RS50128B

RS50128B - Derivati hinolina

Info

Publication number: RS50128B
Application number: YUP-15/01A
Authority: RS
Inventors: Anders Bjork; Tomas Fex; Gunnar Hedlund; Stig Jonsson
Original assignee: Active Biotech Ab.,
Priority date: 1998-07-15
Filing date: 1999-07-14
Publication date: 2009-03-25
Also published as: ES2205854T3; KR20010053115A; CN1309641A; DE69911415D1; HU229427B1; JP4045070B2; CA2336968A1; SE9802549D0; IS2208B; WO2000003991A1; NO317601B1; CA2336968C; KR100516382B1; HRP20010039B1; AP2001002041A0; EE200100010A; BR9912109B1; YU1501A; AP1366A; TR200100087T2

Abstract

Jedinjenja opšte formule (I) gde je: R je izabran iz grupe koju čine metil, etil, n-propil, izo-propil, n-butil i alil; R' je odabran iz grupe koju čine metil, fluoro, hloro, bromo, trifluorometil i OCHxFy, gde je x = 0-2 y = 1-3 uz uslov da x+y = 3; R" je odabran iz grupe koju čine vodonik, fluoro i hloro, pod uslovom daje R" odabran od fluoro i hloro samo kada je R' odabran od fluoro i hloro; R4 je odabran između vodonika i farmaceutski prihvatljivih neorganskih i organskih kationa; R5 je odabran iz grupe koju čine metoksi, etoksi, hloro, bromo, trifluormetil, OCHxFy i OCH2CHxFy, gdeje x = 0-2 y= 1-3 uz uslov da x+y = 3; R6 je vodonik; ili R5 i R6 uzeti zajedno su metilendioksi; i bilo koji njihov tautomer. Prijava sadrži još 17 patentnih zahteva.

Description

Tehničkiproblem

Ovaj pronalazak se odnosi na nove derivate supstituisanog hinolin-3-karboksamida, na postupke za njihovo dobijanje, na kompozicije koje ih sadrže a koje su pogodne za kliničko lečenje obolenja koja nastaju od autoimunosti, kao Što je multipla skleroza, insulin zavistan dijabetes mellitus, sistemski lupus eritematosus, reumatski artritis, inflamatorno obolenje creva i psorijaza i, dalje, obolenja gde patološko zapaljenje igra glavnu ulogu, takva kao astma, ateroskleroza, šlog i Alzheimer-ovo obolenje. Određenije, ovaj pronalazak se odnosi na nove derivate hinolina podesne za tretman (lečenje), na primer, multiple skleroze i njenih manifestacija.

Stanje tehnike

Autoimuna obolenja, n.p., multipla skleroza (MS), insulin zavistan dijabetes mellitus (1DDM), sistemski lupus eritematosus (SLE), reumatski artritis (RA), inflamatorno obolenje creva (IBD) i psorijaza predstavljaju napade na imuni sistem tela koji mogu da budu sistemske prorade, ili usmereni na pojedinačne organe tela. Proizilazi da su to obolenja u kojima imuni sistem pravi greške i, umesto izazovanja zaštitnih funkcija, postaje agresor (1).

MS je najčešće stečeno neurološko obolenje mladih odraslih u zapadnoj Evropi i Severnoj Americi. Ona je odgovorna za više invaliditeta i fmansijskog gubitka, i u izgubljenom prihodu i u medicinskoj nezi, od bilo kog drugog neurološkog obolenja ove starosne grupe. Približno ima 250 000 slučajeva MS u Sjedinjenim državama.

Mada je uzrok MS nepoznat, napredak u imidžing dijagnostici mozga, imunologiji i molekulskoj biologiji povećao je razumevanje istraživača ovog obolenja. Nekoliko terapija se sada koriste za lečenje MS, ali nema pojedinačnog tretmana koji je demonstrirao dramatičnu efikasnost tretmana. Sadašnji tretman MS spada u tri kategorije: tretman akutnih pogoršanja, modulacija progresivnog obolenja, i terapija za specifične simptome.

MS utiče na centralni nervni sistem i uključuje postupak demijelinacije, n.p., mijelinske ovojnice su izgubljene dok su aksoni sačuvani. Mijelin obezbeđuje izolovanje materijala koji omogućava brzo prvođenje nervnog impulsa. Evidentno, u demijelinaciji, ova osobina je izgubljena. Mada patogeni mehanizmi odgovorni za MS nisu razumljivi, nekoliko linija dokaza pokazuje da demijelinacija ima imunopatološku osnovu. Patološke lezije, plakovi, su okarakterisani infiltriranjem imunološki aktivnih ćelija takvih kao što su makrofage i aktivne T ćelije (2).

U SAD pat. br. 4,547,511 i u SAD pat. br. 4,738,971 i u EP 59,698 neki derivati N-aril-l,2-dihidro-4-supstituisan-l-alkil-2-okso-hinolin-3-karboksamida su zaštićeni kao pojačavači imunosti izazvani-ćelijom. Jedinjenje

poznato kao rohinimeks (Merck Index 12. Eđ., br. 8418; Linomide<R>, LS2616, N-fenil-N-metil-l,2-dihidro-4-hidroksi-l-metiI-2-okso-hinolin-3-karboksamid) pripada ovoj seriji jedinjenja. Za rohinimeks je navedeno da ima višestruke imunomodularne aktivnosti koje nisu praćene sa generalnom imunosupresijom (3-12).

Dalje, u SAD pat. 5,580,882 zaštićeni su derivati hinolin-3-karboksamida, korisni u lečenju stanja povezanih sa MS. Posebno poželjno jedinjenje je rohinimeks. U SAD pat. br. 5,594,005 882 zaštićeni su derivati hinolin-3-karboksamida,korisni u lečenju dijabetesa lipa 1. Posebno poželjno jedinjenje je rohinimeks.

U WO 95/24195 zaštićeni su derivati hinolin-3-karboksamida, korisni u lečenju inflamatornog obolenja creva. Posebno poželjna jedinjenja su rohinimeks ili njegova so. U WO 95/24196 zaštićeni su derivati hinolin-3-karboksamida, korisni u lečenju psorijaze. Posebno poželjna jedinjenja su rohinimeks ili njegova so.

U kliničkim ispitivanjima poređenja rohinimeksa sa placebo, navedeno je da rohinimeks ispunjava očekivanje u lečenju stanja povezanih sa MS (13,14). Tu su, međutim neki ozbiljni neodstaci u vezi rohinimeksa. Na primer, kod pacova je nađeno daje teratogen, i da izaziva sporedne efekte ograničavanja-doze kod čoveka, n.p., sindrom sličan-gripu, što sprečava korišćenje punog kliničkog potencijala jedinjenja.

Dalje, u WO 92/18483 zaštićeni su derivati hinolina supstituisanog na 6-položaju sa RAS(0)n-grupom (RA=niži alkil ili aril; n=0-2), koji poseduju imunomodulirajući, anti-inflamatorni i anti-kancerogeni efekat. Supstituciuja, npr., tip i uzorak, gornjih, specifičnih pomenutih jedinjenja u stanju tehnike postavlja ih izvan obima ovog pronalaska.

Opis pronalaska

Glavni predmet ovog pronalaska je da se obezbede strukturno nova jedinjenja hinolina koja se, pomoću svog farmakološkog profila, sa velikim potencijalom u eksperimentalnim modelima i umanjenim sporednim efektima, smatraju da su od vrednost u lečenju bolesti koja rezultiraju od autoimunosti i patološke inflamacije. Primeri takvih obolenja su multipla skleroza, insulin zavistan dijabetes mellitus, sistemski lupus eritematosus, reumatski artritis, inflamatorno obolenje creva i psorijaza i druga obolenja gde iflamacija (upala) igra glavnu ulogu, poput astme, ateroskleroze, šloga i Alzheimer-ovog obolenja. Određenije, ovaj pronalazak se odnosi na nove derivate hinolina podesne za tretman, na primer, multiple skleroza i njenih manifestacija.

