RS20090231A - Tehnološki postupak za proizvodnju kompozitnog dijetetskog mlečnog napitka sa redukovanim nivoom mokraćne kiseline i purina- - Google Patents

Abstract

Tehnološki postupak proizvodnje dijetetskog mlečnog napitka sa redukovanim sadržajem mokraćne kiseline i purina ima za cilj da na netoksičan način, u što većoj meri odstrani mokraćnu kiselinu, kao i purinske ribonukleotide, dezoksiribonukleotide, nukleozide i slobodne purinske baze (adenin i guanin) koji su prirodno prisutni u mleku. Aktivni ugalj primenjen je kao način adsorpcije, koji podrazumeva trajno vezivanje mokraćne kiseline i purinskih derivata iz mleka. Dodatni učinak je vezivanje teških metala i lipida, što je u ovom dijetetskom proizvodu pozitivan efekat, jer toksični metali doprinose oštećenju tubula, čime je sekrecija mokraćne kiseline na nivou tubula bubrega otežana, a hiperlipidemija i hiperurikemija su zajedno prisutne u nekim oboljenjima. Tehnološki postupak proizvodnje predložene dijetetske formule se odvija kroz sledeće faze: uzimanje primarnog uzorka mleka, homogenizacija uzorka mleka, separacija mokraćne kiseline i purina uz dodatak aktivnog uglja u propisanoj količini, standardizacija masti u mleku, eliminacija aktivnog uglja filtriranjem mleka, dodatak aditiva Koenzima Q10 prirodnog porekla 200 mg/L i UHT sterilizacija.

Description

Naziv pronalaska

TEHNOLOŠKI POSTUPAK ZA PROIZVODNJU KOMPOZITNOG DIJETETSKOG MLEČNOG NAPITKA SA REDUKOVANIM NIVOOM MOKRAĆNE KISELINE I PURINA

Oblast tehnike na koju se pronalazak odnosi

Prehrambena tehnologija-dijetetski preparati

Tehnološki problem

Tehnološki postupak proizvodnje dijetetskog mlečnog napitka sa redukovanim sadržajem mokraćne kiseline i purina ima za cilj da na netoksičan način, u što većoj meri odstrani mokraćnu kiselinu, kao i purinske ribonukleotide, dezoksiribonukleotide, nukleozide i slobodne purinske baze (adenin i guanin) koji su prisutni u mleku. Ovaj tip dijetetskog mlečnog napitka mogu da koriste bez ikakve opasnosti sve osobe, ali je prevashodno namenjen osobama sa gihtom i povećanim sadržajem mokraćne kiseline u krvi. Giht ili podagra je bolest praćena jakim bolovima i komplikacijama usled nagomilavanja i taloženja mokraćne kiseline ili njenih soli urata. Terapija se sastoji u davanju lekova koji inhbiiraju produkciju mokraćne kiseline i „apurinskoj dijeti" koja ne sadrži hranu bogatu purinima, pre svega mesa, mesnih prerađevina i iznutrica. Mleko se preporučuje kao jedini izvor punovrednih belančevina. Ali zaboravlja se na jedan važan momenat-mleko je u značajnoj meri bogato nukleinskim kiselinama, kao i derivatima mononukleotidnog i nukleozidnog karaktera, odnosno slobodnim bazama purinskog tipa (hipoksantin, ksantin), a naročito samom mokraćnom kiselinom! Mokraćna kiselina koja je nastala u crevima ili dospela iz hrane se u ljudskom organizmu dalje ne metaboliše i resorbuje se u krvotok!

Kompozitni dijetetski mlečni napitak je tehnološki proizveden tako da zadovolji nekoliko bitnih uslova: • da se maksimalno eliminiše mokraćna kiselina, nukleinske kiseline, nukleotidi i slobodne baze purinskog tipa iz mleka • da sadrži supstance koje će omogućiti bolju eliminaciju mokraćne kiseline bubrezima- da se ispolji takozvani urikozurični efekat • da se eliminišu teški metali, koji deluju toksično i razorno na tubulski sistem bubrega i dodatni su razlog hiperurikemije, jer onemogućavaju aktivnu sekreciju mokraćne kiseline • da se maksimalno eliminiše prisutna ksantin oksidaza, kojom je mleko jako bogato, da preostala količina bude u najvećoj meri nepovratno inhibirana i da prisustvo prirodnih inhibitora ksantin oksidaze smanji akivnost ovog enzima u crevima • da sadrži antioksidanse koji će imati osobinu da smanjuju oksidativni stres i prirodno inhibišu ksantin oksidazu

