RS49603B

RS49603B - Postupak karbonilovanja

Info

Publication number: RS49603B
Application number: YUP-438/99A
Authority: RS
Inventors: Kirsten Everald Clode; Derrick John Watson
Original assignee: Bp Chemicals Limited,
Priority date: 1998-09-08
Filing date: 1999-09-06
Publication date: 2007-06-04
Also published as: GB9819606D0; JP5009454B2; SA99200739B1; US6326515B1; YU43899A; ID26007A; MY117513A; CA2281379C; SG87823A1; DE69906203T2; CA2281379A1; CN1138747C; RU2213726C2; EP0985653B1; DE69906203D1; UA65560C2; KR100611549B1; TWI244478B; CN1247183A; KR20000022935A

Abstract

Postupak uklanjanja viših organskih jodida, naročito heksil-jodida, iz sirćetne kiseline proizvedene karbonilovanjem metanola i/ili njegovog reaktivnog derivata u prisustvu konačne koncentracije vode, plemenitog metala VIII Grupe kao katalizatora, metil-jodida kao ko-katalizatora i opciono promotera katalizatora, a taj postupak sadrži fazu dovođenja vodene smeše koja se sastoji od sirćetne kiseline i najmanje jednog višeg organskog jodida u destilacionu kolonu, ili deo destilacione kolone i odvajanja vode sa vrha kolone od frakcije suve sirćetne kiseline, naznačen time, što je koncentracija vode na ulaznom podu kolone, ili delu kolone, veća od 8 mas.%, a koncentracija vode na vrhu kolone ili delu kolone, veća od 70 mas.%. Prijava sadrži još 9 patentnih zahteva.

Description

Sadašnji pronalazak se odnosi generalno na postupak karbonifovanjauproizvodni

sirćetne ktasBns, detaljnije na postupak proizvodnje sirćetne kiseline karbonibvanjern

metanolai/lB njegovogreaktivnog derivata,uprisustvu plemenitog metalaVIH Grupe

kao katalizatora, metil-jodida kao ko-katafizatora, opciono, promoteraikonačne

koncentracije vode.

Dobro su poznati poetupci proizvodnje arćeine kiseline u homogenoj tečnoj fazi,

reakcijom sa uo^jen-monokaidom. kataHzovani pomoću plemenitog metala VIO Grupe,

ko-katalizovani alkilhalldom. Postupak koji koristi plemeniti metal roefijum kao katalizator

opisanje,na primar, u GBA-1,233,121; EP-A-0884652iEP-A0391680. Postupak

koji koristi plemeniti metal iricBjum kao katalizator, opisan je u, na primar,

GBA-1234121, US-A3772380, DE-Arl767150, EP-A-061997, EP-A-0618184,

EP-A-0618183, EP-^0657386iWO-Ar95731426. Proizvodnja sirćetne kiseline

postupcima kahbonUovanja, u prisustvu bib rodijuma IH irldijuma kao katafizatoram

kaibonilovanje, radi na kornera jalnoj skafi na nekofiko lokacija sirom sveta.

Howard et aL u Catalusis Today, 18(1998)325-354, opisuju karberobvanje metanola do

sirćetne ktsefine kataBzovano rodjumomiiridijumom. Za postupak homogenog

Uarbonilovanja metanola, kontinualno katalizovanog rodljumom, kaže se da se sastoji iz

tri zone: reakcije, prečišćavanjaitretiranja otpadnog gasa. Zonu reakcije predstavljaju

reaktor uobliku rezervoara sarnesanjem, koji radi na poviženirn temperaturi i pritisku i

sud za ispiranje. Tečna reakciona smesa se izvodi iz reaktora prolazeći kroz ventil za

ispiranje u rezervoar za ispiranje, gde, se većina lakSh komponenti tečne reakcione

smese (metil-jodid, metilacetat i voda), zajedno sa proizvodom, slrćetnom kiselinom,

isparavaju. Gasovita frakcija se zatim vodi u zonu za prečišćavanje, dok se tečna frakcija

(koja sadrži rodijurnov katalizator i sirćetnu kiselinu) reakBse u reaktor (videti sfiku 2 kod

Hovuard et al). Za zonu za prečišćavanje se kaže da se sastop od prve destilacione

kolone (kobna lakih frakcija), drugedestilacionekobne (kobna za sušenje) i treće destilacionekobne (kobna teških frakcija) (videti Sliku 3 kod Howard et aL).Sa vrha

kobne lakih frakcija, uklanjaju se rnetii-jodid 1 rnetilacetat zajedno sa nešto vodei

sirćetne kisefine. Ova para se kondenzuje, pa se pusti da se u dekanteru razdvcf u dve

faze, a obe ove faze se vraćaju u reaktor. Vlažna sirćetna kiselina se uklanja iz kolone za

lake frakcije bočnim odvodom, i njom se napaja kobna za sušenje, sa čijeg vrha se

uklanja voda, a suštinski suva sirćetna ktse&na se uklanja sa dna zone destilacije. Sa s&ke

