RS20211540A2

RS20211540A2 - Izluživanje ruda koje sadrže bakar

Info

Publication number: RS20211540A2
Application number: RS20211540A
Authority: RS
Inventors: Ralph Peter Hackl; Paul Leslie Brown; Daniel Arthur Kittelty; Pauline Maree Najjar; Anna Zonneveld; Jason Maurice Young
Original assignee: Tehnological Resources Pty Ltd
Priority date: 2018-05-09
Filing date: 2019-04-29
Publication date: 2022-02-28
Also published as: AU2019264853A1; CA3086591C; CA3086591A1; CN111194358B; RS20211540A3; US20190345581A1; US20190345580A1; CL2018003313A1; PE20191768A1; US10563284B2; AU2019264853B2; CN111194358A; RS20191520A1; RS64016B1; MX2020000388A; WO2019213694A1; MX380205B

Abstract

Postupak za izluživanje ruda koje sadrže bakar uključuje izluživanje ruda koje sadrže bakar ili koncentrata ili jalovine ruda ili koncentrata pomoću tečnosti za luženje u prisustvu aditiva koji poboljšava rastvaranje bakra iz minerala bakra u rudama i koncentratima obrazovanjem kompleksa između (a) sumpora, koji potiče iz minerala bakra u rudama, i (b) aditiva. Postupak za izluživanje ruda koje sadrže bakar, koji uključuje izluživanje ruda koje sadrže bakar ili koncentrata ili jalovine ruda ili koncentrata pomoću tečnosti za luženje, uključuje izluživanje ruda koje sadrže bakar ili koncentrata ili jalovine ruda ili koncentrata pomoću tečnosti za luženje u prisustvu organskog kompleksirajućeg aditiva koji sadrži azot koji obrazuje kompleks između sumpora, koji potiče iz minerala bakra u rudama, i aditiva.

Description

Izluživanje ruda koje sadrže bakar

Oblast tehnike

Predmetni pronalazak se odnosi na izluživanje ruda koje sadrže bakar.

Predmetni pronalazak se posebno odnosi, mada ne isključivo, na izluživanje bilo kog ili više elemenata od (a) ruda koje sadrže bakar (koje mogu da budu u obliku aglomerata fragmenata rude), (b) koncentrata rude, i (c) jalovine ruda ili koncentrata proizvedene na primer flotacijom ili drugom nishodnom obradom ruda ili koncentrata.

Predmetni pronalazak se posebno odnosi, mada ne isključivo, na izluživanje sulfidnih ruda koje sadrže bakar, kao što su sulfidne rude koje sadrže minerale bakra kao halkopirit (CuFeS2) i/ili enargit (CU3ASS4). Sulfidne rude mogu da sadrže druge minerale bakra.

Predmetni pronalazak se posebno odnosi, mada ne isključivo, na postupak za izluživanje ruda koje sadrže bakar, posebno sulfidnih ruda koje sadrže bakar, upotrebom aditiva za poboljšanje rastvaranja bakra u rudama.

Stanje tehnike

Pri izluživanju ruda koje sadrže bakar (uključujući sulfidne rude koje sadrže bakar kao što su halkopirit i/ili enargit ili drugi sulfidni minerali koji sadrže bakar), veličina čestica rude je obično redukovana u odnosu na iskopanu rudu, na primer postupcima drobljenja i mlevenja, kako bi se omogućila obrada putem opcija izluživanja na gomili, izluživanja u kadama ili izluživanja u reaktoru.

Ovi postupci izluživanja uključuju primenu kiseline i oksidanta da bi se bakar preveo u rastvor. Bakar se zatim izdvaja iz kiselog rastvora pomoću niza opcija za izdvajanje, uključujući ekstrakciju pomoću rastvarača i elektrodepoziciju (SX/EW), cementaciju na aktivnijim metalima poput gvožđa, redukciju vodonikom, i direktnu elektrodepoziciju. Kiseli rastvor se regeneriše i reciklira da bi se izlužilo više bakra iz ruda. Izluživanje može da bude potpomognuto upotrebom mikroorganizama.

Uopšteno, izluživanje može da obezbedi izdvajanje metala koje je manjeg obima u odnosu na druge opcije postupka za izdvajanje bakra iz sulfidnih ruda, kao što je mlevenje i flotacija, čime se proizvode koncentrati koji sadrže bakar, koji se zatim tope da bi se proizveo metalni bakar.

Poznato je da je teško izlužiti više od 20-40 tež.% ukupnog bakra iz halkopirita izluživanjem na gomili. Smatra se da je nisko izdvajanje bakra povezano sa obrazovanjem pasivnog filma na površini halkopirita koji može da bude sačinjen od degradacionih proizvoda iz reakcije rastvaranja.

Predmetni pronalazak je ostvaren u istraživačkom i razvojnom radu Grupe kompanija podnosioca prijave.

Predmetni pronalazak čini mogućim postizanje većeg izdvajanja bakra iz minerala koji sadrže bakar u rudama putem poboljšanog mehanizma izluživanja.

Prethodni opis ne treba shvatiti kao priznavanje rasprostranjenog opšteg znanja u Australiji ili negde drugde.

Rezime pronalaska

Predmetni pronalazak se zasniva na spoznaji da izluživanje ruda koje sadrže bakar ili koncentrata ruda ili jalovine ruda ili koncentrata proizvedene na primer flotacijom ili drugom nishodnom obradom ruda ili koncentrata može da se poboljša obrazovanjem kompleksa koji sadrži (a) sumpor, koji potiče iz minerala bakra u rudama, i (b) aditiva.

Konkretno, mada ne isključivo, predmetni pronalazak se zasniva na spoznaji da izluživanje ruda koje sadrže bakar ili koncentrata ruda ili jalovine ruda ili koncentrata može da se poboljša obrazovanjem kompleksa između (a) sumpora, koji potiče iz minerala bakra u rudama, i (b) aditiva koji rezultira povećanjem brzine rastvaranja.

Na primer, sumpor može biti u pasivizacionom sloju na mineralima bakra, i kompleks može da bude kompleks aditiva i sumpora u pasivizacionom sloju koji razgrađuje pasivizacioni sloj ili redukuje obrazovanje sloja i stoga omogućava bolju pristupačnost za izluživanje bakra iz minerala bakra. Ovaj pronalazak može da bude opisan kao „pronalazak mehanizma“.

Predmetni pronalazak se takođe zasniva na spoznaji da određena grupa kompleksirajućih agenasa koji sadrže azot predstavlja efikasne aditive za gore opisani postupak za izluživanje. Ovaj pronalazak može da bude opisan kao „pronalazak specifičan za aditiv“.

Pronalazak mehanizma - aditiv

U opštim crtama, pronalazak mehanizma je postupak za izluživanje ruda koje sadrže bakar, kao što su sulfidne rude koje sadrže bakar koje sadrže minerale bakra, kao što je halkopirit i/ili enargit, ili koncentrata ruda ili jalovine ruda ili koncentrata, koji uključuje izluživanje ruda koje sadrže bakar ili koncentrata ili jalovine ruda ili koncentrata pomoću tečnosti za luženje u prisustvu aditiva koji poboljšava rastvaranje bakra iz minerala bakra u rudama i koncentratima obrazovanjem kompleksa između (a) sumpora, koji potiče iz minerala bakra u rudama, i (b) aditiva.

Kompleks može da sadrži sumpor u pasivizacionom sloju na mineralima bakra i aditiv, pri čemu kompleks razgrađuje pasivizacioni sloj ili smanjuje formiranje sloja i tako omogućava bolju pristupačnost za izluživanje bakra iz minerala bakra.