Stanje tehnike u svetu i kod nas

Količina mokraćne kiseline u uzorcima krvljeg mleka, prema podacima u literaturi, se kreće oko 200 urno l/L, a ostalih purinskih baza do 20 umol/L. Mleko je bogato nizom purinskih ribonukelotida, supstrata za enzime nukleaze, kojih ima i u mleku, a posebno u digestivnom traktu. Količina prisutnih ribonukleotida u vidu polinukleotida i oligonukleotida prema podacima u literaturi iznosi oko 68 +/- 55 umol/L, kao mononukleotida 84 +/- 25 umol/L i oko 10 +/- 2 umol/L kao nukleozida. Pokazana je i izvesna količina slobodnih purinskih baza, kao što je hipoksantin i ksantin do 20 umol/L. Pomenuti derivati neminovno podležu hidrolitičkoj razgradnji u crevima, što znači daje oko 200 umol/L minimalna količina mokraćne kiseline koja se može produkovati i/ili uneti konzumiranjem 1L mleka.

Sadržaj mokraćne kiseline varira u uzorcima mleka, ali nije ispod 100 umol/L, mada naši podaci potvrđuju da manipulacije koje aktiviraju ksantin oksidazu (homogenizovanje) ili ispitivanje u punomasnom, neobranom mleku, daje visoke vrednosti mokraćne kiseline koje se kreću i do 300 umol/L (tabela 1 u prilogu). Naši podaci variraju u zavisnosti od specifičnosti metodologije kao i tipa mleka. Kako smo dobili oko 330 umol/L u uzorcima mleka kada je rađena spektrofotometrijska tehnika, pristupilo se preciznijoj hromatogarfskoj tehnici, tj. HPLC metodi. Rezultati su pokazali da se vrednosti mokraćne kiseline kreću od 100-200 umol/L za mokraćnu kiselinu, dok je koncentarcija purinskih baza (adenina, hipoksantina, ksantina i guanina) i baza u okviru ribonukleinskih kiselina do 50 umol/L. U tabeli 1 su prikazane vrednosti mokraćne kiseline uzorka merene HPLC metodom, uz prisustvo odgovarajućeg standarda.

Mleko je veoma bogato ksantin oksidazom, ključnim enzimom produkcije mokraćne kiseline, iz kog je prvi put i izolovana i proučena. Komercijalni preparati prečišćene ksantin oksidaze se i sada proizvode iz mleka. Kao moćan producent slobodnih radikala deluje baktericidno, ali njena štetnost se ogleda u velikoj produkciji mokraćne kiseline iz dostupnih egzogenih supstrata. Imajući u vidu i veliko bogatstvo mleka u purinskim ribonukleotidima, kao i nukleazama, jasno je da stepen manipulacije sa uzorkom, kao što je dužina homogenizovanja i temperatura, u značajnoj meri doprinose porastu količine nukleozida, slobodnih baza i mokraćne kiseline u mleku.

Načini izolacije purinskih nukleotida iz mleka uglavnom su imali za cilj precizniju determinaciju tipa prisutnih purinskih i pirimidinskih baza, što znači da su spominjani isključivo u istraživačke, ali ne i svrhe izolacije ili eliminacije iz hrane, tj. dijetetske svrhe. U literaturi se kao način izolacije iz mleka, opisuje tehnika izolacije purinskih baza na jonoizmenjivačkoj koloni. Priprema kolone je prema rutinskoj proceduri punjenja katjonskom smolom, najčešće DOWEX tipa, koja vezuje za sebe anjone, kakva je mokraćna kiselina. Da bi se izolovale pomenute baze neophodno je da se prethodno izvrši deproteinizacija uzorka. Ukoliko se ne bi vršila deproteinizacija, katjonska smola bi vezala i proteine iz mleka, koji takođe poseduju anjonska svojstva, čime bi se smanjio stepen prečišćenosti uzorka na koloni, ali u širem, upotrebnom smislu, mleko bi bilo osiromašeno i proteinima. Stoga ova metoda ima uglavnom analitički karakter. U proceduri analize vrste i karaktera purinskih baza i derivata u mleku koristili smo tehnike hromatografije HPLC, a tada je uzorak mleka morao da bude prethodno deproteinizaran.