3 kod Hovuard et aL može ze videti da se istek vode sa vrha kobne za sušenje redkliše u zonu reakcije. Teškisporedniproizvodi se uklanjaju sa dna kobne za teške frakcije, dok

se proizvod-shrćetna kiselina izvodi kao bočni istek. Predloženo je pojednostavljenje

rone za prečišćavanje eUrrrinladjom jedne ifi vise destilacionlh kobna, Čime se ekonomiše u investicionim troškovima i/iE proizvodnim troškovima postrojenja. Tako, na primer naš dokument EP-A-0849250 (BP predmet No. 8644) opisuje postupak za proizvodnjuisteka sirćetne kisefine koja sadrži manjeod 400 ppm propionske kiseline i manje od 1500 ppm vode, postupak koga činesiedećefaze:(a) napajanje rnetanobm iAfi njegovim reaktivnim derivatom i ugljen-raonoksidom

reaktora za kaibonilovanje u kome se tokom postupka održava tečna reakciona smesa

koja se sastop od:

(i)iridijuma kao katalizatora za karbonilovanje;(ii)metil-jodida kao ko-katafizatora; (iii) opđono, jednog ifi vise prornotera, koj se biraju iz grupe koju čine: rutenrjum, osmijum, renijum, kadmijum, živa, cink, gafijum, iridljum i volfram; (iv) konačne količine vode, čija je koncentracija manja od oko 8 mas%; (v) metilacetata;

(vi) sirćetne kisefine,i

(vii)sporednog proizvoda propionske kiseline ! njenih prekureora;

(b)izvođenja tečne reakdone smele iz reaktora za karbonilovanjei vraćanja

najmanje dela izvedene tečne reakdone smese, sa ifi bez dovođenja toplote, u

zonu za ispiranje, gde se formiraju guovita frakcija koja se sastoji od vode,

nastalesirćetnekisefine, sporednog proizvoda propionskekisefine, rrtetilacetata,metil-jodida i prakuraora propionske kiseline, i točna frakcijaod neisparifivogiridijumovog katafizatora, neisparijvog opđonog promoteraifivise promotora,

sirćetne kisefineivode;

(c)recikfisanja tečne frakcije iz zone ispiranja u reaktor za karbonilovanje; (d) uvođenja gasovite frakcije iz zone za ispiranje u prvu desfiladonu zonu; (e) uklanjanja iz prve destilacione zone, sa mesta iznad mesta uvođenja gasovite

frakcije iz zone za ispiranje, isteka za redldisanje lake frakcije koja se sastoj od

vode,rnetUacetata, metil-jodida, slrtetne kiselineiprekursora propionskekiseline,

istek koji se sav ifi defimično redkfile u reaktor za karbonilovanje.i

(f)uklanjanjaizprve destilacione zone radnog isteka koji sadri proizvedenu

sirćetnu kiselinu, propionsku kiselinu kao sporedni proizvod i manje od 1500 ppm

vode, i

(g)ukoliko radni istek, koji se uklanja u fazi (f), sadrži vise od 400 ppm propionske

kisefine, onda se pomenuti istekuvodi udrugu destiladonukobnu, iz koje se samestakojeje ispod mesta uvođenja istakaizfaze(f), uklanjasporedniproizvodpropionska kisefina, a sa mestakojese nalazi iznad mesta uvođenja istekaiz faze

(f), uklanja radni istek sirćeme kisefine, kop sadrži manje od 400 ppm propionske

kisefineimanjeod1500 ppm vode.

Pored propionske kiseline kaonečistoće,kaibonibvanje metanolai/ili njegovogreaktivnog derivata katafisovano plemenitim metaSomVIOGrupeiko-katafizovano metil-jodidomproizvodikao nečistoće vile organske jocfide, naročito organske jocfideu opsegu Cs-Ct,medu kojima ptvenalveno heksil-jodidHeksil-jodidstavarasasirćetnom kisefinom azeotrop konstantne temperature ključanja, pa gajestogateško uklonitidestilacijomizradnog isteka sirćetne kiseline.Utolikose za njegovouklanjanje ne

preduzmu dodatne faze, koje nisu desđladone, kao sto je kontakt sa jorKazmenjvackorn

smolom sa srebromifiživom,ilidrugim adsorbentom, heksil-jodid semože naći u

znača^m količinama u prečišćenoj proizvedenoj srrćetnoj kiseHni. Ovo nije poželjno zato sto njegovo prisustvo čini sirćetnu kisefinu nepodesnom za upotrebu u nekim primenama. Tretmansa adsoibentom, na primer,jonciznienjivaćkorn smobm koja

sadrži metal ima ekonomske posledlce. Stoga, bib bi poželjno ukloniti vise organske

jod ide tokom prečišćavanja destilacijom sirove sirćetne kisefine.

