RS49530B - Konstrukcija međuspratne tavanice velikih raspona za javne i stambene objekte - Google Patents

Abstract

Konstrukcija međuspratne tavanice velikih raspona, za gradnju javnih i stambenih objekata, statističkih sistema proste grede ili kontinualnih, dužine polja 10 veće ili manje od 10 m, primenljiva i pri gradnji mostova, naznačena time, što se tavanica (1) sa jednim poljem i kontinualna tavanica (1a), velikih raspona sastojeod, na osloncima (2,3) i međuosloncu(4a) učvršćenih krajeva uzdužnih nosača (5), pri čemu su nosači (5) međusobno paralelni i podjednako razmaknuti, što su između nosača (5) postavljeni donji noseći blokovi (6) ispune, a preko njih najmanje dva reda gornjih nenosećih blokova (7) ispune i što su čeone strane krajnjih gornjih nenosećih blokova (7) tavanice (1, 1a) zatvoreni pločastim zatvaračima (23), pri čemu su spolja za zatvarače (23) i gornje blokove (7) ispune zakačene opružne žičana zakačke (24). Prijava sadrži još 4 zavisna patentna zahteva.

Description

Oblast tehnike

Predmet pronalaska pripada, uopšleno posmatrano, u oblast gradjevinarstva, odnosno

uoblast medjuspratnih konstrukcija, pri čemu se konkretno odnosi na konstrukciji! medjuspratnih tavanica velikih raspona (deset i više metara), primenljiva naročito pn gradnji javnih i stambenih objekata, pa čak i pn gradnji mostova.

Prema medjunarodnoj klasifikaciji patenata (MKP) predmet pronalaska je označen osnovnim klasifikacionim simbolom E 04 B 5/08 kojim su obuhvaćene noseće medjuspratne konstrukcije izvedene spajanjem prefabrikovanih šupljih blokova, i sekundarnim klasifikacionim simbolima E 04 C 1/24 i E 04 C 5/065 koji se odnose na elemente ispune i na čelične lake rešetkaste nosače pri gradjenju medjuspratnih konstrukcija, odnosno tavanica.

Tehnički problem

Tehnički problem koji se rešava predmetnim pronalaskom sastoji se u sledećem: kako konstruisati jednostavnu i laku noseću medjuspravnu tavanicu velikih raspona (deset i više metara) statičkih sistema proste grede ili kontinualnih sa mogućnošću nošenja većih tereta, koristeći pn tome polumonta-ni sistem izgradnje, pn čemu se omogućava dobijanje potpuno adaptabilnih korisnih prostora ispod tavanice.

Stanje tehnike

Poznato je da se.medjuspratne konstrukcije izgradjuju od drvenih, livenih i monta-nih armiranih betonskih ploča, kao i drugih montažnih elemenata sposobnih za prenošenje korisnog opterećenja. Sistemi izgradnje ovakvih nosećih elemenata mogu biti vrlo različiti tako da ih i u praksi ima mnogo.

Danas su poznata slična rešenja medjuspratnih olakšanih konstrukcija kao što su: Monta tavanica, Fert tavanica, Omnia tavanica, olakšana tavanica pomoću ubetoruranih kartonskih cevi, polistirola i sličnih lakih materijala. Upravo Fert tavanica je najsličnija predloženom rešenju, uz napomenu da se Fert tavanicom može savladati maksimalni raspon od 6,10 metara, bez mogućnosti izvodjenja kontinualne ivunau UN^ijc.

