RS49969B - Sistem za kupovinu pretplatnih komunikacionih servisa i postupak za obezbeđivanje dopune pretplatnog računa - Google Patents

Sistem za kupovinu pretplatnih komunikacionih servisa i postupak za obezbeđivanje dopune pretplatnog računa

Info

Publication number
RS49969B
RS49969B YUP-237/03A YUP23703A RS49969B RS 49969 B RS49969 B RS 49969B YU P23703 A YUP23703 A YU P23703A RS 49969 B RS49969 B RS 49969B
Authority
RS
Serbia
Prior art keywords
user
transaction
data
account
voucher
Prior art date
Application number
YUP-237/03A
Other languages
English (en)
Inventor
Kenneth J. Varna
Haitham Shami
Jeffrey S. Clary
Matthew L. Lanford
Michel Thierry
John Chamberlin
William Benko
Original Assignee
Euronet Worldwide Inc.,
Priority date (The priority date is an assumption and is not a legal conclusion. Google has not performed a legal analysis and makes no representation as to the accuracy of the date listed.)
Filing date
Publication date
Application filed by Euronet Worldwide Inc., filed Critical Euronet Worldwide Inc.,
Publication of YU23703A publication Critical patent/YU23703A/sh
Publication of RS49969B publication Critical patent/RS49969B/sr

Links

Classifications

    • G—PHYSICS
    • G06—COMPUTING OR CALCULATING; COUNTING
    • G06Q—INFORMATION AND COMMUNICATION TECHNOLOGY [ICT] SPECIALLY ADAPTED FOR ADMINISTRATIVE, COMMERCIAL, FINANCIAL, MANAGERIAL OR SUPERVISORY PURPOSES; SYSTEMS OR METHODS SPECIALLY ADAPTED FOR ADMINISTRATIVE, COMMERCIAL, FINANCIAL, MANAGERIAL OR SUPERVISORY PURPOSES, NOT OTHERWISE PROVIDED FOR
    • G06Q20/00—Payment architectures, schemes or protocols
    • G06Q20/30—Payment architectures, schemes or protocols characterised by the use of specific devices or networks
    • G06Q20/34—Payment architectures, schemes or protocols characterised by the use of specific devices or networks using cards, e.g. integrated circuit [IC] cards or magnetic cards
    • G06Q20/343—Cards including a counter
    • G06Q20/3433—Cards including a counter the counter having monetary units
    • G—PHYSICS
    • G06—COMPUTING OR CALCULATING; COUNTING
    • G06Q—INFORMATION AND COMMUNICATION TECHNOLOGY [ICT] SPECIALLY ADAPTED FOR ADMINISTRATIVE, COMMERCIAL, FINANCIAL, MANAGERIAL OR SUPERVISORY PURPOSES; SYSTEMS OR METHODS SPECIALLY ADAPTED FOR ADMINISTRATIVE, COMMERCIAL, FINANCIAL, MANAGERIAL OR SUPERVISORY PURPOSES, NOT OTHERWISE PROVIDED FOR
    • G06Q20/00—Payment architectures, schemes or protocols
    • G06Q20/04—Payment circuits
    • G—PHYSICS
    • G06—COMPUTING OR CALCULATING; COUNTING
    • G06Q—INFORMATION AND COMMUNICATION TECHNOLOGY [ICT] SPECIALLY ADAPTED FOR ADMINISTRATIVE, COMMERCIAL, FINANCIAL, MANAGERIAL OR SUPERVISORY PURPOSES; SYSTEMS OR METHODS SPECIALLY ADAPTED FOR ADMINISTRATIVE, COMMERCIAL, FINANCIAL, MANAGERIAL OR SUPERVISORY PURPOSES, NOT OTHERWISE PROVIDED FOR
    • G06Q20/00—Payment architectures, schemes or protocols
    • G06Q20/08—Payment architectures
    • G06Q20/12—Payment architectures specially adapted for electronic shopping systems
    • G—PHYSICS
    • G06—COMPUTING OR CALCULATING; COUNTING
    • G06Q—INFORMATION AND COMMUNICATION TECHNOLOGY [ICT] SPECIALLY ADAPTED FOR ADMINISTRATIVE, COMMERCIAL, FINANCIAL, MANAGERIAL OR SUPERVISORY PURPOSES; SYSTEMS OR METHODS SPECIALLY ADAPTED FOR ADMINISTRATIVE, COMMERCIAL, FINANCIAL, MANAGERIAL OR SUPERVISORY PURPOSES, NOT OTHERWISE PROVIDED FOR
    • G06Q20/00—Payment architectures, schemes or protocols
    • G06Q20/08—Payment architectures
    • G06Q20/18—Payment architectures involving self-service terminals [SST], vending machines, kiosks or multimedia terminals
    • G—PHYSICS
    • G06—COMPUTING OR CALCULATING; COUNTING
    • G06Q—INFORMATION AND COMMUNICATION TECHNOLOGY [ICT] SPECIALLY ADAPTED FOR ADMINISTRATIVE, COMMERCIAL, FINANCIAL, MANAGERIAL OR SUPERVISORY PURPOSES; SYSTEMS OR METHODS SPECIALLY ADAPTED FOR ADMINISTRATIVE, COMMERCIAL, FINANCIAL, MANAGERIAL OR SUPERVISORY PURPOSES, NOT OTHERWISE PROVIDED FOR
    • G06Q20/00—Payment architectures, schemes or protocols
    • G06Q20/08—Payment architectures
    • G06Q20/20—Point-of-sale [POS] network systems
    • G—PHYSICS
    • G06—COMPUTING OR CALCULATING; COUNTING
    • G06Q—INFORMATION AND COMMUNICATION TECHNOLOGY [ICT] SPECIALLY ADAPTED FOR ADMINISTRATIVE, COMMERCIAL, FINANCIAL, MANAGERIAL OR SUPERVISORY PURPOSES; SYSTEMS OR METHODS SPECIALLY ADAPTED FOR ADMINISTRATIVE, COMMERCIAL, FINANCIAL, MANAGERIAL OR SUPERVISORY PURPOSES, NOT OTHERWISE PROVIDED FOR
    • G06Q20/00—Payment architectures, schemes or protocols
    • G06Q20/22—Payment schemes or models
    • G06Q20/28—Pre-payment schemes, e.g. "pay before"
    • G—PHYSICS
    • G06—COMPUTING OR CALCULATING; COUNTING
    • G06Q—INFORMATION AND COMMUNICATION TECHNOLOGY [ICT] SPECIALLY ADAPTED FOR ADMINISTRATIVE, COMMERCIAL, FINANCIAL, MANAGERIAL OR SUPERVISORY PURPOSES; SYSTEMS OR METHODS SPECIALLY ADAPTED FOR ADMINISTRATIVE, COMMERCIAL, FINANCIAL, MANAGERIAL OR SUPERVISORY PURPOSES, NOT OTHERWISE PROVIDED FOR
    • G06Q30/00—Commerce
    • G06Q30/02—Marketing; Price estimation or determination; Fundraising
    • G—PHYSICS
    • G07—CHECKING-DEVICES
    • G07F—COIN-FREED OR LIKE APPARATUS
    • G07F7/00—Mechanisms actuated by objects other than coins to free or to actuate vending, hiring, coin or paper currency dispensing or refunding apparatus
    • G07F7/02—Mechanisms actuated by objects other than coins to free or to actuate vending, hiring, coin or paper currency dispensing or refunding apparatus by keys or other credit registering devices

Landscapes

  • Business, Economics & Management (AREA)
  • Accounting & Taxation (AREA)
  • Engineering & Computer Science (AREA)
  • General Physics & Mathematics (AREA)
  • Strategic Management (AREA)
  • Physics & Mathematics (AREA)
  • Theoretical Computer Science (AREA)
  • General Business, Economics & Management (AREA)
  • Finance (AREA)
  • Development Economics (AREA)
  • Microelectronics & Electronic Packaging (AREA)
  • Computer Networks & Wireless Communication (AREA)
  • Entrepreneurship & Innovation (AREA)
  • Game Theory and Decision Science (AREA)
  • Economics (AREA)
  • Marketing (AREA)
  • Financial Or Insurance-Related Operations Such As Payment And Settlement (AREA)
  • Cash Registers Or Receiving Machines (AREA)
  • Management, Administration, Business Operations System, And Electronic Commerce (AREA)

