgovarajuće soli, prekursora leka ili solvata, kao aktivnog sastojka ( aktivnih sastojaka)za sprečavanje nastanka i/ili tretman ateroskleroze, disfinkcija endotela, vazospazma, vaskulopatije u srčanom alograftu, disfunkcija cirkulatornog sistema, kod aktivacije trombocita, tromboze, moždanog udara, patoloških stanja u čijoj patogenezi oksidativni stres ima važnu ulogu, kod patološka stanja u čijoj patogenezi deficit azot oksida ima važnu ulogu i/ili kod oštećenja tkiva usled ishemije i/ili usled ishemije - reperfuzije, naznačena time što obuhvata primenu navedenog jedinjenja ili njegovog tautomera, farmaceutski odgovarajuće soli, prekursora leka ili solvata kod pacijenta kome je to potrebno, pri čemu: nje ceo broj 0, 1 ili 2, X predstavlja -S(0)m-, -(C=0)- grupu ili jednu vezu, gde m predstavlja ceo broj 0, 1 ili 2, uz uslov da kada X predstavlja -(C=0)- grupu, tada nje 0, R predstavlja vodonik ili ostatak R<a>grupe, pri čemu je ostatak R<a>grupe koji je izabran iz grupe koju čine: Cj.6alkil grupa; C2-6alkenil grupa; C3.8cikloalkil grupa; C3-8cikloalkil grupa, pri čemu je jedna CH2grupa zamenjena sa O, S, NH ili NCH3; C4.8cikloalkenil grupa; C4.8cikloalkenil grupa, pri čemu je jedna CH2grupa zamenjena sa 0, S, NH ili NCH3; fenil grupa; piridil grupa; tiofenil grupa; nitrozil grupa; S-cisteinil grupa; S-glutationil grupa; i gde je R<*>izabrana iz grupe koju čine vodonik, Ci_6alkil grupa, C2-6alkenil grupa, C3.8cikloalkil grupa, C4.8cikloalkenil grupa, acetiloksi, hidroksilna, ONO2grupa i halogen, pri čemu je Ra grupa opciono supstituisana jednom do tri grupe koje su nezavisno izabrane iz grupe koju čine Ci_6alkil grupa, C2-6alkenil grupa, C3.8cikloalkil grupa, C4.8cikloalkenil grupa, acetiloksi, hidroksilna, ONO2grupa i halogen.

20. Upotreba prema zahtevu 18 ili 19, naznačena time što ili jedan ili oba parametra m i n predstavljaju 0.

21. Upotreba prema bilo kom od zahteva 18-20, naznačena time što X predstavlja jednu vezu ili -S-.

22. Upotreba prema bilo kom od zahteva 18 - 21, naznačena time što R predstavlja vodonik, C1.6alkil, C2-6alkenil, C3.8cikloalkil, C4.8cikloalkenil, (Ci_6alkil)C3_8cikloalkil, (Ci.6alkil)C4_8cikloalkenil, fenil ili (C1-6alkiljfenil grupu.

23. Upotreba prema bilo kom od zahteva 18 - 22, naznačena time što R je C1-6alkil grupa.

24. Upotreba prema bilo kom od zahteva 18-23, naznačena time što je jedinjenje koje ima formulu (I) konkretno jedinjenje sa formulom (Ic) ili (Id):

25. Upotreba prema bilo kom od zahteva 18 - 24, naznačena time što je jedinjenje sa formulom (I) izabrano iz grupe koju čine: 2-tioizosorbid 5-mononitrat, 5,5'-dinitrat-2,2'-ditiodiizosorbid, 2-metiltioizosorbid 5-mononitrat, 2-[(R)-metilsulfinil]izosorbid 5-mo no nitrat, 2-[(S)-metilsulfinil]izosorbid 5-mononitrat, 2-metilsulfinilizosorbid 5-mononitrat, 2-metilsulfonilizosorbid 5-mononitrat, S-nitrozo-2-tioizosorbid 5-mononitrat, 2-(tetrahidropiran-2-il-tio)izosorbid 5-mononitrat, 2-(izosorbidil-2'-ditio)izosorbid 5-mononitrat i 2-(5'-acetiloksiizosorbidil-2'-ditio)izosorbid 5-mononitrat.

26. Upotreba prema zahtevu 18 ili 19, naznačena time što je jedinjenje 2-acetiltioizosorbid 5-mononitrat, koje je predstavljeno sledećom formulom:

27. Upotreba prema bilo kom od zahteva 18-26, naznačena time što farmaceutski preparat dalje sadrži trombolitičko sredstvo, poželjno aktivator plazminogena, urokinazu, streptokinazu, alteplazu ili anistreplazu.

