RS50204A - Supstituisani derivati fenila - Google Patents

Abstract

Ovaj pronalazak se odnosi na jedinjenja po formuli (I) i/ili njegove soli gde R1, R2, A, B, X i Y imaju značenje koje je navedeno u zahtevu 1 Jedinjenja po ovom pronalasku odlikuju se kao herbicidi i regulatori rasta biljaka.

Description

Supstituisani derivati fenila

Poznato je, da supstituisani derivati fenila mogu da poseduju herbicidne osobine i osobine koje regulišu rast biljaka (up. Na pr. DE 3602-379-A, JP 10007657, US 5786392, WO 97 18196).

Oni ipak kod njihove primene često iskazuju nedostatke kao što su na primer visoka presistencija, nedovoljna selektivnost u važnim korisnim biljnim kulturama ili nedovoljna efikasnost u odnosu na štetne biljke.

<

Sada su otkriveni specijalni supstituisani derivati fenila, koji se mogu koristiti sa odredjenim prednostima kao herbicidi i regulatori rasta biljaka.

Predmet ovog pronalaska su prema tome jedinjenja po formuli (I) i / ili njihove soli,

gde su

A ostatak fenila ili heteroaromatični ostatak sa 5 ili 6 prstenastih atoma,

kao što su piridil, pirazolil ili tienil, pri čemu ostaci jednog od dva od sledećih prstenastih atoma, u odnosu na prstenasti atom koji je vezan na X, NOSE supstituenta iz grupe CH3, CH2F, CHF2, CF3.0CH3, OCH2F, 0CHF2, OCF3 I CN, odnosno iz grupe CH2F, CHF2, CF3, OCH2F, OCHF2, OCF2 i CN, i opcionalno nose jedan drugi supstituent iz grupe halogena, CN, (C1-c8)alkil, (C1-C8)Alkiltio, pri čemu je svaki od poslednja tri navedena ostatka

nesupstituisan ili supstituisan sa jednim ili više ostataka iz grupe halogena, CN, (C1-C8)alkoxy i (C1-C8)alkiltio, na primer (C1-C8)haloalkil, (C1-C8)haloalkoxy, (C1-C8)haloalkylthio ili (C1-C8)alkoxy(C1-C8)alkoxy,

X je 0, S ili CH2,

R1 je hidroksi, halogen, CN, NC, CHO ili C0(C1-C8)alkil, pri čemu je grupa alkila nesupstituisana ili supstituisana, na pr. sa jednim ili više ostataka iz grupe hidroksi, halogena, CN, (C1-C8)alkoksi, (C1-C8)alkiltio, (C1-C8)alkilsulfonil i [(C1-C8alkoxy]-karbonil, ili C0NH2, CSNH2, nitro, SF5, (C1-C8)alkil, (C2-C8)alkenil ili (C2-C8)alkinil, pri čemu su poslednja tri ostatka nesupstituisana ili supstituisana, na primer sa jednim ili vipe ostataka iz grupe hidroksi, halogen, CN, (C1-C8)alkoksi, (C1-C8)alkiltio, (C1-C8)alkilsulfinil, (C1-C8)alkilsulfonil i [(C1-C8)alkoksi]-karbonil, ili (C1-C8)alkoksi, [(C1-C8)alkil]-karbonil ili (C1-C8)alkilsulfonil, pričemu su ostaci nesupstituisani ili supstituisani, na primer sa jednim ili više ostataka iz grupe hidroksi, halogena, CN, (C1-C8)alkoksi i (C1-C8)alkiltio, ili

je S(0)p-R<3>, pri čemu je

p = 0,1 ili 2 a

R3 (C1-C8)alkil, (C1-C8)haloalkil ili NR4R5, pri čemu su R4, R5 medjusobno nezavisni jednaki ili različiti H, (C1-C8)alkil, (C1-C8)alkenil, (C7-C10)arilalkil, (C7-C10)alkilaril ili (C6-C10)aril, pri čemu je svaki od poslednjih pet navedenih ostataka supstituisan ili nesupstituisan, na primer sa jednim ili više ostataka iz grupe hidroksi, halogena, CN, (C1-C8)alkoksi i (C1-C8)alkiltio

ili znače NR4R5, pri čemu su R4, R5 nezavisno jedan od drugoga isti ili različiti H, (C1-C8)alkil, (C2-C8)alkenil, (C7-C10)arilaklil, (C7-C10)alkilaril ili (C6-C10)aril, pri čemu je svaki od pet poslednjih navedenih ostataka nesupstiuisan ili supstituisan na primer sa jednim ili vipe ostataka iz grupe hidroksi, halogena, CN, (C1-C8)alkoksi i (C1-C8)alkiltio

ili je R1 grupa po formuli 3

Pri čemu je R6 (C1-C8)alkil, koji je nesupstituisan ili supstituisan, na primer sa jednim ili više ostataka iz grupe hidroksi, halogena,CN, (C1-C8)alkoksi i (C1-C8)alkiltio, a

Z = O ili S i

Z1 = O ili S,

R2 je isti ili različit H, halogen, CN ili C1-C8)alkil, koji su nesupstituisani ili supstituisani, na primer sa jednim ili više ostataka iz grupe hidroksi, halogena, CN (C1-C8)alkoksi i (C1-C8)alkiltio,

Y znači 0-(CR8R9)q NH, CO(CR8R9)q ili CR8R9) a Y u slučaju da je B

opcionalno supstituisan ostatak arila, opcionalno supstituisan ostatak heterociklila, halogen ili CN, može biti i jedinjenje, u kome su R8 i R9 isti ili različiti H, hidroksi, halogen, CN, (C1-C8)alkoksi ili (C1-C8)alkil, pri čemu je svaki od dva poslednje navedena ostatka nesupstituisan ili supstituisan na primer sa jednim ili više ostataka iz grupe hidroksi, halogena, CN, (C1-C8)alkoksi i (C1-C8)alkiltio, a

q = 0,1 ili 2, a

B je opcionalno supstituisan ostatak arila, na pr. opcionalno supstituisan ostatak fenila, ili opcionalno supstituisan heterociklički ostatak, na primer opcionalno supstituisani heterociklički ostatak, kao opcionalno supstituisani piridil, pirazolil ili tienil,

H, OH, halogen, CN, nitro, SF5, (C1-C8)alkil, (C2-C8)alkenil ili (C2-C8)alkinil, pri čemu su tri poslednje navedena ostatka nesupstituisana ili supstituisana , na primer sa jednim ili više ostataka iz grupe hidroksi, halogena, CN, (C1-C8)alkoksi, (C1-C8)alkiltio, (C1-C8)alkilsulfinil, (C1-C8)alkilsulfonil, [(C1-C8)alkoksi]-karbonil, (C1-C8)haloalkoksi, (C1-C8)haloalkiltio i (C1-C8)alkoksi-(C1-C8)alkoksi, ili jedan ostatak acila, na primer[((C1-C8)alkil]-karbonil kao linearni ili razgranati[(C1-C8)alkil ] -karbonil ili [(C3-C6)cikloalkil]-karbonil, (C6-C14)arilkarbonil, (C1-C8)alkilsulfonil ili )C6-C14)arilsulfonil, pri čemu je svaki od navedenih ostataka nesupstituisan iloi supstituisan, na primer sa jednim ili više ostataka iz grupe hidroksi, halogena, (C1-C8)alkoksi, (C1-C8)alkiltio, (C1-C8)alkilsulfinil, (C1-C8)alkilsulfonil, [(C1-C8)alkoksi]-karbonil, (C1-C8)haloalkoksi, (C1-C8)haloalkiltio i CN supstituisan, ili je

NR11R12, pri čemu su

R11.R12 netavisno jedan od drugoga isti ilirazličiti H, (C1-C8)alkil, (C2-C8)alkenil, (C7-C10)alkilaril, )C6-C10)aril ili heteroaril, pri čemu je svaki od poslednjih šest navedenih ostataka nesupstituisan ili supstituisan na primer sa jednim ili više ostataka iz grupe hidroksi, halogena, CN, (C1-C8)alkoksi i (C1-C8)alkiltio supstituisan, ili su ostatak acila, na primer [(C1-C8)alkil]-karbonil kao linearni ili razgranati [(C1-C8)-alkil]karbonil ili [(C3-C6)cikloalkil]-karbonil, (C6-C14)arilkarbonil, (C6-C14)aril-(C1-C8)alkilkarbonil, (C1-C8)alkilsulfonil ili (C6-C14)arilsuifonil, pri čemu je svaki od navedenih ostataka nesupstituisan ili supstituisan na primer supstituisan sa jednim ili više ostataka iz grupe hidroksi, halogen, (C1-C8)alkoksi, (C1-C8)alkiltio, (C1-C8)alkilsulfinil, (C1-C8)alkilsulfonil, [(C1-C8)alkoksi]-karbonil, (C1-C8)haloalkoksi, (C1-C8)haloalkiltio i CN, ili je

B grupa po formuli

Pri čemu je R12 (C1-C8)alkii, koji je nesupstituisan ili supstituisan, na primer supstituisan sa jednim ili više ostataka iz grupe hidroksi, halogena, CN, (C1-C8)alkoksi

R14 je (C1-C8)alkil, koji je nesupstituisan ili supstituisan, na primer supstituisan sa jednim ili više ostataka iz grupe hidroksi, halogena, CN, (C1-C8)alkoksi i (C1-C8)alkiltio, ili R13 i R14 zajedno čine prsten,

Q = O ili S, a

Q1 = O ili S.

U formuli (I) i u sledećim mogu ostaci koji sadrže ugljenik kao što su ostaci alkila, alkpksi, haloalkila, alkilamino i alkiltio kao i odgovarajući nezasićeni i/ili supstituisani ostaci u strukturi ugljenika uvek su pravolinijski ili za količinu ugljenika od 3 su i ciklični. Ako nisu posebnonavedeni, kod ovih ostataka u niske strukture ugljenika na pr. u prednosti sa 1 do 6 atoma C odn.kod nezasićenih grupa sa 2 do 6 atoma C. Ostaci alkila takodje u značenjima kao alkoksi, haloalkil itd., znače na primer etil, etil, n-, i-, ili ciklo-propil, n-, i-, t-, 2-ili ciklo-butil, pentili, heksili, kao n-heksil, i-heksil i 1,3-dimetilbutil, heptili, kao n-heptil, 1-metilheksil i 1,4-dimetilpentil; ostaci alkenila - i alkinila imaju značaj nezasićenih ostataka koji odgovaraju ostacima alkila; alkenil znači na primer allil, 1 -metilprop-2-1 -yl, 2-metil-prop-2-en-1-yl, but-2-en-1-yl, But-3-en-1-yl, 1-metil-but-3-en-1-yl i 1-metil-but-2-en-1-yl; alkinil znači na primer propargil, But-2-in-1-yl, B4t-3-in-1-yl, 1-metil-but-3-in-1-yl.