Termin "tretman (lečenje)" kako je ovde korišćeno uključuje profilaksu isto kao i ublažavanje simptoma bolesti.

Neočekivano je nađeno da su nova jedinjenja opšte formule (I)

gde

R je odabran od metila, etila, n-propila, izo-propila, n-butila i alila;

R' je odabran od metila, metoksi, fluolro, hloro, bromo, trifluorometila i OCHxFy,

gde x = 0 - 2,

y = 1 - 3 pod uslovom da

R" je odabran od vodonika, fluora i hlora, pod uslovom da R" je odabran od fluora i hlora samo kada R'je odabran od fluora i hlora;

R4je odabran od vodonika i farmaceutski prihvatljivih katjona, kao stoje natrijum, kalijum i kalcij um, i organskih katjona takvih kao monoetanolamin, dietanolamin, dimetilaminoetanol, morfolin i slično;

R5 je odabran od etila, n-propiia, izo-propila, metoksi, etoksi, hhloro, bromo,trifluorometila i OCHxFy i OCH2CHxFy

Gde x = 0 - 2,

y = 1 - 3 pod uslovom da

R/, je vodonik; ili

R5i R« uzeti zajedno su metilendioksi;

su neočekivano efikasna i specifična u lečenju pojedinaca koji pate od autoimunih i inflamatornih oboljenja.

Jedinjenja opšte formule (I) mogu da postoje u različitim tautomernim oblicima i svi takvi oblici gde postoje takvi oblici su ovde uključeni.

U poželjnoj realizaciji pronalaska Rije odabran od vodonika ili natrijuma,

R5 je odabran od etila, metoksi, hloro i trifluorometila,

Rsi R6 uzeti zajedno su metilendioksi,

R je odabran od metila i etila,

R'je odabran od metoksi, fluora, hlora i trifluorometila kada R" je vodonik i

R" je odabran odmeta'-i /?ara-fluoro pod uslovom da R'je orto-fluoro.

Među najpoželjnijim jedinjenjima opšte formule (I) u skladu sa ovim pronalaskom su: N-etil-N-(3 -fluoro-fenil)-l,2-dihidro-4-hidroksi-5 -hloro-1 -metil-2-okso-hinolin-3 - karboksamid, N-metil-N-(2,4-difluoro-fenil)-l,2-dihidro-4-hidroksi-5-hloro-l-metil-2-okso-hinolin-3-karboksamid, N-metil-N-(2,5-difluoro-fenil)-l,2-dihidro-4-hidroksi-5-hloro-l-metil-2-okso-hinolin-3-karboksamid, N-metil-N-(2-fluoro-fenil)-l,2-dihidro-4-hidroksi-5-metoksi-l-metil-2-okso-hinolin-3-karboksamid, N-metil-N-(2,4-difluoro-fenil)-l,2-dihidro-4-hidroksi-5-metoksi-l-metil-2-okso-hinolin-3-karboksamid, N-metil-N-(2,5-difluoro-fenil)-l,2-dihidro-4-hidroksi-5-metoksi-l-metil-2-okso-hinolin-3-karboksamid, N-metil-N-(4-hloro-fenil)-l,2-dihidro-4-hidroksi-5-metoksi-l-metil-2-okso-hinolin-3-karboksamid, N-metil-N-(4-trifluorometil-fenil)-l,2-dihidro-4-hidroksi-5-metoksi-l-metil-2-okso-hinolin-3-karboksamid, N-metil-N-(2,4-difluoro-fenil)-l,2-dihidro-4-hidroksi-5,6-metilendioksi-l-metil-2-okso-hinolin-3-karboksamid,

Pojedina spontano dešavajuća autoimuna oboljenja kod čoveka imaju eksperimentalne modele koji se spontano dečavaju kod nekih vrsta laboratorijskih životinja ili se mogu indukovati kod laboratorijskih životinja u, imunizacijom specifičnim antigenom (antigenima) od ciljnog organa.

Eksperimentalni auto imuni encefalomielitis (EAE) kao model za autoimuna inflamatorna obolenja centralnog nervnog sistema (CNS) ima najšire korišćen model za oboljenje multiple skleroze kod ljudi.

Autoimunost na tip II kolagen može se eksperimentalno indukovati kod nekih vrsta miševa ili pacova i može da vodi ka razvoju poliartritisa. Artitis izazvan kolagenom ima nekoliko osobina zajedničkih sa obolenjem reumatskog artritisa kod ljudi.

Osnovna karakteristika astme kod ljudi je povećana reaktivnost disajnih puteva{ airways)u domenu hemijske i fizičke stimulacije. Sada je široko prihvaćeno da su proizvodi oslobođeni iz inflamatronih ćelija, n.p., aktivni eosinofili, kompromis epitelialnog integriteta i pomognute bronhijalne hiperosteljivosti. Mišji model ovalmunima (OA)-izazvanog zapaljenja pluća je dominantan sa privremeno regulisanim influksom limfocita i eosinofila u bronhijalni lumen.

Nađeno je da rohinimeks izazivaBeagle Pain Syndrome(BPS) (15,16) kod različitih vrsta lovačkih pasa{ Beagle).Obolenje je reflektovano kliničkim i laboratorijskim manifestacijama priređenog BPS kao modela za sindrom sličan gripu indukovan rohinimeksom kod čoveka.

Jedinjenja opšte formule (I) su ispitivana na inhibiciju akutnog eksperimentalnog autoimunog encefalomijelitisa (aEAE) kod miševa. Rohinimeks je korišćen kao kontrolni tretman i pokazao je više od 50% inhibicije na >5 mg/kg. Iznenađujući i neočekivani rezultati su dobijeni kada je uvedena odgovarajuća supstitucija na 5-položaju hinolinskog prstena. U poređenju sa rohinimeksom, jačina 5-hloro supstituisanog jedinjenja je povećana 100 puta. Supstitucijom na 6-, 7- i 8-položaju đobijena su manje aktivna jedinjanja. Efekat 5-supstitucije mogao bi shvaćen na fizikohemijskim osnovama. Generalno, EAE aktivnost kako je viđeno sa EAE inhibicijom bila je sledeća u opadajućem nizu u skladu sa položajem supstitucije: 5 > 6 » 7 = 8. Poređenje efekata 5- i 6-supstitucije pokazalo je da ima statistički značajnih razlika na svakom normalnom nivou (p < 0.001) između dva, gde je efekat 5-supstitucije superioran. Dalje, prava aromatična supstitucija u hinolinskoj grupi i 3-karboksamidnoj grupi jedinjenja opšte formule (I) značajno je redukovala ili čak uklonila sporedne efekte, n.p., teratogensi efekat i BPS, rohinimeksa. Tako, fizičkohemijske osobine 5-supstituenta u hinolinskoj grupi iorto-, meta-i/ili, naročito,para-supstituenta u 3-karboksamidnoj grupi su od glavne važnosti za poboljšanje odnosa rizik/benefit u poređenju sa rohinimeksom. Zamena metil grupe na karboksamidnom azotu sa višom alkil grupom dodatno je redukovala sporedne efekte. Tako neočekivano je nađeno, da se jedinjenja formule (I), hemijski i farmakološki razlikuju od lekova predloženih za lečenje MS-a i njenih manifestacija.

Sve realizacije pronalaska kako je opisano u patentnim zahtevima su uključene u specifikaciju.

Sledeći primeri su namenjeni da ilustruju pronalazak ne ograničavajući njihov obim.