U jugoslovenskom patentnom spisu br. 31 900 opisana je laka gradjevinska konstrukcija od prefabrikovanih elemenata za podove i tavanice. Rešenje se sastoji u poboljšanoj konstrukciji poda ili tavanice, koja obuhvata više medjusobno paralelno razmaknutih I-nosača koji nose prefabrikovane lake panele izradjene od lakog betona Svaki od panela ima odozdo ivične žljebove kojima naleže na gornje krajeve susednih 1-nosača, dok su na bočnim stranicama panela izvedeni polukružni žljebovi Paneh se medjusobno učvršćuju pomoću držača smeštenih odozgo uzdužno po sredini 1-nosača, pri čemu su susedni paneli delimično razmaknuti. Učvršćivanje se vrši lepkom ušpricanim izmedju panela i držača. Lepila koja se upotrebljavaju su izradjena na bazi cementnog maltera ili na bazi organskih polimera, kao npr. aknlnih ili epoksidnih smola

Montažna gradjevinska ploča koja služi, u sklopu sa odgovarajućom nosećom konstrukcijom, za izradu dvostrukih podova, medjuspratnih konstrukcija ih krova, opisana je u jugoslovenskom patentnom spisu br 34 215. Ploča je izradjene kao limena posuda, tankih zidova i velike površine, u koju je dozirano unet - sipanjem ih hvenjem - materijal za ispunu, npr. beton koji se zgušnjava i stvrdnjava, stvarajući sa posudom konstruktivnu celinu. Posuda, ustvari, predstavlja armaturu koja se nalazi na spoljašnjoj strani montažne ploče, a izradjuje se od lima postupkom presovanja u kalupima na presi, pri čemu se istovremeno izradjuju, ili ugradjuju, i vezni elementi za vezu pioće sa nosećom konstrukcijom. Ovako izvedene ploče se mogu, u pogledu primene, izjednačiti sa tipiziranim gradjevinskim elementima od čelika i lakih metala, čime se omogućuje prenošenje sila izmedju noseće konstrukcije i montažnih ploča Montažna ploča se može izvoditi sa raznim materijalima, i to: betona od mineralne materije sa cementnim vezivanjem, od gipsa ili sa gipsom vezane mineralne materije, od mase sa veštaČkim smolama sa uobičajenim materijalima za ispunu kao, npr beton ili perlitni beton, smeša od drvenih vlakana i cementa, azbestni cement i slično.

U jugoslovenskom patentnom spisu br. 41 269 opisan je sačasti konstruktivni element medjuspratne i fasadne konstrukcije, univerzalno primenjiv i jednostavne konstrukcije, koji može da izdržava velika opterećenja. Element se sastoji od limenih koritastih posuda izmedju kojih je učvršćeno saće, pri čemu su obe posude obuhvaćene pravougaonim trakastim ramom.Sače je izradjeno od više Čeličnih, u cik-cak rasporedu savijenih, perforiranih traka koje su priključriim limovima učvršćeni za donju posudu. Unutrašnjost konstruktivnog elementa ispunjena je samogasećom poliuretanskom penom koja prodire i kroz perforacije na saču. Ugradnjom ovakvih elemenata npr. kod medjuspratne tavanice ostvaruje se značajno povećanje raspona u odnosu na do sada poznate sisteme.

Armirani gradjevinski nosač sastavljen od keramičkih elemenata spojenih betonom, prikazan u jugoslovenskim patentnom spisu br. 22 622, služi za izradu gradjevinskih konstrukcija sa armaturom, a naročito sa prednapregnutom armaturom, kao što su npr. nosači. Sastoji se od donjeg dela sa otvorenim udubljenjem, različitog oblika, za prijem armature i gornjeg dela koji može imati suprotno orijentisano udubljenje. U donje udubljenje je, oko armature, uliven beton, knakon čega se oba dela spajaju cementnim malterom po naležućim površinama.

Medjutim, sva gore navedena poznata rešenja koja se mogu pnmeniti pn gradnji tavanice, mogu se konstiti samo za male raspone, od 3-6 m, pn čemu kontinualnu tavanicu nije bilo moguće izvesti. S druge strane složenost poznatih konstrukcija utiče na visoku cenu proizvodnje i konšćenje visokokvalifikovane radne snage zbou složenosti postupka izgradnje medjuspratnih konstrukcija.

