RS49930B - Postupak i uređaj za polaganje podzemnog cevovoda od sintetičke materije - Google Patents

Abstract

Postupak za polaganje podzemnog cevovoda od sinteticke materije, prema kome se prvo izbuši podzemni kanal pa se tada cevovod uvede u podzemni kanal, pri čemu se cevovod koji se sastoji od otvrdnjavajuće sintetičke materije izrađuje jednovremeno sa unošenjem u podzemni kanal, pri čemu se pripremljena sintetička masa unutar podzemnog kanala uz stalno napredovanje formira kao cevna sekcija i ostavlja da se otvrdne, naznačen time, što se prvo izbuši podzemni kanal pa se tada cevovod uvede u završeni podzemni kanal i što se unutar podzemnog kanala oblikuje cevna sekcija uz ostavljanje jednog prstenastog međuprostora prema zidu podzemnog kanala za potonje punjenje tečnošću za oslanjanje.

Description

Oblast tehnike

Pronalazak se odnosi na postupak za polaganje podzemnog cevovoda od sintetičke materije, prema kome se prvo izbuši podzemni kanal pa se tada u podzemni kanal unese cevovod, kao i na uređaj za izvođenje ovog postupka.

Stanje tehnike

Za izradu kanala za podzemno polaganje cevovoda poznati su već razni postupci za bušenje, takozvani postupci za horizontalno bušenje, kod kojih se najčešće primenjuje ispiranje bušotine i jedna glava za bušenje koja je vođena po pravcu, a što omogućuje bušenje sa dovoljnom tačnošću odgovarajućih kanala u tlu duž trase voda koja je određena planom polaganja. Ovi postupci su se u potpunosti dokazali, pošto omogućuju polaganje napojnih i odvodnih vodova ispod površine tla uz minimum potrebnih radova na kopanju. Samo polaganje cevovoda tada se vrši uvlačenjem u podzemni kanal jedne cevne sekcije sastavljene od pojedinih delova cevi u veličini koja odgovara postupku uvlačenja, što je srazmerno skupo i zahteva mnogo vremena, a potrebne su za manipulaciju velike površine i veliki iskopi. Osim toga, prstenasti razmak između spoljne površine cevne sekcije i unutrašnje površine podzemnog kanala mora da bude odabran dovoljno veliki u zavisnosti od tehnologije spajanja pojedinih delova cevi, kao i unapred određenih dužina polaganja sa odgovarajućim silama trenja, tako da se prečnik podzemnog kanala mora dimenzionisati dvostruko veći od spoljašnjeg prečnika cevne sekcije. To opet izaziva povećano opterećenje u pogledu skidanja tla i odvoženja materijala, količine isplake bušotine i potpornika kanala, kao i logističkih zahteva i zahteva u odnosu na tehniku deponovanja i si. Pored toga, sledi i to da sastavi na spojevima delova cevi uvek znače i povećan rizik od korozije i nastajanja kvarova.

Opis pronalaska

Iz toga proizilazi zadatak pronalaska da stvori postupak napred opisane vrste, koji omogućuje racionalno polaganje podzemnih cevovoda, u velikoj meri isključuje mesta kvarova na sastavima spojeva i osim toga pomaže da se minimiziraju i varijabilno formiraju manipulacione jame i površine, da se izbegnu šine za uvlačenje cevi, da se smanje potrebni transportni radovi i skladišne aktivnosti i da se smanji na najmanju meru potreba za dodatnim površinama za deponovanje iznetog materijala i isplake bušotine, kao i potrebne količine tečnosti za oslanjanje i si. Pored toga, treba stvoriti i svrsishodan uređaj za jednostavno izvođenje postupka.

Pronalazak rešava ovaj zadatak tako, da se cevovod koji se sastoji od otvrdnjavajuće sintetičke materije izrađuje jednovremeno sa unošenjem u podzemni kanal, pri čemu se pripremljena sintetička masa unutar podzemnog kanala uz stalno napredovanje formira kao cevna sekcija i ostavlja da se otvrdne. Tako se direktno u samom podzemnom kanalu stvara cevna sekcija i dobija se bez ikakvog postupka uvlačenja neprekidni cevovod bez sastava na cevi. Za to je samo potrebno pripremiti otrdnjavajuću sintetičku masu za izradu cevi, na primer kod primene sintetičke smole mešanjem pojedinih komponenata, kao epoksidna vinilester smola, sredstvo za pojačanje, M.E.K.-peroksid kao katalizator i kobalt oktoat i dimetilanilin kao sredstvo za ubrzavanje procesa, pa je tada istisnuti odnosno oblikovati kao cevnu sekciju unutar podzemnog kanala i ostaviti da otvrdne. Sudovi predviđeni za prijem komponenata mogu se postaviti na pogodnom mestu i komponente se otuda mogu bez teškoća dopremati savitljivim crevima pod pritiskom do određenog mesta za preradu, tako da su troškovi kao i potreban prostor minimalni. Cevna sekcija koja se obrazuje unutar podzemnog kanala uopšte nema mesta na kojima bi bili mogući kvarovi uslovljeni sastavima cevi, a prečnik podzemnog kanala mora biti samo vrlo malo veći od spoljnog prečnika cevne sekcije.

