RS52768B - Tehnološki postupak za proizvodnju kompozitnog dijetetskog mlečnog napitka sa redukovanim nivoom mokraćne kiseline i purina - Google Patents

Abstract

Tehnološki postupak za proizvodnju kompozitnog dijetetskog mlečnog napitka sa redukovanim nivoom mokraćne kiseline i purina, naznačen time, što se uzima uzorak mleka, kome se dodaje granulirani aktivni ugalj dimenzija1-2mm2, u količini od 50 g na jedan litar mleka, meša se i ostavlja da stoji 2-4 sata na temperaturi od 25-30°C , zatim se uzorak filtrira kroz filter dimenzije pora od 0,8mm2, a zatim dodaje Koenzim Q10 (prirodnog porekla) u količini od 200 mg/L.

Description

Oblast tehnike na koju se pronalazak odnosi

Prehrambena tehnologija-dijetetski preparati

Tehnološki problem

Tehnološki postupak proizvodnje dijetetskog mlečnog napitka sa redukovanim sadržajem mokraćne kiseline i purina ima za cilj da na netoksičan način, u što većoj meri odstrani mokraćnu kiselinu, kao i purinske ribonukleotide, dezoksiribonukleotide, nukleozide i slobodne purinske baze (adenin i guanin), koji su prisutni u mleku. Ovaj tip dijetetskog mlečnog napitka mogu da koriste bez ikakve opasnosti sve osobe, ali je prevashodno namenjen osobama sa gihtom ili povećanim sadržajem mokraćne kiseline u krvi iz drugih razloga. Giht ili podagra je bolest praćena jakim bolovima i komplikacijama usled nagomilavanja i taloženja mokraćne kiseline ili njenih soli urata. Terapija se sastoji u davanju lekova koji inhbiiraju produkciju mokraćne kiseline i „apurinskoj dijeti" koja ne sadrži hranu bogatu purinima, pre svega mesa, mesnih prerađevina i iznutrica. Mleko se preporučuje kao jedini izvor punovrednih belančevina. Pri tom se zaboravlja na jedan važan momenat-mleko je u značajnoj meri bogato nukleinskim kiselinama, kao i derivatima mononukleotidnog i nukleozidnog karaktera, odnosno slobodnim bazama purinskog tipa (hipoksantin, ksantin), a naročito samom mokraćnom kiselinom! Mokraćna kiselina koja je nastala u crevima ili dospela iz hrane se u ljudskom organizmu dalje ne metaboliše i resorbuje se u krvotok!

Kompozitni dijetetski mlečni napitak je tehnološki proizveden tako da zadovolji nekoliko bitnih uslova: • da se maksimalno eliminiše mokraćna kiselina, nukieinske kiseline, nukleotidi i slobodne baze purinskog tipa iz mleka • da sadrži supstance koje će omogućiti bolju eliminaciju mokraćne kiseline bubrezima- da se ispolji takozvani urikozurični efekat • da se eliminišu teški metali, koji deluju toksično i razorno na tubulski sistem bubrega i dodatni su razlog hiperurikemije, jer onemogućavaju aktivnu sekreciju mokraćne kiseline • da se maksimalno eliminiše prisutna ksantin oksidaza. kojom je mleko jako bogato, da preostala količina bude u najvećoj meri nepovratno inhibirana i da prisustvo prirodnih inhibitora ksantin oksidaze smanji akivnost ovog enzima u crevima • da sadrži antioksidanse koji će imati osobinu da smanjuju oksidativni stres, a koji prirodno inhibišu ksantin oksidazu

Stanje tehnike u svetu i kod nas

Jedan od neželjenih sastojaka mleka je mokraćna kiselina. Količina mokraćne kiseline u uzorcima krvljeg mleka, prema podacima u literaturi, se kreće oko 200 umol/L, a ostalih purinskih baza do 20 umol/L. Mleko je bogato nizom purinskih ribonukelotida, supstrata za enzime nukleaze, kojih ima i u mleku, a posebno u digestivnom traktu. Količina prisutnih ribonukleotida u vidu polinukleotida i oligonukleotida prema podacima u literaturi iznosi oko 68 +/- 55 umol/L, kao mononukleotida 84 +/- 25 umol/L i oko 10 +/- 2 u,mol/L kao nukleozida. Pokazana je i izvesna količina slobodnih purinskih baza, kao što je hipoksantin i ksantin do 20 umol/L. Pomenuti derivati neminovno podležu hidrolitičkoj razgradnji u crevima, što znači da je oko 200 umol/L minimalna količina mokraćne kiseline koja se može produkovati i/ili uneti konzumiranjem 1L mleka.