28. Upotreba prema bilo kom od zahteva 18 - 27, naznačena time što farmaceutski preparat dalje sadrži antikoagulantno sredstvo, poželjno heparin, dikumarol, acenokumarol, enoksaparin ili pentosan polisulfat.

29. Upotreba prema bilo kom od zahteva 18 - 28, naznačena time što farmaceutski preparat dalje sadrži antitrombotsko sredstvo, poželjno acetilsalicilnu kiselinu, dipiridamol, tiklopidin, klopidrogel, triflusal, pentosan polisulfat ili abciksimab.

30. Upotreba prema bilo kom od zahteva 18 - 29, naznačena time što farmaceutski preparat dalje sadrži imunoglobulin ili njegov fragment sa specifičnom aktivnošću za glikoprotein Ilb/IIIa.

31. Upotreba prema bilo kom od zahteva 18-30, naznačena time što farmaceutski preparat što dalje sadrži hipolipemijsko sredstvo, poželjno simvastatin, lovastatin, atorvastatin, pravastatin, fluvastatin, eptastatin, lifibrol, acifran, acitemat, glunikat i rosuvastatin.

32. Upotreba prema bilo kom od zahteva 18 - 31, naznačena time što farmaceutski preparat dalje sadrži antioksidantno sredstvo / sredstvo za uklanjanje slobodnih radikala, poželjno nikaraven, ranolazin, emoksipin, glutation, edaravon, raksofelast, likopen, N-acetil-L-cistein, N-acetil-D-cistein, racemsku smešu N-acetil-L-cisteina i N-acetil-D-cisteina ili karvedilol.

33. Upotreba prema bilo kom od zahteva 18-32, naznačena time što su patološka stanja u čijoj patogenezi oksidativni stres ima važnu ulogu izabrana iz grupe koju čine alergije, moždani udar, Alchajmerova bolest i ishemijske kardiovaskularne bolesti.

34. Postupak za dobijanje jedinjenja sa formulom ( I),njegovog tautomera, farmaceutski prihvatljive soli, prekursora leka ili solvata: pri čemu: nje ceo broj 0, 1 ili 2, X predstavlja -S(0)m- grupu ili jednu vezu, gde m predstavlja ceo broj 0, 1 ili 2, R predstavlja vodonik ili ostatak R<a>grupe, pri čemu je ostatak R<a>grupe izabran iz grupe koju čine: Ci.6alkil grupa; C2-6alkenil grupa; C3.8cikloalkil grupa; C3.8cikloalkil grupa, pri čemu je jedna CH2grupa zamenjena sa O, S, NH ili NCH3; C4.8cikloalkenil grupa; C4.8cikloalkenil grupa, pri čemu je jedna CH2grupa zamenjena sa O, S, NH ili NCH3; fenil grupa; piridil grupa; tiofenil grupa; nitrozil grupa; S-cisteinil grupa; S-glutationil grupa; i gde je R izabrana iz grupe koju čine vodonik, C]_6alkil grupa, C2-6alkenil grupa, C3-8cikloalkil grupa, C4.8cikloalkenil grupa, acetiloksi, hidroksilna, ONO2grupa i halogen, pri čemu je R<a>grupa opciono supstituisana jednom do tri grupe koje su nezavisno izabrane iz grupe koju čine Ci_6 alkil grupa, C2-6alkenil grupa, C3.8cikloalkil grupa, C4.8cikloalkenil grupa, acetiloksi, hidroksilna, ON02grupa i halogen,naznačen time što navedeni postupak obuhvata sledeće korake:a) izvođenje hidrolize jedinjenje formule (Ha): gde R'je Ci-C6alkil grupa, poželjno metil grupa, kako bi se dobilo sledeće jedinjenje: b) opciono, na jedinjenju koje je dobijeno u koraku (a): I. izvođenje reakcije oskidacije, kako bi se dobilo: nakon čega opciono sledi druga oksidacija, kako bi se dobilo sledeće jedinjenje: pri čemu: nje 1 ili 2, X je -S(0)m- grupa, gde mje 0, 1 ili 2, i R<*>predstavlja hidroksilnu ili ONO2grupu; II. izvođenje reakcije supstitucije, kako bi se dobilo jedinjenje sa formulom (I), pri čemu: njeO, X je veza, i R nije nitrozil grupa, nakon čega opciono sledi oksidacija, kako bi se dobilo jedinjenje sa formulom (I), gde: nje 0, X predstavlja -S(0)m- grupu, gde m je 0 ili 1, i R nije nitrozil grupa; III. izvođenje reakcije supstitucije, kako bi se dobilo jedinjenje sa formulom (I), gde: n je 0, i X predstavlja -S-; nakon čega opciono sledi oksidacija, kako bi se dobilo jedinjenje sa formulom (I), pri čemu: nje ceo broj 1 ili 2, i X predstavlja -S(0)m- grupu, gde m je 0, 1 ili 2; ili IV. izvođenje reakcije nitrozacije, kako bi se dobilo jedinjenje:

35. Postupak prema zahtevu 34, naznačen time što se koristi za dobijanje jedinjenja sa formulom (Ia), njegovog tautomera, farmaceutski prihvatljive soli, prekursora leka ili solvata: pri čemu: nje ceo broj 0, 1 ili 2, X predstavlja -S(0)m- grupu ili jednu vezu, gde m predstavlja ceo broj 0, 1 ili 2, R predstavlja vodonik ili ostatak R<a>grupe, pri čemu je ostatak R<a>grupe izabran iz grupe koju čine: Ci_6alkil grupa; C2_6alkenil grupa; C3.8cikloalkil grupa; C3.8cikloalkil grupa, pri čemu je jedna CH2grupa zamenjena sa 0, S, NH ili NCH3; C4.8cikloalkenil grupa; C4.8cikloalkenil grupa, pri čemu je jedna CH2grupa zamenjena sa 0, S, NH ili NCH3; fenil grupa; piridil grupa; tiofenil grupa; nitrozil grupa; S-cisteinil grupa; S-glutationil grupa; i gde je R<*>izabrana iz grupe koju čine vodonik, Ci_6alkil grupa, C2-6alkenil grupa, C3.8cikloalkil grupa, C4.8cikloalkenil grupa, acetiloksi, hidroksilna, ON02grupa i halogen, pri čemu je R<a>grupa opciono supstituisana jednom do tri grupe koje su nezavisno izabrane iz grupe koju čine Ci.6alkil grupa, C2-6alkenil grupa, C3-8cikloalkil grupa, C4.8cikloalkenil grupa, acetiloksi, hidroksilna, ONO2grupa i halogen, pri čemu navedeni postupak obuhvata sledeće korake: a) izvođenje hidrolize jedinjenje formule (II): gde R'je C\- C(, alkil grupa, poželjno metil grupa, kako bi se dobio 2-tioizosorbid 5-mononitrat (1): b) opciono, na jedinjenju (1) koje je dobijeno u koraku (a): I. izvođenje reakcije oskidacije, kako bi se dobio: 5,5'-dinitrato-2,2'-ditio-diizosorbid (2) ili 2-(izosorbidil-2'-ditio)-izosorbid 5-mononitrat (8), nakon čega opciono sledi druga oksidacija, kako bi se dobilo jedinjenje sa formulom (IO: pri čemu: nje 1 ili 2, X je -S(0)m- grupa, gde m je 0, 1 ili 2, i R<*>predstavlja hidroksilnu ili ONO2grupu; II. izvođenje reakcije supstitucije, kako bi se dobilo jedinjenje sa formulom (Ia), pri čemu: nje 0, X je veza, i R nije nitrozil grupa, nakon čega opciono sledi oksidacija, kako bi se dobilo jedinjenje sa formulom (Ia), gde: njeO, X predstavlja -S(0)m- grupu, gde m je 0 ili 1, i R nije nitrozil grupa; III. izvođenje reakcije supstitucije, kako bi se dobilo jedinjenje sa formulom (Ia), gde: nje 0, i X predstavlja -S-; nakon čega opciono sledi oksidacija, kako bi se dobilo jedinjenje sa formulom (Ia), pri čemu: nje ceo broj 1 ili 2, i X predstavlja -S(0)m- grupu, gde m je 0, 1 ili 2; ili IV. izvođenje reakcije nitrozacije, kako bi se dobilo jedinjenje S-nitrozo-2-tioizosorbid 5-mononitrat (6).

36. Postupak prema zahtevu 34 ili 35, naznačen time što obuhvata korake (a) i (b) II za dobijanje 2-[(R)-metilsulfinil]izosorbid 5-mononitrata i/ili 2-[(S)-metilsulfinil]izosorbid 5-mononitrata.

37. Postupak prema zahtevu 35, naznačen time što obuhvata razdvajanje oba stereoizomera.

38. Postupak za dobijanje jedinjenja sa formulom (11) ili njegovog tautomera, farmaceutski prihvatljive soli, prekursora leka ili solvata: naznačen time što navedeni postupak obuhvata sledeće korake: a) izvođenje oksidacije jedinjenja sa formulom (III): pri čemu R'je Ci-C6alkil grupa, poželjno metil grupa, kako bi se dobio 2,2'-ditiodiizosorbid (10): b) izvođenje nitracije jedinjenja dobijenog u koraku (a) pomoću sredstva za nitraciju u prisustvu anhidrida karboksilne kiseline, poželjno anhidrida sirćetne kiseline.