Mi smo pronašli da se visi organski jocfidi, a naročito heksil-jodid, mogu ukloniti iz

nfhove smese sa oićetnom kiselinom dobijenom karbonilovanjem. kontroiisanjem

profila koncentracije vode u destiladonoj kobni, tako da su koncentracije vode rta ulaznom podu kobne i na vrhu kobne unutar određenih granica. Visak vode (iznadranije korištenih granica) omogućava da se razbije azeotropska smesasa višim organskim jodidima i da se oni potisnu uz kobnu i uklone sa vrha kolone.

U skladu sa tim, sadašnji pronalazak daje postupak uklanjanja viših organskih jodida,

uključujući heksil-jodid, iz šrćeine kisefine proizvedene postupkom karbonilovarija

metanola i/ili njegovih reaktivnih derivata u prisustvu konačne koncentracije vode.

plemenitog metala VM Grupe kao katalizatora, metil-jodida kao ko katalizatora i

opđono promotera katalizatora, postupak ko} se sastoji u podvrgavanju vodene smese

koja sadrži sirćetnu kiselinu i najmanje jedan visi organski jotfid, destilaciji u kobni, ifi

delu kobne, odvajanju vode sa vrha kobne od frakcije suve sirćetne kiseline, pri Čemu

koncentracija vode na ulaznom podu kobne, ifi u dehi kobne, je veća od 8 mas% i/ili

koncentracija vode na vrhu kobne, ifi u delu kobne, je veća od 70 mas%.

Koncentracija vode na ulaznom podu kobne, ifi ddu kobne, je veća od 8%, poželjno

većaod10 mas%, tipično između 8 i 14%, na primer 10 do 14 mas%. Koncentracija

vode na vrhu kobne, ii fdelu kobne, je veća od 70%, poželjno veća od 75 mas%, tipično

između 70 i 85 mas%.

Prednost koniroEsanja koncentracije vode u desiiladonoj kobni, ili njenom delu, na

način usklađen sa ovim pronalaskom, je da se koncentracija hekai-jodida, na primer od

tipičnih oko 120 ppb u sirćetnoj kiselini pre destilacije, smanjuje na 5 ppb, ili manje.

Posto potiskivanje vode uz kobnu, ifi njen deo, predstavlja ekonomski proizvodni trošak.

što se isto manje mora koristiti za ostvarivanje željenog rezultata, utoliko je ekonorraćnije

razdvajanje.

Postupaksadašnjeg pronalaska može se izvoditi u, na primer koloni za sušenjekod Hcward-aet al.Ujednoj realizaciji sadašnji pronalazak daje postupak proizvodnje

sirćetne kiseline u kojoj se postupak sastoji od faza:

(a) napajanja metanola i/iH njegovog reaktivnog derivataiugijen-monoksicia u reaktora karbonilovanje,u kome se tokom vađenja postupka održavatečnareanđona smesa koja sadrži: (i) plemeniti metal Vlfl Grupe kao katalizator za karbonilovanje,(ii)metil-jođid kao ko-katalizator,(iii)(a) u slučaju kada je katalizator plemeniti metal VH1 Grupe rodijum, opdono jedan ifi više takvih promotera kop su u stanju da grade jodidne soli. npr. fitijum-jocfid (b) u slučaju kada je katalizator plemeniti metal VIO Grupe mefijum, opciono jedan ifi vise promotera ko| se biraju iz grupe koju čine rutenijum, osmijum, rerdjum, kadmijum. Sva, cink, gafijum, inclijum i volfram, (iv)konačnakoncentracija vode, (v) metilacetat, (vi) sirćetna kisefina, (vii) sporedni proizvod, visi organski jorfidi. uključujući heksil-jodid, i propionska kisefina i njeni prekursori; (b)odvođenjetečne reakdone smese iz reaktora za karbonilovanje i uvođenja bar dela odvedene tečne reakdone smese, sa ili bez dodavanja toplote, u zonu za ispiranje gde formira gasovitu frakciju koja sadrži vodu, proizvedenu sirćetnu kiselinu,viseorganske jocfide kao sporedne proizvode, metilacetat, metii-jodid, propionsku kiselinu kao sporedni proizvod i prekuraore propionske kisefine, i tečnu frakciju koja se sastoj od neisparlšvog katafizatora plemenitog metala VIII Grupe, neisparijivogopdonogpromotera ifi vise promotera. sirćetne kisefineivode;(c)redkfisanja tečne frakcije iz zone za ispiranje u reaktor za karbonilovanje; (d) uvođenja gasovite frakcije iz zone za ispiranje u prvu desfilationu zonu; (ej uklanjanaja iz prve destilacione zone, na mestu koje je iznad mesta uvođenja gasovite frakdje iz zone za ispiranje, isteka lakih frakcija za imkifsanje, kop sadri vodu, metilacetat, metii-jodid, sirćetnu kiselinu i prekursore propionske kiseline, istekkoji se ucefirti ifi defimično redkfiie u reaktor za karbonilovanje;(f)uklanjanja iz prve desfiiadone zone bočnog isteka na mestu koje je ispod mesta uvođenja gasovite frakdje iz zone za ispiranje, istek kop sadrži sirćetnu kiselinu,vodu, isporedne proizvode propionsku kiselinu i vise organske jocfide;(g)napajanjebočnog isteka iz (f) u sređrrij deo druge đesfiladone zone, pri &»mu je koncenlratija vode na ulaznom podu kolone veća od 8 mas% lili kcrncentradja vode na vrhu te kolone je veća od 70 mas%; (h)odvođenjasa vrha drugedestilacionezone frakdje kojasadrživodu i više organske jodide, a samestakoje je ispodmesta napajanja,frakdje koja sadrži proizvedenu sirćetnu kiselinu i propionsku kisefinu kao sporedni proizvod, sa značajno sniženim količinama višihorganskihjodida.