Description

Oblast pronalaska
Ovaj izum se odnosi na oblast kupoprodaje roba i usluga korišćenjem javnih pristupnih tačaka koje su povezani na mrežu finansijskih podataka.
Stanje tehnike
Komunikacioni servisi, uključujući servis mobilnih telefona, servis javnih telefona, servis kućnih telefona, Internet servis, i druge servie, se isporučuju preko velikog broja javnih komunikacionih servisa. Mnogi od ovih sistema zahtevaje pretplatu kako bi uobličili servise sistema. Na primer, javni telefoni mogu da zahtevaju novac, broj telefonske kartice, ili pristupni kod sa telefoske kartice pretplate. Slično ovome, mnogi korisnici mobilnih telefona moraju da izvrše pretplatu za korišcenje telefona. Ovo je naročito preovlađujuće u Evropi. Pristup javnoj elektronskoj pošti, video telefonima, i Internet terminalima takođe može da zahteva pretplatu. Za mnoge od ovih sistema može biti teško ili nepogodno da se ugradi hardver i transakcioni protokoli za prihvatanje elektronskog plaćanja. Na primer, čitači magnetnih kartica i sigurne konekcije sa mrežom transfera elektronskih fondova, ili drugom mrežom finansijskih podataka, može da nametne neželjene tehničke zahteve za neke javne i mobilne komunikacione sisteme.
Danas, mnogi korisnici takvih javnih i mobilnih komunikacionih sistema kupuju kartice različitih novčanih vrednosti (npr., $30 za međugradske veze) ili količine komunikacionih vremena (npr., 30 minuta mobilnog vremena). Ove kartice obezbeđuju pristupni broj koji se prezentira komunikacionom sistemu (npr., biranjem pristupnog broja pre biranja destinacionog telefonskog broja) kako bi se pristupilo pretplaćenom iznosu komunikacionih servisa. Pristupni broj je vezan preko komunikacionog sistema sa bazom podataka o računima koja prati količinu vremena ili novca koja je preostala na pretplaćenom računu. Danas, takve pretplatne telefonske kartice se prodaju obično na prodajnim lokacijama, kao što su prodavnice, benzinske pumpe, i piljarnice, i, na nekim lokacijama, vending mašine. Ovaj metod distribucije zahteva dodatne troškove proizvodnje, distribucije, i maloprodajno označavanje kartica. Pored toga, dostuni su samo određeni iznosi kartica; nisu sva prodajna mesta doostupna 24 časa dnevno, sedam dana nedeljno; i, malo vending mašina prihvata plaćanje kreditnim ili debitnim karticama.
Ovi i drugi nedostaci prethodnih sistema su prevaziđeni različitim rešenjima izuma.
Kratak sadržaj pronalaska
Stoga je predmet izuma da prevaziđe gore pomenute nedostatke prethodnih sistema.
Dodatni predmet izuma je da obezbedi sistem i metod za kupoprodaju roba i usluga preko sigurnih mreža finansijskih podatka korišćenjem dostupnih javnih pristupnih tačaka i/ili personalnih komunikacionih uređaja.
Dodatni predmeti i prednosti izuma će biti prikazani u daljem tekstu delom u opisu koji sledi i delom će biti očigledni iz opisa, ili se mogu shvatiti praktikovanjem izuma.
Ovi i drugi predmeti prihvaćenih rešenja se naročito postižu sistemom i metodoom za obezbeđenje vaučera uključujući pristupni kod korisnika preko terminalnih uređaja, kao što je Automatska Menjačka Mašina (ATM), povezana na mrežu finansijskih podatka. Korisnik pristupa ATM-u korišćenjem kreditne ili đebitne kartice, izborom računa sa kojeg želi da skine novac da pretplati vaučer, i izvršava kupoprodajnu transakciju za vaučer. ATM verifikuje plaćanje i, vraća pristupni kod vaučera iz datoteke vaučera kojoj može da pristupi provajder servisa koji prima vaučer. Pristupni kod sa vaučera tada može biti otkupljen za proizvod ili uslugu, kao što je pristup prethodno definisanoj količini komunikacionih usluga.
Ovi i drugi ciljevi takođe mogu biti naročito postigniti alternativnim rešenjima u kojima korisnik ima račun kod provajdera servisa i ATM se može koristiti za izvršenje transakcije za dodavanje pretplaćenog servisa direktno na račun korisnika, bez korišćenja vaučera ili pristupnog koda.
Prateći crteži, koji su priključeni i predstavljaju sastavni deo ove specifikacije, ilustruju rešenje izuma i, zajedno sa opisom, služe kao objašnjenje principa izuma.
Kratak opis crteža
Slika 1 predstavlja šematski prikaz sistema za kupoprodaju roba i usluga preko ATM-a prema rešenju izuma.
Slika 2a predstavlja šematski prikaz sistema za kupoprodaju roba i usluga preko mreže finansijskih podataka korišćenjem jednog ili više iz niza terminalnih uređaja prema rešenju izuma.
Slika 2b predstavlja šematski prikaz modularnog aplikacionog sistema za korišćenje u rešenju izuma, kao što je sistem na Slici 2a.
Slika 3 predstavlja šematski prikaz transakcijskog sistema za kupoprodaju roba i usluga preko mreže finansijskih podataka korišćenjem jedne ili više iz niza servisnih krajnjih tačaka prema rešenju izuma.
Slika 4 predstavlja dijagam toka koji ilustruje korake u metodi korišćenja transakcijskog sistema za kupovinu roooba i usluga zasnovanu na vaučerima preko mreže finansijskih podataka prema rešenju izuma.
Slika 5 predstavlja dijagam toka koji ilustruje korake u metodi obezbeđenja vaučera koji se mogu otkupiti za robu i usluge preko transakcijskog sistema vezanog sa mrežom finansijskih podataka prema rešenju izuma.
Slika 6 predstavlja dijagam toka koji ilustruje korake u metodi otkupljivanja vaučera za robu i usluge koji su izdati preko transakcijskog sistema vezanog sa mrežom finansijskih podataka prema rešenju izuma.
Slika 7 predstavlja dijagam toka koji ilustruje korake u metodi korišćenja transakcijskog sistema za kupovinu roba i usluga zasnovanu na računu preko mreže finansijskih podataka prema rešenju izuma.
Slika 8 predstavlja dijagam toka koji ilustruje korake u metodi dopune računa koji se može otkupiti za robu i usluge preko transakcijskog sistema vezanog sa mrežom finansijskih podataka prema rešenju izuma.
Slika 9 predstavlja dijagam toka koji ilustruje korake u metodi obezbeđenja roba i usluga preko računa dopunjenog preko transakcijskog sistema vezanog sa mrežom finansijskih podataka prema rešenju izuma.
Detaljni opis izvođenja pronalaska
Sada će biti postavljene detaljne refrence na prihvaćeno rešenje, čiji primer je ilustrovan u pratećim crtežima u kojima se referentni karakteri odnose na odgovarajuće elemente.
Generalno u odnosu na crteže, i naročito u odnosu na Sliku 1, prikazan je sistem 100 za kupoprodaju roba i usluga preko ATM-a 110 prema jednom rešenju izuma. Sistem 100 dozvoljava korisniku da pristupi ATM-u 110, na primer, korišćenjem kreditne kartice, bankovne kartice, ili ATM kartice, i da izabere robu ili uslugu za kupovinu, kao što su pretplatni komunikacioni servisi. Plaćanjem robe ili usluge se upravlja kao transaferom stanja ili podizanjem sa računa preko mreže finansijskih podataka 150 na koju je ATM 110 povezan. ATM 110 vraća ili generiše odgovarajući Vaučer Voucher 120 za bobu ili usluge, uključujući pristupni kod 121 za validaciju vaučera kod provajdera servisa koji obezbeđuje robu ili usluge. ATM 110 štampa ili prikazuje Vaučer 120 korisniku. U jednom rešenju, korisnik unosi pristupni kod 121 u komunikacioni uređaj 130 da bi pristupio komunikacionim servisima preko Komunikacionog Sistema 140. Komunikacioni Sistem 140 proverava pristupni kod 121 i može da podesi preostalu vrednost Vaučera 120 kao odgovor na isporučene komunikacione servise.
ATM 110 nudi javno dostupan terminalni uređaj za pristupanje jednoj ili više funkcija koje su barem delom obezbeđene preko mreže finansijskih podataka 150. ATM 110 može biti jedan od niza terminalnih uređaja za obezbeđenje korisničkog pristupa robama ili uslugama koje se nude preko mreže finansijskih podataka 150. U jednom rešenju, ATM 110 sadrži Ulazni Uređaj 111, Izlazni Uređaj 112, i Komunikacioni Modul 113. Ulazni Uređaj 111 obezbeđuje korisniku način unosa informacija u ATM 110. Na primer, Ulazni Uređaj 111 može da sadrži čitač magnetnih kartica, numeričku tastaturu, biometrijski senzor (npr., otisak prsta ili skener ženice), ili drugi ulazni uređaj, kao što je tastatura, digitalna kamera, itd. Izlazni Uređaj 112 obezbeđuje korisniku način primanja informacija sa ATM-a 110. Na primer, Izlazni Uređaj 112 može da sadrži ekran, jedan ili više zvučnika, štampač, spremište gotovine, ili druge izlazne uređaje. Komunikacioni Modul 113 obezbeđuje način da ATM 110 komunicira sa mrežom finansijskih podataka 150 i bilo kojim drugim eksternim transakcijskim sistemima, mrežama, serverima, izvorima podataka, ili drugim sistemima koji omogućavaju funkcije ATM-a 110. ATM 110 može da sadrži jedan ili više stalnih procesora, memorijskih sistema, i/ili logičkih sistema (npr. softvera) za omogućavanje lokalnog smeštanja i obrade informacija za neke funkcije. U jednom rešenju, ATM 110 sadrži softver za izabrane klijente, kao što je specijalizovani web pretraživaČ, i uobličava obradu podataka, memoriju, i softverske aplikacije jednog ili više udaljenih servera za svoje fukcije. U alternativnom rešenju, ATM 110 može da uključuje veći deo obrade podataka, smeštaj, i funkcionalnu logiku za obavljanje svojih funkcija i komuniciranje sa eksternim sistemima samo za ograničenu razmenu podataka sa eksternim izvorima podataka i transakcijskim sistemima. Korišćenje ATM-a kao pristupne tačke i terminalnog uređaja za kupovinu roba i usluga dozvoljava provajderu servisa da uobliči postojeću mrežu ulazno/izlaznih terminala smeštenih na pogodnim lokacijama i koji nude 24-oro časovni, 7 dana u nedelji pristup mnogim korisnicima. Pored toga, dodatne karakteristike obrade i smeštaja podataka unapređenjima u računarskoj tehnologiji i efikasnost koju nude sveprisutne komunikacione mreže većeg opsega obezbeđuju bankama i drugima koji podržavaju postojeće mreže ATM-ova mogućnost dodavanja različitih funkcija njihovim ATM-oviraa. Ove karakteristike i funkcije mogu se dodati bez smanjenja funkcionalnosti ATM-ova za funkcionalne transakcije za koje su napravljeni i postavljeni. ATM 110 može biti samo jedan u nizu pristupnih tačaka sposobnih da pristupe transakcijskim sistemima mreže finansijskih podataka 150, kako je dalje opisano.
U jednom rešenju, korisničke pristupne tačke mogu da uključuju terminale prodajnih mesta, integrisane glasovne sisteme, mobilne telefone ili druge ručne bežične uređaje, ili Internet. Svaka od ovih pristupnih tačaka sadrži ulazni uređaj, preko kojeg korisnik može da unese iriformacije, izlazni uređaj ili kanal, preko kojeg korisnik može da primi informacije koje se odnose natransakciju i komunikacioni modul koji dozvoljava komunikaciju sa mrežom finansijskih podataka 150.
U jednom rešenju, pristupnoj lački pristupa trgovac ili preko pristupne tačke dostupne kod trgovca (npr., POS sistem). U ovom rešenju, trgovac može da primi gotovinsko plaćanje od korisnika i šalje verifikaciju o plaćanju mreži finansijskih podataka. Trgovac može da koristi jedan od prethodno opisanih korisničkih pristupnih uređaja za unos informacija koje se odnose na transakciju i potvrdi kupoprodaju. Na primer, prodavač mobilnih telefona može da koristi sistem kako bi ponudio korisnicima trenutne transakcije za kupovinu pretplatnog vremena na mreži mobilne telefonije, preko POS sistema prodavca. Transakcija se zaključuje gotovinskim plaćanjem između trgovca i prodavca robe ili usluge. Trgovac može da koristi sistem da obezbedi dopunu postojećeg servisnog računa ili može da ponudi vaučer korisniku, kao stoje opisano u daljem tekstu.
Vaučer 120 je kredit kod jednog ili više servisnih provajdera koji predstavlja plaćanje primljeno za robu ili uslugu koje će tek biti pružene, delimično ili u celini. Vaučer 120 ne srne biti opipljiv, može biti smešten isključivo u elektronskim informacijama koje se prosleđuju korisniku. Na primer, Vaučer 120 može biti informacija koja se prikazuje na ekranu ili može biti zvučna poruka poslata kroz zvučnik. U nekim rešenjima, ipak, Vaučer 120 može biti smešten u fizičkom obliku, kao pri štampanju na ATM računu. U jednom rešenju, Vaučer 120 može da odgovara ulazu u bazi podataka informacija servisnog provajdera za praćenje takvih kredita. Vaučer 120 može da sadrži pristupni kod, kao što je pristupni kod 121. Pristupni kod 121 može biti bilo koji jedinstveni identifikator koji se može koristiti za validaciju Vaučera 120 u svrhuotkupljivanja od strane servisnog provajdera. Pristupni kod 121 može biti broj, kao što su konvencionalni PIN ili broj računa, arbitrarni alfanumerički kod, lozinka, ili, u nekim rešenjima, mašinski kod (npr., bar-kod) ili zvučni kod (npr., tonski kod). U jednom rešenju, kod kojeg je pristupni kod zamišljen da se unosi preko konvencionalnog komunikacionog uređaja, kao što su telefon ili mobilni telefon, pristupni kod može biti limitiran na relativno kratak alfanumerički kod u okviru ulaznih parametara telefgonske numeričke tastature. U nekim rešenjima, pristupni kod 121 može biti samo deo niza brojeva ili drugog protokola za otkup usluge. Na primer, ATM 110 može da ponudi i da se izabere telefonski broj i pristupni kod 121, od kojih oba mogu biti potrebna za pristup kupljunim komunikacionim servisima.
Komunikacioni uređaj 130 dozvoljava korisniku da otkupi Vaučer 120 za komunikacione servise, ili druge robe i usluge, obavljenog preko ATM-a 110. Komunikacioni uređaj 130 je povezan sa Komunikacionim Sistemom 140 za obezbeđenje komunikacionih servisa korisniku komunikacioonog uređaja 130. Komunikacioni uređaj 130 može da sadrži bilo koji tip komunikacionog uređaja, kao Stoje mobilni telefon, javni telefoon, dvosmerni radio, video telefon, terminal elektronske pošte, ili drugi komunikacioni uređaj. U jednom rešenju, komunikacioni uređaj 130 sadrži ulazni uređaj, kao što je numerička tastatura, za unoz pristupnog koda 121. U jednom rešenju, komunikacioni uređaj 130 i/ili Komunikacioni Sistem 140 mogu da uključuju prepoznavanje glasa ili drugu obradu audio signala (npr., tonsku obradu) za primanje pristupnog koda 121.
Komunikacioni Sistem 140 može biti bilo koji javni ili lični komunikacioni sistem i može ili ne mora biti povezan na međunarodnu komunikacionu mrežu. Komunikacioni Sistem 140 prima pristupni kod 121 i/ili zahtev za otkup Vaučera 120 preko komunikacionog uređaja 130 i obezbeđuje zahtevani komunikacioni servis korisniku. Na primer, Komunikacioni Sistem 140 može da dozvoli korisniku da obavi međugradski telefonski poziv, pošalje poruku elektronske pošte, pošalje trenutnu poruku određenom terminalnom uređaju, pošalje upit sistemu podataka, ili slične funkcije. Vaučer 120 može da obezbedi pristup na prethodno definisanu količinu komunikacionih servisa, kao određeni broj puta, određeni broj poruka, period neograničenog korišćenja, jedna ili više rata na osnovu vrednosti računa, ili bilo koja druga količina prava korišćenja, uključujući i kombinacije prethodno navedenih. Kako bi obezbedio pristup komunikacionim servisima u skladu sa Vaučerom 120 i pratio korišćenje Vaučera 120, tamo gde je korišćenje ograničeno, Komunikacioni Sistem 140 procenjuje pristupni kod 121 i koristi pristupni kod 121 da pristupi opisu Vaučera 120, kao što su Podaci o Vaučeru 181. U jednom rešenju, pristupni kod 121 obezbeđuje pristup Podacima o Računu 183 preko Naplatnog Sistema 182. Podaci o Vaučeru 181, Naplatni Sistem 182, i Podaci o Računu 183 se mogu održavati kao deo Komunikacionog Sistema 140 ili mreže finansijskih podataka 150. Podaci o Vaučeru 181, Naplatni Sistem 182, i/ili Podaci o Računu 183 mogu biti obezbeđeni od strane trećeg lica ili kao nezavistan sistem povezan sa Komunikacionim Sistemom 140 i mrežom finansijskih podataka 150.