Drugi vidovi izolacije mokraćne kiseline podrazumevaju tehnike dijalize. U tom smislu se iz mleka može nespecifično izolovati većina malih, difuzibilnih molekula, kao što je laktoza, urea, mokraćna kiselina, kreatinin, amino kiseline i joni. Tehnika je zahtevna, ukoliko se sprovodi u laboratorisjkim uslovima, jer je neophodno prisustvo aparata dijalizatora, sa specifičnim dijalizerima za male molekule. Ova metoda nije za zanemarivanje u medicini, jer pacijenti sa gihtičnom bubrežnom insuficijencijom, koji imaju porast mokraćne kiseline preko 700 umol/L i prateću bubrežnu insuficijenciju, nakon podvrgavanja dijalizi, značajno smanjuju koncentracije mokraćne kiseline u plazmi, kao i ureu. Ako bi se mleko podvrglo dijalizi u uslovima proizvodnje, to podrazumeva da bi mlekara morala da ima aparat dijalizator, kao i pripremanu dijaliznu tečnost, koji bi samim tim poskupljivao proces proizvodnje. Ukoliko se dijaliza mleka izvodi u adaptiranim za to uslovima, korišćenjem dijalizne membrane od celofana uz dijaliznu tečnost, koja neće imati anjone druge vrste nego samo hidroksilne grupe (zbog Donanovog zakona), dijaliza daje slabe rezultate, jer nije obezbeđen pritisak, niti kontinuiran protok dijalizne tečnosti. Pored toga mleko je izloženo spoljnim uticajima u otvorenom sistemu i stoga pomenuta metoda nije sasvim pogodna za tehnološki postupak izolacije mokraćne kiseline u industriji.

Izlaganje suštine pronalaska

Tehnika izolacije purinskih baza i nukleotida aktivnim ugljem pokazala se u istraživačkim uslovima nekorisnom, jer je ostvarivanje adsorpcije mokarćne kiseline i purinskih baza toliko stabilno, da se isti ne mogu ni agresivnijim tretmanima (kakav je NaOH) eluirati sa adsorbensa, odnosno detektovati i kvantifikovati. To je upravo momenat koji je u našim uslovima separacije mokraćne kiseline iz mleka koristan, jer tako visok afinitet onemogućava oslobađanje purinskih baza i mokraćne kiseline iz mleka i može stoga dati maksimalni učinak. Aktivni ugalj deluje kao snažan adsorbens i za sebe vezuje niz materija, a posebno purinske i pirimidinske derivate, veoma visokim afinitetom. Na ovaj način odstranjuje se nepovratno mokraćna kiselina, kao i drugi purinski i pirimidinski derivati, jer aktivni ugalj ima visoku moć adsorpcije za ove materije, koja zavisi od koncentracije aktivnog uglja, minimalnog vremena izlaganja, ali i fizičkih uslova, kao što je temperatura. Aktivni ugalj se smatra netoksičnom materijom za ljudski organizam, jer se gotovo uopšte ne resorbuje u digestivnom traktu, pa se koristio kao terapija kod različitih trovanja, posebno sa teškim metalima. Aktivni ugalj je vrlo moćan adsorbens, jer je poznato da lg ima aktivnu površinu od oko lOOOm<2>. O efikasnosti aktivnog uglja svedoči podatak da se i voda za piće prečišćava putem upotrebe filtera sa aktivnim ugljem, pa je to ujedno i dokaz daje aktivni ugalj jedna od najmanje toksičnih materija..

Tablete aktivnog uglja se koriste i sada u terapiji različitih trovanja, ali i u terapiji hiperlipidemija, jer za sebe vezuje i lipide, a posebno holesterol. Nekada, kada nije bilo lekova za terapiju gihta, aktivni ugalj se spominje u literaturi kao način terapije, ali tada su se koristile velike doze, jer je trebalo obezbediti stalno prisustvo aktivnog uglja u digestivnom traktu.

