RS49746B - Supstituisani derivat triazolo- piradizina, farmaceutske smeše koje se sa njim proizvode - Google Patents

Abstract

7-(1,1-Dimetiletil)-6-(2-etil-2H-1,2,4-triazol-3-ilmetoksi)-3-(2-fluorofenil)-1,2,4-triazolo[4,3-b]piridazin.Prijava sadrži još 5 zahteva.

Description

Ovaj pronalazak se odnosi na supstituisani derivat triazolo-

piridazdna i njegovu upotrebu u terapiji. Određenije, ovaj pronalazak se

bavi određenim, supsutuisanim derivatom l,2,4-triazolo[4,3-%iridazina,

koji je hgand OABAAreceptora i zbog toga je koristan u terapiji teSkih mentalnih stanja.

Rcccptori za glavni inMbitorni nemofransmiter, gama-aminobuterau

kiselinu (GAĐA), dele se u dve najvažnije grupe: (1) OAĐAAreceptore,

koji su članovi nadfamilije ligand-vezanog jonskog kanala; i (2) GABAB

receptore, koji mogu biti članovi nadfamilije receptora vezanih sa

G-proteinom. Od kada su prve cDNA kodirane pojedinačne OABAA

receptorske podjedinice klonirane, broj poznatih članova iz familije sisara

se povećavao kako bi uključio najmanje lest a pođjedimca, četiri p

podjedinice, triypodjedinice, jednu 8 podjedinicu, jednu e podjedinicu i

dve p podjedinice.

Iako, poznavanje raznolikosti porodice OABAAreceptorskog gena

predstavlja veliki korak napređ u nalem razumevanju ovog ligand-vezanog

jonskog kanala, pronicanje u stepen raznolikosti podtipova je još na

početnom stadijumu. Pokazalo se da a pođjedimca, P pođjedimca if

podjedinica čine minimum zahteva za obrazovanje potpunog,

funkcionalnog OABAA receptora, koji se ekspresuje kratkotrajnom

transfekcijom cDNA u ćelije. Kao Sto je gore naznačeno, takođe postoje i

8,6 i p podjedinice, ali su malo prisutne u populacijama OABAA receptora.

Ispitivanja veličine receptora i vizualizacija elektronskim

mikroskopom zaključuju da, slično drugim članovima porodice ligand-vezanog jonskog kanala, nativni OAĐAAreceptor, postoji u pentamemom

obliku. Izbor najmanje jedne a, jedne p i jedne y podjedinice iz grupe od sedamnaest dopušta mogućnost postojanja više od 10,000 kombinacija pentameme podjedinice. Osim toga, ova računica pruža uvid u dodatne izmene, koje mogu biti moguće, ukoliko slaganje podjedinica oko jonskog kanala nije ograničeno (tj. može biti 120 mogućih varijanti za receptor sastavljen od pet različitih podjedinica).

Sastavi receptorskih podtipova koji zaista postoje obuhvataju, između mnogih drugih, aip2y2, a2p2/3y2, a3py2/3, a2pyl, a5p3y2/3, a6Py2, ađp5 i a4p8. Sastavi podtipova koji sadrže al podjedinicu su prisutni u najvećem broju moždanih zona i smatra se da su odgovorni za preko 40% GABAAreceptora kod pacova. Sastavi podtipova koji sadrže pojedinačne ot2 i a3 podjedinice, smatra se da su odgovorni za oko 25% i 17% GABAAreceptora kod pacova. Sastavi podtipova koji sadrže a5 podjedinicu se pretežno javljaju u hipokampusu i kori, a smatra se da predstavljaju oko 4% GABAAreceptora kod pacova.

Karakteristično svojstvo svih poznatih GABAAreceptora jeste prisustvo brojnih modulatornih mesta, od kojih je jedno mesto za vezivanje benzodiazepina (BZ). ĐZ vezno mesto je najviše istraženo od modulatornih mesta GABAA receptora, i predstavlja mesto preko kog anksiolitički lekovi, kao što su diazepam i temazepam ispoljavaju svoj efekat. Pre kloniranja porodice gena GABAAreceptora, benzodiazepinsko vezno mesto se, istorijski, delilo na dva podtipa ĐZ1 i BZ2, a na osnovu ispitivanja vezivanja radioliganda. Pokazalo sc da je podtip BZ1 farmakološki ekvivalent GABAAreceptom koji sadrži al podjedinicu u kombinaciji sa p pođjedinicom i y2. Ovo je najčešći podtip GAĐAAreceptora, a veruje se da predstavlja gotovo polovinu svih GABAAreceptora u mozgu.

Druge dve glavne populacije sua2Py2i a3Py2/3 podtipovi. Oni zajedno čine otprilike daljih 35% ukupnog GABAAreceptorskog repertoara. Izgleda da je ova kombinacija farmakološki ekvivalent BZ2 podtipu, kako je prethodno definisan vezivanjem radioliganda, iako BZ2 podtip može, takođe, obuhvatiti izvesne sastave podtipa koji sadrže a5. FizioloSka uloga ovih podtipova do sada je bila nejasna zbog toga Sto nisu bili dovoljno poznati selektivni agonisti ili antagonisti.

Sada se veruje da će agensi koji deluju kao BZ agonisti na al py2, a2Py2 ih a3Py2 podjedinice posedovati poželjna anksiohtička svojstva. Jedinjenja koja su modulatori vezujućeg mesta za benzodiazepine OAĐAAreceptora tako, Sto deluju kao BZ agonisti, ovde se označavaju kao "GABAAreceptorski agonisti". al-selektivni agonisti GABAAreceptora, alpidem i zolpidcm, klinički se propisuju kao hipnotici, ukazujući da su barem neke sedacije, udružene sa poznatim anksiohtičkim lekovima koji deluju na BZ1 vezujuće mesto, posredovane preko GABAAreceptora koji sadrže al podjedinicu. Prema tome, smatra se da ćc agonisti GABAAreceptora, koji mnogo bolje stupaju u interakciju sa a2 i/ih a3 nego sa al podjedinicom, biti efektivni u lečenju anksioznosti sa smanjenom sklonošću da izazovu sedaciju. Takođe, agensi, koji su antagonisti ili inverzni agonisti na al, mogli bi biti upotrebljeni da ponište sedaciju ih hipnozu, uzrokovanu al agonistima.

Jedinjenja ovog pronalaska, predstavljajući selektivne tigande za GABAAreceptore, od koristi su, zbog toga, u lečenji i/ili prevenciji različitih poremećaja centralnog nervnog sistema. Ovi poremećaji obuhvataju anksiozne poremećaje, kao što je panični poremećaj sa ili bez agorafobije, agorafobiju bez istorije paničnog poremećaja, animalne i druge fobije, uključujući socijalne fobije, opsesivno-kompulsivni poremećaj, stresne poremećaje, uključujući posttraumatski i akutni stresni poremećaj, i generalizovani ih suštinski anksiozni poremećaj; neuroze; konvulzije; migrenu; depresivne ih bipolarne poremećaje, na primer pojedinačne epizode ih rekurentni glavni depresivni poremećaj, distimični poremećaj, bipolarni I i bipolarni II manične poremećaje i ciklotimični poremećaj; psihotična stanja, uključujući šizofreniju; neurođegeneraciju proisteklu iz cerebralne ishemije; hiperaktivni poremećaj nedostatka pažnje; i poremećaje cirkadijalnog ritma, npr. kod jedinki koje trpe od efekata rada, povezanog sa dugim ml«mtn avionskim letovima, ili od efekata smenskog rada.