Halogen znači na primer fluor, hlor.brom iki jod, Haloalkil, - alkenil i - alkinil znače halogenom, odnosno fluorom, hlorom i/ili bromom, odnosno fluorom ili hlorom, delimice ili potpuno supstituisani alkil, alkenil odnosno alkinil, na primer CF3, CHF2, CH2F, CF3CF2, CH2FCHCI, CCI3, CHCI2, CH2CH2CI; haloalkoksi je na primer OCF3, OCHF2, OCH2F, CF3CF20, OCH2CF3 i OCH2CH2CI; isto ovo važi i za haloalkenil i druge ostatke koji su supstituisani sa halogenima.

Ostatak koji sadrži ugljenik je pravolinijski, razgranati ili ciklički i zasićeni ili ne-zasićeni alifatički ili aromatični ostatak, koji ima jedinice ugljovodonika, na primer alkil, alkenil, alkinil, cikloalkil, cikloalkenil ili aril; aril pri tome znači mono-, bi-, ili policiklički aromatični sistem, na primer fenil, nafti I, tetrahidronaftil, indenil, indanil, pentalenil, fluorenil i slično, odnosno fenil; ostatak ugljovodonika prevashodno znači alkil, alkenil ili alkinil sa do 12 atoma C ili cikloalkil sa 3, 4, 5, 6 ili 7 prstenastih atoma ili fenil.

Aril ili ostatak arila znači mono-, bi-, ili policiklički, nesupstituisani ili supstituisani aromatični sistem, na primer fenil, naftil, indenil, indanil ili pentalenil, odnosno fenil, koji može biti supstituisan na primer sa jednim ili više, odnosno 1, 2 ili 3 ostatka iz grupe halogena kao F, Cl, Br, I, odnosno F, Cl, i Br, dalje alkilom, haloalkilom, alkoksi, haloalkoksi, hidroksi, amino, nitro, cyano, alkokarbonilom, alkilkarbonilom, formilom, karbamoilom, mono- i dialkilaminokarbonilom, mono- i dialkilamino, alkilsulfinilom i alkilsulfonilom, i kod ostataka sa atomima C, imaju prednost oni sa 1 do 4 atoma C, naročito 1 ili 2. Naglašeni su pri tome po pravilu supstituenti iz grupe halogena, na primer fluor i hlor, C1-C4-alkil, odnosno metil ili etil, C1-C4-haloalkil, odnosno trifluormetil, C1-C4-alkoksi, odnosno metoksi ili etoksi, C1-C4-haloalkoksi, nitro i ciano.

Heterociklički ostatak ili prsten (heterociklil) može da bude zasićen, nezasićen ili heteroaromatičan i nesupstituisan ili supstituisan, on može da bude i kondenzovan; on sadrži prevashodno jedan ili više hetero atoma u prstenu, odnosno iz grupe N, O i S; prevashodno je on zasićeni ili nezasićeni ostatak heterociklila sa 3 do 7 prstenastih atoma ili heteroaromatični ostatak sa 5 ili 6 prstenastih atoma i sadrži 1, 2 ili 3 heteroatoma. Heterociklički ostatak može na primer da bude heteroaromatični ostatak ili prsten (heteroaril), kao na primer mono-, bi-, ili policiklički aromatični sistem, u kome najmanje 1 prsten sadrži jedan ili više hetero atoma kao što su N, 0 ili S, ili je parcijalno ili potpuno hidrisani ostatak, na primer pirolidil, piperidil, pirazolil, morfolinil, indolil, hinolinil, pirimidinil, triazolil, oksazolil, piridil, pirimidinil, piridazinil, pirazinil, tiazolil, pirrlyl, oxazolinyl, isoxazolinyl, isoxazolyl, imidazolyl i benzoxazolyl.

Kao supstituenti za supstituisani heterociklički ostatak dolaze dalje u obzir medju navedenim supstituentima dodatno i Oxo. Oxo-grupa može nastupiti i na heteroprstenastim atomima, koji mogu da egzistiraju u raznim fazama oksidacije, na primer kod N i S.

Supstituisani ostaci, kao supstituisani ostaci koji sadrže ugljovodonik, na primer supstituisani alkil, Ikenil, alkinil, aril, fenil, ili supstituisani heterociklil ili heteroaril, znače na primer supstituisani ostatak koji je izveden od nesupstituisanog osnovnog tela, pri čemu supstituenti znače na primer jedan ili više, odnosno 1,2 ili 3 ostatka iz grupe halogena, alkoksi, haloalkoksi, alkiltio, hidroksi, amino, nitro, karboksi, ciano, acido, alkoksikarbonil, Ikilkarbonil, formil, karbamoil, mono- i dialkilaminokarbonil, supstituisani amino, kao acilamino, mono- i dialkilamino, i alkilsulfinil, haloalkilsulfiil, alkilsulfonil, haloalkilsulfonil i, u slučaju cikličkih ostataka i alkil i haloalkil kao i nezasićene alifatičke ostatke koji odgovaraju navedenim zasićenim ostacima koji sadrže ugljovodonik, kao što su alkenil, alkinil, alkeniloksi, alkiniloksi i si. Kod ostataka sa atomima C imaju prednost oni sa 1 do 4 atoma C, naročito 1 ili 2 atoma C.Naglašeni su po pravilu supstituenti iz grupe halogena, na primer fluor ihlor, (C1-C4)alkil, odnosno metil ili etil, (C1-C4)haloalkil, odnosno trifluormetil, (C1-C4)alkoksi, odnosno metoksi ili etoksi, (C1-C4)haloalkoksi, nitro i ciani. Posebno se naglšavaju pri tome supstituenti metil, metoksi, ciano i hlor.

U datim okolnostima supstituisani fenil je pre svega fenil, koji je nesupstituisan ili je jednostruko ili višestruko supstituisan prevashodno do trostruko sa istim ili različitim ostacima iz grupe halogena (C1-C4)alkil, (C1-C4)alkoksi, (C1-C4halogenalkil, (C1-C4)halogenalkoksi, ciano i nitro, na primer o-, m-, i p-tolil, dimetilfenil, 2-,3- i 4-hlorfenil, 2-, 3- i 4- trifluor i trihlorfenil, 2,4-, 3,5-, 2,5- i 2,3-dihlorfenil, o-, m-, i p-cianofenil.

Ostatak acila znači ostatak organske kiseline, koja formalno nastaje cepanjem jedne OH-grupe od organske kiseline, na primer ostatak karbonske kiseline i

Ostaci kiselina koje su iz nje izvedene kao što je tiokarbonska kiselina, u datom slučaju N-supstituisane imino karbonske kiseline ili ostaci monoestera ugljene kiseline, u datim okolnostima N-supstituisane karbaminske kiseline, sulfonske kiseline, sulfinske kiseline, fosfonske kiseline, fosfinske kiseline.

Ostatak acila je pre svega formil ili alifatični acil iz grupe CO-Rx, CS-Rx, CO-OR, CS-ORx, CS-SRx, SORy, ili S02Ry, pri čemu je Rx i Ry uvek jedn ostatak ugljovodonika C1-C10, koji je nesupstituisan ili supstituisan, ili aminokarbonil ili aminosulfonil, pri čemu du dva poslednja navedena ostatka nesupstituisana, N-monosupstituisana ili N,N-disupstituisana.

Acil značila primer formil, halogenalkil-karbonil, alkilkarbonil kao što su (C1-C4)alkilkarbonil, fenilkarbonil, pri čemu prsten fenila može da bude supstituisan, na primer kako je napred navedeno za fenil, ili alkiloksikarbonil, feniloksikarbonil, benziloksikarbonil, alkilsulfonil, alkilsulfinil, N-alkil-1-iminoalkil i drugi ostaci organskih kiselina.

Predmet ovog pronalaska su i svi stereo izomeri, koji su obuhvaćeni formulom (I), i njihove smeše. Takva jedinjenja po formuli (I) sadrže jedan ili više asimetričnih atoma C ili i dvostruka jedinjenja, koja nisu posebno navedena u opštim formulama (I). Mogući stereoizomeri koji su definisani njihovom specifičnom prostornom formom, kao enanciomeri, diastereomeri, Z- i E-izomeri su svi obuhvaćeni formulom (I) i mogu se dobiti po uobičajenim metodama iz smeša stereoizomera ili se mogu proizvoditi i stereoselektivnim reakcijama u kombinaciji sa korišćenjem stereohemijski čistim polaznim materijama.

Jedinjenja po formuli (I) mogu formirati soli, na primer takve kod kojih postoji protonirani hetero atom kao što je N, O ili S. Ove soli su na primer soli mineralnih kiselina kao što su sona kiselina, brom vodonična kiselina i sumporna kiselina ili i soli organskih kiselina kao što su mravlja kiselina, sirćetna kiselina, oksalna kiselina, citronska kiselina ili aromatične karbonske kiseline kao što su benzoeve kiseline.

Ako je Y strukturni element 0-(CR8R9)q ili CO(CR8R9)q, ostatak B može biti vezan na O odnosnoo CO ili na (CR8R9)q, odnosnoo B je vezan na (CR8R9)q.