Uzimale su se velike količine, do 35g dnevno, ali ovim putem se bezbeđivala samo trenutna eliminacija mokraćne kiseline iz digestivnog trakta. Svakodnevno konzumiranje tolike količine aktivnog uglja bilo je teško i nesvrsishodno, jer se on brzo peristaltikom izbaci. Pored uklanjanja purinskih i pirimidinskih nukleotida, pod delovanjem aktivnog uglja se uklanjaju i neki nepoželjni mirisi koji potiču od vodonik sulfida. Stoga se aktivni ugalj ne koristi rutinski ni u terapiji hiperlipidemija, iako je pokazano da i do 30% smanjuje vrednost holesterola i aterogenih lipoproteida u krvi.

Imajući u vidu sva ova saznanja došli smo na ideju da aktivni ugalj primenimo kao način vezivanja mokraćne kiseline, purinskih i pirimidinskih derivata u mleku. Dodatni učinak je vezivanje teških metala, ali i lipida, što je u ovom dijetetskom proizvodu pozitivan efekat, sobzirom da toksični metali doprinose oštećenju tubula i čime je sekrecija mokraćne kiseline na nivou tubula bubrega otežana, a lipidi su jedan od uzroka sekundarne hiperurikemije u stanjima gojaznosti i dijabetesa.

U smislu supstitucije aditiva, predloženi proizvod podrazumeva kompozitni dijetetski mlečni proizvod, a može se dalje modifikovati u odnosu na oblik napitka (mleko ili fermentisani mlečni napitak-jogurt i kiselo mleko). Mleko može imati oblik tečnosti ili kondenzovanog kompozitnog mleka u prahu. U opisu tehnološkog postupka faza separacije mokarćne kiseline, kao i ostalih purinskih i pirimidinskih derivata se vrši metodom adsorpcije aktivnim ugljem.

Dijetetska opravdanost pronalaska:O mogućem značaju novih mlečnih proizvoda najbolje govori podatak da je FDA (Food and Drug Administration program) najavio svoja očekivanja da će ,,u budućnosti mleko postati funkcionalna hrana koju će konzumenti po svojim potrebama birati". Pored toga, 21. vek je vek funkcionalne hrane i vek genomike. U tom smislu nutrigenomika, kao deo genomike, svoje mesto ima u funkcionalnoj hrani, jer razvoj savremenih naučnih trendova, kao što je nutrigenomika, otvaraju mogućnost savremenog dijetnog pristupa. Taj pristup će svakodnevnom ishranom značajno moći da modeluje individualnu predispoziciju ka oboljenjima i time preduprediti prediktivni rizik za oboljevanje.

Giht je relativno često oboljenje, a nastaje taloženjem mokraćne kiseline i njenih soli u zglobovima i u drugim delovima organizma, pretežno bubrezima. Prevalenca gihta u razvijenijim zemljama je veća, u toku 1999 godine incidenca u Americi je iznosila 41 oboleo na 1000, a u Engleskoj čak 14 obolela na 1000. Pretpostavlja se da samo u Americi ima oko 5 miliona obolelih. Američki podaci kažu da oko 10% osoba ima hiperurikemiju, ali kada i ko od njih će razviti giht ne može se sa sigurnošću predvideti. Giht je oboljenje koje je u porastu. Osobe iznad 65 godina spadaju u jako predisponiranu populaciju. U mlađem uzrastu obično giht nastaje kao posledica urođenih defekata alosterijske regulacije sinteze purina, tako da enormnu sintezu prati kao posledica enormna razgradnja, ili Leech-Nyhan sindrom nastao kao deficit enzima HGPRT transferaze. Od gihta većinom oboljevaju muškarci, jer je odnos oboljevanja muškaraca u odnosu na žene oko 9:1, ali usled pojave sekundarne hiperurikemije usled gojaznosti ili dijabetesa u kasnijem životnom dobu, odnos se pomera na 3,6:1. Često je porodična bolest. U takvim porodicama nalaze se i članovi koji boluju od šećerne bolesti, preterane gojaznosti ili kamena u bubrezima. Usled taloženja mokraćne kiseline i njenih soli urata, nastaju promene (deformacije) i propadanje zglobne hrskavice koje je trajno i dovodi u izvesnim slučajevima do sve manje pokretljivosti zgloba, deformiteta, ograničene radne i fizičke sposbnosti. Premda je giht hronična bolest, akutni napad gihta nastupa u krizama. Pacijenti koji imaju giht, pokazuju i niz pratećih komorbiditeta, kao što je koronarna bolest, hipertenzija, dijabetes i bubrežne bolesti. Smatra se da je ovde hiperurikemija sekundarnog karaktera.