Postupak može da uključuje bilo šta od sledećeg:

(a) izluživanje na gomili ili u kadama ili u rezervoarima fragmenata rude,

(b) izluživanje na gomili ili u kadama ili u rezervoarima aglomerata fragmenata rude,

(c) izluživanje na gomili ili u kadama ili u rezervoarima koncentrata rude,

(d) izluživanje na gomili ili u kadama ili u rezervoarima aglomerata koncentrata rude; i (e) izluživanje na gomili ili u kadama ili u rezervoarima jalovine ruda ili koncentrata proizvedene na primer u flotaciji ili drugoj nishodnoj obradi ruda ili koncentrata.

Aditiv može da sadrži kompleksirajući agens koji sadrži azot koji uključuje najmanje dva atoma azota razdvojena sa dva atoma ugljenika kako bi aditiv mogao da obrazuje komplekse između sumpora, koji potiče iz minerala bakra u rudama, i aditiva.

Svaki od najmanje dva atoma azota u aditivu može da bude prisutan u vidu primarne amino grupe, sekundarne amino grupe ili tercijarne amino grupe.

Pored obrazovanja kompleksa sa sumporom koji potiče iz minerala bakra u rudama, uključujući na primer sumpor u pasivizacionom sloju na mineralima bakra (uključujući komplekse navedene ispod u tekstu), aditiv može da obrazuje komplekse sa bakrom(I), bakrom(II), gvožđem(II), i gvožđem (III) koji potiču iz ruda koje poboljšavaju izluživanje bakra iz minerala bakra u rudama ili koncentratima, uključujući dole navedene komplekse:

Cu(X)<n(1+y*n)>

Cu(X)<n(2+y*n)>

Fe(X)n(2+y*n)

Fe(X)<n(3+y*n)>

AsO4(X)n(-3+y*n)

S<m>(X)<n(y*n+Z)>

S<(8-m)>(X)<n(y*n+Z)>

gde je X - aditiv; n = broj molekula aditiva; у = naelektrisanje aditiva; m = broj atoma sumpora u lancu; z = naelektrisanje sumpornog lanca.

Sledeće strukture prikazuju moguće komplekse koji mogu da se obrazuju između sumpora koji

potiče iz minerala bakra u rudama i aditiva, gde je aditiv, na primer, etilendiamin.

U svakom od kompleksa, jon metala ili sumpor potiče iz rastvaranja minerala bakra u rudama ili koncentratima ili jalovini ruda ili koncentrata, kao što su halkopirit ili enargit.

Kompleks može da obrazuje strukturu prstena ili lanca.

Obrazovanje ovih kompleksa može da bude kontrolisano i/ili poboljšano dodavanjem kiseline, kao što je sumporna kiselina, i oksidanta ili reduktanta.

Podnosilac prijave veruje da se ovi kompleksi preferencijalno formiraju preko postojećih međufaza i time razgrađuju ili smanjuju obrazovanje pasivizacionih slojeva na površinama minerala bakra i tako omogućavaju bolju pristupačnost za izluživanje bakra iz minerala u rudama.

Podnosilac prijave takođe veruje da aditiv može direktno da reaguje sa sumporom iz minerala da bi se poboljšalo izluživanje smanjenjem energije aktivacije, tj. da ima katalitički efekat.

Pronalazak specifičan za aditiv

Nađeno je da su aditivi koji su dole opisani pogodni aditivi za pronalazak mehanizma.

U opštim crtama, pronalazak specifičan za aditiv je postupak za izluživanje ruda koje sadrže bakar, kao što su sulfidne rude koje sadrže bakar koje sadrže minerale bakra, kao halkopirit i/ili enargit, ili koncentrata ruda, koji uključuje izluživanje ruda koje sadrže bakar ili koncentrata ili jalovine ruda ili koncentrata pomoću tečnosti za luženje u prisustvu organskog kompleksirajućeg aditiva koji sadrži azot koji formira kompleks između sumpora, poreklom iz minerala bakra u rudi, i aditiva.

Kao što je gore navedeno, kompleks može da sadrži sumpor u pasivizacionom sloju na mineralima bakra i aditiv, pri čemu kompleks razgrađuje pasivizacioni sloj ili redukuje obrazovanje sloja i time omogućava bolju pristupačnost za izluživanje bakra iz minerala bakra u toku postupka.

Poželjno je da aditiv bude dovoljno rastvorljiv u vodi da bi mogao da poboljša ekstrakciju bakra u rastvor za luženje.

Aditiv može da bude proizvod razgradnje koji se obrazuje pod uslovima izluživanja i predstavlja efikasan aditiv u smislu pronalaska.

Kao primer, proizvod razgradnje može da bude proizvod razgradnje drugog navedenog aditiva.

Kompleksirajući agens koji sadrži azot može da uključuje najmanje dva atoma azota.

Svaki od najmanje dva atoma azota u aditivu može da bude predstavljen primarnom amino grupom, sekundarnom amino grupom ili tercijarnom amino grupom.

Moguća interakcija sumpora koji potiče iz minerala bakra u rudama sa najmanje dva atoma azota u aditivu može da se ostvari putem slobodnog elektronskog para na svakom od atoma azota uključenih u рπ-dπ vezivanje sa susednim atomom sumpora. Alternativno, ovo može da se ostvari putem jonske interakcije ili kombinacije ova dva.

Poželjno je da atom azota u aditivu ne bude značajno sterno ometan. Minimiziranje sternih prepreka pomaže formiranju dovoljno jake interakcije (npr. pπ-dπ vezivanje, jonske interakcije ili kombinacije ova dva) između sumpora iz rude i atoma azota u aditivu.

Kompleksirajući agens koji sadrži azot može da uključuje najmanje dva atoma azota razdvojena sa dva atoma ugljenika da bi se omogućilo da aditiv obrazuje kompleks.

Aditiv može da bude jedinjenje koje sadrži sledeći molekulski okvir ili polimer koji sadrži molekulski okvir koji se ponavlja duž polimera:

gde,

dva atoma azota su svaki nezavisno supstituisani ili nesupstituisani, svaki atom azota je izabran iz grupe koja se sastoji od primarne amino grupe, sekundarne amino grupe, tercijarne amino grupe,

svaki atom ugljenika može da bude supstituisan ili nesupstituisan;

veze između atoma azota i atoma ugljenika u molekulskom okviru mogu da budu jednostruke veze ili višestruke veze; i

veze između dva atoma ugljenika u molekulskom okviru mogu da budu jednostruke veze ili višestruke veze.

Primeri mogućih struktura jedinjenja aditiva uključuju sledeće:

gde, svaka od grupa R<1>do R<10>može da bude nezavisno odabrana iz grupe koja uključuje alkil (kao što je C<1>do C<5>alkil), alkenil (kao što je C<2>do C<5>alkenil), alkinil (kao što je C<2>do C<5>alkinil), OH, =O, alkiloksi grupe (kao što su C<1>do C<5>alkiloksi grupe), alkeniloksi grupe (kao što su C<2>do C<5>alkiniloksi grupe), alkiniloksi grupe (kao što su C<2>do C<5>alkiniloksi grupe), C(=O)R (gde je R alkil, alkenil ili alkinil), C(O)OH, C(O)OR (gde je R alkil, alkenil ili alkinil), OC(=O)R (gde je R alkil, alkenil ili alkinil), amino, alkilamino (kao što je C<1>do C<5>alkil), alkenilamino (kao što je C<2>do C<5>alkenilamino), alkinilamino (kao što je C<2>do C<5>alkinilamino), C(O)NH2. C(O)NHR (gde je R alkil, alkenil ili alkinil), C(O)NR2 (gde je R alkil, alkenil ili alkinil).

