RS20080128A

RS20080128A - 1h-imidazopiridini supstituisani hidroksi grupom i postupci za dobijanje

Info

Publication number: RS20080128A
Application number: RSP-2008/0128A
Authority: RS
Inventors: Joseph F. Jr. Dellaria; Willliam H. Moser; Matthew R. Radmer; George W. Gries-Graber
Original assignee: Pfizer Inc.,
Priority date: 2005-09-02
Filing date: 2006-09-01
Publication date: 2009-05-06
Also published as: EP1924581A1; US20100152230A1; CA2620933A1; CN101253173A; BRPI0615250A2; MA29759B1; WO2007028129A1; ECSP088225A; JP4584335B2; IL189262A0; MX2008002414A; TNSN08099A1; EA200800396A1; AU2006287157A1; JP2009507036A; CR9781A; NO20081393L; ZA200801645B; KR20080031496A; SV2009002832A

Abstract

Opisani su 1H-imidazo[4,5-c]piridin-4-amini supstituisani sa hidroksi grupom, a hidroksi supstituent je u položaju 2, farmaceutski preparati koji sadrže ova jedinjenja, postupci dobijanja ovih jedinjenja i intermedijara, i postupci za korišćenje ovih jedinjenja kao imunomodulatora za indukciju biosinteze citokina u animalnim bićima i za tretiranje bolesti koje obuhvataju virusne bolesti i bolesti neoplazma.

Description

1H-IMIDAZOPIRIDINISUPSTITUISANI HIDROKSI GRUPOM

I POSTUPCI ZA DOBIJANJE

Ovaj pronalazak štiti prioritet U.S. Provisional Application Serial No. 60/713,704, podnete 2. septembra 2005, koja je ovde priključena kroz citat.

Nađeno je da su neka jedinjenja upotrebljiva kao modifikatori imuno odgovora (MIO), što ih čini korisnim za tretman raznih poremećaja. Međutim, nastavlja se interesovanje i potreba za jedinjenjima koja su u stanju da modulišu imuno odgovor indukcijom biosinteze citokina ili na druge načine.

KRATAK PREGLED OVOG PRONALASKA

Pronađeno je da biosintezu citokina modulišu neki 2-hidroksi-1/-/-imidazol[4,5-c]piridin-4-amini. U jednom aspektu, ovaj pronalazak daje jedinjenja koja imaju sledeće formule I, II i III:

gde su Ri, Ra, Rb, Gii G2definisani niže; i njihove farmaceutski prihvatljive soli.

Jedinjenja ili soli formule I, II i III su korisni MIO, zahvaljujući njihovoj spospbnosti da modulišu biosintezu citokina (npr. indukuju biosintezu ili stvaranje jednog ili više citokina), a inače, kada se ordiniraju animalnim bićima modulišu imuno odgovor. U nekim realizacijama jedinjenja ili soli formule I mogu biti naročito korisni kao modifikatori imuno odgovora zahvaljujući njihovoj sposobnosti da selektivno indukuju interferon (a) (IFN-a), posedujući tako prednost nad drugim jedinjenjima koja takođe indukuju pro-inflamatome citokine (npr. TNF-a) ili koja indukuju pro-inflamatome citokine u višim sadržajima. Sposobnost modulisanja biosinteze citokina čini ova jedinjenja korisnim za tretman raznih stanja, kao što su bolesti izazvane virusima i neoplazmom, koje reaguju na takve promene u imuno odgovoru.

U sledećem aspektu, ovaj pronalazak daje takođe farmaceutske preparate koji sadrže jedinjenja formule I, II i III, kao i postupke za indukovanje biosinteze citokina u animalnim ćelijama, i/ili tretiranje bolesti neoplazma u animalnom biću ordiniranjem istom biću jednog ili više jedinjenja formule I, II i III, i/ili njihovih farmaceutski prihvatljivih soli.

U sledećem aspektu ovaj pronalazak daje postupke za sintezu jedinjenja formule I, II i III i intermedijamih jedinjenja korisnih u sintezi ovih jedinjenja.

Sintagme "najmanje jedan" i "jedan ili više" ovde se koriste koriste naizmenično.

Termin "sastoji se" i njegove varijacije nemaju ograničavajuće značenje tamo gde se ovaj termin javlja u opisu i u patentnim zahtevima.

Nije namera da gornji kratak pregled ovog pronalaska opiše svaku od opisanih realizacija ili svaku od primena ovog pronalaska. Opis koji sledi samo bliže prikazuje primere ilustrativnih realizacija. Daje se takođe i uvid u listu primera, koji se mogu koristiti u različitim kombinacijama. U svakom slučaju, navedena lista služi samo kao reprezentativna grupa i ne treba da se interpretira kao da je to isključiva lista.

DETALJAN OPIS I ILUSTRATIVNE REALIZACIJE OVOG PRONALASKA

Ovaj pronalazak daje jedinjenja sledećih formula I, II i III:

gde su Ri, RA, Rb, Gi i G2definisani niže; i njihove farmaceutski prihvatljive soli.

U jednoj realizaciji, ovaj pronalazak daje jedinjenje sledeće formule I:

gde su:

RAi Rb, svaki nezavisno, se bira iz grupe koju čine:

vodonik,

halogen,

alkenil,

amino,

-R11,

-0-Rn,

-S-R11i

-N(R9a)(Rn); a

R11se bira iz grupe koju čine alkil, alkoksialkilenil, hidroksialkilenil, aril, arilalkilenil, heteroaril, heteroarilalkilenil, heterociklil i heterociklialkilenil, od kojih svaki može biti nesupstituisan ili supstituisan sa jednim ili više supstituenata koji se biraju nezavisno iz grupe koju čine alkil, alkoksi, hidroksi, hidroksialkil, aril, ariloksi, arilalkilenoksi, heteroaril, heteroariloksi, heteroarilalkilenoksi, halogen, haloalkil, haloalkoksi, merkapto, nitro, cijano, heterociklil, amino, alkilamino, dialkilamino, a u slučaju alkil, heterociklil i heterociklilakilenil, okso;

Raa se bira iz grupe koju čine vodonik i Ci^alkil;

Rise bira iz grupe koju čine:

-R4,

-X-R4,

-X-Y-R4,

-X-Y-X-Y-R4,

-X-R5>

- N( RS)- Q- R4,

- N( R^ yX^- R4 i

-N(Ri>Xi-R5a; a

X se bira iz grupe koju čine alkilen, alkenilen, alkinilen, arilen, heteroarilen i heterociklilen, gde alkilen, alkenilen i alkinilen grupe mogu opciono da budu prekinute ili završene arilenom, heteroarilenom, heterociklilenom, i opciono da budu prekinute sa jednom ili više -O- grupa;

Xi je C2-2oalkilen;

Y se bira iz grupe koju čine:

-0-, -S(0)^2-

-S(0)2-N(R8)-,

-C(R6)-,

-C(R6)-0-,

-O-C(Re)-,

-0-C(0)-0-

-N(R8)-Q-

-C(R6)-N(R8)-, -0-C(R6)-N(R8)-,

-C(R6)-N(OR9)-,

-0-N(R8)-Q-,

-0-N=C(R4)-

-C(=N-0-R8)-,

-CH(-N(-0-R8)-Q-R4)-,

Yise bira iz grupe koju čine -0-, -S(0)o-2-, -S(0)2-N(R8)-, -N(R8)-Q-, -C(R6)-N(R8)-, -0-C(R6)-N(R8)- i

Ri' se bira iz grupe koju čine vodonik, Ci-2oalkil, hidroksi-C2-2oalkilenil i alkoksi-C2-2oalkilenil;

R4se bira iz grupe koju čine vodonik, alkil, alkenil, alkinil, aril, arilalkilenil, ariloksialkilenil, alkilarilenil, heteroaril, heteroarilalkilenil, heteroariloksialkilenil, alkilheteroarilenil i heterociklil grupe, od kojih svaka može biti nesupstituisana ili supstituisana sa jednim ili više supstituenata koji se biraju nezavisno iz grupe koju čine alkil, alkoksi, hidroksialkil, haloalkil, haloalkoksi, halogen, nitro, hidroksi, merkapto, cijano, aril, ariloksi, arilalkilenoksi, heteroaril, heteroariloksi, heteroarilalkilenoksi, heterociklil, amino, alkilamino, dialkilamino, (dialkilamino)-alkilenoksi; a u slučaju alkil, alkenil, alkinil i heterociklil, okso;

R5se bira iz grupe koju čine

Rsase bira iz grupe koju čine

R6se bira iz grupe koju čine =0 i =S;

R7je C2-7alkilen;

R8se bira iz grupe koju čine vodonik, Ci-ioalkil, C2-ioalkenil, hidroksi-Ci-ioalkilenil, Ci-iOalkoksi-Ci-i0alkilenil, aril-Ci-i0alkilenil i heteroaril-C 1-10-alkilenil;

Rg se bira iz grupe koju čine vodonik i alkil;

R10je C^alkilen;

A se bira iz grupe koju čine -CH2-, -0-, -C(0)-, -S(0)o-2- i -N(-Q-R4)-;

A' se bira iz grupe koju čine -0-, -S(0)&-2-, -N(-Q-R4)- i -CH2-;

Q se bira iz grupe koju čine prosta veza, -C(Re)-, C(R6)-C(R6)-, -S(0)2-, -(CR6)-N(R8)-W-, -S(0)2-N(R8)-, -C(R6)-0-, -C(R6)-S- i -C(R6)-N(OR9)-;

V se bira iz grupe koju čine -C(R6)-, -0-C(R6)-, -N(R8)-C(R6)- i -S(0)2;

W se bira iz grupe koju čine prosta veza, -C(0)- i -S(0)2-; i

a i b nezavisno, predstavljaju cele brojeve od 1 do 6, pod uslovom da

zbir a+b bude manji ili jednak 7;

ili njegova farmaceutski prihvatljiva so.

U jednoj realizaciji ovaj pronalazak daje jedinjenje sledeće formule II, koje predstavlja prolek:

gde su:

Gise bira iz grupe koju čine: -C(0)-R\ a-aminoacil, a-aminoacil-a-aminoacil, -C(0)-0-R', -C(0)-N(R")R', -C(=NY')-R\ -CH(OH)-C(0)-OY',

-CH(OCi-4alkil)Y0,

-CH2Y2i

-CH-(CH3)Y2; a

R' i R" se nezavisno biraju iz grupe koju čine Ci-i0alkil, C^cikloalkil, fenil i benzil, od kojih svaki može biti nesupstituisan ili supstituisan sa jednim ili više supstituenata koji se nezavisno biraju iz grupe koju čine halogen, hidroksi, nitro, cijano, karboksi, Ci-ealkiI, Ci^akoksi, aril, heteroaril, aril-Ci-4alkilenil, heteroaril-d^alkilenil, halo-Ci^alkilenil, halo-C^alkoksi, -0-C(0)-CH3, -C(0)-0-CH3, -C(0)-NH2, -0-CH2,C(0)-NH2) NH2i -S(0)2-NH2, pod uslovom da R" može takođe da bude vodonik;

a-aminoacil je a-aminoacil grupa koja se izvodi iz aminokiselina koje se biraju iz grupe koju čine racemske D- i L-aminokiseline;

Y' se bira iz grupe koju čine vodonik, Ci_6alkil i benzil;

Y0se bira iz grupe koju čine Ci^alkil, karboksi-Ci-6alkilenil, amino-Ci^alkilenil, mono-A/-Ci^alkilamino-Ci-4alkilenil i di-/V,/V-Ci^alkilamino-Ci^alkilenil;

Y2se bira iz grupe koju čine mono-A/-Ci-6alkilamino, di-A/,/V-Ci-ealkilamino, morfolin-4-il-, piperidin-1-il, pirolidin-1-il i4-Ci-4alkilpiperazin-1-il; RAi Rb, svaki nezavisno, biraju se iz grupe koju čine:

vodonik,

halogen,

alkenil,

amino,

-Rii,

-O-Rn,

-S-Rni

-N(R9a)(Rn); a

R9ase bira iz grupe koju čine vodonik i Ci^alkil;

Ri se bira iz grupe koju čine:

-R4,

-X-R4,

-X-Y-R4,

-X-Y-X-Y-R4,

-X-R5,

-NKRO-O-R^

-N(Ri')-Xi-Yi-R4i

-NtRi'^-Rsa; a

X se bira iz grupe koju čine alkilen, alkenilen, alkinilen, arilen, heteroarilen i heterociklilen, gde alkilen, alkenilen i alkinilen grupe mogu opciono da budu prekinute ili završene sa arilenom, heteroarilenom ili heterociklilenom, i opciono da budu prekinute sa jednom ili više -O- grupa;

Xi je C2-2oalkilen;

Y se bira iz grupe koju čine:

-0-

-S(0)o2-,

-S(0)2-N(R8)-

-C(R6)-,

-C(R6)-0-,

-0-C(R6)-,

-0-C(0)-0-,

-N(R8)-Q-,

-C(R6)-N(R8)-

-0-C(R6)-N(R8)-,

-C(R6)-N(0R9)-,

-0-N(R8)-Q-,

-0-N=C(R4)-, -C(=N-0-R8)-, -CH(-N(-0-R8)-Q-R4)-, Yise bira iz grupe koju čine -0-, -S(0)o2- -S(0)2-N(R8)-, -N(R8)-Q-, -C(R6)-N(R8)-, -0-C(R6)-N(R8)- i

Rsse bira iz grupe koju čine:

Rsa se bira iz grupe koju čine:

R6se bira iz grupe koju čine =0 i =S; R7je C2-7alkilen; R8se bira iz grupe koju čine vodonik, Ci-ioalkil, C2-ioalkenil, hidroksi-Ci-ioalkilenil, Ci-ioalkoksi-Ci-i0alkilenil, aril-Ci-i0alkilenil i heteroaril-Ci-10-alkilenil; R9se bira iz grupe koju čine vodonik i alkil; Rioje C^alkilen; A se bira iz grupe koju čine -CH2-, -O-, -C(0)-, -S(0)o-2- i -N(-Q-R4)-; A' se bira iz grupe koju čine -O-, -S(0)o-2-, -N(-Q-R4)- i -CH2-; Q se bira iz grupe koju čine prosta veza, -C(R6)-, C(R6)-C(R6)-, -S(0)2-, -(CR6)-N(R8)-W-, -S(0)2-N(R8)-, -C(R6)-0-, -C(R6)-S- i -C(R6)-N(OR9)-;

V se bira iz grupe koju čine -C(R6)-, -0-C(R6)-, -N(R8)-C(R6)- i -S(0)2;

W se bira iz grupe koju čine prosta veza, -C(0)- i -S(0)2-; i

a i b nezavisno, predstavljaju cele brojeve od 1 do 6, pod uslovom da

zbir a+b bude manji ili jednak 7;

ili njegova farmaceutski prihvatljiva so.

U sledećoj realizaciji ovaj pronalazak daje jedinjenje sledeće formule III:

gde su:

G2se bira iz grupe koju čine:

-X2-C(0)-R',

a-aminoacil,

a-aminoacil-a-aminoacil,

X2-C(0)-0-R',

-C(0)-N(R")R' i

-S(0)2-R'; X2se bira iz grupe koju čine prosta veza, -CH20-, -CH(CH3)-0-, -C(CH3)2-0- i u ovom slučaju -X2-C(0)-0-R', -CH2-NH-; R' i R" se nezavisno biraju iz grupe koju čine Ci-ioalkil, C3-7Cikloalkil, fenil i benzil, od kojih svaki može biti nesupstituisan ili supstituisan sa jednim ili više supstituenata koji se nezavisno biraju iz grupe koju čine halogen, hidroksi, nitro, cijano, karboksi, Ci-ealkiI, Ci^alkoksi, aril, heteroaril, aril-Ci^alkilenil, heteroaril-Ci^alkilenil, halo-Ci^alkilenil, halo-C^alkoksi, -0-C(0)-CH3, -C(0)-0-CH3l-C(0)-NH2, -0-CH2-C(0)-NH2, -NH2i -S(0)2-NH2, pod uslovom da R" može takođe da bude vodonik;

a-aminoacil je a-aminoacil grupa koja se izvodi i aminokiselina koje se biraju iz grupe koju čine racemske D- i L-aminokiseline;

RAi Rb, svaki nezavisno, bira se iz grupe koju čine:

vodonik,

halogen,

alkenil,

amino,

-R11,

-0-Rn,

-S-Rni

-N(R9a)(Rn); a

Rgase bira iz grupe koju čine vodonik i Ci^alkil;

R-i se bira iz grupe koju čine:

-R4,

-X-R4,

-X-Y-R4,

-X-Y-X-Y-R4,

-X-R5,

-N(Ri')-Q-R4,

-N(Ri')-XrYi-R4i

-NCRi'^-Rsa;

Xi je C2-2oalkilen;

Y se bira iz grupe koju čine:

-0-,

-S(0)a2-,

-S(0)2-N(R8)-

-C(R6)-,

-C(R6)-0-,

-0-C(R6)-,

-0-C(0)-0--N(R8)-Q--C(R6)-N(R8)--0-C(R6)-N(R8)-, -C(R6)-N(OR9)-, -0-N(R8)-Q-, -0-N=C(R4)-, -C(=N-0-R8)-, -CH(-N(-0-R8)-Q-R4)-, Yise bira iz grupe koju čine -0-, -S(0)&.2-, -S(0)2-N(R8)-, -N(R8)-Q--C(R6)-N(R8)- -0-C(R6)-N(R8)- i

R4se bira iz grupe koju čine vodonik, alkil, alkenil, alkinil, aril, arilalkilenil, ariloksialkilenil, alkilarilenil, heteroaril, heteroarilalkilenil, heteroariloksialkilenil, alkilheteroarilenil i heterociklil, gde alkil, alkenil, alkinil, aril, arilalkilenil, ariloksialkilenil, alkilarilenil, heteroaril, heteroarilalkilenil, heteroariloksialkilenil, alkilheteroarilenil i heterociklil grupe od mogu biti nesupstituisane ili supstituisane sa jednim ili više supstituenata koji se biraju nezavisno iz grupe koju čine alkil, alkoksi, hidroksialkil, haloalkil, haloalkoksi, halogen, nitro, hidroksi, merkapto, cijano, aril, ariloksi, arilalkilenoksi, heteroaril, heteroariloksi, heteroarilalkilenoksi, heterociklil, amino, alkilamino, dialkilamino, (dialkilamino)alkilenoksi; a u slučaju alkil, alkenil, alkinil i heterociklil, okso;

R5se bira iz grupe koju čine

Rsa se bira iz grupe koju čine R6se bira iz grupe koju čine =0 i =S; R7je C2-7alkilen; R8se bira iz grupe koju čine vodonik, Ci-ioalkil, C2-ioalkenil, hidroksi-Ci-ioalkilenil, Ci-ioalkoksi-Ci-ioalkilenil, aril-Ci-ioalkilenil i heteroaril-Ci-io-alkilenil; R9se bira iz grupe koju čine vodonik i alkil; Rioje C3-8alkilen; A se bira iz grupe koju čine -CH2-, -O-, -C(0)-, -S(0)o-2- i -N(-Q-R4)-; A' se bira iz grupe koju čine -O-, -S(0)o-2-, -N(-Q-R4)- i -CH2-; Q se bira iz grupe koju čine prosta veza, -C(Re)-, C(R6)-C(R6)-, -S(0)2-, -(CR6)-N(R8)-W- -S(0)2-N(R8)-, -C(R6)-0-, -C(R6)-S- i -C(R6)-N(OR9)-;

V se bira iz grupe koju čine -C(R6)-, -0-C(R6)-, -N(R8)-C(R6)- i -S(0)2;

W se bira iz grupe koju čine prosta veza, -C(0)- i -S(0)2-; i

a i b nezavisno, predstavljaju cele brojeve od 1 do 6, pod uslovom da zbir a+b bude manji ili jednak 7;

ili njegova farmaceutski prihvatljiva so.

U nekim realizacijama jedinjenja formule III su prolekovi.

Za bilo koje od jedinjenja koja su ovde predstavljena, svaka od sledećih varijabli (npr. R-i, RA, Gi, G2, R4, R11, X, Xi, Y, Yi, A, Q i tako dalje) u bilo kojoj od njihovih realizacija može da se kombinuje sa jednom ili više drugih varijabli u bilo kojoj od njenih realizacija, povezanih sa bilo kojom od ovde opisanih formula, što razumeju oni koji su verzirani u stanje tehnike. Svaka od nastalih kombinacija varijabli predstavlja neku realizaciju ovog pronalaska.

U nekim realizacijama, npr. formule II, Gi se bira iz grupe koju čine -C(0)-R', a-aminoacil, a-aminoacikx-aminoacil, -C(0)-0-R', -C(0)-N(R")R', -C(=NY')-R', -CH(OH)-C(0)-OY', -CH(OCi-4alkil)Y0, -CH2Y2i -CH(CH3)Y2. U nekim od ovih realizacija R' i R" se nezavisno biraju iz grupe koju čine Ci-ioalkil, C3-7Cikloalkil, fenil i benzil, a svaki od njih može biti nesupstituisan ili supstituisan sa jednim ili više supstituenata koji se nezavisno biraju iz grupe koju čine halogen, hidroksi, nitro, cijano, karboksi, d-ealkil, Ci^alkoksi, aril, heteroaril, aril-Ci-4alkilenil, heteroaril-Ci^alkilenil, halo-C^alkilenil, halo-Ci-4alkoksi, -0-C(0)-CH3, -C(0)-0-CH3, -C(0)-NH2, -0-CH2-C(0)-NH2, -NH2 i -S(0)2-NH2, pod uslovom da R" može takođe da bude vodonik;

a-aminoacil je a-aminoacil grupa koja se izvodi iz aminokiseline koja se bira iz grupe koju čine racemske D- i L-aminokiseline;

Y' se bira iz grupe koju čine vodonik, Ci^alkil i benzil.

Y0se bira iz grupe koju čine Ci-6alkil, karboksi-Ci-6alkilenil, amino-Ci^alkilenil, mono-A/-Ci^alkilamino-Ci.4alkilenil i di-/V,/V-Ci-6alkilamino-C-Malkilenil, i

Y2se bira iz grupe koju čine mono-N-Ci-ealkilamino, di-A/,A/-Ci-6alkilamino, morfolin-4-il, piperidin-1-il, pirolidin-1-il i 4-Ci-4alkilpiperazin-1-il.

U nekim realizacijama, uključujući i bilo koju od gore pomenutih realizacija formule II, d se bira iz grupe koju čine -C(0)-R\ a-aminoacil i -C(0)-0-R'.

U nekim realizacijama, uključujući i bilo koju od gore pomenutih realizacija formule II, Gise bira iz grupe koju čine -C(0)-R', a-amino-C2-nacil i -C(0)-0-R'. a-Amino-C2-nacil obuhvata a-aminokiseline koje sadrže ukupno najmanje 2 atoma ugljenika, a ukupno do 11 atoma ugljenika, a može takođe da obuhvati jedan ili više heteroatoma koji se biraju iz grupe koju čine O, S i N.

U nekim realizacijama, npr. formule III, G2se bira iz grupe koju čine -X2-C(0)-R', a-aminoacil, a-aminoacil^x-aminoacil, -X2-C(0)-0-R', -C(0)-N(R")R' i -S(0)2-R'. U nekim od ovih realizacija X2se bira iz grupe koju čine prosta veza, -CH2-0-,

-CH(CH3)-0-, -C(CH3)2-0- i u slučaju -X2-C(0)-0-R', -CH2-NH-.

R' i R" se nezavisno biraju iz grupe koju čine C-Moalkil, C3-7Cikloalkil, fenil i benzil, a svaki od njih može biti nesupstituisan ili supstituisan sa jednim ili više supstituenata koji se nezavisno biraju iz grupe koju čine halogen, hidroksi, nitro, cijano, karboksi, Ci^alkil, C-^alkoksi, aril, heteroaril, aril-Ci^alkilenil, heteroaril-Ci^alkilenil, halo-C^alkilenil, halo-C^alkoksi, -0-C(0)-CH3, -C(0)-0-CH3, -C(0)-NH2, -0-CH2-C(0)-NH2, -NH2i -S(0)2-NH2, pod uslovom da R" može takođe da bude vodonik.

a-Aminoacil je a-aminoacil grupa koja se izvodi iz aminokiseline koja se bira iz grupe koju čine racemske D- i L-aminokiseline.

U nekim realizacijama, uključujući i bilo koju od gore pomenutih realizacija koje obuhvataju a-aminoacil grupu, a-aminoacil je a-aminoacil grupa koja se izvodi iz prirodnih aminokiselina koje se biraju iz grupe koju čine racemske D- i L-aminokiseline.

U nekim realizacijama, uključujući i bilo koju od gore pomenutih realizacija koje obuhvataju a-aminoacil grupu, a-aminoacil je a-aminoacil grupa koja se izvodi iz aminokiselina koje se nalaze u proteinima, pri čemu se ta aminokiselina bira iz grupe koju čine racemske D- i L-aminokiseline.

U nekim realizacijama, obuhvatajući i one iz gornjih realizacija formule III, G2se bira iz grupe koju čine a-amino-C2-5alkanoil, C2-6alkanoil, Ci-ealkoksikarbonil i Ci-6alkilkarbamoil.

U nekim realizacijama atom vodonika u 2-hidroksi supstituentu u formuli II, se zamenjuje sa G2, gde je G2definisano u bilo kojoj od gore pomenutih realizacija koje sadrže G2.

U nekim realizacijama, uključujući i bilo koju od gornjih realizacija formule I, II ili III, RAi Rb, svaki nezavisno, se biraju iz grupe koju čine vodonik, halogen, alkenil, amino, -Rn, -O-Rn, -S-Rn i-N(R9a)(Rn).

U nekim realizacijama, kada RAi Rb, ili bilo RAili Rbpredstavljaju -Rn, tada se R11bira iz grupe koju čine alkil, alkoksialkilenil, hidroksialkilenil, arilalkilenil, heteroarilalkilenil i heterociklilalkilenil, od kojih svaki može biti nesupstituisan ili supstituisan sa jednim ili više supstituenata koji se nezavisno biraju iz grupe koju čine alkil, alkoksi, hidroksi, hidroksialkil, aril, ariloksi, arilalkilenoksi, heteroaril, heteroariloksi, heteroarilalkilenoksi, halogen, haloalkil, haloalkoksi, merkapto, nitro, cijano, heterociklil, amino, alkilamino, dialkilamino, a u slučaju alkila, heterociklila i heterociklilalkilenila, okso.

U nekim realizacijama, uključujući i bilo koju od gornjih realizacija formule I, II ili III, RAi Rb, svaki nezavisno, se bira iz grupe koju čine vodonik, -Rn, -O-Rn, i

-NH(Rn), gde Rnpredstavlja alkil, alkoksialkilenil ili hidroksialkilenil. U nekim od ovih realizacija RAi Rbse nezavisno biraju iz grupe koju čine vodonik, C1.5 alkil, -O-Ci^alkil, Ci^alkil-0-Ci-4alkilenil i -NH-d^alkil. U nekim od ovih realizacija RAi RBse nezavisno biraju iz grupe koju čine vodonik, C1-5alkil, -0-Ci-4alkil, i -NH-Ci^alkil. U nekim od ovih realizacija RAse bira iz grupe koju čine C1-5alkil, -O-Ci^alkil, i -NH-Ci^alkil. U nekim od ovih realizacija RAse bira iz grupe koju čine vodonik i C1-5 alkil, a RBse bira iz grupe koju čine Ci-salkiI, -OCi^alkil i -NH-Ci-4alkil. U nekim od ovih realizacija, izuzev kada RAi RBnisu alkil, RAi RBsu nezavisno vodonik ili alkil. U nekim od ovih realizacija RAje vodonik ili metil. U nekim od ovih realizacija RAje vodonik. U nekim od ovih realizacija RBje Ci-salkil. U nekim od ovih realizacija, izuzev kada RApredstavlja vodonik, svaki od RAi Rbje metil.

U nekim realizacijama, uključujući i bilo koju od gornjih realizacija formule I, II ili III, Rise bira iz grupe koju čine -R4, -X-R4, -X-Y-R4, -X-Y-X-Y-R4 i -X-R5.

U nekim realizacijama, uključujući i bilo koju od gornjih realizacija formule I, II ili III, Rije-R4ili-X-R4.

U nekim realizacijama, uključujući i bilo koju od gornjih realizacija formule I, II ili III, Rise bira iz grupe koju čine aril-Ci^alkilenil i heteroaril-Ci^alkilenil, gde je aril ili heteroaril grupa nesupstituisana ili supstituisana sa jednim ili više supstituenata koji se nezavisno biraju iz grupe koju čine alkil, alkoksi, hidroksialkil, haloalkil, haloalkoksi, halogen, nitro, hidroksi, merkapto, cijano, aril, ariloksi, arilalkilenoksi, heteroaril, heteroariloksi, heteroarilalkilenoksi, heterociklil, amino, alkilamino, dialkilamino i (dialkilamino)alkilenoksi. U nekim od ovih realizacija Ripredstavlja benzil, koji je nesupstituisan ili supstituisan sa jednim ili više supstituenata koji se nezavisno biraju iz grupe koju čine alkil, alkoksi, haloalkil, haloalkoksi i halogen. U nekim od ovih realizacija Ripredstavlja benzil ili 4-fluorobenzil.

U nekim realizacijama, uključujući i bilo koju od gornjih realizacija formule I, II ili III, gdeRipredstavlja ili sadrži -X-R4, -X- je -CH2, -(CH2)2-, -CH(CH3)-, -(CH2)3- ili -(CH2)4-.

Alternativno, X predstavlja -Ci^alkilen-O-Ci^alkilen. U nekim od ovih realizacija Xje -(CH2)2-0-(CH2)3-.

U nekim realizacijama, uključujući i bilo koju od gornjih realizacija formule I, II ili III, ukoliko nije izuzet, R-i predstavlja tetrahidro-2H-piran-4-ilmetil.

U nekim realizacijama, uključujući i bilo koju od gornjih realizacija formule I, II ili III, ukoliko nije izuzet, R<\ predstavlja piridin-3-ilmetil, izoksazol-5-ilmetil, izoksazol-3-ilmetil, [3-metilizoksazol-5-il]metil, [5-(4-fluorofenil)izoksazol-3-il]metil ili [3-(4-fluorofenil)izoksazol-5-il]metil. U nekim od ovih realizacija Ripredstavlja piridin-3-ilmetil, izoksazol-5-ilmetil, izoksazol-3-metil, [5-(4-fluorofenil)izoksazol-3-iljmetil ili [3-(4-fluorofenil)izoksazol-5-il]metil.

U nekim realizacijama, uključujući i bilo koju od gornjih realizacija formule I, II ili III, ukoliko Rine predstavlja -R4ili -X-R4, Rije -X-Y-R4. U nekim od ovih realizacija Ripredstavlja -C2-5alkilenil-S(0)2-Ci.3alkil. Alternativno, u nekim od

ovih realizacija Ripredstavlja

. Alternativno, u nekim od

ovih realizacija Ri predstavlja -C2.5alkilenil-NH-Q.-R4. U nekim od ovih realizacija, u kojima je prisutno Q, Q predstavlja -C(O)-, -S(0)2- ili -C(0)-NH-, a R4predstavlja Ci-ealkil.

