RS49785B - Ravni pločasti generator ozona sa kompenzacijom pritiska i postupak za proizvodnju ozona - Google Patents

Abstract

Ravni pločasti generator ozona koji ima jednu visokonaponsku elektrodu (4), postavljenu središno između dveju jednakih korona komora (1, 1 '), pri čemu je svaka komora (1, 1') na jednoj strani omeđena prema pomenutoj visokonaponskoj elektrodi jednim dielektrikom (2, 2') i na suprotnoj strani od pomenutog dielektrika jednom drugom elektrodom (3, 3'), naznačen time, što je svaka od pomenutih drugih elektroda (3, 3') uzemljena elektroda i sastavljena od metalnog bloka koji je suštinski pljosnate površine koja posebno omeđuje jednu od pomenutih komora (1, 1 ') prema površini nasprarnnog dielektrika (2, 2'), pri čemu je visokonaponska elektroda (4) postavljena u direktni kontak sa dielektricima (2,2') formirajući u suštini pljosnati paket, i neprekidni zaptivni element (7, 7') sastavljen od O-prstena je dat u svakoj komori (l, 1') postavljenoj između naspramnih površina dielektrika (2,2') i uzemljene elektrode (3,3'), gde se paket drži na mestu pomenutim uzemljenim elektrodama (3,3') koje vrše pritisak na pomenutim zaptivnim elementima (7, 7'). Prijava sadrži još 14 zavisnih patentnih zahteva.

Description

Oblast pronalaska

Ovaj pronalazak se odnosi na ravni pločasti generator ozona i na postupak za proizvodnju ozona izlaganjem kiseonika visokofrekventnoj naizmeničnoj struji visokog napona preko dielektrika.

Stanje tehnike

Ozon ima snažna oksidaeiona svojstva i koristi se, najčešće razređen, za sterilizaciju vode. Mogu se, na primer, tretirati otpadne vode u cilju razlaganja ili otklanjanja materija koje su opasne za okolinu ili za zdravlje, kao i neprijatnih mirisa iz vode, a pijaca voda se može preliminarno tretirati sa ciljem poboljšanja kvaliteta vode. Druge oblasti primene su, na primer, kao agens za beljenje u industriji papira, za svrhe prečišćavanja vazduha, kao i za vršenje određenih oksidacionih reakcija u organskoj herniji.

Ozon u mešavini sa kiseonikom se proizvodi propuštanjem kiseonika ili gas bogatog kiseonikom kroz polje električnog pražnjenja. Gasoviti kiseonik ili gas bogat kiseonikom se zato pušta da protiče kroz jednu komoru u generatoru ozona ili ozonizatoru, koja je komora omeđena bilo đvema koaksijalinim cevima ili nizom ploča, između kojih se odvija električno pražnjenje. U ovome opisu izrazi prostor i komora se koriste da označe isto, tj. Mesto u generatoru ozona na kome se prisutan gasoviti kiseonik ili gas bogat kiseonikom pretvara u ozon.

Prvi pomenuti tip generatora ozona je za industrijske primene vrlo veliki i zahteva veliki prostor, a takođe je vrlo skup za izradu i za održavanje. Drugi tip generatora ozona je ekonomičniji i zahteva manji prostor, ali još uvek ima neke probleme sa zaptivanjem i sa čvrstoćom i ne radi na optimalan način.

Jedan problem u vezi sa generatorima ozona je povezan sa time što je komora u kojoj se kiseonik u vidu gasovitog kiseonika ili gas bogat kiseonikom pretvara u ozon ima bar jednu površinu koje je omeđuje i koja je sastavljena od dielektričnog materijala, nekog dielektrika. Ovaj dielektrik se koristi radi stvaranja korone pri pražnjenju između visokonaponske elektrode i zemlje, a uglavnom se sastoji ođ keramičkog ili staklenog materijala. Visoki pritisci gasa, a ne manje i promene pritiska gasa koji se dovodi u komoru, izazvane na primer udarima pritiska u sistemu kada se dovod gasa uključi ili isključi, izazivaju velika naprezanja u keramici, što ima za posledicu rizik pucanja keramike.

Drugi problem je povezan sa zaptivanjem koje je potrebno između pomenutog dielektrika i suprotne omeđavajuće površine komore, a koja suprotna površina čini električnu zemlju. Ovo zaptivanje je izloženo uticaju visokog pritiska gasa i udarnim pritiscima. Pored toga, zaptivanje je problem za koristan vek trajanja i pouzdanost generatora ozona, pošto je ozon izuzetno reaktivan, pa uobičajene gumene zaptivke imaju tendenciju pucanja i izazivanja curenja.

Konkretna egzemplarna izvođenja generatora ozona su opisana u više publikacija, tj. u sledećim: U US, Al, 5,354,541 je tako opisan jedan tubularni generator ozona koji ima spiralnu opražnu elektrodu 12, jednu cev 14 od dielektričnog materijala koja obavija elektrodu 12 i jednu drugu takođe tubulamu, uzemljenu i hlađenu elektrodu 15. Između druge elektrode 15 i cevi 14 je omeđena prstenasta komora 16 za proizvodnju ozona. Dovod kiseonika samo u prstenastu komom 16 za proizvodnju ozona je sa jedne strane, čime je odmah delovanje pritiska jednostrano. Tokom rada je stalno prisutan uticaj pritiska sa spoljne strane na cev 14, a ovaj uticaj pritiska se trenutno menja sa udarima pritiska koji mogu nastati u toku rada. To sve stvara velika naprezanja konstrukcije i veliki rizik od oštećenja i curenja.

U US, Al, 4,960,570 opisan je jedan složeni generator ozona koji je vrlo zahtevan u pogledu materijala i ima cevi 3, 8 od dielektričnog materijala, ili su alternativno cevi obložene spolja dielektričnim materijalom. Cevi 3, 8 imaju iznutra metalni film 4 koji obrazuje jednu elektrodu, ili alternativno imaju unutar cevi 3 jednu posebnu elektrodu 10. Cevi 3 su smeštene između dveju spoljašnjih elektroda 1, 2, koje se hlade. Prostori ili komore 6 i .11, respektivno, koje služe proizvodnji ozona, nalaze se između cevi 3 i pločastih elektroda 1, 2, a moguće je takođe i unutar cevi 3, između unutrašnje sirane cevi i elektrode 10 u njima. Iz publikacije nije vidljivo kako se prostori 6, između detalja 3, 8 dielektričnog materijala i hlađenih elektroda 1, 2 napajaju kiseonikom za proizvodnju ozona, a sledstveno tome i kako na ove detalje utiče pritisak od dovedenog kiseonika ili udari pritiska koji se javljaju tokom rada.