Sadržaj mokraćne kiseline varira u uzorcima mleka, ali nije ispod 100fimol/L, mada naši podaci potvrđuju da manipulacije koje aktiviraju ksantin oksidazu (homogenizovanje) ili ispitivanje u punomasnom, neobranom mleku, daje visoke vrednosti mokraćne kiseline koje se kreću i do 300 u.mol/L (Prilog slikal). Naši podaci variraju u zavisnosti od specifičnosti metodologije kao i tipa mleka. Kako smo dobili oko 330 umol/L u uzorcima mleka kada je rađena spektrofotometrijska tehnika, pristupilo se preciznijoj hromatogarfskoj tehnici, tj. HPLC metodi. Rezultati su pokazali da se vrednosti mokraćne kiseline kreću od 100-200 |iimol/L za mokraćnu kiselinu, dok je koncentarcija purinskih baza (adenina, hipoksantina, ksantina i guanina) i baza u okviru ribonukleinskih kiselina do 50 umol/L. U tabeli I su prikazane vrednosti mokraćne kiseline uzorka merene HPLC metodom, uz prisustvo odgovarajućeg standarda.

Mleko je veoma bogato ksantin oksidazom, ključnim enzimom produkcije mokraćne kiseline, iz kog je prvi put i izolovana i proučena. Komercijalni preparati prečišćene ksantin oksidaze se i sada proizvode iz mleka. Kao moćan producent slobodnih radikala deluje baktericidno, ali njena štetnost se ogleda u velikoj produkciji mokraćne kiseline iz dostupnih egzogenih supstrata. Imajući u vidu i veliko bogatstvo mleka u purinskim ribonukleotidima, kao i nukleazama, jasno je da stepen manipulacije sa uzorkom, kao što je dužina homogenizovanja i temperatura, u značajnoj meri doprinose porastu količine nukleozida, slobodnih baza i mokraćne kiseline u mleku.

Načini izolacije purinskih nukleotida iz mleka uglavnom su imali za cilj precizniju determinaciju tipa prisutnih purinskih i pirimidinskih baza, što znači da su spominjani isključivo u istraživačke, ali ne i svrhe izolacije ili eliminacije iz hrane, tj. dijetetske svrhe. U literaturi se kao način izolacije iz mleka, opisuje tehnika izolacije purinskih baza na jonoizmenjivačkoj koloni. Priprema kolone je prema rutinskoj proceduri punjenja katjonskom smolom, najčešće DOWEX tipa, koja vezuje za sebe anjone, kakva je mokraćna kiselina. Da bi se izolovale pomenute baze neophodno je da se prethodno izvrši deproteinizacija uzorka. Ukoliko se ne bi vršila deproteinizacija, katjonska smola bi vezala i proteine iz mleka, koji takođe poseduju anjonska svojstva, čime bi se smanjio stepen prečišćenosti uzorka na koloni, ali u širem, upotrebnom smislu, mleko bi bilo osiromašeno i proteinima. Stoga ova metoda ima uglavnom analitički karakter. U proceduri analize vrste i karaktera purinskih baza i derivata u mleku koristili smo tehnike hromatografije HPLC, a tada je uzorak mleka morao da bude prethodno deproteinizaran.