Mreža finansijskih podataka 150 može da sadrži niz međupovezanih sistema za obezbeđivanje finansijskih servisa za korisnike, provajdere servisa, i finansijske institucije. U jednom rešenju, Mreža finansijskih podataka 150 sadrži Transakcijski Sistem 160 koji uključuje Sistem za Trasiranje 161 i Sistem Obrade 162. Mreža finansijskih podataka 150 može da sadrži jedan ili više sistema plaćanja, kao što je Sistem Plaćanja 170. Sistem Plaćanja 170 može da uključuje obračunski zavod za finansijske transakcije, kao što je banka koja obezbeđuje elektronski pristup računu ili kompanija kreditnih kartica. Mreža finansijskih podataka 150 može da sadrži jedan ili više servera za obradu podataka, kao što je Server za Obradu 180, za obezbeđenje finansijskih i servisnih podataka i obradu podataka kao odgovor na upite i servisne zahteve. Serveri za obradu mogu da komuniciraju sa jednim ili više skladišta podataka ili sistema za obradu podataka, kao Što su Podaci o Vaučeru 181, Naplatni Sistem 182, i Podaci o Računu 183. Mreža finansijskih podataka 150 može da sadrži izolovanu mrežu podataka, kao što je intranet, biznis-biznis mreža, ili druga vlasnička mreža, ili može koristiti sigurne i protokole ograničenog pristupa unutar opšte primene širokih mreža, kao što je Internet.
Transakcijski Sistem 160 može da sadrži jedan ili više sistema za usmeravanje podataka između umreženih resursa koji su uključeni ili povezani sa mrežom finansijskih podataka 150 i takođe može da sadrži funkcionalnu logiku za obezbeđenje dodatne obrade. Transakcijski Sistem 160 takođe može da sadrži ili bude povezan sa izvorom podataka, kao što su Transakcijski Podaci 163, za snimanje i praćenje transakcijskih detalja za trasakcije koje prolaze kroz Transakcijski Sistem 160. Sistem za Trasiranje 161 može da sadrži tehnologiju preklopnika za usmeravanje protoka podataka i komunikacija preko mreže. Na primer, Sistem za Trasiranje 161 može da obezbedi preklopne servise za niz finansijskih institucija i provajdera finansijskih servisa, dozvoljavajući tim institucijama i provajderima servisa da međusobno bezbedno razmenjuju finansijske podatke. Na primer, zahtev za stanje računa prosleđen preko ATM-a 110 može biti usmeren preko Sistema za Trasiranje 161 ka banci koja upravlja računom prema informaciji koja je sraešetena na korisnikovoj ATM kartici. Kao u prethodnom primeru, Sistem za Trasiranje 161 može da primi komunikaione podatke i distribuira ih prema adresi i/ili komunikacionim protokolima koji su smešteni u podacima (npr., informacija o lokaciji korisnikovog bankovnog računa koja se nalazi u magnetno šifrovanih informacija koje očitava ATM 110). Sistem za Trasiranje 161 može da primi zahtev za komunikacioni kanal i ponudi protokole za osiguranje i vremensko određivanje veza preko komunikacionog kanala. U jednom rešenju, Sistem za Trasiranje 161 može da komunicira sa jednom ili više svetskih komunikacionih mreža. Sistem za Trasiranje 161 može da trasira podatke korišćenjem sigurnosnih i komunikacionih protokola Transfera Internacionalnih Elektronskih Fondova. Sistem za Trasiranje 161 može da trasira podatke korišćenjem Internet protokola. Sistem za Obradu 162 može da obezbedi logiku za obezbeđenje korisničkih servisa preko Transakcijskog Sistema 160. Sistem za Obradu 162 može da sadrži sistem za procenu servisnih zahteva i usmeravanje servisnih zahteva do odgovarajućeg provajdera servisa. U jednom rešenju, Sistem za Obradu 162 može da proceni servisni zahtev i obezbedi barem deo obrade podataka zahtevane za ispunjenje zahteva. Na primer, Sistem za Obradu 162 može da primi zahtev za vaučer od određenog provajdera komunikacionog servisa za određeni iznos sa plaćanjem da bude podignut sa korisnikovog debitnog računa kod određene banke. Sistem za Obradu 162 može da proceni zahtev i utvrdi da različite funkcionalne komponente budu izvršene, upakuje potrebne podatke za svaku komunikaciju sa dragim sistemom, i koordinira vraćene podatke da verifikuje da je celokupna transakcija uspešno izvršena. Na primer, Processing Svstem 162 može da pošalje upit serveru za obradu za informacije o vaučeru za određenog provajdera komunikacionog servisa i iznos, može da inicira transakciju plaćanja između sistema za plaćanje 170 (npr., korisnikova banka) i provajdera komunikacionog servisa, može da snimi transakciju u Podacima o Transakciji 163, i može da čeka uspešno izvršenje svake eksterne transakcije pre slanja izveštaja sistemu koji je uputio zahtev (npr., ATM-u 110) daje transakcija završena. Jedno rešenje Transakcijskog Sistema 160 je objašnjeno u daljem tekstu u odnosu na Sliku 3.
Server za Obradu 180 može da sadrži serevr baze podataka za obezbeđenje podataka o vaučeru kao odgovor na zahtev iz Transakcijskog Sistema 160. Server za Obradu 180 može da sadrži ili bude povezan sa jednim ili više izvora podataka, kao što su Podaci o Vaučeru 181 i Podaci o Računu 183. U jednom rešenju, Server za Obradu 180 može da pristup podacima koji su sadržani u Podacima o Računu 183 preko Naplatnog Sistema 182. Podaci o Vaučeru 181 mogu da sadrže jedan ili više unosa u bazu podataka za jedan ili više vaučera. Savki unos u bazi podataka vaučera može da sadrži pristupni kod, vrednost vaučera, i zastavicu da bi se utvrdilo da li je vaučer prodat ili nije. Podaci o Računu 183 mogu da sadrže jedan ili više unosa u bazu podataka za jedan ili više korisnikovih računa. Savki korisnikov račun može da sadrži informacije o korisniku, kao što je ime, adresa naplate, tip servisa, i druge informacije, ili može da odgovara samo broju računa koji se može ponovo koristiti ili sličnom identifikatoru koji nije povezan sa identitetom korisnika računa. Svaki račun može da sadrži vrednost kako bi se utvrdili komunikacioni servisi dostupni dostupni korisniku preko računa. Ova vrednost se može podesiti preko transakcija iniciranih preko Transakcijskog Sisitema 160 kao odgovor na pretplatu na dodatne servise. Ova vrednost se može podesiti preko Komunikacionog Sistema 140 kao odgovor na komunikaicone servise koji se koriste preko Naplatnog Sistema 182.
Slika 2a predstavlja sistem za kupoprodaju roba i usluga preko mreže finansijskih podataka korišćenjem jednog ili više iz niza terminalnih uređaja prema rešenju izuma. Sistem 200 sadrži Sistem za Trasiranje 210 i Aplikacioni Server 220 koji deluju kao posrednici između jednog ili više sistema provajdera servisa, sistema izdavača, i terminalni uređaja, kao što su ATM-ovi i POS sistemi. Sistem za Trasiranje 210 usmerava transfer podataka između mreža finansijskih podataka (npr., EFT konekcija sa Izdavačem 260), sistema provajdera servisa, Aplikacionog Servera 220, i nekih terminalnih uređaja (npr., ATM 241 i POS sistem 243). Aplikacioni Server 220 obezbeđuje barem deo logike, komunikacionih protokola, spremišta podataka, i/ili upravljanja transakcijama za omogućavanje mlilćitih finansijskih i bankovnih servisa koji uobličavaju finansijske podatke i druge informacije usmerene preko Sistema za Trasiranje 210, kao dodatak jednoj ili više aplikacija za kupoprodaju roba ili usluga. Aplikacioni Server 220 može da sadrži različite modularne aplikacije za obezbeđenje niza bankarskih servisa, kao što su pripreme štednih računa, čekovnih računa, kreditnih kartica, pristup posredničkim računima i upravljanje, upravljanje automatskim transakcijama, poruke o događajima, i drugim sličnim servisima. Sistem 200 može da sadrži niz interfejs servera 230, kao što je ATM Server 231, POS Server 232, SMS Server 233, i Web Server 234, za omogućavanje pristupa funkcijama Aplikacionog Servera 220 preko niza terminalnih uređaja, uključujući ATM-ove. Svaki tip interfejs servera 230 dozvoljava korisnicima da pristupe servisima Aplikacionog Servera 220 preko niza krajnjih tačaka, kao što su personalni digitalni asistenti (PDA-ovi), mobilni telefoni, personalni računari, prenosivi računati, telefoni, faks mašine, POS sistemi i drugi uređaji, kao i ATM-ovi. Svaki od prikazanih primera servera 230 podržava različit komunikacioni protokol i interfejs standard za omogućavanje jednom ili više tipova krajnjih tačaka ili terminalnih uređaja da komuniciraju sa nizovima finansijskih institucija. U jednom rešenju, sistem 200 može da sadrži Kriptografski Sistem 221 kako bi omogućio pristup mrežama finansijskih podataka koje zahtevaju DES šifrovane PIN blokove sa terminalnih uređaja koji nisu opskrbljeni DES enkripcijom. U jednom rešenju, sistem 200 može da sadrži izvor podataka Registra Kartica 222 kako bi omogućio pristup mrežama finansijskih podataka koje zahtevaju informacije sa magnetne kartice sa terminalnih uređaja koji nisu opskrbljeni sa čitačem magnetnih kartica. Sistemi Provajdera Servisa 250 mogu biti povezani sa Aplikacionim Serverom 220 preko Sistema za Trasiranje 210. Sistemi Provajdera Servisa 250 mogu da obezbede izrvšenje i održavanje vaučera i računa za robu ili usluge kupljene preko sistema 200. Sistemi Provajdera Servisa 250 mogu da sadrže jedan ili više provajdera servisa, kao što su Provajderi Servisa 251 i 252, jedan ili više servera za obradu, kao što je Server za Obradu 253, i jedno ili više spremišta podataka, kao Što je izvor Podataka o Vaučeru 254 i izvor Podataka o Računu 255. Izdavač 260 (npr., finansijske institucije koje izdaju ATM, debitne, i kreditne kartice) može da obezbedi elektronsko plaćanje za robu ili usluge kupljene preko sistema 200.
Kako bi trasirao komunikacije, kako je prethodno pomenuto, Sistem Trasiranja 210 uključuje hardver za preklapnje i nadgledanje i softver za usmeravanje komunikacija koje sadrže transfer elektronskih finansijskih podataka na prethodno definisanu lokaciju (finansijska institucija) prema komunikacionim protokolima koji odgovaraju datoj finansijskoj instituciji. Sistem Trasiranja 210 dalje sadrži hub za usmeravanje saobraćaja u elektronskim finansijskim podacima između različitih drugačije nekompatibilnih komunikacionih mreža i sistema finansijskih podataka. Sistem Trasiranja 210 takođe može da sadrži niz komunikacionih kanala i mrežnih konekcija za komuniciranje elektronskim finansijskim podacima korišćenjem EFT standarda, Internet-zasnovanih standarda, vlasničkih standarda, i drugih standarda za siguran transfer podataka. Komunikacioni kanali Sistema Trasiranja 210 takođe mogu da služe da povežu niz specijalizovanih i/ili samostalnih finansijskih krajnjih tačaka, kao što je ATM 241 i POS sistem 243.
Kako bi izvršio gore pomenute funkcije, Sistem Trasiranja 210 obično sadrži AS/400 platformu koja koristi OS/400 operativni sistem i ITM 2.2 softver za pristup računu i pratećih plaćanja. Alternativne platforme mogu da sadrže Windows NT, Linux, Unix, i slične platforme.
Aplikacioni Server 220 sadrži jedan ili više servera za hostovanje niza finansijskih i bankovnih servisnih aplikacija, kao i servisa za kupoprodaju roba i usluga. Takve finansijske i bankovne servisne aplikacije mogu da sadrže bilo koji servis vezan sa personalizovanim bankarstvom, finansijama, upravljanjem novcem, transakcijama plaćanja ili investicijama. Aplikacioni Server 220 dalje uključuje platformu za pokretanje niza finansijskih i bankovnih aplikacija. Aplikacioni Server 220 uobličava dizajn modularne aplikacije koja obezbeđuje da standardni interfejs objekti nude fleksibilan, proširiv, i uglavnom hardverski nezavistan sistem za obezbeđenje finansijskih servisnih aplikacija. Na primer, Aplikacioni Server 220 može biti preduzetnički aplikacioni server koji pokreće niz aplikacija sastavljenih od niza međuizmenjivih aplikacionih modula( npr.Enterprise JavaBeans). Jedan takav međuizmenivi aplikacioni modul se može koristiti da omogući da Aplikacioni Server 220 ponudi finansijske i bankovne servise i odgovori na servisne upite sa interfejs servera 230. Drugi može da omogući da Aplikacioni Server 220 inicira transakcije( npr.,transfere i upite) sa eksternim sistemima finansijskih mreža ili sistemima provajdera servisa.
Aplikacioni Server 220 može biti povezan, i komunicirati sa, Kriptografskim Sistemom 221 kako bi omogućio enkripciju podataka u DES-šifrovanim PEN blokovima kompatibilnim sa ATM mrežnim standardom za enkripciju podataka. Na primer, Kriptografski Sistem 221 se može sastojati od hardvera za prihvatanje PIN-a sa Aplikacionog Servera 220, Šifrirajući ga korišćenjem DES-enkripcije, i vraćanje DES-šifrovanog PIN bloka Aplikacionom Serveru 220. Kriptografski sistem može da sadrži spremište koje se ne može pokvariti koje onemogućava kriptografski sistem ukoliko je on probijen. Hardverska enkripcijska konverzija sprečava da Šifrooovani PIN bude dostupan u elektronskom ili vidljivom obliku u kojem bi mogao biti nedozvoljeno iskorišćen. Mera DES enkripcije može dozvoliti korisniku da pristupi funkcijama ATM-a, kao šti je kupoprodajni sistem i metod ovde opisan, uobličavanjem ATM mreže finansijskih podataka sa uređaja koji nije opremljen DES enkripcijom.
Aplikacioni Server 220 može biti povezan, i komunicirati sa, izvorom podataka Registra Kartica 222 kako bi obezbedio pristup pomoću magnetne kartice finansijskim servisima, bez čitača magnetnih kartica. U jednom rešenju, izvor podataka Registra Kartica 222 uključuje spremište podataka magnetnih kartica, kao što su podaci Track II, za jednog ili više korisnika. Podacima se može pristupiti korišćenjem broja računa, PIN-a, lozinke, ili drugih metoda za identifikovanje korisnika. Podaci sa kartice se tada mogu proslediti, zajedno sa transakcijskim zahtevom, izdavaču koji zahteva podatke sa magnetn kartice kako bi omogućio transakcije zasnovane na kartici. Izvor podataka Registra Kartica 222 dozvoljava korisniku da pristupi ATM funkcijama, kao što je kupoprodajni sistem i prethodno opisan metod, uobličavanjem ATM mreže finansijskih podataka na uređaju koji nije opremljen čitačem magnetnih kartica. U jednom rešenju, podaci sa korisnikove kartice se mogu povezati sa korisnikovom identifikacijom na takav način da se obezbede automatske transakcije koji koriste podatke sa kartice. Na primer, podaci sa korisnikovog računa za njegovu/njenu kreditnu karticu se mogu povezati sa korisnikovim mobilnim telefonom (npr., putem telefonskog broja, pretplatnog broja, ili telefonskog identifikatora). Aplikacija se može definisati da prihvata signal sa mobilnog telefona koji pokazuje potrebu za kupoprodajnom transakcijom. Aplikacioni Server 220 tada može da izvrši transakciju za kupoprodaju identifikovanjem mobilnog telefona, pristupanjem podacima na kartici koji su smešteni u izvoru podataka Registra Kartica 222, i usmeravanjem odgovarajućih transakcija ka provajderu servisa koji nudi robu ili usluge i izdavaču kreditne kartice. U jednom rešenju, takva transakcija se može inicirati preko jednog unosa sa mobilnog telefona, kao što je funkcija biranja broja jednim tasterom, dugmeta privatnog hardvera, opcije menija, ili drugom metodom. U jednom rešenju, izvor podataka Registra Kartica 222 može da uključuje niz drugih informacija specifičnih za korisnika, kao funkcija ličnog novčanika za korisnika. Ova dodatna informacija o korisniku može da sadrži druge informacije o bankovnom računu, informacije o korišćenju računa, informacije o računu željenog trgovca, brojeve telefona i druge kontakt informacije, i druge lične informacije (npr., provajder zdravstvene zaštite i broj računa, provajder auto kluba i broj računa, provajder programa čestog putovanja avionom i brojevi računa, itd.).
Interfejs Server 230, povezan sa Aplikacionim Server 220, nudi niz korisničkih interfejsova za pristupanje jednoj ili više aplikacija finansijskih i bankovnih servisa koje su postavljene na Apliacionom Serveru 220. Interfejs Server 230 može da sadrži niz servera na koje je postavljen niz interfejsova za jedan ili više komunikacionih protokola i krajnjih tačaka. Na primer, Interfejs Server 230 može da uključuje server servisa kratkih poruka (SMS), server protokola bežičnih aplikacija