Preko WO, Al 9701507 poznat je jedan generator ozona, koji ima đve ploče 2 od dielektričnog materijala, a između njih je postavljena jedna zavojita ili mrežasta elektroda 3, preko koje elektrode 3 se dovodi naizmenična visokofrekventna struja visokog napona, a na spoljaŠnjoj strani ploča 2 ima uzemljene i hlađene elektrode 4. Prostor za proizvodnju ozona je omeđen između ploča 2 i jednog okvira 3'. Generator ozona je, iznutra od strane prostora za proizvodnju ozona, izložen delovanju pritiska, pri čemu ploče 2 teže da se razdvoje. U trenutku nastajanja udarnog pritiska ovaj uticaj pritiska može da se poveća. Postoje veliki rizici od oštećenja i problema sa zapuvanjem generatora ozona. Van ploča 2 nema prostora za proizvodnju ozona.

U US, A, 5,435,978 je konačno opisan jedan pljosnati generator ozona sa dvema elektrodama 1, koje međusobno formiraju prostor 2 za proizvodnju ozona. Na odgovarajuću elektrodu 1 nanet je jedan sloj dielektričnog materijala. Da bi se kompenzovao uticaj pritiska u unutarnjem prostoru 2 za proizvodnju ozona, dovodi se spolja jedan pritisak koji deluje na generator ozona, tako što je smešten u jednom sudu pod pritiskom, u koji se dovodi gas pod pritiskom. Trenutne promene pritiska usled udara pritiska, koji se dešavaju tokom rada generatora ozona, teško je, međutim, sprečili. U ovim situacijama rizik od oštećenja je veliki.

JoŠ jedna druga konstrukcija generatora ozona je prikazana u "Generisanje ozona velike gustine u vrlo malom međuprostoru tihim pražnjenjem*' (Higli Densitv Ozone Generation In a Very Narrow Gap By Silent Discharge) od M. Kuzumoto, Y. Tabata i S. Yagi, Mitsubishi Electric Corporation. Predložena konstrukcija prikazuje tanku kružnu jednostranu komoru za pražnjenje između jedne keramičke ploče i jedne uzemljene elektrode. Ulazi gasa u komoru su raspoređeni po periferiji komore, dok je jedan izlaz smešten u centru komore kroz otvor u uzemljenoj elektrodi. Keramička ploča leži, na suprotnoj strani komore, na jednoj ploči nepoznate vrste za amortizovanje naprezanja, koja je opet oslonjena na jednu metalnu ploču. Na strani ka ploči za amortizovanje naprezanja keramička ploča je presvučena metalnim slojem, koji obrazuje visokonaponsku elektrodu. Dubina komore je đefinisana jednim metalnim odstojnikom u njoj, koji ima radijalno postavljeni elemenat oslanjanja.

Svrha pronalaska

Svrha ovog pronalaska je da stvori generator ozona i postupak za proizvodnju ozona koji prevazilaze probleme prethodnog stanja tehnike. Jedan aspekt ovog pronalaska jeste da primeni jednostavnu, kompaktnu i je\1iniju konstrukciju, da poveća kapacitet i poboljša efikasnost konverzije u odnosu na poznate generatore ozona, a osim toga đa spreči oštećenje komponenata uređaja ili pogoršanje efikasnosti usled previsokog pritiska dovedenog gasa i usled udara pritiska koji se javljaju tokom rada uređaja.

Jedan dalji aspekt pronalaska jeste da pruži konstrukciju koja daje ravnomernu raspodelu pritiska na površine gasne komore koje je omeđuju.

Drugi aspekt svrhe pronalaska jeste da pruži konstrukciju koja je prilagođena da zaštiti zaptivku, postavljenu između dielektrika i naspramne omeđujuće površine, od habanja usleđ reaktivnog delovanja ozona.

Opis pronalaska

U skladu sa jednim prvim aspektom ovog pronalaska koji postiže generator ozona, on u tu svrhu ima jedan podsklop, u kome podsklopu su spojeni jedna visokonaponska elektr oda i jedan električno izolacioni elemenat, prvenstveno dielektrični elemenat, kao i jednu komoru omeđenu pomenutim dielektričnim elementom i jednom uzemljenom elektrodom. Pronalazak je, prema prvom aspektu, naznačen time što je generator ozona konstruisan da radi sa uravnoteženim pritiskom, pri Čemu je postignuto da promena pritiska u pomenutoj komori deluje jednakom silom na naspramne strane pomenutog podsklopa.

Prema jednom drugom aspektu pronalaska koji postiže generator ozona, on ima jednu visokonaponsku elektrodu, a takođe i jedan prvi i jedan drugi dielektrični elemenat, postavljene na suprotnim stranama pomenute visokonaponske elektrode. Ovi dielektrični elementi su postavljeni na suprotnim stranama pomenute visokonaponske elektrode i postavljeni tako đa su u zaptivenom spoju sa jednom pivom i jednom drugom uzemljenom elektrodom respektivno, pri čemu su respektivne uzemljene elektrode postavljene tako da omeđuju jednu prvu i jednu drugu zaptivenu komoru respektivno, a prema pomenutom jednom prvom i jednom drugom dielektričnom elementu respektivno. Još specifičnije u skladu sa trećim aspektom pronalaska koji postiže generator ozona, on ima visokonaponsku elektrodu loeiranu centralno između đveju jednakih zaptivenih komora, a svaka od komora je na jednoj strani omeđena prema pomenutoj visokonaponskoj elektrodi dieleklrikom, a na drugoj strani jednom uzemljenom elektrodom. Sa ovakvim rasporedom za generatore ozona osetljiv dielektrični element je izložen podjednako pritisku gasa i promenama pritiska gasa sa đveju suprotnih strana, tako da je pritisak uravnotežen.

U skladu sa četvrtim aspektom koji postiže generator ozona, on ima jednu visokonaponsku elektrodu i dielektrik, gde dielektrik omeđuje zaptivenu komoru u odnosu na suprotni zid sa umetnutom kontinualnom zaptivkom. Prema četvrtom aspektu, pronalazak je naznačen time, Što ima udubljenje formirano na spoljašnjoj strani komore, koje se pruža kontinualno uz pomenutu zaptivku, u to udubljenje se uliva jedan ulaz u pomenutu komoru, pri čemu komora ima veću dubinu u pomenutom udubljenju nego u svome centralnom delu. Pogodno je daje kao izlaz iz pomenute komore, namenjen izlazu ozona, predviđen jedan otvor u srednjem delu komora. Sa ovakvim rasporedom dovedem gasoviti kiseonik ili gas bogat kiseonikom najpre ispunjava pomenuto udubljenje, gde je obezbcđen najmanji otpor za difuziju gasa, a potom difunđira ka središnom delu komore. Pri ravnomernom protoku gasa, koji je protok usled lokacija ulaza i izlaza usmeren od središta komore ka njenom centru, kiseonik će prvo ispuniti komoru u blizini zaptivke, štiteći je od ozona koji se generiše u ćeliji.