Dalje poremećaji, za koje mogu biti od koristi selektivni Ugandi GABAAreceptora, obuhvataju bol i nocicepciju; povraćanje, uključujući akutno, zakasnelo i očekivano povraćanje, naročito povraćanje izazvano hemioterapijom ili radijacijom, isto kao i postoperativnu mučninu i vomitus;

poremećaje ishrane, uključujući anoreksiju nervozu i bulimiju nervozu;

premenstrualni sindrom; mišićni spazam ih sklonost grčevima; npr., kod paraplegičnih pacijenata; i gubitak sluha. Selektivni Ugandi za GABAAreceptore, takođe, mogu biti delotvorni kao premedikacija, pre anestezije iU manjih procedura, kao što je endoskopija, uključujući gastričnu endoskopiju.

WO 98/04559 opisuje grupu supstituisanih i 7,8-prstenasto povezanih derivata l,2,4-triazolo[4,3-£]piridazina, koji su navedeni kao selektivni Ugandi za GAĐAAreceptore, korisni u lečenju i/ili prevenciji neuroloških poremećaja, uključujući anksioznost i konvulzije.

Ovaj pronalazak obezbeđuje određeni derivat mazolo-piridazina i njegove farmaceutski prihvatljive soli, koji poseduje poželjna svojstva vezivanja za različite podtipove GAĐAAreceptora. Jedinjenja u skladu sa ovim pronalaskom imaju, kao Ugandi, dobar afinitet za o2 i/ih a3 podjedinicu humanog GAĐAAreceptora. Jedinjenja ovog pronalaska mnogo bolje stupaju u interakciju sa a2 i/ili a3 nego sa al podjedinicom. Ustvari, jedinjenja pronalaska pokazuju funkcionalnu selektivnost u smislu selektivnog delovanja na oc2 i/ili a3 podjedinicu, u odnosu na al podjedinicu.

Jedinjenja ovog pronalaska su Ugandi podtipa GABAAreceptora, koji imaju afinitet vezivanja (Kj) za a2 i/ili a3 podjedinicu, kao što je u testu, opisanom u nastavku, izmoreno od manje od InM. Pored toga, jedinjenja u skladu sa ovim pronalaskom pokazuju funkcionalnu selektivnost u smislu selektivnog delovanja na a2 i/ili ct3 podjedinicu, uodnosu na alpodjedinicu.Osim togt,jedinjenja u skladusa ovim

pronalaskom poseduju interesantna farmakolirnetička svojstva, posebnou

obliku poboh'Sane oralne bioraspoloživosti.

Ovaj pronalazak obezbeduje 7-( 1,1 -dmctilotil)-6-(2-etil-2^ 1,2,4-triazol-3-ilmetoksi)-3-(2-fluoroicnil)-1,2,4-triazolo[4,3 - Z^iridazin formule

I:

ili njegovufarmaceutskiprihvatljivu so.

Jedinjenjauskladu saovimpronalaskom su obuhvaćenau okviruopšteg sadržaja WO 98/04559. Međutim,tunemaspecifičnogprikaza jedinjenja formuleI,kaoSto jegore opisano,ih njegovihfarmaceutski

prihvatljivih soli.

Zaupotrebu u medicini,soli jedinjenja gornjeformule Ićebitifarmaceutskiprihvatljive soli. Međutim, i drugesolimogu biti upotrebljive uizradi jedinjenjaformuleIili njegovihfarmaceutski prihvaujivm soli Pogodne farmaceutski prihvatljive soh jedinjenjaformule I obuhvataju soli

nastale dodavanjem kiseline, koje se mogu, primera radi, obrazovati

meSanjcm rastvora jedinjenja formule I sa rastvorom farmaceutski

prihvatljive kiseline, kaoSto je Horovodoničnakiselina, sumporna kiselina,

nietansulfonska kiselina, fumarna kiselina,maleičnakiselina,sukcinatna

kiselina, sirćetna kiselina, benzoevaUmilin«,oksalna kiselina,tinmq»kn

kiselina, vinska kiselina, ugljena kiselinailifosforna kiselina.

Ovimpronalaskom, takođe,obezbedenjemetodlcčenjai/ih prevencijeanksioznosti koji obuhvata primenu pacijentu, kom takavtretman treba, efektivne količine jedinjenja formule I, kao što je gore

opisano, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli.

Nadalje je ovim pronalaskom obezbeđen metod za lcčcnje i/ili

prevenciju konvulzija (npr., kod pacijenta koji pati od epilepsije ih srodnog

poremećaja), koji obuhvata primenu pacijentu, kom takav tretman treba,

efektivne količine jedinjenja formule I, kao što je gore opisano, ili njegove

farmaceutski prihvatljive soli.

Afinitet vezivanja (Kj) jedinjenja u skladu sa ovim pronalaskom, za

a3 podjedinicu humanog GABAAreceptora uobičajeno iznosi, kao što je

izmoreno u testu, opisanom ovde, u nastavku. Afinitet vezivanja (Kj)

jedinjenja ovog pronalaska za a3 podjedinicu je manji od 1 nM.

Jedinjenja u skladu sa ovim pronalaskom izazivaju selektivno

potenciranje GABA BC^ o odgovora u postojano transfekovanim

rckombinantnim ćehjskhn lozama ekspresijom a3 podjedinice humanog

GABAAreceptora u odnosu na potenciranje GABA EC20odgovora

izazvanog u postojano transfekovanim rekombinantnim ćelijskim lozama,

ekspresijom al podjedinice humanog GABAAreceptora.

Potenciranje GABA EC^ odgovora u postojano transfekovanim

rekombmantnim ćelijskim lozama ekspresijom a3 i al pođjedimca

humanog GABAAreceptora može se obično izmeriti postupcima, koji su

analogni protokolu, opisanom u Waffordetal., Mol Pharmacol,1996", 50,

670-678. Postupak će pogodno biti izveden upotrebom kultura postojano

transfektovanih eukariotskih ćelija, obično postojano transfektovanih mišjih

Ltk fibrobkstnih ćelija.

Jedinjenja u skladu sa ovim pronalaskom pokazuju anksiolitičku

aktivnost, kao što je demonstrirano pozitivnim odgovorom kod pozitivnog

stanja povišene smetenosti i uslovljene supresije kod testova pijenja (cf.

Dawsonct al., PsychophatmacoJogy,1995, 121, 109-117). Pored toga,

jedinjenja pronalaska su u suštini nesedativna, kao Sto je potvrđeno

odgovarajućim rezultatima dobijenim iz testa osetljivosti odgovora (chain-

pulling) (cf. Bayleyetal., J. Psychophaimacol,1996,10,206-213).

Jedinjenja u skladu sa ovim pronalaskom mogu, takođe, pokazati i

antikonvulzivnu aktivnost. Ona može biti demonstrirana sposobnošću da se

blokiraju pentilentetrazolom izazvani napadi kod pacova i miša, sledeći

protokol analogan onom, koji je opisao Bristov/etaJ., uJ. Pharmacol. Bxp.

Ther.,1996,279,492-501.