U nekim realizacijama, uključujući i bilo koju od gornjih realizacija formule I, II ili III, ukoliko nije izuzet, Rise bira iz grupe koju čine -N(Ri')-Q-R4,

-N(Ri')-Xi-YrR4 i -NKRV^-Rsa.

U nekim realizacijama, uključujući i bilo koju od gornjih realizacija formule I, II ili III,ukoliko nije izuzet,R,predstavlja -N(Ri')-Q-R4. U nekim od ovih realizacija RV predstavlja vodonik, Q je prosta veza, a R4je aril, heteroaril, aril-Ci-3alkilenil ili heteroaril-Ci-3alkilenil.

U nekim realizacijama Ri' se bira iz grupe koju čine vodonik, Ci-2oalkil, hidroksi-C2-2oalkilenil i alkoksi-C2-2oalkilenil.

U nekim realizacijama RV je vodonik ili metil.

U nekim realizacijama Ri' je vodonik.

U nekim realizacijama R4se bira iz grupe koju čine vodonik, alkil, alkenil, alkinil, aril, arilakilenil, ariloksialkilenil, alkilarilenil, heteroaril, heteroarilalkilenil, heteroariloksialkilenil, alkilheteroarilenil i heterociklil, pri čemu alkil, alkenil, alkinil, aril, arilakilenil, ariloksialkilenil, alkilarilenil, heteroaril, heteroarilalkilenil, heteroariloksialkilenil, alkilheteroarilenil i heterociklil grupe mogu biti nesupstituisane ili supstituisane sa jednim ili više supstituenata koji se nezavisno biraju iz grupe koju čine alkil, alkoksi, hidroksialkil, haloalkil, haloalkoksi, halogen, nitro, hidroksi, merkapto, cijano, aril, ariloksi, arilalkilenoksi, heteroaril, heteroariloksi, heteroarilalkilenoksi, heterociklil, amino, alkilamino, dialkilamino, (dialkilamino)alkilenoksi, a u slučaju alkil, alkenil, alkinil i heterociklil, okso.

U nekim realizacijama R4se bira iz grupe koju čine aril-Ci^alkilenil i heteroaril-Ci-4alkilenil, gde je aril ili heteroaril grupa nesupstituisana ili supstituisana sa jednim ili više supstituenata koji se nezavisno biraju iz grupe koju čine alkil, alkoksi, hidroksialkil, haloalkil, haloalkoksi, halogen, nitro, hidroksi, merkapto, cijano, aril, ariloksi, arilalkilenoksi, heteroaril, heteroariloksi, heteroarilalkilenoksi, heterociklil, amino, alkilamino, dialkilamino i (dialkilamino)alkilenoksi.

U nekim realizacijama R4je benzil, koji je nesupstituisan ili supstituisan sa jednim ili više supstituenata koji se nezavisno biraju iz grupe koju čine alkil, alkoksi, haloalkil, haloalkoksi i halogen.

U nekim realizacijama R4je benzil.

U nekim realizacijama R4je tetrahidro-2H-piran-4-ilmetil.

U nekim realizacijama R4je aril, heteroaril, aril-Ci-3alkilenil ili heteroaril-Ci-3alkilenil.

U nekim realizacijama R4je izoksazol-3-il, izoksazol-5-il ili tiazol-2-il, od kojih svaki može biti nesupstituisan ili supstituisan sa metil ili 4-fluorofenil.

U nekim realizacijama R4je fenil.

U nekim realizacijama R4je Ci^alkil.

U nekim realizacijama R4 je Ci-3alkil.

U nekim realizacijama Rsase bira iz grupe koju čine:

U nekim realizacijama Rsa je U nekim realizacijama Rsa je

U nekim realizacijama R5se bira iz grupe koju čine: U nekim realizacijama R5je

U nekim realizacijama R6se bira iz grupe koju čine =0 i =S.

U nekim realizacijama R6 je =0.

U nekim realizacijama R7je C2-7alkilen.

U nekim realizacijama R7je C2-4alkilen.

U nekim realizacijama R7je etilen.

U nekim realizacijama R8se bira iz grupe koju čine vodonik, Ci-ioalkil, C2-10alkenil, hidroksi-Ci-ioalkilenil, Ci-ioalkoksi-Ci-ioalkilenil, aril-Ci-ioalkilenil i heteroaril-C-Moalkilenil.

U nekim realizacijama R8je vodonik ili Ci^alkil.

U nekim realizacijama R8je vodonik.

U nekim realizacijama Rgase bira iz grupe koju čine vodonik i Ci^alkil.

U nekim realizacijama Rgaje vodonik.

U nekim realizacijama R9se bira iz grupe koju čine vodonik i alkil.

U nekim realizacijama R10je C^alkilen.

U nekim realizacijama R10 je pentilen.

U nekim realizacijama Rnse bira iz grupe koju čine alkil, alkoksialkilenil, hidroksialkilenil, aril, arilalkilenil, heteroaril, heteroarilalkilenil, heterociklil i heterociklilalkilenil, od kojih svaki može biti nesupstituisan ili supstituisan sa jednim ili više supstituenata koji se nezavisno biraju iz grupe koju čine alkil, alkoksi, hidroksi, hidroksialkil, aril, ariloksi, arilalkilenoksi, heteroaril, heteroariloksi, heteroarilalkilenoksi, halogen, haloalkil, haloalkoksi, merkapto, nitro, cijano, heterociklil, amino, alkilamino, dialkilamino, a u slučaju alkil, heterociklil i heterociklilalkilenil, okso.

U nekim realizacijama Rnse bira iz grupe koju čine alkil, alkoksialkilenil, hidroksialkilenil, arilalkilenil, heteroarilalkilenil i heterociklilalkilenil, od kojih svaki može biti nesupstituisan ili supstituisan sa jednim ili više supstituenata koji se nezavisno biraju iz grupe koju čine alkil, alkoksi, hidroksi, hidroksialkil, aril, ariloksi, arilalkilenoksi, heteroaril, heteroariloksi, heteroarilalkilenoksi, halogen, haloalkil, haloalkoksi, merkapto, nitro, cijano, heterociklil, amino, alkilamino, dialkilamino, a u slučaju alkil i heterociklilalkilenil, okso.

U nekim realizacijama Rnje alkil, alkoksialkilenil ili hidroksialkilenil.

U nekim realizacijama Rnje pentil.

U nekim realizacijama A se bira iz grupe koju čine -CH2-, -O-, -C(O)-, -S(0)2- i

-N(-Q-R4)-. U nekim realizacijama A je -0-.

U nekim realizacijama A' se bira iz grupe koju čine -0-, -S(0)o-2-, -N(-Q-R4)- i

-CH2-.

U nekim realizacijama Q se bira iz grupe koju čine prosta veza, -C(R6)-(-C(R6)-C(R6)-, -S(0)2- -C(R6)-N(R8)-W-, -S(02)-N(R8)-, -C(R6)-0-, -C(R6)-S- i -C(R6)-N(-OR9)-. U nekim realizacijama Q je -C(R6)-N(R8)- -C(R6)- ili -S(0)2-. U nekim realizacijama Q je -C(0)-N(H)-, -C(0)- ili -S(0)2-. U nekim realizacijama Q je -C(R6)-N(R8)-. U nekim realizacijama Q je -C(0)-N(H)-. U nekim realizacijama Q je -S(0)2- U nekim realizacijama Q je -C(R8). U nekim realizacijama Q je

-C(0)-. U nekim realizacijama Q je prosta veza.

U nekim realizacijama V se bira iz grupe koju čine -(CRe)-, -O-C(Re)-,

-N(R8)-C(R6)- i -S(0)2-. U nekim realizacijama V je -N(R8)-C(0)-.

U nekim realizacijama W se bira iz grupe koju čine prosta veza, -C(0)- i -S(0)2-. U nekim realizacijama W je prosta veza.

U nekim realizacijama X se bira iz grupe koju čine alkilen, alkenilen, alkinilen, arilen, heteroarilen i heterociklilen, pri čemu alkilen, alkenilen i alkinilen grupe mogu opciono biti prekinute ili završene sa arilenom, heteroarilenom ili heterociklilenom i opciono prekinute sa jednom ili više -O- grupa.

U nekim realizacijama X je Ci^alkilen.

U nekim realizacijama X je

-CH2-, -(CH2)2-, -CH(CH3)-,

-(CH2)3- ili -(CH2)4-.

U nekim realizacijama X je metilen.

U nekim realizacijama X je -Ciwtalkilen-0-Ci^alkilen.

U nekim realizacijama X je -(CH2)2-0-(CH2)3-

U nekim realizacijama Xije C2-2oalkilen. U nekim realizacijama Xije C^alkilen.

U nekim realizacijama Y se bira iz grupe koju čine -0-, -S(0)o-2-, -S(0)2-N(R8)-,

-C(R6)- -C(R6)-0-, -0-C(R6)-, -0-C(0)-0-, ~N(R8)-Q- -C(R6)-N(R8)--0-C(R6)-N(R8)- -C(R6)-N(0R9)-, -0-N(R8)-Q-, -0-N=C(R4)-, -C(=N-0-R8)-, -CH-(-N(-0-R8)-Q-R4)-, U nekim realizacijama Y je -N(R8)-C(0)-, -N(R8)-S(0)2-, -N(R8)-C(R6)-N(R8)-, -N(R8)-C(R6)-N(R8)-C(0)-, -N(R8)-C(R6)-0-

U nekim realizacijama Y je -S(0)2-.

U nekim realizacijama Y je -NH-Q-.

U nekim realizacijama Y je

U nekim realizacijama Y je U nekim realizacijama Y se bira iz grupe koju čine -0-, -S(0)o-2-, -S(0)2-N(R8)-, -N(R8)-Q- -C(R6)-N(R8)-, -0-C(R6)-N(R8) i

U nekim realizacijama a i b, nezavisno, su celi brojevi od 1 do 6 uz uslov sa zbir a+b bude manji ili jednak 7. U nekim realizacijama a i b su oba jednaki 2.

U nekim realizacijama ovaj pronalazak daje farmaceutski preparat koji sadrži terapeutski efikasnu količinu jedinjenja ili soli bilo koje od gore pomenutih realizacija sa formulama I, II ili III, i farmaceutski prihvatljiv nosač.

U nekim realizacijama ovaj pronalazak daje postupak za indukovanje biosinteze citokina u animalnom biću, koji se sastoji od ordiniranja tom animalnom biću efikasne količine jedinjenja ili soli bilo koje od gornjih realizacija sa formulama I, II ili III, ili farmaceutskog preparata koji sadrži efikasnu količinu bilo koje od gore pomenutih realizacija sa formulama I, II i III. U nekim od ovih realizacija citokin se bira iz grupe koju čine IFN-a, RNF-«, IL-6 i IL-10. U nekim od ovih realizacija citokin je IFN-a ili IFN-a i TNF-a. U nekim od ovih realizacija citokin je IFN-a.

U nekim realizacijama ovaj pronalazak daje postupak za tretman virusne bolesti u animalnom biću, koji se sastoji od ordiniranja tom animalnom biću efikasne količine jedinjenja ili soli bilo koje od gornjih realizacija sa formulama I, II ili III, ili farmaceutskog preparata koji sadrži efikasnu količinu bilo koje od gore pomenutih realizacija sa formulama I, II i III.

U nekim realizacijama ovaj pronalazak daje postupak za tretiranje virusne bolesti u animalnom biću, koji se sastoji od ordiniranja tom animalnom biću terapeutski efikasne količine jedinjenja ili soli bilo koje od gornjih realizacija sa formulama I, II ili III, ili farmaceutskog preparata koji sadrži terapeutski efikasnu količinu bilo koje od gore pomenutih realizacija sa formulama I, II ili III, uz selektivno indukovanje biosinteze IFN-a u animalnom biću.

U nekim realizacijama ovaj pronalazak daje postupak za tretiranje bolesti neoplazma u animalnom biću, koji se sastoji od ordiniranja tom animalnom biću terapeutski efikasne količine jedinjenja ili soli bilo koje od gornjih realizacija sa formulama I, II ili III, ili farmaceutskog preparata koji sadrži terapeutski efikasnu količinu bilo koje od gore pomenutih realizacija sa formulama I, II i III.

U nekim realizacijama ovaj pronalazak daje postupak za tretiranje bolesti neoplazma u animalnom biću, koji se sastoji od ordiniranja tom animalnom biću terapeutski efikasne količine jedinjenja ili soli bilo koje od gornjih realizacija sa formulama I, II ili III, ili farmaceutskog preparata koji sadrži terapeutski efikasnu količinu bilo koje od gore pomenutih realizacija sa formulama I, II ili III, uz selektivno indukovanje biosinteze IFN-a u tom animalnom biću.

Termini, koji se ovde koriste, kao što su "alkil", "alkenil", "alkinil" i prefiks "alk" obuhvataju grupe i ravnog i račvastog lanca, kao i ciklične grupe, npr. cikloalkil i cikloalkenil. Ukoliko se drugačije ne naglasi, ove grupe sadrže od 1 do 20 atoma ugljenika, stim što alkenil grupe sadrže od 2 do 20 atoma ugljenika, a i alkinil grupe sadrže od 2 do 20 atoma ugljenika. U nekim realizacijama ove grupe imaju ukupno do 10 atoma ugljenika, ili do 8 atoma ugljenika, ili do 6 atoma ugljenika , ili do 4 atoma ugljenika. Ciklične grupe mogu biti monociklične ili policiklične, a poželjno je da imaju od 3 do 10 atoma ugljenika u prstenu. Primeri cikličnih grupa su ciklopropil, ciklopropilmetil, ciklobutil, ciklobutilmetil, ciklopentil, ciklopentilmetil, cikloheksil, cikloheksilmetil, adamantil i supstituisani i nesupstituisani norbomil i norbomenil.

Ukoliko se drugačije ne naglasi, "alkilen", "alkilen-", "alkenilen", "-alkenilen-", "alkinilen" i "-alkinilen-" su dvovalentni oblici od "alkil", "alkenil" i "alkinil" grupa definisanih gore. Termini "alkilenil", "alkenilenil" i "alkinilenil" se koriste kada su "alkilen", "alkenilen" i "alkinilen" supstituisani. Na primer, arilalkilenil grupa sadrži "alkilen" ostatak uz koga je pripojena aril grupa.

Termin "haloalkil" obuhvata alkil grupe koje su supstituisane sa jednim ili više atoma halogena, uključujući perfluorovane grupe. Ovo važi takođe i za ostale grupe koje sadrže prefiks "halo". Primeri pogodnih haloalkil grupa su hlorometil, trifluorometil i slično.

Termin "aril" ovde se koristi da označi karbociklične aromatične prstenove i prstenaste sisteme. Primeri aril grupa su fenil, naftil, bifenil, fluorenil i indenil.

Ukoliko se ne naglasi drugačije, termin "heteroatom" se odnosi na atome O, S ili

N.

Termin "heteroaril" obuhvata aromatične prstenove ili prstenaste sisteme koji sadrže najmanje jedan heteroatom (npr. O, S, N). U nekim realizacijama, termin "heteroaril" obuhvata prstenove ili prstenaste sisteme koji sadrže 2 do 12 atoma ugljenika, 1 do 3 prstena, 1 do 4 heteroatoma i O, S i/ili N kao heteroatom. Pogodne heteroaril grupe su furil, tienil, piridil, hinolinil, izihinolinil, indolil, izoindolil, triazolil, pirolil, tetrazolil, imidazolil, pirazolil, oksazolil, tiazolil, benzofuranil, benzotiofenil, karbazolil, benzoksazolil, pirimidinil, benzimidazolil, hinoksalinil, benzotazolil, nafthiridinil, izoksazolil, izotiazolil, purinil, hinazolinil, pirazinil, 1-oksidopiridil, piridazinil, triazinil, tetrazinil, oksadiazolil, tiadiazolil i tako dalje.

Termin "heterociklil" obuhvata nearomatične prstenove ili prstenaste sisteme koji sadrže najmanje jedan heteroatom u prstenu (npr. O, S, N), a obuhvata sve potpuno zasićene ili delimično nezasićene derivate gore pomenutih heteroaril grupa. U nekim realizacijama termin "heterociklil" predstavlja prsten ili prstenasti sistem koji sadrži od 2 do 12 atoma ugljenika, 1 do 3 prstena, 1 do 4 heteroatoma i 0, S i N kao heteroatome. Primeri heterociklil grupa su pirolidinil, tetrahidrofuranil, morfolinil, tiomorfolinil, 1,1-dioksotiomorfolinil, piperidinil, piperazinil, tiazolidinil, imidazolidinil, izotiazolidinil, tetrahidrofuranil, hinuklidinil, homopiperidinil (azepanil), 1,4-oksazepanil, homopiperazinil (diazepanil), 1,3-dioksolanil, aziridinil, azetidinil, dihidroizohinolin-(1H)-il, oktahidroizohinolin-(IH)-il, dihidrohinolin-(2H)-il, oktahidrohinolin-(2H)-il, dihidro-1 H-imidazolil, 3-azabiciklo[3.2.2]non-3-il i slično.

Termin "heterociklil" obuhvata biciklične i triciklične heterociklične prstenaste sisteme. Ovi prstenasti sistemi obuhvataju spojene i/ili premošćene prstenove i spiro-prstenove. Spojeni prstenovi mogu biti, pored zasićenog ili delimično zasićenog prstena i aromatični prsten, na primer, benzenov prsten. Spiro-prstenovi obuhvataju dva prstena spojena preko jednog spiro atoma i tri prstena spojena preko dva spiro atoma.

Ukoliko "heterociklil" sadrži atom azota, mesto spajanja heterociklil grupe može biti taj atom azota.

Termini "arilen", "heteroarilen" i "heterociklilen" su dvovalentni oblici "aril", "heteroaril" i "heterociklil" grupa definisanih gore. Termini "arilenil", "heteroarilenil" i "heterociklilenil" koriste se kada su "arilen", "heteroarilen" i "heterociklilen" supstituisani. Na primer, alkilarenil grupa sadrži arilenski ostatak uz koga je pripojena alkil grupa.

Kada je grupa (ili supstituent, ili varijabla) prisutna više od jedanput u nekoj formuli koja je ovde opisana, svaka grupa (ili supstituent, ili varijabla) bira se nezavisno, bez obzira da li je to eksplicitno naglašeno ili ne. Na primer, u formuli

—N— ?V~ty-Q-

7 svaka R7 grupa se bira nezavisno. U sledećem primeru, kada je prisutno više od jedne Y grupe, svaka Y grupa se nezavisno bira. U sledećem primeru kada je prisutno više od jedne -N(R8)-C(R6)-N(R8)- grupe (npr. prisutno je više od jedne Y grupe, a one sadrže po -N(R8)-C(R6)-N(R8)- grupu), svaka R8grupa se nezavisno bira i svaka R6grupa se nezavisno bira.

Ovaj pronalazak se odnosi na jedinjenja koja su ovde opisana (uključujući intermedijare) u bilo kom njihovom farmaceutski prihvatljivom obliku, uključujući izomere (npr. dijastereomere i enantiomere), soli, solvate, polimorfne oblike, prolekove i slično. Posebno, ukoliko je jedinjenje optički aktivno, ovaj pronalazak specifično obuhvata svako od jedinjenja enantiomera, kao i racemske i skalemske smeše tih enantiomera. Podrazumeva se da termin "jedinjenje" obuhvata bilo koji ili sve te oblike, bez obzira da li su eksplicitno navedeni ili ne (mada se "soli" eksplicitno navode).

Termin "prolek" označava jedinjenje koje se može transformisatiin vivodajući jedinjenje koje modifikuje imuno odgovor, uključujući bilo koju so, solvat, polimorfni ili izomemi oblik, opisan gore. Sam prolek može biti jedinjenje koje modifikuje imuno odgovor, uključujući bilo koju so, solvat, polimorfni ili izomemi oblik, opisan gore. Transformacija se može odigrati po raznim mehanizmima, kao što je preko hemijskih (npr. solvoliza ili hidroliza, na primer u krvi) ili enzimatskih biotransformacija. Diskusija upotrebe prolekova je data u T.Higuchi i W. Stella, "Pro-drugs as Novel Deliverv Svstems", Vol. 14, A.C.S. Svmposium Series, i u "Bioreversible Carriers in Drug Design", urednik Edward B. Roche, American Pharmaceutical Association i Pergamon Press, 1987.

DOBIJANJE JEDINJENJA

Jedinjenja iz ovog pronalaska se mogu sintetizovati putevima sinteze koji obuhvataju postupke analogne onima koji su dobro poznati u stanju tehnike u herniji, naročito u pogledu opisa koji je ovde dat. Polazni materijali su obično dostupni iz komercijalnih izvora, kao što je Aldrich Chemicals (Milwaukee, VVisconsin, USA), ili se lako dobijaju korišćenjem postupaka dobro poznatih onima koji su verzirani u stanje tehnike (npr. dobijanje postupcima koji su opše opisani u Louis F. Fieser i Mary Fieser, "Reagents for Organic Svnthesis", Vol. 1-19, Wiley, New York, (1967-199); urednici Alan R. Katritskv, Otto Meth-Cohn, Charles W. Rees, "Comprehensive Organic Functional Group Transformations", Vol. 1-6, Pergamon Press, Oxford, England (1995); Barry M. Trost i lan Fleming, "Comprehensive Organic Svnthesis", Vol. 1.8, Pergamon Press, Oxford, England, (1991); ili "Beilsteins Hanbuch der organischen Chemie", 4. izd., uredn. Springer-Verlag, Berlin, Nemačka, uključujući dodatke (pristupačni takođe preko on-lajn baze podataka Beilstein-a)).

U svrhu ilustrovanja, reakcione sheme opisane niže daju potencijalne puteve za sintetizovanje jedinjenja iz ovog pronalaska, kao i ključnih intermedijara. Za detaljniji ops pojedinačnih koraka reakcije, videti odeljak Primeri, u nastavku. Oni koji su verzirani u stanje tehnike znaju da se i drugi putevi sinteze mogu upotrebiti za sintetizovanje jedinjenja iz ovog pronalaska, lako su u reakcionim shemama opisani specifični polazni materijali i reagensi, i diskutovani u nastavku, ovi se lako mogu supstituisati sa drugim polaznim materijalima i reagensima, dajući raznolike derivate i/ili uslove reakcije. Pored toga, mnoga jedinjenja koja su dobijena postupcima koji su niže opisani, mogu se dalje modrfikovati u skladu sa ovim opisom, koristeći konvencionalne postupke, dobro poznate onima koji su verzirani u stanje tehnike.

Prilikom dobijanja jedinjenja iz ovog pronalaska ponekad može biti neophodno da se zaštite određene funkcionalnosti, dok druge funkcionalne grupe reaguju na intermedijaru. Potreba za ovom zaštitom će varirati zavisno od prirode određene funkcionalne grupe i uslova u posmatranom koraku reakcije. Pogodne zaštitne grupe su acetil, trifluoroacetil, ferc-butoksi-karbonil (Boe), benziloksikarbonil i 9-fluorenilmetoksikarbonil (Fmoc). Pogodne zaštitne grupe za hidroksi grupu su acetil i silil grupe, kao što je terc-butil dimetilsilil grupa. Za opšti opis zaštitinih grupa i njihovu upotrebu videti T.W. Greene i P.G.M. Wuts, "Protective Groups in Organic Svnthesis", John Wiley and Sons, New York, USA, 1991.

Konvencionalni postupci i tehnike razdvajanja i prečišćavanja mogu se koristiti za izolovanje jedinjenja iz ovog pronalaska, ili njihovih farmaceutski prihvatljivih soli, kao i raznih intermedijara povezanih sa njima. Ove tehnike mogu da obuhvate, na primer, sve vrste hromatografije (tečna hromatografija visoke performanse, (HPLC), hromatografija na koloni koja koristi uobičajene absorbense, kao što je silikagel, pa tankoslojna hromatografija), rekristalizacija i tehnike diferencijalne ekstrakcije (tj. tečno-tečno).

Jedinjenja iz ovog pronalaska se mogu dobiti u skladu sa Reakcionom shemom I, gde su RA, Rb, Gi, G2i Ridefinisani gore, a Bn je benzil, p-metoksibenzil, p-metilbenzil ili 2-furanilmetil. U koraku (1) Reakcione sheme I, reaguje 2,4-dihloro-3-nitropiridin formule V, sa aminom formule R1-NH2. Pogodno je da se reakcija vodi tako da se dodaje amin u rastvor jedinjenja formule V, u prisustvu baze, kao što je trietilamin. Reakcija se obavlja u pogodnom rastvaraču, kao što je dihlorometan, hloroform ili A/,/\/-dimetilformamid (DMF), a može se voditi na sobnoj temperaturi, ispod sobne temperature, kao što je 0°C, ili na povišenoj temperaturi, kao što je temperatura refluksa rastvarača. Mnogi 2,4-dihloro-3-nitropiridini formule V su poznati ili se mogu dobiti poznatim postupcima; videti na primer, U.S. Patent No. 6,525,064 (Dellaria et al.). Na primer, oni se lako dobijaju hlorovanjem 4-hidroksi-3-nitro-2(1H)-piridona sa agensom za hlorovanje, kao što je fosfor(lll)oksihlorid. Mnogi 4-hidroksi-3-nitro-2(1/-/)-piridoni su poznati kao takvi ili se mogu dobiti poznatim postupcima; videti, na primer U.S. Patent No. 5,446,153 (Lindstrom et al.) i citati koji su tamo navedeni. Drugi 2,4-dihloro-3-nitropiridini formule V se mogu dobiti u skladu sa postupcima koji su opisani u Reakcionoj shemi II.

Brojni amini formule R1-NH2su komercijalno dostupni; drugi se mogu dobiti poznatim postupcima. Na primer, niz supstituisanih i nesupstituisanih alkil i arilalkenil amina, izomernih (aminometil)piridina i alkil, aril ili arilalkilenil hidrazina ili soli hidrazina su dostupni komercijalno. U nekim poželjnim realizacijama Rije (5-supstituisani-izoksazol-3-il)metil grupa. (5-Supstituisani-izoksazol-3-il)metilamini se mogu dobiti sledećim postupkom u četiri koraka. U delu (i), zaštićeni amino-aldehid formule (PG)2-X-CH=0, gde je PG zaštitna grupa za azot, a X je definisan gore, konvertuje se u aldoksim formule (PG)2-X-CH=N-OH, korišćenjem konvencionalnih postupaka. Na primer, aldehid se može kombinovati sa hidroksilamin hidrohloridom u prisustvu baze, kao što je trietilamin, u podesnom rastvaraču, kao što je dihlorometan. Ova reakcija se može voditi na sobnoj temperaturi. Zaštićeni amino-aldehidi se mogu dobiti upotrebom konvencionalnih postupaka. Na primer, ftalimidoacetaldehid dietilacetal je komercijalno dostupno jedinjenje, koje se može tretirati kiselinom dajući aldehid formule (PG)2-X-CH=0. U delu (ii), aldoksim formule (PG)2-X-CH=N-OH se konvertuje u a-hloroaldoksim, formule (PG)2-X-C(CI)=N-OH, tretmanom sa /V-hlorosukcinimidom, u pogodnom rastvaraču, kao što je DMF. Ova reakcija se može voditi na početku ispod sobne temperature, na primer na 0°C, a zatim zagrevati na povišenoj temperaturi, u opsegu od 40° do 50°C. a-Hioroaldoksim formule (PG)2-X-C(CI)=N-OH se opciono može izolovati pre nego što se konvertuje u delu (iii), u zaštićeni (5-supstituisani-izoksazol-3-il)metilamin, tretmanom sa bazom, kao što je trietilamin, tako da se dobije nitriloksid, u prisustvu alkina, u pogodnom rastvaraču, kao što je dihlorometan, na sobnoj temperaturi. Ovaj nitriloksid i alkin se podvrgavaju reakciji {3+2}cikloadicije, dajući zaštićeni (5-supstituisani-izoksazol-3-il)metilamin, koji se zatim deprotektuje u delu (iv), upotrebom konvencionalnih postupaka. Ako se koristi ftalimid kao zaštitna grupa, ova deprotekcija se može obaviti kombinovanjem ftalimidom zaštićenog (5-supstituisanog-izoksazol-3-il)metilamina sa hidrazinom, ili hidrazin hidratom, u pogodnom rastvaraču, kao što je etanol, ili smeša rastvarača, kao što je etanol/THF. Ova reakcija deprotekcije se može obaviti na sobnoj temperaturi ili na povišenoj temperaturi, kao što je temperatura refluksa rastvarača.

Neki amini formule H2N-R1se mogu dobiti sledećim postupcima. U nekim realizacijama Rije 1-hidroksicikloalkilmet.il grupa, (4-hidroksitetrahidro-2H-piran-4-il]metil grupa ili grupa koja je derivat [1-(terc-butoksikarbonil)^4-hidroksipiperidin-4-il]metil grupe. Odgovarajući amini formule H2N-Rise mogu dobiti kombinovanjem cikličnog ketona, kao što je ciklopentanon, ciklobutanon, tetrahidro-4H-piran-4-on i terc-butil-4-okso-1-piperidinkarboksilat, sa viškom nitrometana, u pogodnom rastvaraču, kao što je etanol ili metanol, u prisustvu katalitičke količine baze, kao što je natrijum-etoksid ili natrijum-hidroksid, pa redukovanjem nastalog nitrometil-supstituisanog jedinjenja, korišćenjem konvencionalnih uslova heterogenog hidrogenovanja. Ovo hidrogenovanje se obično obavlja u prisustvu katalizatora, kao što je paladijum-hidroksid na ugljeniku, paladijum na ugljeniku ili Raney-nikal, u pogodnom rastvaraču, kao što je etanol. I reakcija sa nitrometanom i redukcija se mogu obaviti na sobnoj temperaturi. Raznovrsni ciklični ketoni se mogu dobiti iz komercijalnih izvora, a drugi se mogu sintetizovati upotrebom poznatih postupaka sinteze.

U koraku (2) Reakcione sheme I hloro grupa u piridinu formule VI se premesti pomoću amina formule HN(Bn)2, dajući piridin formule VII. Ovo prermeštanje se konvencionalno obavlja kombinovanjem amina formule HN(Bn)2i jedinjenja formule VI, u pogodnom rastvaraču, kao što su toluen ili ksileni, u prisustvu baze, kao što je trietilamin, pa zagrevanjem na povišenoj temperaturi, kao što je temperatura refluksa rastvarača.

U koraku (3) Reakcione sheme I, redukuje se jedinjenje formule VII, dajući piridin-2,3,4-triamin, formule VIII. Ova redukcija se može obaviti korišćenjem nikal-borida, dobijenogin situiz natrijum-borohidrida i nikal(ll)hlorida. Pogodno je da se ova redukcija obavlja dodavanjem rastvora piridina formule VII u pogodnom rastvaraču ili smeši rastvarača, kao što je dihlorometan/metanol, u smešu viška natrijum-borohidrida i katalitičke ili stehiometrijske količine nikal(ll)hlorida, u metanolu. Ova reakcija se može obaviti na sobnoj temperaturi.