Prema jednom preferiranom izvođenju ovog pronalaska generator ozona ima jedan prijemni podsklop za kompenzaciju pritiska, koji je spojen zajedno sa bar dve ploče dielektričnog materijala i jednom elektrodom između pomemitih ploča, a na koju elektrodu se dovodi visokofrekventna struja visokog napona, kao i sa dva zaptivena prostora za proizvodnju ozona na suprotnim stranama pomenutog podsklopa, pri čemu je respektivni zaptiveni prostor, na strani naspram ploče od dielektričnog materijala, omeđen jednom uzemljenom i hlađenom elektrodom, preko koje se gasoviti kiseonik ili gas bogat kiseonikom dovodi u prostor, a ozon se iz nje odvodi.

Ovakvim rasporedom đobijena je kompaktna konstrukcija sa minimalnim potrebnim prostorom, a koja ipak ima veliki kapacitet bez problema sa oštećenjem ili zaptivanjem na primer sa pođsldopom koji ima ploče od dielektričnog materijala i elektrodu na koju se dovodi visokofrekventna struja visokog napona, pošto je ovaj podsklop istovremeno pod delovanjem nadpritiska i udarnih pritisaka sa đveju suprotnih strana, respektivno, a svojim oblikom čak postiže da se ovi nađpritisci i udarni pritisci respektivno međusobno kompenzuju. tj. izjednačavaju. Kompenzacija pomenutih nađpritisaka i udarnih pritisaka, respektivno, koji mogu nastati za vreme rada uređaja daje stabilnost uređaju i time povišenu efikasnost konverzije.

Ovaj pronalazak ima prema jednom petom aspektu za cilj takođe stvaranje postupka za proizvodnju ozona koji se sastoji od operacija dovođenja kiseonika ili gasa bogatog kiseonikom u jednu prvu komoru i stavljanja jedne visokonaponske elektrode pod dejstvo visokofrekventne struje visokog napona, kako bi se postiglo električno pražnjenje u prvoj komori preko dielektrika na uzemljcnu elektrodu. Postupak je naznačen time, Što se promene pritiska u dovodu gasa kompenzuju preko pritiska gasa koji je prisiljen da deluje u istoj meri na suprotne strane jednog kompaktnog podsklopa koji sadrži pomenuti dielektrik. Pod kompaktnim se ovde pođrazumeva da su obuhvaćene komponente u podsklopu međusobno u čvrstoj mehaničkoj vezi bez ikakvih međuprostora, tako da time podsklop čini jedno nestišljivo telo.

Još detaljnije, prema jednom šestom aspektu ovog pronalaska, postupak za proizvodnju ozona obuhvata operacije sprovođenja gasovitog kiseonika ili gasa bogatog kiseonikom pod pritiskom iz jednog zajedničkog izvora u dve jednake zaptivene komore, koje su komore pregrađene međusobno jednim podsklopom, koji podsklop ima dva dielektrična elementa a između njih jednu visokonaponsku elektrodu, na koju se visokonaponsku elektrodu dovodi visokofrekventna struja visokog napona, Čime se prisutni kiseonik u komorama pretvara u ozon električnim pražnjenjem između pomenute visokonaponske elektrode i odvojenih uzemljenih elektroda, pri čemu svaka uzemljena elektroda respektivno omeđuje jednu komom, respektivno, na suprotnoj strani respektivnog dielektričnog elementa.

Krat ak opis crteža

Dalje pogodnosti i karakteristične osobine uređaja za proizvodnju ozona prema ovom pronalasku opisane su dole detaljno uz pozivanje na priložene crteže, na kojima

slika 1 prikazuje šematski izgled u perspektivi jednog prvog preferiranog načina izvođenja generatora ozona prema ovom pronalasku;

slika 2 prikazuje šematski izgled podužnog preseka generatora ozona prema slici 1;

slika 3 prikazuje šematski izgled u poprečnom preseku jednog drugog preferiranog načina izvođenja generatora ozona prema ovom pronalasku; i

slika 4 prikazuje šematski jedan deo generatora ozona prema slici 3, kako se vidi iz unutrašnjosti njegove komore.

Detaljan opis preferiranih izvođenja

Pozivajući se na slike 1 i 2 dat je šematski prikaz uređaja za proizvodnju ozona, generatora ozona ili ozonizatora u jednom prvom preferiranom načinu izvođenja.

Kako se vidi pre svega sa slike 2, zaptiveni prostor ili komora 1 za proizvodnju ozona u pomenutom uređaju za proizvodnju ozona omeđena je sa jedne strane jednom pločom 2 od dielektričnog materijala, prvenstveno keramike, stakla ili sličnog, a na suprotnoj strani jednom uzemljenom i hlađenom elektrodom 3 od aluminijuma, nerđajućeg Čelika ili sličnog, preferirajući aluniinijum zbog njegove dobre toplotne provodljivosti. Jedna elektroda 4 npr. od aluminijuma, bakra ili drugog električki provodljivog materijala na koju se dovodi visokofrekventna struja visokog napona, postavljena je na suprotnoj strani od ploče od dielektričnog materijala pomenutog zaptivenog prostora/komore 1. Ploča 2 od dielektričnog materijala i respektivne elektrode 3, 4 sve imaju pogodnu veličinu i oblik za svoju namenu. Pomenuti detalji prikazanog izvođenja su npr. oblik četvorougaonih skoro kvadratnih ploča, ali ploče, ili slično mogu biti takođe pravougaone, kružne, trostrane, petostrane, šestostrane itd.

Da bi se konstruisao generator ozona na jednostavan i ekonomičan način, a u skladu sa pronalaskom, imajući dvostruki efekat, na suprotnoj strani elektrode 4, na koju se elektrodu 4 dovodi visokofrekventna struja visokog napona, postavljena je jedna druga pločaTod dielektričnog materijala, kao što je prva ploča 2 od dielektričnog materijala. Elektroda 4, prvenstveno u obliku folije ili metalnog lista, na pogodan način je stegnuta između ploča 2, 2' od dielektričnog materijala, ili je npr. mrežasto naštampana na jednoj ili na obema pločama 2, 2' obrazujući tako jednu vrstu prevlake na njima, ali može takođe biti i drugačije pogodne konstrukcije, imajući, na primer, oblik ploče, kako je prikazano na crtežu na slikama 1 i 2. Potrebni priključci za spoj sa izvorom naizmenične struje nisu prikazani. Nezavisno od načina izvođenja elektrode 4, prema pronalasku se dobija jedan kompaktan podsklop koji zauzima malo prostora, jedan "paket", koji je sastavljen od elektrode 4 i đveju ploča 2. 2' od dielektričnog materijala, sa osobinom da se suprotstave, da apsorbuju dva spoljna pritiska koji deluju u suprotnim smerovima na njega, kao i da ove pritiske dovede do toga da kompenzuju, izjednače jedan drugog. Druga ploča 2' od dielektričnog materijala omeđuje, zajedno sa jednom drugom uzemljenom i hlađenom elektrodom 3' postavljenom sa drage strana pomenute druge ploče 2', jedan drugi zapttveni prostor 1' za proizvodnju ozona.