(WAP), Web server, ATM server, server POS sistema, server automatskih telefona, itd SMS server obezbeđuje jednu ili više kratkih tekstualnih poruka za interaktivnu razmenu informacija sa korisnikom i korisnik mu može pristupiti korišćenjem bilo kojeg SMS uređaja, kao što je mobilini telefon, alfanumerički pejdžer, ili drugi bežični uređaj sa ograničenim mogućnostima prikaza. WAP server može da obezbedi jednu ili više interfejs stranica, kao što su stranice napisane u Bežičnom Markup Jeziku (WML, aplikaciji proširivog markup jezika (XML)), za interaktivnu razmenu informacija sa korisnikom i može mu pristupiti korisnik koji upotrebljava bilo koji uređaj koji podržava WAP, kao što je mobilni telefon, pejdžer, dvosmerni radio, smart telefon, komunikator, i drugi ručni bežični uređaj. Barem deo sadržaja koji je dostupan preko Interfejs Servera 230 može obezbediti jedna ili više aplikacija sa Aplikacionog Servera 220. Bezbednosni protokoli kooji se koriste preko Interfejs Servera 230 i prateće pristupne tačke mogu da sadrže SSL, WSL, SET, PKI, ili bilo koju drugu enkripciju, digitalni potpis, ili bezbednosnu šemu.
Sistemi servisnog provajdera 250 mogu da uključuju jedan ili više računarskih sistema koje održava jedan ili više servisnih provajdera, kao što su Servisni Provajderi 251 i 252. Servisni Provajderi i 251 i 252 mogu da sadrže bilo koji entitet, bankovni, finansijske institucije, ili drugi koji održava sistem za izdavanje roba ili usluga, kao što je telekomunikaciona kompanija koja održava komunikacionu mrežu za ponudu komunikacionih servisa. Spremišta podataka 254 i 255 mogu da sadrže bilo koji broj spremišta podataka koja sadrže podatke o vaučeru, podatke o računu, ili informacije vezane za praćenje korišćenje vaučera i računa. Spremišta podataka 254 i 255 mogu biti lokalni izvori podataka, kao što su baze podataka ili grupe baza podataka, ili mogu biti distribuirani izvori, kao što su serije of određenih podataka distribuiranih preko mreže. Spremište Podataka o Vaučeru 254 može da sadrži informacije o vaučeru, uključujući pristupne kodove, prava korišćenja, informacije o korišćenju praćenja, i druge informacije za validaciju i praćenje korišćenja vaučera. Spremište Podataka o Računu 255 mogu da sadrže informacije o računu uključujući pristupne kodove, prava korišćenja, informacije o korišćenju praćenja, identifikacije računa ili korisnika (npr., broj računa), i druge informacije za validaciju i praćenje korišćenja računa. Server za Obradu 253 obezbeđuje interfejs za komunikacije, transakcije, i zahteve podataka koji su prosleđeni preko Sistema za Trasiranje 210 do spremišta podataka 254 i 255. Server za Obradu 253 može da sadrži bezbednosne verifikacije, protokole upita, i upravljenje transakcijama za podatke o vaučeru i/ili računu. Servisni Provajderi 251 i 252 mogu da sadrže slične protokole za interakciju sa podacima koji su smešteni u spremištima podataka 254 i 255 kao odgovor na korisnikovo otkupljivanje roba ili usluga ili drugih administrativnih funkcija. Pored toga, komunikacije servisnog provajdera takođe mogu biti trasirane preko Servera za Obradu 253 ili Sistema za Trasiranje 210 (alternativne konfiguracije nisu prikazane). U drugom rešenju (takođe nije prikazano), spremište Podataka o Vaučeru 254 i/ili spremište Podataka o Računu 255 može direktno održavati Aplikacioni Server 220 i servisni provajderi mogu da usmere komunikacije, transakcije, i upite preko Sistema za Trasiranje 210 za pristupanje podacima. U drugom rešenju (takođe nije prikazano), spremište Podataka o Vaučeru 254 se može održavati unutar Aplikacionog Servera 220 koji sadrži brojeve vaučera i vrednosti za izdavanje vaučera korisniku. Servisni Provajder 251 održava odvojeno spremište Podataka o Vaučeru 254 koje sadrži podatke o validaciji i korišćenju vaučera. Servisni Provajder 251 obezbeđuje serije za aktiviranje vaučera na Aplikacionom Serveru 220 skidanjem ili drugim transferom podataka, ali ne zahteva dalje pristupe za isporuku podataka o vaučeru. Aplikacioni Server 220 održava i prodaje seriju vaučera bez dalje potrebe za komunikacijom sa Servisnim Provajderom 251. Ipak, ovaj metod održavanja serije aktivnih vaučera pretstavlja povećane bezbednosne rizike i može da zahteva plaćanje za vaučere od strane onog ko održava Aplikacioni Server 220 ili neki drugi proces izmirenja.
Sistem 200 može da uključuje krajnje tačke ili terminalne uređaje, kao što su ATM-ovi 241 i 242 i POS sistemi 243 i 244. ATM 241 može biti samostalni ATM koji sadrži sopstvenu aplikaciju i interfejs softver i koji je sposoban za razmenu podataka sa jednom ili više mreža finansijskih podataka preko Sistem za Trasiranje 210. ATM 242 može biti krajnji ATM koji uobličuje, barem delimično, aplikacioni softver Aplikacionog Servera 220 i interfejs softver ATM Servera 231. POS sistem 243 može biti POS sistem integrisan sa maloprodajom, koji sadrži sopstvene aplikacije i interfejs softver i and koji je sposoban za razmenu podataka sa jednom ili više finansijskih mreža preko Sistema za Trasiranje 210. POS Sistem 244 može biti krajnji POS sistem koji uobličava, barem delimično, aplikacioni softver Aplikacionog Servera 220 i interfejs softver POS Servera 232. Drugi specijalizovani krajnji terminalni uređaji, kao što su Web i bežični Web uređaji, takođe su mogući u vezi sa kompatibilnim interfejs serverom.
Na Slici 2b,prikazan je modularni sistem 260 za obradu korisničkih servisnih zahteva prema rešenju izuma. Modularni sistem 260 može koristiti aplikacioni server, kao što je Aplikacioni Server 220 na Slici 2a, za obradu korisničkih servisnih zahteva, kao što su zahtevi za kupovinu roba i usluga. Modularni sistem 260 sadrži niz aplikacionih objekata 270, kao što su Aplikacioni Objekti 270a i 270b. Aplikacioni Objekti 270a i 270b se koriste kao standardne putanje unosa za korisničke servisne zahteve, kao od Korisnika 201 i 202.
Aplikacioni Objekti 270a i 270b stvaraju transakciju 271, kao što su Transakcije 271a i 271b, koje opisuju akcije koje treba da se izvrše. Ruter 272 procenjuje Transakcije 271a i 271b i usmerava ih do odgovarajućeg provajdera 273, kao što su Provajderi 273a, 273b, i 273c. Provajderi 273a, 273b, i 273c sadrže operacije za izvrešenje Transakcija 271a i 271b. U nekim slučajevima, provajder, kao što je Provajder 273c, može da izda Servisni Zahtev 274 za pristupanje spoljnom resursu, kao što su finansijski podaci koje održava provajder fmansijskog servisa. Provajderi 273a, 273b, i 273c mogu ili da usmere transakciju do drugog provajdera ili da vrate odgovor 275, kao što su Odgovori 275a i 275b, Aplikacionim Objektima 270a i 270b.
Aplikacioni Objekti 270 obezbeđuje putanje standardnih unosa za korisnika Servisnih Zahteva 261 i 262 i inicira transakcije 271 unutar modularnog sistema 260. Aplikacioni Objekti 270 predstavljaju individualne akcije za koje se modularni sistem 260 može pozvati da ih izvrši. Neki primeri Aplikacionih Objekata 270 mogu da uključuju objekat prijavljivanja, objekat upita stanja računa, objekat kupovine vaučera, upit stanja vaučera, objekat dopune računa, upit stanja računa, i drzge objekte za obezbeđivanje niza finansijskih, administrativnih, servisa naplate računa, i drugih servisa. U jednom rešenju, svaki aplikacioni objekat 270 je Enterprise JavaBean (EJB) i korisnik mu može pristupiti preko Java Interfejsa za Imenovanje i Direktorijume (JNDI) (nije prikazano). Svaki Aplikacioni Objekat 270 stvara transakciju 220 može da opisuje akciju koja treba da se izvrši i sadrži informacije o korisniku koje su neophodne za iniciranje akcije. Na primer, objekat prijave se može koristiti da formira transakciju prijave koja sadrži osnovne informacije kao što je identifikator korisnika( npr.,korisničko ime, broj kreditne kartice, broj ATM kartice,Ud.)i PIN. Transakcija upita zahteva vaučera se može koristiti da formira transakciju vaučera koja sadrži vrednost vaučera koji se kupuje i metod plaćanja za kupovinu (po mogućstvu sadrži broj računa za plaćanje i PIN za potrebe bezbeđnosti). Svaki Aplikacioni Objekat 270 takođe može da pozove Ruter 272 kako bi utvrdio destinacionog provajdera 273 za obradu transakcije 271. U jednom rešenju, Aplikacioni Objekat 270 šalje transakciju 271 Rutcru 272 pri čemu Ruter 272 procenjuje transakciju 271 i šalje je do izabranog provajdera 273. Pored toga, Ruter 272 može ad proceni transakciju 271 ali Aplikacioni Objekat 270 ustvari propušta transakciju 271 do izabranog provajdera 273 identifikovanog od strane Rutera 272. Svaki Aplikacioni Objekat 270 takođe može da primi odgovor 275 od provajdera 273 i vrati odgovor korisniku. Svaki Aplikacioni Objekat 270 takođe može da pozove provajdera 273 da poništi, ponovi, ili izmeni transakciju 271 kao odgovor na odgovor 275, novi unos korisnika, ili druge sistemske uslove.
Transakcije 271, kao što su Transakcije 271a i 271b, mogu da sadrže podatke koji su potrebni provajdem 273 da ispuni funkcije Aplikacionog Objekta 270. Transakcije 271 mogu da sadrže osnovne transakcijske informacije, kao što je jedinstveni identifikator, vremeski pečat, statusni marker, i poreklo, i destinaciju (ili listu provajdera 273 za izvršenje transakcija). Bilo koja količina dodatnih informacija specifičnih za transakciju se može dodati transakciji kao stavka u podacima. U jednom rešenju, stavka podataka sadrži jedan ili više ključ/vrednost parova koji obezbeđuju opis podataka, kao što je broj računa ili PIN, i sam podatak, kao što je Račun #012345, PIN 9876. Podatak može da sadrži različite podatke i tipove i formate podataka, kao što su brojevi, zastavice, nizovi, podaci, itd., i mogu biti bilo koje veličine. Neki primeri objekata podataka mogu da sadrže grafičke podatke poništenih čekova, zvučni podatak primera glasovnog prepoznavanja, ili popis poslednjih trasakcija na računu. Podaci još mogu da sadrže znak koji sadrži podatke vraćene kao odgovor od prethodne transakcije. U jednom rešenju, svaka transakcija 271 se smešta kao XML dokument za pristupanje, procenu, i modifikaciju od strane Rutera 272 i provajdera 273. U drugom rešenju, svaka transakcija 271 sadrži kompletne podatke o istoriji transakcije. Svaka transakcija 271 se može automatski smestiti u bazu podadataka i pohraniti za kasniju upotrebu.
Ruter 272 utvrđuje provajdera 273 koji će obaviti transakciju 271. Ruter 272 koristi kombinaciju detalja transakcije i/ili sistemskih informacija da bi utvrdio optimalnu destinaciju provajdera 273. Na primer, Ruter 272 može da usmeri transakcijske podatke prema broju računa, iznosu transakcije, ili korisničkom imenu. Višestruki ruteri se mogu uposlitiod strane modularnog sistema 260 da obave takvo usmeravanje. Pojedinačne transakcije se mogu usmeriti nekoliko puta u toku njene obrade i Ruter 272 se može koristiti od strane Provajdera 273 kao i Aplikacionih Objekata 270. Ruter 272 sadrži tabelu za usmeravanje u formatu dokumenta proširivog markup jezika (XML) koja pohranjuje uslove i/ili pravila prema kojim transakcije 271 treba da se usmere do određenog provajdera, kao što je Provajder 273a, 273b ili 273c.
Provajderi 273a, 273b i 273c uobličava module koji sadrže logiku za izvršenje barem dela funkcija koje obavlja jedan ili više Aplikacionih Objekata 270. Takvi Provajderi 273 koriste podatke koji su smešteni unutar transakcija 271 za obavljanje takve funkcije. Provajderi 273 mogu da vrate odgovor Aplikacionom Objektu 270 koji je stvorio transakciju 271 ili mogu da proslede transakciju 271 do drugog Provajdera 273, sa ili bez konsultacije sa Ruterom 272. Provajderi 273 obavljaju svoje funkcije lokalno koristeći transakcijske podatke i lokalne resurse i sistemske informacije i vraćaju odgovore 260 Aplikacionom Objektu 270. Neki provajderi 273, kao što je Provajder 273b, takođe mogu da obave svoju funkciju(e) lokalno koristeći transakcijske podatke i lokalne resurse i sistemske informacije, ipak, njihova fukciju(e) može biti samo deo kompletne funkcije(a) potrebnih Aplikacionom Objektu 270. Transakcija 271 se može izmeniti da bi sadržala podatke generisane od strane Provajdera 273b i može tada biti prosleđena drugom provajđeru 273, kao što je Provajder 273c. Neki Provajderi 273, kao što je Provajder 273c, mogu da proslede sve ili deo podataka koji su smešteni u transakciji 271 do Servisa 274 i tada mogu da prime podatke odgovora od Servisa 274 za formulisanje Odgovora 275 koji se vraća Aplikacionom Objektu 270. U jednom rešenju, niz takvih Provajdera 273 mogu simultano da rade na istoj transakciji 271. U drugom rešenju, Provajderi 273 mogu da idu ka istom cilju preko različitih kanala. Na primer, višestruki Provajderi 273 mogu da obave višestruke servise kako bi dobili najbrži odgovor kada vremena odgovora variraju( npr.,jedan spoljni servisni provajder može biti brži od drugog spoljnog servisnog provajdera za bilo koji zahtev zavisno od karakteristika servera i drugih faktora).
Servis 274, kao što je servis prenosioca podataka ili servis komunikaionog protokola, se može koristiti za razmenu podataka sa spoljnim izvorom, kao što je mreža finansijskih podataka, banka, kriptografski sistem, ili spremište podataka. Svaki Servis 274 se mogu podesiti za komunikacione protokole i zahteve podataka specifičnog spoljnog izvora. Servis 274 može i da pošalje i da primi podatke. Primljeni podaci se mogu isporučiti Provajđeru 273 koji je inicirao Servis 274, dodati transakciji i/ili vratiti aplikacionom objektu kao odgovor.
Odgovori 275a i 275b mogu da sadrži odgovor ili rešenje transakcije 271 stvorene od strane Aplikacionog Objekta 270. Odgovori 275a i 275b mogu da sadrže informacije koje je tražio Aplikacioni Objekat 270 ili mogu da sadrže obješnjenje zašto zahtev nije moga biti izvršen. U jednom rešenju, odgovori 275a i 275b mogu da sadrže vrednost koja pokazuje da li je transakcija bila uspešna ili nije; poruku koja objašnjava zašto transakcija nije bila uspešna; ukoliko je potrebno, znak, kao što je referenca na trenutnu transakciju, koji se može koristiti kao deo sledeće transakcije; i niz dodatnih stavki podataka (kao što je prethodno opisano u odnosu na Transakcije 271). Informacija vraćena u odgovoru 275a i 275b se može vratiti u celini ili delimično korisniku koji je inicirao korišćenje Aplikacionih Objekata 270 i/ili može biti osnova za dalje transakcije inicirane preko istog ili drugog aplikacionog objekta.
Slika 3 ilustruje Transakcioni Sistem 300 za obezbeđenje niza finansijskih potrošača i informacionih servisa preko niza krajnjih tačaka 310 korišćenjem finansijskih podataka, sadržaja, i transakcijskih funkcija koje se snabdevaju od strane niza udaljenih servisnih provajdera, kao što je Servisni Provajder za Ispunjenje 320 i Finansijski Servisni Provajder 330. Ovi servisi se mogu obezbediti nizu servisnih krajnjih tačaka 310 sa niza interfejsova koji podržavaju jedan ili više interfejs standarda i komunikacionih protokola. Neki primeri servisnih krajn jih tačaka 310 mogu da uključuju PDA 311, mobilni telefon 312, PC 313, prenosivi računar 314, telefon 315, faks mašinu 316, ATM 317, ili POS sistem 318. Integrisani sistem za upravljanje transakcijama 300 komunicira sa servisnim krajnjim tačkama 310 koristeći bilo koju komunikacionu mrežu kao što je Internet, telefonske mreže, bežične mreže, radio mreže, i druge komunikacione mreže i SMS, WAP, TCP/IP, i njihovih odgovarajućih protokola za transfer podataka. Servisi koje obavlja Transakcioni Sistem 300 mogu da koriste informacije sakupljene od i/ili razmenjene sa bilo kojim od udaljenih servisnih provajdera. Transakcioni Sistem 300 može da komunicira sa udaljenim servisnim provajderima koristeći bilo koju sigurnu komunikacionu ili mrežu finansijskih podataka.