Jedinjenja opšte formule (I) mogu da se dobiju postupcima poznatim u literaturi i sledećim postupcima:

Postupak A:

Jedinjenja opšte formule (I) mogu se dobiti poznatim postupcima i, na primer, kako je gore pokazano, reakcijom estarskog derivata hinolin karboksilne kiseline sa anilinom u podesnom rastvaraču kao što je toluen, ksilen i slično. Opšti postupci za dobijanje estarskih derivata hinolin karboksilne kiseline formule (II) kako je niže opisano. N-alkilovani anilini formule (III) su komercijalno raspoloživi ili poznati iz literature, npr., kod Johnstone et al, J. Chem. Soc. 1969. 2223-2224. Jedinjenja koja ulaze obuhvaćena obimom formule (III) mogu da se dobijit postupcima, koji su generalno analogni sa onim iz pomenute literature.

Postupak B:

Jedinjenja formule (I) mogu se takođe dobiti reakcijom hinolin karboksilne kiseline formule (IV) sa anilinom formule (III). Različiti reagensi kuplovanja poznati u tehnici se mogu koristiti, npr., karbodiimidi poznati iz literature u SAD pat. br. 4,547,511. Jedan podesni postupak kuplovanja koristi tionil hlorid u prisustvu trietilamina i podesnog rastvarača kao što je dihlorometan. Ovaj postupak se može koristiti u situacijama kada nije moguće direktno kuplovanje između estra i anilina, npr., kada anilin sadrži supstituente koji izvlače elektrone. Hinolin karboksilne kiseline formule (IV) mogu se dobiti od odgovarajućih estara formule (I), kiselom hidrolizom kako je niže opisano.

Primer 1.

etil estar 1. 2- dihidro- 4- hidroksi- 5- metoksi- l- metil- 2- okso- hinolin- 3- karboksilne kiseline

U rastvor 2,6-đifluorobensonitrila (42 g, 0.30 mol) u 150 ml anhidrovanog metanola polako je dodat natrijum metoksid (17.9 g, 0.33 mol) na 30°C. Posle zagrevanja pod refluksom, tokom 1 sata, dodat je 40% metilamin (133 ml, 1.2 mol) i rezultujući rastvor je refluksovan tokom 4 dana. Po hlađenju, bela čvrsta supstanca, 2-metoksi-6-(metilamino)benso-nitril, taloži se koja je sakupljena filtriranjem. Talog je rastvoren u vodenom rastvoru etilen glikola (500 ml) i kalijum hidroksida (14 g). Rastvor je refluksovan na 150°C preko noći, ohlađen na sobnu temperaturu i pH je podešen na 4 sa konc. hlorovodoničnom kiselinom. Formirana antranilska kiselina je sakupljena filtriranjem, isprana vodom (50 ml) i osušena pod vakumom. 6-metoksi-N-metil-antranilska kiselina (32 g, 0.18 mol) i natrijum bikarbonat (38 g, 0.45 mol) su suspendovani u 500 ml 1,4-dioksana. Fosgen (25 ml) je dodat polako pod hlađenjem i kadi s ledom. Smeša je zagrevana na 40°C tokom 1 sata, ohlađena na 15°C, i zatim je dodato 150 ml vode. Formiran izatoinski anhidrid je sakupljen filtriranjem. Posle pažljivog sušenja, 5-metoksi-N-metil-izatoinski anhidrid (20.7 g, 0.10 mol) je dodat u rastvor natrijum dietilmalonata (31 g, 0.17 mol) u 250 ml anhidrovanog N,N-dimetilformainida na sobnoj temperaturi. Rastvor je zagrevan na 100°C tokom 3 sata, ohlađen na sobnu temperaturu, dodato je 250 ml vode i pH je podešen na 4 sa konc. hlorovodoničnom kiselinom. Talog je sakupljen filtriranjem i osušen u vakumu radi dobijanja traženog jedinjenja kao čistih belih kristala (22 g), prinos 48%.

IH NMR (CDC13) 8 1.43 (t, 3H), 3.62 (s, 3H). 3.96 (s, 3H), 4.45 (q, 2H), 6.70 (d, 1H), 6.92 (d, IH), 7.55 (t, IH), 13.5 (s, IH).

Primer 2.

etil estar l, 2- dihidro- 4- hidroksi- 5- hloro- l- metil- 2- okso- hinolin- 3- karboksilne kiselin3

Fosgen (51 g, 0,52 mol) rastvoren u 150 ml dioksana u porcijama je dodat u mehanički mešanu suspenziju 2-amino-6-hloro-benzojeve kiseline (30 g, 0.175 mol) i natrijum bikarbonata (44 g, 0.52 mol) u 300 ml dioksana. Došlo je do burne reakcije uz izdvajanje gasa i reakciona smeša je ohlađena radi održavanja temperature ispod 50°C. Zatim je mešanje nastavljeno na 50°C tokom 1 sata. Reakc iona smeša je: ohlađena na 15°C, rezultujući talog je sakupljen, ispran vodom i osušen radi dobijanja izatoinskog anhidrida. Anhidrid (5 g, 0.025 mol) je rastvoren u 50 ml N,Ndimetilacetamida i ohlađen je na 0°C. Natrijum hidrid (75%) (0.94 g, 0.028 mol) i zatim je dodat metil jodid (1.89 ml, 0.030 mol) takvom brzinom da se temperatura održava ispod 5°C. Reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi tokom 5 sata. Preostali metil jodid je uklonjen u vakumu. Natrijum hidrid (.094 g, 0.028 mol) je dodat zajedno sa dietil malonatom (4.5 g, 0.028 mol). Smeša je zagrevana na 85°C tokom 5 sati. Posle hlađenja na sobnu temperaturu, dodato je 50 ml metanola i 50 ml 1 M hlorovodonične kiseline i još 250 ml vode. Formirana je emulzija koja je kristalisana stajanjem u frižideru tokom 72 sata. Kristalna masa je sakupljena filtriranjem, isprana sa vodom, voda/metanolom (1:1) i heptanom i osušeni su radi dobijanja jedinjenja iz naslova (6.3 g), prinos 74%.

IH NMR (CDC13) 5 1.46 (3H, t), 4.49 (2H, q), 7.23 (IH, d), 7.27 (IH, d), 7.49 (IH, t), 15.0.

Primer 3.

etil estar l, 2- dihidro- 4- hidroksi- 5- trifluorometil- l- metil- 2- okso- hinolin- 3- karboksilne

kiseline

2-fluoro-6-(trifluorometil)benzonitril (10 g, 0.053 mol) je zagrevan an 40°C u 200 ml anhidrovanog metilamina u autoklavu tokom 2 dana. Višak metilamina je ostavljen da ispari i rezultujuća čvrsta siva supstanca je rastvorena u 200 ml metilen hlorida zahjedno sa 4-aminopirina (0.1 g, 0.001 mol) i trietilaminom (3.3 ml, 0.026 mol). U ohlađen rastvor polako je dodat etil malonil hlorid (8.8 g, 0.060 mol). Rastvor je mešan tokom 4 sata i zatim je obrađen tako da se dobije žućkast sirup. Sirup je rastvoren u 100 ml anhidrovanog etanola, i dodat je natrijum metoksid (5.4 g, 0.10 mol). Posle 1 sata, rastvarač je uklonjen i ostatak je obrađen sa metilen hloridom i vodom. Formiran hinolin derivat je pažljivo osušen i suspendovan u 250 ml ohlađenog anhidrovanog tetrahidrofurana. Polako je dodat natrijum hidrid (4 g, 0.125 mol) i zatim metil jodid (10 ml, 0.15 mol). Smeašaje zagrevana pod refluksom tokom 6 sati, dodata je voda i obrađena dietil etrom. Rastvarači su uklonjeni i ostatak (17.3 g) je rastvoren u smeši etanola (50 ml) i konc. hlorovodonične kiseline (10 ml). Rastvor je zagrevan na 45°C preko noći, ohlađen i talog je sakupljen radi dobijanja 8 gtražemog jedinjenja, prinos 48%.