U ovojreafiadl koncentracijavodena ulaznompodu koloneodržavase većom od 8mas%, podesno kontrollsanjem količine frakdje sa vrhakobne koja se odvodi iz drugedestilacione zone, koja se posle kondenzovanja vraćau kobnukao refluks. Koncentracijavodenavrhukobnedebmse održava naistinačin da bude većaod 70mas%.

Prakdjasa vrha kobne, koja seodvodi iz druge destiiadone zone u fazi (h), koja sadrži vodu i vise organske jodide,podesnojeda se redkfisekaotočnostu reaktor za karbonilovanje. U reaktoru selieksil-jodidkonvertuje u rie<p>tanoinsku kisefinu, koja nepredstavlja problem kao nečistoća sirćetne kisefine,usadržajima redaveličina ppb (deo na rrnfijardu debva). Opdono, ovaj istek sa vrha koloneasmože podvrgnuti daljim destilacijama radi uklanjanjaorganskih jodida.

Alternativno, postupak iza sadašnjeg pronalaskamaže da se vodi u delu kolone u kome takođedolazi do desflladonih razdvajanja, kao Sto je na primer,u kombinovanoj kobni

m lake frakdje i za sušenje, ifi u kombuicvanim kolonama za lake rfakdje, za sušenje i za

teškefrakdje, kao sto je opisano u ranijepornenutom EP-A-0849250.

Prema tome, alternativna reafizadja sadašnjeg pronalaska daje postupak zaproizvodnju sirćetne kiseline,postupakkojise sastojiodfaza:(a) do (c) kao što jeranijeopisano;

(đ) uvođenje gasovite frakdje Iz zone za ispiranje u prvu destiladonu zonu, a prva destiladona zona uključuje gornjideou komeseizvodene smese, koja sadržisbrćetmu kiselinu inajmanje jedan visi organskijoefid,izdvaja voda navrhu od frakdje suve

šrcetne kiseHne,aknncerrtnvija vode na ulaznom podu je veća od 8 mas%, dok je koncentracija vode na vrhu ovog dela veća od 70 mas%: (e)odvođenje sa vrhaprvedestilacione zone gasovite frakdje koja sadrži vodu, vise organske jodide, metilacetat metii-jodid, prekursore propionske kisefine i sirćetnukiselinu; (f) kondenzDvanje gasovite frakdje sa vrha iz (e), prevođenje kondenzata u dekanter, gde se razdvaja u fazu bogatu ntetU-jodidom i vodenu fazu, pa se faza bogatametil-jodidom rećktise u reaktor za karbonilovanje, a vodena faza se podefi, pa se deovraća u prvu destlladonu zonu kao refluks, a ostatak se redkfise u reaktor za karbonilovanje;(g) odvođenje iz prve desfiladone zone, sa mesta ispod mesta uvođenjagasovite irakdje iz zone za ispiranje, radnog isteka koji sadrži suvu sirćetnu kiselinu i propionsku kisefinu kao sporeddni proizvod, i (h)opdono, uvođenja gore pomenutog isteka u drugu destlladonuzonu;

(i) odvođenja sa dna druge desifladone zone frakcije koja sadrži propi unsku kiselinu; i

(j) odvođenja bočnog isteka iz druge desfiladone zone, koji sadrži suvu proizvedenu sirćetnu kisefinu sa manje od 250 ppm propionske kiseline.