Podaci koji su pulikovani u časopisu New England Journal of Medicine o uticaju nutritivnih faktora na razvoj gihta pokazuju da je manja incidenca gihta kod osoba koje konzumiraju obrano mleko, sa manje masti. To je i logično, ako se ima u vidu podatak da je ksantin oksidaza locirana baš u masnim kapljicama. Naši podaci potvrđuju niži nivo mokarćne kiseline u ovakvom mleku.Većina sajtova i uputstava o pravilnoj ishrani kod pacijenata sa gihtom ili sekundarnom hiperurikemijom, mleko preporučuje kao dozvoljenu namirnicu, pa se nalazi na listama takozvane „apurinske dijete". A da li je to istina? Svakako nije, iz više razloga. Imajući u vidu tako veliku učestalost oboljenja, potencijalne rizike koje sa sobom nosi, kao i značaj mleka kao jedine namirnice koja je izvor punovrednih belančevina, nameće se potreba za proizvodnjom čitave linije mlečnih dijetetskih proizvoda namenjenih ovoj populaciji.. Značaj pomenutih aditiva dokazan je u literaturi, pri čemu je pokazano da osobe koje dnevno piju bar 1.500 miligrama C vitamina smanjuju rizik obolevanja od gihta za 45 odsto, u odnosu na one koji uzimaju ispod 250 miligrama tog vitamina dnevno. Konzim Q10 (ubihinon, ubidekarenon, koenzim Q), je važan koenzim respiratornog lanca mitohondrija, ali i moćan antioksidans. Pokazano je daje koristan efekat u terapiji koenzimom Q10 naročito prisutan kod pacijenata sa koronarnom bolešću, hipertenzijom i srčanom insuficijencijom.

Imajući u vidu štetni efekat slobodnih radikala kod adultnih osoba, postavlja se pitanje kako izbeći aktivnost ksantin oksidaze u kravljem mleku. Enzim je u kravljem mleku veoma postojan, a uništava ga tek sterilizacija na 80°C, koja traje najmanje 10 s, odnosno UHT sterilizacija. Ukoliko je enzim ostao prisutan, zbog oksidacione aktivnosti menja i ukus i organoleptička svojstva mleka. Neretko, merenje aktivnosti ksantin oksidaze u mleku može dati lažno niske rezultate, jer je enzim lokalizovan u specifičnim mlečnomasnim globulama, najčešće u tom okruženju zaštićen i inaktivan, tako da je nedostupan za merenje aktivnosti. Procesi homogenizacije dovode do razaranja mlečnomasnih globula, kada se enzim oslobađa i biva aktivan producent slobodnih radikala. Dok presno mleko u prošeku ima aktivnost od oko 50-60 IJ/L, masni deo mleka ima aktivnost od oko 200 I J/L. S tim u vezi, krajem osamdesetih godina prošlog veka razvila se teorija o direktnom aterogenom efektu i povećanom kardiovaskularnom riziku konzumiranjem homogenizovanog mleka, s obzirom da se dostupna ksantin oksidaza može i resorbovati i u cirkulaciji iskazati direktne toksične efekte na endotel krvnih sudova. Posebno su osetljive ćelijske strukture koje sadrže složene lipide plazmalogene.

Detaljan opis pripreme

Detaljan opis pripreme proizvoda dat je kroz etape kroz koje prolazi mleko u mlekari počev od preuzimanja na sabirnim mestima, a može se na sličan način proizvesti u laboratoriji sa manjim uzorkom.