Pre nego što izazovu dcjstva na ponašanje, jedinjenja pronalaska

jednostavno prelaze u mozak; drugim recima, ova jedinjenja su u stanju da

prođu takozvanu "krvno-moždanu barijeru". Zgodno, jedinjenja pronalaska

su u stanju da ispolje svoj povoljan terapeutski učinak po primeni oralnim

putem.

Pronalazak, takođe, obezbeđuje farmaceutske smeše, koje sadrže

jedno ili više jedinjenja ovog pronalaska povezanih sa farmaceutski

prihvatljivim nosačem. Poželjno, ove smeše su u jedimčnim doznim

oblicima, kao što su tablete, pilule, kapsule, praškovi, granule, sterilni

parcnteralni rastvori ih suspenzije, izmercni aerosolni ih tečni sprejevi, kapi,

ampule, auto-injektorna sredstva ih supozitorije; za oralnu, parenteralnu,

intranazalnu, sublingvalnu ih rektalnu prhnenu, ih primenu inhalacijom ih

insuflacijom. Za izradu čvrstih smeša, kao što su tablete, glavni aktivni

sastojak se meša sa farmaceutskim nosačem, npr. konvenrionalnim

sastojcima za tabletiranje, kao što su kukuruzni škrob, laktoza, saharoza,

sorbitol, talk, stearinska kiselina, magnezijum stearat, dikalcijum fosfat ih

gume, ih drugi farmaceutski razblaživači, npr., voda, kako bi se obrazovala

čvrsta preformulacijska smeša, koja sadrži homogenu mešavinu jedinjenja

ovog pronalaska ih njegovu farmaceutski prihvatljivu so. Kada se o ovim

prefonnulacijskim smešama govori kao homogenim, smatra se daje aktivni

sastojak ravnomemo raspršen u smeši, tako da se smeša može jednostavno

podehti na podjednako delotvome jedinične dozne oblike, kao što su

tablete, pilule ih kapsule. Ova čvrsta preformulacijska smeša se zatim podeh

u jedinične dozne oblike gore opisanog tipa, koje sadrže od 0.1 do oko

500 mg aktivnog sastojka ovog pronalaska. Uobičajeni jedinični dozni

oblici sadrže od 1 do 100 mg, na primer 1, 2, 5, 10, 25, 50 ili 100 mg aktivnog sastojka. Tablete ili pilule nove smeše mogu biti obložene ili na drugi način obavijene, kako bi se dobio dozni oblik, koji pruža prednost produženog delovanja. Na primer, tableta ili pilula može sadržavati unutrašnju ili spoljasnju dozaŽnu komponentu, s tim da ova poslednja postoji u obliku omotača preko prethodne komponente. Dve komponente mogu biti razdvojene enteričnim slojem, koji služi da spreči dezintegraciju u želucu i omogućuje unutrašnjoj komponenti da u celosti prede u duodenum ili da se produženo oslobađa. Različiti materijali mogu biti upotrebljcni za takve enterične slojeve ih omotače, takvi materijali obuhvataju brojne polimerne kiseline i mešavine polimernih kiselina sa materijalima, kao Sto su šelak, cetil alkohol i celulozni acetat.

Tečni oblici u koje se nove smeSe ovog pronalaska mogu ugraditi, za primenu oralno ih injekcijom, obuhvataju vodene rastvore, pogodne aromatizovanc sirupe, vodene ih uljane suspenzije i aromatizovanc emulzije sa jestivim uljima, kao što su ulje semena pamuka, susamovo ulje, kokosovo ulje ih kikirikijevo ulje, isto kao i eliksire i slične farmaceutske vchikulume. Pogodni disperzivni ih suspendujući agensi za vodene suspenzije obuhvataju sintetske i prirodne gume, kao što su tragakanta, akacija, alginat, dekstran, natrijum karboksimetilceluloza, metilceluloza, pohvinil-pirohdon ili želatin.

U lečenju anksioznosti, pogodni dozni nivo je oko 0.01 do 250 mg/kg dnevno, poželjno oko 0.05 do 100 mg/kg dnevno, a naročito oko 0.05 do 5 mg/kg dnevno. Jedinjenja mogu biti primenjena u režimu od 1 do 4 puta dnevno.

Jedinjenje formule I, kao što je gore opisano, može se pripremiti postupkom, koji obuhvata reakciju jedinjenja formule III sa jedinjenjem formule IV:

gde L1 predstavlja pogodnu grupu za otccpljivanje.

Grupa koja se otcepljuje L<1>obično je atom lialogenog elementa, naročito hloro.

Reakcija između jedinjenja III i IV uobičajeno se izvodi meSanjem reaktanata u pogodnom rastvaraču, u prisustvu baze. Obično, rastvarač je i^iNT-dimetnfomamid, a baza je jaka baza, kao Sto je natrijum hidrid. Poželjno, rastvarač je dimetil sulfoksiđ, a baza je cezijum karbonat. JoS poželjnije, rastvarač je l-metil-2-pirondinon, a baza je natrijum hidroksid, u kom slučaju se reakcija pogodno izvodi na temperaturi u području od 0°C.

Intcrmcdijcri gornje formule III, mogu se pripremiti reakcijom jedinjenja formule V sa bitno ekvimolamom količinom derivata hidrazina formule VI:

gde jc L<1>kao Sto je gore đefinisano, a L<2>predstavlja pogodnu odlazeću

grupu; nakon čega sledi, ukoliko je potrebno, separacija nastale mcSavinc

odizomcra konvendonalnim načinima.

Odlazeća grupa L<3>obično je atom halogenog elementa, naročito

hloro. U mteimemjerima formule V, odlazeće grupe L1 iL<2>mogu biti iste

ili različite, ali je pogodnije da su iste, poželjno obe hloro.

Reakcija između jedinjenja ViVI uobičajeno se izvodi zagrevanjem

reaktanata u prisustvu izvora protona, kao Sto je trietilamin hidrohlorid,

obično pod refluksom i u inertnom rastvaraču, kao Sto je ksilen ih

1,4-dioksan.

Alternativno, intermedijeri gornje formule III, mogu se pripremiti reakcijom derivata hidrazina formule VII sa derivatom aldehida formule

VIII:

gde je L<1,>kao Sto je gore đefinisano; nakon čega sledi cikiizacija mtermedijerne Šifove baze, koja se pri tom proizvede.

Reakcija između jedinjenja VII i VIII obično sc izvodi pod kiselim uslovima, na primer u prisustvu mineralne kiseline, kao Sto je hlorovodonična kiselina. Cikiizacija nastolog intermedijera Šifove baze može se obično izvesti trertmanom sa gvožđe(III)hloridom u pogodnom rastvaraču, npr., u alkoholnom rastvaraču, kao Sto jc ctanol, na povišenoj temperaturi, uglavnom na temperaturi u području od 60-70 °C.

Intcrmcđijcri gornje formule VII mogu se pripremiti reakcijom pogodnog jedinjenja formule V, kao Sto je gore đefinisano, sa hiđrazin hidratom, obično u izobutilnom alkoholu, na povišenoj temperaturi, npr., na temperaturi u području od 90°C, ih u 1,4-dioksanu na refluksnoj temperaturi rastvarača; nakon čega sledi, ukoliko je potrebno, separacija nastale meSavine od izomera, konvendonalnim sredstvima.