Prednost se daje jedinjenima po formuli (I) i / illi njihovim solima, gde su

A ostatak fenila ili ostatak N ili S koji sadrže heteroaromatilni sa 5 ili 6

prstenastih atoma, pri čemu su navedeni ostaci najednom od dva sledeća prstenasta atoma, u odnosu na prstenasti atom, koji je vezan na X, nose supstituent iz grupe CH3, CH2F, CHF2, CF3, OCH3, OCH2F, OCHF2, OCF3, i CN, odnosno iz grupe CH2F, CHF2, CF3, OCH2F, OCF3 i CN, naročito iz grupe CF3, OCF3 i CN, i opcionalno drugi supstituent iz grupe halogena CN, (C1-C8)alkil, (C1-C8)alkoksi ili (C1-C8)alkiltio, pri čemu je svaki od poslednja tri navedena ostatka nesupstituisan ili supstituisan sa jednim ili više ostataka iz grupe halogena, CN, (C1-C8)alkoksi i (C1-C8)alkiltio supstituisan, na pr. (C1-C8) haloalkil, (C1-C8) haloalkiloksi, (C1-C8) haloalkiltio ili (C1-C8)

alkoksi(C1-C8) alkiloksi,

X znači 0, S ili CH2,

R1 je hidroksi, halogen, CN, NC, CHO, C0(C1-C8) alkil ili C00(C1-C8-alkil), pri čemu su grupe alkila nesupstituisane ili supstituisane, na pr. jednim ili više ostataka iz grupe hidroksi, halogena, CN, (C1-C8)alkoksi, (C1-C8)alkiltio, (C1-C8) alkilsulfinil, (C1-C8)alkilsulfonil i [(C1-C8)]-karbonil supstituisani, ili je C0NH2, CSNH2, nitro, SF5, (C1-C8)alkil, (C2-C8) alkenil ili (C1-C8)alkoksi, pri čemu su poslednja tri navedena ostatka nesupstituisana ili supstituisana na primersupstituisani su sa jednim ili više ostataka iz grupe hidroksi, halogena, CN, (C1-C8)alkoksi i (C1-C8)alkiltio,

R2 su jednaki ili različiti H, halogeni, CN ili (C1-C8)alkil, koji je nesupstituisan ili supstituisan, na primer supstituisani su jednim ili sa više ostataka iz grupe hidroksi, halogena, CN, (C1-C8)alkoksi i (C1-C8)alkiltio,

Y znači 0-(CR8R9)q, S(0)q, NH, CO(CR8R9)q ili CR6R9 a y u slučaju da je B opcionalno supstituisani ostatak arila, opcionalno supstituisani ostatak heterociklila, halogen ili CN, može biti i jedinjenje, pri čemu je R8 i R9 isti ili različiti H, hidroksi, halogen, CN, (C1-C8)alkoksi ili (C1

-C8)alkil, pri čemu je svaki od dva poslednja navedena ostatka

nesupstituisan ili supstituisan, na primer supstituisan sa jednim ili više ostataka iz grupe hidroksi, halogena, CN, (C1-C8)alkoksi i (C1-C8) alkiltio, a q je 0,1 ili 2, a

B je ostatak arila, na primer ostatak fenila, ili heterociklički 5- ih 6-člani ostatak, na primer 5- ili 6-člani heteroaromatični ostatak koji sadrži N ili S, pri čemu su navedeni ostaci nesupstituisani ili supstituisani sa jednim ili više ostataka iz grupe hidroksi, halogena, CN, (C1-C8)alkil, (C1-C8)alkoksi, halo(C1-C8)alkil, halo(C1-C8)alkoksi, halo(C1-C8)alkiltio i (C1-C8) alkoksi-(C1-C8)alkoksi , ili je H, OH, halogen, CN, nitro, SF5, (C1-C8)alkil, (C2-C8) alkenil ili (C2-C8)alkinil, pri čemu su dva poslednja navedena ostatka nesupstituisani ili supstituisani, na primer supstituisani su sa jednim ili više ostataka iz grupe hidroksi, halogena, CN, (C1-C8)alkoksi, (C1-C8) alkiltio, (C1-C8)alkilsulfinil, (C1-C8) alkilsulfonil, [(C1-C8)alkoksi]-karbonil, (C1-C8)haloalkoksi i (C1-C8)haloalkiltio i (C1-C8)alkoksi-(C1-C8)alkoksi , ili ostatak acila, na primer [(C1-C8) alkilj-karbonil kao linearni ili razgranati [(C1-C8) -alkilj-karbonil ili [(C3-C8)alkil ]-karbonil ili [(C3-C8)cikloalkil ]-karbonil, (C6-C14)arilkarbonil, (C1-C8)alkilsulfonil ili (C6-C14)arilsulfonil, pri čemu je svaki od navedenih ostataka nesupstituisan ili supstituisan, na primer supstituisan je sa jednim ili više ostataka iz grupe hidroksi, halogena, CN, (C1-C8)alkoksi, (C1-C8)alkiltio, (C1-C8) alkilsulfinil, (C1-C8)alkilsulfonil, [(C1-C8)alkoksi ]-karbonil, (C1-C8)haloalkoksi i (C1-C8)haloalkiltio , ili je NR11R12, pri čemu je

R11, R12 su nezavisno jedan od drugoga isti ili različiti H, (C1-C8)alkil, (C2-C8)alkenil, (C7-C10)arilalkil, (C7-C10)alkilaril, (C6-C10)aril ili heteroaril, pri čemu je svaki od poslednjih šest navedenih ostataka nesupstituisan ili supstituisan, na primer supstituisan sa jednim ili više ostataka iz grupe hidroksi, halogena, CN, (C1-C8)alkoksi i (C1-C8)alkiltio, ili si ostatak acila, na primer [(C1-C8) alkilj-karbonil kao linearni ili razgranati [(C1-C8) alkil]-karbonil ili [(C3-C6)cikloalkil]-karbonil, (C6-C14)arilkarbonil, (C6-C14)aril-(C1-C8) alkil-karboni!, (C1-C8) alkilsulfonil ili (C6-C14)arilsulfonil, pri čemu je svaki od poslednjih navedenih ostataka nesupstituisan ili supstituisan, na primer supstituisan sa jednim ili više ostataka iz grupe hidroksi, halogena, (C1-C8)alkoksi, (C1-C8) alkiltio, (C1-C8)alkilsulfinil, (C1-C8)alkilsulfonil, [(C1-C8) alkoksij-karbonil, (C1-C8)haloalkoksi, (C1-C8)haloalkiltio i CN, ili je B grupa po formuli

Pri čemu je R13(C1-C8)alkil, koji je nesupstituisan ili supstituisan, na primer supstituisan sa jednim ili više ostataka iz grupe hidroksi, halogena, CN, (C1-C8)alkoksi i (C1-C8)alkiltio,

R14 je (C1-C8)alkil, koji je nesupstituisan ili supstituisan na primer supstituisan sa jednim ili više ostataka iz grupe hidroksi, halogena, CN, (C1-C8)alkoksi i (C1-C8)alkiltio,

Ili R13 i R14 zajedno čine prsten,

Q = O ili znači S a

Q1 = O ili znači S.

Posebno se naglašavaju jedinjenja po formuli (I) i / ili njihove soli, gde je A grupa po formuli (A')

Gde je R15 odabran iz grupe CH13, CH2F, CHF2, CF3, OCH3, OCH2F, OCHF2, OCF3 i CN, odnosno iz grupe CH2F, CHF2, CF3, OCH2F, OCHF2, OCF3, i CN, posebno naglašeno iz grupe CF3, OCF3 i CN, R15 halogen, CN, (C1-C8)alkil, (C1-C8)alkoksi ili (C1-C8)alkiltio, pri čemu je svaki od tri poslednja navedena ostatka nesupstituisan ili supstituisan sa jednim ili više ostataka iz grupe halogena, CN, (C1-C8)alkoksi i (C1-C8)alkiltio, na primer

(C1-C8)haloalkil, (C1-C8)haloalkoksi, (C1-C8)haloalkiltio ili (C1-C8)alkoksi, (C1-C8)alkiloksi,

I je nula ili a,

V je CH ili N(C1-C8-alkil),

W je N, S, N-CH ili CH-CH,

X znači O, S ili CH2,

R1 je hidroksi, halogen, prevashodno fluor, hlor, brom ili jod, CN, NC,

CHO, CONH2, CSNH2, nitro, (C1-C8)alkil, (C2-C8)alkenil, CO(C1-C8)alkil, COO(C1-C8)alkil ili (C1-C8)alkoksi, pri čemu je svaki od pet poslednjih navedenih ostataka nesupstituisan ili supstituisan sa jednim ili više ostataka iz grupe hidroksi, halogena, CN, (C1-C8)alkoksi i (C1-C8)alkiltio,

R2 znači isti ili različiti H, halogen, odnosno fluor ili hlor, ili CN,

Y je 0-(CR8R9)q, S(0)q, NH, CO(CR8R9)q ili CR8R9 i Y za slučajda je B

opcionalno supstituisan ostatak arila, opcionalno supstituisan ostatak heterociklila, halogena ili CN, i može biti jedinjenje, pri čemu je R8 i R9 isti ili različiti H, hidroksi, halogen, CN, (C1-C8)alkoksi ili (C1-C8)alkil, pri čemu je svaki od dva poslednja navedena ostatka nesupstituisan ili supstituisan, na primer supstituisan sa jednim ili više ostataka iz grupe

hidroksi, halogena, CN, (C1-C8)alkoksi i (C1-C8)alkiltio, a

q je 0,1 ili a, i

B je ostatak arila, na primer ostatak fenila, ili 5- ili 6-člani heterociklički ostatak, na primer 5- ili 6-šlani heteroaromatični ostatak koji sadrži N ili S, pri čemu su navedeni ostaci nesupstituisani ili supstituisani sa jednim ili više ostataka iz grupe hidroksi, halogena, CN, (C1-C8)alkil, (C1-C8)alkoksi, halo(C1-C8)alkil, halo(C1-C8)alkoksi, halo(C1-C8)alkiltio i(C1-C8)alkoksi-(C1-C8)alkoksi,