Svaka od uzemljenih i hlađenih elektroda 3, 3' sastoji se od jednog uzemljenog bloka, prvenstveno od nekog od gore pomenutih ma terijala, a ima i rashladni medij um ili kanale za provođenje (koji nisu prikazani) rashladnog međijuma kako bi obezbedio potrebno hlađenje istoga za vreme rada. U svakoj od uzemljcnih i hlađenih elektroda 3, 3', npr. u pomenutom metalnom bloku su oblikovana dalje sredstva za ulaz i izlaz, prvenstveno ulazni prolazi 5, 5' za dovod gasovitog kiseonika ilil gasa bogatog kiseonikom u respektivne zaptivene prostore 1, 1', kao i respektivni izlazni prolazi 6 i 6' za odvođenje ozona iz respektvinih prostora 1 i 1'. Ovi prolazi 5, 5' i 6, 6' respektivno, za gasoviti kiseonik ili gas bogat kiseonikom i za ozon su formirani u pomenutom metalnom bloku 3, 3' na takav način, da kada se metalni blokovi sklope sa ostalim komponentama generatora ozona, prolazi 5 i 5' se pružaju u suštini jedan nasuprot drugom, a prolazi 6, 6' takođe jedan nasuprot drugom, tj. pružaju se jedan prema drugom kao slika u ogledalu, pri čemu gasoviti kiseonik ili gas bogat kiseonikom utiče u zaprivene prostore 1, 1' generatora ozona na u suštini istome mestu u respektivnom prostoru, a isto tako izlazi iz respektivnog prostora na u suštini istome mestu.

Kod nekih od poznatih izvođenja generatora ozona kođ kojih se gasoviti kiseonik ili gas bogat kiseonikom uvode u zaptiveni prostor koji je lociran centralno unutar generatora ozona (videu* npr. gore pomenuti WO, Al 9701507), keramički materijal, koji je često korišćen kao dielektrični materijal, ima na primer težnju da puca usled povišenja pritiska koji se stvara između ploča od keramičkog materijala, potiskujući ploče upolje prema uzenujenim i hlađenim elektrodama (metalni blokovi), ili zaptivke zaptivenog prostora pucaju; lepljeni spojevi popuštaju itđ.

Izvođenje uređaja za proizvodnju ozona prema ovom pronalasku sa đvostnikim zaptivenim prostorima ili komorama 1, 1' koji se napajaju gasovitim kiseonikom ili gasom bogatim kiseonikom iz različitih smerova, otklanja rizik od oštećenja ploča 2, 2' od dielektričnog materijala usled razlika pritisaka koje nastaju od gasovitog kiseonika ili gasa bogatog kiseonikom pod pritiskom kao i od udarnih pritisaka, respektivno. Ovo je postignuto dovođenjem pritiska na ploče 2, 2' iz dva pravca jednovremeno kao i time što ploče zajedno sa sređišnom elektrodom 4 obrazuju sklop koji kompenzuje pritiske, tako da se pritisci dovedeni iz pomenutih različitih pravaca međusobno kompenzuju, izjednačuju čak i kada variraju na primer usled nastajanja udarnih pritisaka. Ploče2,2' od dielektričnog materijala i umetnuta elektroda 4 time dobijaju potreban oslonac od na primer jedne dalje komponente uključene u podsklop za kompenzaciju pritiska, koja komponenta doprinosi pomenutoj kompenzaciji pritiska. Ploče 2, 2<*>i između njih umetnuta elektroda 4 mogu takođe pružiti oslonac jedna drugoj, npr. time što su spojene prema gore rečenom sa prijemnim podsklopom za kompenzaciju pritiska a bez međuprostora između pomenutih komponenata, a pri čemu elektroda 4, kada ima oblik jedne ploče, može biti oblikovana kao čvrsta ploča kao na slikama 1 i 2, ili alternativno kao npr. manje ili više perforirana ploča. Kada se gasoviti kiseonik ili gas bogat kiseonikom uvede u prostore 1, 1', ploče 2, 2' su potisnute jedna ka drugoj. Pomenuto izvođenje uređaja za proizvodnju ozona omogućuje dovod gasovitog kiseonika ili gasa bogatog kiseonikom na nadpritisku bliskom 15 bar, što rezultira povećanom efikasnošću i većim prinosom. Prijemni podsklop za kompenzaciju pritiska takođe doprinosi da uređaj ima stabilniji rad sa poboljšanim efektom konverzije.

Respektivni zaptiveni prostor 1, 1' omeđen jednom pločom 2, 2' respektivno, od dielektričnog materijala ijednom uzemljenom i hlađenom elektrodom 3 i 3' respektivno, takođe je zaptiveno omeđen bar jednom kontinuiranom zaptivkom 7, koja se proteže između ploča 2 i 2' respektivno i elektroda 3 i 3' respektivno (videti sliku 2). Da bi se dobio optimalni efekat zaptivanja, zaptivka se prvenstveno sastoji ođ O-prstena 7 od elastičnog materijala srazmerno otpornog prema ozonu, npr. silikonske gume. Ploča 2 i 2' respektivno od dielektričnog materijala i uzemljena i hlađena elektroda 3 i 3' respektivno su u dodiru sa zaptivkom samo pod đejstvom pritiska i u izvesnoj su meri pokretljive jedne u odnosu na druge u podužnom pravcu. Pogodna rešenja za ovo su verovatno već poznata i zbog toga ovde neće biti dalje detaljnije opisivana ili prikazivana. Alternativno može zaptivka 7 da bude formirana ili postavljena na bilo kome delu 2, 3 i 2', 3' respektivno, koji omeđuju respektivni zaptiveni prostor 1,1'. Pogodno je da se sa spoljašnje strane respektivne zaptivke 7 postavi bar jedan prsten 10 od električno neprovodnog materijala, prvenstveno teflona ili materijala sličnog teflonu. koji je postavljen tako da spreči da se zaptivka pomora upolje usled đejstva pritiska u zaptivenom prostoru 1,1' kao j đa spreči nastajanje varnice između elektroda 3 i 3' respektivno i 4 duž njihovih ivica.

Kao što je vidljivo iz gornjeg, ploče 2, 2' funkcionišu kao dielektrik. Kada se elektroda 4 spoji sa izvorom naizmenične struje i elektrode 3, 3' sa uzemljenjem nastaje električno pražnjenje kroz ploče 2, 2'. Pogodan napon naizmenične struje je prvenstveno u intervalu 6.000-30.000 V, dok je učestanost naizmenične struje prvenstveno u intervalu 2-100 kliz. Kao rezultat pražnjenja jedan deo kiseonika u zaptivenim prostorima 1,1' pretvara se u ozon. Prinos može da dostigne oko 20 zapreminskih procenata ođ gasa koji protiče kroz prolaz 6 iz generatora ozona.