U alternativnom pristupu, intcrmcđijcri gornje formule III, mogu se pripremiti reakcijom derivata hidrazina formule VII, kao što je gore definisana sa jedinjenjem formule IX: gde Q predstavlja reaktivni karboksilatni dco; nakon čega sledi cikiizacija pri tom proizvedenog derivata hidrazida formule X:

gde je L1 kao Stoje gore đefinisano.

Pogodni izvori reaktivnog karboksilatnog dela Q uključuju estrc, na primer CMalkil estre; kisele anhidride, na primer arihidride mešane sa Ct^alkanoičnim kiselinama; kisele haliđe, na primer kisele hloride i acilimidazole. Pogodno, Q predstavlja kiseli hloridni deo.

Reakcija između jedinjenja VII i DC obično se izvodi pod baznim uslovima, na primer u prisustvu trietilamina, pogodno u inertnom rastvaraču, kao Sto je dietiletar i obično na temperaturi u području od 0°C. Cikiizacija nastalog jedinjenja formule X može se, zatim, obično izvesti tretmanom sa l,2-dibromo-l,l,2,2-tcu-ahloroetanom i trifenilfosfinom, u prisustvu baze, kao Sto je trictilarrhn, pogodno u inertnom rastvaraču, kao Stoje acetonitril i uglavnom na temperaturi u području od 0°C.

U poželjnoj metodi, reakcija između jedinjenja VII i IX može se izvesti mcSanjem rcaktanata u rastvaraču, kao Sto je l-mctU-2-pirotidinon na temperaturi u području od 0°C; cikiizacija pri tom dobijenog jedinjenja formule X može se, zatirn, izvestiin situzagrcvanjem reakcione smcSe na temperaturi u području od 130°C.

Reakcija između jedinjenja V i hidrazin hidrata ili jedinjenja VI pobudiće, kao Sto je gore ukazano, smešu izomemih produkata, u zavisnosti od toga koju odlazeću grupu, L<1>ili L<2>, istiskuje atom azota hidrazina. Prema tome, pored traženog proizvoda formule III ili VII, moguće je dobiti u izvesnom stepenu i alternativni izomer. Iz tog razloga, moguće je da će biti neophodno da se razdvoji nastala meSavina od izomera, konvencionalnim metodama, kao Sto jc hromatografija.

U drugom postupku, jedinjenje formule I, kao Sto je gore opisano, može se pripremiti postupkom koji obuhvata reakciju jedinjenja formule XI (ih njegovog l,2,4-triazolo[4,3-£]piridazin-6-on tautomera) sa jedinjenjem

formuleXII:

gde L<3>predstavlja pogodnu odlazeću grupu.

Odlazeća grupa L pogodno je atom halogenog elementa, obično

hlor ili brom.

Reakcija između jedinjenja XI i XII uobičajeno se izvodi mešanjem rcaktanata u pogodnom rastvaraču, obično u JV~,i<y->dimctilfoimarnidu, u prisustvu jake baze kao Sto je natrijum hidrid.

mtcrrncdijcr gornje formule XI može se pripremiti reakcijom jedinjenja formule III, kao Sto je gore đefinisano, sa hidroksidom alkalinih metala, npr., natrijum hidroksidom. Reakcija se obično izvodi u inertnom rastvaraču, kao Stoje vodeni 1,4-dioksan, idealno na refluksnoj temperaturi rastvarača.

U daljoj proceduri, jedinjenje formule I, kao Sto je gore opisano može se pripremiti postupkom, koji obuhvata reakciju trmietilsirćetne kiseline sa jedinjenjem formule XIII:

u prisustvu srebro nitrata i amonijum persulfata.

Reakcija se uobičajeno izvodi u pogodnom rastvaraču, na primer u vodi ili vodenom acetomtrilu, opciono pod kiselim uslovima, npr., koriSćenjem trifluorosirćetne kiseline ih sumporne kiseline, uglavnom na povišenoj temperaturi.

mtcrmcdijcr formule XIII odgovara jediujcnju formule I, kako je gore opisano, u kom fer<p>-butil supstitucnt, na položaju 7 nije prisutan, a intermedijer XIII se zbog toga može proizvesti metodama, analognim onima koje su gore opisane za pripremanje jedinjenja formule I.

Ipak, u sledećem postupku jedinjenje formule I, kako je gore opisano, može se proizvesti postupkom koji obuhvata reakciju jedinjenja formule XIV sa jedinjenjem formule XV:

gde M predstavlja -Đ(OH)3ih -Sn(Alk)3, gde Alk predstavlja C,_6alkilnu grupu, obično .wbutil, a L4 predstavlja pogodnu odlazeću grupu; u prisustvu, prelaznog metalnog katalizatora.

Odlazeća grupa L<4>je pogodni atom halogena, npr. bromo.

Prikladni prelazni metalni katalizator za upotrebu u reakciji između jedinjenja XIV i XV obuhvata diMorobis(trifenilfosfm)-paladium(II) ih tetrakis(triferu1fosfm)paladium(0).

Reakcija između jedinjenja XIV i XV se lako izvodi u inertnom rastvaraču, kao što jc iVji^dimetilformamid, obično na povišenoj temperaturi.

Intcrmcđijcri formule XIV mogu se proizvesti reakcijom jedinjenja formule IV kako je gore đefinisano, sa jedinjenjem formule XVI:

gde su L1 i L4 onakvi, kako su prethodno definisani; pod uslovima shčnim onima, koji su gore opisani za reakciju između jedinjenja III i IV.

Intermedijer gornje formule IV se može dobiti postupcima, opisanim u EP-A-0421210 ih metodama koje su tome slične. Prikladne metode su opisane u pridruženim Primerima.

Intermedijeri gornje formule V se mogu dobiti reakcijom uimetilsirćetne kiseline sa jedinjenjem formule XVII:

gde su L 1 i 1 L 2 onakvi, kao Sto su prethodno definisani; u prisustvu srebro nitrata i amonijum persulfata; pod uslovima koji su slični onima, prethodno opisanim za reakciju između trimculsirćctnc kiseline i jedinjenja XIII. Gde su L1 i L<a>oba hloro u jedinjenju XVII, reakcija se korisno unapređuje u prisustvu trifluorosirćetne kiseline.

Gde nisu komercijalno dostupne, početne hemikahje formula VI, VIII, IX, XII, XV, XVI i XVII se mogu proizvesti metodama shčnim onima, opisanim u pridodatim Primerima ih standardnim metodama, dobro poznatim iz struke.

Tokombilo koje od gornjih sintetskih sekvenci, može se desiti da jcneophodno i/ih poželjno zaStiti osetijive ih reaktivne grupe na bilo kom od

razmatranih molekula. Ovo se može postići sredstvima konvencionalnih

zaStićujućih grupa, kao Sto su one opisane uProtective Oroups ia Orgamc

Chcmistry,ed. J.F.W. McOmic, Plenum Press, 1973; i T.W. Greene &

P.G.M. Wuts,Protective Oroups ia Orgaaic Synthesis>John Wiley & Sons,

1991. Zaštićujućc grupe se mogu ukloniti u prikladnom kasnijem koraku,

upotrebom poznatih metoda iz struke.