H, OH su halogen, CN, nitro, SF5(C1-C8)alkil, (C2-C8)alkenil ili (C2-C8)alkinil, pri čemu su tri poslednja navedena ostatka nesupstituisana ili supstituisana, na primer supstituisana su sa jednim ili više ostataka iz grupe hidroksi, halogena, CN, (C1-C8)alkoksi, (C1-C8)alkiltio, (C1-C8)alkilsulfinil, (C1-C8)alkilsulfonil, [(C1-C8)alkoksi]-karbonil, (C1-C8)haloalkoksi, (C1-C8)haloalkiltio i (C1-C8)alkoksi-(C1-C8)alkoksi,

ili ostatak acila, na primer [(C1-C8)alkil]-karbonil kao linearni ili razgranati [(C1-C8)alkil]-karbonil ili [(C3-C6)cikloalkil]-karbonil, (C6-C14)akrilkarbonil, (C1-C8)alkilsulfonil ili (C6-C14)arilsulfonil, pri čemu je svaki od navedenih ostataka nesupstituisan ili supstituisan, na primer supstituisan sa jednim ili više ostataka iz grupe hidroksi, halogena, CN, (C1-C8)alkoksi, (C1-C8)alkoksi, (C1-C8)alkiltio, (C1-C8)alkilsulfonil, [(C1-C8)alkoksi]-karbonil, (C1-C8)haloalkoksi i (C1-C8)haloalkiltio, ili je NHR12, pri čemu

je R12 H, (C1-C8)alkil, (C2-C8)alkenil, (C7-C10)arilalkil, (C7-C10)alkilaril, (C6-C10)aril ili heteroaril, pri čemu je svaki od šest poslednjih navedenih ostataka nesupstituisan ili supstituisan, na primer supstituisan je sa jednim ili više ostataka iz grupe hidroksi, halogena, CN, (C1-C8)alkoksi i (C1-C8)alkiltio, ili je ostatak acila, na primer [(C1-C8)-alkil]-karbonil ili [(C3-C6)cikloalkil]-karbonil, (C6-C14)arilkarbonil, (C6-C14)aril-(C1-C8)alkilkarbonil, (C6-C14)arilsulfonil, pri čemu >e svaki od navedenih ostataka nesupstituisan ili supstituisan, na primer supstituisan je sa jednim ili više ostataka iz grupe hidroksi, halogena, (C1-C8)alkoksi, (C1-C8)alkiltio, (C1-C8)alkilsulfinil, (C1-C8)alkilsulfonil, [(C1-C8)alkoksi]-karbonil, (C1-C8)haloalkoksi, (C1-C8)haloalkiltio i CN, ili

B je grupa po formuli

Pri čemu je R13 (C1-C8)alkil, koji je nesupstituisan ili supstituisan, na primer supstituisan je sa jednim ili više ostataka iz grupe hidroksi, halogena, CN, (C1-C8)alkoksi i (C1-C8)alkiltio,

R14 je (C1-C8)alkil, kojije nesupstituisan ili supstituisan, na primer supstituisan je sa jednim ili više ostataka iz grupe hidroksi, halogena, CN, (C1-C8)alkoksi a (C1-C8)alkiltio,

ili R13 i R14 zajedno čine prsten,

Q = O ili znači S,

Q1 = O ili znači S.

Posebno su naglašena jedinjenja po formuli (I) i / ili njihove soli, gde A predstavlja jedan supstituisani ostatak fenila, piridila, tienila ili pirazola po sledećim formulama,

Gde su

R15 odabran je iz grupe CH3, CH2F, CHF2, CF3, OCH3, OCH2F, OCHF2,

OCF3 i CN, odnosno iz grupe CH»F, CHF2, CF3, OCH2F, OCHF2, OCF3 i CN, posebno se naglašava iz grupe CF3, OCF3 i CN, sasvim naročito se daje prednost CF3 ili CN,

R15 je (C1-C8)grupa alkila, kao metil, halogen iloi CN,

R15" je (C1-C8)grupa alkila kao metil i

I je nula iili 1, odnosno A je ostatak po formulama

Predmet ovog pronalaska su i metode za proizvodnju jedinjenja po opštoj formuli (I) i/ili njihove soli. Jedinjenja po ovom pronalasku po formuli (I) mogu se predstaviti poznatim metodama. Od posebnog interesa su na primer sledeće sinteze:

Ako se na primer transformiše jedinjenje po formuli (II) sa nukleofilima tipa A-X-H i sa nukleofilima tipa B-Y-H, može se tok reakcije kod postupka prema ovom pronalasku (a1) opisati kroz sledeću šemu formula:

Derivati fenila koji su korišćeni kod postupka po ovom pronalasku (a1) za proizvodnju jedinjenja formule (I) kao polaznie materije, definisani su uopšte pomoću formule (II). U formuli (II) imaju R1 i R2 značenje koje je navedeno gore u formuli (I), uključujući navedena područja, i LG su iste ili medjusobno različite grupe kao što su halogeni ili pseudohalogeni, na primer CN.

Nukleofili koji su korišćeni kod postupka po ovom pronalasku (a1) za proizvodnju jedinjenja po formuli (I) kao polazne materije, uopšte su definisani po formuli A-X-H i B-Y-H, pri čemu A, X, B i Y imaju ona značenja, koja su navedena napred u vezi sa opisom jedinjenja po ovom postupku, a po formli (I), skupa sa navedenim područjima prioriteta, a H znači vodonik.

Polazne materije po opštoj formuli (II), formuli A-X-H i formuli B-Y-H su poznate i mogu se dobiti na tržištu (vidi Chem. Het. Compounds 33, 1997, 995

-996; Svnthesis (2000) str. 1078 - 1080). Transformacija u jedinjenja po formulii (I) može da usledi po poznatom postupku (vidi na pr. J.Med.Chem. 29(1986) 887-889; J.Med.Chem. 39 (1996) 347-349). Reakcija se može sprovesti u odsustvu ili prisustvu razredjivača, koji povoljno utiče na reakciju

Ili je barem ne ugrožava. Prednost imaju polarne, aprotične ili protične solvencije, kao što su N,N-dimetilformamid, N,N-dimetilacetamid, dimetilsulfoksid, sulfolan, acetonitril, metiletilketon ili eter, kao što je dioksan ili tetrahidrofuran, ili alkoholi ili voda ili mešavine navedenih sredstava za rastvaranje. Reakcije se sprovode pod temperaturama izmedju sobne temperature i temperature povratnog toka reakcione mešavine, prevashodno pod višom temperaturom, naročito temperaturom povratnog toka. Reakcije se mogu sprovesti u prisustvu baze, kao što je alkali hidroksid, zemljanoalkali hidroksid, alkalialkoksid, alkalihalogenid, alkalihidrid ili neke organske baze, na primer neka se nazovu kaliumhidroksid, natrijumhidroksid, natrijumetanolat, cezijumfluorit, trietilamin, natrijumhidrid. Reakcija se može sprovesti kao reakcija u jednoj posudi ili u odvojenim fazama.

Ako se na primer transformiše neko jedinjenje po formuli (II) sa nukleofilima tipa B-Y-H i sa nukleofilima tipa A-X-H, onda se tok reakcije kod postupka (a2) po ovom pronalasku opisuje po sledećoj šemi formula:

Derivati fenila koji su korišćeni kod postupka (a2) po ovom pronalasku za proizvodnju jedinjenja po formuli (I) kao polazne materije, uopšte su definisani po formuli (II). U formuli (II) imaju R1 i R2 značenje koje je navedeno gore u formuli (I), uključujući odnosna područja i LG su medjusobno iste ili različite grupe kao halogen ili pseudohalogen na primer CN.

Nukleofili koji su korišćeni kod postupka (a2) po ovom pronalasku za proizvodnju jedinjenja po formuli (I) kao polazne materije uopšte su definisani formulom A-X-H i B-Y-H, pri čemu A,X,B i Y imaju prevashodno značenja, koja su navedena gore u zavisnosti sa opisom jedinjenja po formuli (I) i po ovom pronalasku, uključujući navedena prioritetna područja, a H znači vodonik.

Polazne materije po opštoj formuli (II), formuli A-X-H i formuli B-Y-H su poznate i/ili se mogu dobiti na tržištu (vidi na pr. Chem.Het.Compounds 33, 1997, 995-996; Svnthesis (2000), str. 1078 - 1080.) Transformacija u jedinjenja,po formulii (I) moče da usledi po poznatom postupku (vidi na pr. J.Med.Chem. 29 (1986) 887-889; J.Med. Chem. 39 (1996) 347-349). Reakcija se može sprovesti u odsustvu ili prisustvu sredstva za rastvaranje, koje pomaže reakciju ili je barem ne ugrožava. Prednost imaju polarne, aprotične ili protične solvencije, kao N,N-dimetilformamid, N,N-dimetilacetamid, dimetilsulfoksid, sulfolan, acetonitril, metiletilketon ili eter, kao dioksan ili tetrahidrofuran, ili alkoholi, ili voda ili smeše navedenih sredstava za rastvaranje. Reakcije se sprovode pod temperaturama izmedju sobne temperature i temperature povratnog toka reakcione mešavine, prevashodno pod povišenom temperaturom, naročito temperaturom povratnog toka.

Reakcije se mogu sprovesti u prisustvu baze, kao što su alkalihidroksid, zemljanoalkalni hidroksid, alkalialkoksid, alkalihalogenid, alkalihidrid ili organske baze, na primer neka se nazovu kalijumvdroksid, natrijumhidroksid, natrijumetanolat, natrijummetanolat, cezijumfluorid, trietilamin, natrijumhidrid. Reakcija se može sprovesti kao reakcija u jednoj posudi ili u odvojenim fazama.

Ako se na primer transformiše jedinjenje po formuli (III) ili (III') sa derivatima boronske kiseline tipa (IV) ili (IV), onda se tok reakcije kod postupka (b) po ovom pronalasku može opisati po sledećoj šemi formula spregnute reakcije: Derivati fenila koji su korišćeni za proizvodnju jedinjenja po formuli (I) kao polazne materije u postupku po ovom pronalasku, uopšte su definisani formulama (III) i (III'). U formulama (III) i (III') imaju R1, R2, X, Y, A i B značenje koje je navedeno gore u formuli (I), uključujući navedena prevashodna područja. Derivati boronske kiseline po formuli (IV) i (IV) koji su korišćeni kao polazne materije za proizvodnju jedinjenja po formuli (I) a po postupku prema ovom pronalasku označeni su formulom A-bor(OH)2 i B-bor(OH)2, pri čemu A i B imaju značenja, koja su navedena napred u vezi sa opisom jedinjenja po ovom pronalasku po formuli (I), uključujući navedana prevashodna područja. Vezana reakcija se sprovodi u prisustvu prelaznog metalnog kompleksa, kako je to opisano u Tetrahedron Letters 39 (1998) 2933ff. Naglašeni prelazni metali su Cu, Pd ili Ni. Reakcija se može sprovesti u prisustvu sredstva za rastvaranje, koje pomaže reakciju ili je barem ne ugrožava. Polazne materije po opštoj formuli (III) i (III') i opštim formulama (IV) i (IV) poznate su i/ili se mogu dobiti na tržištu i / ili se mogu praviti po poznatim postupcima (vidi na pr. J. Organomet. Chem.309 (1986) 241-246; J.Amer. Chem.Soc. 112 (1990) 8024-8034; EP 1108720;). Reakcija se može sprovesti u prisustvu sredstva za rastvaranje, koje pomaže reakciju ili je barem ne ugrožava. Prednost imaju polarne ili nepolame.aprotične ili protične solvencije, kao što su N,N-dimetilformamid, N,N-dimetilacetamid, dimetilsulfoksid, sulfolan.dihlormetan, dihloretan, acetonitril ili eter, kao i Dioksan ili tetrahidrofuran, ili mešavine navedenih sredstava za rastvaranje. Reakcije se sprovode pod temperaturama izmedju sobne temperature i temperature povratnog toka reakcione mešavine, odnosno pri povišenoj temperaturi, naročito temperaturi povratnog toka. Reakcije se mogu sprovesti u prisustvu anorganske ili organske baze, na primer neka se nazovu trietilamin, piridin ili talijumhidroksid. Reakcije se mogu sprovesti u prisustvu ili odsustvu molekularnog sita.