Transakcioni Sistem 300 može dalje da sadrži niz funkcionalnih modula za obezbeđivanje finansijskih i drugih informacionih servisa prema rešenju izuma. Funkcionalni moduli mogu da sadrže kombinaciju softvera i/ili hardvera za obavljanje zadataka ili nizova zadataka. Na primer, procesor, memorija, i instrukcioni set( npr.,računarski kod) može biti sve što je potrebno da funkcionalni modul izvrši zadatke neophodne za dato rešenje svakog funkcionalnog modula. Češće, ipak, višestruki ulazni i izlazni uređaji, dugotrajni i kratkotrajni memorijski sistemi, nivoi računarskog koda( npr.,operativni sistem, aplikacioni softver,itd.),komunikacioni uređaji, i višestruki procesori se mogu koristiti za takve funkcionalne module. Pored toga, takvi višestruki funkcionalni moduli mogu da dele isti hardver ili đelove datoteke softvera. U nekim slučajevima, funkcionalni modul može da sadrži jedan ili više drugih takvih funkcionalnih modula. Kako će prihvatiti upućeni u ovu oblast, ovde opisani funkcionalni moduli mogu biti smešteni u velikom broju ekvivalentnih kombinacija kodnih objekata i hardvera. Kombinacije predstavljene ovde opisanim funkcionalnim modulima su konceptualni i treba da budu shvaćeni kao ograničavajuća struktura za višestruke hardverske i softverske kombinacije sposobne za izvršavanje zadataka funkcionalnih modula.
Kao što je prikazano na Slici 3, Transakcioni Sistem 300 sadrži Interfejs Sistem 340, Aplikacioni Sistem 350, Propusni Sistem 360, i Kriptografski Sistem 370. Interfejs Sistem 340 sadrži jedan ili više funkcionalnih modula od kojih svaki obezbeđuje jedan ili više korisničkih interfejsova koji su dostupni preko niza servisnih krajnjih tačaka 310. Aplikacioni Sistem 350 sadrži jedan ili više funkcionalnih modula, od kojih svaki obezbeđuje mogućnosti funkcionalne obrade za jednu ili više korisničkih aplikacija, uključujući upite formulisanja podataka i zahteve transakcija za Servisnog Provajdera za Izvršenje 320 i Finansijskog Servisnog Provajdera 330. Propusni Sistem 360 sadrži jedanili više funkcionalnih modula za trasiranje komunikacija između niza odvojenih mreža ili komunikacionih sistema korišćenjem različitih komunikacija, transfera podataka, i enkripcijskih protokola. Kriptografski Sistem 370 sadrži jedan ili više funkcionalnih modula za Šifriranje i dešifrovanje podataka prema jednom ili više bezbednosnih enkripcijskih standarda.
Interfejs Sistem 340 sadrži jedan ili više funkcionalnih modula za prezentovanje i razmenu informacija preko krajnjih tačaka ili terminalnih uređaja. Interfejs Sistem 340 može da pristupi jednom ili više funkcionalnih modula koji nude korisničke aplikacije unutar Aplikacionog Sistema 350, i može da ponudi interfejs između takvog Aplikacionog Sistema 350 i korisnika kako odgovara promenljivim propusnim opsezima, memorijskim kapacitetima, mogućnostima obrade, ulaznim i navigacionim metodama, i uobičajenim ulogama i uslovima niza servisnih krajnjih tačaka 310 koje se mogu uobličiti od strane korisnika. Na primer, interfejs kompatibilan sa SMS uređajem može biti ograničen na 160 tekstualnih karaktera za slanje i primanje informacija. WAP uređaj nudi veću raznovrsnost i, stoga, interfejs koji se koristi u vezi sa takvim WAP uređajem može da sadrži grafičke i druge podatke, ali može biti potrebno da je projektovan za ograničeni propusni opseg i memoriju većine WAP uređaja. Web-zasnovani uređaji mogu imati bilo koji raspon mogućnosti, što uglavnom zavisi od terminalnog uređaja i propusnog opsega, memorije, i ulaznih mogućnosti datog terminalnog uređaja. Ček i unutar određenih komunikacionih protokola, može biti bolje ponuditi vešestruke interfejs opcije zavisno od atributa raspona mogućih terminalnih uređaja i korisnika. Interfejs Sistem 340 može da dozvoli Transakcionom Sistemu 300 da podržava tradicionalne ATM funkcije preko niza servisnih krajnjih tačaka 310 i omogući kupoprodaju roba i usluga preko aplikacija vaučera i računa na istim servisnim krajnjim tačkama. Kako je prikazano na Slici 3, Interfejs Sistem 330 sadrži Web Interfejs modul 331, SMS Interfejs modul 332, WAP Interfejs modul 333, ATM Interfejs modul 334, i POS Interfejs modul 335. Drugi interfejsovi takođe mogu biti podržani od strane drugih rešenja, kao što su interfejsi koji podržavaju druge bežične protokole i komunikacione mreže, glasovne interfejse za telefonski pristup, privatne i LAN interfejse za sigurnosni ograničeni pristup specijalnim servisima( npr.,sporedne transakcije i servise za servisne provajdere i administratore sistema), i dodatni interfejsi koji podržavaju nove i specijalizovane mogućnosti budućih mrežnih komunikacionih urežaja.
Na primer, u jednom rešenju, SMS ili WAP telefon, ili drugi prenosivi personalni komunikacioni uređaj, se mogu koristiti za dopunu korisnikovog pretplatnog računa za taj telefon ili uređaj. U jednom rešenju, SMS ili WAP telefon može da pristupi telefonskom broju ili URL (koji odgovara određenom interfejs serveru) za servise dopine iako je korisnikov pretplatni račun obrisan i telefon se ne može više koristiti za druge komunikacije. U jednom rešenju, korisnik može uzeti SMS ili WAP telefon prodavcu ili servisnom provajdeu i prodavač ili servisni provajder može da prihvati plaćanje za servise i trenutno obezbedi da poruka ili kod, uključujući i iznos dopune i verifikaciju plaćanja, budu uneseni preko korisnikovog telefona ili uređaja.
Aplikacioni Sistem 350 sadrži jedan ili više modula za obezbeđenje funkcionalne obrade za jednu ili više korisničkih aplikacija, uključujući formulisanje upita podataka i zahteva transakcija za omogućavanje kupoprodaje preplaćenih roba i usluga. Aplikacioni Sistem 350 nudi niz korisničkih aplikacija prema modularnoj arhitekturi koja nudi međurazmenu, proširivost, i univerzalnost za pristupanje od strane niza interfejs modula koji opslužuju niz servisnih krajnjih tačaka 310. Aplikacioni Sistem 350 uobličava podatke koje obezbeđuju različiti spoljni servisni provajderi, kao i interni sistemski i izvori podataka. Pojedinačna aplikaciona transakcija može simultano ili naizmenično da pristupa podacima iz, ili inicira razmenu podataka sa jednim ili više sistema servisnih provajdera. Aplikacioni Sistem 350 može da formuliše upite i izda zahteve za razmenu podataka zasnovanu na nizu protokola zavisnih od destinacionog sistema i tražene informacije. Aplikacioni Sistem 350 može koristiti kombinaciju Standardnog Upitnog Jezika (SQL) i alternativnu razmenu podataka i transakcione protokole, zavisno od kompatibilnosti sistema servisnih provajdera. Kako bi omogućilo kupoprodaju preplaćenih roba i usluga, jedno rešenje izuma sadrži Modul Vaučera 351, Modul Računa 352, Modul Izveštaja 353, i Modul Plaćanja 354. Svaki aplikacioni modul može da sadrži niz transakcionih modula za obavljanje niza funkcija koje mogu biti sadržane unutar aplikacionog modula. Mogućnosti dodatnih aplikacionih modula i alternativnih rasporeda aplikacionih modula i komponentnih transakcionih modula su beskonačne.
Modul Vaučera 351 obezbeđuje održavanje i povraćaj brojeva vaučera smeštenih u jednom ili više izvora podataka vaučera. Izvori podataka vaučera mogu biti lokalizovani izvori ili mogu biti smešteni udaljeno. Modul Vaučera 351 nudi transakcije za povraćaj dostupnih brojeva vaučera iz datoteke vaučera ili stvaranje novih brojeva vaučera koji će biti pridodati datoteci vaučera. Modul Vaučera 351 takođe može da vrati ili obriše nekorištene brojeve vaučera u slučaju da kupoprodajna transakcija nije kompletirana. Modul Vaučera može da sadrži modul Uzmi Vaučer 351a i modul Vrati Vaučer 351b. U jednom rešenju, modul Uzmi Vaučer 351a je provajder objekta kojeg proziva aplikacioni objekat kupovine vaučera kao odgovor na korisnikov zahtev za kupovinu vaučera. Modul Uzmi Vaučer 351a koristi servis upita da trraži od izvora podataka vaučera broj vaučera koji odgovara određenoj vrednosti vaučera. Servisni odgovor sadrži zastavicu koja označava uspeh ili neuspeh povraćaja i podataka koji odgovaraju povraćenom broju vaučera. U jednom rešenju, modul Vrati Vaučer 351b je je provajder objekata kojeg proziva aplikacioni objekat kupovine vaučera kao odgovor na prekid u transakcijskoj sesiji, odbijen pokušaj plaćanja, ili druge osnove za prekid kupoprodajne transakcije. Modul Vrati Vaučer 351b koristi upitni servis da obavesti izvor podataka vaučera da vrati sadržani broj računa u dostupni status. Servisni odgovor sadrži zastavicu koja označava uspeh ili neuspeh pokušaja vraćanja.
Modul Računa 352 obezbeđuje povezivanje sa postojećim korisničkim računima smeštenim u jednom ili više izvora podataka računa. Izvori podataka računa mogu biti lokalni ili se mogu održavati udaljeno od starne servisnog provadera za izvršenje. Modul Računa 352 može da ponudi verifikaciju postojanja određenog pretplatnog računa, verifikuje da je pretplatni račun dostupan za dopunu, vrati trenutnu vrednost pretplatnog računa, dopuni pretplatni račun, i obezbedi druge funkcije održavanja računa. U jednom rešenju, Modul Računa 352 takođe može da omogući korisniku da otvori novi pretplatni račun preko Transakcionog Sistema 300. Modul Računa 352 može da sadrži modul Verifikuj Račun 352a i modul Dopuni Račun 352b. U jednom rešenju, modul Verifikuj Račun 352a je provajder objekata koju poziva aplikacioni objekat dopune računa kao odgovor na korisnikov zahtev za dopunu pretplatnog računa. Modul Verifikuj Račun 352a može da koristi upitni servis da verifikuje da li je broj računa pođnet od strane korisnika koji odgovara aktivnom računu u izvoru podataka računa. Servisni odgovor može da sadrži kod koji pokazuje uspeh ili neuspeh verifikacije, koji može da da objašnjenje neuspelog pokušaja verifikacije. U jednom rešenju, modul Dopuni Račun 352b je provajder objekata na koji se poziva aplikacija dopune računa kao odgovor na uspešnu kupoprodajnu transakciju zasnovanu na korisnikovom podnetom metodu plaćanja (npr., odobrenja EFT transakcije ili naplate kreditne kartice). Modul Dopuni Račun 352b koristi servis upita da obavesti izvor podataka računa da poveća vrednost u određenom pretplatnom računu na određenu vrednost. Servisni odgovor sadrži zastavicu koja prikazije uspeh ili neuspeh pokušaja dopune.
Modul Izveštaja 353 sadrži transakciju koja prati i snima za administrativne i potrebe naplate. Modul Izveštaja 353 može da sadrži izvor podataka izveštaja u koji se snima izveštaj svake transakcije, kao što je transakcija kupovine vaučera ili transakcija dopune računa. Transakcija izveštaja može da sadrži detalje transakcije, kao što je vreme transakcije, vrednost transakcije, vreme sesije transakcije, servisnu tačku sa koje je transakcija inicirana, itd. Izvor podataka računa se može koristiti da obezbedi sadržaje transakcije servisnom provajđeru za verifikaciju transakcije i opštu administraciju računa. Izvor podataka izveštaja se takođe može koristiti da prati transakcije za određenog servisnog provajdera kako bi pristupio plaćanju za servise Transakcionog Sistema 300 za korišćenje. Modul Izveštaja 353 se može koristiti za druge aktivnosti upravljanja podacima, kao što je marketing analiza, i može se povezati sa korisnikovim informacijama da bi obezbedio tražene marketinške podatke.
Modul Plaćanja 354 obezbeđuje elektronsko plaćanje za vrednost proizvoda ili usluge kaja se kupuje. Modul Plaćanja 354 može da dozvoli korisniku da plati za proizvode i usluge korišćenjem debitnih kartica, kreditnih kartica, elektronskih valuta, i bilo koji drugih elektroniskih metoda plaćanja koji su poznati u ovoj oblasti. U prihvaćenom rešenju, plaćanjem se upravlja preko ATM protokola za transacije kreditnih i debitnih kartica koje koriste magnetnu karticu koja sadrži informacije o računu i PIN-u koji je korisnik uneo. U drugom rešenju, plaćanje se obezbeđuje preko servisnih krajnjih uređaja koji nisu opremljeni čitačem magnetnih kartica i koriste registar podataka Trake II preregistrovanih od strane korisnika. POS protokoli, protokoli Internet plaćanja, privatni protokoli plaćanja i drugi protokoli se takođe mogu koristiti. U jednom rešenju, čip ili smart kartica se može koristiti da obezbedi informacije o plaćanju, uključujući autentifikaciju korisnika. U jednom rešenju, elektronska valuta kao što je vrednost smeštena u centralno upravljanoj bazi podataka (npr., "e-novčanik") ili smestena u čip karticu se može koristiti.
Sistem Trasiranja 360 može da sadrži jedan ili više modula za usmeravanje komunikacija između dve ili više u nizu mreža ili komunikacionih sistema korišćenjem različitih komunikacija, transfera podataka, i enkripcijskih protokola. Na primer, Sistem Trasiranja 360 može da sadrži EFT protokol modul, Internet protokol modul, modul protokola privatne konekcije, ili niz drugih komunikacionih protokola. U toku funkcionisanja, Sistem Trasiranja 360 može da primi transakcije sa ATM-a, finansijske institucije, druge EFT propusnice, POS terminala, ili Aplikacionog Sistema 350 (npr. Kupoprodajna transakcija preko alternativne servisne krajnje tačke). Nakon prijema, Sistem Trasiranja 360 utvrđuje izdavača korišćenjem Bankovnog Identifikacionog Broja (BIN) koji je sadržan u primljenim podacima, kao što su podaci Trake II sa korisnikove debitne kartice. Ukoliko BIN pripada lokalnoj banci, transakcija će biti usmerena ka lokalnoj banci za autorizaciju. Ukoliko BIN ne pripada lokalnoj banci, tada se odluka o trasiranju donosi zavisno od BIN broja kartice. Ova odluka o trasiranju će biti utvrđena upoređivanjem BIN-a sa tabelama trasiranja koje su smeštene unutar Sistema Trasiranja 360. Kada je BIN ili odgovarajuće cifre BIN-a nađene transakcija se usmerava do odgovarajuće propusnice ili finansijske institucije zbog autorizacije. Ukoliko BIN nije nađen u tabelama trasiranja tada se koristi osnovna propusnica za autorizaciju transakcije. U jednom rešenju, poruka od aplikacionog servera može biti primljena u privatnom formatu i konvertovana u format koji odgovara izdavačkoj krajnjoj tački nakon što je odluka o trasiranju napravljena. Autorizacija se prima od izdavača autorizacija i transakcija će biti odobrena ili odbijena zavisno od odgovora izdavača. Sistem Trasiranja 360 takođe može da obavi balansiranje i izravnanje za izdavačem autorizatora, kao i sa upitnim servisnim provajderom.
Kako je dalje ilistrovano na Slici 3, Kriptografski Sistem 370 može da sadrži jedan ili više modula za enkripciju i dekripciju podataka prema jednom ili više sigurnosnih enkripcijskih standarda. Kriptografski Sistem 370 dalje sadrži kriptografski hardver i softver uglavnom kao što je ranije opisano za Kriptografski Sistem 221 na Slici 2a. U jednom rešenju, Kriptografski Sistem 370 može da sadrži protokole za upravljanje jednom ili više enkripcija, sertifikata, digitalnih potpisa, ili drugih sigurnosnih šema, pojedinačno ili ukombinaciji. Ovi protokoli mogu da uključuju povinovanje protokolima, kao što su DES enkripcijski protokoli EFT mreže, SET protokoli za transakcije kreditnih kartica, autentifikacione protokole za čip ili smart kartice, ili druge industrijske ili privatne šeme. Kriptografski Sistem 370 može da se prilagodi dodatnim sigurnosnim šemama kako se one razvijaju i prihvataju za različite mreže finansijskih podataka.