Drugi vidovi izolacije mokraćne kiseline podrazumevaju tehnike dijalize. U tom smislu se iz mleka može nespecifično izolovati većina malih, difuzibilnih molekula, kao što je laktoza, urea, mokraćna kiselina, kreatinin, amino kiseline i joni. Tehnika je zahtevna, ukoliko se sprovodi u laboratorisjkim uslovima, jer je neophodno prisustvo aparata đijalizatora, sa specifičnim dijalizerima za male molekule. Ova metoda nije za zanemarivanje u medicini, jer pacijenti sa gihtičnom bubrežnom insuficijencijom, koji imaju porast mokraćne kiseline preko 700 umol/L i prateću bubrežnu insuficijenciju, nakon podvrgavanja dijalizi, značajno smanjuju koncentracije mokraćne kiseline u plazmi, kao i ureu. Ako bi se mleko podvrglo dijalizi u uslovima proizvodnje, to podrazumeva da bi mlekara morala da ima aparat dijalizator, kao i pripremanu dijaliznu tečnost, koji bi samim tim poskupljivao proces proizvodnje. Ukoliko se di jaliza mleka izvodi u adaptiranim za to uslovima, korišćenjem dijalizne membrane od celofana uz dijaliznu tečnost, koja neće imati anjone druge vrste nego samo hidroksilne grupe (zbog Donanovog zakona), dijaliza daje slabe rezultate, jer nije obezbeđen pritisak, niti kontinuiran protok dijalizne tečnosti. Pored toga mleko je izloženo spol jnim uticajima u otvorenom sistemu i stoga pomenuta metoda nije sasvim pogodna za tehnološki postupak izolacije mokraćne kiseline u industriji.

Izlaganje suštine pronalaska

Tehnika izolacije purinskih baza i nukleotida aktivnim iigljem pokazala se u istraživačkim uslovima nekorisnom, jer je ostvarivanje adsorpcije mokarćne kiseline i purinskih baza toliko stabilno, da se isti ne mogu ni agresivnijim tretmanima (kakav je NaOH) eluirati sa adsorbensa. pa ni u eluensu detektovati i kvantifikovati. To je upravo momenat koji je u našim uslovima separacije mokraćne kiseline iz mleka koristan, jer tako visok afinitet onemogućava oslobađanje purinskih baza i mokraćne kiseline iz mleka i može stoga dati maksimalni učinak. Aktivni ugalj deluje kao snažan adsorbens i za sebe vezuje niz materija, a posebno purinske i pirimidinske derivate, veoma visokim afinitetom. Na ovaj način odstranjuje se nepovratno mokraćna kiselina, kao i drugi purinski i pirimidinski derivati, jer aktivni ugalj ima visoku moć adsorpci je za ove materije, koja zavisi od koncentracije aktivnog uglja, minimalnog vremena izlaganja, ali i fizičkih uslova, kao što je temperatura. Aktivni ugalj se smatra netoksičnom materijom za ljudski organizam, jer se gotovo uopšte ne resorbuje u digestivnom traktu, pa se koristio kao terapija kod različitih trovanja, posebno sa teškim metalima. Aktivni ugalj je vrlo moćan adsorbens, jer je poznato da lg ima aktivnu površinu od oko lOOOm<2.>O efikasnosti aktivnog uglja svedoči podatak da se i voda za piće prečišćava putem upotrebe filtera sa aktivnim ugljem, pa je to ujedno i dokaz daje aktivni ugalj jedna od najmanje toksičnih materija..

Tablete aktivnog uglja se koriste i sada u terapiji različitih trovanja, ali i u terapiji hiperlipidemija, jer za sebe vezuje i lipide, a posebno holesterol. Nekada, kada nije bilo lekova za terapiju gihta, aktivni ugalj se spominje u literaturi kao način terapije, ali tada su se koristile velike doze, jer je trebalo obezbediti stalno prisustvo aktivnog uglja u digestivnom traktu. Uzimale su se velike količine, do 35g dnevno, ali ovim putem se bezbeđivala samo trenutna eliminacija mokraćne kiseline iz digestivnog trakta. Svakodnevno konzumiranje tolike količine aktivnog uglja bilo je teško i nesvrsishodno, jer se on brzo peristaltikom izbaci. Pored uklanjanja purinskih i pirimidinskih nukleotida, pod delovanjem aktivnog uglja se uklanjaju i neki nepoželjni mirisi koji potiču od vodonik sulfida. Stoga se aktivni ugalj ne koristi rutinski ni u terapiji hiperlipidemija, iako je pokazano da i do 30% smanjuje vrednost holesterola i aterogenih lipoprolcida u krvi.