Ako se transformiše na primer derivat boronske kiseline po formuli (V) ili (V)

sa nukleofilima tipa A-X-H ili B-Y-H, onda se tok reakcije kod postupka (c) po ovom pronalasku može opisati sledećom šemom formula spregnute reakcije:

Derivati fenila koji su korišćeni kao polazne materije za proizvodnju jedinjenja po formuli (I) kao polazne materije po postupku (c) prema ovom pronalasku, uopšte su definisani formulama (V) i (V). U formulama (V) i (V) imaju R1, R2, X, Y, A i B značenje koje je navedeno napred u formuli (I), skupa sa navedenim naglašenim područjima. Jedinjenja po formuli A-X-H i B-Y-H koja se koriste po postupku (c) prema ovom pronalasku za proizvodnju jedinjenja po formuli A-X-H i B-Y-H poz nata su i/ili se mogu dobiti na tržištu, pri čemu A,B,X i Y imaju značenja, koja su navedena u vezi sa opisom jedinjenja po

Formuli (I) po ovom pronalasku, uključujući navedena naglašena područja, a H

znači vodonik. Reakcija se pod normalnim uslovima sprovodi u prisustvu prelaznog metalnog kompleksa, kako je opisano na primer u Tetrahedron Letters 39 (1998) 2933ff. Naglašeni prelazni metali su Cu, Pd ili Ni. Reakcija se može sprovesti u odsustvu ili prisustvu sredstva za rastvaranje, koje pomaže reakciju ili je barem ne ugrožava. Polazne materije po opštoj formuli (V) i (V) su poznate i/ili se mogu dobiti na tržištu i/ili se mogu praviti po poznatim postupcima (vidi na primer EP 1108720 i J.Organomet. Chem. 309

(1986) 241-246). Reakcija se može sprovesti u odsustvu ili prisustvu sredstva za rastvaranje, koje pomaže reakciju ili je barem ne ugrožava. Naglašene su polarne i nepolarne, aprotične ili protične solvencije, kao što su N,n-dimetilformamid, N,N-dimetilacetamid, sulfolani, dihlormetan, dihloretan,

acetonitril ili eter, kao što su dioksan ili tetrahidrofuran, ili mešavine navedenih sredstava za rastvaranje. Reakcije se sprovode pod temperaturama izmedju sobne temperature i temperature povratnog toka reakcione mešavine, pre svega pri povišenoj temperaturi, naročito temperaturi povratnog toka. Reakcije se mogu sprovesti u prisustvu anorganske ili organske baze, na primer neka se nazovu trietilamin, piridin ili talijumhidroksid. Reakcije se mogu sprovesti u prisustvu ili odsustvumolekularnog sita.

Ako se na primer neko jedinjenje po formuli (VI) redukuje ili acilira , onda se tok reakcije ka jedinjenjima po formuli (I) može opisati sa Y = CH2 i B = NH-acil pri postupku (d) po ovom pronalasku, pomoću sledeće šeme formula:

Derivati benzonitrila koji se koriste po postupku (d) za dobijanje jedinjenja po

formuli (I) kao polazne materije, definisani su uopšte po formuli (VI). U formuli (VI) R1, R2, A i X imaju značenje koje je navedeno napred u formuli (I), skupa sa naglašenim područjima. Polazne materije po opštoj formuli (VI) su poznate i/ili se mogu dobiti na tržištu i/ili se mogu praviti po poznatim postupcima (vidi na pr. Russ.J.Org.Chem.32 (1996) 1505-1509). Redukcija nitrila u amine višestruko je opisana u literaturi (vidi na primer Eugen Mueller, Metode organske hernije (Houben-Weyl) sv. Xl/1, Jedinjenja azota II, str. 343 ff, Georg Thieme Verlag, Stuttgart 1957). Izmedju ostaloga dolaze u obzir hidriranja katalizovana plemenitim metalima, pri čemu su od posebnog interesa paladijumom i platinom katalizovane reakcije ali i redukcije sa Raney-niklom su takodje moguće. Osim toga moguće su i redukcije sa kompleksnim hidridnim reagensima kao na primer litijumaluminijum hidrid, boran-THF-kompleks, superhidrid ili diboran. Redukcija se može sprovesti pod temperaturama od 0 do 250 stepeni i pod pritiscima od 1 - 100 bara.

Jedinjenja po opštoj formuli (VII) mogu se transformisati sa reagensima aciliranja kao što su kiselinski halogenidi, izocijanati, karbamoilhloridi, esteri hlorne mravlje kiseline, sulfonil hloriti, sulfamoil hloridi, sulfenil hloridi, izotiocijanati u jedinjenja po opštoj formuli (I), gde je Y = CH2 a B = NH-acil, a A, X, R1, R2 imaju značenja koja su navedena u formuli (I). Pristup opštim i hemijskim metodama aciliranja nalazi se na primer u: Jerry March, Advanced Organic Chemistry (Reaction, Mechanismus and Structure) 4<th>Edition, John Wiley & Sons, New York, 1992.

Ako se na primer jedinjenje po formuli (VI) nasapunja i transformiše sa nekim aminom NH2-R12, onda se tok reakcije u jedinjenja po formuli (I) sa Y = CO i B = NHR12 po postupku (e) prema ovom pronalasku opisuje sledećom šemom formula:

Derivati benzonitrila koji su korišćeni po postupku (e) prema ovom pronalasku za dobijanje jedinjenja po formuli (I) kao polazne materije, definišu se formulom (VI). U formuli (VI) R1, R2, A i X imajuznačenja koja su navedena napred u formuli (I), uključujući navedena prevashodna područja. Jedinjenja po formuli (VI) mogu se praviti po poznatim postupcima (vidi na pr. Russ. J.Org. Chem. 32, 1996, strana 1505-1509). Osapunjavanje nitrila u karbonske kiseline višestruko je opisano u literaturi (vidi na primer J.Am. Chem. Soc. 107

(1985) 7967ff., J.Am. Chem. Soc. 78 (1956(450ff., J.Org.Chem.51 (1986) 4169ff., Org.Synth.Collect.Vol. 1-4).

Transformacija jedinjenja po formuli (VII) i (IX) sledi pre svega u inertnom organskom sredstvu za rastvaranje, kao što je tetrahidrofuran (THF), dihlormetan, 1,2-dihloretan, hloroform, dimetilformamid, pod temperaturama izmedju -10 stepeni C i tačke ključanja sredstva za rastvaranje, odnosno kod 0 stepeni C do 60 stepeni C, pri čemu se u prvoj fazi reakcije karbonska kiselina po formuli (VIII) prevodi u korespondirajući kiselinski halogenid. Proizvodnja kiselinskog halogenida sledi prema postupcima koji su poznati u literaturi, pri čemu se na primer za halogenizaciju koriste oksalilhlorid, tionilhlorid, fosforpentahlorid, fosforoksihlorid ili fosfortribromid u prisustvu katalitičkih ili Ekvimolarnih količina dimetilformamida. Posle toga sledi transformacija sa aminom po formuli (IX), gde je R12 definisan kao u formuli (I), odnosno u prisustvu baza ili bazičnih katalizatora.

Kao baze odnosno bazični katalizatori podobni su alkali karbonati, alkali alkoholati, zemljano alkalikarbonati, zemljanoalkali alkoholati ili organske baze kao trietilamin, 1,8-diazabicilko[5.4.0]undec-7-en (DBU) ili 4-dimetilaminopirin (DMAP). Svaka baza se pri tome na primer koristi u području od 0,1 do 3 molekvivalenta u odnosu na jedinjenje po formuli (III). Jedinjenje po formuli (IX) može se koristiti u odnosu prema jedinjenju po formuli (VIII) ekvimolarno ili sa do 2 molarna ekvivalenta viška. U principu su poznati odgovarajući postupci u literaturi (uporedi: Organikum, VEB Deutscher Verlag der VVissenschaften, Berlin 1988, Jerry March, Advanced Organic Chemistrv (Reaction, Mechanismus and Structure) 4<th>Edition, John Wiley & Sons, New York, 199£.

Ako se na primer neko jedinjenje po formuli (VI) transformiše sa nekim organometalnim jedinjenjem (na primer Grignard reagensima, organocink jedinjenjima ili organolitijum jedinjenjima), onda se tok reakcije u jedinjenja po formuli (I) može opisati sledećom šemom formula sa Y = CO po postupku (f) prema ovom pronalasku:

Derivati benzonitrila koji su korišćeni po postupku (f) prema ovom pronalasku kao polazne materije za proizvodnju jedinjenja po formuli (I), definisani su formulom (VI). U formuli (VI) imaju R1, R2, A i X značenje koje je navedeno napred u formuli (I) uključujući navedena naglašena područja. Korišćena organometalna jedinjenja, na primer po formuliB-Mg-Br, B-Li ili B-Zn-CI, mogu se naći natržištu i/ili praviti po poznatim postupcima (vidi na pr. M.Schlosser: Organometallics in Svnthesis, John Wiley & Sons 1994). Jedinjenja po formuli (VI) mogu se praviti po poznatim postupcima (vidi na pr. Russ. J. Org.Chem. 32, 1996, str. 1505-1509). Transformacija benzonitrila, na primer u derivate benzofenona, višestruko je opisana u literaturi (vidi na pr. Tetrahedron Lett. 2000, 41 (6), 937-939; J. Org. Chem. 2000, 65 (12), 3861-3863; Synth. Commun. 1998, 28 (21), 4067-4075; 1. Med. Chem.1998, 41 (22), 4400-4407; Synth. Commun, 1996, 26 (4), 721-727; Synthesis (1991) 1, 56-58; Angew. Chem., Int. Ed. Engl. 1965, 4, 1077; J. Am.. Chem.Soc. 1970, 92, 336). Transformacija jedinjenja po formuli (VI) sa organometalnim jedinjenjima sledi prevashodno u jednom inertnom organskom sredstvu za rastvaranje, kao što je tetrahidrofuran (THF), dioksan, dietileter ili diisopropileter pod temperaturama izmedju -78 stepeni C i tačke ključanja sredstva za rastavarnje, odnosno kod 0 stepeni C do 120 stepenii C. Reakcija se može sprovesti u prisustvu i odsustvu ili prisustvu katalizatora, kaoo na primer Lil, Cul ili CuBr.