Izlaganje suštine pronalaska

Polumontažni sistem gradnja tavanica, kao kombinacije montažnog i klalsičnog načina gradnje, imaju niz prednosti, odnosno obuhvataju sve pozitivne strane oba načina gradjenja. Veliki rasponi su u jugoslovenskom gradjevinarstvu zastupljeni uglavnom kod industrijskih i ponekih javnih objekata.

Pronalazači su, prema ovom pronalasku, došli do rešenja izgradnje medjuspratnih tavanica sa velikim rasponima (deset i više metara) kako javnih tako i stambenih objekata, dobijajući potpuno adaptabilne prostore sa mogućnošću njihove lake i jednostavne promene. Stambeni objekti nemaju javni karakter, ali se često javlja potreba za adaptabilnošću koja ozbiljno navodi na misao da bi se raster fiksnih zidova morao povećati na cea 10 m.

Suštma pronalaska je u tome da su novo konstruisani laki rešetkasti nosači izradjeni u proizvodnom pogonu i kao takvi se donose i montiraju na gradilište sa specifičnim tavaničnim blok ispunama. Laki rešetkasti nosači, izradjeni od odgovarajuće čelične žice kao prostorna rešetka, su postavljeni u kerami;ke kanalice sa potrebnom annaturom i zaliveni cementnim sitnozrnim betonom. Nosači se direktno montiraju na fiksne zidove i na podupirače skele na razmaku od po 2,5 m uz dodatno nadvišenje za veličinu progiba.

Izmedju lakih nosača, oslonjeni na donje kanalice, postavljaju se donji od pečene keramike olakšam noseći blokovi, a preko njih i gornji nenoseći blokovi, takodje od pečene keramike i olakšani. U zavisnosti od zahtevane krutosti, opterećenja i raspona (10m< 1 > 10 m), medjuspratne tavanice definiše se i njena visina, jednostavnim dodavanjem novih redova nenosećih blokova.

Na sličan način, uz minimalna prilagodjavanja i izmene na mestima medjuoslonaca, može se izraditi kontinualna medjuspratna konstrukcija prema ovom pronalasku. U ovom su slučaju donji blokovi kraći i razmaknuti da bi sveži beton mogao da zadje i popuni prostore unutar blokova formirajući pritisnu donju zonu Razmak izmedju donjih nosećih blokova se popunjava tankim pločastim blokovima koji predstavljaju donju nosivu oplatu za sveži beton.

Vodeći računa o fazi montaže i betoniranja sa vibriranjem, usled čega sveži beton dobija svojstva teške tečnosti sa tendencijom povećanih bočnih pritisaka, odnosno povećanim delovanjem sila uzgona, pronalaskom je predvidjen jednostavan i efikasan način ukrućenja. Ukrućenje sc sastoji u postavljanju drvenog roštilja od unakrsnih drvenih gredica preko gornjih nenosećih blokova, pri čemu su poprečne gredice fiksirane pomoću čelične žice vezane za gornji profil lakog rešetkastog nosača. Jačinom pritezanja čelične žice podešava se ukrućenje prema potrebi.

Konstrukcija medjuspratne tavanice velikih raspona, prema ovom pronalasku, u odnosu na danas poznate konstrukcije, ima više prednosti od kojih se nekoliko najhitnijih navode, i to: • omogućava projektovanje i izgradnju adaptabihhh prostora kod više vrsta objekata, različite spralnosti, a moguća je primena i kod individualne gradnje, • omogućena je izgradnja i kontinualnih tavanskih konstrukcija sa znatno povoljnijim naponskim stanjem u pojedinim presecima, • lako se prevozi i montira bez korišćenja teške mehanizacije i visokokvalifikovane radne snage • polumontalmm sistemom ostvaruje se brža, sigurnija i u ekonomskom pogledu znatno jeftinija gradnja, • izrada oplate i vrlo složene armature je ovde nepotrebna, a samim tim je nepotrebna visokokvaiifikovana radna snaga, • povećana je trajnost objekta (posebno se odnosi na heirujski agresivne, sredine i kod izgradnje mostova), • izgradnja je unapredjena i sa ekološke tačke gledišta - korišćenjem pečenih keramičkih proizvoda uveliko je smanjen kontakt ljudi sa betonom.