IH NMR (CDCh) 5 1.46 (3H, t), 3.68 (3H, s), 4.50 (2H, q), 7.58 (IH, m), 7.71 (2H, m), 15.0 (IH, s).

Na suštinski isti način sledeće jedinjenje je dobijeno od odgovarajućih polaznih

etil estar l.l-dihidro^-hidroksi-S^ifluorometoksi-l-metil^-okso-hinolin-S-karboksilne kiseline

Primer 4

etil estar 1. 2- dihidro- 4- hidroksi- l- metil- 2- okso- 5. 6- metilendioksi- hinolin- 3- karboksilne

kiseline

Di-tert-butil dikarbonat (36 g, 0.17 mol) je u porcijama dodat u rastvor od 3,4-(metilendioksi)-anilina (20.6 g, 0.15 mol) u anhidrovanom tetrahidrofuranu (150 ml). Rastvor je zagrevan na refluksu tokom 2 sata, zatim je koncentrovan u vakuumu radi dobijanja crnog čvrstog ostatka. Ostatak je rastvoren u anhidrovanom tetrahidrofuranu (600 ml) i ohlađen je na -40°C. Rastvor 1.3 M sek-butilitijuma (265 ml, 0.35 mol) u heksanuje dodat ukapavanjem. Posle mešanja rastvora tokom 0.5 sati na -40°C dodate su pelete suvog leda (ca. 40 g). Smeša je ostavljena da se zagreje na 0°C i dodata je voda (ca 700 ml). Vodeni rastvor je zakišeljen sa hlorovodoničnom kiselinom do pH 3 i ekstrahovan etrom. Ekstrakti su osušeni i koncentrovani radi dobijanja N-tBoc-zaštićene 5,6-metilendioksi-antranilske kiseline kao čvrstog ostataka (45 g). Ova kiselina je dodata u ledom-ohlađenu suspenziju natrijum hidrida (80% u ulju, 9.0 g, 0.30 mol) u N,N-diemtilformamidu (200 ml). Smeša je mešana tokom 0.5 sati i dodat je metil jodid (22 ml, 0.35 mol). Smeša je mešana na sobnoj temperaturi preko noći, dodata je voda (600 ml) i ekstrahovana etrom, tri puta. Organski sloj je ispran zasićeni rastvorom soli, osušen i koncentrovan pod vakuumom radi dobijanja tamno braon ulja. Ovo ulje je rastvoreno u metanolu (400 ml) i dodata je konc. hlorovodonična kiselina (80 mi). Rastvor je mešan preko noći na sobnoj temperaturi, neutralisan dodatkom 5 M natrijum hidroksida i ekstrahovan etrom, tri puta. Kombinovani ekstrakti su prfiltrirani kroz kolonu Si' Oj i eluat je koncentrovan pod vakuumom radi dobijanja metilatnog antranilskog estra (20 g). Estar je rastvoren u dihlorometanu (400 ml) i ohlađen u ledenom kupatilu. Dodat je etil malonil hlorid (21 g, 0.14 mol) i zatim, posle 30 minuta, trietiiamin (22 ml, 0.16 mol). Posle mešan ja tokom 1 sata na sobnoj temperaturi zamućena smeša je isprana 0.5 M hlorovodoničnom kiselinom i zatim bikarbonatom. Organska faza je pažljivo osušena i koncentrovana pod vakuumom. Ostatak je zatim rastvoren u suvom etanolu (200 ml) i dodat je natrijum metoksid (17 g, 0.32 mol). Smeša je mešana tokom 1 sata i dodata je voda (300 ml). Rastvor je ispran etil acetatom i zatim je vodeni rastvor zakišeljen dodatkom konc. hlorovodonične kiseline. Talog je sakupljen filtriranjem i osušen pod vakuumom radi dobijanja traženog jedin jenja kao sivih kristala (17 g, ukupni prinos 41%).

IH NMR (CDCI3) 8 1.45 (3H, t), 3.58 (3H, s), 4.48 (2H, q), 6.17 (2H, s), 6.71 (IH, d), 7.14 (IH, d).

Primer 5

anhidrid 5- etil N- karboksi antranilne kiseline

Smeša hloral hidrata (59.3 g, 0.36 mol), vode (700 ml), i natrijum sulfata (85.8 g, 0.60 mol) zagrevana je na 50°C.Kada je dostignuto 50°C, dodati su sekvencijalno smeša 3-etil-anilina (40.8 g, 0.33 mol), vode (700ml) i konc. hlorovodonične kiseline (33.6 ml) i smeša hidroksilamin hidrohloroida (74.8 g, 1.04 mol) i vode (330 ml). Rezultujuća smeša je zagrevana na 80°C tokom 30 minuta i držana je tokom drugih 10 minuta na ovoj temperaturi pre nego što je reakciona smeša ohlađena u ledenom kupatilu. Rezultujući talog je profiltriran, ispran vodom i osušen u vakuumu preko P2O5radi dobijanja izonitrozoacetanilida (36.6 g), prinos 58%. Izonitrozoacetanilid (10.0 g, 0.05 mol), je u porcijama dodat u smešu vode (9 ml) i konc. sumporne kiseline (60 ml) koja je prethodno zagrejana na 50°C, održavajući temperaturu između 50-55°C. Kada je kompletirano dodavanje, smeša je zagrevana na 80°C i održavana na ovoj temperaturi tokom 10 minuta. Reakciona smeša je zatim ohlađena u ledenom kupatilu i dodata u 10-12 puta reakcionih zapremina izlomljenog leda. SmeŠaje zatim ostavljena da stoji oko jedan sat. Suspenzija vode je ekstrahovana dihlorometanom koji je osušen i usparen dajući smešu0dva analoga 4-etila i 6-etil izatina približno 0.68:1 (7.6 g), prinos 84%.

SmeŠa dva izomera je rastvorena u vodenom natrijum hidroksidu i rastvor je profiltriran krozcelitei zatim je zakišeljen do pH 4. 4-analog je bio na ovom pH ekstrahovan u dihlorometan koji je osušen i usparen radi dobijanja čistog 4-etil izatina (3.1 g), prinos 34%.

4-etil izatin (3.1 g, 0.018 mol) je dodat u smešu konc. sumporne kiseline (45 ul) u sirćetnoj kiselini (14 ml). Suspenzija je zagrevana na 30°C, dodat je vodonik peroksid 35% (2.2 ml) i posle dodavanja temperatura je povećana na 65 C. Posle zagrevanja tokom 3 sata, smeša je ohlađena i talog je profiltriran, ispran vodom i osušen radi dobijanja traenog jedinjenja (1.7 g), prinos 48%.

IH NMR (DMSO-ck) 5 1.12 (3H, t), 3.02 (2H, q), 6.98 (IH, d), 7.05 (IH, d), 7.58 (IH, t), 11.6 (IH, širok).

Primer 6

l, 2- dihidro~ 4- hidroksi- 5- metoksi- l- medl- 2- okso- hinolin- 3- karboksilna kiselina

Dok se hladi, 10 ml konc. hlorovodonične kiseline je dodato u 30 ml anhidrida sirćetne kiseline. U ovaj rastvor, dodato je etil estra l,2-dihidro-4-hidroksi-5-metoksi-l-metil-2-okso-hinolin-3-karboksilne kiseline (10.5 g, 38 mmol) i smeša je zagrevana na 80°C tokom 14 sati. Smeša je ohlađena na sobnu temperaturu i kristalni proizvod je profiltriran, ispran hladnim metanolom i osušen radi dobijanja jedinjenj a iz naslova (7.2 g), prinos 77%.