Sintetisana su i opisana četiri anhidrovana polimorfa, dva solvatai

dihidrat 7-( 1,1 -dimetiletil)-6-(2-etil-2if-l ,2,4-triazol-3-ilmetoksi)-3-(2-fluorofenU)-l,2,4-triazolo[4,3-AJpMdazin. Svi polimorfni oblici i solvati

se vraćaju u termodinamički najstabilniji oblik, polimorf A (za pravljenje i

označavanje vidi Primer 3), posle mcSanja u vidu suspenzije u vođi.

Dihidrat polimorfa A je stabilan, ah samo pri povećanoj vlažnosti.

Sledeći Primeri ilustruju izradu jedinjenja u skladu sa pronalaskom.

Jedinjenja u skladu sa pronalaskom snažno inhibiSu vezivanje [<3>H]-flumazenila sa benzodiazepinskim vezujućim mestom humanih OAĐAA

receptora, koji sadrže a2 ih a3 podjedinicu stabilno izraženu u Ltk

ćehjama.

Reagcnsi

•Fiziološki rastvor sa fosfatnim puferom (PBS).

• Test pufer: 10 mM KH2P04, 100 mM KCl, pH 7.4 na sobnoj

temperaturi.

•[<3>H]-Flumazenil(18nM za aip3y2 ćelije; 18 nM za a2p3y2 ćelije;

10 nM za a3p3y2 ćehje) u test puferu.

•Flunitrazepam 100 fiM u test puferu.

•Ćehje resuspendovane u test puferu (1 tacna u 10 ml).

Sakupljanje ćelija

Ukloni sc superaatant sa ćelija. Doda se PBS (otprilike 20 ml).

Ćelije se sastrugaju i stave u 50 ml-sku centrifuSku epruvetu. Postupak se

ponovi sa sledećih 10 ml PBS-a kako bi se osiguralo sakupljanje najvećeg

dela ćelija. Ćehje se talože ccnttifugiranjem tokom 20 minuta na 3000 rpm

u "benčtop" centrifugi, a potom se, ukoliko se želi, zamrznu. Taloži sc resuspenduju u 10 ml pufera po tacni (25cm x 25 cm) ćelija.

Test

Može se izvesti u pločama sa 96 dubokih reakcionih mesta ih u

epruvetama. Svaka epruveta sadrži:

•300 yX test pufera.

• 50\ il[<3>H]-flumazenila (konačna koncentracija za aip3v2: 1.8 nM; za

a2p3y2:1.8nM;za a3p3y2:1.0 nM).

•50 jd pufera ih solventskog nosača (npr. 10% DMSO) ako su jedinjenja rastvorena u 10% DMSO (ukupno); test jedinjenje ih flunitrazepam (da bi se odredilo ne-specifično vezivanje), 10fiM konačna koncentracija.

•100 yl ćehja.

Tcst-analizc se inkubiraju tokom 1 sata na 40 °C zatim, fHtriraju upotrebom GF/B filtera sa bilo Tomtec bilo Brandel sakupljačima ćehja posle čega sledi ispiranje, 3x3 ml, ledeno Madnim test puferom. Filteri sc

osuše i izmere tečnim semtilacionim brojanjem. Očekivane vrednosti za

ukupno vezivanje su 3000-4000 dpm za ukupan broj impulsa i manje od 200 dpm za nc-specifično vezivanje ukoliko se upotrebljava tečno scintilaciono brojanje, ih 1500-2000 dpm za ukupan broj impulsa i manje od 200 dpm za nc-specifično vezivanje ukoliko sc broji sa mcltilcks čvrstim scintilantom. Parametri vezivanja sc određuju ne-lineamom regresionom analizom najmanjih kvadrata, iz koje se inhibiciona konstanta Kjmože izračunati za svako testirano jedinjenje.

Jedinjenje, koje je izloženo u piidodathn Primerima je testirano

gornjim testom i nađeno je da ima Kjvrednost za istiskivanje [ HJ-

flumazenila sa ct2 i/tli a3 podjedinice humanog GABAAreceptora manju

od 1 nM.

PRIMER 1

7- a. l- I^ ctuctiiy6- r2- etil- 2i£l^

1. 2. 4- triazolo[ 4. 3- 6] piridazin

a)3 . 6 - DM0I0 - 4 -( l . l ' Ćim ^\^) pmt\ »7. in

U suspenziju, koja se mešala, 3,6-diMoropiridazina (SO.O g,

0.34 mol) u vodi (1.251) pažljivo je dodata koncentrovana sulfatna kiselina

(53.6 ml, 1.0 mol). Zatim jc ova mešavina zagrejana do 70°C (unutrašnja

temperatura) pre dodavanja trimetilsirćetne kiseline (47.5 ml, 0.41 mol).

Onda je, u toku otprilike jednog minuta dodavan rastvor srebro nitrata

(11.4 g, 0.07 mol) u vodi (20 ml). To je dovelo do mlcčnog izgleda

rcakcionc smeše. U toku sledećih 20-30 minuta dodavan jc rastvor

amomjum persulfata (230 g, 1.0 mol) u vodi (0.63 1). Unutrašnja

temperatura je porasla do otprilike 85°C. Tokom dodavanja, proizvod se

obrazuje u vidu lepljivog taloga. Po završetku dodavanja, reakciona smeša

je mešana još dodatnih 10 minuta zatim, ostavljena je da se ohladi do sobne

temperature. Mešavina je onda izlivena na led i zaalkalisana

koncentrovanim vodenim amonijakom uz dodatak još leda kako je traženo,

da bi se temperatura održala ispod 10"C. Vodeni sloj je ekstrahovan

dihlorometanom (3 x 300 ml). Spojem ekstrakti su osušeni (MgS04),

filtrirani i upareni kako bi se dobilo 55.8 g sirovog proizvoda u vidu ulja.

Ono je prečišćeno silika gel hromatografijom, korišćenjem 0-15% etil acetat

u heksanu kao eluent, da bi se dobilo 37.31 g (53%) željenog jedinjenja.

Podaci za naslovljeno jedinjenje:<l>HNMR (3đ0 MHz, d^-DMSO) 6 1.50 (9H, s), 7.48 (IH, s); MS (ES*) m/e 205 [MHf, 207 [MHj\ b) 6- ffloro- 7- a. l- atoetnefflV3-( 2- fluorofen^ piridazin

Tokom 4 dana, snieša 3,6-diHoro-4-(l,l-dmietUctU)pmdazina (20 g, 0.097 mol), 2-fluorobcnzbidrazida (22.đ g, 0.145 mol) i metUamin hidrohlorida (20 g, 0.0145 mol) u dioksanu (1.21) je mešana i zagrejana do refluksa u struji azota. Za vreme hlađenja, isparljive materije su uklonjenein vacuo,a ostatak je razblažen dihloromctanom (200 ml), filtriran i ukoncentrisan pod vakuumom. Ostatak je prečišćen hromatografijom na silikatnom gelu, eluirajući sa 0%—»25% etil acetat/đihlorometanom da bi se dobilo naslovljeno jedinjenje (12.95 g, 44%) u vidu belc čvrste mase. Podaci za naslovljeno jedinjenje:<5>H NMR (360 MHz, CDC13) 8 1.57 (9H, s), 7.26-7.35 (2H, m); 7.53-7.60 (IH, m), 7.89-7.93 (IH, in), 8.17 (lH,s); MS (ES4) m/e 305 [MHJ*, 307 [MHf.