Svrsishodno je da se sintetička masa tokom napredujućeg oblikovanja cevne sekcije unutar podzemnog kanala priprema mešanjem pojedinačnih komponenata koje se dovode odvojeno jedna od druge, tako da ne postoji opasnost prevremenog početka otvrđnjavanja sintetičke mase, a takođe se izbegava potreba za dodatnim prostorom za spoljni smeštaj postrojenja za pripremu.

Da bi se ovaj postupak polaganja mogao racionalno sprovesti, predviđen je jedan reaktor koji se provlači kroz podzemni kanal, a sastoji se napred od jednog bubnja reaktora i natrag od cilindra za kalibrisanje sa dvostrukim omotačem, pri čemu su bubanj reaktora i cilindar za kalibrisanje postavljeni međusobno koaksijalno tako da se mogu obrtati jedan u odnosu na drugog, a u prostor reaktora u bubnju reaktora uvedeni su dovodni vodovi za dovođenje komponenata i prostor reaktora je povezan preko prstena sa brizgaljkama sa prostorom za kalibrisanje, obrazovanim dvostrukim omotačem cilindra za kalibrisanje. Reaktor se kod polaganja cevovoda provlači kroz prethodno pripremljeni podzemni kanal, kod čega se primenjuju uređaji tehnike horizontalnog bušenja, kao šipke za bušenje, glava za razvrtanje i si. Tokom provlačenja se preko pogodnih dovodnih vodova komponente za pripremu sintetičke mase uvode u prostor reaktora u prednjem bubnju reaktora, gde se one mešaju radi dobijanja otvrdnjavajuće sintetičke mase, koja tada prodire kroz prsten sa brizgaljkama u prostor za kalibrisanje cilindra za kalibrisanje. Ovde u prostoru za kalibrisanje se sintetička masa oblikuje u cevnu sekciju uz stalno kretanje napred, koja u meri provlačenja reaktora izlazi natrag iz cilindra za kalibrisanje i otvrdnjava unutar podzemnog kanala formirajući cevovod. Usled slobode relativnog obrtanja bubnja reaktora u odnosu na cilindar za kalibrisanje, cilindar za kalibrisanje ostaje obrtno nepokretan unutar podzemnog kanala i pored obrtanja bubnja reaktora, tako da ne dolazi ni do kakvog uvrtanja oblikovane cevne sekcije.

Da bi se poboljšala priprema sintetičke mase i postiglo intenzivno mešanje dovedenih komponenata sintetičke mase, bubanj reaktora koji se obrće tokom provlačenja reaktora kroz podzemni kanal ima u prostoru reaktora postavljene alate za mešanje.

Kada bubanj reaktora ima radijalno upolje usmerene klizače za vođenje ili jedan prsten za vođenje, kod provlačenja reaktora kroz podzemni kanal postiže se centrirano vođenje bubnja reaktora i priključenog cilindra za kalibrisanje, tako da se formirana cevna sekcija polaže unutar podzemnog kanala uz obrazovanje jednog što je moguće pravilnijeg prstenastog zazora prema zidu kanala, a taj prstenasti zazor se može ispunjavati tečnošću za isplaku ili tečnošću za oslanjanje.

Prema jednom daljem izvođenju pronalaska reaktoru pripada jedan završni komad koji se rastavljivo postavlja na cilindar za kalibrisanje. Ovaj završni komad, koji zatvara prostor za kalibrisanje i ima jednu napravu za odzračenje, može se ankerisati u ulaznom delu podzemnog kanala tako da se ne može obrtati. Završni komad olakšava početak oblikovanja cevne sekcije, pošto u početku zatvara prostor za kalibrisanje, a kod uvlačenja reaktora u podzemni kanal može biti ankerisan na početku kanala na potrebnoj visini i tako da se ne može obrtati. Sada se može punjenjem prostora reaktora sintetičkim komponentama pripremiti sintetička masa i povećanjem pritiska punjenja presovati u prostor za kalibrisanje, sve dok izlaženje sintetičke mase iz naprave za odzračenje ne pokaže da je prostor za kalibrisanje potpuno ispunjen sintetičkom masom. Sada se može rastaviti spoj završnog komada sa reaktorom i reaktor provlačiti kroz podzemni kanal, pri čemu se uz stalno napredovanje formira cevna sekcija, koja je svojim početkom uglavljena u završni komad i tako preko završnog komada ostaje ankerisana da se ne može obrtati, što pouzdano obezbeđuje cevnu sekciju od uvrtanja. Osim toga, preko položaja završnog komada može se geodetski tačno podesiti projektom zahtevana visinska kota cevne sekcije odnosno cevovoda.