Imajući u vidu sva ova saznanja došli smo na ideju da aktivni ugalj primenimo kao način vezivanja mokraćne kiseline, purinskih i pirimidinskih derivata u mleku. Rezultati eksperimentalnog tretmana, pri čemu su se menjali uslovi, prikazan je na Tabeli 2 i u Prilogu Slika 1, 2, 3 i 4. Kako se može videti procedura je dala mogućnost da se, počevši od niže temperature od 4°C vrši adsorpcija, koja je izraženija na višoj temperaturi od 30°C.

Dodatni učinak ove metode je i vezivanje teških metala, ali i lipida i ftalata, što je u ovom dijetetskom proizvodu pozitivan efekat, sobzirom da toksični metali doprinose oštećenju tubula i čime je sekrecija mokraćne kiseline na nivou tubula bubrega otežana, a lipidi su jedan od uzroka sekundarne hiperurikemije u stanjima gojaznosti i dijabetesa.

U smislu supstitucije aditiva, predloženi proizvod podrazumeva kompozitni dijetetski mlečni proizvod, a može se dalje modifikovati u odnosu na oblik napitka (mleko ili fermentisani mlečni napitak-jogurt i kiselo mleko). Mleko može imati oblik tečnosti ili kondenzovanog kompozitnog mleka u prahu. U opisu tehnološkog postupka faza separacije mokraćne kiseline, kao i ostalih purinskih i pirimidinskih derivata, se vrši metodom adsorpcije aktivnim ugljem.

Dijetetska opravdanost pronalaska:O mogućem značaju novih mlečnih proizvoda najbolje govori podatak da je FDA (Food and Drug Administration program) najavio svoja očekivanja da će ,,u budućnosti mleko postati funkcionalna hrana koju će konzumenti po svojim potrebama birati". Pored toga, 21. vek je vek funkcionalne hrane i vek genomike. U tom smislu nutrigenomika, kao deo genomike, svoje mesto ima u funkcionalnoj hrani, jer razvoj savremenih naučnih trendova, kao što je nutrigenomika, otvaraju mogućnost savremenog dijetnog pristupa. Taj pristup će svakodnevnom ishranom značajno moći da modeluje individualnu predispoziciju ka oboljenjima i time preduprediti prediktivni rizik za oboljevanje. Hiperurikemija (nalaz povišene koncentracije mokraćne kiseline u krvi) je metabolički problem, jer je mokraćna kiselina veoma loše rastvorljivo jedinjenje, bilo kao kiselina ili u vidu svojih soli urata. Podaci poslednjih godina sve više ukazuju da je mokraćna kiselina neželjeni pratioc gotovo svih hroničnih oboljenja. Hiperurikemija se sve više opisuje ne kao udruženi, već izolovani i nezavisni faktor rizika za pogoršanje osnovnog oboljenja ili stanja, pa je u tom smislu treba ozbiljno sagledati. Aktuelni podaci referentne literature naročito od 2000 godine pa nadalje, eksperimentalno i putem velikih meta analiza i studija (MONICA, ALLHAT, HVP, PIUMA, SHEP), potvrdili su kauzalnu vezu nivoa mokraćne kiseline i kardiovaskularnih bolesti (prevalenca oko 22,7%, a stopa smrtnosti oko 34,3%), hipertcnzije (prevalenca oko 46% odraslih osoba), šloga (prevalenca oko 10% odraslih osoba). Hiperurikemija povećava insulinsku rezistenciju i time doprinosi razvoju tipa 2 dijabetesa. Sledeći problem je giht, koji nastaje taloženjem mokraćne kiseline i njenih soli u zglobovima i bubrezima. Giht je relativno često oboljenje. Prevalenca gihta u razvijenijim zemljama je veća, u toku 1999 godine incidenca u Americi je iznosila 41 oboleo na 1000, a u Engleskoj čak 14 obolela na 1000. Pretpostavlja se da samo u Americi ima oko 5 miliona obolelih. Američki podaci kažu da oko 10% osoba ima hiperurikemiju, ali kada i ko od njih će razviti giht ne može se sa sigurnošću predvideti. Giht je oboljenje koje je u porastu. Osobe iznad 65 godina spadaju u jako predisponiranu populaciju, li mlađem uzrastu obično giht nastaje kao posledica urođenih defekata alosterijske regulacije sinteze purina, tako da enormnu sintezu prati kao posledica enormna razgradnja, ili Leech-Nyhan sindrom nastao kao deficit enzima HGPRT transferaze. Od gihta većinom oboljevaju muškarci, jer je odnos oboljevanja muškaraca u odnosu na žene oko 9:1, ali usled pojave sekundarne hiperurikemije usled gojaznosti ili dijabetesa u kasnijem životnom dobu, odnos se pomera na 3,6:1. Često je porodična bolest. U takvim porodicama nalaze se i članovi koji boluju od šećerne bolesti, preterane gojaznosti ili kamena u bubrezima. Usled taloženja mokraćne kiseline i njenih soli urata, nastaju promene (deformacije) i propadanje zglobne hrskavice koje je trajno i dovodi u izvesnim slučajevima do sve manje pokretljivosti zgloba, deformiteta, ograničene radne i fizičke sposbnosti. Premda je giht hronična bolest, akutni napad gihta nastupa u krizama. Pacijenti koji imaju giht, pokazuju i niz pratećih komorbiditeta, kao što je koronarna bolest, hipertenzija, dijabetes i bubrežne bolesti. Smatra se daje ovde hiperurikemija sekundarnog karaktera. Sledeći problem su preeklampsija i eklampsija koje spadaju u ozbiljna stanja, koja mogu da dovedu do fatalnog kraja ne samo za porodilju, već i za dete od (7,9-13,9%). Od eklampsije godišnje strada oko 50 000 žena u svetu, a rizik za smrtnost dece na porođaju je četvoro stru ka. Nivo mokraćne kiseline najčešće veoma je povišen u ovom stanju, ali se i težina ishoda može kvalifikovati na osnovu nivoa mokraćne kiseline. Sekundarna hiperurikemija je redovni pratilac i drugih oboljenja, kao naprimer, tumora (prevalenca malignih bolesti oko 3%), dijabetesa (prevalenca dijabetesa oko 2,8% sa tendencijom porasta na oko 4,5% do 2030), gojaznosti (prevalenca gojaznosti oko 50% odraslih osoba), povećanog konzumiranja alkohola, kod povećanih intelektualnih tj psihofizičkih napora („menadžerska bolest"), kod demencije, a generalno je u porastu sa starošću. Kod sportista, u fazi velikih fizičkih napora (treninga, takmičenja), stvara sc simultano velika količina laktata i mokraćne kiseline (usled razgradnje glukoze i makroenergetskog jedinjenja ATP), tako da nastaje problem njihovog izlučivanja zbog istovetnog ekskrecionog nosača na nivou bubrega i ova dva jedinjenja rastu u krvi.