gde, u formuli (II) i (III),

svaki od R<1>, R<2>, R<3>, R<4>, R<5>i R<6>može da bude nezavisno odabran od slobodnog elektronskog para, H, alkil grupa (kao što su C<1>do C<5>alkil grupe), alkenil grupa (kao što su C<2>do C<5>alkenil grupe), alkinil grupa (kao što su C<2>do C<5>alkinil grupe), i alkilamino grupa (kao što su C<1>do C<5>alkilamino grupe), ili supstituenti na svakom od dva azota zajedno obrazuju alkil ili alkinil grupu koja povezuje dva azota kako bi se obrazovao prsten (npr. supstituenti zajedno obrazuju linker od jednog ili dva ugljenika koji povezuje azote kako bi se obrazovao prsten);

svaki od R<7>, R<8>, R<9>i R<10>može da bude nezavisno odabran od H, alkila (kao što je C<1>do C<5>alkil), alkenila (kao što je C<2>do C<5>alkenil), alkinila (kao što je C<2>do C<5>alkinil), OH, alkiloksi grupa (kao što su C<1>do C<5>alkiloksi grupe), alkeniloksi grupa (kao što su C<2>do C<5>alkiniloksi grupe), alkiniloksi grupa (kao što su C<2>do C<5>alkiniloksi grupe), C(=O)R (gde je R alkil, alkenil ili alkinil), C(O)OH, C(O)OR (gde je R alkil, alkenil ili alkinil), OC(=O)R (gde je R alkil, alkenil ili alkinil), amino, alkilamino (kao što je C<1>do C<5>alkil), alkenilamino (kao što je C<2>do C<5>alkenilamino), alkinilamino (kao što je C<2>do C<5>alkinilamino), C(O)NH<2>. C(O)NHR (gde je R alkil, alkenil ili alkinil), C(O)NR2 (gde je R alkil, alkenil ili alkinil), ili R<7>i R<8>zajedno i/ili R<9>i R<10>zajedno mogu da budu odabrani od =O, =NH ili =NH (gde je R alkil, alkenil ili alkinil);

i u formuli (III),

R<1>ili R<2>su svaki nezavisno izabrani iz grupa definisanih za R1 i R2 gore u tekstu ili su vezani za drugi monomer formule (II).

Primeri pogodnih aditiva uključuju etilendiamin, polietilenimin, imidazol, dietilenetriamin, trietilenetetramin, tetraetilenepentamin, 1,2-diaminopropan i 2,3-butandiamin. Postoji veliki broj drugih aditiva koji ispunjavaju kriterijume formule (II) i formule (III).

Dodavanje aditiva - specifično za mehanizam/aditiv

Koncentracija aditiva može da bude do 10 g/L, tipično do 5 g/L, tipično do 2.5 g/L, tipično do 1.5 g/L, tipično do 1.25 g/L, i tipičnije do 1 g/L, u tečnosti za luženje.

Postupak može da uključuje dodavanje aditiva u tečnost za luženje kontinuirano ili periodično tokom postupka da bi se održala potrebna koncentracija tokom postupka.

Postupak za dodavanje može da bude dodavanje u rude ili koncentrate ruda ili u jalovinu ruda ili koncentrata pre izluživanja.

Postupak za dodavanje može da bude dodavanje u aglomerate fragmenata rude pre izluživanja.

Na primer, aditiv može da se dodaje tokom formiranja aglomerata fragmenata rude, kao što je dodatno opisano ispod u tekstu.

U situaciji kada postupak podrazumeva recikliranje rastvora za luženje, opciono posle regeneracije tečnosti za luženje iz koraka izluživanja, postupak može da uključuje podešavanje koncentracije aditiva u regenerisanoj tečnosti za luženje kako bi se održala koncentracija.

Izluživanje - uopšteno - specifično za mehanizam/aditiv

Izluživanje može da bude bilo koja pogodna opcija za izluživanje (a) fragmenata rude ili koncentrata rude ili jalovine ruda ili koncentrata ili (b) aglomerata fragmenata rude ili koncentrata rude ili jalovine rude ili koncentrata.

Na primer, izluživanje može da bude izluživanje u kadama ili u rezervoarima.

U smislu sledećeg primera, koji je od posebnog interesa za podnosioca prijave, izluživanje može da bude izluživanje na gomili aglomerata fragmenata rude ili koncentrata rude ili jalovine ruda ili koncentrata.

Izluživanje može da uključuje dopremanje tečnosti za luženje do gomile aglomerata iz koraka aglomeracije i omogućavanje tečnosti za luženje da teče kroz gomilu i izlužuje bakar iz aglomerata i sakupljanje tečnosti za luženje iz gomile, obradu tečnosti za luženje i izdvajanje bakra iz tečnosti.

Termin “fragment” ovde treba razumeti tako da znači bilo koju pogodnu veličinu iskopanog ili obrađenog (npr. drobljenog) materijala imajući u vidu mogućnosti rukovanja i obrade materijala u uređaju koji se koristi za sprovođenje postupka. Treba napomenuti i da stručnjaci u datoj oblasti tehnike mogu da smatraju da je termin “fragment”, kako se ovde koristi, bolje opisan terminom “čestice”. Namera je da se oba termina koriste kao sinonimi.

Tečnost za luženje može da uključuje mikroorganizme koji pomažu pri izluživanju bakra.

Mikroorganizmi mogu biti jedan ili više od psihrotolerantnih ili mezofilnih ili termofilnih (umerenih ili ekstremnih) bakterija ili arheja. Mikroorganizmi mogu biti acidofilne bakterije ili arheje. Mikroorganizmi mogu biti termofilni acidofili.

Tečnost za luženje može da sadrži bilo koje pogodne hemijske oksidante, kao što su O<2>/SO<2>, piroluzit, joni permanganata, feri joni, peroksidni joni i hloratni joni.

Izluživanje može da uključuje kontrolisanje temperature tako da bude niža od 100 °C, tipično niža od 85 °C, tipično niža od 75 °C, tipično niža od 65 °C, tipično niža od 60 °C, tipično niža od 55 °C, i tipičnije niža od 50 °C.

Izluživanje može da uključuje kontrolisanje temperature luženja tako da bude najmanje 10 °C, tipično najmanje 20 °C, tipično najmanje 30 °C, tipično najmanje 40 °C, i tipičnije najmanje 50 °C.

Izluživanje može da uključuje kontrolisanje oksidacionog potencijala tečnosti za luženje tokom aktivne faze koraka izluživanja tako da bude manji od 900 mV, tipično manji od 850 mV, tipično manji od 800 mV, tipično 500 do 750 mV, tipičnije u opsegu od 600 do 750 mV, pri čemu su svi potencijali izraženi u odnosu na standardnu vodoničnu elektrodu.

Izluživanje i oksidacioni potencijal mogu da se potpomognu dodavanjem mikroorganizama sposobnih da oksiduju fero jone, sulfide, polisulfide i sumpor.

Treba napomenuti da će se oksidacioni potencijal menjati tokom izluživanja i verovatno će biti viši kada je dosta bakra izluženo, i pozivanje na “aktivnu fazu izluživanja” namenjeno je da ukaže na ovu promenu potencijala.

Izluživanje može da uključuje kontrolisanje pH vrednosti tečnosti za luženje tako da bude manja od 2.5, tipično manja od 2.0, tipično manja od 1.8, i tipično manja od 1.5.

Izluživanje može da uključuje kontrolisanje pH vrednosti tečnosti za luženje tako da bude veća od 0.5, tipično veća od 1.

Izluživanje može da uključuje izdvajanje bakra iz tečnosti za luženje u nishodnim koracima izdvajanja bakra.

Tečnost za luženje može da bude regenerisana i reciklirana u gomilu za luženje.

Izluživanje može da uključuje podešavanje koncentracije aditiva u regenerisanoj tečnosti za luženje za održavanje koncentracije.

Podešavanje koncentracije može da uključuje dodavanje aditiva u regenerisanu tečnost za luženje za održavanje koncentracije.

Podešavanje koncentracije može da uključuje uklanjanje aditiva iz regenerisane tečnosti za luženje za održavanje koncentracije.

Postupak može takođe da uključuje izdvajanje izluženog metala kao metalnog proizvoda. Tipično, ovaj korak uključuje izdvajanje izluženog metala iz rastvora u obogaćenoj tečnosti za luženje.