U koraku (4) Reakcione sheme I, piridin-2,3,4-triamin formule VIII se ciklizira, dajući 1H-imidazo[4,5-c]piridin-2-ol formule IX. Pogodno je da se ova ciklizacija obavlja zagrevanjem piridin-2,3,4-triamina formule VIII sa karbonil-diimidazolom u pogodnom rastvaraču, kao što je tetrahidrofuran (THF), terc-butilmetiletar, dihlorometan ili DMF. Ova reakcija se može obaviti na sobnoj temperaturi ili, poželjno, na povišenoj temperaturi, kao što je temperatura refluksa rastvarača.

U koraku (5) Reakcione sheme I, uklanjaju se zaštitne grupe sa 4-amina u 1H-imidazo[4,5-c]piridin-2-ola formule IX, dajući 1H-imidazo[4,5-c]piridin-2-ol formule I. U nekim realizacijama pogodno je da se ova deprotekcija obavi u Parr-ovom aparatu, u uslovima hidrogenolize, koristeći pogodan katalizator za hidrogenovanje, kao što je paladijum na ugljeniku, u rastvaraču, kao što je etanol. Alternativno, ako je Bn p-metoksibenzil, korak (5) se može obaviti kombinovanjem trifluorosirćetne kiseline i jedinjenja formule IX, uz mešanje, na sobnoj temperaturi, ili zagrevanjem na povišenoj temperaturi, kao što je 50° do 70°C.

Neki amini formule R1-NH2daju jedinjenje formule VI, koje sadrži funkcionalnu grupu ili zaštićenu funkcionalnu grupu, koja se u narednom koraku može transformisati, dajući jedinjenje formule I, sa raznovrsnim i različitim grupama R^ Na primer, zaštićeni diamini formule Boc-N(R8)-X-NH2,

su komercijalno dostupni ili se mogu dobiti poznatim postupcima; videti na primer, U.S. Patent No. 6,797,718 (Dellaria et al.) i Carceller, E. et al.,J. Med. Chem. 29,487-493(1996). Amino grupa zaštićena sa Boe se može podvrći uslovima reakcije iz koraka (2) do (4) u Reakcionoj shemi I. Zaštitna grupa Boe se može ukloniti u koraku (5), ukoliko se koriste kiseli uslovi, ili se može ukloniti u skladu sa konvencionalnim postupcima posle koraka (5). Nastalo jedinjenje formule (I), koje ima -X-N(R8)H, grupu u položaju Ri, mogu se konvertovati u jedinjenje koje ima -X-N(R8)-Q-R4,

grupu, koristeći poznate postupke;

videti na primer, Dellaria et al. u U.S. Patent No. 6,525,064, 6,545,016, 6,545,017 i 6,797,718. U drugim primerima aminoestri formule H2N-X-C(0)-0-

alkil ili njihove hidrohloridne soli, mogu da se koriste u koraku (1), pa se dobijeno jedinjenje formule VI konvertuje u narednim koracima u jedinjenje formule I, koje ima -X-C(R6)-R4, -X-C(R6)-N(OR9)-R4ili -X-C(=N-0-R8)-R4grupu u položaju Ri, koristeći se postupcima koji su opisani u međunamodnim publikacijama No. WO 2005/051317 (Krepski et al.) i VVO2005/051324 (Krepski et al.). Jedinjenja formule VI, dobijena iz aminoestara, mogu takođe da se koriste za dobijanje jedinjenja formule I, koja ima -X-C(R6)-N(R8)-R4grupu u položaju Ri, koristeći uslove konvencionalne reakcije transfera acila. Aminoalkoholi formule H2N-X-OH, mogu se koristiti za dobijanje jedinjenja formule VI, koja se zatim kogu konvertovati u narednim koracima u jedinjenje formule I, koje ima -X-S(0)o-2-R4) -X-S(0)o-2-N(R8)-R4, -X-0-N(R8)-Q-R4, -X-0-N=C(R4)-R4i -X-CH(-N(-0-R8)-Q-R4)-R4grupu, koristeći postupke koji su opisani u U.S. Patent No. 6,797,718 (Dellaria et al.) i u međunarodnim publikacijama VVO2005/066169 (Bonk i Dellaria), VVO2005/018551 (Kshirsagar et al.), VVO2005/018556 (Kshirsagar et al.) i VVO2005/051324 (Krepski et al.), respektivno.

Amin, koji se koristi u koraku (1), može biti terc-butil karbazat, a nastali ferc-butil 2-(2-hloro-3-nitropiridin-4-il)hidrazinkarboksilat se može podvrći uslovima iz koraka (2) do (4). Jedinjenja formule IX, u kojima Ri, predstavlja amino grupu zaštićenu sa Boe, može se deprotektovati, dajući 1-amino jedinjenje ili so (na primer, hidrohloridnu so). Ova deprotekcija se može obaviti zagrevanjem rastvora jedinjenja formule IX pod refluksom, u hlorovodoniku u etanolu. Nastalo jedinjenje formule IX, gde je Ri amino grupa, može se tretirati sa ketonom, aldehidom ili odgovarajućim njihovim ketalom ili acetalom, pod kiselim uslovima. Na primer, u rastvor hidrohloridne soli jedinjenja formule IX, u kome je Riamino grupa, može se dodati keton, u pogodnom rastvaraču, kao što je izopropanol ili acetonitril, u prisustvu kiseline, kao što je piridinijum p-toluensulfonat ili sirćetna kiselina, ili kisela smola, na primer, DOWEX W50-Y1. Ova reakcija se može obaviti na povišenoj temperaturi. Nastali imin se može redukovati, dajući jedinjenje formule IX, u kome Ri predstavlja -N(Ri')-Q-R4, gde je Q prosta veza. Ova redukcija se može obaviti na sobnoj temperaturi, sa natrijum-borohidridom, u pogodnom rastvaraču, kao što je metanol. Zatim se može obaviti deprotekcija, prikazana u koraku (5), dajući jedinjenje formule I. Može se takođe manipulisati sa ferc-butil 2-(2-hloro-3-nitropiridin-4-il)hidrazinkarboksilatom formule VI, u narednim koracima, koristeći postupke koji su opisani u međunarodnoj publikaciji VVO2006/026760 (Stoermer et al.), dajući druga jedinjenja formule I, u kojimaR,predstavlja -N(Ri')-Q-R4, -N(Ri<*>)-XrYi-R4ili -N(Ri')-Xi-Rs,.

U nekim realizacijama Rije (3-supstituisani-izoksazol-5-il)metil grupa. Ova grupa se može dobiti upotrebom propargilamina, kao amina formule R1-NH2u koraku (1) Reakcione sheme I, dajući jedinjenje formule VI, u kome Ripredstavlja -CH2-C=CH. Pre koraka (5) u Reakcionoj shemi I, alkinska grupa u položaju Rise podvrgava reakciji cikloadicije, sa nitriloksidom, formiranim iz a-hloroaldoksima, dajući 1H-imidazo[4,5-c]piiridin-2-ol substituisan izoksalom, formule I. Mogu se dobiti a-hloroaldoksimi tretiranjem aldoksima saN-hlorosukcinimidom, u pogodnom rastvaraču, kao što je DMF. Ova reakcija se može voditi na početku ispod sobne temperature, na primer na 0°C, a zatim zagrevati na povišenoj temperaturi, u opsegu od 40° do 50°C. Aldoksimi su komercijalno dostupni, ili se mogu dobiti iz aldehida po postupcima koji su poznati onima koji su verzirani u stanje tehnike. Nastali a-hloroaldoksim se može opciono izolovati pre nego što se kombinuje sa jedinjenjem formule IX, u kome Ripredstavlja -CH2-C=CH, u prisustvu baze, kao što je trietilamin, generišućiin situnitriloksid, uz ostvarivanje reakcije cikloadicije. Reakcija sa a-hloro-aldoksimom se može obaviti na sobnoj temperaturi, u pogodnom rastvaraču, kao što je dihlorometan. Drugi amini formule NH2-X-CH=CH2ili NH2-X-C=C-H, mogu takođe da se koriste u koraku (1) Reakcione sheme I, dajući jedinjenja formule I, u kojima Ripredstavlja (3-supstituisani-izoksazol-5-il)alkil grupa ili (3-supstituisani-4,5-dihidroizoksazol-5-il)alkil grupa.

Procedura sinteze se može takođe obaviti u položajima RAi Rbjedinjenja formule I, ili na intermedijaru formule V do IX. Na primer, jedinjenja formule V u kojima Rbpredstavlja metil grupu, su poznata jedinjenja i mogu se tretirati u skladu sa koracima od (1) do (4) Reakcione sheme I, za dobijanje zaštićenih 1H-imidazo[4,5-c]piridin-2-ola formule IX. Metil grupa u položaju RBmože se zatim bromovati upotrebom A/-bromosukcinimida, u skladu sa postupkom koji su dali Rama Rao, A.V. et al. uTetrahedron Lett.,34, 2665 (1993) ili Crive D.L.J. et al., uJ. Am. Chem. Soc,116, 11275 (1994). Ovaj brom se zatim može izmestiti uz pomoć raznih primarnih amina ili akoksidnih grupa korišćenjem konvencionalnih postupaka, a zatim sledi naredni korak (5) dajući jedinjenja formule I u kojima je RBmetil grupa koja je supstituisana sa alkilamino, alkoksi, ariloksi, arilalkilenoksi, heteroariloksi ili heteroarilalkilenoksi.

U sledećem primeru, jedinjenja formule IX u kojima RBpredstavlja hloro ili bromo, koja se mogu, korišćenjem postupaka opisanih u Rosseau, R.J., Robins, R.K., J.Heterocycl. Chem.,2, 196 1965), konvertovati u odgovarajuća jedinjenja u kojima Rbpredstavlja alkilamino, kuplovanjem sa raznim aminima, katalizovanim sa paladijumom (Wagaw, S., Buchvvald, S.L.,J. Org. Chem.,6_1, 7240 (1996)). Slično, odgovarajuća jedinjenja u kojima Rbpredstavlja alkoksi, mogu se dobiti kuplovanjem sa raznim alkoholima, katalizovanim sa paladijumom (Palucki, M., VVolfe, J.P., Buchvvald, S.L.,J. Am. Chem. Soc,119, 3395 (1997)). Uklanjanje 6-hloro grupe sa alkoksidnim anjonom može dati odgovarajuće 6-alkoksi derivate (Japanese Patent No. 04018073 (Tenma et al.)).

Jedinjenja formule IX, u kojima RBpredstavlja hloro, a RAje vodonik, mogu se dobiti alternativnim putem u skladu sa Reakcionom shemom I, koristeći jedinjenja formule VII u kojima RBpredstavlja hloro, a RA je vodonik. Ova jedinjenja formule VII se mogu dobiti reagovanjem supstituisanog 2,6-dihloro-3-nitropiridin-4-amina

formule

sa aminom formule (Bn)2NH. Supstituisani 2,6-

dihloro-3-nitropiridin-4-amin se može dobiti reagovanjem 2,6-dihloro-3-nitropiridin-4-amina sa jedinjenjem formule R^, supstituisanim sa halogenom, u prisustvu baze, kao što je trietilamin. Ovaj 2,6-dihloro-3-nitropiridin-4-amin se

može dobiti nitrovanjem 2,6-dihloropiirdin-4-amina u prisustvu koncentrovanih sumpome/azotne kiseline (10/90), na sniženoj temperaturi, na primer na 0°C,

formirajući 2,6-dihloro-4-nitraminopiridin

koji se može

konvertovati u 2,6-dihloro-3-nitropiridin^-amin u prisustvu koncentrovane sumporne kiseline, na povišenoj temperaturi, kao što je zagrevanje u kupatilu sa vodenom parom (Rousseau, R.K.,J. Heterocycl. Chem., 2,196 (1965)). Jedinjenja formule IX, gde RBpredstavlja hloro, mogu se zatim konvertovati u odgovarajuća jedinjenja u kojima Rbpredstavlja alkilamino ili alkoksi, kao što je opisano gore.

Alternativno, jedinjenja formule IX, u kojima RBpredstavlja alkoksi, mogu se dobiti u skladu sa Reakcionom shemom I, korišćenjem jedinjenja formule VII, u kojima RBpredstavlja hloro, a Ra i Ri oba predstavljaju vodonik. Jedinjenja formule VII, u kojima RBpredstavlja hloro, mogu se konvertovati u odgovarajuća jedinjenja u kojima Rbpredstavlja alkoksi, izmeštanjem hloro grupe pomoću alkoksida metala, kao što je natrijum-alkoksid. Ova reakcija se može obavljati dodavanjem 4-amino-6-hloro-3-nitropiridina formule VII, gde RBpredstavlja hloro, a Rai Risu oba vodonik, u pogodnom rastvaraču, kao što je tetrahidrofuran, u rastvor metal-alkoksida, na sniženoj temperaturi, kao što je temperatura kupatila sa ledom, pa se zatim, po završetku dodavanja, zagreva na povišenoj temperaturi, na primer na 85°C. U koraku (3) Reakcione sheme I, dobijeni 4-amino-6-alkoksi-3-nitropiridin formule VII, gde je Rbalkoksi, a RAi Risu oba vodonik, može se zatim redukovati u 3,4-diamino-6-alkoksipiridin formule VIII, gde je RBalkoksi, a RAi Risu oba vodonik. Pogodno je da se ova redukcija obavlja dodavanjem vodenog rastvora natrijum-hidrosutfita u 4-amino-6-alkoksi-3-nitropiridin formule VII, u pogodnom rastvaraču, kao što je smeša etanol/acetonitril. Ova reakcija se može obaviti na sobnoj temperaturi. U koraku (4) Reakcione sheme I, 3,4-diamino-6-alkoksipiridin formule VIII se može ciklizovati, tako da se dobije 6-alkoksi-1,3-dihidroimidazo[4,5-c]piridin-2-on, koji predstavlja keto tautomer formule IX, u kome Ripredstavlja vodonik. Pogodno je da se ova ciklizacija obavlja zagrevanjem 3,4-diamino-6-alkoksipiridina formule VIII sa 1,1'-karbonildiimdazolom, u pogodnom rastvaraču, kao što je tetrahidrofuran (THF), ferc-butilmetil etar, dihlorometan ili DMF. Ova reakcija se može voditi na sobnoj temperaturi, ili poželjno na povišenoj temperaturi, kao što je temperatura refluksa rastvarača. Položaj 1 ovog keto tautomera formule IX može se supstituisati reakcijom sa jedinjenjem formule X-Ri, gde je X halogen, kao što je bromo grupa, a Rije različit od vodonika. Ova reakcija se može obaviti zagrevanjem keto tautomera formule IX sa jedinjenjem formule X-Ri u pogodnom rastvaraču, kao što je DMF, na povišenoj temperaturi, na primer na 80°C, uz formiranje jedinjenja formule IX, supstituisanog saRiu položaju 1.

Slično, jedinjenja formule IX, u kojima Rbpredstavlja alkilamino, mogu se dobiti u skladu sa Reakcionom shemom I, korišćenjem jedinjenja formule VII, u kojima RBpredstavlja hloro, a RAi Risu oba vodonik. Jedinjenja formule VII u kojima RBpredstavlja hloro, mogu se konvertovati u odgovarajuća jedinjenja u kojima Rbpredstavlja alkilamino, izmeštanjem hloro grupe uz upotrebu viška (npr. pet ekvivalenata) alkilamina, kao što je na primer, n-butilamin. Ova reakcija se može obaviti dodavanjem 4-amino-6-hloro-3-nitropiridina formule VII, gde RBpredstavlja hloro, a RAi Risu oba vodonik, u pogodnom rastvaraču, kao što je trifluoroetanol, u rastvor željenog alkilamina, pa zatim zagrevanjem na povišenu temperaturu, na primer na 130°C, u zatvorenoj cevi, tokom perioda vremena, na primer od 18 do 24 h. Koraci (3) i (4) Reakcione sheme I i instalacija grupe Ri, koja se razlikuje od vodonika, mogu se zatiim obaviti kao što je gore opisano, dajući 1 -supstituisani-6-alkilamino jedinjenje formule IX.

U sledećoj alternativi, jedinjenja formule IX, u kojima RBpredstavlja alkoksi, mogu se dobiti O-alkilovanjem odgovarajućeg 6-okso-1(3)H-]piridin-[4,5-c]piridin-4-ilamina postupcima O-alkilovanja, uz upotrebu baze, kao što je cezijum-karbonat, u rastvaraču, kao što je DMF (Meurer, L. et al.,Bioorg. Med. Chem.Let.. 15( 3),645 (2005)). Pored toga, O-alkilovanje se može ostvariti i pod

Mitsunobu-ovim uslovima (Li, Q. et al.,Bioorg. Med. Chem.Let. 16( 6). 1679

(2006).

Korak (6) u Reakcionoj shemi I se može koristiti za dobijanje jedinjenja formule II. Amino grupa piridina formule I se može konvencionalnim postupcima konvertovati u funkcionalnu grupu kao što je amid, karbamat, urea, amidin ili drugu grupu koja se može hidrolizovati. Jedinjenje ovog tipa se može dobiti zamenom atoma vodonika u amino grupi, sa grupom kao što je -C(0)-R', a-aminoacil-<x-aminoacil, -C(0)-0-R\ -C(0)-N(R")-R', -C(=NY')-R\ -CH(OH)-C(0)-OY', -CH(OC1^alkil)Y0l-CH2Y1ili -CH(CH3)Yi, gde su R' i R", svaki nezavisno, Ci-i0alkil, C3-7Cikloalkil, fenil ili benzil, a svaki može biti nesupstituisan ili supstituisan sa jednim ili više supstituenata koji se nezavisno biraju iz grupe koju čine halogen, hidroksi, nitro, cijano, karboksi, C1-6alkil, Ci^alkoksi, aril, heteroaril, arilCi^alkilenil, heteroarilCi^alkilenil, haloCi^alkilenil, haloCi^alkoksi, -0-C(0)-CH3, -C(0)-0-CH3, -C(0)-NH2, -0-CH2-C(0)-NH2, -NH2i -S(0)2-NH2, pod uslovom da R" može takođe biti i vodonik; svaka a-aminoacil grupa se nezavisno bira između racemskih D- ili L-aminokiselina; Y' je vodonik, Ci-ealkil ili benzil; Yo je Ci^alkil, karboksiCi^alkilenil, aminoCi-eakilenil, mono-A/- Ci-6alkilaminoCi^alkilenil ili di-A/,A/-Ci^alkilaminoCi-4alkilenil; a Yije mono-A/- Ci^alkilamino, di-A/,A/-Ci-6alkilamino, morfolin-4-il, piperidin-1-il, pirolidin-1-il ili 4-Ci-4alkilpiperazin-1-il. Naročito korisna jedinjenja formule II su amidi koji se izvode iz karboksilnih kiselina koje sadrže od 1 do 10 atoma ugljenika, amidi koji se izvode iz aminokiselina i karbamati koji sadrže od 1 do 10 atoma ugljenika. Reakcija se može obaviti, na primer, kombinovanjem jedinjenja formule I sa hloroformijatom ili hloridom kiseline, kao što je etilhloroformijat ili acetilhlorid, u prisustvu baze, kao što je trietilamin, u pogodnom rastvaraču, kao što je dihlorometan, na sobnoj temperaturi.

Korak (6a) Reakcione sheme I se može koristiti za dobijanje jedinjenja formule III. Atom vodonika alkoholne grupe u formuli I se može konvencionalnim postupcima zameniti sa grupom, kao što je Ci-ealkanoiloksimetil, 1-(Ci^alkanoiloksi)etil, l-metiKC^alkanoiloksiJetil, Ci^alkoksikarboniloksimetil, A/-(Ci^alkoksikarbonil)aminometil, sukcinoil, d-ealkanoil, a-amino-Ci^alkanoil, arilacil, -P(0)(OH)2, -P(0)(0-Ci^alkil)2, Ci-ealkoksikarbonil, Ci-ealkilkarbamoil i a-aminoacil ili a-aminoacil-a-aminoacil, gde se svaka a-aminoacil grupa bira nezavisno između racemskih D- i L-aminokiselina. Naročito korisna jedinjenja formule III su estri, koji se dobijaju iz karboksilnih kiselina koje sadrže od 1 do 6 atoma ugljenika, nesupstituisanih ili supstituisanih estara benzoeve kiseline, ili estara koji se dobijaju iz prirodnih aminokiselina.

Neka jedinjenja formule V se mogu dobiti u skladu sa reakcionom shemom II, gde su Rn i Boe definisani gore, RBxje alkenil, -Rnili karboksi grupa, a Rsa je alkenil, -Rnili -NHRn- 4-Hidroksi-2H-piran-2-on, formule X, gde RBxpredstavlja alkenil ili -Rn, može se dobiti iz p,y-diketoestara, u skladu sa postupkom Lygo, B.,Tetrahedron,51, 12859-12868 (1995) ili Song. D. et al.,Tetrahedron,59, 6899-6904 (2003). Jedinjenje formule X, u kome RBxpredstavlja metil, je komercijalno dostupno i može se podvrći reakcijama litijumovanja-supstitucije, koristeći se postupkom Poulton, G.A. i Cyr, T.D.,Can. J. Chem., 58,2158 (1980), dajući jedinjenje formule X u kome Rbxpredstavlja -Rn. Jedinjenje formule X, u kome Rbxpredstavlja karboksi grupa, može se dobiri postupkom Stetter, H i Schellhammer, C.-W.,Chem. Ber.,90, 755 (1957).

U koraku (1) Reakcione sheme II 4-hidroksi-2H-piran-2-on, formule X, se konvertuje u piridin-2,4-diol, formule XI. Ova reakcija se može obavljati zagrevanjem jedinjenja formule X u vodenom rastvoru amonijum-hidroksida, na temperaturi od 80°C do 130°C, poželjno na temperaturi od oko 110°C do oko 120°C.

U koraku (2) Reakcione sheme II, jedinjenje formule XI, u kome Rbxpredstavlja karboksi grupa, tretira se sa difenilfosforilazidom, dajući azid formule XII, koji podleže Curtius-ovom premeštanju u koraku (3), dajući piridin-2,4-diol supstituisan karbamatom, formule XIII. Curtius-ovo premeštanje u koraku (3) može se obaviti zagrevanjem na povišenoj temperaturi, kao što je od 70° do 110°C, u pogodnom rastvaraču, kao što je ferc-butanol, dajući terc-butilkarbamat, formule XIII.

U koraku (4) Reakcione sheme II, piridin2,4-diol supstituisan karbamatom, formule XIII, se deprotektuje korišćenjem konvencionalnih postupaka. Na primer, Boe grupa se može ukloniti tretiranjem sa trifluorosirćetnom kiselinom, na sobnoj temperaturi, dajući piridin-2,4-diol supstituisan aminom, formule XIV.

U koraku (5) Reakcione sheme II, piridin-2,4-diol supstituisan aminom formule XIV reaguje sa aldehidom ili ketonom, dajući imin. Brojni aldehidi i ketoni su komercijalno dostupni, a drugi se mogu jednostavno pripremiti upotrebom poznatih postupaka sinteze. Pogodno je da se ova reakcija obavlja kombinovanjem aldehida ili ketona sa jedinjenjem formule XIV u pogodnom rastvaraču, kao što je metanol. Ova reakcija se može obavljati na sobnoj temperaturi, ili na povišenoj temperaturi. Opciono, može se dodati kiselina, kao što je piridin hidrohlorid. Ovaj imin se zatim redukuje, dajući piridin-2,4-diol supstituisan sa aminom, formule XV. Pogodno je da se ova redukcija obavlja tretiranjem oksima sa viškom natrijum-cijanoborohidrida, u pogodnom rastvaraču ili smeši rastvarača, kao što je metanol/sirćetna kiselina. Opciono, može se dodati hlorovodonična kiselina. Ova reakcija se može voditi na sobnoj temperaturi ili na povišenoj temperaturi.

U koracima (6) i (7) Reakcione sheme II, jedinjenje formule XI ili XV se konvertuje u 2,4-dihloro-3-nitropiridin formule Va, prvo tretiranjem sa azotnom kiselinom, a zatim sa fosfor(lll)oksihloridom, u skladu sa poznatim postupkom. Videti, na primer postupke u U.S. Patent No. 5,446,153 (Lindstrom et al.) i 6,525,964 (Dellaria et al.).

Jedinjenja iz ovog pronalaska se mogu takođe dobiti korišćenjem raznih puteva sinteze koji su pokazani u Reakcionim shemama I i II, što je jasno onima koji su verzirani u stanje tehnike, uključujući varijacije koje su opisane u odeljku Primeri, u nastavku.

FARMACEUTSKI PREPARATI I BIOLOŠKA AKTIVNOST

Farmaceutski preparati iz ovog pronalaska sadrže terapeutski efikasnu količinu jedinjenja ili soli iz ovog pronalaska, opisanih gore, u kombinaciji sa farmaceutski prihvatljivim nosačem.

Termini "terapeutski efikasna količina" i "efikasna količina" označavaju količinu jedinjenja ili soli koja je dovoljna da indukuje terapeutski ili profilaktički efekat, kao što je indukcija citokina, inhibicija citokina, imunomodulacija, antitumorna aktivnost i/ili antivirusna aktivnost. Tačna količina jedinjenja ili soli koja se koristi u farmaceutskom preparatu iz ovog pronalska će varirati, u skladu sa faktorima koji su poznati onima koji su verzirani u stanje tehnike, kao što su fizička i hemijska priroda jedinjenja ili soli, priroda nosača i namena režima doziranja.

U nekim realizacijama, preparati iz ovog pronalaska će sadržati dovoljno aktivnog sastojka ili proleka, da obezbede dozu od oko 100 nanograma po kilogramu (ng/kg) do oko 50 miligrama po kilogramu (mg/kg), poželjno oko 10 mikrograma po kilogramu (ug/kg) do oko 5 mg/kg jedinjenja ili soli odgovarajućem subjektu.

U drugim realizacijama ovaj pronalazak će sadržati dovoljno aktivnog sastojka ili proleka da obezbedi dozu od, na primer, od oko 0,01 mg/m<2>do oko 5,0 mg/m<2>, računato u skladu sa Dubois-ovim postupkom, u kome se telesna površina subjekta (m<2>) izračunava korišćenjem telesne mase subjekta: m<2>= (masa kg<0,425>* visina cm0,725) * 0,007184, mada u nekim realizacijama mogu da se slede postupci u ordiniranju jedinjenja ili soli ili preparata sa dozom izvan ovog opsega. U nekim od ovih realizacija, postupak se sastoji u ordiniranju dovoljno jedinjenja koje će obezbediti dozu subjektu od oko 0,1 mg/m<2>do oko 2,0 mg/m<2>, na primer, dozu od oko 0,4 mg/m<2>dooko 1,2 mg/m<2>.

Mogu se koristiti različiti oblici doziranja, kao što su tablete, pastile, kapsule, parenteralne formulacije, sirupi, kreme, masti, formulacije aerosola, transdermalni flasteri, transmukozalni tuferi i slično. Ovi oblici doziranja se mogu dobiti sa konvencionalnim, farmaceutski prihvatljivim nosačima i aditivima, korišćenjem konvencionalnih postupaka, koji obično sadrže korak dovođenja aktivnih sastojaka u dodir sa nosačem.

Jedinjenja ili soli iz ovog pronalaska se mogu ordinirati kao jedinstveni terapeutski agens u režimu tretmana, ili ovde opisana jedinjenja ili soli se mogu ordinirati u kombinaciji sa nekim drugim ili više drugih aktivnih agenasa, uključujući dodatne modifikatore imuno odgovora, anitivirusne agense, antibiotike, antitela, proteine, peptide, oligonukleotide itd.

Pokazano je da jedinjenja ili soli iz ovog pronalaska indukuju stvaranje nekih citokina, u eksperimentima obavljenim u skladu sa testovima koji su opisani u nastavku. Ovi rezultati pokazuju da su ova jedinjenja ili soli korisni u modulisanju imuno odgovora na brojne različite načine, što ih čini korisnim za tretman raznih poremećaja.

U nekim realizacijama, jedinjenja ili soli formule I mogu biti posebno efikasni kao modifikatori imuno odgovora, zahvaljujući njihovoj sposobnosti da selektivno indukuju IFN-<x. Kako se ovde koristi, pojam "selektivno indukovanje IFN-a" označava da je, kada se testira u skladu sa postupcima testiranja opisanim ovde, efikasna minimalna koncentracija (jedinjenja ili soli) za indukovanje IFN-a manja od efikasne minimalne koncentracije za indukovanje IFN-a. U nekim realizacijama efikasna minimalna koncentracija za indukovanj IFN-a je najmanje 3-struko manja od efikasne minimalne koncentracije indukovanja IFN-«. U nekim realizacijama efikasna minimalna koncentracija za indukovanje IFN-a je najmanje 6-struko manja od efikasne minimalne koncentracije za indukovanje IFN-a. U drugim realizacijama efikasna minimalna količina za indukovanje IFN-a je najmanje 10-struko manja od efikasne minimalne koncentracije za indukovanje IFN-a. U drugim realizacijama efikasna minimalna količina za indukovanje IFN-a je najmanje 100-struko manja od efikasne minimalne koncentracije za indukovanje IFN-a. U nekim realizacijama, u testovima obavljenim u skladu sa ovde opisanim postupcima testiranja, količina indukovane IFN-a pomoću jedinjenja iz ovog pronalaska je na nivou ili ispod osnovnog sadržaja THF-a u postupku testiranja. Prema tome, jedinjenja ili soli iz ovog pronalaska pružaju pomoć u, na primer, smanjivanju inflamatomog odgovora, naročito kada se ordiniraju sistemski, u odnosu na jedinjenja koja takođe indukuju pro-inflamatome citokine (npr. TNF-a) ili koja indukuju pro-inflamatome citokine u visokim sadržajima.

Citokini, čije stvaranje može biti indukovano ordiniranjem jedinjenja ili soli iz ovog pronalaska, obično su interferon-a (IFN-a), faktor nekroze tumora-a (TNF-a), kao i neki interleukini (IL). Citokini, čija biosinteza može da se indukuje sa jedinjenjima ili solima iz ovog pronalaska su IFN-a, TNF-a, IL-1, IL-6, IL-10 i IL-12, kao i razni drugi citokini. Između ostalih efekata, ovi i drugi citokini mogu da inhibiraju stvaranje virusa i rast ćelija tumora, što ova jedinjenja i soli čini korisnim u tretmanu virusnih bolesti i bolesti neoplazma. U skladu sa tim, ovaj pronalazak daje postupak za indukovanje biosinteze citokina u animalnom biću, koji se sastoji od ordiniranja tom animalnom biću efikasne količine jedinjenja ili soli ili preparata iz ovog pronalaska. Animalno biće kome se ordinira jedinjenje ili preparat radi indukcije biosinteze citokina, može biti bolesno, kao što se opisuje u nastavku, na primer da ima neku virusnu bolest ili neku bolest neoplazma, tako da ordiniranje ovog jedinjenja ili soli može da obezbedi terapeutski tretman. Alternativno, jedinjenja ili so se mogu ordinirati animalnom biću pre nego što se animalno biće razboli, tako da ordiniranje jedinjenja ili soli može predstavljati profilaktički tretman.