Podaci koji su pulikovani u časopisu New England Journal of Medicine o uticaju nutritivnih faktora na razvoj gihta pokazuju da je manja incidenca gihta kod osoba koje konzumiraju obrano mleko, sa manje masti. To je i logično, ako se ima u vidu podatak da je ksantin oksidaza locirana baš u masnim kapljicama. Naši podaci potvrđuju niži nivo mokarćne kiseline u obranom mleku.Većina sajtova i uputstava o pravilnoj ishrani kod pacijenata sa gihtom ili sekundarnom hiperurikemijom, mleko preporučuje kao dozvoljenu namirnicu, pa se nalazi na listama takozvane „apurinske dijete". A da li je to istina? Svakako nije, iz više razloga. Imajući u vidu tako veliku učestalost oboljenja, potencijalne rizike koje sa sobom nosi. kao i značaj mleka kao jedine namirnice koja je izvor punovrednih belančevina, nameće se potreba za proizvodnjom čitave linije mlečnih dijetetskih proizvoda namenjenih ovoj populaciji.. Značaj pomenutih aditiva dokazan je u literaturi, pri čemu je pokazano da osobe koje dnevno piju bar 1.500 miligrama C vitamina smanjuju rizik obolevanja od gihta za 45 odsto, u odnosu na one koji uzimaju ispod 250 miligrama tog vitamina dnevno. Konzim Q10 (ubihinon, ubidekarenon. koenzim Q), je važan koenzim respiratornog lanca mitohondrija, ali i moćan antioksidans. Pokazano je da je koristan efekat u terapiji koenzimom Q10 naročito prisutan kod paci jenata sa koronarnom bolešću, hipertenzijom i srčanom insuficijencijom.