U opštim crtama, prednosti pronalaska uključuju pružanje mogućnosti za mikroorganizmimapotpomognuto i/ili hemijski potpomognuto izluživanje minerala bakra u rudama koje sadrže bakar, posebno rudama nižeg kvaliteta (tj. tipično manje od 2.0 tež.% bakra, tipično manje od 1.5 % bakra, tipično manje od 1.0 % bakra), na relativno niskim temperaturama i pri uporedivo niskim operativnim troškovima sa visokim izdvajanjem.

Opis koji sledi fokusira se na posebne primere izvođenja izluživanja na gomili, uz napomenu da pronalazak nije ograničen na izluživanje na gomili i da obuhvata izluživanje u kadama i u rezervoarima ruda bakra i koncentrata bakra ili jalovine ruda ili koncentrata.

Postupak može da uključuje korak aglomeracije za obrazovanje aglomerata fragmenata rude za izluživanje na gomili.

Korak aglomeracije može da uključuje dodavanje aditiva tokom tog koraka.

Podnosilac prijave je našao da u situacijama gde aditiv predstavlja aditiv sličan polimeru, kao što su organske supstance dužeg lanca, kao što je polietilenimin (PEI), može da bude poželjno uključiti aditiv u aglomerate fragmenata rude radije nego da se aditiv dodaje u tečnost za luženje. Korak aglomeracije može da uključuje:

(a) obrazovanje rastvora PEI koji ima pH vrednost veću od pH 4.5;

(b) opciono zagrevanje rastvora do najmanje 50 °C za ubrzavanje rastvaranja/

razblaživanja PEI; i

(с) dodavanje rastvora PEI fragmentima rude na početku koraka aglomeracije pre drugih dodavanja, kao što su kiseline/rafinat/itd, kao što je opisano ispod u koraku aglomeracije.

Korak aglomeracije može da uključuje obrazovanje rastvora PEI uz istovremeno osiguravanje da rastvor ne sadrži sastojke koji mogu da izazovu taloženje i/ili polimerizaciju PEI kao što su feri joni.

Korak aglomeracije može da uključuje mešanje kiseline, tipično sumporne kiseline, ali može da se upotrebi i razblažena hlorovodonična kiselina, sa fragmentima rude koja sadrži bakar, kao što su fragmenti koji sadrže halkopirit. Brzina doziranja dodate kiseline može da bude manja od 100 kg H<2>SO<4>/t suve rude, tipično manja od 50 kg H<2>SO<4>/t suve rude, tipično manja od 30 kg H<2>SO<4>/t suve rude, i može da bude manja od 10 kg H<2>SO<4>/t suve rude ili manja od 5 kg H<2>SO<4>/t suve rude. Tipično, brzina doziranja kiseline je 0.5 - 10 kg H<2>SO<4>/t suve rude.

Korak aglomeracije može da uključuje mešanje obogaćenog rastvora za luženje ili rafinata sa fragmentima rude koji sadrže bakar, kao što su fragmenti koji sadrže halkopirit.

Korak aglomeracije može da uključuje mešanje mikroorganizama koji mogu da potpomognu izluživanje fragmentima rude koja sadrži bakar, kao što su fragmenti koji sadrže halkopirit. Mikroorganizmi mogu da budu kao što je gore opisano. Specifično, mikroorganizmi mogu da budu jedan ili više od jednog od mezofilnih, termofilnih (umerenih ili ekstremnih) ili psihrotolerantnih bakterija ili arheja. Mikroorganizmi mogu da budu acidofilne bakterije ili arheje. Mikroorganizmi mogu da budu termofilni acidofili.

Korak aglomeracije može da uključuje istovremeno mešanje i aglomeraciju fragmenata.

Korak aglomeracije može da uključuje mešanje fragmenata u jednom koraku, a zatim aglomeraciju pomešanih fragmenata u sledećem koraku. Može da postoji preklapanje između koraka mešanja i aglomeracije.

Postupak može da uključuje redukciju veličine iskopane rude pre aglomeracije.

U smislu primera, postupak može da uključuje drobljenje iskopane rude pre aglomeracije. Iskopana ruda može da se drobi bilo kojim pogodnim sredstvom.

Postupak može da uključuje drobljenje iskopane rude u primarnom koraku drobljenja pre koraka aglomeracije.

Termin “primarno drobljenje ” se ovde podrazumeva da znači drobljenje rude do maksimalne veličine od 250 do 150 mm u slučaju ruda koje sadrže bakar u kojima je bakar u obliku sulfida.

Treba napomenuti da maksimalna veličina može da bude različita za rude koje sadrže različite dragocene metale.

Postupak može da uključuje drobljenje iskopane rude u primarnom koraku drobljenja, a zatim u sekundarnom i eventualno tercijarnom i eventualno kvartarnom koraku drobljenja pre aglomeracije.

Pronalazak takođe obezbeđuje gomilu materijala, sa materijalom koji uključuje gore opisane aglomerate.

Pronalazak takođe uključuje postupak za izluživanje na gomili koji uključuje:

(a) obrazovanje gomile materijala, sa materijalom koji uključuje gore opisane aglomerate; i

(b) izluživanje dragocenog metala iz rude na gomili pomoću tečnosti za luženje.

Izluživanje na gomili može da uključuje izdvajanje bakra iz tečnosti za luženje u nishodnim koracima izdvajanja bakra.

Tečnost za luženje može da se regeneriše i reciklira u gomilu za luženje.

Korak izluživanja može da uključuje dodavanje aditiva tokom izvođenja koraka.

Postupak može da uključuje obrazovanje gomila ruda koje sadrže bakar ili koncentrate.

Kratak opis crteža

Predmetni pronalazak je dalje opisan uz pozivanje na prateće crteže na kojima:

Slika 1 ilustruje korake u jednom primeru izvođenja postupka za izluživanje na gomili aglomerata fragmenata rude koja sadrži bakar koja sadrži halkopirit i/ili enargit pomoću tečnosti za luženje koja sadrži aditiv prema predmetnom pronalasku;

Slika 2 ilustruje poboljšanje rastvaranja bakra iz mineralnih zrna relativno čistog halkopirita dodavanjem primera aditiva prema pronalasku, sa poboljšanjem koje dovodi do toga da ekstrakcija bakra bude veća nego pri kontrolnim uslovima kada nikakav aditiv nije dodat u test; Slika 3 ilustruje slučajeve u kojima nije došlo ni do kakvog poboljšanja rastvaranja bakra iz mineralnih zrna relativno čistog halkopirita dodavanjem uzoraka aditiva koji ne ispunjavaju zahteve za aditive prema pronalasku;

Slika 4 ilustruje slučajeve u kojima se javlja negativan uticaj na rastvaranje bakra iz mineralnih zrna relativno čistog halkopirita do koga dolazi dodavanjem uzoraka aditiva koji ne ispunjavaju zahteve za aditive prema pronalasku;

Slika 5 ilustruje poboljšanje rastvaranja bakra iz uzorka rude sa niskim sadržajem bakra (<1.5 tež.%) izlužene na 50 °C dodavanjem primera aditiva prema pronalasku, sa poboljšanjem koje dovodi do toga da ekstrakcija bakra bude veća nego pri kontrolnim uslovima kada nikakav aditiv nije dodat u test;

Slika 6 ilustruje poboljšanje rastvaranja arsena iz uzorka rude sa niskim sadržajem bakra (<1.5 tež.%) izlužene na 50 °C dodavanjem primera aditiva prema pronalasku, sa poboljšanjem koje dovodi do toga da ekstrakcija arsena bude veća nego pri kontrolnim uslovima kada nikakav aditiv nije dodat u test;

Slika 7 ilustruje poboljšanje rastvaranja bakra iz uzorka rade sa niskim sadržajem bakra (<1.5 tež.%) izlužene na 30 °C dodavanjem primera aditiva prema pronalasku, sa poboljšanjem koje dovodi do toga da ekstrakcija bakra bude veća nego pri kontrolnim uslovima kada nikakav aditiv nije dodat u test;

Slika 8 ilustruje poboljšanje rastvaranja arsena iz uzorka rude sa niskim sadržajem bakra (<1.5 tež.%) izlužene na 30 °C dodavanjem primera aditiva prema pronalasku, sa poboljšanjem koje dovodi do toga da ekstrakcija arsena bude veća nego pri kontrolnim uslovima kada nikakav aditiv nije dodat u test;

Slika 9 predstavlja grafik profila ekstrakcije bakra za uzorak rude halkopirita/enargita izlužene sa i bez dodavanja aditiva polietilenimina na 50 °C; i

Slika 10 predstavlja grafik profila ekstrakcije arsena za uzorak rude halkopirita/enargita izlužene sa i bez dodavanja aditiva polietilenimina na 50 °C.