Faza I Primarni uzorak:Za tehnološki postupak procesiranja mleka se uzima mleko dobij eno mužom zdravih, pravilno hranjenih i redovno muženih krava

Faza II Homogenizacija.Uzorak mleka podleže procesu homogenizacije, a novostvorena količina mokraćne kiseline, nastala oslobađanjem aktivirane ksantin oksidaze, će se osloboditi.

Faza III Faza eliminacije mokraćne kiseline, nukleinskih kiselina i nukleotida:U ovoj fazi započinje tehnološki postupak separacije mokraćne kiseline i purina, tako što se iz dobijene količine mleka koja se priprema za distribuciju može uzeti 1L mleka, u koji se dodaje granulirani aktivni ugalj (K dobijen od kokosovog oraha) u količini od 50 g na jedan litar mleka, tj. 5% uzorak, koji se meša i stavlja da stoji oko 2-4 sata na temperaturi od 25-30°C. Dimenzije čestica aktivnog uglja preporučljivo je da iznose l-2mm<2>. To se postiže višekratnim sejanjem.

Faza IV Standardizacija masti u mleku do0,5%. Kravlje mleko sadrži zavisno od rase i individualnih svojstava grla, između 2,5 i 6,0% mlečne masti, tako da je mlečna mast obavezni sastojak mleka. Predloženi proizvod treba da sadrži 0,5% mlečne masti. Do ovog predloga smo došli na osnovu istraživanja o sadržaju mokraćne kiseline u uzorcima pasterizovanog ili UHT mleka koja su prisutna na domaćem tržištu. Analizirani su uzorci mleka ranga od 3,2% do 0,5% mlečne masti i ustanovljeno je da je najniži nivo mokraćne kiseline u uzorcima koji imaju najmanje masti. To je i logično, ako se ima u vidu podatak daje ksantin oksidaza baš locirana u masnim kapljicama. U cilju odvajanja mlečne masti primjenjuje se centrifugalni separator. Odvajanje m.m. bazira se na razlici specifične mase m.m. i ostalih komponenata mlijeka (0.93g/cm<3>prema 1.032 g/cm<3>). Predloženi mlečni napitak sadrži 0,5% mlečne masti. Proces se naziva ,,in line" standardizacija masti u mleku i sastoji se od sledećih elemenata: transmiter gustine, transmiter protoka, kontrolni ventil, kontrolna tabla i ventil za isključenje. U pitanju je standardni aparat koji ima svaka mlekara koja se bavi prizvodnjom mlečnih proizvoda.

Faza V Eliminacija aktivnog uglja:Uzorak mleka se filtrira tako što se koristi filter čije su pore 0,8mm<2>, kroz koji se propušta uzorak mleka, čime ostaju čestice aktivnog uglja zadržane u filteru.

Faza VI Dodatak aditiva:Po dobijanju uzorka mleka sa redukovanim sadržajem mokraćne kiseline, nukleinskih kiselina i purina, dodaju se predloženi aditivi. Reč je o hidrosolubilnim materijama, koje se dobro rastvaraju u vodi, a samim tim i u mleku. Na osnovu njihovih fizikohemijskih svojstava ustanovljeno je da pri rastvaranju ne dolazi ni do kakve interakcije sa sastojcima mleka. Predloženi aditiv je Koenzim Q10 (prirodnog porekla) 200mg/L

Uzima se uzorak mleka od 1L i u njega Koenzim Q u propisanoj količini, a zatim se uzorak meša, kako bi se postigla potpuna rastvorlj ivost. Ukoliko se uzima početna veća količina mleka, koncentarcija aditiva se preračunava po formuli:

preporučena doza x broj litara uzorka mleka

Imajući u vidu podatak da i laktoza pokazuje u malom stepenu adsorpciju na aktivni ugalj njene vrednosti su nešto niže nego u standardnim mlečnim proizvodima, što je povoljno kod pacijenata sa dijabetesom i gojaznošću.

Faza VII UHT sterilizacija:Pod sterilizacijom se podrazumeva da je mleko prethodno homogenizovano, ohlađeno na temperaturi od 4 do 1°C, prečišćeno i najkasnije 24 časa posle muže zagrevano na temperaturi od 135 do 150°C, za vreme kojim se obezbeđuje sterilizacija, a nakon toga se hladi i puni u aseptičnim uslovima. U toku UHT sterilizacije ne dolazi do promene fzikohemijskih svojstava pomenutih vitamina, ali dolazi do nepovratne inhibicije ksantin oksidaze. Reč je o standardnoj proceduri koju sprovodi svaka mlekara, tako da detaljan opis ovog koraka nije potrebno opisivati, jer nije nov, niti izmenjen.