Pored sposobnosti da indukuje stvaranje citokina, ovde opisana jedinjenja ili soli mogu da izazovu i druge aspekte urođenog imuno odgvora. Na primer, aktivnost prirodnih ćelija ubica se može stimulisati, što je efekat koji može biti posledica indukcije citokina. Ova jedinjenja ili soli mogu takođe da aktiviraju makrofage, koje zatim stimulišu izlučivanje azot-monoksida i dodatno stvaranje citokina. Dalje, ova jedinjenja ili soli mogu da izazovu proliferaciju i diferencijaciju B-limfočita.

Jedinjenja ili soli iz ovog pronalaska mogu takođe da imaju efekat na stečeni imuno odgovor. Na primer, stvaranje T pomoćnika tipa 1 (TH1) citokina IFN-y može se indirektno indukovati, a stvaranje T pomoćnika 2 (TH2) citokina IL-4, IL-5 i IL-13, može se inhibirati nakon ordiniranja ovih jedinjenja ili soli.

Bilo da je za profilaktički ili terapeutski tretman neke bolesti i bilo da utiče na urođeni ili stečeni imunitet, ovo jedinjenje ili so ili preparat može da se ordinira samo ili u kombinaciji sa jednim ili više aktivnih komponenata, kao na primer, u adjuvantnoj vakcini. Ako se ordinira sa drugim komponentama, ovo jedinjenje ili so i druga komponenta ili komponente se mogu ordinirati odvojeno, zajedno, ali nezavisno, kao što je u rastvoru, ili zajedno, ali povezano jedno s drugim, kao što je kod (a) kovalentno vezanih, ili (b) ne-kovalentno povezanih, npr. kao koloidna suspenzija.

Stanja za koja su jedinjenja ili soli identifikovani ovde, a mogu se koristiti za tretman, su ali bez ograničavanja: (a) virusne bolesti, kao što su na primer, bolesti koje su rezultat infekcije adenovirusom, virusom herpesa (npr. HSV-I, HSV-II, CMV ili VZV), virusom boginja (npr. ortovirus boginja, kao što su variola ili vakcinija, molluscum contagiosum), picoma virus (npr. rinovirus ili enterovirus), orthomyxovirus (npr. virus gripa), paramyxovirus (npr. paravirus gripa, virus zauški, virus malih boginja, i respiratorni sincitijalni virus (RSV), coronavirus (npr. SARS), papovavirus (npr. virusi papilome, kao što su oni koji izazivaju genitalne bradavice, obične bradavice ili planame bradavice), hepadnavirus (npr. virus hepatitisa B), flavivirus (npr. virus hepatitisa C ili Dengue-ov virus) ili retrovirus (npr. lentivirus, kao što je HIV); (b) Bakterijske bolesti kao što su, na primer, bolesti koje nastaju usled infekcije bakterijom, na primer, iz roda Escherichia, Enterobacter, Salmonella,

Staphvlococcus, Shigella, Listeria, Aerobacter, Helicobacter, Klebsiella, Proteus, Pseudomonas, Streptococcus, Chlamydia, Mvcoplasma, Pneumococcus, Neisseria, Clostridium, Bacillus, Corynebacterium, Bnjcella, Yersinia, Haemophilus ili Bordetella; (c) ostale infektivne bolesti, kao što su chlamvdia, gljivična oboljenja, uključujući, ali bez ograničavanja, kandide, asperogillosis, histoplasmosis, kriptokokni meningitis ili bolesti parazita, uključujući, ali bez ograničavanja, malariju, pneumocystis camii pneumonia, leishmaniasis, cryptosporidiosis, toxoplasmosis i tripanozomne infekcije; (d) bolesti neoplazme, kao što su intraepitealne neoplazije, cervikalna displazija, aktinička keratoza, karcinom bazalnih ćelija, karcinom skvamoznih ćelija, karcinom renalnih ćelija, Kapošijev sarkom, metanom, leukemije, uključujući, ali bez ograničavanja, akutnu mijeloidnu leukemiju, akutnu limfocitnu leukemiju, hroničnu mijeloidnua leukemiju, hroničnu limfocitnu leukemiju, akutnu limfocitnu leukemiju, hroničnu mijeloidnu leukemiju, hroničnu limfocitnu leukemiju, multipli limfom, Hodgkin-ov limfom, non-Hodgkin-ov limfom, lifom kožnih T-ćelija, limfom B-ćelija, leukemiju kosmatih ćelija i druge karcionome; (e) bolesti posredovane sa TH2, atopične bolesti, kao što je atopični dermatitis ili ekcem, eozinofilija, astma, alergija, alergijski rinitis i Ommen-ov sindrom; (f) neke autoimune bolesti, kao što je sistemski lupus erithematosus, esencijalna trombocitohemija, multipla skleroza, diskoidni lupus, alopecija areata; i (g) bolesti povezane sa zarastanjem rana, kao što su na primer, inhibicija stvaranja keloida i drugih vrsta ožiljaka (npr. poboljšavanje zarastanja rana, uključujući i hronične rane).

Pored toga, jedinjenje ili so iz ovog pronalaska može biti korisno kao adjuvant za vakcine za upotrebu zajedno sa bilo kojim materijalom koji podiže ili humoralni i/ili ćelijski posredovan imuno odgovor, kao što su na primer, živi virusni, bakterijski ili parazitski imunogeni; inaktivisani virusni, izvedeni iz tumora, protozoalni, izvedeni iz organizma, gljivični ili bakterijski imunogeni; toksoidi; toksini; vlastiti antigeni; polisaharidi; proteini; glikoproteini; peptidi; ćelijske vakcine; DNK vakcine; autologne vakcine; rekombinantni proteini i slično, za upotrebu u vezi sa bolestima kao što su, na primer, BCG, kolera, kuga, tifoid, hepaitis A, hepatitis B, hepatitis C, grip A, grip B, para-grip, polio, besnilo, boginje, zauške, rubeola, žuta groznica, tetanus, difterija, hemofilus grip b, tuberkuloza, meningokokna i pneumokokna vakcina, adenovirus, HIV, varičele, citomegalovirus, denga, mačja leukemija, kokošja kuga, HSV-1 i HSV-2, svinjska kolera, japanski encefalitis, respiratorni sincitijalni virus, rotavirus, virus papilome, žuta groznica i Alzheimer-ova bolest.

Jedinjenja i soli iz ovog pronalaska mogu biti naročito korisni kod pojedinaca koji imaju ugroženu imuno funkciju. Na primer, jedinjenja ili soli mogu da se koriste za tretiranje oportunističkih infekcija i tumora, do kojih dolazi posle suzbijanja ćelijski posredovanog imuniteta kod, na primer, pacijenata sa transplantacijom, pacijenata sa kancerom i pacijenata sa HIV.

Dakle, jedna ili više od gornjih bolesti ili vrsta bolesti, na primer, virusne bolesti ili bolesti neoplazma, mogu da se tretiraju kod animalnih bića kod kojih je to neophodno (koje imaju bolest) ordiniranjem tom animalnom biću terapeutski efikasne količine jedinjenja ili soli formule I, II, III, bilo koje od realizacija koje su ovde opisane, ili njihove kombinacije.

Animalno biće se takođe može vakcinisati ordiniranjem efikasne količine jedinjenja ili soli formule I, II, III u bilo kojoj od realizacija opisanih ovde, ili njihove kombinacije, kao adjuvant vakcine. U jednoj realizaciji daje se postupak za vakcinisanje animalnog bića, koji se sastoji od ordiniranja animalnom biću efikasne količine jedinjenja ili soli opsanih ovde u obliku adjuvanta vakcine.

Količina jedinjenja ili soli koja efikasno indukuje biosintezu citokina je količina koja je dovoljna da izazove jedan ili više tipova ćelija, kao što su monociti, makrofage, dendritične ćelije i B-ćelije, da proizvode neku količinu jednog ili više citokina, kao što su na primer, IFN-a, TNF-a, IL-1, IL-6, IL-10 i IL-12, koja je veća (indukovana) od osnovnog sadržaja tih citokina. Precizna količina varira u skladu sa faktorima koji su poznati u stanju tehnike, ali se očekuje da se doze kreću od oko 100 ng/kg do oko 50 mg/kg, poželjno od oko 10 ug/kg do oko 5 mg/kg. U drugim realizacijama količina, od koje se očekuje da predstavlja dozu, je na primer, od oko 0,01 mg/m<2>do oko 5,0 mg/m<2>(računato u skladu sa Dubois-ovim postupkom, opisanim gore), mada u nekim realizacijama indukcija ili inhibicija biosinteze citokina može da se izvede ordiniranjem jedinjenja ili soli, u dozi koja je izvan ovog opsega. U nekim od ovim realizacija, postupak se sastoji od ordiniranja dovoljno jedinjenja ili soli ili preparata, tako da se dobiju doze od oko 0,1 mg/m<2>do oko 2,0 mg/m<2>, na primer doza od oko 0,4 mg/m<2>do oko 1,2 mg/m<2>.

Ovaj pronalazak daje takođe postupak za tretiranje virusne infekcije animalnog bića i postupak za tretiranje bolesti neoplazma animalnog bića, koji se sastoji od ordiniranja tom animalnom biću efikasne količine jedinjenja ili soli ili preparata iz ovog pronalaska. Količina efikasna za tretiranje ili inhibiranje virusne infekcije predstavlja količinu koja će izazvati smanjenje jedne ili više manifestacija virusne infekcije, kao što su virusne lezije, količina virusa, brzina reprodukcije virusa i mortalitet, u poređenju sa kontrolnim netretiranim animalnim bićima. Precizna količina varira u skladu sa faktorima koji su poznati u stanju tehnike, ali se očekuje da se doze kreću od oko 100 ng/kg do oko 50 mg/kg, poželjno od oko 10 ug/kg do oko 5 mg/kg. Količina jedinjenja ili soli efikasna u tretiranju stanja neoplazma je količina koja će izazvati smanjenje veličine tumora ili smanjenje broja žarišta tumora. Ponovo, precizna količina varira u skladu sa faktorima koji su poznati u stanju tehnike, ali se očekuje da se doze kreću od oko 100 ng/kg do oko 50 mg/kg, poželjno od oko 10 ug/kg do oko 5 mg/kg. U drugim realizacijama količina, od koje se očekuje da predstavlja dozu, je na primer, od oko 0,01 mg/m<2>do oko 5,0 mg/m<2>(računato u skladu sa Dubois-ovim postupkom, opisanim gore), mada u nekim realizacijama indukcija ili inhibicija biosinteze citokina može da se izvede ordiniranjem jedinjenja ili soli, u dozi koja je izvan ovog opsega. U nekim od ovim realizacija, postupak se sastoji od ordiniranja dovoljno jedinjenja ili soli ili preparata, tako da se dobiju doze od oko 0,1 mg/m<2>do oko 2,0 mg/m<2>, na primer doza od oko 0,4 mg/m<2>do oko 1,2 mg/m<2>.

Postupci ovog pronalaska se mogu primeniti na bilo kom pogodnom subjektu. Pogodni subjekti su, ali ne i ograničeni istim, animalna bića, kao što su, ali bez ograničavanja, humana bića, nehumani primati, glodan, psi, mačke, konji, svinje, ovce, koze ili krave.

Pored formulacija i upotreba koje su ovde specifično opisane, i druge formulacije, upotrebe i uređaji za ordiniranje, pogodni za jedinjenja iz ovog pronalaska opisani su na primer, u međunarodnim publikacijama WO 03/077944 i WO 02/036592, U.S. Patent No.6,245,776 i U.S. Publication No. 2003/0139364, 2003/185835, 2004/0258698, 2004/0265351, 2004/076633 i 2005/0009858.

Predmet i prednosti ovog pronalaska dalje ilustruju primeri koji slede, ali određeni materijali i njihove količine koji su navedeni u tim primerima, kao i drugi uslovi i detalji, ne treba da se tumače tako da prekomemo ograničavaju ovaj pronalazak.

PRIMERI

U primerima u nastavku, autiomatizovana fleš hromatografija se obavlja korišćenjem sistema HORIZON HPFC (automatizovanai proizvod fleš prečišćavanja sa visokom performansom, dostupan iz firme Biotage, Inc., Charlottesville, Virginia, USA). Za neka od ovih prečišćavanja korišćen je kartridž FLASH 40+M od silicijum-dioksida ili kartridž FLASH 25+M od silicijum-dioksida (oba su dostupna iz firme Biotage, Inc. Charlottesville, Virginia, USA). U nekim hromatografskim razdvajanjima korišćena je smeša rastvarača od 80/18/2V/ V/ Vhloroform/metanol/koncentrovani amonijum-hidroksid (CMA), kao polama komponenta eluenta. U ovim razdvajanjima CMA se meša sa hloroformom u naznačenom odnosu.

Pobijanje A/, A/- bis( 4- metoksibenzil) amina

Deo A

Ohladi se 4-metoksibenzilamin (40 g, 290 mmol) na 0°C, pa se u kapima dodaje p-anizaldehid (39,7 g, 292 mmol). Reakcija se 2 h meša na sobnoj temperaturi, koncentriše pod sniženim pritiskom, pa dalje preko noći suši pod visokim vakuumom, dajući 97 g /V(4-metoksibenzil)-N-[(4-metoksifenil)metiliden]amina, kao belu, voštanu čvrstu supstancu.

Deo B

Rastvor materijala iz dela A, u etanolu (300 ml_) ohladi se na 0°C, pa se snažno meša. Tokom nekoliko minuta lagano se dodaje čvrst natrijum-borohidrid (22,1 g, 584 mmol), pa se reakcija 2 h meša na temperaturi okoline. Doda se voda (300 ml_), a dobijena smeša se promućka i ostavi da stoji preko noći. Smeša se ekstrahuje dietiletrom (3x100mL), a kombinovani ekstrakti se operu vodom (200 ml_), osuše iznad magnezijum-sulfata, filtriraju kroz sloj agensa za filtriranje CELITE, koncentrišu pod sniženim pritiskom, pa dalje suše pod visokim vakuumom, dajući 67 g A/,A/-bis(4-metoksibenzil)amina, kao belu čvrstu supstancu.

Primer 1

4- amino- 1 - benzil- 6- pentil- 1 /-/- imidazo[ 4. 5- c] piridin- 2- ol

Deo A

Rastvor heksanoinske kiseline (2,51 mL, 0,0200 mol) u dihlorometanu (5 mL) ohladi se na 0°C, pa se doda oksalil-hlorid (8,7 mL, 0,10 mol). Ovaj rastvor se ostavi da se zagreje na sobnu temperaturu, pa se 20 h meša u atmosferi azota. Rastvarač se ukloni pod sniženim pritiskom, a ostatak rastvori u heksanu (50 mL). Ovaj rastvor se ohladi na 0°C, pa se redom dodaju trietilamin (3,1 mL, 22 mmol) i 2-metilaziridin (1,57 mL, materijal 90% čistoće, 20 mmol). Nastala smeša se 1 h meša u atmosferi azota, razblaži etilacetatom (50 mL), pa filtrira kroz sloj agensa za filtriranje CELITE. Filtrat se koncentriše pod sniženim pritiskom, a ostatak prečisti fleš hromatografijom na silikagelu (eluiranje sa 11 % etilacetatom u heksanu), dajući 1,91 g 1-heksanoil-2-metilaziridina, kao žuto ulje.

Deo B

Natrijum-hidrid (537 mg, 60% disperzija u mineralnom ulju, 13,4 mmol) se tri puta opere heksanima, a zatim suspenduje u tetrahidrofuranu (THF) (30 mL). Ovoj suspenziji se u kapima dodaje rastvor fe/u-butilacetoacetata (1,94 g, 12,2 mmol) u THF (10 mL), pa se smeša 30 min meša i zatim ohladi na 0°C. Doda sen-butillitijum (8,4 mL, 1,6 M rastvor u heksanu), pa se dobijeni žuto-narandžasti rastvor 20 min meša na 0°C. Doda se rastvor 1-heksanoil-2-metilaziridina (1,90 g, 12,2 mmol) u THF (10 mL), pa se reakcija 1,5 h meša na 0°C. Doda se zasićeni rastvor amonijum-hlorida, pa se smeša ekstrahuje etilacetatom (3*40 mL). Kombinovani ekstrakti se osuše iznad magnezijum-sulfata, filtriraju i koncentrišu pod sniženim pritiskom. Sirovi proizvod se prečisti fleš hromatografijom na silikagelu (eluiranje sa 5% etilacetatom u heksanu), dajući 1,95 g fe/c-butil 3,5-dioksodekanoata, kao bezbojno ulje.

Deo C

Doda se trifluorosirćetna kiselina (16 mL) u rastvor ferc-butil 3,5-dioksodekanoata (1,95 g, 7,61 mmol) u dihlorometanu (45 mL), pa se rastvor 2 h meša na sobnoj temperaturi. Isparljive komponente se uklone pod sniženim pritiskom, a ostatak rastvori u anhidridu sirćetne kiseline (44 mL). Ovaj rastvor se preko noći meša na sobnoj temperaturi, pa se anhidrid sirćetne kiseline ukloni pod sniženim pritiskom. Ostatak se rastvori u metanolu (30 mL), pa se doda kalijum-karbonat (105 mg, 0,76 mmol). Smeša se 3 h meša na sobnoj temperaturi, a analiza pomoću tečne hromatogratije visoke performanse (HPLC) pokazuje da reakcija nije završena. Doda se još kalijum-karbonata (100 mg), pa se reakcija još 1 h meša na sobnoj temperaturi. Isparljive komponente se uklone pod sniženim pritiskom, a ostatak raspodeli između zasićenog rastvora amonijum-hlorida i dihlorometana. Odvoji se vodeni sloj, pa ekstrahuje dihlorometanom (3x50 mL). Kombinovane organske frakcije se osuše iznad magnezijum-sulfata, filtriraju i koncentrišu pod sniženim pritiskom, dajući 4-hidroksi-6-pentil-2H-piran-2-on, kao oranž ulje, koje očvrsne pri stajanju.

Deo D

Suspenzija 4-hidroksi-6-pentil-2H-piran-2-ona (0,750 g, 4,12 mmol) u koncentrovanom rastvoru amonijum-hidroksida u vodi (10 mL) zagreva se 6 h na 100°C, pa se ostavi da se ohladi na sobnu temperaturu. Prisutni talog se odvoji filtriranjem, triturira metanolom, pa izoluje filtriranjem, dajući 0,700 g 4-hidroksi-6-pentilpiridin-2(1/-/)-ona, kao tamnu čvrstu supstancu.

Deo E

Pažljivo se dodaje pušeća azotna kiselina (20 mL) u suspenziju materijala iz Dela D u vodi (5 mL), pa se reakcija 30 min zagreva na 80°C, ostavi da se ohladi na sobnu temperaturu i prespe u vodu rashlađenu ledom. Deo vode se ukloni pod sniženim pritiskom, pa nastane talog. Ova smeša se ohladi na približno 0°C, a talog sakupi filtriranjem i osuši pod visokim vakuumom, dajući 0,620 g 3-nitro-6-pentilpiridin-2,4-diola, kao svetložutu čvrstu supstancu.

Deo F

Rastvor 3-nitro-6-pentilpiridin-2,4-diola (1,00 g, 4,42 mmol) u fosfor(lll)oksihloridu (15 mL) zagreva se 4 h na 80°C. Višak fosfor(lll)oksihlorida se ukloni pod sniženim pritiskom, pa se dodaje zasićeni rastvor natrijum-bikarbonata, tako da se ostatku podesi pH na 10. Ova bazna smeša se nekoliko puta ekstrahuje etilacetatom, a kombinovani ekstrakti se operu rastvorom soli, osuše iznad magnezijum-sulfata, filtriraju kroz sloj agensa za filtriranje CELITE, pa se koncentrišu pod sniženim pritiskom. Sirovi proizvod se prečisti fleš hromatografijom na silikagelu (eluiranje sa 25% etilacetatom u heksanu), dajući 0,780 g 2,4-dihloro-3-nitro-6-pentilpiridina, kao tamno ulje.

Deo G

Dodaju se trietilamin (1,77 mL, 12,7 mmol) i benzilamin (0,83 mL, 7,6 mmol) u rastvor 2,4-dihloro-3-nitro-6-pentilpiridina (2,22 g, 8,44 mmol)N, N-dimetilformamidu (DMF) (50 mL), pa se ovaj rastvor preko noći meša na sobnoj temperaturi. DMF se ukloni pod sniženim pritiskom, a ostatak raspodeli između zasićenog rastvora natrijum-bikarbonata u vodi i dihlorometana. Odvoji se vodeni sloj, pa ekstrahuje dihlorometanom, a kombinovane organske frakcije se operu rastvorom soli, osuše iznad magnezijum-sulfata, filtriraju i koncentrišu pod sniženim pritiskom. Sirovi proizvod se prečisti fleš hromatografijom na silikagelu (eluiranje sa 1% do 3% etilacetatom u heksanima), dajući 1,39 g A/-benzil-2-hloro-3-nitro-6-pentilpiridin-4-amina.

Deo H

Dodaju se trietilamin (1,44 mL, 10,3 mmol) i A/,A/-bis(4-metoksibenzil)amin (2,65 g, 10,3 mmol) u rastvor A/-benzil-2-hloro-3-nitro-6-pentilpiridin-2-amina (2,30 g, 6,89 mmol) u toluenu (100 mL), pa se nastali žuti rastvor preko noći zagreva pod refluksom, u atmosferi azota. Isparljive komponente se uklone pod sniženim pritiskom, a ostatak raspodeli između etilacetata i zasićenog rastvora natrijum-bikarbonata u vodi. Vodeni sloj se odvoji, pa ekstrahuje etilacetatom. Kombinovane organske frakcije se operu rastvorom soli, osuše iznad magnezijum-sulfata, filtriraju i koncentrišu pod sniženim pritiskom, dajući A/<4->benzil-A/<2->A/<2->bis(4-metoksibenzil)-3-nitro-6-pentilpiridin-2,4-diamin, koji se koristi bez daljeg prečišćavanja.

Deo I

Doda se natrijum-borohidrid (0,150 g, 3,97 mmol) u smešu nikal(ll)hlorid heksahidrata (0,820 g, 3,45 mmol) u metanolu (60 mL), pa se smeša 15 min meša. Doda se rastvor /v<4->benzil-A/<2->A/<2->bis(4-metoksibenzil)-3-nitro-6-pentilpiridin-2,4-diamina (3,82 g, 6,89 mmol) u metanolu (50 mL), pa se doda dihlorometan (25 mL). Tokom 10 minuta dodaje se u porcijama još natrijum-borohidrida (0,319 g, 8,43 mmol), pa se smeša 1 h meša na sobnoj temperaturi. Analiza pomoću HPLC pokazuje prisustvo polaznog materijala, pa se doda još nikal(ll)hlorid heksahidrata (0,800 g, 3,37 mmol) i natrijum-borohidrida (0,250 g, 6,61 mmol). Reakcija se 2 h meša na sobnoj temperaturi, a zatim filtrira kroz sloj sredstva za filtriranje CELITE. Filter-kolač se opere dihlorometanom, a filtrat se koncentriše pod sniženim pritiskom. Ostatak se raspodeli između zasićenog rastvora natrijum-bikarbonata u vodi i dihlorometana, pa se sledi dalja obrada kako je opisano u Delu G. Sirovi proizvod se prečisti fleš hromatografijom na silikagelu (eluiranje sa 2% do 4% metanolom u dihlorometanu), dajući 3,45 gA/<4->benzil-A/<2>,A/<2->bis(4-metoksibenzil)-6-pentilpiridin2,3,4-triamina, kao gusto tamno ulje.

Deo J

Doda se karbonildiimazol (1,60 g, 9,86 mmol) u rastvor /v<4->benzil-A/<2>,A/<2->bis(4-metoksibenzil)-6-pentilpiridin-2,3,4-triamina (3,45 g, 6,58 mmol) u THF (50 mL), a tamnozeleni rastvor se 2 h zagreva pod refluksom u atmosferi azota. Isparljive komponente se uklone pod sniženim pritiskom, a ostatak prečisiti fleš hromatografijom na silikagelu (eluiranje sa 2% metanolom u dihlorometanu), dajući 3,52 g 1-benzil-4-[bis(4-metoksibenzil)amino]-6-pentil-1/-/-imidazo[4,5-c]piridin-2-ola, kao gusto, žuto ulje koje očvrsne pri stajanju.

Deo K

Rastvor 1 -benzil-4-[bis(4-metoksibenzil)amino]-6-pentil-1 H-imidazo[4,5-c]piridin-2-ola (3,52 g, 6,39 mmol) u trifluorosirćetnoj kiselini (15 mL) meša se 5 h na sobnoj temperaturi, a zatim razblaži vodom. Dobijenoj smeši podesi se pH na približno 9, dodavanjem čvrstog natrijum-karbonata. Odvoji se vodeni sloj, pa nekoliko puta ekstrahuje dihlorometanom i dihlorometan/metanolom. Kombinovane organske frakcije se osuše iznad magnezijum-sulfata, filtriraju i koncentrišu pod sniženim pritiskom. Dobijena bela čvrsta supstanca se triturira sa acetonitril/metanolom, pa izoluje filtriranjem, dajući 1,08 g 4-amino-1-benzil-6-pentil-1H-imidazo[4,5-c]piridin-2-ola, kao belu kristalnu supstancu temp. toplj. 260-262°C.

<1>H NMR (300 MHz, oVMeOH) 8 7,57-7,51 (m, 5H), 6,57 (s, 1H), 5,26 (s, 2H), 2,77 (dd,J=7, 4i 7,8 Hz, 2H), 1,82 (m, 2H), 1,53-1,48 (m, 4H), 1,10 (t, J=7,0 Hz, 3H);

MS(APCI) m/ z 311(M+H<+>);

Analiza izračunato za 0^22^00,67 CF3C02H: C, 60,06; H, 5,91; N, 14,48. Nađeno: C, 59,72; H, 6,30; N, 14,57.

Primer 2

4- amino- 6- pentil- 1 -( 2- feniletih- 1 H- imidazof4. 5- clPiridin- 2ol

Deo A

Doda se fenetilamin (0,86 mL, 6,8 mmol) u mešani rastvor 2,4-dihloro-3-nitro-6-pentipiridina (2,0 g, 7,6 mmol) i trietilamina (1,6 mL, 11 mmol) u DMF (38 mL), pa se reakcija 3 h meša na sobnoj temperaturi. Doda se voda (200 mL), pa se smeša ekstrahuje etilacetatom (2*50 mL). Kombinovane organske frakcije se operu rastvorom soli (50 mL), osuše iznad natrijum-sulfata, filtriraju i koncentrišu pod sniženim pritiskom. Sirovi proizvod se prečisti hromatografijom na koloni sa silikagelom (eluiranje sa 10% etilacetatom u heksanu), dajući 1,1 g (2-hloro-3-nitro-6-pentilpiridin-4-il)fenetilamina, kao žuto ulje.

Deo B

Dodaju se trietilamin (0,66 mL, 4,7 mmol) i A/,/V-bis(4-metoksibenzil)amin (1,2 g, 4,7 mmol) u rastvor (2-hloro-3-nitro-6-pentilpiridin^4-il)fenetilamina (1,1 g, 3,2 mmol) u toluenu (32 mL), pa se žuti rastvor 3 h zagreva pod refluksom, zatim preko noći meša na sobnoj temperaturi, pa 2 h zagreva pod refluksom. Sledi se dalja obrada, opisana u Delu H Primera 1, dajući A/<2>,/V<2->bis(4-metoksibenzill)-3-nitro-6-pentil-A/<4->(2-feniletil)piridin-2,4-diamin, kao ulje.

DeoC

Doda se natrijum-borohidrid (0,070 g, 1,85 mmol) u smešu nikal(ll)hlorid heksahidrata (0,38 g, 1,6 mmol) u metanolu (25 mL), pa se ova smeša 15 min meša. Doda se rastvor materijala iz dela B u metanolu (25 mL) i dihlorometanu (11 mL). U porcijama se dodaje još natrijum-borohidrida (0,150 g, 3,97 mmol), pa se smeša 1 h meša na sobnoj temperaturi. Analiza tankoslojnom hromatografijom (TLC) ukazuje na prisustvo polaznog materijala, pa se doda još natrijum-borohidrida (0,10 g, 2,6 mmol). Reakcija se zatim preko noći meša na sobnoj temperaturi. Reakcija je još uvek nezavršena, pa se u porcijama dodaje još natrijum-borohidrida (0,10 g i 0,20 g), sve dok se polazni materijal ne utroši. Reakciona smeša se zatim filtrira kroz sloj agensa za filtriranje CELITE. Filter-kolač se ispire dihlorometanom sve dok filtrat ne postane bezbojan, pa se filtrat koncentriše pod sniženim pritiskom. Sirovi proizvod se prečisti fleš hromatografijom na silikagelu (eluiranje redom, sa 30% etilacetatom u heksanu, pa sa 50% etilacetatom u heksanu), dajući 0,40 g A/<2->A/<2->bis(4-metoksibenzil)-6-pentil-A/<4->(2-feniletil)piridin2,3,4-triamina, kao žuto ulje.

Deo D

Doda se karbonil-diimidazol (0,18 g, 1,1 mmol) u rastvor A/<2->A/<2->bis(4-metoksibenzil)-6-pentil-A/<4->(2-feniletil)piridin2,3,4-triamina (0,40 g, 0,74 mmol) u THF (4 mL), pa se nastali oranž rastvor 1 h zagreva pod refluksom i ostavi da se ohladi na sobnu temperaturu. Isparljive komponente se uklone pod sniženim pritiskom, a ostatak prečisti fleš hromatografijom na silikagelu (eluiranje redom, sa 30% etilacetatom u heksanu, pa 50% etilacetatom u heksanu), dajući 0,36 g 4-[bis(4-metoksibenzil)amino]6-pentil-1-(2-feniletil)-1H-imidazo[4,5-c]piirdin-2-ola, kao ulje koje očvrsne pri stajanju.

Deo E

Rastvor 4-[bis(4-metoksibenzil)amino]6-pentil-1 -(2-feniletil)-1 /-/-imidazo[4,5-c]piridin-2-ola (0,36 g, 0,64 mmol) u trifluorosirćetnoj kiselini (1,6 mL) meša se 5 h na sobnoj temperaturi, a zatim razblaži vodom (20 mL). Dobijenoj smeši podesi se pH na približno 13, dodavanjem vodenog rastvora natrijum-hidroksida (50 mas%), pa se meša 1 h. Prisutni talog se sakupi filtriranjem, opere vodom i rekristališe iz acetonitrila (20 mL) i etanola (5 mL). Ovi kristali se operu acetonitrilom, pa suše 18 h pod vakuumom na 65°C, dajući 0,10 g 4-amino-6-pentil-1-(2-feniletil)-1H-imidazo[4,5-c]piridin-2-ola, kao beli kristalni prah, sa temp. toplj. 238-240°C.