Opis primera izvođenja

Sledeći opis je u kontekstu izluživanja na gomili aglomerata fragmenata rude koja sadrži bakar.

Treba napomenuti da u specifikaciji nisu navedeni svi eksperimentalni radovi koji su izvedeni i da su ukupni rezultati rada pozitivni i ukazuju na to da je pronalazak primenljiv na izluživanje u rezervoarima, u kadama i na gomili.

Kao dodatak prethodnoj stavci, treba pomenuti da pronalazak obuhvata izluživanje na gomili, u kadama i u rezervoarima ruda koje sadrže bakar koje su u obliku fragmenata ili u obliku aglomerata fragmenata.

Takođe treba napomenuti da pronalazak obuhvata i izluživanje na gomili, u kadama i u rezervoarima koncentrata ruda koje sadrže bakar, sa koncentratima rude u bilo kom pogodnom obliku, uključujući neaglomerisane i aglomerisane oblike.

Takođe treba napomenuti da pronalazak obuhvata i izluživanje na gomili, u kadama i u rezervoarima jalovine ruda ili koncentrata proizvedenih na primer u flotaciji ili drugoj nishodnoj obradi ruda ili koncentrata.

Kao što je gore navedeno, pronalazak obuhvata izluživanje ruda koje sadrže bakar ili koncentrata ruda ili jalovine ruda ili koncentrata pomoću tečnosti za luženje u prisustvu aditiva koji poboljšava rastvaranje bakra iz minerala bakra u rudama i koncentratima obrazovanjem kompleksa između (a) sumpora, koji potiče iz minerala bakra u rudi, i (b) aditiva. Organski kompleksirajući aditivi koji sadrže azot su specifični primeri aditiva.

Dijagram toka na slici 1 prikazuje korake u jednom primeru izvođenja postupka za izluživanje na gomili aglomerata fragmenata rude koja sadrži bakar koja sadrži halkopirit i/ili enargit pomoću tečnosti za luženje koja sadrži aditiv prema pronalasku.

Postupak uključuje korake obrazovanja aglomerata rude koja sadrži bakar u aglomeracionoj stanici 3, obrazovanje gomile 5 od aglomerata, dopremanje tečnosti 15 za luženje do gomile 5 i prevođenje bakra u rastvor, sakupljanje tečnosti za luženje nakon što je prošla kroz gomilu, izdvajanje bakra iz rastvora u tečnosti za luženje iz gomile u kolu 17 za rekuperaciju bakra, na primer ekstrakcijom rastvarača, i regeneracijom tečnosti za luženje iz gomile i recikliranjem regenerisane tečnosti za luženje u gomilu za luženje.

Kada je u pitanju slika 1, sledeći ulazni materijali se prebacuju u aglomeracionu stanicu 3 i mešaju i obrazuju aglomerate:

(a) fragmenti rude koja sadrži bakar koja uključuje halkopirit i/ili enargit koji su izdrobljeni do pogodne raspodele veličine čestica, označeni brojem 7 na slici;

(b) opciono aktivacioni agens, kao što je srebro, u ovom primeru izvođenja kao rastvor srebra (ali može da bude i u čvrstom obliku), koji tipično ima koncentraciju dodatog srebra manju od 5 g srebra na kg bakra u rudi u aglomeratima, označen brojem 9 na slici;

(c) kiselina, tipično sumporna kiselina, označena brojem 11 na slici, u bilo kojoj pogodnoj koncentraciji; i

(d) mikroorganizmi, označeni brojem 13 na slici, bilo kog pogodnog tipa i u bilo kojoj pogodnoj koncentraciji.

Aglomerati proizvedeni u aglomeracionoj stanici 3 se zatim koriste u konstruisanju gomile 5.

Na primer, aglomerati proizvedeni u aglomeracionoj stanici 3 mogu da budu preneti direktno do mesta konstruisanja gomile. Alternativno, aglomerati uskladište i koriste po potrebi za gomilu. Aglomeraciona stanica 3 i gomila 5 su tipično blizu jedna druge. Međutim, ovo nije od suštinskog značaja i ne mora da bude slučaj.

Samo kao primer, gomila može da bude gomila tipa opisanog u Međunarodnoj objavi W02012/031317 u ime podnosioca prijave, i opis konstruisanja gomile i postupka izluživanja na gomili u Međunarodnoj objavi ovde je uključen unakrsnom referencom.

U postupku izluživanja na gomili, bakar u halkopiritu i drugim mineralima koji sadrže bakar u aglomeratima izlužuje se iz aglomerata u gomili 5 putem snabdevanja tečnošću 15 za luženje i prevodi se u rastvor u tečnosti za luženje kako tečnost za luženje prolazi kroz gomilu 5.

Izluženi bakar se izdvaja iz tečnosti za luženje u nishodnom kolu 17 za rekuperaciju bakra.

Izdvojeni bakar 19 se prenosi na dalju obradu, a tečnost 23 za luženje se prenosi do i regeneriše u kolu 21 za regeneraciju i reciklira u gomilu 5 kao tečnost 15 za luženje da bi se izlužilo još bakra iz halkopirita i drugih minerala koji sadrže bakar u aglomeratima u gomili 5.

Aglomeraciona stanica 3 može da bude bilo kakva pogodna konstrukcija koja uključuje bubanj, transporter (ili drugi uređaj) za mešanje ulaznih materijala za aglomerate i aglomeraciju ulaznih materijala. Uslovi aglomeracije u aglomeracionoj stanici 3 su odabrani tako da se obrazuju aglomerati potrebne veličine i mehaničkih svojstava za gomilu 5.

Mešanje i aglomeracija ulaznih materijala za aglomerate mogu da se odvijaju istovremeno. Alternativno, prvo može da se obavi mešanje ulaznih materijala, a aglomeracija (na primer izazvana dodavanjem kiseline) može da se sprovede pošto je mešanje obavljeno u potrebnom stepenu. Osim toga, vreme dodavanja i zatim mešanja i aglomeracije ulaznih materijala može da

se odabere tako da ispuni zahteve u vezi sa krajnjom upotrebom aglomerata. Na primer, u nekim situacijama može da bude poželjno da se otpočne sa mešanjem fragmenata koji sadrže halkopirit i da se zatim dodaju srebro u obliku rastvora ili čvrstog srebra, kiselina i mikroorganizmi, postepeno, tim redosledom, sa različitim vremenima početka i završetka dodavanja tokom koraka aglomeracije. U smislu konkretnog primera, u nekim situacijama može da bude poželjno da se otpočne sa mešanjem fragmenata koji sadrže halkopirit i da se zatim dodaju srebro u obliku rastvora ili u čvrstom obliku i kiselina zajedno, a da se zatim dodaju mikroorganizmi sa različitim vremenima početka i završetka dodavanja tokom koraka aglomeracije.