Gasoviti kiseonik ili gas bogat kiseonikom koji se dovodi u zaptivene prostore 1, 1' generatora ozona pod visokim pritiskom kroz prolaze 5, 5' može protkati kroz zaptivene prostore proizvoljno ka izlaznom prolazu 6 za ozon (videti crtkano i tačkasto prikazane strelice na slici 1) ili može biti usmeren zavojitim putanjama kroz prostore. Kanali (nisu prikazani) za gasoviti kiseonik ili gas bogat kiseonikom za ovu svrhu mogu biti obrazovani u respektivnim zaptivenim prostorima 1, 1', a svakome od njih se može dati željeni oblik za optimalno generisanje ozona. U izvođenju prikazanom na crtežima slika 1 i 2 sa dva zaptivena prostora 1, T, najpogodnije je da ovi kanali budu postavljeni tako da uglavnom pružaju jedni naspram drugih, tj. kao slike u ogledalu. Pritisak na ploče 2, 2' od dielektričnog materijala od dotoka gasovitog kiseonika iH gasa bogatog kiseonikom se time raspodeljuju na analogni način u oba zaptivena prostora 1, 1' i međusobno se suprotstavljaju.

Pogodna radna temperatura za rad ploča 2, 2' ođ dielektričnog materijala je oko 20 °C, mada su i više temperature dozvoljene. Međutim, oko 80% dovedene električne energije koja se pretvara u toplotu mora se odvesti hlađenjem, koje se najpogodnije vrši uzernljenih i hlađenih elektroda 3, 3', tj. metalnog bloka sa rashladnim medijem ili kanalima za rashkdni medij.

Sa gore opisanim zapnvenim prostorima 1, 1' za proizvodnju ozona, omeđenim pločama 2, 2' od dielektričnog materijala, uzemljenim i Hađenim elektrodama 3, 3' sa glatkim površinama, i takođe sa najmanje jednom kontinualnom zaptivkom 7, debljina pomenutih prostora može biti pre svega zavisna od debljine zaptivke oko prostora. Ako je, iz nekog razloga, poželjna veća zapremina pomenutih zaptivenih prostora 1, 1', to se lako može postići npr. izvođenjem respektivne uzemljene i hlađene elektrode 3, 3' sa uđubljenjem 8 na onoj njenoj strani koja omeđuje takav zaptiveni prostor. Tako je na crtežima na slikama 1 i 2 prikazanom preicriranom izvođenju uređaja za proizvodnju ozona prema pronalasku respektivni zaptiveni prostor 1, 1' obrazovan uglavnom ođ njega, a njegova veličina pomenutim uđubljenjem 8 je u toj meri đefinisana, da je glavni deo prostora omeđen uđubljenjem, a glavni deo veličine (debljine) prostora je đeflnisan dubinom udubljenja.

Da bi se optirnirala proizvodnja ozona potrebno je daje takozvani efekat korone, koji se ostvaruje električnim pražnjenjem između elektroda, što ravnomernije raspodeljen preko cele površine gde može doći do pražnjenja preko dielektrika i u prisustvu kiseonika. Radi toga je potrebno, sa druge strane, da je rastojanjc između pomenutog dielektrika i uzemjene elektrode svuda jednako.

Da bi se optirnirala proizvodnja ozona, ali i da bi se poboljšalo hlađenje, jedno izvođenje ovog pronalaska ima zato pomoćnu konstrukciju 9 za podslicanje efekta korone, koja je izumljena đa pođstiče pražnjenje između elektroda 3, 3' i 4 respektivno, a postavljena jc ili oblikovana na nacrtanom izvođenju na slikama 1 i 2 u obadva zaptivena prostora 1. 1' (videti pre svega sliku 2). U jednome izvođenju pomenula konstrukcija je uglavnom oblikovana kao mreža 9. Da bi se ostvarilo željeno jednako rastojanjc, mreža 9, koja je prvenstveno od nerđajućeg čelika, sastoji se od jednog posebnog dela stavljenog u respektivni zaptiveni prostor 1, I' u blizini uzemljene i hlađene elektrode 3, 3', tj. na prikazanom izvođenju u njegovom udubljenju 8. alternativno jc moguće da se mreža formira direktno na površini (tj. na dnu udubljenja 8) na respektivnoj uzemljenoj i hlađenoj elektrodi 3, 3', koja gleda i omeđuje zaptiveni prostor 1 i 1' respektivno. Mreža može biti izrađena npr. utiskivanjem, obradom struganjem, nagrizanjem ili urezivanjem pomoću lasera u pomenutoj površini. Izvođenje kod koga je ova konstrukcija formirana u samoj površini uzemljene elektrode je jeđnoatavnije konstrukcije i sa manje đelova u generatoru ozona, kada se uporedi sa izvođenjem sa posebnom konstrukcijom 9.

Gore opisani uređaj za proizvodnju ozona može biti, ako se to želi radi daljeg poboljšanja proizvodnje ozona, priključen uz još jedan ili više drugih uređaja iste vrste, sve do uređaja sa višestrukim kolonama takvih pojedinačnih uređaja. Radi olakšavanja takvog povezivanja, kao i radi omogućavanja jednog alternativnog izvođenja prema pronalasku, moguće je sa izvesnim modifikacijama izvođenja prikazanog na slikama 1 i 2 npr. formirati jednu ili više uzcmljenih i hlađenih elektroda 3, 3' sa udubljenjima 8 na njihovim đvema suprotnim stranama i sa odgovarajućim gore opisanim rasporedom ploča 2, 2' od dielektričnog materijala kao i elektroda 4 za vezu sa izvorom naizmenične struje, na obema stranama pomenutih uzemljeniii i hlađenih elektroda. Kada je potrebno ili poželjno, jedna dalja ploča ođ dielektričnog materijala se tako može staviti na sirani uzemljene i hlađene elektrode 3 ili, u izvođenju prikazanom na slikama 1 i 2, na njenoj drugoj strani ili strani uzemljcnih i hlađenih elektroda 3, 3' koja je suprotno od strane ili strana koje omeđuju zaptiveni prostor ili prostore 1, 1', tako da se time omeđuje jedan dalji zaptiveni prostor između respektivne dalje ploče i uzemljene i hlađene elektrode ili elektroda, a takođe se može staviti druga elektroda, na koju se dovodi visokofrekventna struja visokog napona, na drugoj strani od pomenutih respektivnih daljih ploča od dielektričnog materijala kao pomenuti dalji zaptiveni prostor ili prostori.

Za ploču 2 ođ dielektričnog materijala kao i za elektrodu 4 mogu biti potrebni oslonci ako se ne vrši dalje proširenje.