39. 2,2'-Ditiodiizosorbid. 1. Jedinjenje ili njegov tautomer, farmaceutski prihvatljiva so, prekursor leka ili solvat, naznačeno time što poseduje formulu (I): pri čemu: nje ceo broj 0, 1 ili 2, X predstavlja -S(0)m-, -(C=0)- grupu ili jednu vezu, gde m predstavlja ceo broj 0, 1 ili 2, uz uslov da kada X predstavlja -(C=0)- grupu, tada nje 0, R predstavlja vodonik ili ostatak R<a>grupe, pri čemu je ostatak R<a>grupe izabran iz grupe koju čine: Ci-6alkil grupa; C2-6alkenil grupa; C3.8cikloalkil grupa; C3_8cikloalkil grupa, pri čemu je jedna CH2grupa zamenjena sa O, S, NH ili NCH3; C4_8cikloalkenil grupa; C4.§cikloalkenil grupa, pri čemu je jedna CH2grupa zamenjena sa O, S, NH ili NCH3; fenil grupa; piridil grupa; tiofenil grupa; nitrozil grupa; S-cisteinil grupa; S-glutationil grupa; i gde je R<*>izabrana iz grupe koju čine vodonik, Ci-6alkil grupa, C2-6alkenil grupa, C3-8cikloalkil grupa, C4-8cikloalkenil grupa, acetiloksi, hidroksilna, ONO2grupa i halogen, pri čemu je R<a>grupa opciono supstituisana jednom do tri grupe koje su nezavisno izabrane iz grupe koju čine Cj_6alkil grupa, C2-6alkenil grupa, C3.8cikloalkil grupa, C4.g cikloalkenil grupa, acetiloksi, hidroksilna, ON02grupa i halogen, uz uslov da onda kada su RXS(0)n- i -ON02grupe u trans položaju jedna prema drugoj u odnosu na ravan prstena, kao stoje prikazano u formulama (Ia) i (lb): tada RXS(0)n- grupa ne predstavlja , gde Z je C1-C4 alkil grupa, aril grupa ili neka aralkil grupa. 2. Jedinjenje prema zahtevu 1, naznačeno time što ili jedan ili oba parametra m i n predstavljaju 0. 3. Jedinjenje prema bilo kom od zahteva 1 - 2, naznačeno time što X predstavlja jednu vezu ili -S-. 4. Jedinjenje prema bilo kom od zahteva 1-3, naznačeno time što R predstavlja vodonik, Ci.6alkil, C2_6alkenil, C3.8cikloalkil, C4-8cikloalkenil, (C1.6alkil)C:,.8cikloalkil, (Ci.6alkil)C4_8cikloalkenil, fenil, (C1.6alkil)fenil, 5-acetiloksiizosorbid-2-il, 5-hidroksiizosorbid-2-il ili 5-nitratoizosorbid-2-il grupu. 5. Jedinjenje prema bilo kom od zahteva 1 - 4, naznačeno time što R je C1-6alkil grupa. 6. Jedinjenje prema bilo kom od zahteva 1-5, naznačeno time što jedinjenje ima formulu (Ic) ili (Id): 7. Jedinjenje prema bilo kom od zahteva 1-6, naznačeno time što je izabrano iz grupe koju čine: 2-tioizosorbid 5-mononitrat, 5,5'-dinitrat-2,2'-ditiodiizosorbid, 2-metiltioizosorbid 5-mononitrat, 2-[(R)-metilsulfmil]izosorbid 5-mononitrat, 2-[(S)-metilsulfiniljizosorbid 5-mononitrat, 2-metilsulfmilizosorbid 5-mononitrat, 2-metilsulfonilizosorbid 5-mononitrat, S-nitrozo-2-tioizosorbid 5-mononitrat, 2-(tetrahidropiran-2-il-tio)izosorbid 5-mononitrat, 2-(izosorbidil-2'-ditio)izosorbid 5-mononitrat i 2-(5'-acetiloksiizosorbidil-2'-ditio)izosorbid 5-mononitrat. 8. Farmaceutski preparat naznačen time što sadrži kao aktivni sastojak (sastojke) makar jedno jedinjenje iz bilo kog od zahteva 1 - 7, opciono zajedno sa jednim ili sa više fiziološki prihvatljivih ekscipijenata, aktivatora, helirajućih sredstava i/ili stabilizatora. 9. Farmaceutski preparat prema zahtevu 8, naznačen time što dalje sadrži trombolitičko sredstvo, poželjno aktivator plazminogena, urokinazu, strcptokinazu, alteplazu ili anistreplazu. 10. Farmaceutski preparat prema zahtevu 8 ili 9, naznačen time što dalje sadrži antikoagulantno sredstvo, poželjno heparin, dikumarol, acenokumarol, enoksaparin ili pentosan polisulfat. 11. Farmaceutski preparat prema bilo kom od zahteva 8-10, naznačen time što dalje sadrži antitrombotsko sredstvo, poželjno acetilsalicilnu kiselinu, dipiridamol, tiklopidin, klopidrogel, triflusal, pentosan polisulfat ili abciksimab. 