U fazama ispitivanja stepena adsorpcije mokraćne kiseline, purina i pirimidina na čestice aktivnog uglja obratili smo posebnu pažnju na efekte sledećih faktora: koncentracije aktivnog uglja u uzorku, dužinu izlaganja mleka i temperaturu. U svakoj od ovih varijabila, mehaničko mućkanje uzorka doprinosi boljoj adsorpciji, što je takođe u osnovi same fizičke procedure adsorpcije. Na tabeli 2 u prilogu je dat prikaz različitih fizičkih uticaja na krajnju-rezidualnu količinu mokraćne kiseline u uzorku mereni HPLC tehnikom. Jasno se može potvrditi da dužina izlaganja uzorka i temperatura imaju uticaja mnogo više nego količina prisutne mlečne masti u uzorku mleka koji je uzet To se može očekivati, jer je adsorptivna površina aktivnog uglja velika, pa prisutne masti ne kompetiraju u značajnoj meri.

Opisana metoda je efikasna jer jednako dobro vezuje i purinske i pirimidinske nukleotide nukleozide, a ne samo mokraćnu kiselinu, što je pokazano na pikovima dobijenim metodom HPLC i to na hromatogramu koji je sniman na području absorbance od 254nm, kako bi se identifikovali svi nukleozidi i nukleotidi, a zatim i na 280nm, kako bi se identifikovala mokraćna kiselina (prikazano u prilogu).

Faza IX Punjenje i zatvaranje ambalaže.Predviđeno je da se mleko pakuje u nepovratnu plastičnu ili kartonsku ambalažu. Najpodesnija kartonska ambalaža je tetra-pak ili tetra-brik. Pakovanje bi bilo u ambalaži kojom se obezbeđuje originalnost proizvoda. Kada se spomenuti proizvod stavlja u promet u originalnom pakovanju deklaracija bi sadržala sledeće podatke: 1) naziv proizvoda

2) naziv i sedište proizvođača

3) datum proizvodnje i rok trajanja,

4) neto količina (zapremina) pakovanja

5) spisak sastojaka i dodati aditivi

6) uslovi čuvanja

Korišćene reference:

1. Tiemever W, Stohrer M, Giesecke D. Metabolites of Nucleic Acids in Bovine Milk. Journal of Dairy

Science Vol. 67, No. 4, 1984

2. Roubenoff R, Klag MJ, Mead LA, Liang KY, Seidler AJ, Hochberg MC. Incidence and risk factors for gout in white men. JAMA 1991;266:3004-3007. 2. Kramer HM, Curhan G. The association between gout and nephrolithiasis: the National Health and

Nutrition Examination Survey III, 1988-1994. Am J Kidney Dis 2002;40:37-42.

3. Emmerson BT. The management of gout. N Engl J Med 1996;334:445-451.

4. Fam AG. Gout, diet, and the insulin resistance syndrome. J Rheumatol 2002;29:1350-1355.

5. Gibson T, Rodgers AV, Simmonds HA, Court-Brown F, Todd E, Meilton V. A controlled study of diet in patients with gout. Ann Rheum Dis 1983;42:123-127. 6. Matzkies F, Berg G, Madl H. The uricosuric action of protein in man. Adv Exp Med Biol 1980; 122:227-231. 7. Loenen HM, Eshuis H, Lowik MR, et al. Serum uric acid correlates in elderly men and vvomen with special reference to body composition and dietary intake (Dutch Nutrition Surveillance System). J Clin Epidemiol 1990;43:1297-1303. 8. Garrel DR, Verdy M, PetitClerc C, Martin C, Brule D, Hamet P. Milk- and soy-protein ingestion: acute effect on serum uric acid concentration. Am J Clin Nutr 1991 ;53:665-669. 9. Ghadirian P, Shatenstein B, Verdy M, Hamet P. The influence of dairy products on plasma uric acid in women. Eur J Epidemiol 1995;11:275-281. 10. Clifford AJ, Riumallo JA, Young VR, Scrimshavv NS. Effect of oral purines on serum and urinary uric acid of normal, hyperuricemic and gouty humans. J Nutr 1976;106:428-434.