Metanol i/ili njegov reaktivni derivat, na primer metilacetat, dirnefiletar ii fmetii-jodid, se napajaju u reaktor za karbonilovanje.

Konačna koncentrati ja vode u tečnoj reakdonoj smeS tipično je od 0,1 do 30, podesno od 0,1 do 15, poželjno od 0.5 do 10, poželjnije od 1 do 6 mas%.

Voda može da sestvaraIn situureakdfi karbcralovarua, naprimer, reakcijom esterifikarije metanola i/ili njegovog reaktivnog derivata i karboksilne kiseline, kao

proizvoda. U reaktor za karbonilovanje voda se može uneti zajedno ifi odvojeno od

drugih tečnih reaktanata. Voda se može izdvojiti iz tečne reakdone smese izvođenjem iz reaktora i redkfisanjem u korarofisanim kotiSnama, kako bi se održavala tražena koncentradjau reakdonoj smefi za karbonilovanje.

Od plemenitih metala VDI Grupe požetini su rodljumiiridljum. PlernenHl metal VID

Grupe može biti prisutan u tečnoj reakdonoj smefiubUo komoblikukoji je rastvorenu

srneS. Može se dodati tečnoj reakdonoj smeS u bilo kom obliku koj je rastvoern u smešl

ilise može kcwvertovati u rastvoren obfik. Primeri podesnih jedmjenja koja sadrže

rodijurn, koja semogudodatitečnojreakdonojsmeHsu: [RhtCOj^Cll,,, { RhiCD)^

[Rh(Cod)Cl]2frodijum(III)hlorid, rođjumPftodld, rodjuir^mjacetat,rodljum-dikaAordlacdilacetari, KiCMPPhJai^(COKPPhj), Požetinojeda se iricfijum koristi

kao jedmjenje koje ne sadrži hlorid, kao sto je karbokdlatna so, npr. acetat, koja je

rastvorna u jednoj ifi vise tečnih reakdonih komponenata, npr. vodi 1AB sirćetnoj Msefini,

i može se dodali kao rastvor. Primei rpodesnih jedmjenja koja sadrže iridljum, koja bi se

moda dodali tečnoj reakdonoj<smefi>suhO* H,, hOr*MCO)^],, d^ CO)^

MCO) fr\* MO0) teU\ MCa) frJH\ MCQ) teU\ WCHs)MOO)Jtt\ MCO) m

hQ,- 4HJXMra<4HA MCO)^ metalni Iridljum, fr^ IrO,, MacacKOO)^Macac),, iricfijumacetat, Dr,0(OAcMH1p),][OAc]Iheksahk^dijiimova MseflnaH2[lrCy,

požetini su iridljumovi kompleksi bas hlorida, kao sto su acetafi, oksalai t1 acetoacetafi.

Poželjno je da koncentracija kafalinrtora u tečnoj reakdonoj smefi budeuopsegu od50

do 5000 ppm, računate na masu metala, požeHno od100do2500 ppm,računate na

masu metala.

U tečnoj reakdonoj smefi kao ko-katafizator koristi se metii-jodid Podesna korrarttradja

metil-jodidautečnoj reafatonoj smefi je od1do 30 mas%, požerjnije1 do 20mas%, na

primer 1 do 10 mas%.

Opdono, u tečnoj reakdonoj smefi može da bude prisutan jedan ifi vile promotera.U

izveanoj meri, izbor promotera zavisi od prirode metala katalizatora.Kada se koristi iridljum kaokatalizator, poželjna Je upotreba nrietala-promotere. Metal- promotermože bitijedan il vise između sledeclh: oerrdjum, renrjum, ruttnrjum, kaorrdjum, Sva, cink, gafijum, Iridljumi volfram.Poželjan prornoter se bira između ruterujumaioamtjuma, a najpožefinijjeruterdjum. Promoter može da sadrži bilo koje jeefinjenje kojesadrži

metal-prornoter,akoje je rastvorno u tečnoj reakdonoj smefi. Prornoter se može dodati

tečnoj reakdonoj smefiubilo kome podesnom obliku koj se rastvarau tečnoj

reakdonoj srnefi, II a može korrvertovatJurastvaran obfik. Primeri podesnih jedmjenja

kojasadrže metaHaoirter su karbokaUatne soB, na primar acatafi,I karbonflni kDrnpUai.Požerjrio je da se koriste jedinjenjaukojima nema hlorida. Pbžerjno je da jedmjenja koja sadrže metalpromoterbudu bez nečistoća kojebimode dati 1B generisatibi sftuJone jodida, ko|bimog! da inhibrraju reakcijuuprisustvu rntfjumovlh

katafizetora, na primer aol afoamlh, aamrioalkamih ifi nekih drudh metala.