<1>H NMR (300 MHz, DMSO-cfe) 6 10,10 (bs, 1H), 7,28-7,17 (m, 5H), 6,24 (s, 1H), 5,50 (bs, 2H), 3,92 (t, J=7,5 Hz, 2H), 2,90 (t,J=7, 5Hz, 2H), 2,44 (t, J=7,5 Hz, 2H), 1,55 (pentet, J=7,5Hz, 2H), 1,31-1,21 (m, 4H), 0,87 (t, J=7,5 Hz, 3H);

MS (APCI)m/ z325 (M+H<+>);

Analiza, izrač. za C19H24N4O: C, 70,34; H, 7,46; N, 17,27.

Nađeno: C, 70,21, H, 7,50, N, 17,31.

Primer 3

4- amino- 1-( 2- hidroksi- 2- metilpropil)- 6- pentil- 1H- imidazof4. 5- clpiirdin- 2- ol

Deo A

Doda se 1-amino-2-metilpropan-2-ol (0,64 g, 7,2 mmol) u mešani rastvor 2,4-dihloro-3-nitro-6-pentilpiridina (2,1 g, 8,0 mmol) i trietilamina (1,7 mL, 12 mmol) u DMF (40 mL). Reakcija se 18 h meša na sobnoj temperaturi, pa se raspodeli između vode (200 mL) i etilacetata (50 mL). Odvoji se organski sloj, opere rastvorom soli (50 mL), osuši iznad natrijum-sulfata, filtrira i koncentriše pod sniženim pritiskom. Sirovi proizvod se prečisti hromatografijom na koloni sa silikagelom (eluiranje sa 30% etilacetatom u heksanu), dajući 1,1 g 1-[(2-hloro-3-nitro-6-pentilpiridin-4-il)amino]-2-metilpropan-2-ola, kao svetložuto ulje.

Deo B

U skladu sa postupkom iz Dela B Primera 2, reaguju 1-[(2-hloro-3-nitro-6-pentilpiridin-4-il)amino]-2-metilpropan-2-ol (1,1 g, 3,5 mmol), trietilamin (0,7 mL, 5 mmol) i /V,/v-bis(4-metoksibenzil)amin (1,3 g, 5,2 mmol), uz modifikaciju da se reakcija 6 h zagreva pod refluksom u toluenu (35 mL), a zatim preko noći meša na sobnoj temperaturi, dajući posle odgovarajuće obrade 1-({2-[bis(4-metoksibenzil)amino]-3-nitro-6-pentilpiridin-4-il}amino)-2-metilpropan-2-ol.

DeoC

Doda se natrijum-borohidrid (0,100 g, 2,64 mmol) u smešu nikal(ll)hlorid heksahidrata (0,41 g, 1,7 mmol) u metanolu (30 mL), pa se smeša 15 min meša. Doda se rastvor materijala iz Dela B u metanolu (28 mL) i dihlorometanu (12 mL). U porcijama se dodaje još natrijum-borohidrida (0,140 g, 3,70 mmol), pa se smeša 1 h meša na sobnoj temperaturi. Analiza TLC ukazuje na prisustvo polaznog materijala, pa se u porcijama dodaje još natrijum-borohidrida (0,12 g i 0,12 g). Reakciona smeša se zatim kratko meša, a zatim filtrira kroz sloj agensa za filtriranje CELITE. Filter-kolač se ispire dihlorometanom sve dok filtrat ne bude bezbojan, pa se onda filtrat koncentriše pod sniženim pritiskom. Sirovi proizvod se pomeša sa dihlorometanom, pa ponovo filtrira korz agens za filtriranje CELITE. Ovaj filtrat se koncentriše pod sniženim pritiskom, dajući 1-({3-amino-2-[bis-4-metoksibenzil)amino]-6-pentilpiridin-4-il}amino)-2-metilpropan-2-ol, kao zeleno ulje.

Deo D

Materijal iz Dela C se tretira sa karbonil-diimidazolom (0,85 g, 5,2 mmol), u skladu sa postupkom opisanim u Delu D Primera 2, uz modifikaciju da se hromatografsko prečišćavanje obavlja eluiranjem redom, sa 50% etilacetatom u heksanu, a zatim etilacetatom. Dobijen je 4-[bis-(4-metoksibenzil)amino]-1-(2-hidroksi-2-metilpropil)-€-pentil-1 H-imidazo[4,5-c]piridin-2-ol, kao bezbojno ulje.

Deo E

Rastvor 4-[bis-(4-metoksibenzil)amino]-1 -(2-hidroksi-2-metilpropil)-6-pentil-1H-imidazo[4,5-c]piridin-2-ola (1,4 g, 2,6 mmol) u trifluorosirćetnoj kiselini (7 mL) meša se 3 h na sobnoj temperaturi, a zatim razblaži vodom (20 mL). Dobijenoj smeši se podesi pH na približno 13, dodavanjem natrijum-hidroksida u vodi (50 mas%), pa se 1 h meša. Prisutni talog se sakupi filtriranjem i opere vodom, dajući 0,8 g bele čvrste supstance. Filtrat se ostavi da stoji 3 dana, kada se formira još taloga. Ovaj drugi talog se odvoji filtriranjem i opere vodom. Prvi talog se prečisti hromatografijom na koloni sa silikagelom (eluiranje sa 10% metanolom u dihlorometanu), pa se zatim kombinuje sa drugim talogom. Kombinovani taloži se rekristališu iz acetonitrila. Ovi kristali se operu acetonitrilom, pa 17 h suše pod vakuumom, na 65°C, dajući 0,35 g 4-amino-1-(2-hidroksi-2-metilpropil)-6-pentil-1/-/-imidazo[4,5-c]piridin-2-ola, kao bele kristalne pločice, sa temp. toplj. 240-243°C.

<1>H NMR (300 MHz, DMSO-d6) 6 10,16 (bs, 1H), 6,48 (s, 1H), 5,53 (bs, 2H), 4,58 (s, 1H), 3,59 (bs, 2H), 2,47 (t, J=7,5 Hz, 2H), 1,59 (pentet, J=7,5 Hz, 2H), 1,31-1,24 (m, 4H), 1,11 (bs, 6H), 0,85 (t, J=7,5 Hz, 3H);

MS (APCI)m/ z 293(M+H<+>);

Analiza, nađeno za C15H24N402: C, 61,62; H, 8,27; N, 19,16.

Nađeno: C, 61,49; H, 8,57; N, 19,25.

Primer 4

4- amino- 6- propil- 1-( tetrahidro- 2H- piran- 4- ilmetil)- 1H- imidazof4, 5- clpiridin- 2- ol

Deo A

Doda se čvrst tetrahidro-2H-piran-4-ilmetilamin hidrohlorid (videti U.S. Patent Application Publication No. 2004/0147543 (Hays et al.), Primeri 477-480; 0,78 g, 5,1 mmol) u mešani rastvor 2,4-dihloro-3-nitro-6-pentilpiridina (1,5 g, 5,7 mmol) i trietilamina (2,0 mL, 14 mmol) u DMF (29 mL). Reakcija se 18 h meša na sobnoj temperaturi. Slede se postupci dalje obrade opisani u Delu A Primera 3, dajući 1,0 g 2-hloro-3-nitro-6-pentil-A/-(tetrahidro-2H-piran-4-ilmetil)piridin-4-amina.

Deo B

Reaguju 2-hloro-3-nitro-6-pentil-/V-(tetrahidro-2/-/-piran-4-ilmetil)piridin-4-amin (1,0 g, 2,9 mmol), trietilamin (0,61 mL, 4,4 mmol) i A/,/V-bis(4-metoksibenzil)amin (1,1 g, 4,4 mmol) u skladu sa postupkom Dela B Primera 2, uz modifikaciju da se reakcija 14 h zagreva pod refluksom u toluenu (29 mL), dajući posle dalje obrade A/2-/v2-bis(4-metoksibenzil)-3-nitro-6-pentil-A/4-(tetrahidro-2/-/-piran-4-ilmetil)piridin-2,4-diamin, kao žuto ulje.

DeoC

Koristi se postupak iz Dela C Primera 3 za redukciju materijala iz Dela B, što daje A/2-Ar2-bis(4-metoksibenzil)-6-pentil-A/4-(tetrahidro-2H-piran-4-ilmetil)piirdin-2,3,^ triamin, koji je dobijen kao tamnozeleno ulje.

Deo D

Materijal iz Dela C se tretira sa karbonil-diimidazolom (0,71 g, 4,4 mmol) u skladu sa postupkom opisanim u Delu D Primera 2, uz modifikaciju da se hromatografsko prečišćavanje obavlja korišćenjem sistema automatske fleš hromatografije, sa kartridžom 40+M od silikagela i eluiranjem sa 40% do 80% etilacetatom u heksanu. Dobije se 4-[bis(4-metoksibenzil)amino]-6-pentil-1-(tetrahidro-2/-/-piran-4-ilmetil)-1/-/-imidazo[4,5-c]piirdin-2-ol (0,75 g), kao ulje koje očvrsne pri stajanju.

Deo E

Rastvor 4-[bis(4-metoksibenzil)amino]-6-pentil-1-(tetrahidro-2/-/-piran-4-ilmetil)-1H-imidazo[4,5-c]piridin-2-ola (0,75 g, 1,3 mmol) u trifluorosirćetnoj kiselini (3 mL) meša se 18 h na sobnoj temperaturi, a zatim razblaži vodom (20 mL). Dobijenoj smeši se podesi pH na približno 13, dodavanjem vodenog rastvora natrijum-hidroksida (50 mas%), pa se meša 1 h. Prisutni talog se sakupi filtriranjem, pa opere vodom, dajući 0,5 g bele čvrste supstance. Filtrat se ostavi da stoji 3 dana, kada se formira još taloga. Ovaj drugi talog se odvoji filtriranjem. Prvi talog se prečisti automatizovanom fleš hromatografijom (kartridž 25+M sa silikagelom, eluiranje sa 0% do 15% metanola u dihlorometanu), pa se zatim kombinuje sa drugim talogom. Kombinovani taloži (0,27 g) se rekristališu iz acetonitrila (50 mL) i etanola (8 mL). Kristali se operu acetonitrilom, pa 17 h suše pod vakuumom na 65°C, dajući 4-amino-6-pentil-1-(tetrahidro-2H-piran-4-ilmetil)-1H-imidazo[4,5-c]piridin-2-ol, kao bele kristalne pločice, temp. toplj. >250°C.

<1>H NMR (300 MHz, DMSO-d6) 5 10,13 (bs, 1H), 6,43 (s, 1H), 5,54 (bs, 2H), 3,83-3,79 (m, 2H), 3,58 (d, J=7,5 Hz, 2H), 3,25-3,18 (m, 2H), 2,50-2,46 (m, 2H), 1,99-1,84 (m, 1H), 1,60 (pentet, ^=7,5 Hz, 2H), 1,47-1,43 (m, 2H), 1,32-122 (m, 6H), 0,86 (t,J=6, 9Hz, 3H);

MS (APCI) m/ z 319 (M+H+);

Analiza, izrač. za d/H^NLA;: C, 64,13; H, 8,23; N, 17,60.

Nađeno: C, 64,08; H, 8,11; N, 17,64.

Primer 5

4- amino- 6- pentil- 1-( piridin- 3- ilmetil)- 1H- imidazof4. 5- clpiirdin- 2- ol

Deo A

Doda se 3-(aminometil)piridin (0,52 mL, 5,1 mmol) u mešani rastvor 2,4-dihloro-3-nitro-6-pentilpiridina (1,5 g, 5,7 mmol) i trietilamina (2,0 mL, 14 mmol) u DMF (29 mL), pa se sledi postupak opisan u Delu A Primera 3, uz modifikaciju da se sirovi proizvod prečišćava automatizovanom fleš hromatografijom (kartridž 40+M, eluiranje sa 0,% do 30% etilacetata u heksanu), dajući 1,0 g 2-hloro-3-nitro-6-pentil-A/-(piridin-3-ilmetil)piridin-4-amina, kao žuto ulje.

Deo B

Dodaju se trietilamin (0,63 mL, 4,5 mmol) i A/,A/-bis(4-metoksibenzil)amin (1,2 g, 4,5 mmol) u rastvor 2-hloro-3-nitro-6-pentil-A/-(piirdin-3-ilmetil)piridin-4-amina (1,0 g, 3,0 mmol), pa se žuti rastvor 14 h zagreva pod refluksom, potom ostavi da se ohladi na sobnu temperaturu i koncentriše pod sniženim pritiskom, dajući Ar^-A/<2->bis(4-metoksibenzil)-3-nitro-6-pentil-A/<4->(piridin-3-ilmetil)piridin-2,4-diamin.

DeoC

Doda se natrijum-borohidrid (0,20 g, 5,4 mmol) u smešu nikal(ll)hlorid heksahidrata (0,36 g, 1,5 mmol) u metanolu (20 mL), pa se ova smeša 15 min meša. Doda se rastvor materijala iz Dela B u metanolu (50 mL) i dihlorometanu (11 mL), pa se reakcija 30 min meša. U porcijama se dodaje još natrijum-borohidrida (0,20 g, 5,4 mmol), a analiza TLC ukazuje na prisustvo polaznog materijala. Doda se još natrijum-borohidrida (0,10 g), posle čega je reakcija završena. Reakciona smeša se kratko meša, a zatim filtrira kroz sloj agensa za filtriranje CELITE. Filter-kolač se ispire dihlorometanom sve dok filtrat ne postane bezbojan, pa se filtrat koncentriše pod sniženim pritiskom. Sirovi proizvod se meša sa dihlorometanom, pa ponovo filtrira kroz agens za filtriranje CELITE. Filtrat se koncentriše pod sniženim pritiskom, dajući A/<2->A/<2->bis(4-metoksibenzil)-e-pentil-A^^piridin-S-ilmetiOpiridin^.S^-triamin, kao zeleno ulje.

Deo D

Materijal iz Dela C se tretira sa karbonil-diimidazolom (0,73 g, 4,5 mmol), u skladu sa postupkom opisanim u Delu D Primera 2, uz modifikaciju da se hromatografsko prečišćavanje obavlja korišćenjem sistema automatizovane fleš hromatografije, sa kartridžom 40+M od silikagela i eluiranjem sa gradijentom, od 70% etilacetata u heksanu, do 100% etilacetata. Dobije se 4-[bis(4-metoksibenzil)amino]-6-pentil-1-(piridin-3-ilmetil)-1H-imidazo[4,5-c]piridin-2-ol

(1,3 g), kao ulje koje očvrsne pri stajanju.

Deo E

Rastvor 4-[bis(4-metoksibenzil)amino]-6-pentil-1 -(piridin-3-ilmetil)-1H-imidazo[4,5-c]piridin-2-ola (1,3 g, 2,4 mmol) u trifluorosirćetnoj kiselini (6 mL) meša se 2h na sobnoj temperaturi, a zatim razblaži vodom (20 mL). Dobijenoj smeši se podesi pH na približno 13, dodavanjem vodenog rastvora natrijum-hidroksida (50 mas%), pa se meša 2 h. Sakupi se filtriranjem prisutan talog i opere vodom, dajući 1 g bele čvrste supstance. Ovaj talog se prečisti automatizovanom fleš hromatografijom (kartridž 40+M od silikagela, eluiranje sa 0% do 20% metanola u dihlorometanu), posle čega sledi rekristalizacija iz etanola (10 mL). Ovi kristali se operu etanolom i 4 h suše pod vakuumom na 65°C, dajući 4-amino-6-pentil-1 -(piridin-3-ilmetil)-1 H-imidazo[4,5-c]piridin-2-ol, kao beli kristalni prah, temp. toplj. 243-245°C.

<1>H NMR (300 MHz, DMSO-cfe) 6 10,28 (bs, 1H), 8,57 (d, J=2,5Hz, 1H), 8,48-8,47 (m, 1H), 7,68-7,66 (m, 1H), 7,37-7,34 (m, 1H), 6,41 (s, 1H), 5,59 (bs, 2H), 4,96 (bs, 2H), 2,45 (t, J=7,5 Hz, 2H), 1,56 (pentet, J=7,5 Hz, 2H), 1,28-1,19 (m, 4H), 0,83 (t, J=6,9 Hz, 3H);

MS (APCI) m/ z 312 (M+H+);

Analiza, izrač. za Ci7H21H5O0,25 H20: C, 64,64; H, 6,86; N, 22,17.

Nađeno: C, 64,32; H, 7,14; N, 22,16.

Primer 6

4- amino- 1 - benzil- 6- metil- 1 /-/- imidazof4, 5- clpiridin- 2- ol

Naslovljeni 4-amino-1-benzil-6-metil-1H-imidazo[4,5-c]piridin-2-ol se dobija u skladu sa opštim postupkom, opisanim u Delovima G do K Primera 1, koristeći 2,4-dihloro-6-metil-3-nitropiridin umesto 2,4-dihloro-3-nitro-6-pentilpiridina u Delu G. Sirovi proizvod se prečišćava automatizovanom fleš hromatografijom (kartridž 40+M, eluiranje sa 0% do 15% metanola u dihlorometanu), posle čega sledi rekristalizacija iz metanola, dajući 4-amino-1-benzil-6-metil-1H-imidazo[4,5-c]piridin-2-ol, kao kristalnu supstancu, sa temp. toplj. >300°C.

Analiza, izrač. za C14H14N4O: C, 66,13; H, 5,55; N, 22,03.

Nađeno: C, 66,22; H, 5,33; N, 22,03.

Primer 7

4- amino- 6- pentil- 1 - f2- f3- f( 1. 3- tiazolo- 2- iQpropoksiletil}-

1 /-/- imidazof4. 5- clpiridin- 2- ol

Naslovljeni 4-amino-6-pentil-1 -{2-[3-[(1,3-tiazolo-2-il)propoksi]etil}-1H-imidazo[4,5-c]piridin-2-ol se dobija u skladu sa opštim postupcima opisanim u Delovima A do E Primera 2, koristeći 2-[3-[(1,3-tiazolo-2-il)propoksi]etilamin (videti U.S. Patent No., 6,797,718 (Dellaria et al.) Primer 82), umesto feniletilamina u delu A. Sirovi proizvod se prečišćava automatizovanom fleš hromatografijom (kartridž 40+M, eluiranje sa 0% do 20% metanola u dihlorometanu), a zatim sledi rekristalizacija iz acetonitrila, dajući 4-amino-6-pentil-1 -{2-[3-[(1,3-tiazolo-2-il)propoksi]etil}-1 H-imidazo[4,5-c]piridin-2-ol, kao kristalnu supstancu, temp, toplj. 177,0-178,0°C. Analiza izrač. za C19H27N5O2S: C, 58,59; H, 6,99; N, 17,98. Nađeno: C, 58,66; H, 6,86; N, 18,03.

Primer 8

A/- r3-( 4- amino- 2- hidroksi- 6- pentil- 1H- imidazor4. 5- c>piridin-1 - il) propir[ metansulfonamid

Deo A

Doda se terc-butil 3-aminopropilkarbamat (2,4 g, 13,68 mmol) u rastvor 2,4-dihloro-3-nitro-6-pentilpiridina (4 g, 15,2 mmol) i trietilamina (3,8 g, 38,0 mmol) u DMF (76 mL). Ova reakciona smeša se 18 h meša na temperaturi okoline, a zatim raspodeli između etilacetata (50 mL) i vode (200 mL). Organski sloj se opere rastvorom soli (50 mL), osuši iznad natrijum-sulfata, filtrira i zatim koncentriše pod sniženim pritiskom, dajud sirovi proizvod, kao svetložuto ulje. Ovaj mateijal se prečisti automatizovanom fleš hromatografijom (kartridž 40+M, eluiranje sa 10% do 50% etilacetata u heksanima), dajući 3 g fe/c-outil 3-[(2-hloro-3-nitro-6-pentilpiirdin-4-il)amino]karbamata, kao žuto ulje.

Deo B

Rastvor materijala iz Dela A (3 g, 7,48 mmol), /V,/V-bis(4-metoksibenzil)amina (2,9 g, 11,22 mmol) i trietilamina (1,1 g, 11,22 mmol) u toluenu (75 mL),18 h se zagreva pod refluksom, a zatim koncentriše pod sniženim pritiskom, dajući 4,6 g sirovog te/c-butil 3-({2-[bis(4metoksibenzil)amino]-3-nitro-6-pentilpiridin-4-il}amino)propilkarbamata.

DeoC

Doda se u jednoj porciji čvrst natrijum-borohidrid (0,25 g, 6,6 mmol) u rastvor nikal(ll)hlorid heksahidrata (0,9 g, 3,7 mmol) u metanolu (50 mL), pa se ova suspenzija 15 min meša. Rastvor materijala iz Dela B (oko 7,5 mmol) u smeši dihlorometana (27 mL) i metanola (75 mL) doda se u jednoj porciji ovoj suspenziji. Doda se natrijum-borohidrid (0,26 g, 6,9 mmol). Posle 30 min doda se još natrijum-borohidrida (0,2 g, 5 mmoL). Natrijum-borohidrid se dodaje u malim porcijama sve dok tankoslojna hromatografija ne pokaže da je sav polazni materijal utrošen. Reakciona smeša se filtrira kroz sloj agensa za filtriranje CELITE, a filter-kolač ispire dihlorometanom sve dok filtrat ne postane bistar. Filtrat se koncentriše pod sniženim pritiskom, dajući oko 4,4 g rerc-butil 3-({3-amino-2-[bis(4-metoksibenzil)amino]-6-pentilpiridin-4-il}amino)propilkarbamata,

kao zeleno ulje.

Deo D

Rastvor materijala iz Dela C (oko 7,5 mmol) i karbonildiimidazola (1,8 g, 11 mmol) u THF (37 mL) zagreva se 1 h pod refluksom, ohladi na temperaturu okoline, pa koncentriše pod sniženim pritiskom, dajući sirovi proizvod. Ovaj materijal se prečisti automatizovanom fleš hromatografijom (kartridž 40+M, eluiranje sa 70% do 100% etilacetata u heksanima) dajući 3 g rerc-butil 3-{4-[bis(4-metoksibenzil)amino]-2-hidroksi-6-pentil-1H-imidazo[4,5-c}piridin-1-il}propilkarbamata, kao čvrstu supstancu.

Deo E

Rastvor materijala iz Dela D u trifluorosirćetnoj kiselini (12 mL) meša se 2 h na temperaturi okoline. Doda se voda (20 mL) pa se formira beli talog. Podesi se pH na oko 13, sa 50% natrijum-hidroksidom, a suspenzija se 96 h meša na temperaturi okoline. Talog se ukloni filtriranjem, a filter-kolač opere vodom. Filtrat se koncentriše pod sniženim pritiskom izazivajući stvaranje taloga. Ovaj materijal se 1 h suspenduje u hloroformu (100 mL). Talog se ukloni filtriranjem. Filtrat se koncentriše pod sniženim pritiskom, dajući sirovi proizvod kao mrku penu. Ova pena se prečisti automatizovanom fleš hromatografijom (kartridž 40+M, eluiranje sa 30% do 60% CMA u hloroformu), dajući 0,6 g 4-amino-1-(3-aminopropil)-6-pentil-1H-imidazo[4,5-c]piridin-2-ola, kao belu čvrstu supstancu nalik vosku.

Deo F

Doda se metansulfonilhlorid (0,12 g, 1,08 mmol) u suspenziju materijala iz Dela E (0,25 g, 0,90 mmol) u trietilaminu (0,31 mL) i dihlorometanu (5 mL). Dobijeni rastvor se 1 h meša na temperaturi okoline, a zatim raspodeli između dihlorometana (50 mL) i zasićenog vodenog rastvora amonijum-hlorida (50 mL). Organski sloj se osuši iznad natrijum-sulfata, filtrira i zatim koncentriše pod sniženim pritiskom, dajući sirovi proizvod kao čvrstu supstancu. Ovaj materijal se prečisti automatizovanom fleš hromatografijom (kartridž 25+M, eluiranje sa 0% do 10% metanola u dihlorometanu), posle čega sledi rekristalizacija iz smeše acetonitrila (15 mL) i etanola (2 mL), dajući 0,2 g A/-[3-(4-amino-2-hidroksi-6-pentil-1 H-imidazo[4,5-c}piridin-1 -il)propil]metansulfonamida, kao kristalnu supstancu sa temp. toplj. 174,0-176,0°C. Analiza, izračunato za C15H25N5O3S: C, 50,68; H, 7,09; N, 19,70. Nađeno. C, 50,7; H, 7,42; N, 19,85.

Primer 9

A/- f3-( 4- amino- 2- hidroksi- 6- pentil- 1/-/- imidazof4, 5- c) piirdin- 1- il) propil1-

/ V- cikloheksilurea

Doda se cikloheksilizocijanat (0,1 g, 0,8 mmol) u suspenziju 4-amino-1-(3-aminopropil)-6-pentil-1H-imidazo[4,5-c]piridin-2-ola (0,2 g, 0,7 mmol) u dihlorometanu (4 mL). Dobijeni rastvor se 2 h meša na temperaturi okoline, a zatim koncentriše pod sniženim pritiskom, dajući sirovi proizvod. Ovaj materijal se prečišćava automatizivanom fleš hromatografijom (kartridž 25+M, eluiranje sa 0% do 10% metanola u dihlorometanu), posle čega sledi rekristalizacija iz smeše acetonitrila (15 mL) i etanola (8 mL), dajući 0,2 g A/-[3-(4-amino-2-hidroksi-6-pentil-1 H-imidazo[4,5-c}piridin-1 -il)propil]-A/-cikloheksiluree, kao kristalnu supstancu, temp. toplj. 202,0-204,0°C. Analiza, izračunato za C21H34N6O2: C, 62,66; H, 8,51; N, 20,88. Nađeno: C, 62,55; H, 8,88; N, 20,86.

Primer 10

/ V- f3-( 4- amino- 2- hidroksi- 6- pentil- 1/-/- imidazor4. 5- c) piridin- 1- il) propinacetamid

U kapima se dodaje acetilhlorid (0,05 g, 0,60 mmol) u suspenziju 4-amino-1-(3-aminopropil)-6-pentil-1/-/-imidazo[4,5-c]piridin-2-ola (0,15 g, 0,54 mmol) u trietilaminu (0,19 mL, 1,5 mmol) i dihlorometanu (3 mL). Reakciona smeša se 2 h meša na temperaturi okoline, a zatim raspodeli između dihlorometana (50 mL) i zasićenog rastvora amonijum-hlorida (50 mL). Organski sloj se osuši iznad natrijum-sulfata, filtrira i zatim koncentriše pod sniženim pritiskom, dajući sirovi proizvod u obliku ulja. Ovaj materijal se prečisti automatizovanom fleš hromatografijom (kartridž 25+M, eluiranje sa 0% do 15% metanola u dihlorometanu), posle čega sledi rekristalizacija iz smeše acetonitrila (15 mL) i etanola (3 mL), dajući 0,1 g A/-[3-(4-amino-2-hidroksi-6-pentil-1H-imidazo[4,5-c]piridin-1-il)propil]acetamida kao kristalnu supstancu temp. toplj. 189,0-191,0°C. Analiza, izrač. za C16H25N5O2: C, 60,17; H, 7,89; N, 21,93. Nađeno: C,59,96; H, 7,95; N, 21,98.

Primer 11

4- amino- 6- pentil- 1-( piperidin- 4- ilmetil)- 1H- imidazof4, 5- clpiirdin- 2- ol

Deo A

Rastvor 4-(aminometil)piperidina (10 g, 87,6 mmol) u hloroformu (60 mL) ohladi se u kupatilu led/voda. U kapima se tokom 30 min dodaje rastvor di-terc-butil-dikarbonata (9,6 g, 43,8 mmol) u hloroformu (37 mL). Ukloni se rashladno kupatilo, a reakciona smeša se preko vikenda meša na temperaturi okoline. Reakcija se tretira dodavanjem vode (100 mL). Organski sloj se osuši iznad natrijum-sulfata, filtrira i zatim koncentriše pod sniženim pritiskom, dajući 9 gterc-butil 4-(aminometil)pipeirdin-1 -karboksilata.

Deo B

U kapima se dodaje rerc-butil 4-(aminometil)pipeirdin-1-karboksilat (2,2 g, 10,3 mmol) u rastvor 2,4-dihloro-3-nitro-6-pentilpiridina (3 g, 11,4 mmol) i trietilamina (1,7 g, 17,1 mmol) u DMF (57 mL). Reakciona smeša se 18 h meša na temperaturi okoline, a zatim tretira vodom (200 mL), pa ekstrahuje etilacetatom (2x50mL). Organske frakcije se kombinuju, operu rastvorom soli (50 mL), osuše iznad natrijum-sulfata, filtriraju i zatim koncentrišu pod sniženim pritiskom, dajući sirovi proizvod u obliku ulja. Ovaj materijal se prečisti automatizovanom fleš hromatografijom (kartridž 40+M, eluiranje sa 0% do 10% etilacetata u heksanima), dajući 2,9 g terc-butil 4-{[(2-hloro-3-nitro-6-pentilpiridin-4-il)amino]metil}pipeirdin-1-karboksilata.

DeoC

Rastvor materijala iz Dela B (2,9 g, 6,58 mmol), A/,A/-bis(4-metoksibenzil)amina (2,5 g, 9,87 mmol) i trietilamina (1 g, 9,87 mmol) u toluenu (66 mL), zagreva se 22 h pod refluksom, pa zatim koncentriše pod sniženim pritiskom, dajući oko 4,4 g rerc-butil 4-[({2-{bis(4-metoksibenzil)amino]-3-nitro-6-pentilpiridin-4-il}amino)metil]pipeirdin-1 -karboksilata.

Deo D

Čvrst natrijum-borohidrid (0,2 g, 5 mmol) se doda u jednoj porciji u rastvor nikal(ll)hlorid heksahidrata (0,78 g, 3,3 mmol) u metanolu (50 mL), pa se nastala suspenzija 15 min meša. Rastvor materijala iz Dela C (oko 6,6 mmol) u smeši

dihlorometana (24 mL) i metanola (60 mL) doda se jednoj porciji u ovu suspenziju. Doda se natrijum-borohidrat (0,25 g, 6,6 mmol). Posle 30 min doda se još natrijum-borohidrida (0,2 g, 5 mmol). Male porcije natrijum-borohidrida se dodaju sve dok analiza tankoslojnom hromatografijom ne pokaže da je sav polazni materijal utrošen. Reakciona smeša se filtrira kroz sloj agensa za filtriranje CELITE, a filter-kolač se ispire dihlorometanom sve dok filtrat ne bude bistar. Ovaj filtrat se koncentriše pod sniženim pritiskom. Ostatak se triturira dihlorometanom, a zatim filtrira kroz sloj agensa za filtriranje CELITE. Ovaj filtrat se koncentriše pod sniženim pritiskom, dajući oko 4,2 g ferc-butil 4-[({3-amino-2-[bis(4-metoksibenzil)amino]-6-pentilpiridin-4-il}amino)metil]piperidin-1-karboksilata, kao zeleno ulje.

Deo E

Rastvor materijala iz Dela D (oko 6,6 mmol) i karbonildiimdazol (1,6 g, 9,9 mmol) u THF (33 mL) zagreva se 1 h pod refluksom, ohladi na temperaturu okoline i zatim koncentriše pod sniženim pritiskom, dajući sirovi proizvod. Ovaj materijal se prečisti automatizovanom fleš hromatografijom (kartridž 40+M, eluiranje sa 60% do 100% etiacetata u heksanima), dajući 4 g fe/c-butil 4-({4-[bis(4-metoksibenzil)amino]-2-hidroksi-6-pentil-1/-/-imidazo[4,5-c}piridin-1-il}metil)piperidin-1-karboksilata, kao čvrstu supstancu.