12. Farmaceutski preparat prema bilo kom od zahteva 8-11, naznačen time što dalje sadrži imunoglobulin ili njegov fragment sa specifičnom aktivnošću za glikoprotein Ilb/IIIa. 13. Farmaceutski preparat prema bilo kom od zahteva 8-12, naznačen time što dalje sadrži hipolipemijsko sredstvo, poželjno simvastatin, lovastatin, atorvastatin, pravastatin, fluvastatin, eptastatin, lifibrol, acifran, acitemat, glunikat i rosuvastatin. 14. Farmaceutski preparat prema bilo kom od zahteva 8-13, naznačen time što dalje sadrži antioksidantno sredstvo / sredstvo za uklanjanje slobodnih radikala, poželjno nikaraven, ranolazin, emoksipin, glutation, edaravon, raksofelast, likopen, N-acetil-L-cistein, N-acetil-D-cistein, racemsku smešu N-acetil-L-cisteina i N-acetil-D-cisteina ili karvedilol. 15. Farmaceutski preparat prema bilo kom od zahteva 8-14, naznačen time što se koristi za sprečavanje nastanka i/ili tretman ateroskleroze, disfinkcija endotela, vazospazma, vaskulopatije u srčanom alograftu, disfunkcija cirkulatornog sistema, kod aktivacije trombocita, tromboze, moždanog udara, patoloških stanja u čijoj patogenezi oksidativni stres ima važnu ulogu, kod patoloških stanja u čijoj patogenezi deficit azot oksida ima važnu ulogu i/ili kod oštećenja tkiva usled ishemije i/ili usled ishemije - reperfuzije. 16. Farmaceutski preparat prema zahtevu 15, naznačen time što su patološka stanja u čijoj patogenezi oksidativni stres ima važnu ulogu izabrana iz grupe koju čine alergije, moždani udar, Alchajmerova bolest i ishemijske kardiovaskularne bolesti. 17. Farmaceutski preparat prema bilo kom od zahteva 8-14, naznačen time što se koristi za tratman i/ili sprečavanje disfunkcija cirkulatornog sistema, poželjno kardiovaskularnih i/ili koronarnih disfunkcija. 18.Upotreba naznačena time što se kao aktivni sastojak ( sastojci)za proizvodnju farmaceutskog preparata za sprečavanje nastanka i/ili tretman ateroskleroze, disfinkcija endotela, vazospazma, vaskulopatije u srčanom alograftu, disfunkcija cirkulatornog sistema, kod aktivacije trombocita, tromboze, moždanog udara, patoloških stanja u čijoj patogenezi oksidativni stres ima važnu ulogu, kod patološka stanja u čijoj patogenezi deficit azot oksida ima važnu ulogu i/ili kod oštećenja tkiva usled ishemije i/ili usled ishemije - reperfuzijekoristi makar jedno jedinjenje ili njegov tautomer, farmaceutski odgovarajuća so, prekursor leka ili solvat, koje poseduje formulu ( I) : pri čemu: nje ceo broj 0, 1 ili 2, X predstavlja -S(0)m-, -(C=0)- grupu ili jednu vezu, gde m predstavlja ceo broj 0, 1 ili 2, uz uslov da kada X predstavlja -(C=0)- grupu, tada nje 0, R predstavlja vodonik ili ostatak R<a>grupe, pri čemu je ostatak R<a>grupe izabran iz grupe koju čine: Ci_6alkil grupa; C2-6alkenil grupa; C3-8cikloalkil grupa; C3-8cikloalkil grupa, pri čemu je jedna CH2grupa zamenjena sa O, S, NH ili NCH3; C4.8cikloalkenil grupa; C4-8cikloalkenil grupa, pri čemu je jedna CH2grupa zamenjena sa O, S, NH ili NCH3; fenil grupa; piridil grupa; tiofenil grupa; nitrozil grupa; S-cisteinil grupa; S-glutationil grupa; i gde je R<*>izabrana iz grupe koju čine vodonik, Ci-6alkil grupa, C2-6alkenil grupa, C3.8cikloalkil grupa, C4.8cikloalkenil grupa, acetiloksi. hidroksilna, ONO2grupa i halogen, pri čemu je R<a>grupa opciono supstituisana jednom do tri grupe koje su nezavisno izabrane iz grupe koju čine Ci_6alkil grupa, C2-6alkenil grupa, C3_8cikloalkil grupa, C4-8cikloalkenil grupa, acetiloksi, hidroksilna, ON02grupa i halogen. 