Požafjno je da metal pnanotar bude prisutan u efekfivnoj kofičini koja ide do granice

njegove raahrerrlvostiutačnoj reakdonoj smefi. Podamo je da prornoterbudeprisutanutečnoj reakdonoj smefiuiralakom odnosu a svaki prornoter(ukofikoje prisutan):taljum, uopsegu(0,1do100]:1.PoieHno je [vSe od0,5]:1,rjožeHnije [viseod 1]:1 i [do20]:1, poželjnije ([do 15]:1, a joi požerjnije [do10]:1.Povoljan afakat promotora,kao štoje rutenijum, nađeno je da je najvećiprikoncentrad| vodekoja daje

maksimalnu brzinu karborulovarrja pri nekoj definisanoj koncentrad| mattlacetatai

rrietitjodida. Podesna koncentracija premotan je od 400 do5000ppm.

Koristećirodijumkao kataHzator a karbonilovarrje, rjožerjna je upotrebaHietiljodkla kao pnmotera. Mogu se koriš«irieorganaViiciganski jodldl. Podesni neorganskijodkfisu jodldl alkainih metalaizemnoalkafin metala. Poželjan metalnijodidje Btjjum-jocfid.

Jodidi se mogu dodavali kao takvi ifi u obfiku soli, na pirmer, karboksUatrrih sofi, kao sto

su acetafl, kof at konvertujuujodkle u ustavima kaTbonuovarrja. Atosnaflvno, mogu se

koristiti organskijodldl, podesno je da a biraju izrneđu kvaierncrnihairndjumovih,<pmdinovih,>pumiinijurnovih 111<fosfori>j<umovih>jodida.

Ugjjen-rrionoksld kolm a napaja postupak karboritovarrja možehitisuštinski čist, a može da adriinaSetoća kao sto su ugften-dlokrid, metan, azot, plemeniti gasovi,voda iC^paialneM ugBpvodonid. Prisustvo vodonika u ugHarHiionoksiduu opitomslučaju

nije poželjno. PardjaH priflsak (ustvari ruKiprifisak) uđjerHiionioksidausudu za

reakdju karbcmitovarrja, podano je da budeuopsegu1 do 70bar, pdberjnood 1 do 35

bar, a joi požerjnije 1 do 15 bar.

Ukupan nadpritisak u postupku karbonilovanja podesno je da bude u opsegu 10 do 100

bar. Temperatura na kojoj se vođ postupak karbonlbvanja podesnojeda budeu

opsegu od 100 do 300°C, poželjno u opsegu od 150 do 220°C.

Postupak sadašnjeg pronalaska biće sada uustrovan pozrvanjern na Primeri uparedni

test, koj slede.

LAiHtjOBdPii ii ■ftfttt

Kolona za suierrje napaja se frakdjom koja sadrži sirćetnu kisefinu, vodu iheksil-jodid,koja se dobija kao bočni istekkoloneza lake frakcije, ukojojse na vrhu izdvaja isteklakihfrakcija za redkfisarvje koi sadri vodu, rnefllacatat, rnetU-jodid, sirćetnu kisefinu i prekursore pro<p>ionske Medne, pa se napaja kolona za lake fiakcje isparijrvomfrakdjom koja sadržiproizvedenusirćetnu kisefinu, vodu, vise organske jocfide, niefilacetat, rrietlKodid,propionsku kisefinu kao sporedniproizvod 1prekursore propionske kisefine,

koji se izdvajaju iz tečne frakdje koja sadrži neuparijM rodijumov katalizator, sirćetnu

kiselinuivodu u sudu a ispiranje koi a napaja tečnim proizvodom dobijenim

kaibonibvarrjem metanola u prisustvu vode, kafafizovanim rođjumomi

ko-katafizovanim niefil-jocfidom.

Tokom nekoliko kalendarskih mesed konceniiadja vode na ulaznom podu kolone bila je

uopsegu od 9do14 mas%, a koncentradja vode na vrhu je bilaunutaropsegaod oko35do68 mas%. Tokom ovog perioda koncantradja heka^jodidau smjernojkisefini,

odvedenoj a dna kolone bila je u opsegu od oko 20 do 120 ppb.

Prirjfifr

l'poređnitest je nastavljentokomperioda od 12 mesed na identičan način, sa izuzetkom

Sto je Itoncentradja vode na ulaznom podu u koloni a sušenje održavana u opsegu od

10do 14 mas%,unačelu od 10-12 mas%, a karariTadja vode na vrhu je održavanauopsegu70do 85%,unačelu od 75 do 85 mas%.Uovom periodu konceniiadja

heksU-jodida u sirćdnoj kiseifni odvedenoj a dna kobne bila je rnanja od 5 ppb.