Aditivi pronalaska mogu da se dodaju u tečnost 15 za luženje u potrebnim koncentracijama.

Tipično, koncentracija aditiva je do 10 g/L, do 5 g/L, do 2.5 g/L, do 1.5 g/L, do 1.25 g/L, ili do 1 g/L, u tečnosti za luženje.

Alternativno, ili dodatno, aditivi pronalaska mogu da se dodaju tokom obrazovanja aglomerata u aglomeracionoj stanici 3.

Podnosilac prijave je našao da u situacijama kada aditiv predstavlja aditiv sličan polimeru, kao što su organske supstance dužeg lanca, kao što je polietilenimin (PEI), može da bude poželjno dodati aditiv dok se obrazuju aglomerati u aglomeracionoj stanici 3 radije nego da se aditiv doda u tečnost za luženje.

Na primer, jedan specifičan niz koraka za koji je otkriveno da je uspešan je sledeći:

• Obrazovanje rastvora PEI sa pH vrednošću većom od 4.5.

• Osiguravanje da sastav rastvora ne sadrži konstituente koji mogu da izazovu precipitaciju/polimerizaciju PEI.

• Opciono zagrevanje rastvora do najmanje 50 °C da bi se ubrzalo rastvaranje/ razblaživanje PEI.

• Dodavanje rastvora PEI na početku aglomeracije fragmenata rude pre dodavanja bilo kakvih kiselina/rafinata/itd.

Kao što je gore naznačeno, Grupa kompanija podnosioca prijave sprovela je ispitivanje izluživanja da bi ispitala uticaj brojnih aditiva u tečnostima za luženje na uzorke minerala halkopirita i rude halkopirita/enargita.

Ispitivanja izluživanja su opisana u primerima ispod.

Primeri

Kао što је gore opisano, ispitivanja koja je sprovela Grupa kompanija podnosioca prijave pokazala su da aditivi u obliku organskih kompleksirajućih agenasa koji sadrže azot koji sadrže dva atoma azota razdvojena sa dva atoma ugljenika mogu da se koriste za poboljšanje rastvaranja bakra iz ruda koje sadrže bakar.

Ispitivani aditivi uključuju etilendiamin, polietilenimin, imidazol, bipiridil, fenantrolin, 8-aminohinolin, cistein, glicin, arginin, pikolin, putrescin i spermidin.

Rad je pokazao da aditivi etilendiamin, polietilenimin i imidazol mogu da se koriste da poboljšaju rastvaranje bakra iz minerala bakra u rudama koje sadrže bakar.

Na osnovu ispitivanja i iskustva pronalazača, očekivano je da će druga jedinjenja koja sadrže najmanje dva atoma azota razdvojena sa dva atoma ugljenika, posebno jedinjenja koja mogu da obrazuju kompleks sa sumporom koji potiče iz minerala bakra u rudi, kao što je kompleks sa sumporom u pasivizacionom sloju na mineralima bakra u rudi, imati isto dejstvo.

Ispitivanje upotrebom tečnosti koja sadrži aditiv izvedeno je u reaktorima za izluživanje laboratorijskog obima.

Sledeći rezultati dobijeni su sa uzorcima nižeg kvaliteta minerala halkopirita koji sadrže više od 90 % halkopirita. Niži kvalitet opisuje rude koje sadrže manje od 2 tež.% bakra, ovaj materijal je bio smeša halkopirita i enargita, uz neke prateće sekundarne bakar sulfidne minerale.

1 Ispitivanje u reaktoru

1.1 Eksperimentalna procedura

Svi testovi izluživanja u reaktoru obavljeni su na pH vrednosti manjoj od 1.8, tipično oko 1.2. Oksidacioni potencijal rastvora održavan je na približno 700 mV određeno u odnosu na standardnu vodoničnu elektrodu tako da simuliraju uslove koji se mogu videti pri izluživanju ruda bakra. Primeri na slikama 2, 3 i 4 uključuju izluživanje uzorka minerala halkopirita koji sadrži približno 90 % minerala halkopirita, pri čemu ostatak čine jalovi nereaktivni minerali. Sadržaj bakra u uzorku bio je 29 %. Početni rastvor za luženje bio je zakišeljeni rastvor gvožđa od ~2 g/L Fe(III) dodat kao sulfat. Ovi testovi su održavani na 50 °C. U ovim postupcima, aditivi etilendiamin, polietilenimin i imidazol su ispitivani odvojeno. Specifično, 1 g/L po jednog od svakog aditiva dodat je na početku svakog ispitivanja.

1.2 Uticaj aditiva

Slika 2 je grafički prikaz profila ekstrakcije bakra (% ekstrakcije u odnosu na dane luženja) za uzorke minerala halkopirita lužene pomoću tečnosti za luženje koja sadrži aditive etilendiamin, polietilenimin i imidazol. Slika takođe uključuje profil ekstrakcije bakra za kontrolni test sa istom tečnošću za luženje bez aditiva.

Slika 2 pokazuje da postoji poboljšanje zapaženo kod izluživanja minerala halkopirita pomoću tečnosti za luženje u testovima sa aditivima etilendiaminom, polietileniminom i imidazolom u poređenju sa rezultatima u kontrolnom testu.

1.3 Uporedni primeri koji prikazuju jedinjenja koja ne poboljšavaju izluživanje

Slika 3 predstavlja grafik koji prikazuje profile ekstrakcije bakara za uzorke minerala halkopirita izlužene pomoću tečnosti za luženje u testovima sa aditivima cisteinom, glicinom, argininom, pikolinom, putrescinom, spermidinom, prolinom i etanolaminom. Slika takođe uključuje profil ekstrakcije bakra za kontrolni test sa istom tečnošću za luženje bez aditiva. Slika pokazuje da nema zapaženog poboljšanja sa tečnostima za luženje koje sadrže aditive.

Slika 4 predstavlja grafik koji prikazuje profile ekstrakcije bakara za uzorke minerala halkopirita izlužene pomoću tečnosti za luženje u testovima sa aditivima bipiridilom, fenantrolinom i 8-aminohinolinom. Slika takođe uključuje profil ekstrakcije bakra za kontrolni test sa istom tečnošću za luženje bez aditiva. Slika pokazuje da je postojao negativni uticaj na izluživanje sa tečnostima za luženje koje sadrže aditive.

2 Ispitivanje na koloni

2.1 Eksperimentalna procedura

Svi testovi izluživanja na koloni bili su izvedeni na pH vrednosti manjoj od 1.8, tipično oko 1.2. Primeri na slikama 5, 6, 7 i 8 su uključivali izluživanje uzoraka rude halkopirita i enargita koji sadrže približno 1.3 tež.% bakra i 0.07 tež.% arsena, sa približno 8 tež.% pirita i ostatkom koji predstavljaju nesulfidni jalovi minerali. Polazni rastvor za luženje bio je zakišeljeni 5 g/L rastvor trovalentnog gvožđa (u obliku sulfata). Dodate su umereno termofilne bakterije koje oksiduju gvožđe i sumpor da bi se oksidacioni potencijal održao između 650 i 700 mV određeno u odnosu na standardnu vodoničnu elektrodu. U ovim postupcima, dodat je 1 g/L aditiva etilendiamina na početku svakog testa.

2.2 Uticaj aditiva

Slika 5 predstavlja grafik koji prikazuje profile ekstrakcije bakra za uzorak rude halkopirita/enargita koji je izlužen sa (crveni kvadrati) i bez (plavi krstići) dodavanja aditiva etilendiamina na 50 °C. Slika takođe uključuje profil ekstrakcije bakra za istu tečnost za luženje bez aditiva.

Slika 6 predstavlja grafik koji prikazuje profile ekstrakcije arsena za uzorak rude halkopirita/enargita koji je izlužen sa (crveni kvadrati) i bez (plavi krstići) dodavanja aditiva etilendiamina na 50 °C. Slika takođe uključuje profile ekstrakcije arsena za istu tečnost za luženje bez aditiva.