Pored toga, treba napomenuti da je posleđnjc pomenuto dalje izvođenje uređaja prema pronalasku za proizvodnju ozona naravno moguće i bez pomenutih udubljenja na obema stranama jedne ili više uzemljcnih i hlađenih elektroda.

Na slikama 3 i 4 prikazano je jedno drugo preferirano izvođenje pronalaska, a koje drugo izvođenje u mnogo čemu podseća na prvo izvođenje prikazano na slikama 1 i 2. Zbog toga su referentne oznake koje se koriste na slikama 3 i 4 jednake sa onima korišćenim na slikama 1 i 2, gđe se radi o istim ili odgovarajućim delovima.

Tako je na slici 3 prikazan generator ozona sa visokonaponskom elektrodom 4 na koju se dovodi visokfrekventna struja visokog napona. Ova viskonaponska elektroda je postavljena između prvog i drugog dielektričnog elementa 2 i 2' respektivno, a koji su dielektrični elementi 2, 2' najpogodnije montirani neposredno na pomenutoj visokonaponskoj elektrodi 4 na njenim suprotnim stranama. Na slici 3 dielektrični elementi 2 i 2' respektivno su prikazani na rastojanju od visokonaponske elektrode 4 samo iz razloga da se jasno prikaže položaj visokonaponske elektrode 4. Prvi dielektrični elemenat 2 omeđuje, svojom stranom suprotnom ođ visokonaponske elektrode 4, komoru 1 koja je prilagođena za proizvodnju ozona iz gasovirog kiseonika ili gasa bogatog kiseonikom. Prva uzcmljena elektroda 3 omeđuje prvu komoru 1 na strani komore koja je suprotna od prvog dielektričnog elementa 2. Slično tome, drugi dielektrični elemenat 2' omeđuje svojom stranom suprotnom ođ visokonaponske elektrode 4 jednu drugu komoru V, koja je druga komora 1' jednaka sa prvom komorom 1. Jedna druga uzemljena elektroda 3' omeđuje pomenutu drugu komoru 1' na strani pomenute komore 1' koja je suprotna od pomenutog drugog dielektričnog elementa 2'. U uzemljenim elektrodama 3 i 3' respektivno nalaze se ulazni prolazi 5 i 5' respektivno, koji su rilagođeni za povezivanje sa zajeđmckim izvorom gasovitog kiseonika ili gasa bogatog kiseonikom. Dalje su u uzernljeium elektrodama 3 i 3' respektivno postavljeni izlazni prolazi 6 i 6' respektivno, koji su izlazni prolazi prilagođeni za izlaz ozona. Svaka od komora 1 i 1' respektivno je između dielektričnog elementa 2 i 2' respeletivno i uzemljene elektrode 3 i 3' respektivno zaptivena jednom kontinualno položenom zaptivkom 7 i7respektivno. Za svaku zaptivku 7, 7' predviđeno je zaptivno udubljenje 11 i 11' respektivno u svakoj od uzemljenili elektroda 3 i 3' respektivno. Dalje je postavljen jedan potporni prsten 10 između pomenutih uzemljcnih elektroda 3, 3' a izvan pomenutih zaptivki 7, 7', a za taj potporni prsten 10 uzemljena elektroda 3, 3' respektivno ima po jedno spoljno udubljenje 12 i 12' respektivno.

Pomenuto drugo izvođenje prikazano na slikama 3 i 4 razlikuje se u par aspekata ođ prvog izvođenja prikazanog na slikama 1 i 2. Na primer, drugo izvođenje je naznačeno time, što su unutarnja udubljenja 13 i 13' respektivno postavljena u respektivnoj uzemljenoj elektrodi 3, 3', tako da se kontinualno protežu neposredno uz unutarnju stranu odgovarajućeg zaptivnog udubljenja U, U'. Ova unutarnja udubljenja 13 i 13', respektivno, su locirana tako unutar respektivne komore 1, l\ definisući u odgovarajućoj komori jedan periferni deo koji ima veću dubinu od odgovarajućeg centralnog đela komore. Kako je jasno vidljivo sa slika 3 i 4 ulazni prolazi 5 i 5' respektivno se utivaju u respektivne komore 1, 1' i to u ova unutarnja udubljenja 13 i 13' respektivno. Pri ovakvom rasporedu gas, prvenstveno gasoviti kiseonik, koji se dovodi u komore 1, 1' ulazi prvo i ispunjava pomenuta unutarnja udubljenja 13 i 13' respektivno, postoje otpor proricanju manji u relativno dubljim udubljenjima 13, 13' nego što je unutra u relativno plićim centralnim defovima odgovarajuće komore 1, 1'. Pošto gas neće teći odmah ka unutrašnjosti prema respektivnom izlaznom prolazu 6, 6' postavljenom u centru respektivne komore 1, 1', već manje ili više sa celokupne periferije komora, postiže se ravnomema raspodela pritiska po komori. Pored toga, sveži gas će stalno biti dovođen u respektivna udubljenja 13, 13<*>i tako obrazovati barijeru između respektivne zaptivke 7, 7' i ozona koji se generiše u respektivnoj komori 1, 1', đok ozon teži da struji ka respektivnom izlaznom prolazu 6,6'komore. Ovaj efekat barijere je naročito pogodan, pošto bi inače visoka reaktivnost ozona značila rizik za pucanje zaptivki 7, 7'. Tako raspored sa unutarnjim udubljenjima koja se pružaju u blizini zaptivke, sa ulaznim prolazima koji se ulivaju u pomenuta udubljenja i sa izlaznim prolazom koji je u centru komore, garantuje povećanu otpornost i vek trajanja proizvoda.

Druga odlika koja naznačuje izvođenje prikazano na slikama 3 i 4 je kružni oblik, koji se vidi na slici 4. Na ovoj slici uzemljena elektroda 3 prikazana je sa strane koja je okrenuta ka komori 1. Jasno se vidi gde se ulivaju ulazni prolaz 5 i izlazni prolaz 6, kao i da razna udubljenja 11, 12, 13 uzemljene elektrode 3 obrazuju više koncentričnih krugova na periferiji uzemljene elektrode. Kružni oblik je pogodan zato što dovedeni gas, koji prvo ispunjava unutarnje udubljenje 13, posle toga ima jednako velika rastojanja za proricanje do izlaznog prolaza 6, što dalje rezultira ravnomernom raspodelom pritiska u komori 1. Nepostojanje uglova usled kružnog oblika je takođe povoljno kod visokog pritiska gasa.

Udubljenja 13, 13' koja su prilagođena đa zaštite zaptivke 7, 7' od ozona mogu se, naravno, reaiizovati i kod generatora ozona sa oblikom različitim od kružnog, na primer kao onaj koji je prikazan na slici 1.