Da bi se moglo uticati na oblikovanje cevne sekcije odnosno na operaciju otvrdnjavanja, dvostruki omotač cilindra za kalibrisanje se može grejati, tako da se preko dvostrukog omotača može termički tretirati sintetička masa koja se oblikuje u cevnu sekciju. Pri tome može biti dvostruki omotač iznutra i/ili spolja po celoj dužini ili samo na pojedinim delovima opremljen pogodnim uređajima za grejanje.

Kod toga je važno da se spreči prenos toplote sa cilindra za kalibrisanje na bubanj reaktora odgovarajućim merama termičke izolacije.

Kratak opis crteža

Na crtežu je čisto šematski prikazan predmet pronalaska, i to na

SLI uređaj prema pronalasku za polaganje podzemnog cevovoda u šemi

postrojenja,

51.2 reaktor uređaja prema pronalasku u aksijalnom preseku sa većom razmerom i 51.3 deo reaktora u polaznom položaju pri početku polaganja cevovoda takođe u aksijalnom preseku.

Način izvođenja pronalaska

Da bi se na racionalan način mogao položiti podzemni cevovod 1, pivo se duž trase voda izbuši jedan podzemni kanal 2, koji se buši na primer u zemljištu G od polazne jame A do ciljne jame B postupkom vođenog horizontalnog bušenja sa ispiranjem ili postupkom horizontalnog bušenja sa podrškom ispiranja. Po završetku podzemnog kanala uvodi se cevovod 1 u podzemni kanal 2, u kom cilju se cevovod koji se sastoji od otvrdnjavajuće sintetičke mase izrađuje jednovremeno sa uvođenjem u podzemni kanal, pri čemu se pripremljena sintetička masa oblikuje unutar podzemnog kanala uz pomeranje unapred kao cevna sekcija 3 i pušta se da otvrdne.

Za to je predviđen jedan reaktor 4, koji se pomoću postojećih uređaja za bušenje pri izradi podzemnog kanala, na primer šipke C za bušenje i glave K za razvrtanje, provlači od polazne jame A kroz podzemni kanal 2 do ciljne jame B. Ovaj reaktor 4 sastoji se od prednjeg bubnja 5 reaktora i zadnjeg cilindra 6 za kalibrisanje, pri čemu su bubanj 5 reaktora i cilindar 6 za kalibrisanje postavljeni koaksijalno, tako da su relativno međusobno okretljivi preko prstenastog ležaja 7, ali su u smeru vuče međusobno povezani, tako da se kod provlačenja reaktora 5 kroz podzemni kanal 2 usled obrtanja šipke za bušenje obrće ne samo glava K za razvrtanje, već sa njom i bubanj 3 reaktora, ali ne i cilindar 6 za kalibrisanje.

Bubanj 5 reaktora ima prostor 51 reaktora u koji ulaze dovodni vodovi 8 za dopremu komponenata sintetičke mase, a opremljen je alatima 9 za mešanje koji štrČe unutar prostora reaktora. Cilindar 6 za kalibrisanje ima dvostruki omotač 10, koji je u najpogodnijem izvođenju moguće grejati, koji obrazuje prostor 11 za kalibrisanje, a koji je preko prstena 12 sa brizgaljkama povezan sa prostorom 51 reaktora. Tako kada se preko dovodnih vodova 8 u prostor 51 reaktora uvedu komponente potrebne za pripremu sintetičke mase za izradu cevovoda, ove se komponente mogu pomoću alata 9 za mešanje pomešati i tako pripremiti željenu sintetičku masu. Ova masa se tada usled daljeg povećanja pritiska preko dovodnih vodova 8 potiskuje kroz prsten 12 sa brizgaljkama u prostor 11 za kalibrisanje, gde se ona oblikuje u cevnu sekciju 3 i tokom provlačenja reaktora kroz podzemni kanal jednovremeno izlazi iz prostora za kalibrisanje i otvrdnjava, tako da u podzemnom kanalu 2 nastaje cevovod 1.

Za vođenje reaktora 4 kroz podzemni kanal 2 bubanj 5 reaktora je opremljen jednim spoljašnjim prstenom 13 za vođenje, preko koga reaktor klizi duž zida kanala, pri čemu su u prstenu ostavljeni otvori 14 za ispiranje, tako da tečnost za ispiranje uvedena preko glave za razvrtanje ili si. može da prodre u prstenasti međuprostor 15 između cevne sekcije 3 i podzemnog kanala 2.