Kolekcije od jedinjenja po formuli (I) i/ili njihove soli, koje se mogu sintetizovati prema napred navedenim šemama, mogu se praviti i paralelno, pri čemu se to može odvijati ručno, delimično automatizovano ili potpuno automatski. Pri tome je moguće na primer, automatizovati sprovodjenje reakcije, obradu ili prečišćavanje produkata odn. medjufazne obrade. Ukupno se pod tim podrazumevaju načini postupanja kako je opisano na primer kod S.H. DeVVitta u „Annual Reports in Combinatorial Chemistry and Molecular Diversity: Automated Synthesis", sveska 1, izdanje Escom 1997, strana 69 do 77.

Za paralelno sprovodjenje reakcije i obradu može se koristiti čitav niz aparata koji se nalaze na tržištu, kao na primer od firmi Stem Corporation, VVoodrofle road, Tollesbury, Essex, England, H+PLabortechnik GmbH, Bruckmannring 28, 85764 Oberschleissheim, Nemačka ili firme Radleys, Shirehill, Saffron VValden, Essex, CB-II:3AZ, Engleska.

Za paralelno prečišćavanje jedinjenja po opštoj formuli (I) I njihovih soli odnosno medjuprodukata koji se pojavljuju kod proizvodnje izmedju ostalih su na raspolaganju hromatografske aparature, na primer firme ISCO, Inc., 4700 Superior Street, Lincoln, NE 68504, SAD.

Navedene aparature vode ka modularnom postupku, kod koga se pojedine radne faze automatizuju, izmedju radnih faza ipak se moraju sprovoditi I neke ručne operacije. To može da se izvede primenom delimično ili potpuno automatizovanih sistema , kod kojih se neki automatizovani moduli opslužuju pomoću robota. Takvi automatski sistemi se mogu poručiti na primer od firme Zvmark Corporation, Zvmark Center, Hopkinton, MA 01748, SAD.

Pored ovde opisanih može proizvodnja jedinjenja po opštoj formuli (I) I / ili njihovih solid a se obavi potpuno ili parcijalno pomoću metoda uz podršku fiksnih faza. U tu svrhu se pojedine medjufaze ili sve medjufaze sinteze ili neke sinteze koja je podešena za odgovarajući postupak, vezuju na smolu sinteze. Metode sinteze koje su potpomognute fiksnim fazama opširno su opisane u stručnoj literature, na pr. Kod Barry A. Bunin u "The Combinatorial lndex", izdanje Academic Press, 1998. Primena metoda sinteze sa podrškom pomoću fiksnih faza dozvoljava čitav niz protokola koji su poznati iz literature, koji se opet mogu izvoditi ručno ili automatski. Na primer "Metoda sa kesicama od čaja" (Houghten, US 4,631,211; Houghten et.al., Proc. Natl. Acad. Sci. 82, 5131-5135) sa produktima firme IRORI, 11149 North Torrev Pines Road, La Jolla, CA 92037, SAD dlimice se automatizuje. Automatizacija paralelnih sinteza uz podršku čvrstih faza uspeva na primer sa aparatima firmi Argonaut Technologies, Inc., 887 Industrial Road, San Carlos, CA 94070, SAD ili MultiSvn Tech GmbH, VVullener Feld 4, 58454 VVitten, Nemačka.

Proizvodnja prema ovde opisanim postupcima daje jedinjenja po formuli (I) i/ili njihove soli u formi kolekcija supstanci, koje se nazivaju bibliotekama. Predmet ovog pronalaska u i biblioteke, koje sadrže najmanje dva jedinjenja po formuli (I) I / ili njihove soli.

Jedinjenja po ovom pronalasku I po formuli (I) i/ili njihove soli u daljem tekstu označena skupa I kao jedinjenja po ovom pronalasku, imaju izuzetnu herbicidnu aktivnost protiv širokog spectra ekonomski važnih štetnih biljaka kao što su mono- i dikotilne štetne biljke. Takodje su jedinjenjima po ovom pronalasku dobro obuhvaćeni I višegodišnji korovi koji se teško suzbijaju, koji teraju iz rizoma, komada korena ili drugih trajnih organa. Pri tome se jedinjenja po ovom pronalasku mogu nanositi na primer u fazi pre sejanja, pre nicanja ili u fazi posle nicanja, na primer na biljke, biljno seme ili na površine na kojima biljke rastu. U pojedinostima navedimo primere mono- i dikotilne korovske flore, koja se može kontrolisati jedinjenjima po ovom pronalasku, a da se njihovim nabrajanjima ne mora praviti ograničenje na odredjene vrste.

Na strani monokotilnih vrsta korova se dobro tretiraju na primer Avena, Lolium, Alopecurus, Phalaris, Echinochloa, Digitaria, Setaria kao I vrste bromusa I Cvperusa od anuelnih grupa a na strain višegodišnjih specia Agropvron, Cvnodon, Imperata kao I Sorghum I istrajne vrste cvperusa.

Kod dikotilnih vrsta korova proteže se spectrum delovanja na vrste kao na primer Galium, Viola, Veronica, Lamium, Stellaria, Amaranthus, Sinapis, Ipomoea, Matricaria, Abutilon I Sida na anualnoj strain kao I Convolvulus, Cirsium, Rumex I Artemisia kod višegodišnjih korova.

Medju specifičnim uslovima kultura u pirinču javljaju se štetne biljke kao na primer Echinochloa, Sagittaria, Alisma, Eleocharis, Scirpus I Cvperus koje se takodje izvanredno suzbijaju pomoću jedinjenja po ovom pronalasku.

Ukoliko se jedinjenja po ovom pronalasku apliciraju pre klijanja na povr

šinu zemljišta, onda se potpuno sprečava nicanje klica korova ili korovi izrastu do stadijuma klicinog lista, zatim se njihov rast zaustavlja I konačno po isteku tri do četiri nedelje potpuno izumiru.

Kod aplikacija jedinjenja po ovom pronalasku po zelenim delovima biljke u postupku posle nicanja nastaje takodje veoma brzo posle obrade drastičan zastoj u rastu a korovske biljke ostaju u stadijumu rasta u kome su bile u trenutku aplikacije ili izumiru posle izvesnog vremena sasvim, tako da se na ovaj način korovska konkurencija, koja je štetna po kulturne biljke veoma rano odstranjuje.

Mada jedinjenja po ovom pronalasku imaju odlične herbicidne aktivnosti protiv mono-1 dikotilnih korova, biljne culture ekonomski važnih biljaka na primer culture sa dva klicina lista kao što su soja, pamuk, repica, šećerna repa, posebno soja, ili culture gremija kao što su pšenica, raž, zob, ječam, riža ili kukuruz, ne oštećuju se ili se oštećuju samo neznatno. Ova jedinjenja su iz tih razloga veoma dobra za selektivno suzbijanje neželjenog rasta biljaka (na pr. Štetnih biljaka) u poljoprivrednim korisnim kulturama ili kod ukrasnog bilja.

Osim toga jedinjenja po ovom pronalasku imaju izvanredne osobine za regulaciju rasta kod biljnih kultura. Ona deluju regulaciono na razmenu materija kod biljaka I tako se mogu koristiti za ciljani uticaj na materije u biljkama I za olakšavanje žetve kao na primer izazivanjem desikacije I suzbijanjem rasta. Osim toga ona su podobna I za generalno vodjenje I sprečavanje neželjenog vegetativnog rasta, bez ubijanja biljaka. Sprečavanje vegetativnog rasta igra veliku ulogu kod mnogih mono-1 dikotilnih kultura, pošto se na taj način smanjuje sposobnost skladištenja ili se ona može potpuno sprečiti.

Na osnovu herbicidnih osobina I osobina koje regulišu rast biljaka, mogu se jedinjenja po ovom pronalasku koristiti I za suzbijanje štetnih biljaka u kulturama poznatih ili biljaka koje tek treba da se raviju genetski izmenjene. Transgene biljke se odlikuju po pravilu posebno dobrim osobinama, na primer

Rezistencijom na odredjene pesticide, pre svega odredjene herbicide,

. rezistencijom na biljne bolesti ili izazivače biljnih bolesti kao I odredjene insekte ili mikroorganizme kao što su gljivice, bakterije ili virusi. Druge posebne osobine se odnose na primer na žetvu u pogledu količine, kvaliteta, sposobnosti skladištenja, sastava i specijalnih sadržajnih materija. Tako su poznate transgene biljke sa povećanim sadržajem škroba ili izmenjenim kvalitetom škroba ili biljke sa drugačijim sastavom masnih kiselina u žetvenom prinosu.

Prednost ima primena jedinjenja po ovom pronalasku u ekonomski značajnim transgenim kulturama korisnih I ukrasnih biljaka na primer kod žitarica kao što su pšenica, ječam,zob, raž, riža, manioka i kukuruz ili kulture šećerne repe, pamuka, soje, repice, krompira, paradajza, graška i drugih vrsta povrća.

Uz prednost se mogu koristiti jedinjenja po ovom pronalasku kao herbicidi u kulturama korisnih biljaka, koje su rezistentne prema fitotoksičnim delovanjima herbicida odnosno genetski se mogz učiniti rezistentnim.