Imajući u vidu štetni efekat slobodnih radikala kod adultnih osoba, postavlja se pitanje kako izbeći aktivnost ksantin oksidaze u kravljem mleku. Enzim je u kravljem mleku veoma postojan, a uništava ga tek sterilizacija na 80<H>C, koja traje najmanje 10 s, odnosno UHT sterilizacija. Ukoliko je enzim ostao prisutan, zbog oksidacione aktivnosti menja i ukus i organoleptička svojstva mleka. Neretko, merenje aktivnosti ksantin oksidaze u mleku može dati lažno niske rezultate, jer je enzim lokalizovan u specifičnim mlečnomasnim globulama, najčešće u tom okruženju zaštićen i inaktivan, tako da je nedostupan za merenje aktivnosti. Procesi homogenizacije dovode do razaranja mlečnomasnih globula, kada se enzim oslobađa i biva aktivan producent slobodnih radikala. Dok presno mleko u prošeku ima aktivnost od oko 50-60 U/ L, masni deo mleka ima aktivnost od oko 200 IJ/L. S tim u vezi, krajem osamdesetih godina prošlog veka razvila se teorija o direktnom aterogenom efektu i povećanom kardiovaskularnom riziku konzumiranjem homogenizovanog mleka, s obzirom da se dostupna ksantin oksidaza može i resorbovati i u cirkulaciji iskazati direktne toksične efekte na endotel krvnih sudova. Posebno su osetljive ćelijske strukture koje sadrže složene lipide plazmalogene.

Detaljan opis pripreme

Detaljan opis pripreme proizvoda dat je kroz etape kroz koje prolazi mleko u mlekari počev od preuzimanja na sabirnim mestima, a može se na sličan način proizvesti u laboratoriji sa manjim uzorkom.

FazaI Primarni uzorak:Za tehnološki postupak procesiranja mleka se uzima mleko dobijeno mužom zdravih, pravilno hranjenih i redovno muženih krava

FazaIIHomogenizacija. Uzorak mleka podleže procesu homogenizacije, a novostvorena količina mokraćne kiseline, nastala oslobađanjem aktivirane ksantin oksidaze, će se osloboditi.

FazaIIIFazaeliminacije mokraćne kiseline, nukleinskihkiselina inukleotida:U ovoj fazi započinje tehnološki postupak separacije mokraćne kiseline i purina, tako što se iz dobijene količine mleka koja se priprema za distribuciju može uzeti 1L mleka, u koji se dodaje granulirani aktivni ugalj (K dobijen od kokosovog oraha) u količini od 50 g na jedan litar mleka, tj. 5% uzorak, koji se meša i stavlja da stoji oko 2-4 sata na temperaturi od 25-30°C. Dimenzi je čestica aktivnog uglja preporučljivo je da iznose l-2mirT. To se postiže višekratnim sejanjem.

Faza IV Standardizacija masti umlekudo 0,5%. Kravlje mleko sadrži zavisno od rase i individualnih svojstava grla, između 2,5 i 6,0% mlečne masti, tako da je mlečna mast obavezni sastojak mleka. Predloženi proizvod treba da sadrži 0,5% mlečne masti. Do ovog predloga smo došli na osnovu istraživanja o sadržaju mokraćne kiseline u uzorcima pasterizovanog ili UHT mleka koja su prisutna na domaćem tržištu. Analizirani su uzorci mleka ranga od 3,2% do 0,5% mlečne masti i ustanovljeno je da je najniži nivo mokraćne kiseline u uzorcima koji imaju najmanje masti.

Faza VEliminacija aktivnog uglja:Uzorak mleka se filtrira tako što se koristi filter čije su pore 0,8mm\ kroz koji se propušta uzorak mleka, čime ostaju čestice aktivnog uglja zadržane u filteru.