Slika 7 predstavlja grafik koji prikazuje profile ekstrakcije bakra za uzorak rude halkopirita/enargita koji je izlužen sa (zeleni trouglovi) i bez (plavi krstići) dodavanja aditiva etilendiamina na 30 °C. Slika takođe uključuje profil ekstrakcije bakra za istu tečnost za luženje bez aditiva.

Slika 8 predstavlja grafik koji prikazuje profile ekstrakcije arsena za uzorak rude halkopirita/enargita koji je izlužen sa (zeleni trouglovi) i bez (plavi krstići) dodavanja aditiva etilendiamina na 30 °C. Slika takođe uključuje profil ekstrakcije bakra za istu tečnost za luženje bez aditiva.

Sa svake od slika 5-8 očigledno je da je aditiv etilendiamin imao pozitivan uticaj na izluživanje uzoraka rude halkopirita/enargita, sa poboljšanjima koja se zapažaju na svakoj slici u odnosu na kontrolne rezultate.

Slika 9 predstavlja grafik koji prikazuje profile ekstrakcije bakra za uzorak rude halkopirita/enargita koji je izlužen sa (narandžasti kružići) i bez (plavi krstići) dodavanja aditiva polietilenimina na 50 °C. Slika takođe uključuje profil ekstrakcije bakra za istu tečnost za luženje bez aditiva.

Slika 10 predstavlja grafik koji prikazuje profile ekstrakcije arsena za uzorak rude halkopirita/enargita koji je izlužen sa (narandžasti kružići) i bez (plavi krstići) dodavanja aditiva polietilenimina na 50 °C. Slika takođe uključuje profil ekstrakcije arsena za istu tečnost za luženje bez aditiva.

Sa svake od slika 9-10 očigledno je da je aditiv polietilenimin imao pozitivan uticaj na izluživanje uzoraka rude halkopirita/enargita, sa poboljšanjima koja se zapažaju na svakoj slici u odnosu na kontrolne rezultate.

3 Sažetak

Primeri koji su prikazani u prethodnom tekstu, posebno slike koje prikazuju rezultate eksperimentalnog rada u primerima, ilustruju efikasnost upotrebe aditiva prema pronalasku.

Primeri pokazuju da su neki aditivi bili uspešni, a da neki aditivi nisu bili uspešni. Uspešni aditivi koji su gore navedeni su etilenediamin, polietilenimin i imidazol. Navedeni aditivi koji su bili neuspešni su bipiridil, fenantrolin, 8-aminohinolin, cistein, glicin, arginin, pikolin, putrescin, spermidin, prolin i etanolamin.

Podnosilac prijave je razvio gore opisani pronalazak mehanizma i pronalazak specifičan za aditive u postupku analize rezultata gornjih primera i eksperimentalnom radu na gore pomenutim i drugim aditivima.

Konkretno, podnosilac prijave je identifikovao svojstva aditiva koja čine mogućim obrazovanje kompleksa koji sadrže (a) sumpor, koji potiče iz minerala bakra u rudi, i (b) aditiva koji mogu da poboljšaju izluživanje ruda koje sadrže bakar ili koncentrata ruda.

Mnoge modifikacije mogu da se uvedu u pronalazak kakav je gore opisan bez udaljavanja od duha i obima pronalaska.

Claims

Patentni zahtevi 1. Postupak za izluživanje ruda koje sadrže bakar i koje sadrže halkopirit i/ili enargit, koncentrate ruda ili jalovinu ruda ili koncentrate, koji uključuje izluživanje ruda koje sadrže bakar i koje sadrže halkopirit i/ili enargit, koncentrate ruda ili jalovinu ruda ili koncentratepomoću tečnosti za luženje u prisustvu aditiva koji poboljšava rastvaranje bakra iz minerala bakra u rudama obrazovanjem kompleksa između (a) sumpora, koji potiče iz minerala bakra u rudama, i (b) aditiva, pri čemu je koncentracija aditiva do 10 g/L u tečnosti za luženje i pri čemu luženje obuhvata kontrolisanje pH tečnosti za luženje tako da bude manja od 2.
2. Postupak prema patentnom zahtevu 1, naznačen time što kompleks sadrži sumpor iz minerala bakra i aditiv, pri čemu aditiv razgrađuje pasivizacioni sloj ili redukuje obrazovanje pasivizacionog sloja i time omogućava bolju pristupačnost za izluživanje bakra iz minerala bakra u rudama tokom postupka.
3. Postupak prema patentnom zahtevu 1, naznačen time što aditiv sadrži kompleksirajući agens koji sadrži azot koji uključuje najmanje dva atoma azota razdvojena sa dva atoma ugljenika da bi se omogućilo aditivu da obrazuje komplekse između sumpora, koji potiče iz minerala bakra u rudama, i aditiva.
4. Postupak prema patentnom zahtevu 1, naznačen time što je aditiv jedinjenje koje sadrži sledeći molekulski okvir (I) ili polimer koji sadrži molekulski okvir (I) koji se ponavlja duž polimera:

gde je svaki od dva atoma azota nezavisno supstituisan ili nesupstituisan, svaki atom azota je izabran iz grupe koja se sastoji od primarne amino grupe, sekundarne amino grupe, tercijarne amino grupe; svaki od dva atoma ugljenika može da bude supstituisan ili nesupstituisan; veze između atoma azota i atoma ugljenika u okviru mogu da budu jednostruke veze ili višestruke veze; i veze između dva atoma ugljenika u okviru mogu da budu jednostruke veze ili višestruke veze.