Modul Servisnog Provajdera Izvršenja 320 može biti bilo koji sistem za obezbeđenje roba ili usluga i prihvatanje plaćanja od korisnika za date robe ili servise preko Transakcionog Sistema 300. Servisni provajderi izvršenja mogu da sadrže komunikacione servisne provajdere, internet servisne provajdere, provajdere maloprodaje roba i usluga, operatere vending mašina, ili druge provajdere roba i usluga. Svaki modul Servisnog Provajdera Izvršenja 320 može da sadrži sistem za distribuciju proizvoda, naplatu, i administraciju. U jednom rešenju, svaki servisni provajder izvršenja održava jedan ili više računarskih sistema za nadgledanje distribucije proizvoda, naplate, i administracije i Transakcioni Sistem 300 komunicira sa barem delom računarskog sistema. Modul Servisnog Provajdera Izvršenja 320 može da obezbedi podatke vaučera i/ili računa za korišćenje od strane transakcionog sistema prilikom portaživanja vaučera i dopune računa. Modul Servisnog Provajdera Izvršenja 320 takođe može da sadrži sistem za primanje plaćanja za robe ili usluge od strane Transakcionog Sistema 300, finansijske institucije (npr., preko modula Finansijskog Servisnog Provajdera 330), ili drugih izvora. Modul Servisnog Provajdera Izvršenja 320 može da sadrži modul Aplikacije Obrade 321, Naplatni Sistem 322, Servisni Sistem 323, izvor Podataka Računa 324, i izvor Podataka Vaučera 325.
Modul Aplikacije Obrade 321 može da obezbedi interfejs između izvora Podataka Računa 324 i/ili izvora Podataka Vaučera 325 i različitih sistema koji koriste te podatke, kao što je Transakcioni Sistem 300, Naplatni Sistem 322, Servisni Sistem 323, i drugi sistemi (npr., administracija servisnog provajdera, korisnički servis, marketing, itd.). u jednom rešenju, modul Aplikacije Obrade 321 može da sadrži module za integraciju postojećih sistema servisnih provajdera izvršenja (npr., postojeći podaci računa, sistemi upravljanja podacima, naplatni sistemi, itd.) sa Transakcionim Sistemom 300. Modul Aplikacije Obrade 321 može da sadrži modul Upita Računa 321a, modul Upita Vaučera 321b, modul Održavanja Računa 321c, i modul Održavanja Vaučera 321d. Modul Upita Računa 321a može da dozvoli modulu Aplikacije Obrade 321 da prima i izvršava upit podataka računa (npr., upit verifikacije računa, upit dopune računa, itd.) od Transakcionog Sistema 300. Modul Upita Vaučera 321b može da dozvoli modulu Aplikacije Obrade 321 da prima i izvršava upit podataka vaučera (npr., upit uzimanja vaučera, upit vraćanja vaučera, itd.) od Transakcionog Sistema 300.
Modul Održavanja Računa 321c i modul Održavanja Vaučera 321d može da dozvoli modulu Aplikacije Obrade 321 da prima i izvršava jednu ili više akcija održavanja za transakcije računa i vaučera. Akcije održavanja mogu da sadrže dodatne upite, održavanje podataka, manipulaciju podataka, i druge akcije za nadgledanje izvora Podataka Vaučera 325 ili izvora Podataka Računa 324. Akcije Održavanja mogu takođe da sadrže udaljeni pristup podacima ili transakcionim mogućnostima u drugim sistemima servisnih provajdera izvršenja (npr., Naplatni Sistem 322).
Naplatni Sistem 322 može da sadrži sisteme servisnog provajdera izvršenja za praćenje primljenih platnih i servisnih dugova za pretplatne račune i/ili vaučere. Naplatni Sistem 322 takođe može da sadrži sisteme servisnog provajdera izvršenja za praćenje, prezentaciju, i izmirenje platnih dugova za ne-pretplatne račune i/ili vaučere ili za pretplatne račune i/ili vaučere koji su inicijalno plaćeni korišćenjem kredita ili elektronske valute i zahtevaju plaćanje od treće strane (npr., kompanija kreditnih kartica, banka, ili drugi finansijski servisni provajder). Naplatni Sistem 322 može da sadrži prethodni naplatni sistem koji je postavljen za rukovanje korisničkim transakcijama pored prodaje roba i usluga preko Transakcionog Sistema 300.
Servisni Sistem 323 može da sadrži sistem servisnog provajdera izvršenja za obezbeđenje roba i usluga kupljenih korišćenjem pretplatnih vaučera ili računa. Servisni Sistem 323 može da sadrži autorizaciju za distribuciju ili pristup robama i uslugama, praćenje korišćenja ponuđenih roba i usluga, i završetak servisa ili pristupa zavisno od izvršenja vrednosti pretplatnog vaučera i računa. Servisni Sistem 323 može da sadrži komunikacioni sistem za obezbeđenje komunikacionih servisa korisniku. U jednom rešenju, Servisni Sistem 323 je mreža mobilnih telefona i mobilni komunikacioni servisi se nude korisniku prema vrednosti i uslovima prema kojim je kupljen pretplatni vaučer ili račun. U jednom rešenju, Servisni Sistem 323 procenjuje podatke vaučera ili računa u izvoru Podataka Računa 324 ili izvoru Podataka Vaučera 325 koji odgovara identifikaciji računa ili vaučera koje korisnik daje pre ponude roba ili usluga. U jednom rešenju, Servisni Sistem 323 može da nadgleda korišćenje podataka računa i/ili vaučera kako bi idcntifikovao kada se preostala vrednost na pretplatnom računu smanjuje. Servisni Sistem 323 može da obezbedi obaveštenje korisniku preko jedne ili više servisnih krajnjih tačaka. Na primer, Servisni Sistem 323 može da pokrene automatski servis poruka (npr., telefonske poruke, SMS poruke, glasovne poruke, poruke elektronske pošte, itd.) koji može da upozori korisnika da se račun ili vaučer smanjuje. U jednom rešenju, servisni krajnji uređaj može da uključuje sadržaj (npr., LED) ili softver indikator (npr., ikonu) kako bi upozorio korisnika kada je račun ili vaučer nizak. U jednom rešenju, poruke upozorenja o dopuni i indikatori se mogu ponuditi perko Aplikacionog Sistema 350.
Izvor Podataka Računa 324 i izvor Podataka Vaučera 325 sadrže jednu ili više baza podataka računa ili vaučera koje nude identifikaciju računa ili vaučera i pratećih vrednosti pretplatnih usluga ili roba. Izvor Podataka Računa 324 može biti uglavnom kao što je prethodno opisano za Podatke Računa 183 na Slici 1 i Podatke Vaučera 255 na Slici 2a. Izvor Podataka Vaučera 325 može biti uglavnom kao stoje prethodno opisano za Podatke Vaučera 181 na Slici 1 i Podatke Računa 254 na Slici 2a.
Slika 4 prikazuje metod za korišćenje servisnih krajnjih uređaja, kao što je ATM, za pristup transakcionom sistemu i mreži finansijskih podataka za kupoprodaje roba i usluga zasnovane na vaučerima. U koraku 410, korisnik pristupa servisnoj krajnjoj tački, kao što je ATM, POS sistem, personalni računar, mobilni telefon, itd. Na primer, korisnik može da priđe ATM ili POS sistemu i provučc magnetnu karticu, kao što je kreditna ili debitna kartica, kako bi pristupio funkcijama sistema. Pristupanje servisnim krajnjim tačkama može da uključuje obezbeđenje identifikacije korisnika (korak 411), Na primer, provlačenje magnetne kartice može da obezbedi neke korisničke identifikacije, kao što je broj računa i identifikacija finansijskog servisnog provajdera. Sistem može da zahteva dodatnu identifikaciju za sigurnosne potrebe, kao što je PIN, lozinka, skeniranje ženice, ili drugi metod za verifikovanje da je imaoc kartice autorizovani korisnik. U koraku 420, korisnik može da izabere proizvod, kao što su robe ili usluge, za kupoprodaju. Selekcija može da sadrži višestruke interaktivne korake. Korisnik može prvo da selektuje opcije kupoprodaje iz menija servisnog sistema (npr., upit stanja, pcdizanje, transfer stanja, kupovina roba ili usluga, itd.). Korisnik tada može da izabere iz niza proizvoda koji su dostupni za kupovinu preko sistema (npr., mobilni komunikacioni servis, internet servis, pića, itd.). U jednom rešenju, uobličeni meni opcija kupovine može biti ponuđen zavisno od identiteta korisnika, lokacije servisne krajnje tačke, doba dana, ili drugih faktora, Jednom kada je proizvod izabran, vrednost proizvoda dostupna iz niza vrednosti (npr., broj minuta mobilnog telefona, novčana protivvrednost međugradskog servisa, itd.) se može izabrati (korak 421). Izbor vrednosti se može napraviti iz opcija menija ili se može dozvoliti unos vrednosti. Servisni provajder iz liste dostupnih servisnih provajdera se takođe može izabrati (korak 422). U koraku 430, korisnik daje informaciju o plaćanju. Obezbeđenje informacije o plaćanju može da uključuje obezbeđenje identifikacije računa (korak 431). Na primer, korisniku se može ponuditi lista računa koji su vezani sa karticom koja se koristi za pristup sistemu (npr., čekovi, štednja, kredit, itd,). U jednom rešenju, informacija o plaćanju se automatski obezbeđuje pristupanjem sistemu sa karticom vezanom sa specifičnim računom. U koraku 440, korisnik je primio vaučer. Vaučer se može primiti u odštampanoj verziji sa printera računa servisne krajnje tačke ili drugog spremišta za fizičke vaučere. Vaučer se takođe može isporučiti samo kao pristupni kod prikazan na ekranu servisnog krajnjeg uređaja. U koraku 450, korisnik otkupljuje vaučer preko servisnog provajdera, kao što je komunikaciona kompanija ili prodavač. U jednom rešenju, korisnik koristi komunikacioni uređaj, kao što je mobilni telefon, da bi pristupio komunikacionoj mreži i unosi kod vaučera da bi pristupio pretplatnim servisima koji odgovaraju vaučeru. U drugom rešenju, korisnik ubacuje vaučer ili unosi kod vaučera u automatski svstem na lokaciji na kojoj se izdaje kupljena roba.
Slika 5 prikazuje metod za obezbeđenje vaučera koji se može otkupiti za robe i usluge preko transakcionog sistema povezanog sa mrežom finansijskih podataka. U koraku 510, transakcioni sistem prima transakcioni zahtev za kupovinu roba ili usluga. Na primer, transakcioni sistem može da primi transakcionu poruku koja sadrži podatke o računu plaćanja, PIN, opis roba/usluga, opis provajdera roba/usluga, vrednost roba/usluga, i opis adrese odakle potiče (npr., ATM gde je transakcija inicirana). U koraku 520, transakcioni sistem prima odgovarajući vaučer za robu ili uslugu, provajdera, i vrednost. Tarnsakcioni sistem može da pristupi odgovarajućoj bazi podataka o vaučeru i traži vaučer koji je označen kao dostupan (korak 521). Pored toga, novi vaučer se može stvoriti i dodati bazi podataka. Izabrani vaučer se može označiti kao prodat tako da se isti vaučer ne proda više od jednog korisnika (korak 522). U koraku 530, transakcijski sistem proverava informaciju o plaćanju (račun i PIN) zavisno od vrednosti transakcije sa finansijskim servisnim provajderom, kao preko mreže transfera elektronskih fondova. Transakcioni sistem može prvo da uputi upit odgovarajućem provajđeru finansijskog servisa da upit usmeri kroz sistem trasiranja. Ukoliko upit vrati podatke koji ukazuju na autorizovan račun za dovoljno dostupnih fondova ili kredita, transakcioni sistem može da pošalje drugu transakciju kako bi izvršio odgovarajuću debitnu ili kreditnu transakciju kod finansijske institucije. Nakon uspešnog završetka transakcije plaćanja, transakcioni sistem vraća informaciju o vaučeru servisnom krajnjem uređaju sa kojeg potiče transakcija (korak 540).
Slika 6 prikazuje metod otkupljivanja vaučera za robu i usluge koje se izdaju preko transakcionog sistema vezanog na mrežu finansijskih podataka. U koraku 610, servisni provajder za izvršenje, kao što je komunikacioni servisni provajder ili prodavač, prima zahtev za proizvod, kao što su robe ili usluge. Protokol za primanje zahteva za proizvod se može definisati za pojedinačne servisne provajdere i može se ponuditi korisniku putem instrukcija koje se izdaju u trenutku kada se vaučer kupi ili na mestu ili uređaju preko kojeg je izdat zahtev za proizvod. Na primer, provajder telefonskog servisa može da ponudi besplatan broj koji korisnik poziva da inicira servisni zahtev, servisni provajder mobilnih telefona može da predprogramira protokol u korisnikov mobilni telefon, ili prodavač može da obezbedi sisteme otkupljivanja (kao što su vending mašine) pretprogramirane protokolom. U koraku 620, servisni provajder izvršenja prima podatke o vaučeru, kao što je pristupni kod vaučera. U koraku 630, servisni provajder za izvršenje verifikuje pristupni broj vaučera u odnosu na sadržaj izvora podataka o vaučeru. Na primer, snimak vaučera je smešten korišćenjem pristupnog broja vaučera i snimak se proverava na kompatibilnost sa zahtevanim servisima i preostalom neiskorišćenom vrednosti. U koraku 640, servisni provajder za izvršenje obezbeđuje zahtevani proizvod prema kompatibilnosti i vrednosti verifikovanog vaučera. Proizvodi se mogu ponuditi na takav način da se ne prekorači preostali iznos na vaučeru, kao što je vraćanjem dostupni iznos proizvoda u sistem za izdavanje proizvoda. U koraku 650, korišćenje vaučera se snima u snimak vaučera za dati vaučer. Vaučer može da bude ispražnjen ili može da ima preostalu vrednost.
Slika 7 ilustruje korake u metodi korišćenja transakcionog sistema za kupovinu roba ili usluga zasnovanu na računu preko mreže finansijskih podataka. U koraku 710, korisnik pristupa servisnog krajnjeg uređaja, kao pri obezbeđenju pristupnog koda (npr., debitna kartica, ekreditna kartica, itd) i PIN. U jednom rešenju, servisni krajnji uređaj može biti lični komunikacioni uređaj i transakcioni sistem može da sadrži virtuelni ragistar kartica i/ili kriptografski sistem za omogućavanje transakcija bez korišćenja pristupnog koda. U koraku 720, korisnik bira postojeći račun na kojem da dopuni iznos. U jednom rešenju, korisniku se nudi meni korisnikovih pretplatnih računa koji su dostupni za dopunu preko transakcionog sistema. U koraku 730, korisnik bira iznos za dopunu. U koraku 740, korisnik daje informaciju o plaćanju. U jednom rešenju, standardna ili korisnička automatska transakcija koja obuhvata korake 710, 720, i/ili 730 može biti dostupna zavisno od pojedinačnog izbora preko servisnog krajnjeg uređaja. Na primer, ATM ili lični komunikacioni uređaj može da ponudi brzu dopunu koja pristupa prethodno definisanom izabranom računu, metodu plaćanja, i iznosu dopune. U koraku 750, korisnik prima potvrdu o uspešnoj dopuni računa i primene plaćanja sa transakcionog sistema. U koraku 760, korisnik pristupa robama ili uslugama dostupnim preko pretplatnog računa, na primer, obezbeđenjem korisnikovog broja računa prodavcu ili uobličavanjem komunikacionog uređaja vezanog sa odgovarajućim brojem reačuna.
Slika 8 ilustruje korake u metodi dopune računa sa iznosom koji se može otkupiti za robu i usluge preko transakcionog sistema vezanog na mrežu finansijskih podataka. U koraku 810, transakcioni sistem prima transakcioni zahtev za dopunu. U koraku 820, transakcioni sistem verifikuje postojanje, autorizaciju, i dostupnost računa za dopunu preko transakcionog sistema upitom izvoru podataka o računu. U koraku 830, transakcioni sistem verifikuje korisničku informaciju o plaćanju preko mreže finansijskih podataka od finansijskog servisnog provajdera. U drugom rešenju, transakcioni sistem verifikuje daje korisnikovo plaćanje primljeno na udaljenim lokacijama (kao na maloprodajnom mestu). Na primer, korisnik može da se pojavi na maloprodajnom mestu, ponudi plaćanje u gotovini (ili nekim drugim metodom plaćanja koji prihvata mesto), i maloprodajno mesto može da podnese korisnikov transakcioni zahtev sa odgovarajućim kodom prodavca koji ukazuje da je plaćanje primljeno. U koraku 840, transakcioni sistem obnavlja korisnikov račun na osnovu iznosa koji je plaćen. U koraku 850, transakcioni sistem vraća potvrdu korisniku o uspešnoj transakciji dopune.
Na Slici 9, prikazan je metod obezbeđenja roba i usluga zavisno od iznosa na računu koji je dopunjen preko transakcionog sistema vezanog na mrežu finansijskih podataka. U koraku 910, servisni provajder za izvršenje prima zahtev za proizvodom za robe ili usluge prema predefinisanom protokolu zahteva proizvoda. U koraku 920, servisni provajder za izvršenje prima identifikaciju računa koja odgovara korisnikovom dopunjenom pretplatnom računu. U koraku 930, servisni provajder za izvršenje proverava postojanje, autorizaciju, i dostupnost iznosa na računu pristupanjem izvoru podataka računa, U koraku 940, robe ili usluge se nude prema dostupnom iznosu na računu. U koraku 950, snimak računa se obnavlja kako bi odrazio korišćenje računa i bilo koje smanjenje u preostalom iznosu.
Ovaj izum je opisan u vezi sa prihvaćenim rešenjima. Ova rešenja su zamišljena samo da budu ilustrativna. Upućeni u ovu oblast će prihvatiti da modifikacije mogu da budu primenjene na ova prihvaćena rešenja bez udaljavanja od raspona izuma kako je definisano u pratećim zahtevima.