Saglasno sa izvođenjem prikazanim na slikama 1 i 2, uzemljene elektrode 3. 3' mogu biti opremljene pomoćnim konstrukcijama za pođsticanje efekta korone, na primer mreŽastim oblicima postavljenim u površinama uzemljenih elektroda 3, 3' okrenutim ka respektivnoj komori 1, P. Isto tako i druge odlike ranije prodiskutovane u vezi sa prvim izvođenjem mogu se primeniti i kod drugog izvođenja. Ovo se odnosi na primer na konstrukciju visokonaponske elektrode 4 i dielektričnog elementa 2, 2', hlađenja uzemljenih elektroda 3, 3', a takođe i na izvođenje sa dvostranim uzemljenim elektrodama 3, 3', koje su postavljene tako da formiraju i omeđuju dalje gasne komore.

Izvođenje pronalaska sa slike 3 je, kao i ono sa slike 2, je zamišljeno da smanji naprezanja dielektričnih elemenata 2, naprezanja koja prvenstveno potiču ođ varijacija u pritisku gasa u sistemu napajanja gasom koji spojen sa generatorom da dovodi gasoviti kiseonik ili gas bogat kiseonikom do ulaznih prolaza 5, 5'. Rešenje je bazirano najednom ođ osnovnih principa fizike, naime da se takva naprezanja mogu smanjiti ili otklonili konstrukcijom koja omogućuje kompenzaciju pritisaka. Prema izvođenjima prikazanim na slikama ova kompenzacija pritisaka je ostvarena dopuštajući da gasoviti kiseonik ili gas bogat kiseonikom pod pritiskom bude vođen od zajedničkog izvora u dve jednake zaptivene komore 1, 1', a ove su komore između sebe omeđene jednim podsklopom koji se sastoji od dva đielektrična elementa 2, 2' sa jednom visokonaponskom elektrodom 4 između njih. Promene pritiska koje potiču ođ sistema dovođenja gasa će tako proizvesti jednake promene pritiska u dvema naspramnim komorama 1, V, usled čega ne nastaje rezultantna sila koja bi đelovala na podsklop postavljen između komora.

Usled toga što su naspramne komore postavljene sa svojim respeMvnim ulaznim prolazima 5, 5' i izlaznim prolazima 6, 6' na suprotnim stranama pomenutog podsklopa, takođe je dobijen generator ozona koji je relativno neosetljiv na visoki pritisak u dovodu.

Radi pogodnog spajanja generatora ozona sa sistemom za dovođenje gasa, ulazni prolazi 5, 5' su prvenstveno postavljeni na istoj strani, kako sc vidi na slici 3. Jedan veći sistem generatora ozona se lako može formirau od kolone generatora ozona prema drugom izvođenju pronalaska montiranih u bateriji, pošto su i ulazni prolazi i izlazni prolazi pristupačni sa strane uzemljenih elektroda 3, 3'.

Kod jednog dtemativnog izvođenja, koje nije prikazano na slikama, generator ozona ima jedan podsklop sa pivom i drugom stranom, koji je bar deJirnično perforiran i tako je propustljiv za gas sa pomenute prve strane na drugu pomenutu stranu. Podsklop ima jednu visokonaponsku elektrodu, koja je presvučena đielektričnim materijalom. Pogodno je da podsklop ima i mrežastu konstrukciju sa visokonaponskom elektrodom presvučenom đielektričnim materijalom. U generatoru ozona podsklop je postavljen u jednoj komori, koja je komora var delimično omeđena jednom uzemljenom elektrodom. Dielektrični materijal pregrađuje visokonaponsku elektrodu od komore, ali usled propustljivosti podsklopa za gas varijacije pritiska gasa koje se javljaju u pomenutoj komori mogu se prenositi na obe strane pomenutog podsklopa, tako da ne nastaje nikakva rezultantna sila ne deluje na stranice podsklopa. Komora može biti opremljena sa dve naspramne uzemljene elektrode, dok je podsklop postavljen u komori između pomenutih uzemljenih elektroda. Komora ima jedan ulazni prolaz za gas, prvenstveno gasoviti kiseonik ili gas bogat kiseonikom, kao i jedan izlazni prolaz, prvenstveno za gas koji nosi ozon. Kod jednog izvođenja mogu se postaviti dva ulazna prolaza u komoru, po jedan na svakoj strani pomenutog podsklopa, kao i dva izlazna prolaza na svakoj strani pomenutog podsklopa.

Kod jednog daljeg izvođenja pronalaska, koje ima jednu komoru za konverziju gasovitog kiseonika ili gasa bogatog kiseonikom u ozon, omeđujuće površine komore sa sastoje umesto ploča od koncentričnih cevi sa zajedničkom osom, tako da je komora takođe cevastog oblika.Unutarnja cevasta omeđujuća površina komore ima prvi ccvasti dielektrični materijal, u skladu sa znanjima prethodnog stanja tehnike. Jedna visokonaponska elektroda je postavljena uz prvi dielektrični elemenat na suprotnoj strani pomenute komore, tj. postavljena je na unutarnjoj strani dielektrične cevi.

U pivoj varijanti ovog izvođenja visokonaponska elektroda zahvata, na strani suprotnoj ođ prve dielektrične cevi, u jedan drugi cevasti dielektrični elemenat. Ovaj drugi cevasti dielektrični elemenat opet omeđuje svojom unutarnjom stranom jednu dingu komoru. Respektivna komora je, na strani suprotnoj od respektivne omeđujuće dielektrične cevi, omeđena jednom uzemljenom metalnom cevi. Osim toga, generator ozona je opremljen ulaznim prolazom u respektivnu komoru, a ulazni prolazi su postavljeni tako da se spoje sa zajedničkim sistemom za dovod gasovitog kiseonika ili gasa bogatog kiseonikom u respektivnu komoru. Tako generator ozona ima snop koncentričnih cevi, u kojima dva dielektrična elementa i elektroda između njih obrazuju jedan podsklop. Sa opisanim rasporedom elemenata, varijacije pritiska koje potiču ođ sistema za dovod gasa spojenog sa generatorom ozona delovaće na pomenuti podsklop i sa unutarnje i sa spoljaŠnje strane.

U jednoj drugoj varijanti cevastog izvođenja cevasti podsklop se sastoji ođ visokonaponske elektrode propustljive za gas, koja je presvučena đielektričnim materijalom, pri čemu podsklop prvenstveno obrazuje jednu cevastu mrežnu konstrukciju sa spoljašnjom i unutrašnjom stranom. Podsklop je postavljen u cevastoj komori, a propustljivost mrežaste konstrukcije obezbeđuje đa stvorene promene pritiska na jednoj strani podsklopa stvaraju odgovarajuće promene pritiska i na njegovoj suprotnoj strani.