IH NMR (CDC13) 8 3.73 (3H, s), 4.02 (311, s), 6.82 (IH, d), 7.02 (IH, d), 7.62 (IH, t).

Primer 7

N- metil- N- fenil- l, 2- dihidro- 4- hidroksi- 5- metoksi- l- metil- 2- okso- hinolin- 3- karboksamid

( nije uključen u zahteve) ( Postupak A)

N-metilanilin (2.7 g, 0.025 mol) je rastvoren u 80 ml toluena i oko 30 ml rastvaračaje destilovano da se dobije suvi rastvor. Etil estar l,2-dihidro-4-hidroksi-5-metoksi-l-metil-2-okso-hinolin-3-karboksilne kiseline (2.7 g, 0.01 mol) je dodat u rastvor koji ključa. Etanol formiran za vreme reakcije je destilovan zajedno sa nešto toluena tokom oko 4 sati. Smeša je ohlađena na sobnu temperaturu. Talog je sakupljen, ispran hladnim toluenom i heksanom i osušen radi dobijanja jedinjenja iz naslova (2.8 g), prinos 83%.

IH NMR (CDCI3) 5 3.49 (3H, s), 3.50 (311, s), 4.03 (3H, s), 6.66 (IH, d), 6.86 (IH, d), 7.08-7.48 (6H, m).

13C NMR (CDCI3) 8 29.7 (CH3), 36.8 (CH3), 56.8 (CH3), 103.3 (CH), 104.2 (C), 108.4 (CH), 110.2 (C), 126.2 (CH), 127.2(CH), 128.6(CH), 131.4 (CH), 141.2 (C), 143.6 (C), 157.0 (C), 157.4 (C), 160.3 (C), 165.1 (C). ESI MS/MS (M+H)+ 339, fragment 232.

Na suštinski isti način sledeća jedinjenja su dobijena od odgovarajućih polaznih materijala: N-metil-N-fenil-l,2-dihidro-4-hidroksi-5-hloro-l-metil-2-okso-hinolin-3-karboksamid,

(nije uključen u zahteve)

IH NMR (CDCI3) 5 3.38 (3H, s), 3.52 (311, s), 7.08-7.34 (7H, m), 7.43 (IH, t).

13C NMR (CDCI3) 5 29.9 (CH3), 38.5 (CH3), 104.7 (C), 112.8 (C), 113.3 (CH), 125.5

(CH),

125.6 (CH), 126.8 (CH), 128.7 (CH), 131.8 (CH), 132.9 (C), 142.6 (C), 143.9 (C), 158.0

(C),

166.1 (C), 169.3 (C).

ESI MS/MS (M+H)+ 343, fragmenti 236 i 108.

NHrietil-N-(4-hloro4enil)-l,2-dihidro-4-hidroksi-5-hloro-l-metil-2-okso-hinolin-3-karboksamid,

IH NMR (CDCI3) 6 3.38 (3H, s), 3.45 (3H, s), 7.12-7.28 (6H, m), 7.45 (IH, t). 13CNMR(CDC13) 5 30.0 (CH3), 38.4 (CH3), 104.5 (C), 112.6 (C), 113.4 (CH), 125.6 (CH), 127.0 (CH), 128.9 (CH), 131.9 (CH), 132.4 (C), 132.8 (CH), 142.5 (C), 142.6 (C), 158.0 (C), 166.0 (C), 169.2 (C). ESI MS/MS (M+H)+ 377, fragmenti 236 i 142.

N-etil-N-(3-fluoro-fenil)-l,2-dihidro-4-hidroksi-5-hloro-l-metil-2-okso-hinolin-3-karboksamid,

IH NMR (CDCI3) 8 1.20 (3H, t), 3-33 (3H, s), 3.95 (2H, q), 6.84-6.98 (3H, m), 7.11-7.20 (2H, m), 7.23 (IH, d), 7.42 (IH, t).

13C NMR (CDCI3) 8 12.9 (CH3), 29.9 (CH3), 45.8 (CH2), 104.7 (C), 112.7 (C), 113.4 (CH), 113.8+114.0 (CH), 113.9+114.1 (CH), 122.3+122.4 (CH), 125.6 (CH), 129.5-129.6

(CH),

131.9 (CH), 132.8 (CH), 142.7 (C), 143.7-143.8 (C), 158.0 (C), 161.4+163.4 (C), 165.9 (C), 168.8 (C); neki pikovi su multipleti zbog F-sprezanja. ESI MS/MS (M+H)+ 375, fragmenti 236 i 140.

N-metil-N-(2-fluoro-fenil)-l,2-dihidro-4-hidroksi-5-metoksi-l-metil-2-okso-hinolin-3-karboksamid,

IH NMR (CDCI3) 8 3.47 (3H, s), 3.53 (3H, s), 4.03 (3H, s), 6.68 (IH, d), 6.88-6.96 (2H, m),

7.02-7.07 (IH, m), 7.12-7.17 (IH, m), 7.42-7.49 (2H, m).

13C NMR (CDCI3) 8 30.7 (CH3), 36.8 (CH3), 57.1 (CH3), 104.3 (C), 104.4 (CH), 107.2 (CH), 109.2 (C), 116.4+116.6 (CH), 124.3+124.3 (CH), 128.7 (CH), 129.9+130.0 (C), 129.9+130.0 (CH), 132.9 (CH), 157.4 (C), 156.8+158.8 (C), 160.3 (C), 167.0 (C).

ESI MS/MS (M+H)+ 357, fragment 232.

N-metil-N-(3 -hloro-fenil)-l,2-dihidro4-hiđroksi-5-metoksi-l -metil-2-okso-hinolin-3 - karboksamid,

IH NMR (CDCb) 5 3.40 (3H, s), 3.50 (3H, s), 4.02 (3H, s), 4.02 (3H, s), 6.67 (IH, d, širok), 6.90 (IH, d, širok), 7.1 (2H, širok), 7.28 (IH, širok), 7.38 (IH, Širok), 7.43 (IH, t, Širok). 13C NMR (CDCI3) 5 29.8 (CH3), 36.8 (CH3), 57.0 (CH3), 103.5 (CH), 104.3 (C), 108.6 (CH), 109.9 (C), 124.7 (CH), 126.5 (CH), 127.5 (CH), 129.7 (CH), 131.7 (CH), 133.9 (C), 141.4 (C), 144.8 (C), 157.2 (C), 157.7 (C), 160.3 (C), 165.0 (C). ESI MS/MS (M+H)+ 373, fragment 232.

N-etil-N-(3 -fluoro-fenil)-l,2-dihidro-4-hidroksi-5-metoksi-l -metil-2-okso-hinolin-3 - karboksamid,

IH NMR (CDCI3) 8 1.22 (3H, t), 3.50 (3H, s), 3.92 (2H, širok signal), 4.02 (3H, s), 6.66

(IH,

d), 6.81-6.92 (2H, m), 7.08-7.19 (3H, m), 7.41 (IH, t).

13C NMR (CDCI3) 8 13.1 (CH3), 29.8 (CH3), 43.9 (CH2), 56.9 (CH3), 103.4 (CH),

104.3 (C), 108.6 (CH), 110.4 (C), 114.5+114.7 (CH), 123.4 (CH), 129.6+129.7 (CH), 131.6 (CH), 141.4 (C), 143.5 (C), 157.2 (C), 157.4 (C), 160.3 (C), 161.4+163.4 (C); neki pikovi su multipleti zbog F-sprezanja.

ESI MS/MS (M+H)+ 371, fragment 232.