Kratak opis slika nacrta

Radi lakšeg razumevanja pronalaska, kao i zbog prikazivanja kako se on može ostvariti u praksi, prenalazači se pozivaju na priloženi nacrt, gde: • Slika 1 prikazuje šematski izgled u aksonometriji dela gradjevinske konstrukcije - tavanice sa jeemim poljem na dva oslonca, • Slika la prikazuje šematski izgled u aksonometriji dela gradjevinske konstrukcije - kontinualne tavanice izvedene na dva polja, sa medjuosloncem, • Slika 2 prikazuje poprečni presek II-II nosača - tavanice sa slika lila izvrešn u polju izmedju oslonaca, posmatrano u profilnoj projekciji, • Slika 3 prikazuje poprečni presek III-III nosača - tavanice sa slike la izvršen uz medjuoslonac, posmatrano u profilnoj projekciji,

<» slika 4 prikazuje uzdužni presek 1V-IV dela nosača - tavanice sa slike 1 a izvršen uz

medjuoslonac, posmatrano u vertikalnoj projekciji,

« Slika 5 prikazuje šematski izgled jednog dela prefabrikovanog lakog rešetkastog

nosača posmatranog u uzdužnom pravcu u vertikalnoj projekciji,

• Slika 6 prikazuje uvećani detalj A sa slike 5,

• Slika 7 prikazuje izgled rešetkastog nosača sa slike 5 u poprečnom preseku Vll-Vll, posmatrano u bočnoj profilnoj projekciji, u znamo uvećanoj razmeri, • Slika 8 prikazuje izgled poprečnog preseka VIII-VIII izvršen na slici 6, posinatrano u profilnoj projekciji, • slika 9 prikazuje aksonometnjski izgled prefabnkovane gomje kanalice rešetkastog nosača, • Slika 10 prikazuje aksonometnjski izgled prefabrikovane donje kanalice rešetkastog nosača, • Slika 11 prikazuje aksonometrijski izgled dijagonalne trouglasto špiralne čelične armatume ispune prefabrikovanog lakog čeličnog nosača, • Slika 12 prikazuje aksonometrijski izgled prefabrikovanog pločastog zatvarača gornjeg nenosećeg bloka ispune, • Slika 13 prikazuje aksonometrijski izgled prefabrikvoane opružne čelične žice za pndržavanje pločastog zatvarača uz blok ispune, • Slika 14 prikazuje izgled u aksonometriji prefabrikovanog donjeg nosećeg bloka ispune, • Slika 15 prikazuje izgled u aksonometriji prefabrikovanog gornjeg nenosećeg bloka ispune, • Slika 16 prikazuje izgled u aksonometriji prefabrikovanog donjeg pločastog bloka ispune koji se postavlja uz medjuoslonac i • Slika 17 prikazuje izgled u aksonometriji prefabrikovanog donjeg nosećeg bloka ispune (upola užeg od bloka prikazanog na slici 14) koji se postavlja uzma/Aiunolntiir1

Hl*wUJ U vj O i W i I Ci..

Detaljan opis pronalaska

Posmatranjem slike 1 može se sagledatida je medjuspratna konstrukcija - laka noseća tavanica 1 oslonjena na dva noseća oslonca 2 i 3, po principu proste grede. Već je napred istaknuto da dužina polja tavanice 10može biti veća ili manja od 10 m. Na slici la prikazana je kontinualna tavanica la na dva polja, sa nosećim medjuosloncem 4a, kod koje je dužina 10svakog polja tavanice la veća ili manja od 10 m.

Iz poprečnog preseka II-II dela tavanice 1 i la, prikazan na slici 2 nacrta, može se videti da se gradjevinska konstrukcija - tavanice lila sastoji od više prefabnkovanihnosača5,donjihnosscihblokova6ispune, dva redagornjih nenosećih blokova 7 ispune i pomoćne konstrukcije u vidu roštilja 8 od drvenih gredica za učvršćivanje elemenata tavanice 1 i la u toku betoniranja.