Dosadašnji načini prpizvodnje novih biljaka, koje u poredjenju sa dosadašnjim biljkama imaju modifikovane osobine, postoje na primer u klasičnim postupcima uzgoja I proizvodnje mutanata. Alternativno se nove biljke sa izmenjenim osobinama proizvode sa izmenjenim osobinama uz pomoć genetskih postupaka (vidi na primer EP-A-0221044, EP-A-0131624). Opisani su na primer u više slučajeva • Genetske izmene kulturnih biljaka u svrhu modifikacije škroba koji se sintetizuje u biljkama (na primer WO 92/ 11376, WO 92/14827, WO 91/19806. • Transgene culture, koje su rezistentne na odredjene herbicide tipa glufosinata (up. Na primer EP-A-0242236, EP-A-242246) ili glifosata (WO 92/00377) ili sulfonil-karbamida (EP-A-0257993, US-A-5013659),

• Transgene biljne culture, na primer pamul, sa sposobnošću da

• proizvede Bacillus thuringiensis-toksine (Bt-toksini), koji čine biljke rezistentnim na odredjene štetočine (EP-A-0142924, EP-A-0193259). • Transgene biljke sa modifikovanim sastavom masnih kiselina (WO 91/ 13972).

Mnogobrojne molekularno biološke tehnike, kojima se mogu proizvoditi nove transgene biljke promenjenih osobina, u princiupu su poznate; vidi na primer Sambrook et.al., 1989, Molecular Cloning, A Laboratorv Manual, 2. izdanje Cold Spring Harbor Laboratorv Press, Cold Spring Harbor, NY; ili VVinnacker „Gene und Klone", VCH VVeinheim 2. izdanje 1996 ili Christou, „Trends in Plant Science" 1 (1996) 423-431.

Za takve genetsko-tehničke manipulacije mogu se molekule nukleinske kiseline uneti u plazmide, koji dozvoljavaju mutagenezu ili izmenu sekvencija kroz rekombinaciju DNA-sekvenci. Uz pomoć napred navedenih standardnih postupaka moguse preduzimati na primer zamene baza, odstranjivati delimične sekvence ili dodatavti prirodne ili sintetičke sekvence. Za medjusobno vezivanje DNA- fragmenata mogu se na fragamente postavljati adapteri ili linkeri.

Proizvodnja biljnih ćelija sa smanjenim aktivnostima genskog produkta može sena prime rpostići ekspresijom najmanje jednog odgovarajućeg antisensnog RNA, jednog sensnog RNA za postizanje kosupresionog efekta ili ekspresije najmanje jednog odgovarajuće konstruisanog ribozoma, koji specifično deli transkripte napred navedenog genskog produkta.

Za ovo se mogu koristiti molekule DNA, koje obuhvataju ukupno kodiranu sekvencu jednog genskog produkta skupa sa eventualno postojećimflankirajućimsekvencama, pri čemuovi delovi moraju da budu dovoljno dugački, da bi u ćelijama delovali na antisensni efekat.

Moguća je takodje i primena DNA-sekvenci, koje imaju visoki stepen homologije za sekvence genskog produkt koje treba da se kodiraju , ali nisu potpuno identične.

Kod ekspresije molekula nukleinske kiseline u biljkama može sintetizovani protein da bude lokalizovan u svakom proizvoljnom kompartimentu u biljkama. Da bi se, medjutim, lokalizacija postigla u odredjenom kompartimentu, može se na primer region koji treba da se kodira povezati sa DNA-sekvencama, kojegarantuju lokalizaciju u odredjenom kompartimentu. Takve sekvence su poznate stručnjaku (vidi na primer Braun et.al., EMBO J. 11 (1992), 3219-3227; VVolteret al., Proc. Natl. Acad. Sci. USA 85 (1988), 846-850; Sonnevvald etal., Plant J. 1 (1991), 95-106).

Transgenj delovi biljke mogu se po poznatim tehnikama regenerisati u čitave biljke. Kod transgenih biljaka može se u principu raditi o biljkama svake biljne specije, tj. kako monokotilnih tako i dikotilnih biljaka.

Tako se mogu dobiti transgene biljke, koje imaju izmenjene osobine usled prekomeme ekspresije, supresije ili inhibicije homolognih (=prirodnih) gena ili genskih sekvencija ili ekspresije heterolognih (= tudjih) gena ili genskih sekvencija.

Jedinjenja po ovom pronalasku se pre svega mogu koristiti u transgenim kulturama, koje su rezistentne prema herbicidima iz grupe sulfonil karbamida, glufosinat-amonijuma ili glifosat-isopropilamonijuma i analognih materija.

Kod primene jedinjenja po ovom pronalasku u transgenim kulturama pojavljuju se pored delovanja koja su zapažena u drugim kulturama protiv štetnih biljaka često i delovanja, koja su specifična za aplikaciju u svim transgenim kulturama, na primer na izmenjenom ili specijalno očekivanom korovskom spektru, koji se može suzbiti, izmenjenim količinama kod primene, koje se mogu koristiti za aplikacije, odnosno dobe mogućnosti kombinovanja sa herbicidima, prema kojima su transgene kulture rezistentne, kao i uticaj rasta i prinosa transgenih biljnih kultura.

Predmet pronalaska je zato i primena jedinjenja po ovom pronalasku kao herbicida za suzbijanje štetnih biljaka u transgenim biljnim kulturama.

Jedinjenja po ovom pronalasku mogu se koristiti u formi razmih formulacija na primer u formi praškova za prskanje, koncentrata koji se mogu emulgovati, rastvora koji se mogu rasprašivati, praškastih sredstava ili granulata u uobičajenim pripravcima. Predmet ovog pronalaska su zato i herbicidna sredstva koja regulištu rast biljaka, koje sadrže jedinjenja po ovom pronalasku.

Jedinjenja po ovom pronalasku mogu se formulisati na razne načine, zavisno od toga koji su biološki i/ili hemijsko-fizički parametri zadati. Kao mogućnosti

formulacija dolaze u obzir na primer: praškovi za prskanje (WP), praškovi koji se rastvaraju u vodi (SP). koncentrati koji se rastvaraju u vodi, koncentrati koji se mogu emulgovati (EC), emulzije (EW) kao što su ulje u vodi i voda u ulju, rastvori koji se rasprskavaju, koncentrati za suspenziju (SC), disperzije na bazi ulja i vode, rastvori koji se mogu mešati u ulju, suspenzije u kapsulama (CS), praškovi (DP), sredstva za bajcovanje, granulati za aplikacije rasipanjem i po zemlji, granulati (GR) u formi mkro granulata, granulata za rasprašivanje, granulati za adsorpciju i upijanje, granulati koji se disperguju u vodi (WG), granulati koji se rastvaraju u vodi (SG), ULV-formulacije, mikro kapsule i voskovi.

Ovi pojedinačni tipovi formulacija su u principu poznati i na primer opisani u: VVinnacker-Kuechler, "Hemijska tehnologija", sveska 7, C. Hauser Verlag Minhen, 4. izdanje 1986., Wade van Valkenburg, "Pesticide Formulations", Marcel Dekker, N.Y., 1973; K. Martens, "Spray Drving" Priručnik 3rd Ed. 1979, G. Goodvvin Ltd. London.

Potrebna sredstva za formulacije kao inertni materijali, tensidi, sredstva za rastvaranje i druge dodatne materije su takodje poznate i opisane na primer u: VVatkins, "Handbook of Insecticide Dust Diluents and Carriers", 2nd Ed., Darland Books, Caldvvell N.J., H.V. Olphen, "Introduction to Clay Colloid Chemistrv", 2nd Ed., J. Wiley & Sons, N.Y.; C. Marsden, "Solvents Guide", 2nd Ed., Interscience, N.Y. 1963; McCutcheon'#Detergents and Emulsifiers Annual", MC Publ. Corp., Ridgevvood N.J.; Sisley and Wood, "Encyclopedia of Surface Active Agents", Chem, Publ. Co. Inc., N.Y. 1964; Schoenfeldt, "Etilenoksidadukti sa aktivnošću na graničnim površinama", Wiss. Verlagsgesell., Stuttgart 1976; VVinnacker-Kuechler, "Hemijska tehnologija", sveska 7, C. HauserVerlag Minhen, 4. izdanje 1986.

Na bazi ovih formulacija mogu se proizvoditi i kombinacije sa drugim pesticidno aktivnim materijama kao što su na primer insekticidi, akaricidi, herbicidi, fungicidi kao i sa safenerima, djubrivima i/ili regulatorima rasta, na primer u formi gotove formulacije ili kao mešavina iz rezervoara.

Praškovi za prskanje su preparati koji se ravnomerno disperguju u vodi, koji pored aktjvne materije izuzev inertne materije i meterije za razredjivanje sadrže jop i tenside jonske i/ili nejonske vrste (sredstvo za umrešavanje, sredstvo za dispergovanje), na primer polioksietilirani alkilfenili, polioksetilirani masni alkoholi, polioketilirani fetamini, poluglikol eter sulfati masnih alkohola, alkansulfonati, alkilbenzolsulfonati, ligninsulfon kiseli natrijum, 2.2'-dinaftilmetan-6.6'-disulfon kiseli natrijum, dibutilnaftalin-sulfon kiseli natrijum ili i oleometil taurin kiseli natrijuk. Za proizvodnju praška za prskanje herbicidne aktivne materije se na primer sitno melju u običnim aparaturama kao što su mlinovi sa čekićem, mlinovi sa ventilatorom i mlinovi sa vazdušnim malzom i istovremeno ili na kraju se mešaju sa pomoćnim sredstvima za formulaciju.

Koncentrati koji se mogu emulgovati proizvode se i rastvaranjem aktivne materije u nekom organskom sredstvu za rastvaranje na primer butano, cikloheksanon, dimetilformamid, ksilol ili i aromati sa visokom tačkom ključanja ili ugljovodonici ili mešavine organskih sredstava za rastvaranje uz dodatak jednog ili više tensida jonske i/ili nejonske vrste (emulgatori). Kao emulgatori mogu se koristiti na primer: alkilaril sulfon kisele kalcijumove soli kao Ca-dodecilbenzol sulfonat ili nejonski emulgatori kao što su poliglikol ester masnih kiselina, alkilaril poliglikol eter, poliglikol eter masnih alkohola, alkil aril poliglikol eter, poliglikol eter masnih alkohola, propilenoksid-etilenoksid-produkti kondenzacije, alkilpolieter, sorbitan ester kao na primer ester sorbitan masne kiseline ili polioksetilen sorbitanester kao na primer ester polioksietilensorbitan masne kiseline.

Praškasta sredstva se dobijaju mlevenjem aktivne materije sa fino rasporedjenim čvrstim česticama, na orimer talk, oriridne gline, kao kaolin, bentonit i profilit ili dijatomejska zemlja.