c) ( 2- Etil- 2ff- 1. 2. 4- tirazol- 3- il mictanol

U rastvor 1,2,4-triazola (10 g, 0.145 mol) u DMF-u (150 ml) na

sobnoj temperaturi je dodavan natrijum hidrid (6.4 g 60%-tne uljane disperzije, 0.16 mol) u porcijama, tokom 15 min. Kada jc dodavanje završeno, reakciona smeša jc ostavljena da se ohladi do sobne temperature, zatim je ohlađena u ledenom kupatilu, a jodoetan (14 ml, 0.174 mol) je dodavan, u vidu kapi, tokom 10 min. Reakciona smeša je ostavljena da se zagreje do sobne temperature i posle mešanja od 3 h rastvarači su uklonjeni pod visokim vakuumom kako bi ostao ostatak, koji je raspodeljen između vode (300 ml) i etil acetata (3 x 300 ml). Spojeni organski slojevi su isprani zasićenim slanim rastvorom i osušeni (MgS04), filtrirani i ukoncentrisani pod vakuumom da bi se dobio uljasti ostatak, koji je prečišćen destilacijom (120°C @~20 mmHg) da bi se dobio l-etil-l,2,4-triazol, kontaminiran sa

~15% DMF-a (2.4 g). Sirov proizvod (2.4 g, 0.025 mol) jc rastvoren u suvom THF-u (35 ml), ohlađen do -40°C i polako je dodavan, tokom 20 min uz održavanje temperature konstantnom, i^butillitijum (16.2 ml 1.6 M rastvora u heksanu, 0.026 mol). Zatim je dodat DMF (2.03 ml, 0.026 mol) i posle 15 min, reakciona smeSa je ostavljena da se postepeno zagreva do sobne temperature tokom 2 h. Reakcionoj smeSi je dodat metanol (20 ml) zatim, natrijum borohidrid (1 g, 0.026 mol) i rastvor je ostavljen da se meSa u toku 14 h. Rastvarao! su uklonjeni pod vakuumom, a ostatak je razdvojen između slanog rastvora (50 ml) i dihloromctana (6 x 50 ml). Spojeni organski slojevi su osuScni (MgSO,,), rHtrirani i ukoncentrisam* pod vakuumom kako bi se dobio ostatak, koji je prečišćen silika gel hromatografijom, upotrebom 0-5% metanola u dihlormctauu kao cluenta, a da bi se dobilo naslovljeno jedinjenje u vidu zatvoreno-bele čvrste mase (0.5 g, 3%). Podaci za naslovljeno jedinjenje:<J>H NMR (250 MHz, CDC13) 8 1.48 (3H, t, J= 7.3 Hz), 4.25 (2H, q, J = 7.3 Hz), 4.75 (2H, s), 5.14 (IH, br s), 7.78 (IH, s).

d) 7- n . l- DimetuetnV6-( 2- etu- 2#- l . 2. 4- triazol- 3- ilmctoksiV3-( 2- fluorofenn)- l, 2f4- triazolo[ 4f3- A] piridazin

U rastvor (2-etil-2/f-l,2,4-triazol-3-il)metanola (0.094 g, 0.74 mmol) i 6-Moro-7-(l,l-dimemetd)-3<2-fluorofcml)-I,2,4-triazolo[4,3-Ak>iridazina (0.15 g, 0.49 mmol) u DMF-u (10 ml) dodat je natrijum hidrid (0.024 g 60%-tne disperzije u ulju, 1.1 mol eq.) i reakciona meSavina je meSana na sobnoj temperaturi u toku 30 minuta. Posle tog vremena, reakciona meSavina je razblažena vodom (80 ml), a čvrsta materija, koja se taložila je sakupljena filtracijom i nekoliko puta isprana vodom u sinterovanom levku. Čvrsta masa je rekristalisana iz etil acetat/heksana da bi se dobilo naslovljeno jedinjenje (0.085 g, 44%). Podaci za naslovljeno jedinjenje: 'H NMR (250 MHz, CDC13) 8 1.40-1.47 (12H, m), 4.14 (2H, t, J = 7.3 Hz), 5.26 (2H, s), 7.26-7.38 (2H, m), 7.53-7.58

(lH,m), 7.86-7.90 (IH, in), 7.93 (IH, s), 7.99 (IH, s); MS (ES<*>) m/e 396 [MHf. Anal. Nađeno C, 61.02; H, 5.45; N, 24.75%. C^H^FNfO zahteva C, 60.75; H, 5.61; N, 24.79%.

PRIMER 2

7-( 1. 1 - Dimetiletil)- 6-( 2- ctil- 2/ f- 1. 2. 4- triazol- 3- ilmetoksiV3-( 2- fluorofenil)-1. 2/ l- hiazolo[ 4. 3- 6feiridazin: Alternativni Sintetski Put

a) 3 t6- Dihloro- 4-( 1 r 1 - dimetdetiDpiridazin

SmeSa dMoropiridazina (100 g, 0.67 mol), trimetilsirćctne kiseline

(96 g, 0.94 mol) i vode (800 ml) u 10 1-skom sudu sa sveopštim meSanjem je zagrejana do 55°C Sto je dovelo do dvo-faznog rastvora. Dodavanjem rastvora AgNOa(11.4 g, 0.134 mol) u vodi (125 ml) odjednom, rastvor je postao neproziran. U jednom delu jc dodata trifluorosirćctna kiselina (10.3 ml, 0.134 mol). Amonijum persulfat (245 g, 1.07 mol) je rastvoren u vodi (500 ml) i dodavan, u vidu kapi, u suspenziju tokom 45-60 min Sto je dovelo do oslobađanja toplo te (obično temperatura raste do između 75-80°C i može da se kontroliSe brzinom dodavanja persulfata). Temperatura je održavana na 75°C u toku daljih 1 h i zatim, ohlađena do sobne temperature. Reakciona smeša ie ekstrahovana izobutilnim alkoholom (11) i vodeni sloj je odbačen. Organski sloj je ispran vodom (250 ml), a vode su odbačene. HPLC tehnikom je dobij eno 134 g (97%). Rastvor izobutilnog alkohola je upotrebljenonakav kakav jeste \ xsledećem koraku.

b) 6- Hloro- 5-( l, 1 -Him ctnctU) piridazin- 3- ilbiHray.iTi

U rastvor izobutilnog alkohola iz koraka a, u 3 i-skom sudu, dodat

je hidrazin hidrat (95 ml, 1.95 mol) i zagrevan do 90°C u toku 20 h. Reakciona smeša jc ohlađena do sobne temperature i donji vodeni sloj je odbačen. Reakciona smeSa je isprana vodom (450 ml) i vode su odbačene.