Claims

1. Postupak uklanjanja viSh organskih jodida, naročito heksil-jodida, iz sirćetne kiseline proizvedene karbonitovanjem metanola i/ili njegovog reaktivnog derivata u prisustvu konačne koncentracije vode, plemenitog metala VH Grupe kao katalizatora, metii-jođida kao ko-kataBiatora i opciono promotera katalizatora, a taj postupak sadrži fazu dovođenja vodene smese koja se sastoji od sirćetne kiseline i najmanje jednog višeg organskog jodida u destilacionu kolonu, ili deo desfiladone kolone i odvajanja vode sa vrha kolone od frakcije suve sirćetne kiseline, naznačen time, što je koncentracija vode na ulaznom podu kolone, ili delu kobne, veća od 8 mas%, a koncentracija vode na vrhu kolone ili delu kolone, veća od 70 mas%.

2. Postupak prema Zahtevu 1, naznačen time, što je koncentracija vode na ulaznom podu kolone od 8 do 14 mas%.

3. Postupak prema Zahtevima 1 i 2, naznačen time, &o je koncentracija vode na vrhu kolone od 70 do 85 mas%.

4.Postupak prema bilo koma od prethodnih Zahtjeva, naznačen Ume, sto Je konačna koncentracija vode u tečnoj Taakdonoj smefi od 0,1 do 30 mas%.

5.Postupak prima bilo kome od prethodnih Zahteva, naznačen time,Stoje katalizator, plemeniti metal VDI Grupa rodrjum II rddrjum.

6.Postupak prema Zahtevu 5, naznačen time, eto je katalizator prisutanutečnoj reakdonoj smefi u opsegu od 50 do 5000 ppm, računeto na masu metala.

7.Postupak premabilokome od prafhodnlh Zahteva, naznačen time, Stojepromoter metalni pormoter, rutorganski jodid Ifi organski jodid.

8.Postupak prema bilo kome od prethodnih Zahteva, najmačen time, eto sevodina nadrjtttisku od 10 do 100 bar i na terrperaturl od 100 do 300*C;

9.Postupak prema bilo kome od pretrwdruh Zahteva, naznačen firne, sto se sastoj od nm-(a)napajanja irtetanola WB njegovog nuktivnog derivata1ugljen-monoksldaureaktor za karboriOovarne,ukome se tokom vođenja postupka održava tečna reakdona smesa koja sat li li*(i) plemeniti metal VDI Grupe kao katalizator za karbonuovanje,(0) meBHodldkao ko^tatafentor, 0S)(a) uslučaju kada je kataizator pkensnrfl metalniVDIGruperodSjum, opdonojedan iB visa takvih promotera koj su u stanju da stvaraju joefidne sofi, npr. fitijurn-joefid,(b) uslučaju kada Je katalizator r^bmenrfi metabiVDIGrupa iridljum,opdonoJedan Ifi vise prumutara koji ee biraju iz grupe koju fine rutenrjum, osrrijum, rerdjurn, kadndjum, Sva, dnk, gafijum, Indijumivolfram,(iv) konačnu koncentndju vode,(v) metilacetat,(vi) sirćetnu kisefinu, (vii)sporedne proizvoda vile organske jodida, uključujući heksil-jodid,ipropionsku kiselinuinjene prekursore;(b) odvođenje tečne reakdone smeše iz reaktora za karbonilovanje i uvođenje bar dela odvedene tečne reakdone smeše, sa ifi bez dodavanja toplote, u zonu za ispiranje gde ista formira gasovitu frakciju koja sadrži vodu, proizvedenu sirćetnu kiselinu, više organske jodide kao sporedne proizvode, metilacetat, metii-jodid, propionsku kiselinu kao sporedni proizvod 1 prekursore propionske kiseline, i tečnu frakdju koja se sastoji od neispariivog katalizatora-plemenitog metala VIII Grupe, neisparijivog opdonog promotera ili više promotera, sirćetne kiseline i vode; (c) redk&sanja tečne frakcije iz zone za ispiranje u reaktor za karbonilovanje; (d) uvođenja gasovite frakdje iz zone za ispiranje u prvu destlladonu zonu; (e) uklanjanaja iz prve destiladone zone, na mestu koje je iznad mesta uvođenja gasovite frakdje iz zone za ispiranje, isteka lakih frakdja za redklisanje, koi sadrži vodu, metilacetat, metil-jođid, sirćetnu kiselinu i prekursore propionske kiseline, istek koji se u celini ili delimično redklise u reaktor za karbonilovanje; (f) uklanjanja iz prve destiladone zone bočnog isteka na mestu koje je ispod mesta uvođenja gasovite frakdje iz zone za ispiranje, isteka koji sadrži sirćetnu kiselinu, vodu,propionsku kisefinu kao sporedni proizvod i više organske jodide kao sporedni proizvod;(g) napajanje bočnog isteka Iz (f) u srednji deo druge destiladone zone, pri čemu je koncentradja vode na ulaznom podu kolone veća od 8 mas% 1 koncentracija vode na vrhu te kolone je veća od 70 mas%;(h) odvođenja?sa vrha druge destiladone zone frakdje koja sadrži vodu i višeorganske jodide, a sa mesta koje je ispod mesta napajanja, frakdje koja sadrži proizvedenu sirćetnu kiselinu i propionsku kiselinu kao sporedni proizvod, sa značajno sniženim količinama viah organskih jodida.