N-metil-N-(4-fluoro-fenil)-l,2-dihidro-4-hidroksi-5-metoksi-l-metil-2-okso-hinolin-3-karboksamid,

IH NMR (CDCI3) 8 3.46 (3H, s), 3.52 (3H, s), 4.05 (3H, s), 6.69 (IH, d), 6.92 (IH, d), 7.10-7.38 (4H, dd), 7.45 (IH, t).

13C NMR (CDCI3) 8 29.8 (CH3), 36.8 (CH3), 56.8 (CH3), 103.4 (CH), 104.2 (C), 108.6 (Ch), 110.0 (C), 127.6 (CH), 128.9 (CH), 131.6 (CH), 132.8 (C), 141.3 (C), 142.2 (C), 157.1 (C), 157.5 (C), 160.3 (C), 165.0 (C).

ESI MS/MS (M+H)+ 373, fragment 232.

N-etil-N-(2-horo-fenil)-l,2-dihidro-4-hidroksi-5-trifluorometil-l-metil-2-okso-hinolin-3-karboksamid, N-metiI-N-(4-hloro-fenil)-l,2-dihidro-4-hidroksi-5-trifl^ 3-karboksamid,

IH NMR (CDCb) 8 3.40 (3H, s), 7.08-7.25 (4H, m), 7.48 (IH, d), 7.65 (IH, t), 7.69 (IH, t). 13C NMR (CDCb) 8 30.1 (CH3), 38.7 (CH3), 103.8 (C), 112.4 (C), 118.7 (CH), 121.9+121.9+122.0+122.0 (CH), 120.3+122.4+124.6+126.8 (C), 127.0 (CH), 127.8+128.0+128.3+128.5 (C), 128.9 (CH), 131.6 (CH), 132.4 (C), 142.6 (C), 157.7 (C), 166.3 (C), 169.9 (C); neki pikovi su multipleti zbog F-sprezanja. ESI MS/MS (M+H)+ 411, fragmenti 270 i 142.

N-metil-N-(4-hloro-fenil)-l,2-dihidro-4-hidroksi-5-trifluorometoksi-l -metil-2-okso-hinolin-3 -karboksamid,

N-metil-N-fenil-l,2-dihidro-4-hidroksi-5-hioro-6-metoksi-l -metil-2-okso-hinolin-3 - karboksamid, (nije uključen u zahteve)

IH NMR (CDCb) 8 3.38 (3H, s, širok), 3.52 (3H, s), 3.96 (3H, s), 7.14-7.23 (2H, m), 7.23-7.30 (5H, m).

13C NMR (CDCI3) 8 29.7 (CH3), 38.3 (CH3), 57.2 (CH3), 113.6 (CH), 113.7 (C), 116.8 (CH), 120.3 (C), 125.8 (CH), 126.9 (CH), 128.7 (CH), 136.5 (C), 143.9 (C), 158.0 (C), 165 (C), 168.9 (C).

ESI MS/MS (M+H)+ 373, fragmenti 266 i 108.

N-metil-N-(4-hloro-fenil)-l,2-dihidro-4-hidroksi-5,6-metilendioksi-l-metil-2-okso-hinolin-3-karboksamid.

Primer 8

N- metil- N-( 4- trifIuorometil- fenil)- l, 2- dihidro- 4-hi droksi- 5- metoksi- l- metil- 2- okso-

hinolin- 3- karboksamid ( postupak B)

U ledom ohlađen rastvor l,2-dihidro-4-hidroksi-5-metoksi-l-metil-2-okso-hinolin-3-karboksilne kiseline (8 g, 0.032 mol), trietilamina (15.5 ml, 0.11 mol) i 4-trifIuorometil-N-metilaniiina (6.1 g, 0.035 mol) u 150 ml metilen hlorida dodat je ukapvanjem tokom 0.5 sati rastvor tionil hlorida (3.0 ml, 0.042 mol) u 10 ml metilen hlorida. Mešanje je nastavljeno na 4°C tokom 4 sata. Rastvor je razblažen sa 10 ml metilen hlorida, ispran hladnom 1 M sumpornom kiselinom, pa zatim ekstrahovan IM natrijum hidroksidom. Podešeno je pH vodene faze na 8-8.5, prečišćene sa filtriranjem a zatim zakišeljene hlorovodoničnom kiselinom do pH 4. Stajanjem formiranje kristalni talog koji je profiltriran, ispran vodom i osušen radi dobijanja jedinjenja iz naslova (8.5 g), prinos 65%.

IH NMR (CDCb) § 3.48 (311, s), 3.54 (3H, s), 4.06 (3H, s), 6.70 (IH, d), 6.94 (III, d), 7.46 (IH, t), 7.50 (4H, širok signal).

13C NMR (CDC13) 8 29.8 (CH3), 36.9 (CH3), 56.9 (CH3), 103.5 (CH), 104.2 (C), 108.7(CH), 109.5 (C), 117.3+121.7+126.0+130.3 (C), 125.8+125.9+125.9+126.0 (CH), 126.3

(CH), 127.9+128.4+128.9+129.4 (C), 131.8 (CH), 141.4 (C), 146.7 (C), 157.2 (C), 158.0

(C),

160.3 (C), 165.0 (C); neki pikovi su multipleti zbog F-sprezanja.

ESI MS/MS (M+H)+ 407, fragmnet 232.

Na suštinski isti način sledeća jedinjenja su dobijena od odgovarajućih polaznih materijala: N-etil-N-(4-trifluorometil-fenil)-l,2-dihidro-4-hidroksi-5-hloro-l-metil-2-okso-hinolin-3-karboksamid,

IH NMR (CDCb) § 1.22 (3H, t), 3.28 (3H, s), 7.13 (IH, d), 7.23-7.32 (3H, m), 7.40-7.51 (3H, m).

BCNMR(CDCb) 8 13.0 (CH3), 29.8 (CH3), 45.8 (CII2), 104.0 (C), 112.7 (C), 113.5 (CH), 120.6+122.8+124.9+127.1 (C), 125.7 (CH), 125.7+125.7+125.8 (CH), 126.7 (CH), 128.3+128.6+128.8+129.1 (C), 132.1 (CH), 133.0 (C), 142.8 (C), 145.6 (C), 157.9 (C), 166.8

(C), 169.1 (C); neki pikovi su multipleti zbog F-sprezanja.

ESI MS/MS (M+H)+425, fragmenti 236 i 190.

N-etil-N-(4-trifluorometil-fenil)-l,2-dihidro-4-hidroksi-5-metoksi-l-metil-2-okso-hinolin-3-karboksamid,

1H NMR (CDCb) 8 1.22 (3H, t), 3.51 (3H, s), 3.93 (2H, q), 4.02 (311, s), 6.67 (IH, d), 6.91 (IH, d), 7.43 /IH, t), 7.46-7.52 (4H, m).

13C NMR (CDCb) 5 13.2 (CH3), 29.8 (CH3), 44.1 (CH2), 56.9 (CH3), 103.5 (CH), 104.3 (C), 108.7 (CH), 110.0(C), 120.7+122.9+125.0+127.2 (C), 125.9+125.9 (CH), 127.7 (CH), 128.9+129.2+129.4+129.7 (C), 131.8 (CH), 141.5 (C), 145.3 (C), 157.2 (C), 157.8 (C), 160.3

(C), 164.4 (C); neki pikovi su multipleti usled F-sprezanja.

ESI MS/MS (M+H)+ 421, fragmenti 232 i 206.