gde je, u formulama (II) i (III), svaki od R<1>, R<2>, R<3>, R<4>, R<5>i R<6>nezavisno odabran od slobodnog elektronskog para, H, alkil grupa, alkenil grupa, alkinil grupa ili alkilamino grupa, ili supstituenti na svakom od dva azota zajedno obrazuju alkil ili alkinil grupu koja povezuje dva azota kako bi se obrazovao prsten; svaki od R<7>, R<8>, R<9>i R<10>nezavisno odabran od H, alkila, alkenila, alkinila, OH, alkiloksi grupa, alkeniloksi grupa, alkiniloksi grupa, C(=O)R gde je R alkil, alkenil ili alkinil, C(O)OH, C(O)OR gde je R alkil, alkenil ili alkinil, OC(=O)R gde je R alkil, alkenil ili alkinil, amino, alkilamino, alkenilamino, alkinilamino, C(O)NH2, C(O)NHR gde je R alkil, alkenil ili alkinil, C(O)NR2 gde je R alkil, alkenil ili alkinil, ili R<7>i R<8>zajedno i/ili R<9>i R<10>zajedno mogu da budu odabrani od =O, =NH ili =NR gde je R alkil, alkenil ili alkinil; i u formuli (III), R<1>ili R<2>je svaki nezavisno odabran iz grupa definisanih za R1 i R2 gore u tekstu ili vezan za drugi monomer formule (III). 6. Postupak prema patentnom zahtevu 1, naznačen time što izluživanje uključuje kontrolisanje temperature tako da bude manja od 100°C. 7. Postupak prema patentnom zahtevu 1, naznačen time što izluživanje ukijučuje kontrolisanje temperature tako da bude najmanje 5°C. 8. Postupak prema patentnom zahtevu 1, naznačen time što izluživanje uključuje kontrolisanje oksidacionog potencijala tečnosti za luženje tokom aktivne faze izluživanja tako da bude niži od 900 mV, pri čemu se oksidacioni potencijal određuje u odnosu na standardnu vodoničnu elektrodu. 9. Postupak prema patentnom zahtevu 1, naznačen time što izluživanje uključuje kontrolisanje pH vrednosti tečnosti za luženje tako da bude veća od 0,5. 10. Postupak prema patentnom zahtevu 1, naznačen time što izluživanje uključuje bioizluživanje sa mikroorganizamima kako bi potpomogli izluživanje minerala bakra u rudama. 11. Postupak prema patentnom zahtevu 1, naznačen time što izluživanje uključuje dodavanje hemijskih oksidanatau tečnost za luženje. 12. Postupak prema patentnom zahtevu 1, naznačen time što postupak uključuje izdvajanje bakra iz tečnosti za luženje u nishodnim koracima izdvajanja bakra. 13. Postupak prema patentnom zahtevu 1, naznačen time što postupak uključuje dodavanje aditiva u tečnost za luženje kontinuirano ili periodično tokom postupka, kako bi se održala njegova potrebna koncentracija tokom postupka. 14. Postupak prema patentnom zahtevu 1, naznačen time što postupak uključuje dodavanje aditiva u fragmente rude pre izluživanja. 15. Postupak prema patentnom zahtevu 14, naznačen time što postupak uključuje obrazovanje aglomerata fragmenata rude i dodavanje aditiva aglomeratima pre izluživanja. 16. Postupak prema patentnom zahtevu 14, naznačen time što postupak uključuje obrazovanje aglomerata fragmenata rude i dodavanje aditiva tokom obrazovanja aglomerata. 17. Postupak prema patentnom zahtevu 14, naznačen time što postupak uključuje obrazovanje aglomerata fragmenata rude, pri čemu je aditiv polietilenimin (PEI) i obrazovanje aglomerata uključuje: (a) obrazovanje rastvora PEI koji ima pH vrednost veću od pH 4.5; (b) opciono zagrevanje rastvora do najmanje 50°C kako bi se ubrzalo rastvaranje i/ili razblaživanje PEI; i (с) dodavanje rastvora PEI fragmentima rude na početku obrazovanja aglomerata. 18. Postupak prema patentnom zahtevu 1, naznačen time što postupak uključuje regeneraciju tečnosti za luženje i recikliranje regenerisane tečnosti za luženje u gomilu za luženje. 19. Postupak prema patentnom zahtevu 18, naznačent ime što postupak uključuje podešavanje koncentracije aditiva u regenerisanoj tečnosti za luženje kako bi se održala koncentracija do 10 g/Lu tečnosti za luženje. 20. Postupak prema patentnom zahtevu 18, naznačen time što postupak uključuje dodavanje ili uklanjanje aditiva u regenerisanu tečnost za luženje kako bi se održala koncentracija do 10 g/Lu tečnosti za luženje. 21. Postupak za izluživanje ruda koje sadrže bakar, koncentrata ruda ili jalovine ruda ili koncentrata, koji uključuje izluživanje ruda koje sadrže bakar, koncentrata ili jalovine ruda ili koncentrata pomoću tečnosti za luženje u prisustvuorganskog kompleksirajućeg aditiva koji sadrži azot koji obrazuje kompleks između sumpora, koji potiče iz minerala bakra u rudama, pri čemu je aditiv proizvod razlaganja koji se formira pod uslovima luženja. 22. Postupak definisan u patentnom zahtevu 21, naznačen time što kompleks sadrži sumpor u pasivizacionom sloju na mineralima bakra i aditiv, gde kompleks razgrađuje pasivizacioni sloj ili redukuje obrazovanje sloja i time omogućava bolju pristupačnost za izluživanje bakra iz minerala bakra tokom postupka. 23. Postupak definisan u patentnom zahtevu 21, naznačen time što proizvod razgradnje je proizvod razgradnje drugog aditiva. 24. Postupak definisan u patentnom zahtevu 21, naznačen time što organski kompleksirajući agens koji sadrži azot uključuje najmanje dva atoma azota. 25. Postupak definisan u patentnom zahtevu 24, naznačen time što je svaki od najmanje dva atoma azota u aditivu prisutan kao primarna amino grupa, sekundarna amino grupa ili tercijama amino grupa. 26. Postupak definisan u patentnom zahtevu 21, naznačen time štokompleksirajući agens koji sadrži azot uključuje najmanje dva atoma azota razdvojena sa dva atoma ugljenika tako da se omogući da aditiv obrazuje kompleks. 27. Postupak definisan u patentnom zahtevu 21, naznačen time što je aditiv jedinjenje koje sadrži molekulski okvir (I) ili polimer koji sadrži molekulski okvir (I) koji se ponavlja duž polimera:

gde je svaki od dva atoma azota nezavisno supstituisan ili nesupstituisan, svaki atom azota je izabran iz grupe koja se sastoji od primarne amino grupe, sekundarne amino grupe, tercijarne amino grupe; svaki od dva atoma ugljenika može da bude supstituisan ili nesupstituisan; veze između atoma azota i atoma ugljenika u okviru mogu da budu jednostruke veze ili višestruke veze; i veze između dva atoma ugljenika u okviru mogu da budu jednostruke veze ili višestruke veze; ili aditiv je jedinjenje formule (II) ili polimer obrazovan od dva ili više monomera formule (II):

gde je, u formulama (II) i (III), svaki od R<1>, R<2>, R<3>, R<4>, R<5>i R<6>nezavisno odabran od slobodnog elektronskog para, H, alkil grupa, alkenil grupa, alkinil grupa ili alkilamino grupa, ili supstituenti na svakom od dva azota zajedno obrazuju alkil ili alkinil grupu koja povezuje dva azota kako bi se obrazovao prsten; svaki od R<7>, R<8>, R<9>i R<10>nezavisno odabran od H, alkila, alkenila, aikinila, OH, alkiloksi grupa, alkeniloksi grupa, alkiniloksi grupa, C(=O)R gde je R alkil, alkenil ili alkinil, C(O)OH, C(O)OR gde je R alkil, alkenil ili alkinil, OC(=O)R gde je R alkil, alkenil ili alkinil, amino, alkilamino, alkenilamino, alkinilamino, C(O)NH2, C(O)NHR gde je R alkil, alkenil ili alkinil, C(O)NR2 gde je R alkil, alkenil ili alkinil, ili R<7>i R<8>zajedno i/ili R<9>i R<10>zajedno mogu da budu odabrani od =O, =NH ili =NR gde je R alkil, alkenil ili alkinil; i u formuli (III), R<1>ili R<2>je svaki nezavisno odabran iz grupa definisanih za R<1>i R<2>gore u tekstu ili vezan za drugi monomer formule (III). 28. Postupak za izluživanje ruda koje sadrže bakar, koncentrata ruda ili jalovine ruda ili koncentrata, koji uključuje izluživanje ruda koje sadrže bakar, koncentrata ili jalovine ruda ili koncentrata pomoću tečnosti za luženje u prisustvu aditiva koji poboljšava rastvaranje bakra iz minerala bakra u rudama obrazovanjem kompleksa između (a) sumpora, koji potiče iz minerala bakra u rudama, i (b) aditiva, pri čemu, aditiv je jedinjenje formule (II) ili polimer obrazovan od dva ili više monomera formule (III):

svaki od R<7>, R<8>, R<9>i R<10>nezavisno odabran od H, alkila, alkenila, alkinila, OH, alkiloksi grupa, alkeniloksi grupa, alkiniloksi grupa, C(=O)R gde je R alkil, alkenil ili alkinil, C(O)OH, C(O)OR gde je R alkil, alkenil ili alkinil, OC(=O)R gde je R alkil, alkenil ili alkinil, amino, alkilamino, alkenilamino, alkinilamino, C(O)NH2, C(O)NHR gde je R alkil, alkenil ili alkinil, C(O)NR2 gde je R alkil, alkenil ili alkinil, ili R<7>i R<8>zajedno i/ili R<9>i R<10>zajedno mogu da budu odabrani od =O, =NH ili =NR gde je R alkil, alkenil ili alkinil; i u formuli (III), R<1>ili R<2>je svaki nezavisno odabran iz grupa definisanih za R<1>i R<2>gore u tekstu ili vezan za drugi monomer formule (III).