Faza VI Dodatak aditiva: Po dobijanju uzorka mleka sa redukovanim sadržajem mokraćne kiseline, nukleinskih kiselina i purina, dodaju se predloženi aditivi. Reč je o hidrosolubilnim materijama, koje se dobro rastvaraju u vodi, a samim tim i u mleku. Na osnovu njihovih fizikohemijskih svojstava ustanovljeno je da pri rastvaranju ne dolazi ni do kakve interakcije sa sastojcima mleka. Predloženi aditiv je Koenzim Q10 (prirodnog porekla). Uzima se uzorak mleka od 1L i u njega dodaje Koenzim Q u količini od 200mg/L, a zatim se uzorak meša, kako bi se postigla potpuna rastvorljivost. Ukoliko se uzima početna veća količina mleka, koncentracija aditiva se preračunava po formuli:

preporučenadoza x brojlitarauzorka mleka

Imajući u vidu podatak da i laktoza pokazuje u malom stepenu adsorpciju na aktivni ugalj njene vrednosti su nešto niže nego u standardnim mlečnim proizvodima, što je povoljno kod pacijenata sa dijabetesom i gojaznošću.

FazaVII UHT sterilizacija:Pod sterilizacijom se podrazumeva da je mleko zagrevano na temperaturi od 135 do 150°C, za vreme kojim se obezbeđuje sterilizacija, a nakon toga se hladi i puni u aseptičnim uslovima. U toku UHT sterilizacije ne dolazi do promene fzikohemijskih svojstava pomenutih vitamina, ali dolazi do nepovratne inhibicije ksantin oksidaze. Reč je o standardnoj proceduri koju sprovodi svaka mlekara, tako da detaljan opis ovog koraka nije potrebno opisivati, jer nije nov, niti izmenjen.U fazama ispitivanja stepena adsorpcije mokraćne kiseline, purina i pirimidina na čestice aktivnog uglja obratili smo posebnu pažnju na efekte sledećih faktora: koncentracije aktivnog uglja u uzorku, dužinu izlaganja mleka i temperaturu. U svakoj od ovih varijabila, mehaničko mućkanje uzorka doprinosi boljoj adsorpciji, što je takođe u osnovi same fizičke procedure adsorpcije. Na tabeli 2 u prilogu je dat prikaz različitih fizičkih uticaja na krajnju-rezidualnu količinu mokraćne kiseline u uzorku mereni HPLC tehnikom. Jasno se može potvrditi da dužina izlaganja uzorka i temperatura imaju uticaja mnogo više nego količina prisutne mlečne masti u uzorku mleka koji je uzet. To se može očekivati, jer je adsorptivna površina aktivnog uglja velika, pa prisutne masti ne kompetiraju u značajnoj meri. Opisana metoda je efikasna jer jednako dobro vezuje i purinske i pirimidinske nukleotide nukleozide, a ne samo mokraćnu kiselinu, što je pokazano na pikovima dobijcnim metodom HPLC i to na hromatogramu koji je sniman na području absorbance od 254nm, kako bi se identifikovali svi nukleozidi i nukleotidi, a zatim i na 280nm, kako bi se identifikovala mokraćna kiselina (prikazano u prilogu gde UA predstavlja skraćenicu za uric acid ili mokraćnu kiselinu ).Faza IX Punjenje i zatvaranje ambalaže.Predviđeno je da se mleko pakuje u nepovratnu kartonsku ambalažu. Najpodesnija kartonska ambalaža je tetra-pak ili telra-brik, jer se izbegava dodatno stvaranje toksičnih ftalata. Pakovanje bi bilo u ambalaži kojom se obezbeđuje originalnost proizvoda. Kada se spomenuti proizvod stavlja u promet u originalnom pakovanju deklaracija bi sadržala sledeće podatke:

1) naziv proizvoda

2) naziv i sedište proizvođača

3) datum proizvodnje i rok trajanja,

4) neto količina (zapremina) pakovanja

5) spisak sastojaka i dodati aditivi

6) uslovi čuvanja

Claims (1)

1. TEHNOLOŠKI POSTUPAK ZA PROIZVODNJU KOMPOZITNOG DIJETETSKOG MLEČNOG NAPITKA SA REDUKOVANIM NIVOOM MOKRAĆNE KISELINE I PURINA, NAZNAČEN TIME,što se uzima uzorak mleka, kome se dodaje granulirani aktivni ugal j dimenzija l-2mm", u količini od 50 g na jedan Iitar mleka, meša se i ostavlja da stoji 2-4 sata na temperaturi od 25-30°C , zatim se uzorak filtrira kroz filter dimenzije pora od 0,8mm~, a zatim dodaje Koenzim Q10 (prirodnog porekla) u količini od 200 mg/L.