Reakciona smeša jc dcstilisana pod smanjenim pritiskom sve dok proizvod nije počeo da kristališe kada je dodat l-mctU-2-pkoUdinon (NMP)

(550 ml). Destilacija je nastavljena kako bi se uklonio i poslednji trag izobutilnog alkohola. Rastvor je upotrebljenonakav kakav jesteu sledećem koraku.

c) 6- Hloro- 7-( 1. 1 - dimctncmV3-( 2- fluorofcrnlV 1. 2. 4- triazolo [ 4t3- 6] piridazin

2-Fluorobenzoil hlorid (103 g, 0.65 mol) je dodat, u vidu kapi, u ohlađen (0°C) NMP rastvor iz koraka b, održavajući unutrašnju temperaturu <5°C. Posle dodavanja, reakciona smeša je zagrejana do 130°C tokom 2 h. Reakciona smeša je ohlađena do sobne temperature, što je dovelo do kristalizacije proizvoda. Tokom 30 minuta, đodavana jc voda (1.3 1), u vidu kapi. Žitka masajc ohlađena do 10°C i čvrsta masa izolovana filtriranjem, a onda osušena pod smanjenim pritiskom kako bi se obezbedio proizvod (145 g, 71%-ni prinos od 3,6-dihloropiridazina).

d) l- Eul- 1. 2. 4- triazol

1,2,4-Triazol (100.0 g, 1.45 mol) u anhidrovanom THF-u (950 ml)

jc ohlađen do 0°C i, iz jednog dela je dodat l,8-diazabiciHo{5.4.0]undek-7-en (DBU) (220g,1.45 mol). U toku 30 minuta je mešana reakciona smeša, sve dok sc nije primctilo potpuno rastvaranje. Održavanjem led/voda hladećeg kupatila, u vidu kapi je dodavan jodoetan (317 g, 2.03 mol) u periodu od 15 minuta, što je dovelo do porasta unutrašnje temperature do 30°C. Reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi tokom 16 h, posle čega je DBU hidrojodid uklonjen Sltracijom. Filtratni rastvor je upotrebljenonakav kakav jeste xlsledećem koraku.

e) ( 2- Enl- 2^ 1 f2. 4- tirazol- 3- ilkietanol

Mešani rastvor iz prethodnog koraka jc ohlađen do -75°C unutrašnje temperature u čvrstom COj/aceton kupatilu. Tokom 25 minuta, dodavan je, u vidu kapi, heksillitijum (458 ml 33%-nog rastvora u heksanhna), održavajući unutrašnju temperaturu ispod -55°C. Reakciona smeša je sazrela za 30 min (vraćanjem na -75°C) i onda je, u vidu kapi, dodat čist DMF (108 ml, 1.39 mol) tokom 10 min, održavajući unutrašnju temperaturu ispod -60°C. Reakciona smeša je sazrela na -70°C tokom 90 min pre nego što je uklonjeno hladeće kupatilo i reakciona smeša ostavljena da se zagreje do 0<P>C u toku 30 min. Industrijski metilovan alkohol (340 ml) je dodavan tokom 10 min. Natrijum borohidrid (26.3 g, 0.695 mol) je zatim, u delovima, dodat, održavajući unutrašnju temperaturu ispod 6°C. Po dodavanju, reakciona smeša jc ostavljena da se zagreje do sobne temperature i mešana je u toku 1 h na toj temperaturi. Reakcija je završena pažljivim dodavanjem 2M H2S04(200 ml) i zatim, smeša mešana na sobnoj temperaturi tokom 20 h. Reakciona smeša je ukoncentrisana do 675 ml i dodat jc, iz jednog dela, natrijum sulfat (135 g). Reakciona smeša je zagrejana do 35°C i mešana tokom 15 min. Rastvor je ekstrahovan toplim (45°C) izobutilnim alkoholom (2 x 675 ml). Sjedinjene organske frakcije su ukoncentrisane pod smanjenim pritiskom 450 ml na kojoj tački je proizvod iskrištalisao. Dodat je heptan (1.125 1) i žitka masa je ukoncentrisana pod smanjenim pritiskom, kako bi se uklonio najveći deo izobutilnog alkohola. Heptan je dodat da bi se dobio konačni volumen žitke mase od 680 ml. Posle hlađenja do 0°C, filtracijom se dobilo naslovljeno jedinjenje (137 g, 74% od 1,2,4-triazola).

f) 7- d J- DimetilcitlV6-( 2- etil- 2i^ l . 2. 4- triazol- 3- ihnetoksiV3-( 2- fluorofenilVlf2. 4- tirazolof4. 3-%iriday.in

Metoda A

đ-Hloro-7-( 1,1 -dimetilem)-3-(2-fluorofer^^ 1,2,4-triazolo[4,3-%iridazin (255 g, 0.819 mol), (2-cm-2j^l,2,4-tirazol-3-u)metariol (125 g, 0.983 mol) i cezijum karbonat (640 g, 1.966 mol) su stavljeni u 10 1-ski sud, opremljen mešalicom. Iz jednog dela jc dodat dimetil suifoksiđ (2.5 1) i reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi tokom 20 h. Proizvod je iskristalisao. Reakciona smeša je održavana na <25°C, dok je, u vidu kapi, dodavana voda (51) tokom 45 min u mešanu suspenziju. Posle hlađenja do 10°C, proizvod jc izolovan filtriranjem i talog je ispran vodom (1.75 1). Sušenjem na 50°Cin vacuodobija se naslovljeno jedinjenje (317 g, 98%) u vidu bele čvrste mase.

Metoda B

6-Hloro-7-(l ,l-dimetnem)-3-(2-lfuorofenil)-l ,2,4-triazolo[4,3-%iridazin (10 g, 32.12 mmol) i (2-eul-2i2-l,2,4-tirazol-3-il)metanol (5.01 g, 38.55 mmol) su stavljeni u 500 ml-ski sud, opremljen mešaheom. NMP (100 ml) je dodat iz jednog dela i reakciona smeša je mešana dok sc nije postiglo potpuno rastvaranje. Reakciona smeša je ohlađena do 0°C i iz jednog dela jc dodat 48% w/w rastvor natrijum hidroksida (4.02 g, 46 mmol). Posle mešanja od 1 h na 0°C, proizvod je iskristalisao. U vidu kapi, tokom 15 min je dodavana voda (100 ml) i žitka masa je sazrela u toku 30 minuta. Proizvod jc izolovan filtriranjem i talog ispran vodom (100 ml). Sušenjem na 50°Cin vacuose dobija naslovljeno jedinjenje (12.50 g, 98%) u vidu bele čvrste mase.

PRIMER 3

Formiranje i kaiakterizacija polimorfnih oblika i solvata 7-( 1. 1- dimctilctilV

6-( 2- etil- 2# l. 2. 4- tirazol-^-i1tnrtnif si>3-( 2- fluorofcnilV 1. 2. 4- triazolo( 4. 3-

i>] piridazina

7-(l .l-atoetttetflH^-etil^tf-l ,2,4-taazol-3-ilmctoksi)-3-(2-fluorofcnil)-l,2,4-1irazolo[4,3-%md85ari (dole navođen kao Jedinjenje I), je rckristalisan iz izbora organskih rastvarača, a dobijene čvrste mase su osušenein vacuotokom noći na 60°C, ukoliko nije drugačije navedeno. Svaka serija je zatim, opisana optičkim mikroskopiranjem, pomoću diferencijalne skenirajuće kalorimetrije (DSC), temogravimetrijskim analizama (TOA) i praškovnom difrakcijom X-zraka (XRPD). Opisana su četiri razhčita anhidrovana polimorfna oblika, hidrat i dva solvata, kao što je zbirno prikazano u Tabeh 1.

Polimorfni oblik A

Polimorfni oblik A sc sastoji od nepravilnih ih produženih pravougaonih resičastih kristala. Pokazuje jednu glavnu endotermu DSC-om prica186°C, zahvaljujući topljenju. U slučaju nekih pripremljenih uzoraka ovo topljenje pokazuje nekoliko događaja, koji se dešavaju u okviru njega, koji su okarakterisani izbočinama na endotermi topljenja. Polimorfni oblik A jc anhidrovan i ne pokazuje gubitke TGA-ma. Ima jedinstven XRPD difraktogram, okarakterisan sa dva pika na 2® « 7.3°.