Deo F

Rastvor materijala iz Dela E u trifluorosirćetnoj kiselini (15 mL) meša se 18 h na temperaturi okoline. Doda se voda, pa se podesi pH na oko 14, sa 50% natrijum-hidroksidom. Ova smeša se neutrališe (pH 7) sa 1 M hlorovodoničnom kiselinom. Dobijena suspenzija se 1 h meša. Talog se izdvoji filtriranjem, opere vodom i osuši. Ovaj materijal se prečisti automatizovanom fleš hromatografijom (kartridž 40+M, eluiranje sa 50% do 100% CMA u hloroformu), posle čega sledi rekristalizacija iz etanola (22 mL), dajući 1,2 g 4-amino-6-pentil-1-(piperidin-4-ilmetil)-1H-imidazo[4,5-c]piridin-2-ola, kao kristalnu supstancu, temp. toplj. 246,0-249,0°C. Analiza, izrač. za Ci/H^NsO: C, 64,32; H, 8,57; N, 22,06. Nađeno: C, 64,10; H, 8,62; N.21,87.

Primer 12

4- amino- 1 - ff 1 -( metilsulfonil) piperidin- 4Hllmetil}- 6- pentil-

1 H- imidazo[ 4, 5- clpiridin- 2- ol

U jednoj porciji doda se čvrst anhidrid metansulfonske kiseline (0,31 g, 1,78 mmol) u suspenziju 4-amino-6-<p>entil-1-(piperidin-4-ilmetil)-1H-imidazo[4,5-c]piridin-2-ola (0,47 g, 1,48 mmol) u dihlorometanu (6 mL). Ova reakciona smeša se 2 h meša na temperaturi okoline. Doda se još anhidrida metansulfonske kiseline (0,05 g). Reakciona smeša se meša još 30 min, a zatim tretira sa zasićenim rastvorom natrijum-karbonata (20 mL), pa se ostavi da se preko noći meša. Talog se izdvoji filtriranjem, opere vodom i zatim rekristališe iz etanola, dajući 0,4 g 4-amino-1-{[1-(metansulfonil)piperidin-4-il]metil}-6-pentil-1H-imidazo[4,5-c]piridin-2-ola, kao čvrstu supstancu, temp. toplj. 228,0-231,0°C. Analiza, izrač. za C18H29N5O3S: C, 54,66; H, 7,39; N, 17,71.

Nađeno: C, 54,45; H, 7,38; N, 17,65.

Primer 13

1-[( 1- acetilpiperidin- 4- inmetil]- 4- amino- 6- pentil- 1H- imidazor4. 5- clPiirdin- 2- ol

Doda se acetilhlorid (0,15 g, 1,91 mmol) u suspenziju 4-amino-6-pentil-1-(piperidin-4-ilmetil)-1H-imidazo[4,5-c]piridin-2-ola (0,55 g, 1,73 mmol) i trietilamina (0,44 g, 4,33 mmol) u dihlorometanu (9 mL). Reakciona smeša se meša 2 h na temperaturi okoline. Reakciona smeša se direktno prebaci na kartridž od silikagela i prečisti automatizovanom fleš hromatografijom (kartridž 40+M, eluiranje sa 0% do 15% metanola u dihlorometanu), dajući proizvod kao belu čvrstu supstancu. Ovaj materijal se rekristališe iz acetonitrila, dajući 0,23 g 1 -[(1 -acetilpiperidin-4-il)metil]-4-amino-6-pentil-1 H-imidazo[4,5-c]piirdin-2-ola,

kao kristalnu supstancu, temp. toplj. 228,0-231,0°C. Analiza, izrač. za C19H29N5O2: C, 63,48; H, 8,13; N, 19,48. Nađeno: C, 63,22; H, 8,21; N, 19,33.

Primer 14

4- amino- 1 -( 11 -( etilsulfoniQpiperidin- 4- inmetilV6- pentil-

1 /-/- imidazof4, 5- clPiridin- 2- ol

Doda se etansulfonilhlorid (0,15 g, 1,13 mmol) u suspenziju 4-amino-6-pentil-1-(piperidin-4-ilmetil)-1/-/-imidazo[4,5-c]piridin-2-ola (0,3 g, 0,94 mmol) i trietilamina (0,24 g, 2,36 mmol) u dihlorometanu (5 mL). Ova reakciona smeša se 2 h meša na temperaturi okoline. Reakciona smeša se zatim tretira metanolom, što vodi prelasku svih čvrstih supstanci u rastvor. Ovaj rastvor se direktno prebaci na kartridž od silikagela, pa prečisti automatizovanom fleš hromatografijom (kartridž 25+M, eluiranje sa 0% do 10% metanola u dihlorometanu), dajući 0,13 g proizvoda, kao belu čvrstu supstancu. Ovaj materijal se rekristališe iz etanola (7 mL), dajući 0,1 g 4-amino-1-[[1-(etilsulfonil)piperidin-4-il]metil-6-pentil-1H-imidazo[4,5-c]piridin-2-ola, kao kristalnu supstancu, temp. toplj. 222,0-225,0°C. Analiza, izrač. za C19H31N5O3S: C, 55,72; H, 7,63; N, 17,10. Nađeno: C, 55,91; H, 7,53; N, 17,04.

Primer 15

4- amino- 1 -([ 1 -( ciklopropilkarbonil) piperidin- 4- inmetilV6- pentil-1 H- imidazof4. 5- c] piridin- 2- ol

U kapima se dodaje ciklopropankarbonilhlorid (0,12 g, 1,13 mmol) u suspenziju 4-amino-6-pentil-1-(piperidin-4-ilmetil)-1/-/-imidazo[4,5-c]piirdin-2-ola (0,3 g, 0,94 mmol) i trietilamina (0,24 g, 2,36 mmol) u dihlorometanu (5 mL). Reakciona smeša se 1 h meša na temperaturi okoline. Reakciona smeša se tretira metanolom, što vodi prelasku svih čvrstih supstanci u rastvor. Ovaj rastvor se direktno prebaci na kartiridž od silikagela, pa prečisti automatizovanom fleš hromatografijom (kartridž 25+M, eluiranje sa 0% do 10% metanola u dihlorometanu), dajući 0,13 g proizvoda, kao belu čvrstu supstancu. Ovaj materijal se rekristališe iz etanola (7 mL), dajući 0,2 g 4-amin-1-{[1-(ciklopropilkarbonil)piperidin-4-il]metil}-6-pentil-1H-imidazo[4,5-c]piirdin-2-ola, kao kristalnu supstancu, temp. toplj. 205,0-207,0°C. Analiza, izrač. za C21H31N5O2: C, 65,43; H, 8,11; N, 18,17. Nađeno: C, 65,30; H, 8,03; N, 18,22.

Primer 16

4- amino- 1- f4-( metilsulfoninbutin- 6- pentil- 1Wmidazof4, 5- clPiirdin- 2- ol

Deo A

Doda se 4-(metilsulfonil)butan-1-amin (1,9 g materijala 50% čistoće) u rastvor 2,4-dihloro-3-nitro-6-pentilpiridina (1,5 g, 5,70 mmol) i trietilamina (1,4 g, 13,2 mmol) u DMF (29 mL). Reakciona smeša se 18 h meša na temperaturi okoline, a zatim raspodeli između etilacetata (50 mL) i vode (200 mL). Organski sloj se opere rastvorom soli (50 mL), osuši iznad natrijum-sulfata, filtrira i zatim koncentriše pod sniženim pritiskom, dajući sirovi proizvod, kao svetložuto ulje. Ovaj materijal se prečisti automatizovanom fleš hromatografijom (kartridž 40+M, eluiranje sa 30% do 80% etilacetata u heksanima), dajući 1,3 g 2-hloro-A/-[4-(metoksibenzil)butil]-3-nitro-6-pentilpiirdin-4-amina, kao žuto ulje.

Deo B

Rastvor materijala iz Dela A (1,3 g, 3,44 mmol), A/,A/-bis(4-metoksibenzen)amina (1,3 g, 5,16 mmol) i trietilamina (0,5 g, 5,16 mmol) u toluenu (34 mL) zagreva se 22 h pod refluksom, a zatim koncentriše pod sniženim pritiskom, dajući oko 2,1 g Ar<?>,/v^-bis(4-metoksibenzil)-A/<4->{4-(metilsulfonil)butil]-3-nitro-6-pentilpiridin-2,4-diamina.

DeoC

U jednoj porciji se doda natrijum-borohidrid (0,1 g, 2,6 mmol) u rastvor nikal(ll)hlorid heksahidrata (0,41 g, 1,7 mmol) u metanolu (30 mL), pa se nastala suspenzija 15 min meša. Ovoj suspenziji se u jednoj porciji doda rastvor materijala iz Dela B (oko 3,4 mmol) u smeši sa dihlorometanom (12 mL) i metanolom (27 mL). Doda se natrijum-borohidrid (0,13 g, 3,3 mmol). Posle 30 min doda se još natrijum-borohidrida (0,2 g, 5 mmol). Dodaje se natrijum-borohidrid u malim porcijama sve dok analiza tankoslojnom hromatografijom ne pokaže da je polazni materijal utrošen. Reakciona smeša se filtrira kroz sloj sredstvo za filtriranje CELITE, a filter-kolač ispire dihlorometanom sve dok isti ne bude bistar. Filtrat se koncentriše pod sniženim pritiskom. Ostatak se triturira dihlorometanom, a zatim filtrira kroz sloj agensa za filtriranje CELITE. Filtrat se koncentriše pod sniženim pritiskom, dajući oko 2 g A/<2>,A/<2->bis(metoksibenzil)-A/<4->

[4-(metilsulfonil)butil]-6-pentilpiridin-2,3,4-triamina, kao zeleno ulje.

Deo D

Rastvor materijala iz Dela C (oko 3,4 mmol) i karbonildiimidazola (0,84 g, 5,2 mmol) u THF (17 mL) zagreva se 1 h pod refluksom, ohladi na temperaturu okoline, pa koncentriše pod sniženim pritiskom, dajući sirovi proizvod. Ovaj materijal se prečisti automatizovanom fleš hromatografijom (kartridž 40+M, eluiranje sa 0% do 5% metanola u dihlorometanu), dajući ulje. Ovo ulje se prečisti automatizovanom fleš hromatografijom (kartridž 40+M, eluiranje sa 70% do 100% etilacetata u heksanima), dajući 1,6 g 4-[bis(4-metoksibenzil)amino]-1-[4-(metilsulfonil)butil[4-(metilsulfonil)butil]-6-pentil-1/-/-imidazo[4,5-c]piirdin-2-ola,

kao belu čvrstu supstancu.

Deo E

Rastvor materijala iz Dela D u trifluorosirćetnoj kiselini (7 mL) meša se 2 h na temperaturi okoline. Doda se voda (20 mL), a pH podesi na oko 12, sa 50% natrijum-hidroksidom. Dobijena suspenzija se meša 1 h. Talog se odvoji filtriranjem i opere vodom, dajući oko 1 g sirovog proizvoda kao čvrstu supstancu. Ovaj materijal se prečisti automatizovanom fleš hromatografijom (kartridž 40+M, eluiranje sa 0% do 100% metanola u dihlorometanu), posle čega sledi rekristalizacija iz acetonitrila, dajući 0,56 g 4-amino-1-[4-(metilsulfonil)butil]-6-pentil-1HH'midazo[4,5-c]piridin-2-ola, kao kristalnu supstancu, temp. toplj. 188,0-189,0°C. Analiza, izrač. za C16H26N4O3S: C, 54,21; H, 7,39; N, 15,81.

Nađeno: C, 54,08; H, 7,51; N, 15,77.

Primer 17

4- amino- 1- f2-( metilsulfonil) etill- 6- pentil- 1Wmidazof4, 5- clpiirdin- 2- ol

Naslovljeni 4-amino-1 -[2-(metilsulfonil)etil]-6-pentil-1 H-imidazo[4,5-c]piirdin-2-ol se dobija u skladu sa postupcima opisanim u Delovima A do E Primera 16, koristeći 2-(metilsulfonil)etan-1-amin umesto 4-{metilsulfonil)butan-1-amina u Delu A. Sirovi proizvod se prečisti automatizovanom fleš hromatografijom (kartridž 40+M, eluiranje sa 0% do 15% metanola u dihlorometanu), posle čega sledi rekristalizacija iz acetonitrila, dajući 0,65 g 4-amino-1 -[2-(metilsulfonil)etil]-6-pentil-1HHmidazo[4,5-c]piridin-2-ola, kao kristalnu supstancu, temp. toplj. 223,0-225,0°C. Analiza, izrač. za C14H22N4O3S: C, 51,51; H, 6,79; N, 17,16.

Nađeno: C, 51,80; H, 6,95; N, 17,20.

Primer 18

4- amino- 6-( 2- etoksietil)- 1- f4-( metilsulfonil) butin- 1H- imidazof4, 5- clpiirdin- 2- ol

Deo A

U rastvor 3-etoksipropionske kiseline (35,0 g, 296 mmol) i 1-(metilsulfonil)-benzotriazola (58,3 g, 296 mmol) u THF (400 mL) doda se trietilamin (57,7 mL, 414 mmol). Dobijeni rastvor se preko noći zagreva pod refluksom, u atmosferi azota. Sledećeg jutra rastvarači se uklone na rotacionom uparivaču, a ostatak raspodeli između CH2CI2i vodenog rastvora 1M HCI. Vodena faza se ekstrahuje sa CH2CI2(2*). Kombinovani organski slojevi se operu rastvorom soli, osuše iznad MgS04, a zatim filtriraju kroz sloj silikagela, pa eluiraju sa 1L 2% MeOH/CH2CI2. Uklanjanje rastvarača pomoću rotacionog uparivača daje oko 65 g 1-(3-etoksipropanoil)-1/-/-1,2,3-benzotriazola, kao bistro, svetložuto ulje, koje očvrsne pri stajanju. Analiza pomoću<1>H NMR je otkrila da je proizvod dovoljno čist da se može koristiti dalje bez prečišćavanja.

Deo B

U balon okruglog dna od 1 L stavi se natrijum-hidrid (11,7 g, 60% disperzija u ulju, 293 mmol). Ovaj natrijum-hidrid se opere heksanima (2*), a zatim se u balon doda THF (300 mL). Kroz levak za ukapavanje, u atmosferi azota, u kapima se dodaje rastvor etilacetoacetata (34,6 g, 266 mmol) u THF (100 mL). Stvara se gust beli talog. Posle 1 h mešanja kroz levak za ukapavanje se dodaje rastvor 1-(3-etoksipropanoil)-1/-/-1,2,3-benzotriazola (58,3 g, 266 mmol) u THF (100 mL). Rastvor postane homogen, a zatim je moguće i da bude zamućen žutom smešom. Ova smeša se ostavi da se preko noći meša na sobnoj temperaturi u atmosferi azota. Sledećeg jutra doda se rastvor amonijum-hlorida (47,0 g, 878 mmol) i amonijum-hidroksida (11,2 mL) u dejonizovanoj vodi (50 mL), pa se dobijeni rastvor 2 h zagreva pod refluksom. Isparljivi rastvarači se uklone na rotacionom uparivaču, a preostali vodeni sloj se zatim ekstrahuje sa EtOAc (4x200mL), pa se kombinovani organski slojevi operu rastvorom soli, osuše iznad MgS04, filtriraju i koncentrišu do žutog ulja. Ovaj meterijal se prečisti hromatografijom, usisavanjem kroz filter od silikagela i eluira sa 3/1 heksan/EtOAc, dajući 40,2 g (prinos 80%) etil-5-etoksi-3-oksopentanoata, kao žuto ulje. Analiza pomoću<1>H NMR pokazuje da je materijal dovoljno čist da se može dalje koristiti.

DeoC

U rastvor etil-5-etoksi-3-oksopentanoata (40,2 g, 214 mmol) u metanolu (80 mL) se doda amonijum-acetat (82,3 g, 1,07 mol). Nastali rastvor se ostavi da se 72 h meša na sobnoj temperaturi. Zatim se metanol ukloni na rotacionom uparivaču, a ostatku se doda hloroform. Nastali beli talog se ukloni filtriranjem kroz stakleni levak sa fritom, a filtrat opere vodom (2*) i rastvorom soli (1x), zatim osuši iznad MgS04, filtrira i koncentriše, dajući 41 g etil-3-amino-5-etoksipent-2-enoata, kao žuto ulje. Analiza ovog materijala pomoću<1>H NMR pokazuje da je materijal dovoljno čist da se može koristiti bez daljeg prečišćavanja.

Deo D

Rastvor etil-3-amino-5-etoksipent-2-enoata (40,1 g, 214 mmol) i piridina (20,3 g, 257 mmol) u THF (400 mL) ohladi se u kupatilu sa ledom, pa se u atmosferi azota, kroz levak za ukapavanje, u kapima dodaje rastvor metilmalonilhlorida (32,2 g, 236 mmol) u THF (100 mL). Po završetku dodavanja dobijena smeša se zagreje na sobnu temperaturu, pa se ostavi da se preko nići meša u atmosferi azota. Sledećeg jutra smeša se razblaži vodom i ekstrahuje sa EtOAc (3x200mL). Kombinovani organski slojevi se operu rastvorom soli, osuše iznad MgSCU, filtriraju i koncentrišu, dajući oko 62 g etil 5-etoksi-3-[(3-metoksi-3-oksopropanoil)amino]pent-2-enoata, kao žuto ulje. Analiza ovog materijala pomoću<1>H NMR ukazuje na željeni proizvod, zajedno sa neidentifikovanim nečistoćama. Ovaj materijal se koristi bez daljeg prečišćavanja.

Deo E

U balon okruglog dna od 1 L stavi se natrijum-hidrid (17,1 g, 60% disperzija u ulju, 428 mmol). Ovaj natrijum-hidrid se ispere heksanima (2x), a zatim se u balon doda THF (400 mL). Kroz levak za ukapavanje, u atmosferi azota, u kapima se dodaje rastvor 5-etoksi-3-{(3-metoksi-3-oksopropanoil)amino]pent-2-enoata (61,5 g, 214 mmol) u THF (150 mL). Opaža se izdvajanje vodonika, nakon čega smeša postane gusti gel. Doda se još THF (100 mL), pa se reakciona smeša 4 h zagreva pod refluksom, u atmosferi kiseonika. Reakcija se zatim ohladi na sobnu temperaturu, pa tretira pažljivim dodavanjem metanola. Smeša se zatim razblaži vodom, a pH podesi na oko 4, dodavanjem 1M vodene HCI. Ova smeša se ekstrahuje dihlorometanom (4x200 mL), a kombinovani organski slojevi isperu rastvorom soli, osuše iznad MgS04, filtriraju i koncentrišu, dajući žutu čvrstu supstancu. Ovaj materijal se tretira sa 1/1 heksan/EtOAc, dajući 23,4 g (prinos 43%) etil 2-(2-etoksietil)-4-hidroksi-6-okso-1,6-dihidropiridin-3-karboksilata, kao svetložuto ulje. Čistoća je određena pomoću 1H NMR.

Deo F

Materijal iz Dela E (23,4 g, 91,7 mmol) se rastvori u 70 mL 3M HCI u vodi, a dobijeni rastvor se 24 h zagreva pod refluksom. Posle hlađenja na sobnu temperaturu, podesi se pH rastvora na 7, dodavanjem amonijum-hidroksida. Voda se ukloni na rotacionom uparivaču, a ostatku se doda metanol. Smeša se filtrira kroz sloj agensa za filtriranje CELITE, a rastvarači uklone na rotacionom uparivaču. Ostatak se adsorbuje na silikagelu, pa stavi na vrh kratkog sloja silikagela. Željeni proizvod se ispire kroz ovu kolonu, menjajući eluent od 10-30% MeOH u CH2CI2. Ovako se dobije 2,70 g (prinos 16%) 6-(2-etoksietil)piridin-2,4-diola, kao svetložutu čvrstu supstancu. Čistoća je određena pomoću 1H NMR.

Deo G

Materijal iz Dela F (2,70 g, 14,7 mmol) se rastvori u sirćetnoj kiselini (10 mL), pa se kroz špric dodaje azotna kiselina (1,4 mL, 22,1 mmol). Nastali taman rastvor se 2 h zagreva na 85°C u uljanom kupatilu, a za to vreme boja postane svetložuto-zelena. Posle hlađenja na sobnu temperaturu ovom rastvoru se doda toluen (15 mL), pa se rastvarači uklone na rotacionom uparivaču. Ostatak se rastvori u MeOH, pa se pH podesi na 7-8, dodavanjem amonijum-hidroksida. Ovom rastvoru se doda silikagel, a rastvarači uklone na rotacionom uparivaču. Silikagel, koji sadrži adsorbovani proizvod se prebaci u kolonu sa silikagelom, a proizvod se eluira pomoću sistema rastvarača od 3/1 do 1/1 CH2Cl2/MeOH. Ovo daje 1,98 g (prinos 58%) 6-(2-etoksietil)-3-nitropiridin-2,4-diola, kao žutu čvrstu supstancu. Čistoća je određena pomoću LC-MS (229 = M+H) i pomoću 1H NMR.

Deo H

Rastvori se 6-(2-etoksietil)-3-nitropiridin-2,4-diol (2,42 g, 10,6 mmol) u POCI3(36,0 mL, 386 mmol), a dobijeni žuti rastvor se zagreva na 80°C, u uljanom kupatilu. Posle nekoliko sati rastvor se polako promeni po boji u taman. Glavnina POCI3se ukloni na rotacionom uparivaču, a ostatak tretira pažljivim dodavanjem vode. Podesi se pH na 9, dodavanjem Na2C03, a smeša se zatim ekstrahuje sa CH2CI2(3x50 mL). Kombinovani organski slojevi se operu rastvorom soli, osuše iznad MgS04, filtriraju i koncentrišu do tamnog ulja. Prečišćavanje fleš hromatografijom na silikagelu (eluent je 4/1 heksan/EtOAc), daje 1,23 g (prinos 44%) 2,4-dihloro-6-(2-etoksietil)-3-nitropiridina, kao malo tamnije ulje, koje je prema<1>H NMR analizi bilo sasvim čisto.

Deo I

Materijal iz Dela H (1,23 g, 4,64 mmol) se rastvori u CH2CI2(100 mL), pa se dodaju 4-(metilsulfonil)butan-1-amin (1,54 g, 10,2 mmol) i trietilamin (1,62 mL, 11,6 mmol). Dobijeni rastvor se u atmosferi azota ostavi da se preko noći meša na sobnoj temperaturi. Sledećeg jutra ovaj rastvor se opere zasićenim NaHC03u vodi i rastvorom soli, zatim osuši iznad MgS04, filtrira i koncentriše do žutog ulja. Prečišćavanje fleš hromatografijom na silikagelu (eluiranje u skokovima od 2-3% MeOH u CH2CI2) daje 1,13 g (prinos 64%) 2-hloro-6-(2-etoksietil)-W-[4-(metilsulfonil)butil]-3-nitropiridin-4-amina, kao gusto žuto ulje, koje je prema<1>H NMR analizi bilo čisto.

Deo J

Materijal iz Dela I (1,13 g, 2,97 mmol) se rastvori u toluenu (60 mL), pa se dodaju trietilamin (0,62 mL, 4,5 mmol) i di-para-metoksibenzilamin (1,15 g, 4,46 mmol). Ovaj rastvor se preko noći zagreva pod refluksom, u atmosferi azota. Sledećeg jutra rastvarači se uklone na rotacionom uparivaču, a ostatak se raspodeli između CH2CI2i zasićenog NaHC03u vodi. Organska faza se osuši iznad MgS04, filtrira i koncentriše do oranž ulja. Prečišćavanje fleš hromatografijom na silikagelu (eluent 2% MeOH u CH2CI2) daje 820 mg (prinos 46%) 6-(2-etoksietil)-A/<2>,A/<2->bis(4-metoksibenzil)-Ar<4->[4-(metilsulfonil)butill-3-nitropiridin-2,4-diamina,

kao gusto oranž ulje, koje je prema 1H NMR analizi bilo čisto.

Deo K

U rastvor materijala iz Dela J (820 mg, 1,37 mmol) u smeši 2:1 CH2CI2/MeOH (50 mL) doda se nikal(ll)hlorid heksahidrat (1662 mg, 0,68 mmol) i NaBH4(93 mg, 2,5 mmol). Ovaj rastvor odmah postane cm, uz malo penušanja. Posle 1 h, rastvor ove reakcije se filtrira kroz agens za filtriranje CELITE, a filter-kolač se opere sa još CH2CI2. Fultrat se zatim opere zasićenim NaHC03u vodi i rastvorom soli, osuši iznad MgS04, filtrira i koncentriše, dajući 760 mg (prinos 97%) 6-(2-etoksietil)-A/2,/\/2-bis(4-metoksibenzil)-A/4-[4-(metilsulfonil)butil]piridin-2,3,4-triamina, kao bistro, bezbojno ulje, za koje je 1H NMR analiza pokazala da je dovoljno čisto da se koristi bez daljeg prečišćavanja.

Deo L

U rastvor materijala iz Dela K (760 mg, 1,33 mmol) u THF (50 mL) doda seN, N-karbonildiimidazol (324 mg, 2,00 mmol). Dobijeni tamnozeleni rastvor se preko noći zagreva pod refluksom, u atmosferi azota. Sledećeg jutra rastvarači se uklone na rotacionom uparivaču, a ostatak prečisti fleš hromatografijom na silikagelu (eluent 2% MeOH u CH2CI2), dajući 720 mg (prinos 91%) 4-[bis(4-metoksibenzil)amino]-6-(2-etoksietil)-1-{4-(metilsulfonil)butil]-1H-imidazo[4,5-c]piridin-2-ola, kao gusto žuto ulje, koje očvrsne pri stajanju.<1>H NMR analiza je ukazala da je ovaj proizvod veoma čist.

Deo M

Materijal iz Dela L (720 mg, 1,21 mmol) se rastvori u TFA (15 mL), a nastali tamnoljubičasti rastvor se preko noći meša na sobnoj temperaturi. Sledećeg jutra TFA se ukloni na rotacionom uparivaču, a ostatak razblaži dejonizovanom vodom. Podesi se pH na 8-9, dodavanjem Na2C03, pa se taj rastvor ekstrahuje sa CH2CI2(2x50 mL) i smešom 3:1 CH2CI2/Me0H (60 mL). Kombinovani organski slojevi se operu rastvorom soli, osuše iznad MgS04, filtriraju i koncentrišu do tamne čvrste supstance. Prečišćavanje fleš hromatografijom na silikagelu (eluent od 4-10% MeOH u CH2CI2) daje 250 mg (prinos 58%) 4-amino-6-(2-etoksietil)-1 -{4-(metilsulfonil)butil]-1 H-imidazo[4,5-c]piridin-2-ola, kao belu čvrstu supstancu, temp. toplj. 203-206°C.<1>H NMR (300 MHz, cfe-DMSO) 5 10,2 (s, 1H), 6,50 (s, 1H), 5,61 (s, 2H), 3,73 (m, 2H), 3,63 (t, J=7,2 Hz, 2H), 3,42 (q, J=7,0Hz, 2H), 3,33 (s, 3H), 3,16 (m, 2H), 2,93 (s, 3H), 2,74 (t, J=7,2Hz, 2H), 1,71 (m, 4H), 1,09 (t, J=7,0 Hz, 3H). MS m/z 357 (M+H<+>); Analiza, izrač. za C15H24N4O4S: C, 50,54; H, 6,79; N, 15,72. Nađeno: C, 50,47; H, 6,68; N, 15,57.

Primer 19

4- amino- 1-( f3-( 4- fluorofeninizoksazol- 5- inmetilV6, 7- climetil-1 H- imidazof4. 5- clDiridin- 2- ol

Deo A

U rastvor 2-hloro-5,6-dimetil-3-nitro-/\/-prop-2-inilpiridin-4-amina (10,0 g, 41,7 mmol), videti međunarodnu publikaciju VVO2006/065280 (Moser et al ), Primer 18, u toluenu (200 mL) dodaju se di-pa/a-metoksibenzamin (16,1 g, 62,6 mmol) i trietilamin (8,7 mL, 62,6 mmol). Nastali rastvor se 58 h zagreva pod refluksom. Posle hlađenja rastvarači se uklone na rotacionom uparivaču, a ostatak raspodeli između CH2CI2i zasićenog NaHCCbu vodi. Vodena faza se ekstrahuje sa CH2CI2(3x100 mL), a kombinovani organski ekstrakti se operu rastvorom soli, osuše iznad MgS04, filtriraju i koncentrišu, dajući voštanu crvenu supstancu. Prečišćavanje hromatografijom na silikagelu, usisavanjem kroz filter (eluent 3/1 heksan/EtOAc) daje 18,5 g (prinos 96%) /v2,A/<2->bis(4-metoksibenzil)-5,6-dimetil-3-nitro-/v4-prop-2-inilpiridin-2,4-diamina, kao svetlooranž čvrstu supstancu, koja je prema 1H NMR analizi bila sasvim čista.

Deo B

Rastvori se A/2,A/2-bis(4-metoksibenzil)-5,6-dimetil-3-nitro-A/4-prop-2-inilpiridin-2,4-diamin (11,5 g, 25,0 mmol) u smeši 1:1 EtOH/CH3CN (300 mL), pa se doda rastvor natrijum-ditionata (21,7 g, 125 mmol) u dejonizovanoj vodi (100 mL). Odmah se stvara talog, a nastala smeša se ostavi da se 45 min meša na sobnoj temperaturi. Talog se zatim ukloni filtriranjem kroz sloj agensa za filtriranje CELITE, a filter-kolač se opere sa CH2CI2. Isparijivi rastvarači se uklone na rotacionom uparivaču, a zaostali ostatak se raspodeli između zasićenog NaHC03u vodi i EtOAc. Vodena faza se ekstrahuje sa još EtOAc (3x100 mL), a kombinovani organski slojevi se operu rastvorom soli, osuše iznad MgSCM, filtriraju i koncentrišu, dajući 7,13 g (prinos 66%) A/<2>,A/<2->bis(4-metoksibenzil)-5,6-dimetil-3-nitro-/v4-prop-2-inilpiridin-2,3,4-triamina, kao žutu čvrstu supstancu. Analiza<1>H NMR je pokazala da je ovaj proizvod dovoljno čist, tako da se može koristiti dalje bez prečišćavanja.

DeoC

U rastvor materijala iz Dela B (7,13 g, 16,6 mmol) u THF (100 mL), doda seN, N-karbonildiimidazol (4,03 g, 24,8 mmol). Dobijeni rastvor se 24 h zagreva pod refluksom, u atmosferi azota. Posle hlađenja rastvarči se uklone na rotacionom uparivaču, a ostatak se raspodeli između CH2CI2i 1M HCI u vodi. Organska faza se zatim opere rastvorom soli, osuši iznad MgS04, filtrira i koncentriše do oranž čvrste supstance. Početno prečišćavanje hromatografijom na silikagelu, usisavanjem kroz filter (eluent 1/a EtOAc/C^Cb) uklanja nepolame nečistoće, a naknadna kristalizacija iz EtOAc daje 1,5 g 4-[bis(4-metoksibenzil)amino]-6,7-dimetil-1-prop-2-inil-1/-/-imidazo[4,5-c]piridin-2-ola, kao belu kristalnu supstancu, zajedno sa još 5 g materijala koji zahteva dalje prečišćavanje.