19.Upotreba makar jednog jedinjenja koje poseduje formulu ( I) : ili njegovog tautomera, farmaceutski odgovarajuće soli, prekursora leka ili solvata, kao aktivnog sastojka ( aktivnih sastojaka)za sprečavanje nastanka i/ili tretman ateroskleroze, disfinkcija endotela, vazospazma, vaskulopatije u srčanom alograftu, disfunkcija cirkulatornog sistema, kod aktivacije trombocita, tromboze, moždanog udara, patoloških stanja u čijoj patogenezi oksidativni stres ima važnu ulogu, kod patološka stanja u čijoj patogenezi deficit azot oksida ima važnu ulogu i/ili kod oštećenja tkiva usled ishemije i/ili usled ishemije - reperfuzije, naznačena time što obuhvata primenu navedenog jedinjenja ili njegovog tautomera, farmaceutski odgovarajuće soli, prekursora leka ili solvata kod pacijenta kome je to potrebno, pri čemu: nje ceo broj 0, 1 ili 2, X predstavlja -S(0)m-, -(OO)- grupu ili jednu vezu, gde m predstavlja ceo broj 0, 1 ili 2, uz uslov da kada X predstavlja -(C=0)- grupu, tada nje 0, R predstavlja vodonik ili ostatak R<a>grupe, pri čemu je ostatak R<a>grupe koji je izabran iz grupe koju čine: Ci_6alkil grupa; C2.6alkenil grupa; C3.8cikloalkil grupa; C3.8cikloalkil grupa, pri čemu je jedna CH2grupa zamenjena sa O, S, NH ili NCH3; C4.8cikloalkenil grupa; C4.8cikloalkenil grupa, pri čemu je jedna CH2grupa zamenjena sa O, S, NH ili NCH3; fenil grupa; piridil grupa; tiofenil grupa; nitrozil grupa; S-cisteinil grupa; S-glutationil grupa; i gde je R<*>izabrana iz grupe koju čine vodonik, Ci.6alkil grupa, C2.6alkenil grupa, C3.8cikloalkil grupa, C4.8cikloalkenil grupa, acetiloksi. hidroksilna, ON02grupa i halogen, pri čemu je R<a>grupa opciono supstituisana jednom do tri grupe koje su nezavisno izabrane iz grupe koju čine Ci_6alkil grupa, C2_6alkenil grupa, C3.8cikloalkil grupa, C4_8cikloalkenil grupa, acetiloksi, hidroksilna, ON02grupa i halogen. 20. Upotreba prema zahtevu 18 ili 19, naznačena time što ili jedan ili oba parametra m i n predstavljaju 0. 21. Upotreba prema bilo kom od zahteva 18 - 20, naznačena time što X predstavlja jednu vezu ili -S-. 22. Upotreba prema bilo kom od zahteva 18 - 21, naznačena time što R predstavlja vodonik, Ci.6alkil, C2_6alkenil, C3.8cikloalkil, C4_8cikloalkenil, (Ci.6alkil)C3.8cikloalkil, (Ci.6alkil)C4_g cikloalkenil, fenil ili (Ci_6alkil)fenil grupu. 23. Upotreba prema bilo kom od zahteva 18-22, naznačena time što R je Ci_6alkil grupa. 24. Upotreba prema bilo kom od zahteva 18-23, naznačena time što je jedinjenje koje ima formulu (I) konkretno jedinjenje sa formulom (Ic) ili (Id): 25. Upotreba prema bilo kom od zahteva 18-24, naznačena time što je jedinjenje sa formulom (I) izabrano iz grupe koju čine: 2-tioizosorbid 5-mononitrat, 5,5'-dinitrat-2,2'-ditiodiizosorbid, 2-metiltioizosorbid 5-mononitrat, 2-[(R)-metilsulfinil]izosorbid 5-mononitrat, 2-[(S)-metilsulfmil]izosorbid 5-mononitrat, 2-metilsulfmilizosorbid 5-mononitrat, 2-metilsulfonilizosorbid 5-mononitrat, S-nitrozo-2-tioizosorbid 5-mononitrat, 2-(tetrahidropiran-2-il-tio)izosorbid 5-mononitrat, 2-(izosorbidil-2'-ditiojizosorbid 5-mononitrat i 2-(5'-acetiloksiizosorbidil-2'-ditio)izosorbid 5-mononitrat. 26. Upotreba prema zahtevu 18 ili 19, naznačena time što je jedinjenje 2-acetiltioizosorbid 5-mononitrat, koje je predstavljeno sledećom formulom: 27. Upotreba prema bilo kom od zahteva 18-26, naznačena time što farmaceutski preparat dalje sadrži trombolitičko sredstvo, poželjno aktivator plazminogena, urokinazu, streptokinazu, alteplazu ili anistreplazu. 