Na početku polaganja cevi na slobodnom kraju cilindra za kalibrisanje postavljen je rastavljivo završni komad 16 koji zatvara prostor 11 za kalibrisanje a preko jedne prstenaste prirubnice 17 može se ankerisati za ulazni deo E podzemnog kanala tako da se ne može obrtati.

Ovaj završni komad 16 ima jednu napravu 18 za odzračenje kao neku vrstu zatvarača za vazduh na prostoru za kalibrisanje cilindra za kalibrisanje. Kada je reaktor sklopljen i spregnut sa glavom K za razvrtanje, reaktor se može uvući u podzemni kanal do naslona na prstenastoj prirubnici 17 na čeonom zidu startne jame A. Sada se prstenasta prirubnica pomoću klinova za zemlju fiksira na odgovarajućoj visini na ulaznom delu E tako da se ne može obrtati, a dovodni vodovi 18 se mogu preko creva 19 pod pritiskom priključiti na pripremljene posude 20 pod pritiskom za komponente sintetičke mase. Dovođenjem pod pritisak ovih posuda mogu se ove komponente preko creva 19 pod pritiskom i dovodnih vodova 8 potisnuti unutar prostora 51 reaktora, gde se usled obrtanja bubnja mešaju i prodiru kao sintetička masa u prostor 11 za kalibrisanje u cilindru 6 za kalibrisanje. Čim sintetička masa izađe kroz napravu 18 za odzračenje, prostor za kalibrisanje je potpuno ispunjen sintetičkom masom, posle čega se završni komad 16 rastavlja od cilindra za kalibrisanje, na primer rastavljanjem vijčanog spoja 21 i ceo reaktor se može u meri napredovanja formiranja cevne sekcije provući kroz podzemni kanal. Pri tome završni komad fiksira stvorenu cevnu sekciju pomoću limenih rebara 22 ili si. tako da se ne može obrtati u odnosu na podzemni kanal, pa ne dolazi ni do kakvog uvrtanja, a cevovod 1 se kontinualno u jednom prolazu uvodi u podzemni kanal 2.

Claims (5)

1. Postupak za polaganje podzemnog cevovoda od sintetičke materije, prema kome se prvo izbuši podzemni kanal pa se tada cevovod uvede u podzemni kanal, pri čemu se cevovod koji se sastoji od otvrdnjavajuće sintetičke materije izrađuje jednovremeno sa unošenjem u podzemni kanal, pri čemu se pripremljena sintetička masa unutar podzemnog kanala uz stalno napredovanje formira kao cevna sekcija i ostavlja da se otvrdne, naznačen time, što se prvo izbuši podzemni kanal pa se tada cevovod uvede u završeni podzemni kanal i što se unutar podzemnog kanala oblikuje cevna sekcija uz ostavljanje jednog prstenastog međuprostora prema zidu podzemnog kanala za potonje punjenje tečnošću za oslanjanje.

2. Uređaj za sprovođenje postupka prema zahtevu 1, naznačen time, što je predviđen jedan reaktor (4) koji se provlači kroz podzemni kanal (2), a sastoji se napred od jednog bubnja (5) reaktora koji ima radijalno upolje usmerene klizače za vođenje ili jedan prsten (13) za vođenje i natrag od cilindra (6) za kalibrisanje sa dvostrukim omotačem, pri čemu su bubanj (5) reaktora i cilindar (6) za kalibrisanje postavljeni međusobno koaksijalno tako da se mogu obrtati jedan u odnosu na drugog, a u prostor (51) reaktora u bubnju (5) reaktora uvedeni su dovodni vodovi (8) za dovođenje sintetičke mase ili njenih komponenata i prostor (51) reaktora je povezan preko prstena (12) sa brizgaljkama sa prostorom (11) za kalibrisanje, obrazovanim dvostrukim omotačem (10) cilindra (6) za kalibrisanje koji je otvoren sa zadnje strane.

3. Uređaj prema zahtevu 2, naznačen time, što bubanj (5) reaktora koji se obrće tokom provlačenja reaktora (4) kroz podzemni kanal (2) ima u prostoru (51) reaktora postavljene alate (9) za mešanje.

4. Uređaj prema zahtevu 2 ili 3, naznačen time, što reaktoru (4) pripada završni komad (16) koji se rastavljivo može priključiti na cilindar (6) za kalibrisanje, koji zatvara prostor (11) za kalibrisanje i ima jednu napravu (18) za odzračenje, a može se ankerisati u ulaznom delu (E) podzemnog kanala (2) tako da se ne može obrtati.

5. Uređaj prema jednome od zahteva 2 do 4, naznačen time, što se dvostruki omotač (10) cilindra (6) za kalibrisanje greje, a izolovan je u odnosu na bubanj (5) reaktora.