10. Postupak prema bilo kome od Zahteva 1 do 8, naznačen time, što se sastoji od faza: (a) napajanja metanola i/ili njegovog reaktivnog derivata i udjen-monoksida u reaktor za karbonilovanje, u kome se tokom vođenja postupka održava tečna reakciona smesa koja sadrži: (i) plemeniti metal VIII Grupe kao katalizator za karbonilovanje, (ii) metii-jodid kao ko-katalizator, (ill)(a)u slučaju kada je katalizator plemeniti metalni VDI Grupe rocBjum, opdono Jedan 11 vile takvih ptumuteia koj suustanju da grade Jodldne soli,npr. Eiijum-jodid,(b) u slučaju kada je katalizaotr plemeniti metalni VI Grupe iridijum, opdono jedan ifi vile promotera koj as biraju iz grupe koju fine rutariljum, asmtjum, rerdjum, kadrrrijum, Sva, dnk, gafijum, inefijumi volfram, 0v)konačnu kuiioaitiadju vode,(v) metilacetat,(vi) sirćetnu Ueallnu,(vii)aporedne proizvode vise organske jocfide, uključujući hekirljocfid, i propionsku kisefinu 1 njene prekursore;(b)odvođenje tečne reakdone smele iz reaktora za karbonikjvarrje1uvođenja bar dela odvedene točne reakdone smesa, sa ifi bez dodavanja toplote, uzonuza ispiranje gde formira gasovrtu frakdju koja sadrS vodu, proizvedenu Mrčemu kisefinu, vtfieorganske Jodide kao sporedneproizvode, mefllacetat, rr»erfl-Jocld, propionsku kisefinu kao sporedni proizvodiprekursorepropionskekisefine,itečnu frakdju koja se saabj od neisparfjvog katafizatora-plemenitog metala VI Grupa, neleparljvog opdonog promuuara ifi vise promotera, sbćatna kisefinaivode;(c)redkfisarria tečna frakdje izzone mIspiranje u reaktor za karbonllovatfc(d)uvođenje gasovite frakdje iz zone za ispiranjeuprvu destiladonu zonu, a prva desfiladona zona obuhvata gomj deoukome se ta vodene smete, koja sadrfi sirćetnu Idealnuinajmanje jedan vU organski jodid, Izdvaja voda na vrhu Iz frakdje suve shrSeme kisefine, a konoentradja vode na ulaznompoduJe vamod8 mas%,dokJe koricentradjavodenavrhuovog defa veća od 70 mas%;(e) odvođenje sa vrha prva desfiladone zone gasovite frakdje koja sadrS vodu, vise organske Jodide, rneUlaoetat, mefll-jodld, utektuame umpimake kiselineI sirćetnukiselinu;(f)kordenzovanje gasovite frakdje sa vrha lz (e), prevođenje kondenzataudekanter, gde se razdvajaufazu bogatu mefil-jodidomivodenufazu,pa se faza bogata mefil-jodidom redkfiše u reaktor za karbonilovanje, i vodenu fazu koja se đefi, tako da ss deo vraćau prvudestiladonuzonukao refluks, a ostatak se redkfiieureaktor za karbonilovanje;(g) odvođenje iz prve destiladone zone, sa mesta ispod mesta uvođenja gasovitefrakdje iz zone za ispiranje, radnog isteka kop sadrži suvu sirćetnu kiselinu 1 propionsku kiselinu kao sporeddni proizvod, i (h) opdono, uvođenja gore pomenutog isteka u drugu destiladonu zonu;(i) odvođenja sa dna druge destiladone zone frakdje koja sadrži propionsku kiselinu;i (j) odvođenja frakdje bočnog isteka iz druge destiladone zone, koja sadrži suvu proizvedenu sirćetnu kiselinusamanje od 250 ppm propionske kiseline.