28. Upotreba prema bilo kom od zahteva 18-27, naznačena time što farmaceutski preparat dalje sadrži antikoagulantno sredstvo, poželjno heparin, dikumarol, acenokumarol, enoksaparin ili pentosan polisulfat. 29. Upotreba prema bilo kom od zahteva 18 - 28, naznačena time što farmaceutski preparat dalje sadrži antitrombotsko sredstvo, poželjno acetilsalicilnu kiselinu, dipiridamol, tiklopidin, klopidrogel, triflusal, pentosan polisulfat ili abciksimab. 30. Upotreba prema bilo kom od zahteva 18-29, naznačena time što farmaceutski preparat dalje sadrži imunoglobulin ili njegov fragment sa specifičnom aktivnošću za glikoprotein Ilb/IIIa. 31. Upotreba prema bilo kom od zahteva 18-30, naznačena time što farmaceutski preparat što dalje sadrži hipolipemijsko sredstvo, poželjno simvastatin, lovastatin, atorvastatin, pravastatin, fluvastatin, eptastatin, lifibrol, acifran, acitemat, glunikat i rosuvastatin. 32. Upotreba prema bilo kom od zahteva 18 - 31, naznačena time što farmaceutski preparat dalje sadrži antioksidantno sredstvo / sredstvo za uklanjanje slobodnih radikala, poželjno nikaraven, ranolazin, emoksipin, glutation, edaravon, raksofelast, likopen, N-acetil-L-cistein, N-acetil-D-cistein, racemsku smešu N-acetil-L-cisteina i N-acetil-D-cisteina ili karvedilol. 33. Upotreba prema bilo kom od zahteva 18 - 32, naznačena time što su patološka stanja u čijoj patogenezi oksidativni stres ima važnu ulogu izabrana iz grupe koju čine alergije, moždani udar, Alchajmerova bolest i ishemijske kardiovaskularne bolesti.34. Postupak za dobijanje jedinjenja sa formulom ( I),njegovog tautomera, farmaceutski prihvatljive soli, prekursora leka ili solvata: pri čemu: nje ceo broj 0, 1 ili 2, X predstavlja -S(0)m- grupu ili jednu vezu, gde m predstavlja ceo broj 0, 1 ili 2, R predstavlja vodonik ili ostatak R<a>grupe, pri čemu je ostatak R<a>grupe izabran iz grupe koju čine: Ci.6alkil grupa; C2-6alkenil grupa; C3-8cikloalkil grupa; C3.8cikloalkil grupa, pri čemu je jedna CH2grupa zamenjena sa O, S, NH ili NCH3; C4-8cikloalkenil grupa; C4.8cikloalkenil grupa, pri čemu je jedna CH2grupa zamenjena sa O, S, NH ili NCH3; fenil grupa; piridil grupa; tiofenil grupa; nitrozil grupa; S-cisteinil grupa; S-glutationil grupa; i gde je R<*>izabrana iz grupe koju čine vodonik, Ci.6alkil grupa, C2-6alkenil grupa, C3-8cikloalkil grupa, C4-8cikloalkenil grupa, acetiloksi, hidroksilna, ONO2grupa i halogen, pri čemu je Ra grupa opciono supstituisana jednom do tri grupe koje su nezavisno izabrane iz grupe koju čine Ci.6alkil grupa, C2-6alkenil grupa, C3.8cikloalkil grupa, C4-8cikloalkenil grupa, acetiloksi, hidroksilna, ONO2grupa i halogen,naznačen time što navedeni postupak obuhvata sledeće korake:a) izvođenje hidrolize jedinjenje formule (Ha): gde R'je Cj-Cćalkil grupa, poželjno metil grupa, kako bi se dobilo sledeće jedinjenje: b) opciono, najedinjenju koje je dobijeno u koraku (a): I. izvođenje reakcije oskidacije, kako bi se dobilo: nakon čega opciono sledi druga oksidacija, kako bi se dobilo sledeće jedinjenje: pri čemu: nje 1 ili 2, X je -S(0)m- grupa, gde m je 0, 1 ili 2, i R<*>predstavlja hidroksilnu ili ON02grupu; II. izvođenje reakcije supstitucije, kako bi se dobilo jedinjenje sa formulom (I), pri čemu: njeO, X je veza, i R nije nitrozil grupa, nakon čega opciono sledi oksidacija, kako bi se dobilo jedinjenje sa formulom (I), gde: n je 0, X predstavlja -S(0)m- grupu, gde m je 0 ili 1, i R nije nitrozil grupa; III. izvođenje reakcije supstitucije, kako bi se dobilo jedinjenje sa formulom (I), gde: nje 0, i X predstavlja -S-; nakon čega