Claims (20)

1. Sistem za kupovinu pretplatnih komunikacionih servisa korišćenjem mreže finansijskih podataka (150), koja uključuje: izvor podataka o računu (183) uključujući podatke o računu korisnika pretplatnog računa; transakcijski sistem (160) u vezi sa pomenutim izvorom podataka o računu za modifikovanje pomemitog izvora podataka kao odgovor na korisnikov transakcijski zahtev preko krajnjeg servisnog uređaja (110); komunikacioni sistem u vezi sa pomenutim izvorom podataka o računu za modifikovanje pomenutog izvora podataka o računu kao odgovor na korišćenje komunikacionih servisa vezanih sa korisnikovim pretplatnim računom; i, višestruke sisteme plaćanja (170); za više finansijskih institucija u vezi sa pomenutim transakcijskim sistemom za izvršenje transakcije izmirenja plaćanja zasnovanog na ispunjenju korisnikovog transakcijskog zahteva; i sistem za trasiranje (161) za mrežu finansijskih podataka i gde zahtev korisnika servisa se odnosi na pomenitu sistem za trasiranje sa pomenutim servisom i uređajem, naznačen time, Što sistem za trasiranje je prilagođen da usmerava komunikacije korišćenjem više različitih protokola, a sistem za trasiranje sadrži tabelu trasiranja koja sadrži uslove korišćene za određivanje u koju od pomenutih finansijskih institucija se transakcioni zahtev usmerava, gde je sistem za trasiranje dalje prilagođen da se odnosi na transakcioni zahtev prema odgovarajućem protokolu za određivanje finansijskih institucija i transakcioni sistem je prilagođen da inicira transakciju između sistema za plaćanje određene finansijske institucije i provajdera komunikacionih servisa.
2. Sistem prema zahtevu 1, naznačen time, što je krajnji servisni uređaj automatska menjačka mašina (110) ili sistem prodajnog mesta.
3. Sistem prema zahtevu 1, naznačen time, što dalje uključuje aplikacioni server i pri čemu je korisnički servisni zahtev upućen na pomenuti aplikacioni server od strane pomenutog krajnjeg servisnog uređaja (116).
4. Sistem prema zahtevu 1,naznačen time,što dalje uključuje izvor podataka registra kartica i pri čemu pomenuti transakcioni sistem izvršava automatizovane transakcije korišćenjem podataka sa kartice koji su uzeti iz pomenutog izvora podataka registra kartica.
5. Sistem prema zahtevu 4,naznačen time,Što krajnji servisni uređaj (110) sadrži izbornik za izvršenje automatizovanih transakcija korišćenjem podataka sa kartice koji su uzeti iz pomenutog izvora podataka registra kartica.
6. Sistem prema zahtevu 5,naznačen time,što je izbornik hardver izornik.
7. Sistem prema zahtevu 1,naznačen time,što dalje uključuje kriptografski sistem (370) i pri čemu je barem deo korisnikovog servisnog zahteva upućen preko pomenutog kriptografskog sistema i šifriran da zadovolji enkripcione standarde mreže finansijskih podataka (150).
8. Sistem prema zahtevu 1,naznačentime, što je krajnji servisni uređaj je prenosivi komunikacioni uređaj.
9. Sistem prema zahtevu 1,naznačen time,što krajnji servisni uređaj (110) sadrži indikator za prikaz kada se korisnikov pretplatni račun spustio ispod prethodno definisanog stanja.
10. Postupak za obezbeđivanje dopune pretplatnog računa za robu ili usluge preko mreže finansijskih podataka (150), koji uključuje korake: (a) primanja korisnikovog transakcijskog zahteva za dopunu korisnikovog računa preko krajnjeg servisnog uređaja (110), (b) modifikovanja izvora podataka o računu (183) iz transkripcionog sistema (160) kao odgovor na transakcioni zahtev korisnika; (c) modifikacija izvora podataka o računu iz jednog od više komunikacionih servisa sistema provajdera (180), za jedan od više komunikacionih sistema provajdera kao odgovor na korišćenje komunikacionih usluga u vezi sa korisnikovim pretplatnim računom i (d) izvršavanje transakcije izmirenja plaćanja sa jednim od više platnih sistema (170) sa jednim od više finansijskih provajdera servisa, na osnovu ispunjavanja korisnikovog transakcionog zahteva; gde se zahtev korisnika servisa odnosi na sistem za trasiranje (161) za finansijsku mrežu podataka; naznačentime, što sistem za trasiranje je prilagođen da usmerava komunikacije korišćenjem više različitih protokola, a sistem za trasiranje sadrži tabelu trasiranja koja sadrži uslove korišćene za određivanje na koju od pomenutih finansijskih institucija se transakcioni zahtev usmerava, gde je sistem za trasiranje dalje prilagođen da se odnosi na transakcioni zahtev prema odgovarajućem protokolu za određivanje finansijskih institucija i transakcioni sistem je prilagođen da inicira transakciju između sistema za plaćanje određene finansijkse institucije i provajdera komunikacionih servisa.
11. Postupak prema zahtevu 10, naznačen time, što je krajnji servisni uređaj automatska menjačka mašina (110) ili sistem prodajnog mesta.
12. Postupak prema zahtevu 10, naznačen time, što krajnji servisni uređaj personalni komunikacioni uređaj.
13. Postupak prema zahtevu 10, naznačen time, što dalje uključuje korak pristupanja izvoru podataka registra kartica za obezbeđenje podataka postupka plaćanja za mrežu finansijskih podataka (150).
14. Postupak prema zahtevu 10, naznačen time, što dalje uključuje korak pristupanja kriptografskom sistemu (370) za obezbeđenje podataka postupka enkripcije plaćanja za mrežu finansijskih podataka (150).
15. Postupak prema zahtevu 10, naznačen time, što korak verifikacije postupka plaćanja uključuje verifikaciju plaćanja primljenog na udaljenoj korisničkoj lokaciji.
16. Postupak prema zahtevu 10, naznačen time, što dalje uključuje korak obaveštavanja korisnika daje trenutno stanje korisnikovog računa palo ispod prethodno definisane vrednosti.
17. Postupak prema zahtevu 10, naznačen time, što se korisnikov transakcijski zahtev sastoji od poruke koja uključuje sve korisnikove unose za ispunjenje transakcije dopune.
18. Sistem prema zahtevu 1, naznačen time, što dalje sadrži izvor podataka o vaučeru (181) koji sadrži niz jedinstvenih identifikatora pretplatnih vaučera; gde transakcijski sistem je u vezi sa pomenutim izvorom podataka o vaučeru za vraćanje identifikatora vaučera kao odgovor na korisnikov transakcijski zahtev; i, krajnji servisni uređaj (110) za prihvatanje korisnikovog servisnog zahteva i isporuku identifikatora vaučera korisniku.
19. Postupak prema zahtevu 10, naznačen time, što dalje sadrži korak otkupljivanja vaučera podnošenjem identifikacije vaučera provajđeru izabrane robe ili usluga.
20. Postupak prema zahtevu 19,naznačen time,što korak obezbeđenja informacija o plaćanju uključuje ponudu plaćanja trećoj strani koja obezbeđuje kod verifikacije plaćanja za podnošenje preko krajnjeg servisnog uređaja (110).
YUP-237/03A 2000-09-28 2001-02-06 Sistem za kupovinu pretplatnih komunikacionih servisa i postupak za obezbeđivanje dopune pretplatnog računa RS49969B (sr)