Nosači 5, koji služe za nošenje donji nosećih blokova 6 ispune, izradjeni su od dijagonalne trouglaste 9 spiralne čelične armatume ispune prefabrikovanog lakog čeličnog nosača, gornje kanalice 10 i donje kanalice 11 (videti slike 5,6,7). Unutar trouglaste spiralne čelične armature 9 (u uglove) se postavljaju ravni čelični profili koji sc "zavaraju" pomoću siuiozmog betona koji se izliva u keramičke kanalice gornje 10 i donje 11. Nosači 5 mogu biti horizontalno i vertikalno zakrivljeni, prstenasti i vitopcn. Na opisani način prefabrikovani nosači 5 se donose na gradilište i postavljani i ugradjuju na zidove, odnosno oslonce 2 i 3 i na oslonce 4 skele, pri čemu razmak nosača 5 odgovara širini donjih nosećih blokova.6. Može se sa slike 10 uočiti da su donje kanalice 1 1 tako izvedene da su im njihove bočne stranice 1 1 spolja nagore ukošene, dok im je gornja horizontalna površina 11" ravna i šira, tako da blokovi 6 "sedc"na znatno većoj površini što povećava koeficijent sigurnosti i nosivost u fazi montaže.

Donji noseći blokovi 6 ispune se postavljaju po širini odozgo, izmedju svaka dva susedna nosača 5 na njihove donje kanalice 11, a u nizu jedan do dragog po dužim. Preko donjih nosećih blokova 6 ispune postavljaju se jedan na dmgi gornji nenosivi blokovi 7 ispune, čija širina i dubina odgovara širini i dubini blokoa 6, kako je to prikazano na slici 2nacrta.

Donji noseći blokovi 6 ispune, za razliku od poznatih fert ispuna "Y", imaju horizontalnu pregradu 12 koja znatno povećava njihovu čvrstoću i nosivost U suštini paralelepipedni šuplji blokovi 6 iznad pregrade 12 imaju niz od pet rebara 13 u vidu "slova Y", a ispod pregrade 12 je niz od četiri vertikalnih pločastih rebara 14 koji sa svojim spolja ukošenim stranicama formiraju pet prizmatičnih tunela. Izgled bloka 6 prikazanje na slici 14 nacrta.

Gornji nenoseći blokovi 7 ispune su, takodje, šuplji blokovi paralelopipednog oblika, pnlagodjeni donjim delom da potpuno nasednu na donje blokove 7, a gornjim ravnim ispustima da prihvate drugi i po potrebi sledeće redove svojih blokova 7. Unutrašnjost bloka 7 je sa tri vertikalne pregrade 15 podeljena na dva uža i dva šira krajnja tunela. Izmedju bočnih stranica i širih tunela blok 7 ima vertikalno izvedene uzane proreze 16 koji su horizontalnom pregradom 17 podeljeni na dva identična dela, kao što je to prikazano na slici 15.

Prilikom faze betoniranja predvidjeno je ukrućenje elemenata u cilju sprečavanja njihovog medjusobnog pomeranja i stvaranja bočnih pritisaka od žitkog betona: To ukrućenje se sastoji od već pomenutog unakrsnog drvenog roštilja 8 od gredica (npr. kvadratnog preseka dimenzije 48 x 48 mm). Podužne gredice se postavljaju na srednjem delu gornjih lakih blokova 7 po dužini, dok se u poprečnom pravcu preko podužnih gredica postavljaju poprečne gredice roštilja 8. Poprečne gredice se pritežu pomoću čeličnog žičanog zatezača 18 čiji je donji kraj vezan za gornji kraj nosača 5, odnosno oko njegove gornje kanalice 10. Jačinom pritezanja zatezača 18 definiše se potrebno ukrućenje. Dodatna potrebna armatura se ugradjuje već kod izrade nosača 5, odnosno naknadno na gradilištu kako za donju zonu tako i za gornju zonu kod kontinualnih tavanica la. Takođe je, prema poznatom načinu izvodjenja konstrukcije, potrebno ugraditi aiTnaturni koš od najlakše mrežaste armature savijene u obliku "FT Gornju zonu, ploču obavezno armirati najlakšom mrežom, što je inače propisano kod ovakve vrste tavanice. Upravo ova armatura osigurava krutost i za drugi pravac i čini tavanicu lila krutim diskom u svojoj ravni, koji je u stanju preuzeti moguće horizontalne sile i preneti ih na zidove oslonaca 2, 3 i 4a srazmerno njihovoj krutosti Drugi razlog postavljanja ove armature je čisto armiranje betona iznad gornjih blokova 7 ispune za slučaj zidanja i montiranja pregradnih zidova.