N-metil-N-(4-trifluorometoksi-fenil)-l,2-dihidro-4-hidroksi-5-metoksi-l-metil-2-okso-hinolin-3 -karboksamid,

N-metil-N-(2,4-diifluoro-fenil)-I,2-dihidro-4-hidroksi-5-hloro-l-metil-2-okso-hinolin-3-karboksamid,

IH NMR (CDCb) 5 3.33 (311, s), 3.45 (3H, s), 6.62 (IH, širok), 6.83 (IH, širok), 6.98-7.17 (2H, m, širok), 7.20 (IH, d), 7.37 (IH, t, širok).

13C NMR (CDC13) 5 29.9 (CH3), 37.3 (CH3), 103.3 (C), 104.7+104.9+105.1 (CH), 110.5+110.7 (CH), 112.7 (C), 113.3 (CH), 125.7 (CH), 128.1 (C), 128.6 (CH), 132.1 (CH), (C), 142.8 (C), 157.8 (C), 156.9+157.0+158.9+159.0 (C), 160.6+160.6 (C), 167.4

(C),

(C); neki pikovi su multipleti usled F-sprezanja.

ESI MS/MS (M+H)+ 379, fragmenti 236 i 144.

N-metil-N-(2,5-difluoro-fenil)-l,2-dihidro-4-hidroksi-5-hloro-l-metil-2-okso-hinolin-3-karboksamid,

N-metil-N-(2,4-diifluoro-feniI)-l ,2-dihidro-4-hidroksi-5-metoksi-l -metil-2-okso-hinolin-3-karboksamid,

IH NMR (CDCb) 8 3.40 (3H, s), 3.51 (3H, s), 4.02 (3H, s), 6.60-6.63 (IH, m), 6.63 (IH, d), 6.73-6.79 (IH, m), 6.90 (IH, d), 7.38-7.46 (2H. m).

13C NMR (CDCb) 6 29.9 (CH3), 36.0 (CH3), 56.9 (CH3), 103.5 (CH), 104.2 (C),

104.4+104.6+104.6+104.8 (CH), 108.6 (CH), 109.2 (C), 110.8+110.9+111.0+111.0 (CH), 127.3+127.3+127.4+127.4 (C), 130.0+130.1 (CH), 131.8 (CH), 141.4 (C), 157.2 (C), 157.3+157.4+159.3+159.4 (C), 158.5 (C), 160.3 (C), 160.7+160.8+162.6+162.7 (C), 165.5 (C); neki pikovi su multipleti usled F-sprezanja.

ESI MS/MS (M+H)+ 375, fragment 232.

N-metil-N-(2,5-difluoro-fenil)-l,2-dihidro-4-hidroksi-5-metoksi-l-metil-2-okso-hinolin-3-karboksamid,

IH NMR (CDCb) 8 3.48 (3H, s), 3.64 (311, s), 4.10 (3H, s), 6.60-7.30 (5H, m), 7.63 (IH,

t).

13C NMR (CDCb) 8 31.0 (CH3), 37.2 (CH3), 57.2 (CH3), 104.4 (C), 105.0 (CH), 105.7 (C), 109.5 (CH), 115.2+115.6 (CH), 116.8+116.9 (CH), i 17.2+117.3+117.5+117.7 (CH), 129.8+130.0+130.0+130.2 (C), 133.9 (CH), 141.0 (C), 151.9+155.8 (C), 157.6 (C),

155.8+159.6 (C), 161.4 (C), 161.7 (C), 167.6 (C); glavni oblik; neki pikovi su multipleti usled F-sprezanja.

ESI MS/MS (M+H)+ 375, fragment 232.

N-metil-N-(2,4-diifluoro-fenil)-l,2-dihidro-4-hidroksi-5,6-metilendioksi-l-metil-2-okso-hinolin-3 -karboksamid.

Farmakološki postupci

Akutni eksperimentalni autoimuni encefalomijelitis ( aEAE)

SJL/N ženke miševa, 8 nedelja stare, korišćene su za eksperiment. Homogenat kičmene moždine miševa (MSCH) je dobijen od ženki miševa C57B1/6 od 8 do 12 nedelja starosti. Tkivo je homogenizovano na ledu i razblaženo u hladnom PBS. Nekompletni Freund's koji sadrži 1 mg/ml M tuberculosis hominis H37Ra je emulgovan sa jednakom zapreminom MSCH radi dobijanja finalne koncentracije od 10 mg/ml MSCH. Zapremina inokuluma od 0.1 ml je ubrizgana intra-kožno u osnovu donjeg dela. Pertussis otrov je ubrizgan i.p. na dan 0 i 3 posle imunizacije. Tretman je dat po osi dnevno ili u dan 3 do 12 posle imunizacije ili u dane 3 do 7 i 10 do 12. Kontrolne životinje su primile slanu vodu. Životinje osam po doznoj grupi, bile su ocenjivane na kliničke znake paralitičkog obolenja u obimu od 0 do 5 na sledeći način: 0, normalno; 1, hramanje donjeg deia; 2, pareza zadnje noge; 3 paraliza zadnje noge i hramanje prednje noge; 4, bilateralna noga i paraliza prednje noge; 5, smrt. Klinički rezultati su monitorisani na dan 7 i dnevno od dana 9 do kraja eksperimenta na dan 14. Efekti tretmana su izračunati kao procenat inhibicije kliničkih rezultata poređenih sa kontrolama tretiranim sa slanom vodom.

Artritis indukovan kolagenom

DBA/1 mužjaci miševa između 8 do 10 nedelja starosti korišćeni su za eksperiment. Na dan 0 miševi su imunizirani intradermalno na osnovi zadnjeg dela sa goveđim tipom II kolagena (100 ug/mišu) u Freund kompletnom pomoćnom sredstvu. Tretman je dat po osi dnevno u dane 3 do 7, 10 do 14, 17 do 21, 24 do 28 i 31 do 35. Petnaest dana posle imunizacije miševi su pregledani na znake artritisa. Životinje su pregledane tri puta nedeljnoi. Svakog drugog ili trećeg dana pojedinačne šape artritisa životinja su ocenjivane u opsegu od 04 (0=nema artritisa, l=artritis ne jednom od interfa-langealnih, metatarsofalangealnih ili interparpalnih zglobova, 2= dva zgloba sa artritisom, 3= tri zgloba sa artritisom, 4= kao u 3 ali sa ozbilnijim crvenilom i nadimanjem šape. Rezultat za svaku šapu je dodat da se dobije maksimalno dostižni rezultat 16 za svakog miša.

Zapaljenje pluća indukovano ovalbuminom

C571/6 ženke miševa starosti između 10 i 14 nedelja korišćene su za eksperiment, 10 miševa/grupa. Miševi su učinjeni osetljivim sa ovalbuminom (OA) u aluminijum hidroksidu u zapremini od 0.2 ml sa inokuliranom ip. Tretaman je dat u dane 0 do dana 16. Kontrolni miševi su primili slanu vodu. Četrnaest dana posle OA izazivanja osetljivosti miševi su izloženi tokom 20 minuta aerosolu od 1.5% w/v od OA u slanoj vodi proizvedenoj sa nebulizerom. Kontrolni miševi izazvani nosačem su izloženi slanoj vodi. Sedamdeset dda sata posle izazivanja OA/nosaša miševi su anestezirani i bronhoalveolarno ispiranje je izvršeno sa ukapavanjem 0.5 ledom ohlađenog fosfata puferovanog slanom vodom (PBS) u pluća dva puta. Ukupni brojevi ćelije su određeni i diferencijalni brojevi su napravljeni bazirano na identifikaciji eosinofila, monocit/alveolarnih makrofaga, limfocita i neutrofila. Infiltriranje eozinofila u tkivo procenjen je sa histohemijskim postupcima na zamrznutim sekcijama pluća korišćenjem tetrahidrohlorida (DAB).