Applications Claiming Priority (1)

Application Number Priority Date Filing Date Title
US67082600A 2000-09-28 2000-09-28

Publications (2)

Publication Number Publication Date
YU23703A YU23703A (sh) 2004-11-25
RS49969B true RS49969B (sr) 2008-09-29

Family

ID=24692038

Family Applications (1)

Application Number Title Priority Date Filing Date
YUP-237/03A RS49969B (sr) 2000-09-28 2001-02-06 Sistem za kupovinu pretplatnih komunikacionih servisa i postupak za obezbeđivanje dopune pretplatnog računa

Country Status (11)

Country Link
EP (1) EP1327211A4 (sr)
CN (1) CN1476578B (sr)
AU (2) AU2001247953B2 (sr)
CA (1) CA2424037C (sr)
CZ (1) CZ20031053A3 (sr)
HR (1) HRP20030325A2 (sr)
HU (1) HUP0302552A3 (sr)
NZ (1) NZ546571A (sr)
PL (1) PL366045A1 (sr)
RS (1) RS49969B (sr)
WO (1) WO2002027629A1 (sr)

Families Citing this family (20)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
US8977559B2 (en) 2000-04-07 2015-03-10 Zyzeba Holding Limited Interactive marketing system
SE0202068L (sv) * 2002-06-30 2003-12-31 Ericsson Telefon Ab L M En metod och system för att ändra servicenivån för abonnenter i ett elektroniskt kommunikationssystem
EG23422A (en) * 2002-11-24 2005-07-10 Ashraf Kamal Salem Mashhour Scheme for spreading and easy use of electronic services and remote payments.
EP1602055A1 (en) * 2003-03-07 2005-12-07 Snapcount Limited Transaction processing
CN100411415C (zh) * 2003-06-13 2008-08-13 腾讯科技（深圳）有限公司 一种通过声讯方式的个人帐户充值方法和系统
FR2858441A1 (fr) * 2003-07-30 2005-02-04 Jan Georges Zizka Systeme et procede de paiement electronique
IES20040045A2 (en) 2004-01-23 2004-08-11 January Patents Ltd Electronic point of sale apparatus for mobile telephone credit purchase
WO2006011019A1 (en) * 2004-07-21 2006-02-02 Actaris Measurement & Sytems (Proprietary) Limited A voucher based payment system and components thereof
WO2008080187A1 (en) * 2007-01-05 2008-07-10 Ezybonds Incorporated Electronic transaction facilitation system
US8645273B2 (en) * 2008-02-21 2014-02-04 The Coca-Cola Company Systems and methods for providing a vending network
WO2011026510A1 (en) * 2009-09-01 2011-03-10 Global Blue Holdings Ab A method of generating a tourist record in a computerised system
WO2012110880A1 (en) * 2011-02-14 2012-08-23 Nomanini Mobile Vending (Pty) Ltd A device and system for vending value token
TWI578253B (zh) * 2012-01-05 2017-04-11 中華信股份有限公司 使用行動通訊裝置申請金融憑證之系統及其方法
RS54226B1 (sr) * 2012-01-31 2015-12-31 Quadra Graphic Doo Postupak izrade hibridnog vaučera
US10373184B1 (en) 2012-06-18 2019-08-06 Groupon, Inc. Facilitating consumer payments and redemptions of deal offers
EP2902959A4 (en) * 2012-09-28 2016-05-18 Glory Kogyo Kk TICKET SALES SYSTEM AND TICKET SALES PROCESS
TWI591553B (zh) * 2012-10-31 2017-07-11 Chunghwa Telecom Co Ltd Systems and methods for mobile devices to trade financial documents
CN103984998A (zh) * 2014-05-30 2014-08-13 成都德迈安科技有限公司 基于云服务平台大数据挖掘的销售预测方法
US11049085B2 (en) 2019-02-05 2021-06-29 Freedompay, Inc. Point of sale client integration platform
US20240048382A1 (en) * 2022-08-03 2024-02-08 1080 Network, Llc Systems, methods, and computing platforms for executing credential-less network-based communication exchanges

Family Cites Families (12)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
US5577109A (en) * 1994-06-06 1996-11-19 Call Processing, Inc. Pre-paid card system and method
ZA956867B (en) * 1994-08-19 1996-03-22 Alcatel Nv Telephony accounts method
US7156300B1 (en) * 1995-06-07 2007-01-02 Electronic Data Systems Corporation System and method for dispensing of a receipt reflecting prepaid phone services
US5696908A (en) * 1995-06-07 1997-12-09 Southeast Phonecard, Inc. Telephone debit card dispenser and method
FR2745970B1 (fr) * 1996-03-07 1998-08-07 France Telecom Procede de prepaiement de consommation de communications telephoniques
US5903880A (en) * 1996-07-19 1999-05-11 Biffar; Peter C. Self-contained payment system with circulating digital vouchers
US6032859A (en) * 1996-09-18 2000-03-07 New View Technologies, Inc. Method for processing debit purchase transactions using a counter-top terminal system
US5933816A (en) * 1996-10-31 1999-08-03 Citicorp Development Center, Inc. System and method for delivering financial services
US6188752B1 (en) * 1996-11-12 2001-02-13 Telefonaktiebolaget Lm Ericsson (Publ) Method and apparatus for providing prepaid telecommunications services
US5991748A (en) * 1996-12-06 1999-11-23 American Express Travel Related Services Company, Inc. Methods and apparatus for regenerating a prepaid transaction account
US6081791A (en) * 1997-12-23 2000-06-27 U S West, Inc Enhanced ATM for facilitating telephony access
WO1999056254A1 (en) * 1998-04-24 1999-11-04 Claridge Trading One (Proprietary) Limited Prepaid access for information network

Also Published As

Publication number Publication date
CA2424037A1 (en) 2002-04-04
CN1476578A (zh) 2004-02-18
WO2002027629A9 (en) 2006-02-23
AU2001247953B2 (en) 2007-08-02
HUP0302552A2 (hu) 2003-10-28
YU23703A (sh) 2004-11-25
CN1476578B (zh) 2010-05-05
CZ20031053A3 (cs) 2003-08-13
HUP0302552A3 (en) 2005-08-29
AU4795301A (en) 2002-04-08
WO2002027629A1 (en) 2002-04-04
EP1327211A1 (en) 2003-07-16
HRP20030325A2 (en) 2005-06-30
EP1327211A4 (en) 2006-02-08
PL366045A1 (en) 2005-01-24
CA2424037C (en) 2015-11-24
NZ546571A (en) 2007-10-26

Similar Documents

Publication Publication Date Title
RU2323477C2 (ru) Система и способ для покупки товаров и услуг через пункты доступа к сети передачи данных посредством сети торговых терминалов
KR100731905B1 (ko) 지불 장치와 방법
US8355987B2 (en) Systems and methods to manage information
US8583496B2 (en) Systems and methods to process payments via account identifiers and phone numbers
US7529563B1 (en) System for distribution and use of virtual stored value cards
US8548908B2 (en) Mobile commerce infrastructure systems and methods
RS49969B (sr) Sistem za kupovinu pretplatnih komunikacionih servisa i postupak za obezbeđivanje dopune pretplatnog računa
US20120072350A1 (en) System and method for mobile payment transactions
US20080257952A1 (en) System and Method for Conducting Commercial Transactions
AU2001241977B2 (en) Multifunctional mobile banking system
AU2001247953A1 (en) System and method for purchasing goods and services through financial data network access points
RS49949B (sr) Sistem finansijskih transakcija i postupak za obezbeđivanje finansijskih transakcija
JP2002251587A (ja) オンライン販売システムおよびオンライン販売方法
WO2002005159A1 (en) Settling method and settling system
WO2020096546A2 (en) A gsm payment system
US20150220895A1 (en) Distributor business to retailer business payment system and method using mobile phones