Kod cevastog izvođenja pronalaska pomenuti podsklop je, na svakome kraju generatora ozona, na najpogodniji način zaptiven prema uzemljenim metalnim cevirna umetnutim O-prstenovima. Na svakome kraju respektivne uzemljene metalne cevi kod najpogodnijeg načina je obrazovano udubljenje, koje se proteže unutar komore uz O-prsten predviđen da zaptiva komoru prema naspramnom elementu dielektrične cevi. U ovo udubljenje, koje predstavlja jedan produbljeni deo komore, se kod najpogodnijeg rešenja uliva ulazni prolaz, dok se pomenuti izlazni prolaz odvaja kod najpogodnijeg načina centralno na metalnoj uzemljenoj cevi. Ovakav raspored primorava uvedeni gasoviti kiseonik ili gas bogat kiseonikom da prvo ispuni pomenuto udubljenje, zaštićujući time susedni O-prsten od ozona koji se generiše u komori.

Za stručnjake u ovoj oblasti je očigledno iz gore rečenog da se uređaj prema ovom pronalasku može modifikovati i menjati u okvirima sleđećih patentnih zahteva bez napuštanja ideje i cilja pronalaska. Tako izvođenja raznih sastavnih detalja u uređaju mogu biti različita od onoga što je prikazano na crtežima i gore opisano. Izbor materijala takođe može biti različit od gore predloženog. Pomenuti radni parametri mogu takođe da variraju u zavisnosti od primene i željenog efekta.

Claims (15)

1. Ravni pločasti .generator ozona koji ima jednu visokonaponsku elektrodu (4), postavljenu srctlišno između đveju jednakih korona komora (L 1'). pri čemu je svaka komora (I. 1') na jednoj strani omeđena prema pomenutoj visokonaponskoj elektrodi jednim dielektrikom (2. 2') i na suprotnoj strani ođ pomenutog dielektrika jednom drugom elektrodom (3, 3'),.naznač*en time. što je svaka od pomenutih drugih elektroda (3, 3-') uzemljena elektroda, i sastavljena od metalnog bloka koji jesuštf nski pjjosnate površine koja posebno omeđuje jednu ođ pomenutih komora (1. 1')' prema površini naspramnog dielektrika( 2, T),pri čem« je visokonaponska elektroda ("4) postavljena u direktni konUik sa điclekU'ieima (2.2') lurinirajući n suštini pljosnati paket i neprekidni zaptivni element (7,7') sastavljen od O-prstena je dat u svakoj komori (i, I') postavljenoj između naspramnib površina đieleklviku (2.2') i uzemljene elektrode (3,3"'), gđc se paket drži na meslu pomeruitim uzemljenim elektrodama (3, 3<1>) koje vrši; pritisak na pornemitiut /aptivnim elementima (7. 7'}.

2. Ravni pločasti generator ozona prema 7&. nc\ u l. naznačen time. što je ulazni prolaz (5, 5') za gas i izlazni prolaz (& 6r) %a gas prema omeđenoj komori (l. )') obra/ovan u svakom metalnom bloku, i pri čemu je udubljenje (! 3. 13') obrazovano na šušti irski pjjo.snatoj površini svake uzemljene elektrode (3. 3') na perifernom delu svake posebne konture {1, l'l. neprekidno se produžujući prema suseđnum pomenutom zaptivnoin elementu (7, 7'), u či jem se udubljen ju (13, 13') pojavljuje pomenuti ulazni prolaz (5.5') mnavedenu komoru (1. l').pri čemu komore (1, Y\ pokazuju veću dubinu u navedenom udlubljenjti (13, 13') nego u svom centralnom delu. li Ravni pločasti generator ozona prema zahlcvu 1, naznačen time. •Stoje prolaz za rashladni fluid za hlađenje uzemljene elektrode (3.

3') obrazovan u svakom metalnom bloku.

4. Ravni pločasti generator ozona prema zahtevu 1, naznačen time, stoje prsten (10) od električnog izolacionog materijala postavljen sa spoljašnje strane svakog posebnog zaptivnog elementa (7, 7') kao zaštita od preskoka varnice na spoljnoj strani svake posebne komore (1, 1').

5. Ravni pločasti generator ozona prema zahtevu 1, naznačen time. što se navedeni zaptivni element (7, 7') produžuje u prstenasti oblik između svakog posebnog dielektrika (2, 2') i uzemljene elektrode (3. 3'), pri Čemu ograničava pomenutu svaku posebnu komoru (1, 1') u oblik kružnih diskova.

6. Ravni pločasti generator ozona prema zahtevu 2, naznačen time, što se za svaku posebnu komoru (1, 1') navedeni izlazni prolaz (6. 6') pojavljuje središno u komori (1, 1').

7. Ravni pločasti generator ozona prema zahtevu 2, naznačen time, što se navedeno udubljenje (13, 13') produžuje u koncentrični prsten unutar pomenutog zaptivnog elementa (7, 7').

8. Ravni pločasti generator ozona prema zahtevu 1, naznačenlime, sto je visokonaponska elektroda (4) obrazovana ili postavljena kao metalna prevlaka najednom ili oba dieleklrčna elementa (2, 2').

9. Ravni pločasti generator ozona prema zahtevu 1, naznačen time, što je visokonaponska elektroda (4) sastavljena od metalne folije ili metalne ploče.

10. Ravni pločasti generator ozona prema zahtevu 1, naznačen time, što je svaka posebna zaptivena komora (1, 1') delimično obrazovana od jednog profilisanog udubljenja (8) u svakoj posebnoj uzemljenoj elektrodi (3, 3').

11. Ravni pločasti generator ozona prema zahtevu 1, naznačen time, što su unutar svake posebne zaptivene komore (1, 1') obrazovani usmeravajući kanali za gasoviti kiseonik ili gas bogat kiseonikom i za ozon, koji su izrađeni tako da vode protok gasa unapred određenim pravcima u pomenutoj komori (1, 1').

12. Ravni pločasti generator ozona prema zahtevu 1, naznačen time, što ima konstrukciju (9) postavljenu ili obrazovanu u svakoj posebnoj zaptivenoj komori (1, 1'), takvu konstrukciju koja je obrazovana da podstiče pojavu efekta korone pri pražnjenju između visokonaponske elektrode (4), preko dielektrika (2, 2'), ka uzemljenoj elektrodi (3, 3') u svakoj posebnoj komori (1, 1').

13. Ravni pločasti generator ozona prema zahtevu 12, naznačen time, Što je pomenuta konstrukcija (9) obrazovana uglavnom kao mreža.

14. Ravni pločasti generator ozona prema zahtevu 12 ili 13, naznačen time, što je konstrukcija (9) sastavljena od jednog posebnog dela postavljenog u svakoj posebnoj zaptivenoj komori (1, 1').

15. Ravni pločasti generator ozona prema zahtevu 12 ili 13, naznačen time, što je konstrukcija (9) u svakoj posebnoj zaptivenoj komori (1, 1') šablon izrađen u svakoj posebnoj uzemljenoj elektrodi (3, 3').