opciono sledi oksidacija, kako bi se dobilo jedinjenje sa formulom (I), pri čemu: nje ceo broj 1 ili 2, i X predstavlja -S(0)m- grupu, gde m je 0, 1 ili 2; ili IV. izvođenje reakcije nitrozacije, kako bi se dobilo jedinjenje: 35. Postupak prema zahtevu 34, naznačen time što se koristi za dobijanje jedinjenja sa formulom (Ia), njegovog tautomera, farmaceutski prihvatljive soli, prekursora leka ili solvata: pri čemu: nje ceo broj 0, 1 ili 2, X predstavlja -S(0)m- grupu ili jednu vezu, gde m predstavlja ceo broj 0, 1 ili 2, R predstavlja vodonik ili ostatak R<a>grupe, pri čemu je ostatak R<a>grupe izabran iz grupe koju čine: Ci-6alkil grupa; C2-6alkenil grupa; C3.8cikloalkil grupa; C3.8cikloalkil grupa, pri čemu je jedna CH2grupa zamenjena sa O, S, NH ili NCH3; C4_8cikloalkenil grupa; C4.8cikloalkenil grupa, pri čemu je jedna CH2grupa zamenjena sa O, S, NH ili NCH3; fenil grupa; piridil grupa; tiofenil grupa; nitrozil grupa; S-cisteinil grupa; S-glutationil grupa; i gde je R<*>izabrana iz grupe koju čine vodonik, Ci-6alkil grupa, C2_6alkenil grupa, C3-8cikloalkil grupa, C4-8cikloalkenil grupa, acetiloksi. hidroksilna, ON02grupa i halogen, pri čemu je R<a>grupa opciono supstituisana jednom do tri grupe koje su nezavisno izabrane iz grupe koju čine Cj-6alkil grupa, C2_6alkenil grupa, C3_8cikloalkil grupa, C4.8cikloalkenil grupa, acetiloksi, hidroksilna, ON02grupa i halogen, pri čemu navedeni postupak obuhvata sledeće korake: a) izvođenje hidrolize jedinjenje formule (II): gde R' je Ci-Cćalkil grupa, poželjno metil grupa, kako bi se dobio 2-tioizosorbid 5-mononitrat (1): i b) opciono, na jedinjenju (1) koje je dobijeno u koraku (a): I. izvođenje reakcije oskidacije, kako bi se dobio: 5,5'-dinitrato-2,2'-ditiodiizosorbid (2) ili 2-(izosorbidil-2'-ditio)-izosorbid 5-mononitrat (8), nakon čega opciono sledi druga oksidacija, kako bi se dobilo jedinjenje sa formulom (Ie): pri čemu: nje 1 ili 2, X je -S(0)m- grupa, gde m je 0, 1 ili 2, i R<*>predstavlja hidroksilnu ili ONO2grupu; II. izvođenje reakcije supstitucije, kako bi se dobilo jedinjenje sa formulom (Ia), pri čemu: njeO, X je veza, i R nije nitrozil grupa, nakon čega opciono sledi oksidacija, kako bi se dobilo jedinjenje sa formulom (Ia), gde: njeO, X predstavlja -S(0)m- grupu, gde m je 0 ili 1, i R nije nitrozil grupa; III. izvođenje reakcije supstitucije, kako bi se dobilo jedinjenje sa formulom (Ia), gde: nje 0, i X predstavlja -S-; nakon čega opciono sledi oksidacija, kako bi se dobilo jedinjenje sa formulom (Ia), pri čemu: nje ceo broj 1 ili 2, i X predstavlja -S(0)m- grupu, gde m je 0, 1 ili 2; ili IV. izvođenje reakcije nitrozacije, kako bi se dobilo jedinjenje S-nitrozo-2-tioizosorbid 5-mononitrat (6). 36. Postupak prema zahtevu 34 ili 35, naznačen time što obuhvata korake (a) i (b) II za dobijanje 2-[(R)-metilsulfinil]izosorbid 5-mononitrata i/ili 2-[(S)-metilsulfiniljizosorbid 5-mononitrata. 37. Postupak prema zahtevu 35, naznačen time što obuhvata razdvajanje oba stereoizomera. 38. Postupak za dobijanje jedinjenja sa formulom (11) ili njegovog tautomera, farmaceutski prihvatljive soli, prekursora leka ili solvata: naznačen time što navedeni postupak obuhvata sledeće korake: a) izvođenje oksidacije jedinjenja sa formulom (III): pri čemu R' je C\- C(, alkil grupa, poželjno metil grupa, kako bi se dobio 2,2'-ditiodiizosorbid (10): b) izvođenje nitracije jedinjenja dobijenog u koraku (a) pomoću sredstva za nitraciju u prisustvu anhidrida karboksilne kiseline, poželjno anhidrida sirćetne kiseline. 39. 2,2'-Ditiodiizosorbid.