Deo D

Rastvor 4-fluorobenzaldehid oksima (0,97 g, 7,0 mmol), videti međunarodnu publikaciju VVO2006/065280 (Moser et al.) Primer 11, u DMF (14 mL) ohladi se u kupatilu led/voda. U jednoj porciji se doda A/-hlorosukcinimid (0,93 g, 7,0 mmol). Ukloni se rashladno kupatilo, rastvor 2 h meša na temperaturi okoline, pa se raspodeli između etilacetata (50 mL) i vode (50 mL). Razdvoje se slojevi, a vodeni sloj ekstrahuje etilacetatom (2x50mL). Kombinovani organski slojevi se operu rastvorom soli (50 mL), osuše iznad natrijum-sulfata, filtriraju i koncentrišu pod sniženim pritiskom, dajući oko 1,2 g 4-fluoro-A/-hidroksibenzen-karboksiimidoil hlorid, kao svetio žutu čvrstu supstancu.

Deo E

Suspenzija materijala iz Dela D (oko 7 mmol) u hloroformu (23 mL) ohladi se u kupatilu led/voda. Doda se čvrst 4-[bis(4-metoksibenzil)amino]-6,7-dimetil-1-prop-2-inil-1H-imidazo[,5-c]piirdin-2-ol (1,3 g, 2,8 mmol), a zatimm trietilamin (1,5 mL, 10,5 mmol). Ukloni se rashladno kupatilo, a suspenzija se 18 h meša na temperaturi okoline, pri čemu se dobije rastvor. Reakcija se tretira zasićenim vodenim rastvorom amonijum-hlorida (30 mL). Organski sloj se osuši iznad natrijum-sulfata, filtrira i koncentriše pod sniženim pritiskom, dajući ulje. Ovaj materijal se prečisti automatizovanom fleš hromatografijom (kartridž, 40+M, eluiranje sa 20 do 60% etilacetatom u heksanima), dajući 0,84 g 4-[bis(4-metoksibenzil)amino]-1 -{[3-(4-fluorofenil)izoksazol-5-il]metil}-6,7-dimetil-1 H-imidazo[4,5-c]piridin-2-ola.

Deo F

Rastvor materijala iz Dela E u trifluorosirćetnoj kiselini (4 mL) meša se 2 h na temperaturi okoline. Reakcija se tretira vodom (20 mL), pa se stvori beli talog. Ovoj suspenziji podesi se pH na oko 13, sa 50% natrijum-hidroksidom u vodi. Smeša se 1 h meša. Talog se izdvoji filtriranjem, opere vodom, a zatim prečisti automatizovanom fleš hromatografijom (kartridž 40+M, eluiranje sa 0 do 15% metanolom u dihlorometanu), dajući čvrstu supstancu. Ova supstanca se kombinuje sa etanolom (60 mL), pa zagreva pod refluksom. Smeša se ostavi da se ohladi. Talog se izdvoji filtriranjem, opere etanolom, a zatim osuši pod vakuumom na 65°C, dajući 0,3 g 4-amino-1-{[3-(4-fluorofenil)izoksazol-5-il]metil}-6,7-dimetil-1-imidazo[4,5-c]piirdin-2-ola, kao kristalnu supstancu, temp. toplj. 250,0°C. Analiza, izrač. za C18H16FN502: C, 61,18; H, 4,56; N, 19,82. Nađeno: C, 60,99; H, 4,62; N, 19,55.

Primer 20

4- amino- 6. 7- dimetil- 1 - f( 3- metilizoksazol- 5- il) metil1-

1 H- imidazof4, 5- clpiridin- 2- ol

Deo A

Rastvor acetaldoksima (0,43 g, 7,4 mmol) i /V-hlorosukcinimida (0,98 g, 7,4 mmol) u DMF (22 mL) zagreva se 2 h na 50°C. Reakciona smeša se ostavi da se ohladi na temperaturu okoline, a zatim se tretira vodom (150 mL), pa ekstrahuje etilacetatom (2x50 mL). Kombinovane organske frakcije se operu rastvorom soli (50 mL), osuše iznad natrijum-sulfata, filtriraju i zatim koncentrišu pod sniženim pritiskom, dajući 0,45 g A/-hidroksietanimidoil hlorida, kao bistro ulje.

Deo B

Rastvor materijala iz Dela A (4,8 mmol) u dihlorometanu (25 mL) ohladi se u kupatilu led/voda. Doda se čvrst 4-{bis(4-metoksibenzil)amino]-6,7-dimetil-1-prop-2-inil-1H-imidazo[4,5-c]pirdin-2-ol (1,8 g, 3,9 mmol), a zatim trietilamin (0,82 mL, 5,9 mmol). Ukloni se rashladno kupatilo. Reakcija se meša 68 h na temperaturi okoline, a zatim koncentriše pod sniženim pritiskom, dajući sirov proizvod kao ulje. Ovaj materijal se prečisti automatizovanom fleš hromatografijom (kartridž 40+M, eluiranje sa 0% do 5% metanola u dihlorometanu), dajući 0,58 g 4-[bis(4-metoksibenzil)amino]-6,7-dimetil-1-[(3-metilizoksazol-5-il)metil]-1H-izoksazo[4,5-c]piridin-2-ola, kao belu čvrstu supstancu.

Deo C

Rastvor materijala iz Dela B u trifluorosirćetnoj kiselini (3 mL) meša se 18 h na temperaturi okoline. Reakcija se tretira vodom (20 mL). Podesi se pH na oko 14, dodavanjem 50% natrijum-hidroksida u vodi, a zatim se smeša neutrališe (pH 7) sa 1 M hlorovodoničnom kiselinom. Nastala suspenzija se meša 1 h. Talog se izdvoji filtriranjem, opere vodom i osuši. Ovaj materijal se prečisti automatizovanom fleš hromatografijom (kartridž 25+M, eluiranje sa 50% do 100% CMA u hloroformu), posle čega sledi rekristalizacija iz metanola, dajući 0,13 g 4-amino-6,7-dimetil-1 -[(3-metilizoksazol-5-il)metil]-1 /-/-imidazo[4,5-c]piridin-2-ola, kao kristalnu supstancu, sa temp. toplj. >300°C. Analiza, izrač, za Ci3Hi5N502: C, 57,13; H, 5,53; M, 25,63. Nađeno: C, 57,15; H, 5,75; N, 25,81.

Primer 21

4- amino- 6- pentil- 1 - U 1 S)- 1 - feniletill- 1 H- imidazof4, 5- clpiirdin- 2- ol

Deo A

Rastvor 2,4-dihloro-3-nitro-6-pentilpiridina (1,11 g, 4,22 mmol) u 10 mLN, N-dimetilformamida tretira se sa trietilaminom (1,17 mL, 8,44 mmol) i (D)-(+)-fenetilaminom (536 mg, 4,22 mmol). Posle 6 h mešanja na sobnoj temperaturi reakciona smeša se 1 h zagreva na 40°C, a zatim koncentriše pod sniženim pritiskom. Ostatak se rastvori u 50 mL etilacetata, pa opere redom vodom (3*) i rastvorom soli. Organska faza se osuši iznad natrijum-sulfata, filtrira i koncentriše, dajući žuto ulje. Hromatografija na koloni (Si02, 3-15% metil-te/c-butiletar (MTBE)/heksani) daje 2-hloro-3-nitro-6-pentil-/V-[(1S)-1-feniletil]piridin-4-amin (715 mg), kao žuti sirup.

Deo B

Rastvor 2-hloro-3-nitro-6-pentil-/v-[(1 S)-1 -feniletiljpiridin^t-amina (715 mg, 2,05 mmol) u 20 mL toluena se tretira trietilaminom (0,57 mL, 4,1 mmol) i di-p-metoksibenzilamino (581 mg, 2,26 mmol), pa se smeša preko noći zagreva pod refluksom. Reakciona smeša se koncentriše pod sniženim pritiskom, a ostatak rastvori u 50 mL etilacetata i opere redom, sa vodom i rastvorom soli. Organska faza se osuši iznad natrijum-sulfata, filtrira i koncentriše, dajući mrko ulje. Hromatografija na koloni (Si02, 3-15% MTBE/heksani) daje A/<2>,A/<2->bis(4-metoksibenziO-S-nitro-e-pentil-A^-KISJ-l-feniletiljpiridin^^-diamin (1,10 g), kao tamnožuti sirup.

Deo C

Mešani rastvor Ni(ll)hlorid heksahidrata (230 mg) u 10 mL metanola tretira se sa NaBH4(74 mg). Zatim se u ovaj mešani rastvor doda rastvor ^,^^(8(4-metoksibenzil)-3-nitro-6-pentil-A^-[(1S)-1-feniletil]piridin-2,4-diamina (1,10 g, 1,94 mmol) u 10 mL smeše 1:1 metanol/CH2Cl2. Zatim se tokom 30 min, sve dok se reakciona smeša ne preobrati iz žuto-mrke u bistru, dodaje u porcijama od 20 mg NaBH4(oko 8). Tankoslojna hromatografija pokazuje da je polazni materijal potpuno utrošen. Reakciona smeša se zatim filtrira kroz sloj agensa za filtriranje CELITE. Filter-kolač se opere sa još CH2CI2, a kombinovani firtrati se koncentrišu pod sniženim pritiskom. Dobijeni materijal se zatim filtrira kroz kratku kolonu sa Si02, pa eluira sa 5-10% smešom metanol/CHCb, dajući ^,^4)15(4-metoksibenzilJ-e-pentjl-A^-KISJ-l-feniletilJpiirdin^.S^-triamin (979 mg), kao svetlomrku čvrstu supstancu.

Deo D

Rastvor A/2, A/2-bis(4-metoksibenzil)-6-pentil-A/4-I(1 S)-1 -feniletiljpiridin-2,3,4-triamina (979 mg, 1,82 mmol) u 10 mL THF tretira se sa karbonildiimidazolom (590 mg, 3,64 mmol), pa se smeša zagreva pod refluksom. Posle 90 min reakciona smeša se tretira sa još jednom porcijom karbonildiimidazola (200 mg), a sa zagrevanjem se nastavi još 1 h. Reakciona smeša se ohladi, pa tretira sa 10 mL vode. Posle 10 min mešanja reakciona smeša se razblaži sa 30 mL etilacetata. Slojevi se razdvoje, a organski sloj opere redom, sa vodom i rastvorom soli. Organska faza se osuši iznad natrijum-sulfata, filtrira i koncentriše, dajući purpurno ulje. Hromatografija na koloni (Si02, eluiranje sa 0-5% metanolom u CH2Cb), daje 4-[bis(4-metoksibenzil)amino]-6-pentil-1-[(1S)-1-feniletil]-1H-imidazo[4,5-cjpiirdin-2-ol (977 mg), kao purpuran sirup.

Deo E

Rastvor 4-[bis(4-metoksibenzil)amino]-6-pentil-1 -[(1 S)-1 -feniletil]-1 H-imidazo[4,5-c]piridin-2-ola (977 mg, 1,73 mmol) u 10 mL trifluorosirćetne kiseline (TFA) meša se preko noći. Reakciona smeša se zatim koncentriše pod sniženim pritiskom, a dobijeni ostatak se raspodeli između razblaženog NH4OH i CH2CI2. Slojevi se razdvoje, a vodena faza ekstrahuje sa još dve porcije CH2CI2. Kombinovane organske faze se osuše iznad natrijum-sulfata, filtriraju i koncentrišu pod sniženim pritiskom. Hromatografija na koloni (Si02, 10-35% CMA/CHCI3) daje naslovljeno jedinjenje, koje se dalje prečisti kristalizacijom iz 10 mL acetonitrila. Kristali se izoluju filtriranjem, pa suše pod visokim vakuumom, dajući 4-amino]-6-pentil-1-[(1S)-1-feniletil]-1/-/-imidazo[4,5-c]piridin-2-ol, (340 mg) kao ružočaste kristale, temp. toplj. 146,7-147,7°C.<1>H NMR (500 MHz, CDCI3) 5 10,90 (brs, 1H), 7,22-7,39 (m, 5H), 6,02 (s, 1H), 5,74 (q, J=7,2 Hz, 1H), 4,92 (s, 2H), 2,48 (t, J=7,7 Hz, 2H), 1,89 (d, J=7,2 Hz, 1H), 1,53 (m, 2H), 1,17-1,29 (m, 4H), 0,84 (t, J=7,1 Hz, 3H);<13>C NMR (125 MHz, CDCb) 5 154,9, 154,0, 142,7, 139,4, 136,0, 128,7, 127,7, 126,4, 108,4, 96,5, 51,0, 38,4, 31,5, 29,8, 22,5, 17,8,14,0; MSm/ z325 (M+H)<+>. Analiza, izrač. za Ci9H24N40: C, 70,34; H, 7,46; N, 17,27. Nađeno: C, 70,30; H, 7,51; N, 17,22. Optička rotacija [a]=-58,6 (c=1,33 mg/mL,CH2CI2).

Primer 22

4- amino- 6- pentil- 1 - U1 f?)- 1 - feniletilU H- imidazof4, 5- clpiirdin- 2- ol

Naslovljeni 4-amino-6-pentil-1 -[(1 R)-1 -feniletil]1 H-imidazo[4,5-c]piirdin-2-ol se dobija u skladu sa postupcima opisanim u Delovima A do E Primera 21, koristeći (L)-(-)fenetilamin umesto (D)-(+)fenetilamina u Delu A. Temp. toplj. 147,1-148,0°C; Analiza, izrač. za Ci9H24N40: C, 70,34; H, 7,46; N, 17,27. Nađeno: C, 70,41; H, 7,51; N, 17,40. Optička rotacija [a]=+61,5 (c=1,82 mg/mL,CH2CI2).

Primer 23

4- amino- 1 - benzil- 6- butoksi- 1 H- imidazof4, 5- clPiridin- 2- ol

Deo A

Pažljivo se dodaje 4-amino-2,6-dihloropiridin (1,30 g, 7,98 mmol) u 6,5 mL koncentrovane sumporne kiseline. Smeša se ohladi u kupatilu led/voda, pa se kroz pipetu, u kapima dodaje 2,6 mL pušeće azotne kiseline. Rastvor se zagreje na sobnu temperaturu, pa se meša 1 h, a zatim prespe preko 26 g tucanog leda, što izazove stvaranje belog taloga. Ova smeša se preko noći drži na -10°C. Beli talog se sakupi filtriranjem na Bihnerovom levku, opere ledenom vodom i osuši pod vakuumom, dajući 1,66 g 2,6-dihloro-4-nitraminopiridina, koji se prenosi dalje bez dodatnog prečišćavanja.

Deo B

Doda se 2,6-dihloro-4-nitraminopiridin (1,66 g, 7,98 mmol) u 11 mL koncentrovane sumporne kiseline, pa se dobijeni rastvor 30 min zagreva na kupatilu sa vodenom parom. Posle hlađenja na sobnu temperaturu ovaj rastvor se prespe preko 28 g tucanog leda, što dovodi do stvaranja tamnog taloga. Smeša se ohladi u kupatilu sa ledom, pa se dodaje koncentrovani amonijum-hidroksid dok se ne dostigne pH 7. Nastala gusta suspenzija se drži preko noći na -10°C. Talog se sakupi filtriranjem kroz Bihnerov levak, opere ledenom vodom i suši pod vakuumom, dajući 4-amino-2,6-dihloro-3-nitropiridin (1,30 g, prinos 78%), kao svetio mrku čvrstu supstancu.

DeoC

Rastvor 4-amino-2,6-dihloro-3-nitropiridina (1,08 g, 5,19 mmol) iz Dela B i trietilamin (1,09 g, 7,79 mmol) u dihlorometanu (20 mL) ohladi se u kupatilu sa ledom, pa se u jednoj porciji doda bis(4-metoksibenzil)amin (1,34 g, 5,19 mmol). Dobijeni rastvor se ostavi da se zagreje na sobnu temperaturu, pa se preko noći meša u atmosferi azota. Rastvarači se uklone na rotacionom uparivaču, a ostatak prečisti fleš hromatografijom (silikagel, eluent dihlorometan), dajući A/<2>,A/<2->bis(4-metoksibenzil)-6-hloro-3-nitropiridin-2,4-diamin (1,82 g, prinos 82%) kao viskozno žuto ulje, koje se pod vakuumom peni.

Deo D

Pripremi se natrijum-butoksid dodavanjem metalnog natrijuma (207 mg, 9,00 mmol) u 1-butanol (7 mL). Pošto se metalni natrijum potpuno utroši, dobijeni rastvor se ohladi u kupatilu sa ledom, pa se kroz levak za ukapavanje u kapima dodaje rastvor /v^,rV<2->bis(4-metoksibenzil)-6-hloro-3-nitropiirdin-2,4-diamina (1,29 g, 3,00 mmol) iz Dela C, u THF (10 mL). Dobijeni rastvor se 5 h zagreva na 85°C u uljanom kupatilu. Posle hlađenja na sobnu temperaturu reakciona smeša se tretira dodavanjem razblažene HCI, pa se ekstrahuje dihlorometanom (3x50 mL). Kombinovani organski slojevi se operu rastvorom soli, osuše iznad MgS04, filtriraju i koncentrišu do crvenog ulja. Prečišćavanje fleš hromatografijom (silikagel, eluent dihlorometan) daje A/<2>,/V<2->bis(4-metoksibenzil)-6-butoksi-3-nitropiridin-2,4-diamin (1,14 g, prinos 81%) kao viskozno oranž ulje, koje peni pod vakuumom.

Deo E

Rastvori se A/<2>,A/<2->bis(4-metoksibenzil)-6-butoksi-3-nitropiirdin-2,4-diamin (1,10 g, 2,36 mmol) iz Dela D u 40 mL smeše 1:1 etanol/acetonitril, pa se kroz pipetu dodaje rastvor natrijum-hidrosulfita, Na2S20482,05 g, 11,8 mmol) u vodi (10 mL), što vodi stvaranju belog taloga. Ova smeša se 2 h meša na sobnoj temperaturi, tokom kog vremena iščezne oranž-žuta boja rastvora. Smeša se zatim filtrira kroz sloj agensa za filtriranje CELITE, a filter-kolač se opere dihlorometanom i filtrat koncentriše pod sniženim pritiskom. Ostatak se razblaži etilacetatom (150 mL), opere zasićenim rastvorom natrijum-bikarbonata (1 *50mL) i rastvorom soli (1x25mL), osuši iznad magnezijum-sulfata, filtrira i koncentriše, dajući A^.A/<2->bis(4-metoksibenzil)-6-butoksi-piridin-2,3,4-triamin, kao žuto ulje. Ovaj materijal se koristi dalje, bez dodatnog prečišćavanja.

Deo F

U rastvor /v2,Ar?-bis(4-metoksibenzil)-6-butoksi-piridin-2,3,4-triamina (1,03 g, 2,35 mmol) iz Dela E u THF (25 mL) doda se 1,1'-karbonildiimidazol (496 mg, 3,06 mmol). Dobijeni rastvor se preko noći zagreva pod refluksom, u atmosferi azota. Rastvarači se uklone na rotacionom uparivaču, a ostatak prečisti fleš hromatografijom (silikagel, eluent skokovito od 2/1 do 1/2 heksan/etilacetat), dajući 6-butoksi-4-[di(4-metoksibenzil)amino]-1,3-dihidroimidazo[4,5-c]piridin-2-on (630 mg, prinos 58% za dva koraka), kao svetloružičasto ulje koje peni pod vakuumom.

Deo G

Rastvori se 6-butoksi-4-{di(4-metoksibenzil)amino]-1,3-dihidroimidazo[4,5-c]piridin-2-on (630 mg, 1,36 mmol) iz Dela F u DMF (8 mL), pa se doda čvrst kalijum-karbonat (225 mg, 1,63 mmol). Zatim se kroz pipetu dodaje rastvor benzilbromida (257 mg, 1,50 mmol) u DMF (2 mL), a dobijeni rastvor se preko noći zagreva na 85°C u uljanom kupatilu, u atmosferi azota. Reakciona smeša se razblaži etilacetatom (150 mL), opere vodom (4x25 mL) i rastvorom soli (4x25mL), osuši iznad magnezijum-sulfata, filtrira i koncentriše, dajući ulje. Prečišćavanje fleš hromatografijom (silikagel, eluent skokovito 2/1 do 1/2 heksan/etilacetat) daje1 -benzil-6-butoksi-4-[di(metoksibenzil)amino]-1 H-imidazo[4,5-c]piridin-2-ol (80 mg, prinos 11 %), kao tamno ulje.

Deo H

U 1 -benzil-6-butoksi-4-[di(4-metoksibenzil)amino]-1 H-imidazo[4,5-c]piirdin-2-ol (80 mg, 0,15 mmol) iz Dela G doda se TFA (5 mL), tako da nastane tamnoljubičast rastvor, koji se ostavi da se preko noći meša na sobnoj temperaturi. TFA se ukloni na rotacionom uparivaču, a ostatak se razblaži vodom (10 mL). Dodaje se čvrst natrijum-karbonat dok se pH ne podesi na oko 8-9. Vodeni sloj se ekstrahuje dihlorometanom (3x25 mL). Kombinovani organski slojevi se osuše iznad magnezijum-sulfata, filtriraju i koncentrišu, dajući tamnu čvrstu supstancu. Ova tamna supstanca se prečisti fleš hromatografijom (silikagel, eluent 6% metanol u dihlorometanu), dajući 4-amino-1 -benzil-6-butoksi-1/-/-imidazo[4,5-c]piirdin-2-ol (30 mg, prinos 66%), kao svetio mrku čvrstu supstancu, temp. toplj. 205-208°C.<1>H NMR (500 MHz, CDCI3) 5 9,41 (s, 1H), 7,47-7,24 (m, 5H), 5,99 (s, 1H) 5,22 (s, 2H), 4,08 (t, J=7,1Hz, 2H), 3,98 (s, 2H), 1,70 (m, 2H), 1,44 m, 2H), 0,94 (t, J=7,1 Hz, 3H). MS m/z 313 (M+H<+>).

JEDINJENJA ZA PRIMER

Neka jedinjenja za primer, uključujući i ona koja su opisana u Primerima, imaju sledeću formulu (la), gde je R^supstituent dat u tabeli koja sledi, gde svaki red tabele, saglasno sa formulom (la), predstavlja specifičnu realizaciju ovog pronalaska.

Nađeno je da jedinjenja iz ovog pronalaska modulišu biosintezu citokina u humanim ćelijama indukovanjem stvaranja interferona a, interferona a i faktora nekroze tumora a, kada se testiranje vrši upotrebom jedne od metoda opisanih niže.

INDUKOVANJE CITOKINA U HUMANIM ĆELIJAMA

Za testiranje indukovanja citokina koriste se humane krvne ćelije u sistemuin vitno.Aktivnost je zasnovana na merenju interferona (a) i faktora nekroze tumora (a) (IFN-a i TNF-a, respektivno) izlućenih u medijumu kulture, kao što su opisali Testerman et al. u "Cvtokine Induction by the Immunomodulators lmiquimod and S-27609" uJournal of Leukocyte Biology,58, 365-372 (septembar 1995).

Prirema krvnih ćelija za kulturu

Sveža krv zdravih humanih donora se sakuplja iz vene u vakuumirane epruvete ili u špriceve, koji sadrže EDTA. Mononukleame ćelije iz periferne krvi (MĆPK) se izdvajaju iz sveže krvi centrifugiranjem pomoću gradijenta brzine, korišćenjem aparata HISTOPAOUE-1077 (Sigma, St. Louis, MO) ili Ficoll-Paque Plus (Amersham Biosciences Piscataway, NJ). Krv se razredi 1:1 sa Dulbecco-vim slanim fosfatnim puferom (DPBS, od engl. Dulbecco's Phosphate Buffered Saline) ili Hank-ovim puferom uravnoteženih soli (HBSS, od engl. Hank's Balanced Salts Solution). Alternativno, sveža krv se stavi u epruvete sa fritom centrifuge Accuspin (Sigma) ili LeucoSep (Greiner Bio-One, Inc., Longvvood, FL), koje sadrže medijum sa gradijentom gustine. Sakupi se sloj sa MĆPK, dvaput opere sa DPBS ili HBSS i resuspenduje sa 4*10<6>ćelija/mL u kompletnom RPMI. Suspenzija u PBMC se dodaje na sterilne ploče za kultivisanje tkiva sa 96 bazenčića ravnog dna, koje sadrže jednake zapremine kompletnog medijuma RPMI sa jedinjenjem koje se testira.

Priprema jedinjenja

Jedinjenja se rastvore u dimetilsulfoksidu (DMSO). Koncentracija DMSO ne treba da pervazilazi konačnu koncentraciju od 1%, nakon dodavanja u bazenčiće sa kulturom. Jedinjenja se obično testiraju u koncentracijama koje se kreću od 30-0,014 uM. Kontrolni uzorci sadrže uzorke ćelija samo sa medijumom, uzorke ćelija samo sa DMSO (bez jedinjenja) i uzorke ćelija sa referentnim jedinjenjem.

Inkubacija

Rastvor testiranog jedinjenja, koncentracije 60 uM, se doda u prvi bazenčić, koji sadrži kompletni RPMI, pa se obavi serijsko 3-struko razblaživanje u bazenčićima. Zatim se u bazenčiće dodaje jednaka zapremina suspenzije PBMC, dovodeći koncentracije testiranog jedinjenja u željeni opseg (obično 30-0,014 uM). Konačna koncentracija suspenzije PBMC je 2x10<6>ćelija/mL. Ploče se pokriju sterilnim plastičnim poklopcima, blago promešaju, a zatim inkubiraju 18 do 24 h na 37°C, u atmosferi sa 5% ugljen-dioksida.

Separaciia

Posle inkubacije ploče se centrifugiraju 10 min sa 1000 o/min (približno 200*g), na 4°C. Ukloni se gornji sloj bez kulture ćelija i prebaci u sterilne polipropilenske epruvete. Uzorci se drže na -30°C do -70°C do početka analize. Uzorci se analiziraju na IFN-a pomoću testa ELISA, a na TNF-a pomoću testa IGEN/BioVeris Assay.

Analiza interferona( a) i faktora nekroze tumorafa)

Koncentracija IFN-a se određije u testu ORIGEN M-Series lmmunoassay i očitava na analizatoru IGEN M-8, iz firme BioVeris Corporation, ranije poznate kao IGEN International, Gaithersburg, MD. Test koristi zahvatanje humanog TNF-a i detekciju para antitela (broj kataloga AHC3419 i AHC3712) iz firme Biosource International, Camarillo, CA. Rezultat se iskazuje u pg/mL.

Podaci i analiza testa

U celini, rezultat testa se sastoji od vrednosti koncentracije TNF-a i IFN-a (y-osa) u funkciji koncentracije jedinjenja (x-osa).

Analiza podataka se obavlja u dva koraka. Prvo, od svakog očitavanja oduzme se srednja vrednost za DMSO (kontrolni bazenčići sa DMSO) ili eksperimentalni bazični podatak (obično 20 pg/mL za IFN-a i 40 pg/mL za TNF-a). Ukoliko se dobije negativna vrednost kod oduzimanja bazičnog pdatka, to očitavanje se označava sa "<*>" i smatra se da nije pouzdano detektovano. U sledećim izračunavanjima i statistici ovaj podatak "<*>" se tretira kao nula. Drugo, sve vrednosti od kojih je oduzet bazični podatak se množe sa odnosom za podešavanje, da se umanji varijabilnost eksperimenata. Odnos za podešavanje je površina referentnog jedinjenja u novom eksperimentu, podeljena sa očekivanom površinom za referentno jedinjenje, zasnovanom na prethodnom 61 eksperimentu (nepodešena očitavanja). Ovo dovodi do uspostavljanja opsega očitavanja (y-osa) za novi podatak, bez promene oblika krive doza-odgovor. Upotrebljeno referentno jedinjenje je 2-[4-amino-2-etoksimetil-6,7,8,9-tetrahidro-a,a-dimetil-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-1-il]etanol hidrat (U.S. Patent No. 5,352,784; Primer 91), a očekivana površina je zbir vrednosti medijane doze iz proteklih 61 eksperimenata.

Minimalna efikasna koncentracija se izračunava na osnovu oduzimanja bazičnog podatka od rezultata podešenih za referentni podatak u datom eksperimentu i za dato jedinjenje. Minimalna efikasna koncentracija (mikromlama) je najniža koncentracija testiranog jedinjenja koja izaziva odgovor iznad fiksne koncentracije citokina za testirani citokin (obično 20 pg/mL za IFN-a i 40 pg/mL za TNF-a). Maksimalan odgovor je maksimalna koncentracija citokina (u pg/mL) koja se dobije na krivoj doza-odgovor.

INDUKCIJA CITOKINA U HUMANIM ĆELIJAMA

( Testiranje velikom brzinom)

Test Indukcije citokina u humanim ćelija, koji je opisan gore, modifikovan je kao što sledi, u svrhu testiranja velikom brzinom.

Pripremanje kulture krvnih ćelija

Sveža krv od zdravih humanih donora se sakupi iz vene u vakuumirane epruvete ili u špriceve, koji sadrže EDTA. Mononukleame ćelije iz periferne krvi (MĆPK) se izdvajaju iz sveže krvi centrifugiranjem pomoću gradijenta brzine, korišćenjem aparata HISTOPAOUE-1077 (Sigma, St. Louis, MO) ili Ficoll-Paque Plus

(Amersham Biosciences Piscataway, NJ). Sveža krv se stavi u epruvete sa fritom centrifuge Accuspin (Sigma) ili LeucoSep (Greiner Bio-One, Inc., Longvvood, FL), koje sadrže medijum sa gradijentom gustine. Sakupi se sloj sa MĆPK, dvaput opere sa DPBS ili HBSS i resuspenduje sa 4x10<6>ćelija/mL u kompletnom RPMI (dvostruko od konačne gustine ćelija). Suspenzija u PBMC se dodaje na sterilne ploče za kultivisanje tkiva sa 96 bazenčića ravnog dna.

Priprema jedinjenja

Jedinjenja se rastvore u dimetilsulfoksidu (DMSO). Jedinjenja se obično testiraju u koncentracijama koje se kreću od 30-0,014 uM. Kontrolni uzorci sadrže uzorke ćelija samo sa medijumom, uzorke ćelija samo sa DMSO (bez jedinjenja) i uzorke ćelija sa referentnim jedinjenjem 2-[4-amino-2-etoksimetil-6,7,8,9-tetrahidro-a,a-dimetil-1HHmidazo[4,5-c]hinolin-1-il]etanol hidratom (U.S. Patent No. 5,352,784; Primer 91), na svakoj ploči. U prvi bazenčić ploče za doziranje dodaje se rastvor testiranog jedinjenja sa koncentracijom 7,5 mM, pa se načini serija 3-strukih razblaživanja u 7 narednih koncentracija u DMSO. Zatim se redom u razblaženja testiranog jedinjenja dodaje kompletni medijum RPMI, tako da se postigne konačna koncentracija 2-struko veća (60-0,028 uM) od konačnog opsega koncentracija u testu.