Medjutim, kada je reč o izgradnji kontinualne tavanice la, shodno slici la nacrta, tada se moraju izvršiti minimalna prilagodjavanja i izmene na mestima medjuoslonaca 4a Donji noseći blokovi 19 ispune su upola kraći od blokova 6 i postavljaju se na donje kanalice 11 na medjusobnom razmaku (npr. 12,5 cm) kako bi sveži beton mogao zaći i popuniti prostore unutar blokova 19 formirajući pritisnutu donju zonu. Konstrukcija donjeg nosećeg bloka 19 prikazana na slici 17 identična je donjem nosećem bloku 6 sa slike 14, čija je širina npr. 25 cm. razmak izmedju donjih nosećih blokova 19 se popunjava tankim nosećim pločastim blokovima 20 (videti sliku i 6), koji se takodje postavljaju na donje kanalice 11 (uz njene bočne stranice 11 i na ravne površine 11") i koji sačinjavaju donju noseću oplatu za sveži beton. Iznad donjih nosećih blokova 19 ispune postavljaju se gornji nenoseći blokovi 7 ispune na isti način kao i u slučaju tavanice shodnno slici 1 nacrta.

Na mestima oko medjuoslonca 4a tavanice la i oko podupiračkih oslonaca 4 skele (ima ih po tri za 10= 10 m), na nosačima 5, odnosno na dijagonalama njihovih prostornih rešetaka 9 se van gradilišta ubetoniraju, radi povećanja krutosti prefabrikovane konusne kanalice 21 koje su posebno prikazane na slici 11 nacrta i u sklopu na nosaču 5 na slici 6. Konusna kanalica 21, čiji je poprečni presek prikazan na slici 8, ima pn kraju šireg dela unutrašnje prizmatično šuplje uzvišenje 22 predvidjeno za eventualnu armaturu. Čeone strane blokova 7 ispune se na krajevima kao i na mestima poprečnih nosača (ukručenja) zatvaraju pomoću pločastog zatvarača 23 u cilju sprečavanja prodiranja betona u blokove 7. Pričvršćivanje zatvarača 23, koji je profilisan prema čeonoj strani bloka 7 (videti sliku 12), vrši se pomoću opružne čelične žičane zakačke 24 prikazane na slici 13 nacrta. Svaki pločasti zatvarač 23 se fiksira sa tri žičane zakačke 24 koje obuhvataju i blok 7 (videti slike 3 i 4).

Tavanica la je, takođje, potrebno armirati u gornjoj zoni (beton iznad blokova 7 ispune) sa najlakšom mrežom. Statističko-konstruktivna provera se vrši po teoriji graničnih stanja. Proračun deformacija (ugibi), računajući se prema približnim ili tačnim postupcima, uzimajući u obzir samo beton i armaturu betona, iako je krutost daleko veća, jer učestvuju i rešetkasti prostorni nosači 5 i keramički blokovi 6 i 7 ispune, što svakako ide u korist povećane sigurnosti.

Način industrijske ili druge primene pronalaska

Način primene pronalaska proističe na očigledan način iz prethodnog teksta i priloženog nacrta, te ga nije potrebno posebno opisivati. Sve konstrukcijske i funkcionalne karakteristike pronalaska uspešno su proverene na izradjenom prototipu tavanice.