Teralogensi efekti kod pacova

jedinjenja su unošena podkožno ženke pacova za vreme trudnoće, n.p., dan 8 do 14 trudnoće. Pacovi su carski sečeni i autopsija je izvršena 20 dana posle oplođenja. Fetusi su ispitani na spoljašnje i unutrašnje abnormalnosti.

Beagle Pain Svndrome( BPS)

Jedinjenja su administrirana u pse raseBeagle .Doza je davana pet uzastopnih dana. Psi su ispitivani na kliničke i laboratorijske znake sindroma bola, n.p., groznica, povećana brzina sedimentacije eritrocita (ESR), alkalni fosfat (AP), indukcija akutne faze proteina i vaskulitisa.

Među poželjnim jedinjenjima su N-metil-N-(4-trifluorometil-fenil)-l,2-dihidro-4-hidroksi-5-metoksi-l -metil-2-okso4iinolin-3-karboksamid i N-metil-N-(2,4-difluoro-fenil)-l,2-dihidro-4-hidroksi-5-hloro-l-metil-2-okso-hinolin-3-karboksamid ovde dalje nazvani kao jedinjenje A i B, respektivno. N-metil-N-fenil-l,2-dihidro-4-hidroksi-5-hloro-l-metil-2-okso-hinolin-3-karboksainid i rohinimeks su uključeni kao referentna jedinjenja u daljem tekstu nazvana jedinjenje C i D, respektivno.

Efikasne količine jedinjenja formule (I) su poželjno administriran pacijentu kome je potreban takav tretman prema uobičajenim načinima administracije i formulisane su uobičajenei farmaceutske kompozicije koji sadrže efikasnu količinu aktivnog sastojka i podesni farmaceutski prihvatljiv nosač. Takvi preparati mogu da budu u različitim oblicima, npr. rastvori, suspenzije, tablete, kapsule i praŠkovi pripremljeni oralnu administraciju, aerosoli za inhalacije, sterilni rastvori za parenteralnu administraciju, supozitorije za rektalnu administraciju ili odgovarajuće formulacije. Konvencionalni postupci za izbor i dobijanje podesnih farmaceutskih formulacija su opisani, na primer, u "Pharmaceuticals - The Science of Dosage Forin Design", M.B. Aulton, Churchill Livingstone, 1988.

Podesna dnevna doza za primenu u lečenju MS predviđena je da varira između 0.0005 mg/kg do oko 10 mg/kg telesne težine, naročito između 0.005 mg/kg do 1 mg/kg telesne težine, zavisno od specifičnog stanja koje se leći, starosti i težine datog pacijenta, i reakcije pacijenta na lečenje. Tačna pojedinačna dozira, isto kao dnevna doza, će biti određena u skladu sa standardnim medicinskim principima prema uputu lekara.

Uključeni su različiti aditivi za pojačanje stabilnosti ili lakšu administraciju ieka.

Farmaceutska kompozicija može takođe da sadrži dodatne terapeutski korisne supstance drugačije od jedinjenja formule (I).

Claims

1. Jedinjenja opšte formule (I) gdeje: R je izabran iz grupe koju čine metil, etil, n-propil, izo-propil, n-butil i alil; R' je odabran iz grupe koju čine metil, fluoro, hloro, bromo, trifluorometil i OCHxFy, gde je x = 0-2 y = 1-3 uz uslov da x+y = 3; R" je odabran iz grupe koju čine vodonik, fluoro i hloro, pod uslovom da je R" odabran od fluoro i hloro samo kada je R' odabran od fluoro i hloro; R4 je odabran između vodonika i farmaceutski prihvatljivih neorganskih i organskih kationa; R5je odabran iz grupe koju čine metoksi, etoksi, hloro, bromo, trifluormetil, OCHxFy i OCH2CHxFy, gde je x - 0-2 y = 1-3 uz uslov da x+y = 3; R6je vodonik; ili R5i R6uzeti zajedno su metilendioksi; i bilo koji njihov tautomer.

2. Jedinjenja prema zahtevu 1, naznačena time, što farmaceutski prihvatljivi neorganski kationi potiču od natrijuma, kalijuma i kalcijuma, a organski kationi potiču od monoetanolamina, dietanolamina, dimetilaminoetanola i morfolina.

3. Jedinjenja prema zahtevima 1 i 2, naznačena time, što je R5odabran iz grupe koju čine metoksi, hloro i trifluorometil.

4. Jedinjenja prema zahtevima 1 i 2, naznačena time, što R5i Rćuzeti zajedno su metilendioksi.

5. Jedinjenja prema bilo kojem od prethodnih zahteva, naznačena time, što je R, odabran od metila i etila.

6. Jedinjenja prema bilo kojem od prethodnih zahteva, naznačena time, što je R' odabran iz grupe koju čine fluoro, hloro i trifluormetil, kada R" je vodonik.

7. Jedinjenja prema bilo kojem od prethodnih zahteva, naznačena time, što je R" odabran izmeđumeta-ipara-fluoropod uslovom da R' je orto-fluoro.

8. Jedinjenje prema zahtevima 1 i 2, naznačeno time, što je N-etil-N-(3-fIuorofenil)-1,2-dihidro-4-hidroksi-5-hloro-1 -metil-2-okso-hinolin-3-karboksamid.

9. Jedinjenje prema zahtevima 1 i 2, naznačeno lime, što je N-metil-N-(2,4-difluoro-fenil)-l,2-dihidro-4-hidroksi-54iloro-l-metil-2-okso-hinolin-3-karboksamid.

10. Jedinjenje prema zahtevima 1 i 2, naznačeno time, što je N-metil-N-(2,5-difluoro-fenil)-l,2-dihidro-4-hidroksi-5-hloro-l -metil-2-okso-hinolin-34carboksamid.

11. Jedinjenje prema zahtevima 1 i 2, naznačeno time, što je N-metil-N-(2,5-difluoro-fen il)-1,2-d ihidro-4-h idroksi-5-metoksi-1 -meti I-2-okso-h inol in-3-karboksamid.

12. Jedinjenje prema zahtevima 1 i 2, naznačeno time, što je N-metil-N-(4-trifluorometil-fenil)-l,2-dihidro-4-hidroksi-5-metoksi-l-metil-2-okso-hinolin-3-karboksamid.

13. Jedinjenje prema zahtevima 1 i 2, naznačeno time, što je N-metil-N-(2,4-difluoro-fenil)-l,2-dihidro-4-hidroksi-5,6-metilendioksi-l-metil-2-okso-hinolin-3-karboksamid.

14. Jedinjenja prema bilo kojem od prethodnih zahteva za upotrebu kao lek.

15. Farmaceutske kompozicije, naznačene time, što kao aktivnu komponentu sadrže jedinjenje opšte formule (I) kao stoje definisano u zahtevu 1, i farmaceutski prihvatljiv nosač.

16. Farmaceutske kompozicije prema zahtevu 15, naznačene time, što sadrže druge farmakološki aktivne supstance.

17. Farmaceutske kompozicije prema zahtevima 15 i 16 za upotrebu kao lek u dnevnoj dozi aktivne supstance od 0.0005 mg/kg do oko 10 mg/kg telesne težine, preciznije 0.005 do 1 mg/kg telesne težine.

18. Postupak za dobijenja jedinjenja opšte formule (I) gde su R, R', R", R4, R5i R&kako je definisano u zahtevu 1, naznačen time, što (A) derivat estra hinolinkarboksilne kiseline formule (II) reaguje sa anilinom formule (III) u odgovarajućem rastvaraču poput toluena ili ksilena, (B) hinolinkarboksilna kiselina opšte formule (IV) reaguje sa anilinom opšte formule (III), uz dodatak pogodnog agensa za kuplovanje, poželjno karbodiimidom ili tionil hloridom u prisustvu tritetilamina i podesnog rastvarača kao što je dihlormetan.