Inkubacija

Zatim se dodaje rastvor testiranog jedinjenja u bazenčiće koji sadrže suspenziju PBMC, dovodeći koncentracije testiranog jedinjenja u željeni opseg (obično 30-0,014 uM), a koncentraciju DMSO na 0,4%. Konačna koncentracija suspenzije PBMC je 2x1 o6 ćelija/mL Ploče se pokriju sterilnim plastičnim poklopcima, blago promešaju, a zatim inkubiraju 18 do 24 h na 37°C, u atmosferi sa 5% ugljen-dioksida.

Separacija

Posle inkubacije ploče se centrifugiraju 10 min sa 1000 o/min (približno 200xg), na 4°C. Ploče sa 96 bazenčića, 4-plex Human Panel MSD MULTI-SPOT se prethodno oblože sa odgovarajućim zahvaćenim antitelima iz MesoScale Discoverv, Inc. (MSD, Gaithersburg, MD). Ukloni se gornji sloj bez kulture ćelija i prebaci na MSD ploče. Obično se testiraju sveži uzorci, ali se isti i mogu čuvati na -30° C do -70° C do početka analize.

Analiza interferonafa) i faktora nekroze tumora( a)

Ploče MSD MULTI-SPOT sadrže u svakom bazenčiću zahvaćena antitela za humani TNF-a i humani IFN-a, sa kojima su prethodno bile obložene na specifičnim mestima. Svaki bazenčić sadrži četiri mesta: jedno mesto sa zahvaćenim antitelom humanog TNF-a (MSD), jedno mesto sa zahvaćenim antitelom humanog IFN-a (PBL Biomedical Laboratories, Piscataway, NJ) i dva mesta sa albuminom inaktiviranog goveđeg seruma. Par zahvaćenih antitela i antitela za detekciju humanog TNF-a je iz MesoScale Discovery. Podvrsta multi antitela humanog IFN-a (PBL Biochemical Laboratories) zahvata sve vrste IFN-a, izuzev IFN-a F (IFNA21). Standardi se sastoje od rekombinantnog humanog IFN-a (R&D Systems, Minneapolis, MN) i !FN-<x (PBL Biomedical Laboratories). Za vreme analize, svakoj MSD ploči se dodaju uzorci i separatni standardi. Dva antitela za detekciju humanog iFN-a (broj kataloga 2112 i 21100, PBL) koriste se u odnosu dva prema jedan (masa:masa) prilikom određivanja koncentracija IFN-a. Antitela specifična za detekciju su obeležena sa reagensom SULFO-TAG (MSD). Posle dodavanja antitela za detekciju, obeleženih sa SULFO-TAG, u bazenčiće, očitava se nivo elektroluminiscencije u svakom bazenčiću sa MSD-ovim aparatom SECTOR HTS READER. Rezultati se iskazuju u pg/mL, posle izračunavanja sa poznatim standardima citokina.

Podaci i analiza testa

U ceiini, rezultat testa se sastoji od vrednosti koncentracije TNF-a i IFN-a (y-osa) u funkciji koncentracije jedinjenja (x-osa).

Vrednovanje podataka sa ploča se obavlja unutar datog eksperimenta sa ciljem smanjenja varijabilnosti od ploče do ploče, unutar istog eksperimenta. Prvo, veličina medijane za DMSO (kontrolni bazenčići sa DMSO) ili eksperimentalni bazični podatak (obično 20 pg/mL za IFN-<x i 40 pg/mL za TNF-a) oduzima se od svakog očitavanja. Negativne vrednosti, koje se javljaju kod oduzimanja bazičnog podatka, uzimaju se za nulu. Svaka ploča unutar datog eksperimenta ima referentno jedinjenje koje služi kao kontrola. Ova kontrola se koristi za izračunavanje očekivane površine medijane, pod krivom za sve ploče u testu. Skala vrednovanja faktora se izračunava za svaku ploču kao odnos površine referentnog jedinjenja na posmatranoj ploči, prema medijani očekivane površine za ceo eksperiment. Podaci za svaku ploču se zatim množe faktorom za vrednovanje ploče koji se odnosi na sve ploče. Uzimaju se samo podaci sa ploča kod kojih je faktor vrednovanja između 0,5 i 2,0 (za oba citokina, IFN-a i TNF-a). Podaci sa ploča sa faktorima vrednovanja izvan gore pomenutog intervala se ponovo testiraju sve dok im faktor vrednovanja ne bude unutar gore pomenutog intervala. Gore pomenuti postupak daje vrednovanje za y-osu bez menjanja oblika krive. Koristi se referentno jedinjenje 2-[4-amino-2-etoksimetil-€,7,8,9-tetrahidro-a,a-dimetil-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-1-il]etanol hidrat (U.S. Patent No. 5,352,784; Primer 91). Medijana očekivane površine je medijana površine za sve ploče koje su deo posmatranog eksperimenta.

Drugo vrednovanje se može obaviti smanjivanjem varijabilnosti unutar eksperimenta (za višestruke eksperimente). Sve oduzete vrednosti bazičnog podatka se množe sa jednim odnosom podešavanja, kako bi se smanjila varijabilnost od eksperimenta do eksperimenta. Odnos podešavanja je površina referentnog jedinjenja u novom eksperimentu podeljena sa očekivanom površinom referentnog jedinjenja, na osnovu prošeka prethodnih eksperimenata (nepodšena očitavanja). Ovi rezultati u vrednovanju očitavanja (y-osa) za nove podatke su bez izmene oblika krive doza-odgovor. Korišćeno je referentno jedinjenje 2-[4-amino-2-etoksimetil-6,7,8,9-tetrahkJro-a,a-din^itl-1H-imidazo[4,5-cjhinolin-1-il]etanol hidrat (U.S. Patent No. 5,352,784; Primer 91), a očekivana površina je zbir vrednosti medijane doze iz prošeka prethodnih eksperimenata. Minimalna efikasna koncentracija se izračunava na osnovu oduzimanja bazičnog podatka od rezultata podešenih za referentni podatak u datom eksperimentu i za dato jedinjenje. Minimalna efikasna koncentracija (mikromolama) je najniža koncentracija testiranog jedinjenja koja izaziva odgovor iznad fiksne koncentracije citokina za testirani citokin (obično 20 pg/mL za IFN-a i 40 pg/mL za TNF-a). Maksimalan odgovor je maksimalna koncentracija citokina (u pg/mL) koja se dobije na krivoj doza-odgovor.

Kompletni opisi patenata, patentne dokumentacije i publikacija koji su ovde citirani priključeni su u celini kroz navođenje, kao što su priključeni i svaki pojedinačno. Razne modifikacije i izmene ovog pronalaska, a bez odstupanja od bima i duha ovog pronalaska, jasne su onima koji su verzirani u stanje tehnike. Podrazumeva se da ovaj pronalazak nije namenjen prekomemom ograničavanju ilustrovanih realizacija i primera, koji su ovde dati, jer ti primeri i realizacije su izloženi samo radi primera unutar obima ovog pronalaska, sa namerom da se ograniče samo patentni zahtevi dati u nastavku.

Claims

1. Jedinjenje formule I: naznačeno time, što RA i Rb, svaki nezavisno, se bira iz grupe koju čine: vodonik, halogen, alkenil, amino, -Rn, -0-Rn, -S-R11i -N(R9a)(R11); a R11se bira iz grupe koju čine alkil, alkoksialkilenil, hidroksialkilenil, aril, arilalkilenil, heteroaril, heteroarilalkilenil, heterociklil i heterociklialkilenil, od kojih svaki može biti nesupstituisan ili supstituisan sa jednim ili više supstituenata koji se biraju nezavisno iz grupe koju čine alkil, alkoksi, hidroksi, hidroksialkil, aril, ariloksi, arilalkilenoksi, heteroaril, heteroariloksi, heteroarilalkilenoksi, halogen, haloalkil, haloalkoksi, merkapto, nitro, cijano, heterociklil, amino, alkilamino, dialkilamino, a u slučaju alkil, heterociklil i heterociklilakilenil, okso; Rgase bira iz grupe koju čine vodonik i Ci^alkil; Rise bira iz grupe koju čine: -R4, -X-R4, -X-Y-R4) -X-Y-X-Y-R4, -X-R5, -N(Ri')-Q-R4, -N(Ri')-Xi-Yi-R4' -NfRi'^rRsa; a X se bira iz grupe koju čine alkilen, alkenilen, alkinilen, arilen, heteroarilen i heterociklilen, gde alkilen, alkenilen i alkinilen grupe mogu opciono da budu prekinute ili završene arilenom, heteroarilenom, heterociklilenom, i opciono da budu prekinute sa jednom ili više -0- grupa; Xi je C2-2oalkilen; Y se bira iz grupe koju čine: -0-, -S(OV2-, -S(0)2-N(R8)-, -C(R6)- -C(R6)-0- -0-C(R6)-, -0-C(0)-0- -N(R8)-Q-, -C(R6)-N(R8)-, -0-C(R6)-N(R8)- -C(R6)-N(OR9)-, -0-N(R8)-Q- -0-N=C(R4)-, -C(=N-0-R8)- -CH(-N(-0-R8)-Q-R4)-, Yise bira iz grupe koju čine -0-, -S(0)o-2-, -S(0)2-N(R8)-, -N(R8)-Q- -C(R6)-N(R8)-, -0-C(R6)-N(R8)- i Ri' se bira iz grupe koju čine vodonik, Ci-2oalkil, hidroksi-C2-2oalkilenil i alkoksi-C2-2oalkilenil; R4se bira iz grupe koju čine vodonik, alkil, alkenil, alkinil, aril, arilalkilenil, ariloksialkilenil, alkilarilenil, heteroaril, heteroarilalkilenil, heteroariloksialkilenil, alkilheteroarilenil i heterociklil grupe, gde alkil, alkenil, alkinil, aril, arilalkilenil, ariloksialkilenil, alkilarilenil, heteroaril, heteroarilalkilenil, heteroariloksialkilenil, alkilheteroarilenil i heterociklil grupe mogu biti nesupstituisane ili supstituisane sa jednim ili više supstituenata koji se biraju nezavisno iz grupe koju čine alkil, alkoksi, hidroksialkil, haloalkil, haloalkoksi, halogen, nitro, hidroksi, merkapto, cijano, aril, ariloksi, arilalkilenoksi, heteroaril, heteroariloksi, heteroarilalkilenoksi, heterociklil, amino, alkilamino, dialkilamino, (dialkilamino)alkilenoksi; a u slučaju alkil, alkenil, alkinil i heterociklil, okso; R5se bira iz grupe koju čine Rsa se bira iz grupe koju čine R6se bira iz grupe koju čine =0 i =S; R7je C2-7alkilen; R8se bira iz grupe koju čine vodonik, Ci-ioalkil, C2-1c>alkenil, hidroksi-Ci-ioalkilenil, Ci-ioalkoksi-Ci-ioalkilenil, aril-CMoalkilenil i heteroaril-C 1.10-alkilenil; R9se bira iz grupe koju čine vodonik i alkil; Rioje C3-8alkilen; A se bira iz grupe koju čine -CH2-, -O-, -C(0)-, -S(0)o-2- i -N(-Q-R4)-; A' se bira iz grupe koju čine -0-, -S(0)&.2-, -N(-Q-R4)- i -CH2-; Q se bira iz grupe koju čine prosta veza, -CfRe)-, C(R6)-C(R6)- -S(0)2-, -(CR6)-N(R8)-W-, -S(0)2-N(R8)-, -C(R6)-0-, -C(R6)-S- i -C(R6)-N(OR9)-; V se bira iz grupe koju čine -C(R6)- -0-C(R6)- -N(R8)-C(R6)- i -S(0)2; W se bira iz grupe koju čine prosta veza, -C(0)- i -S(0>2-; i a i b nezavisno, predstavljaju cele brojeve od 1 do 6, pod uslovom da zbir a+b bude manji ili jednak 7; ili njegova farmaceutski prihvatljiva so.

2. Jedinjenje formule II: naznačeno time, što Gise bira iz grupe koju čine: -C(0)-R', a-aminoacil, a-aminoacil-a-aminoacil, -C(0)-0-R\ -C(0)-N(R")R', -C(=NY')-R', -CH(OH)-C(0)-OY', -CH(OCi^alkil)Yo, -CH2Y2i -CH-(CH3)Y2; a R' i R" se nezavisno biraju iz grupe koju čine d-ioalkil, C3-7Cikloalkil, fenil i benzil, od kojih svaki može biti nesupstituisan ili supstituisan sa jednim ili više supstituenata koji se nezavisno biraju iz grupe koju čine halogen, hidroksi, nitro, cijano, karboksi, Ci-ealkiI, Ci^akoksi, aril, heteroaril, aril-Ci^alkilenil, heteroaril-Ci^alkilenil, halo-C^alkilenil, halo-C^alkoksi, -0-C(0)-CH3, -C(0)-0-CH3, -C(0)-NH2, -0-CH2,C(0)-NH2, -NH2i -S(0)2-NH2, pod uslovom da R<D>može takođe da bude vodonik; a-aminoacil je a-aminoacil grupa koja se izvodi iz aminokiselina koje se biraju iz grupe koju čine racemske D- i L-aminokiseline; Y' se bira iz grupe koju čine vodonik, Ci-ealkiI i benzil; Y0se bira iz grupe koju čine Ci-6alkil, karboksi-Ci-ealkilenil, amino-Ci^alkilenil, mono-A/-Ci-6alkilamino-Ci-4alkilenil i di-A/./V-Ci^ealkilamino-Ci-4alkilenil; Y2se bira iz grupe koju čine mono-N-Ci-ealkilamino,ć\- N, N-dialkilamino, morfolin-4-il-, piperidin-1-il, pirolidin-1-il i 4-C^alkilpiperazin-l-il; Ra i Rb, svaki nezavisno, biraju se iz grupe koju čine: vodonik, halogen, alkenil, amino, -R11, -O-R11, -S-R11i -N(R9a)(Rn); a R11se bira iz grupe koju čine alkil, alkoksialkilenil, hidroksialkilenil, aril, arilalkilenil, heteroaril, heteroarilalkilenil, heterociklil i heterociklialkilenil, od kojih svaki može biti nesupstituisan ili supstituisan sa jednim ili više supstituenata koji se biraju nezavisno iz grupe koju čine alkil, alkoksi, hidroksi, hidroksialkil, aril, ariloksi, arilalkilenoksi, heteroaril, heteroariloksi, heteroarilalkilenoksi, halogen, haloalkil, haloalkoksi, merkapto, nitro, cijano, heterociklil, amino, alkilamino, dialkilamino, a u slučaju alkil, heterociklil i heterociklilakilenil, okso; Rgase bira iz grupe koju čine vodonik i Ci^alkil; Rise bira iz grupe koju čine: -R4, -X-R4, -X-Y-R4, -X-Y-X-Y-R4, -X-R5, -NfRO-O-R^ -N(Ri')-Xi-Yi-R4i -NfRi'^i-Rs.; a X se bira iz grupe koju čine alkilen, alkenilen, alkinilen, arilen, heteroarilen i heterociklilen, gde alkilen, alkenilen i alkinilen grupe mogu opciono da budu prekinute ili završene sa anienom, heteroarilenom ili heterociklilenom, i opciono da budu prekinute sa jednom ili više -O- grupa; Xi je C2-2oalkilen; Y se bira iz grupe koju čine: -0-, -S(0)(«- -S(0)2-N(R8)- -C(R6)- -C(R6)-0-, -0-C(R6)-, -0-C(0)-0- -N(R8)-Q-, -C(R6)-N(R8)- -0-C(R6)-N(R8)- -C(R6)-N(OR9)- -0-N(R8)-Q- -0-N=C(R4)- -C(=N-0-R8)- -CH(-N(-0-R8)-Q-R4)-, Yise bira iz grupe koju čine -0- -S(0)o-2- -S(0)2-N(R8)-, -N(R8)-Q-, -C(R6)-N(R8)-, -0-C(R6)-N(R8)- i Ri' se bira iz grupe koju čine vodonik, Ci-2oalkil, hidroksi-C2-2oalkilenil i alkoksi-C2-2oalkilenil; R4 se bira iz grupe koju crne vodonik, alkil, alkenil, alkinil, anl, arilalkilenil, ariloksialkilenil, alkilarilenil, heteroaril, heteroarilalkilenil, heteroariloksialkilenil, alkilheteroarilenil i heterociklil grupe, gde alkil, alkenil, alkinil, ani, arilalkilenil, ariloksialkilenil, alkilarilenil, heteroaril, heteroarilalkilenil, heteroariloksialkilenil, alkilheteroarilenil i heterociklil grupe mogu biti nesupstituisane ili supstituisane sa jednim ili više supstituenata koji se biraju nezavisno iz grupe koju čine alkil, alkoksi, hidroksialkil, haloalkil, haloalkoksi, haiogen, nitro, hidroksi, merkapto, cijano, aril, ariloksi, arilalkilenoksi, heteroaril, heteroariloksi, heteroarilalkilenoksi, heterociklil, amino, alkilamino, dialkilamino, (đialkiiamino)alkijenoksi; a u slučaju alkil, alkenil, alkinil i heterociklil, okso; R5se bira iz grupe koju čine: R5ase bira iz grupe koju čine: R6 se bira iz grupe koju čine =0 i =S; R7je C2-7alkilen; Rs se bira iz grupe koju čine vodonik, Ci-ioalkil, C2-ioalkenil, hidroksi-C1-10alkilep.il, Ci-ioalkoksi-Ci-ioaiki!enil, ari!-Ci-10alkilenil i heteroaril-<Cvio-alkilenii>; Rg se bira iz grupe koju čine vodonik i alkil; Rioje C^alkiien; A se bira iz grupe koju čine -CH2-, -O-, -C(O)-, -S(0)<«- i -N(-Q-R4)-; A' se bira iz grupe koju čine -O-, -S(0)o-2-, -N(-Q-R4)- i -CH2-; Q se bira iz grupe koju čine prosta veza, -C(R6)-, C(R6)-C(R6)-, -S(0)2- -(CR6)-N(R8)-W-, -S(0)2-N(R8)-, -C(R6)-0-, -C(R6)-S- i -C(R6)-N(OR9)-; V se bira iz grupe koju čine -C(R6)-, -0-C(R5)-, -N(R8)-C(R6)- i -S(0)2; W se bira iz grupe koju čine prosta veza, C(0)- i -S(0)2-; i a i b nezavisno, predstavljaju cele brojeve od 1 do 6, pod ustavom da zbir a+b bude manji ili jednak 7; ili njegova farmaceutski prihvatljiva so.

3. Jedinjenje ili so prema Zahtevu 2, naznačeno time, što se Gi bira iz grupe koju čine -C(0)-R', a-amino-C2-nacil i -C(0)-0-R'.

4. Jedinjenje formule III: naznačeno time, sto G2se bira iz grupe koju čine: -X2-C(0)-R', a-aminoacil, a-aminoacl!-a-aminoacil, X2-C(0)-0-R', -C(0)-N(R")R' I -S(0)2-R'i X2se bira iz grupe koju čine prosta veza, CH20-, -CH(CH3)-0-, -C(CH3)2-0- i u ovom slučaju -X2-C(0)-0-R', -CH2-NH-; R<!>i R'; se nezavisno biraju iz grupe koju čine Ci-ioaikil, C3-7Cikloaikil, fenil i benzil, od kojih svaki može biti nesupstituisan ili supstituisan sa jednim ili više supstituenata koji se nezavisno biraju iz grupe koju čine halogen, hidroksi, nitro, cijano, karboksi, Ci-salkii, Ci^aikoksi, aril, heteroaril, aril-Ci^alkilenil, heteroaril-Ci^aikiienii, halo-Ci_4alkilenil, haiG-C-i^alkoksi, -0-C(0)-CH3, -C(0)-0-CH3, -C(0)-NH2, -0-CH2-C{0)-NH2, -NH2i -S(0)2-NH2, pod uslovom da R" može iar\wvj^ \ JQ uuuc v uuu! ur\, a-aminoacil je a-aminoacil grupa koja se izvodi i aminokiselina koje se biraju iz grupe koju čine racemske D- i L-arninokiseiine; RAi Rb, svaki nezavisno, bira se iz grupe koju čine: vodonik, halogen, alkenil, amino, -Rn, -0-Rn, -S-R11! -N(Rsa)(Rii); a R11se bira iz grupe koju čine alkil, alkoksialkilenil, hidroksialkilenil, aril, arilalkilenil, heteroaril, heteroarilalkilenil, heterociklil i heterociklialkilenil, od kojih svaki može biti nesupstituisan ili supstituisan sa jednim ili više supstituenata koji se biraju nezavisno iz grupe koju čine alkil, alkoksi, hidroksi, hidroksialkil, aril, ariloksi, arilalkilenoksi, heteroaril, heteroariloksi, heteroarilalkilenoksi, halogen, haloalkil, haloalkoksi, merkapto, nitro, cijano, heterociklil, amino, alkilamino, dialkilamino, a u slučaju alkil, heterociklil i heterocikiilakilenil, okso; Rgase bira iz grupe koju čine vodonik i Ci^alkil; Rise bira iz grupe koju čine: -R4, -X-R4l -X-Y-R4, -X-Y-X-Y-R4, -X-R5, -N(Ri')-Q-R4, -N(R1')-Xi-Y1-R4 i -N.'R^^-Rsa; a X se bira iz grupe koju čine alkilen, alkenilen, alkinilen, arilen, heteroarilen i heterociklilen, gde alkilen, alkenilen i alkinilen grupe mogu opciono da budu prekinute ili završene arilenom, heteroarilenom, heterociklilenom, i opciono da budu prekinute sa jednom ili više -O- grupa; X-j je C2-2o3iki!en; Y se bira iz grupe koju čine: -0-, -5(0)0-2-, -S(0)2-N(R8)-, -C(R6)-, "C(R6/-0-, -0-C(R6)-, -0-C(0)-0-, -N(R8)-Q-, -C(R6)-N(R8)-, -0-C(R6)-N(R8)-, -C(R6)-N(0R9)-, -0-N(R3)-Q-, -0-N=C(R4)-, -C(=N-0-R8)-, -CH(-N(-0-R8)-Q-R4)-, Yi se bira iz grupe koju čine -O-, -S(0)o-2-, -S(0)2-N(R8)-, -N(R8)-Q-, -C(R6)-N(R8)-, -0-C(R6)-N(R8)- i Ri' se bira iz grupe koju čine vodonik, C-i-2oalkil, hidroksi-C^^lkilenil i alkoksi-C^^ikiienil; R4se bira iz grupe koju čine vodonik, alkil, alkenil, alkinil, aril, arilalkilenil, ariloksialkilenil, alkilarilenil, heteroaril, heteroarilalkilenil, heteroariloksialkilenil, alkilheteroarilenil i heterociklil, gde alkil, alkenil, alkinil, aril, arilalkilenil, ariloksialkilenil, alkilarilenil, heteroaril, heteroarilalkilenil, heteroariloksialkilenil, alkilheteroarilenil i heterociklil grupe od mogu biti nesupstituisane ili supstituisane sa jednim ili više supstituenata koji se biraju nezavisno iz grupe koju čine alkil, alkoksi, hidroksialkil, haloalkil, haloalkoksi, halogen, nitro, hidroksi, merkapto, cijano, aril, ariloksi, arilalkilenoksi, heteroaril, heteroariloksi, heteroarilalkilenoksi, heterociklil, amino, alkilamino, dialkilamino, (dialkilamino)alkilenoksi; a u slučaju alkil, alkenil, alkinil i heterociklil, okso; R5se bira iz grupe koju čine Rsa se bira iz grupe koju čine R6se bira iz grupe koju čine =0 i =S; R7je C2-7alkilen; R8se bira iz grupe koju čine vodonik, Ci-ioa!kil, C2-ioalkenil, hidroksi-Ci-ioalkilenil, Ci-i0aikoksi-Ci-ioaikiienil, aril-Ci-ioalkilenil i heteroarii-Ci-i0-aikilenil; R9se bira iz grupe koju čine vodonik i alkil; Rioje C3-8alkilen; A se bira iz grupe koju čine -CH2-, -O-, -C(0)-, -S(0)o-2- i -N(-Q-R4)-; A' se bira iz grupe koju čine -O-, -S(0)o-2-, -N(-Q-R4)- i -CH2-; Q se bira iz grupe koju čine prosta veza, -C(R6)-, C(R6)-C(R6)-, -S(0)2-, -(CR6)-N(R8)-W-, -S(0)2-N(R8)-, -C(R6)-0-, -C(R6)-S- i -C(R6)-N(OR9)-; V se bira iz grupe koju čine -C(R6)-, -0-C(R6)-, -N(R8)-C(R6)- i -S(0)2; W se bira iz grupe koju čine prosta veza, -C(0)- i -S(0)2-; i a i b nezavisno, predstavljaju cele brojeve od 1 do 6, pod uslovom da zbir a+b bude manji ili jednak 7; ili njegova farmaceutski prihvatljiva so.

5. Jedinjenje iii so prema Zahtevu 4, naznačeno time, što se G2bira iz grupe koju čine a-amino-C2-5alkanoil, C^alkanoil, Ci-ealkoksikarbonil i Ci-ealkilkarbamoil.

6. Jedinjenje ili so prema bilo kome od Zahteva 1 do 5, naznačeno time, što se Ra i Rbnezavisno biraju iz grupe koju čine vodonik, -Rn, -O-Rn i -NHRn, gde Rn predstavlja alkil, alkoksialkilenil ili hidroksialkilenil.

7. Jedinjenje ili so prema Zahtevu 6, naznačeno time, što se RAbira iz grupe koju čine vodonik i C1-5alkil, a RBse bira iz grupe koju čine Ci-salkiI, -O-Ci^aikil i -NH-Ci^alkil.

8. Jedinjenje ili so prema Zahtevu 7, naznačeno time, što je RAvodonik.

9. Jedinjenje ili so prema Zahtevu 8, naznačeno time, što je RBCi-salkil.

10. Jedinjenje ili so prema Zahtevu 7, naznačeno time, što Ra i Rbsvaki predstavlja metil.

11. Jedinjenje ili so prema bilo kome od Zahteva 1 do 10, naznačeno time, što se Ri bira iz grupe koju čine: -R4, -X-R4, -X-Y-R4, -X-Y-X-Y-R4i -X-R5.

12. Jedinjenje ili so prema Zahtevu 11, naznačeno time, što Ripredstavlja -R4ili —X-R4.

13. Jedinjenje ili so prema Zahtevu 12, naznačeno time, što -X- predstavlja -CH2-, -(CH2)2-, -CH(CH3)-, -(CH2)3- ili -(CH2)4.

14. Jedinjenje ili so prema Zahtevu 12, naznačeno time, što se R-i bira iz grupe koju čine aril-Ci-^alkileni! i heteroaril-Ci-4alkilenii, gde je aril ili heteriaril grupa nesupstituisana ili supstituisana sa jednim ili više supstituenata koji se nezavisno biraju iz grupe koju čine alkil, alkoksi, hidroksialkil, haloalkil, haloalkoksi, halogen, nitro, hidroksi, merkapto, cijano, aril, ariloksi, arilalkilenoksi, heteroaril, heteroariloksi, heteroarilalkilenoksi, heterociklil, amino, alkilamino, dialkilamino i (dialkilamino)alkilenoksi.

15. Jedinjenje ili so prema Zahtevu 14, naznačeno time, što Ri predstavlja benzil, koji je nesupstituisan ili supstituisan sa jednim ili više supstituenata koji se nezavisno biraju iz grupe koju čine alkil, alkoksi, haloalkil, haloalkoksi i halogen.

16. Jedinjenje ili so prema Zahtevu 15, naznačeno time, što Ripredstavlja benzil ili 4-fluorobenzil.

17. Jedinjenje ili so prema Zahtevu 12, naznačeno time, što je Ri tetrahidro-2H-piran-4-i!metil.

18. Jedinjenje ili so prema Zahtevu 12, naznačeno time, što Ripredstavlja piridin-3-ilmetil, izoksazoi-5-ilmetil, izoksazol-3-ilmetii, [5-(4-fluorofenii)izoksazol-3-il]meti! ili [3-(4-fluorofenil)izoksazol-5-il]metil.

19. Jedinjenje ili so prema Zahtevu 11, naznačeno time, što Ripredstavlja -X-Y-R4.

20. Jedinjenje ili so prema Zahtevu 19, naznačeno time, što Ripredstavlja -C2-5aiki!enii-S(0)2-Ci-3alkil.

21. Jedinjenje ili so prema Zahtevu 19, naznačeno time, što R- i predstavlja

22. Jedinjenje ili so prema Zahtevu 19, naznačeno time, što Pmpredstavlja -C2-5alkilenil-NH-Q-R4.

23. Jedinjenje ili so prema Zahtevu 21 ili 22, naznačeno time, što Q predstavlja -C(O)-, S(0)2- ili -C(0)-NH-, a R4 je d-galkil.

24. Farmaceutski preparat, naznačen time, što sadrži terapeutski efikasnu količinu jedinjenja ili soli prema bilo kome od Zahteva 1 do 23, i farmaceutski prihvatljiv nosač.

25. Postupak za indukovanje biosinteze citokina u animalnom biću, naznačen time, što se tom animalnom biću ordinira efikasna količina jedinjenja ili soli prema bilo kome od Zahteva 1 do 23, ili farmaceutski preparat prema Zahtevu 24.

26. Postupak za selektivno indukovanje biosinteze IFN-a u animalnom biću, naznačen time, što se tom animalnom biću ordinira efikasna količina jedinjenja ili soli prema bilo kome od Zahteva 1 do 23, ili farmaceutski preparat prema Zahtevu 24.

27. Postupak za tretiranje virusne bolesti u animalnom biću, naznačen time, što se tom animalnom biću ordinira terapeutski efikasna količina jedinjenja ili soli prema bilo kome od Zahteva 1 do 23, ili farmaceutski preparat prema Zahtevu 24.

28. Postupak za tretiranje virusne bolesti u animalnom biću, naznačen time, što se tom animalnom biću ordinira terapeutski efikasna količina jedinjenja ili soli prema bilo kome od Zahteva 1 do 23, ili farmaceutski preparat prema Zahtevu 24 i što se u tom animalnom biću selektivno indukuje biosinteza IFN-a.

29. Postupak za tretiranje bolesti neoplazma u animalnom biću, naznačen time, što se tom animalnom biću ordinira terapeutski efikasna količina jedinjenja ili soli prema bilo kome od Zahteva 1 do 23, ili farmaceutski preparat prema Zahtevu 24.

30. Postupak za tretiranje bolesti neoplazma u animalnom biću, naznačen time, što se tom animalnom biću ordinira terapeutski efikasna količina jedinjenja ili soli prema bilo kome od Zahteva 1 do 23, ili farmaceutski preparat prema Zahtevu 24 i što se u tom animalnom biću selektivno indukuje biosinteza IFN-a.