Claims (5)

1. Konstrukcija medjuspratne tavanice velikih raspona, za gradnju javnih i stambenih objekata, statističkih sistema proste grede ih kontinuaimh,dužine poija 10veće ili manje od 10 m, primenljiva i pri gradnji mostova, naznačena time, što se tavanica (1) sa jednim poljem i kontinualna tavanica (la) velikih raspona sastoje od, na osloncima (2,3) i medjuosloncu (4a), učvršćenih krajeva uzdužnih nosača (5), pri čemu su nosači (5) medjusobno paralelni i podjednako razmaknuti, što su izmedju nosača (5) postavljeni donji noseći blokovi (6) ispune, a preko njih najmanje dva reda gornjih nenosećih blokova (7) ispune i što su čeone strane krajnjih gornjih nenosećih blokova (7) tavanice (1,1a) zatvoreni pločastim zatvaračima (23), pri čemu su spolja za zatvarače (23) i gornje blokove (7) ispune zakačene opružne žičane zakačke (24).

2. Konstrukcija medjuspratne tavanice prema zahtevu 1, n a z n a č e n a time, što su kod kontinualne tavanice (la) uz medjuoslonac (4a) izmedju nosača (5) postavljeni kraći donji noseći blokovi (19) ispune medjusobno razmaknuti, što su izmedju donjih nosećih blokova (19) na nosače (5) postavljeni noseći pločasti blokovi (20) ispune, dok su preko donjih nosećih blokoa (19) postavljeni gornji nenoseći blokovi (7) i što su, pre betoniranja, na čeonim stranama gornjih blokova (7) kod medjuoslonca (4a) postavljeni pločasti zatvarači (23), najpovoljnije od keramičke, učvršćeni opružnim žičanim zakačkama (24).

3. Konstrukcija medjuspratne tavanice, prema zahtevu 1 i 2, n a z n a č e n a time, što prefabrikovm nosač (5) je sastavljen od dijagonalne trouglaste 9 spiralne čelične armatume ispune unutar koje se u uglove postavljaju ravni čelični profili koji su ""zavareni" pomoću sitnozrnog betona unutar gomje kanalice 10 i donje kanalice 1 1. Nosači 5 mogu biti horizontalno i vertikalno zaknvljeni,prstenasti i vitoperi, pri čemu kanahea (11) ima konusne bočne stranice (11 ) i gornju ravnu površinu (11") za naleganje donjih nosećih blokova (6,19) ispune i pločastih blokoa (20) ispune i što nosači (5), odnosno rešetke (9) iznad drvenih podupirača, odnosno oslonaca (4) skele imaju konusne kanalice (21) ubetonirane na dijagonalama rešetke (9) izmedju gornje i donje kanalice (10,11) pri čemu konusne kanalice (21) imaju četvrtasto šuplje uzvišenje (22) za annaturu.

4. Konstrukcija medjuspratne tavanice, u odnosu na poznatu fert ispunu "Y", prema zahtevima 1-3, n a z n a č e n a t i m e, što šuplji donji noseći blokovi (6,19) imaju horizontalnu pregradu (12) koja razdvaja gornja "Y" rebra (13) od donjih vertikalnih pločastih rebara (14) i što šuplji gornji nenoseći blokovi (7) ispune imaju tri vertikalne pločaste pregrade (15), pri čemu su po dužim, na bočnim stranama blokova (7) izvedeni vertikalni prorezi (16) simetrično pregradjeni horizontalnom pregradom (17) na jednake delove.

5. Konstrukcija medjuspratne tavanice prema zahtevima 1 i2,naznačena time, što je za poprečne gredice drvenog roštilja (8), koji je privremeno za vreme betoniranja postavljen preko poslednjeg reda gornjih blokova (7), povezan žičani zatezač (18) Čiji je donji kraj učvršćen oko gornje kanalice (10) nosača (5).