11. Zollner N, Griebsch A. Diet and gout. Adv Exp Med Biol 1974;41:435-442.

12. Griebsch A, Zollner N. Effect of ribomononucleotides given orally on uric acid production in man. Adv Exp

Med Biol 1974;41:443-449.

13. Roubenoff R. Gout and hyperuricemia. Rheum Dis ClinNorth Am 1990;16:539-550.

14. Campion EW, Glynn RJ, DeLabry LO. Asymptomatic hyperuricemia: risks and consequences in the

Normative Aging Study. Am J Med 1987;82:421-426.

15. Nugent CA. Renal urate excretion in gout studied by feeding ribonucleic acid. Arthritis Rheum 1965;8:671-685. 16. Gibson T, Highton J, Potter C, Simmonds HA. Renal impairment and gout. Ann Rheum Dis 1980;39:417-423. 17. Glynn RJ, Campion EW, Silbert JE. Trends in serum uric acid levels 1961-1980. Arthritis Rheum 1983;26:87-93. 18. Raiziss GW, Dubin H, Ringer AI. Studies in endogenous uric acid metabolism. J Biol Chem 1914;19:473-485. 19. Dessein PH, Shipton EA, Stanwix AE, Joffe BI, Ramokgadi J. Beneficial effects of weight loss associated with moderate calorie/carbohydrate restriction, and increased proportional intake of protein and unsaturated

fat on serum urate and lipoprotein levels in gout: a pilot study. Ann Rheum Dis 2000;59:539-543

20. Shadick NA, Kim R, Weiss S, Liang MH, Sparrow D, Hu H. Effect of low level lead exposure on hvperuricemia and gout among middle aged and elderly men: the Normative Aging Study. J Rheumatol

2000;27:1708-1712.

21. Abbott RD, Brand FN, Kannel WB, Castelli WP. Gout and coronary heart disease: the Framingham Study. J

Clin Epidemiol 1988;41:237-242.

22. Hochberg MC, Thomas J, Thomas DJ, Mead L, Levine DM, Klag MJ. Racial differences in the incidence of gout: the role of hypertension. Arthritis Rheum 1995;38:628-632. 23. Sharpe CR. A case-control study of alcohol consumption and drinking behaviour in patients with acute gout. Can Med Assoc J 1984;131:563-567.

24. Kearns J. Charcoal Filtration Basics 2007; 1-7.

25. Choi HK, Atkinson K, Karlso EW, Willett W, Curhan G. Purine-Rich Foods, Dairy and Protein Intake, and the Risk of Gout in Men.N Engl J Med. 2004; 350:1093-1103

Claims (3)

1.TEHNOLOŠKI POSTUPAK ZA PROIZVODNJU KOMPOZITNOG DIJETETSKOG MLEČNOG NAPITKA SA REDUKOVANIM NIVOOM MOKRAĆNE KISELINE I PURINA, NAZNAČEN TIME, što se za tehnološki postupak uzima mleko dobij eno mužom zdravih, pravilno hranjenih i redovno muženih krava, koji podleže procesu homogenizacije, a zatim se u uzorak mleka dodaje granulirani aktivni ugalj preporučenih dimenzija l-2mm<2>, u količini od 50 g na jedan litar mleka, meša se i ostavlja da stoji 2-4 sata na temperaturi oko 25-30°C.

2. Postupak prema zahtevu1,NAZNAČEN TIME, što se se uzorak filtrira kroz filter preporučene dimenzije pora od 0,8mm<2>

3. Postupak prema zahtevu1,NAZNAČEN TIME, što se po dobijanju uzorka mleka sa redukovanim sadržajem mokraćne kiseline, purinskih i pirimidinskih nukleozida i nukleotida dodaje predloženi aditiv Koenzim Q10 (prirodnog porekla) u količini od 200 mg/L, podvrgava UHT sterilizaciji, a nakon toga se hladi i puni u aseptičnim uslovima.