Polimorfni oblik B

Polimorfni oblik B sc sastoji od nepravilnih ih produženih pravougaonih resičastih kristala. Polimorfni oblik B pokazuje jednu glavnu endotermu DSC-om prica.181°C, zahvaljujući topljenju. Anhidrovan je i ne pokazuje gubitke TGA-ma. Ima jedinstven XRPD difraktogram.

Polimorfni oblik C

Polimorfni oblik C se sastoji od acikularnih, resičastih kristala. DSC termogrami polimorfnog oblika C pokazuju endotermu prica.170°C, egzotermu prica173°C, malu endotermu prica.181°C i endotermu, kao posledicu topljenja, prica186°C. Nisu priinećeni gubici analizama termogravimetrije.

Polimorfni oblik D

Polimorfni oblik D sc sastoji od acikularnih resičastih kristala. XRPD difraktogram polimorfnog oblika D je pojavno shčan onom kod polimorfnog oblika C. Ipak, primećuju sc značajne razlike, navedeni dodatni pikovi na 2© = 9.8đl, 15.113, 18.015 i 22.224. DSC trag polimorfnog oblika D pokazuje veoma Široku egzotermu prica.108°C, koju sledi endoterma i egzoterma pri 170"C i 173°C, kao kod polimorfnog oblika C. Glavno topljenje se primećuje na<M.181°C, a nekoliko događaja jc primcćcno da sc javlja u okviru cndotcrmc topljenja, sa manjim topljenjem na 186°C. Nisu primećeni gubici TGA-ma.

Mctanolni solvat

DSC termogram metanolnog solvata pokazuje jednu endotermu na ca. 157°C, kao posledicu gubitka metanola i jednu endotermu na 18đ°C, kao posledicu topljenja. Postepen gubitak se primećuje TGA-ma doca.150°C tački, na kojoj sc primećuje skokovit gubitak, koji koincidira sa endotermom registrovauom DSC-om. Ovaj se skokoviti gubitak do nekog stepena sastoji od više od jednog događaja, a količina se razlikuje među rekristalizovaniin uzorcima i izgleda da ne odgovara stcMomctrijskorn solvatu. Ipak, ispitivanja na polimorfnom obliku A sorpcijc metauolne pare pokazuju prisustvo različitih hcmisolvata. XRPD difraktogram solvata je jedinstven.

Etanolni solvat

Etanolni solvat je okarakterisan svojim DSC termogramom, koji pokazuje jednu endotermu naca.111°C, kao posledicu gubitka etanola i endotermu naca.186°C, kao posledicu topljenja. TGA pokazuje da je gubitak raznolik u razhčitim rekristahzovaiiim uzorcima, izmeđuca.4 i 6.5% i ne odgovara stehiometrijskom solvatu. XRPD difraktogram solvata je jedinstven.

Hidrat polimorfnog oblika A

Slika 1 prikazuje izotermu adsorpcije/desorpcijc polimorfnog oblika A Jedinjenja I na 25°C. Ova ispitivanja sorpcijc vlažne pare su pokazala obrazovanje dihidrata sa iznad 80% relativne vlažnosti (RH) na 25°C. Primećeno je da se javlja histerezis, pokazatelj fonniranja hidrata, i desorpcija, koja sc javlja ispodca.60% RH.

Slika 2 prikazuje stranu-po-stranu XRPD difraktogramc arihidrovanih polimorfnog oblika A Jedinjenja I i dihidrata polimorfnog oblika A. XRPD difraktogram dihidrata, dobijen na ovlažnom uzorku polimorfnog oblika A pokazuje jasne razlike prirnećene između dva oblika. Glavne promene u difrakciji, koje sc mogu videu' su gubitak pika na 20 =

11.2° i pojava dva velika pika na 26 = 11.9° i 12.3°.

Konverzija polimorfnih oblika Jedinjenja I u polimorfni oblik A

MeSanjcm u vodi svih polimorfnih oblika i prethodno opisanih solvata konvertuju se u pohmorfhi oblik A tokom perioda od 1-4 dana, Sto ukazuje da je to najstabilniji oblik na sobnoj temperaturi. Ova konverzija je spora, kao posledica niske rastvorljivosti Jedinjenja I u vodi, s obzirom na veliki viSak zamućenih čvrstih jedinjenja.

Podacio praikovnoj difrakcijiX- zrakova

Slika 3 prikazuje stranu-po-stranu XRPD difraktograma anrridrovanih polmorfbih oblika A, B, C i D Jedinjenja I, mctanolnih i ctanomih solvata i dihidrata polimorfnog oblika A. Brojčani podaci koji su u vezi sa tim su predstavljeni u nastavku.

Claims (6)

1. 7-(l,1 -Dimetil^ ,2,4-triazol-3-ilmetoksi)-3-(2-fluorofcnil)-1,2,4-tirazolo[4,3-£]piridazin.

2. PolimormioblikA 7-(l ,l-dimetiletil)-6-(2-ctil-2J¥-1,2,4-triazol-3-imictoksi)-3-(2-fluorofciiil)-lf2,4-triazolo[4,3-£j<p>Hdazina, kao Stoje ovde opisan.

3. Farmaceutska smeSa koja sadrži 7-(l,l-dimetiletil)-6-(2-etil-2ZF• 1,2,4-mazol-3-iImetoI(Bi)-3-(2-lfuorofeml)-l ,2,4-triazolo[4,3-AJpiridazm zajedno sa farmaceutski prihvatljivim nosačem.

4. Upotreba 7<l,l-dimctiletu)-6-(2-effl^^ ilmetoksi)-3-(2-fluorofenil)-l ,2,4-triazolo[4,3-&]piridazina za proizvodnju leka za lečenje i/ih prevenciju anksioznosti.

5. Postupak za izradu 7-(l,l-dimetiletil)-6-(2-^ 3-ihnetoksi)-3 -(2-fluorofenil)-1,2,4-triazolo[4,3- £]piriđazina, koji obuhvata: (A) reakciju jedinjenja formule III sa jedinjenjem formule IV: gde L1 predstavlja prikladnu odlazeću grupu; ili (B) reakciju jedinjenja formule XI (ih' njegovog l,2,4-triazolo[4,3- 6]piridazin-6"-on tautomera) sa jedinjenjem formule XII: gde L 3 predstavlja prikladnu odlazeću grupu; ih (C) reakciju trimctilsirćctnc kiseline sa jedinjenjem formule XIII: u prisustvu srebro nitrata i amonijum persulfata; ih (D) reakciju jedinjenja formule XIV sa jedinjeujcrn formule XV: gde M predstavlja -B(OH)2ili -Su(Alk)3u kom Alk predstavlja C,.(falkil grupu, a LA predstavlja prikladnu odlnzeću gnipu; u prisustvu traazicionog metalnog katalizatora.

6. Postupak, kao u patcutuom za lile v u 5, n a z n a č c n ti in c što sc reakcija (A) izvodi u l-mctil-2-pirouduionu, u prisustvu natrijum hidroksida, na temperaturi u području od 0°C.