Koncentrati za suspenzije mogu biti na bazi vode ili ulja. Tako na primer mogu se dobijati mokrim mlevenjem pomoću običnih mlinova i u datim okolnostima uz dodavanje tensida, kako je navedeno napred kod drugih tipova formulacija.

Emulzije, na primer ulje u vodi (EW), mogu se na primer dobijati pomoću mlevenja, koloidnim mlinovima i/ili statičkim mešalicama uz korišćenje vodenih organskih sredstava za rastvaranje i u datom slučaju tensida, kako je navedeno već napred kod drugih formulacija.

Granulati se mogu praviti puštanjem aktivne materije kroz diznu na inertni materijal koji je granuliran i ima sposobnost adsorpcije ili nanošenjem koncentrata aktivne materije pomoću sredstava za lepljenje, na pr. polivinilalkohol, poliakril kiselog natrijuma ili i mineralnih ulja, na površinu nosilaca kao što su pesak, kaoliniti ili granulirani inertni materijal. Takodje mogu se granulirati odgovarajuće aktivne materije na uobičajen način koji se koristi za proizvodnju granulata djubriva - po želji u mešavini sa sredstvima za djubrenje.

Granulati koji se mogu dispergovati s vodom, po pravilu se prave na uobičajeni način kao sušenje rasprskavanjem, granuliranje vrtloženjem, tanjirasto granuliranje, mešanje sa miešalicama velike brzine i ekstruzijom bez čvrstog inertnog materijala.

Za proizvodnju granulata prskanjem, taniranjem, ekstruzijom i vrtloženjem vidi na primer postupak u "Spray-Drying Handbook" 3rd ed. 1979. G. Goodvvin Ltd., London; J.E. Brovving, "Agglomeration", Chemical and Engineering 1967, strane 147 ff;, "Perrv's Chemical Engineer's Handbook", 5th Ed., McGraw-Hill, New York 1973. str. 8-57.

Za druge pojedinosti o formulacijama sredstava aza zaštitu bilja vidi na primer G.C. Klingman, "Weed Control as a Science", John Wiley and Sons, Inc., New York, 1961, strane 81-96 i J.D.Frever, S.A. Evans, "Weed Control Handbook", 5th Ed., Blackvvell Scientific Publications, Oxford, 1968, strane 101-103.

Agrohemijski pripravci sadrže po pravilu 0,1 do 99 težinskih %, odnosno0.1do 96 težinskih % aktivne materije po formuli (I) i/ili njihove soli. U praškovima za prskanje iznosi koncentracija aktivne materije na primer oko 10 do9otežinskih %, ostatak do 100 težinskih % sastoji se od uobičajenih sastojaka za formulacije. Kod koncentrata koji se mogu emulgovati može koncentracija aktivne materije da iznosi oko 1 do 9o, odnosno 5 do 80 tešinskih %. Praškaste formulacije sadrže 1 do 30 težinskih %, odnosno uglavnom 5 do 20 težinskih/ °oakrivne materije, rasprskavajući ratsvori sadrže oko 0,05 do8o, odnosno 2 do 50 težinskih % aktivne materije. Kod granulata koji se mogu dispergovati u vodi, sadržaj aktivne materije zavisi delimice od toga, da li su efikasna jedinjenja tečna ili čvrsta i koja se pomoćna sredstva za granulacije i punioci primenjuju. Kod granulata koji se disperguju u vodi, sadržaj aktivne materije je na primer izmedju 1 i 95 težinskih %, odnosno izmedju 10 i 8otežinskih %.

Pored toga sadrže navedene formulacije aktivne materije u datom slučaju uvek uobičajena sredstva za prijanjanje, umrežavanjem dispergovanje, emulgiranje, penetraciju, konzerviranje, zaštitu od mraza i rastvore, zatim punioce, nosioce i boje, sredstva za sprečavanje pene, za sprečavanje isparavanja i pH-vrednost kao i sredstva koja utiču na viskozitet.

Kao partner za kombinovanje kod jedinjenja po ovom pronalasku u formulacijama u mešavinama ili u mešavinama iz rezervoara na primer moguse koristiti poznate aktivne materije kao što su herbicidi, insekticidi, fungicidi ili safeneri, kako je to opisano na primer u VVeed Research 26 (1986) 441-445 ili "The Pesticide Manual", 12th edition, The British Crop Protection Council and the Royal Soc. of Chemistry, 2000 i u tamo citiranoj literaturi. Kao poznate herbicide, koji se mogu kombinovati sa jedinjenjima po ovom pronalasku, treba navesti sledeće aktivne materije (Napomena: Jedinjenja su nazvana pod "common name" prema International Organization for Standardization (ISO) ili hemijskim nazivima, u datom slučaju kupa sa uobičajenim kodnim brojem).

V/V/V/W I V ~ V 1 >■» I I Lal W *afIW^W ■

acetochlor; acifluorfen; aclonifen; AKH 7088',d.h. [[[1-[5-[2-Chloro-4-(trifluoromethyl)-phenoxy]-2-nitrophenyl]-2-methoxyethylidene]-amino]-oxy]-essigsaure und -essigsauremethylester; alachlor; alloxydim; ametryn; amidosulfuron;

amitrol; AMS, d.h. Ammoniumsulfamat; anilofos; asulam; atrazin; azafenidin;

azimsulfuron (DPX-A8947); aziprotryn; barban; BAS 516 H, d.h.

5-Fluor-2-phenyl-4H-3,1-benzoxazin-4-on; BAS 620 H; BAS 65400H; BAY FOE

5043; benazolin; benfluralin; benfuresate; bensulfuron-methyl; bensulide;

bentazone; benzofenap; benzofluor; benzoylprop-ethyl; benzthiazuron; bialaphos;

bifenox; bispyribac-Na; bromacil; bromobutide; bromofenoxim; bromoxynil;

bromuron; buminafos; busoxinone; butachlor; butamifos; butenachlor; buthidazole;

butralin; butroxydim; buty!ate; cafenstrole (CH-900); caloxydim; carbetamide;

carfentrarzone-ethyl; CDAA, d.h. 2-Ch!or-N,N-di-2-propeny!acetamid; CDEC, d.h.

Diethyldithiocarbaminsaure-2-chlorallylester; chlomethoxyfen; chloramben;

chlorazifop-butyl, chlorbromuron; chlorbufam; chlorfenac; chlorflurecol-methyl;

chloridazon; chlorimuron ethyl; chlornitrofen; chlorotoluron; chloroxuron;

chlorpropham; chlorsulfuron; chlorthal-dimethyl; chlorthiamid; cinmethylin;

cinosulfuron; clethodim; clodinafop und dessen Esterderivate (z.B.

clodinafop-propargyi); domazone; clomeprop; cloproxydim; clopyralid;

cloransulam-methyl; cumyluron (JC 940); cyanazine; cyc!oate; cvclosulfamuron (AC 104); cycloxydim; cycluron; cyhalofop und dessen Esterderivate (z.B. Butylester,

DEH-112); cyperquat; cyprazine; cyprazoie; daimuron; 2,4-DB; dalapon;

desmedipham; desrnetrvn; di-allate; dicamba; dichlobenil; dichlorprop; diclofop und dessen Ester vvie diclofop-methyl; diclosulam, d.h. N-(2,6-Dichlorphenyl)-5-ethoxy-7-fIuor-[1,2,4]triazolo[1,5-c]pyrimidin-2-sulfonamid; diethatyl; difenoxuron; ;

difenzoquat; diflufenican; diflufenzopyr (BAS 654 00H), dimefuron; dimethachlor;

dimethametryn; dimethenamid (SAN-582H); dimethazone, clomazon; dimethipin;

dimetrasuifuron, dinitramine; dinoseb; dinoterb; diphenamid; dipropetryn; diquat;

dithiopyr; diuron; DNOC; eglinazine-ethyl; EL 77, d.h. 5-Cyano-1-(1,1-dimethylethyt)-N-methyl-1 H-pyrazole-4-carboxamid; endothal; EPTC; esprocarb; ethalfluralin;

ethametsulfuron-methyl; ethidimuron; ethiozin; ethofumesate; F5231, đ.h.

N-[2-Chlor-4-lfuor-5-[4-(3-fluorpropyl)-4,5-dihydro-5-oxo-1 H-tetrazol-1 -yl]-phenyl]-ethansulfonamid; ethoxyfen und dessen Ester (z.B. Ethylester, HN-252);

etobenzanid (HW 52); fenoprop; fenoxan, fenoxapropund fenoxaprop-P sovvie

deren Ester, z.B. fenoxaprop-P-ethyl und fenoxaprop-ethyl; fenoxydim; fenuron;

flamprop-methyl; flazasulfuron; fluazifop und fluazifop-P und deren Ester, z.B.

fluazifop-butyl und fluazifop-P-butyl; fluchloralin; flumetsulam; flumeturon;

flumiclorac und dessen Ester (z.B. Pentylester, S-23031); flumioxazin (S-482);

flumipropyn; flupoxam (KNVV-739); fiuorodifen; flgoroglycofen-ethyl; flupropacil (UBIC-4243); flupyrsulfuron-methyl-sodium; fluridone; flurochloridone; fluroxypyr;

flurtamone; fluthiacet-methyl; fomesafen; foramsulfuron und dessen Salze wie das Natriumsalz; fosamine; furyloxyfen; glufosinate; glyphosate; halosafen; halosulfuron und dessen Ester (z.B. Methylester, NC-319); haloxyfop und dessen Ester;

haloxyfop-P (= R-haloxyfop) und dessen Ester; hexazinone;

imazamethabenz-methyl; imazamox; imazapyr; imazaquin und Salze wie das Ammoniumsalč; imazethamethapyr; imazethapyr; imazosulfuron; indanofan (MK-243), iodosulfuron-methyl und dessen Salze wie das Natriumsalz; ioxynil;

isocarbamid; isopropalin; isoproturon; isouron; isoxaben; isoxaflutole; isoxapyrifop;

karbutilate; lactofen; lenacil; linuron; MCPA; MCPB; mecoprop, mefenacet;

mefluidid; mesosulfuron-methyl und dessen Salze wie das Natriumsalz; metamitron; j

i metazachlor; methabenzthiazuron; metham; methazoie; methoxyphenone; i methyldymron; metobenzuron; metobromuron; metolachlor; metosulam (XRD 511);

metoxuron; metribuzin; metsulfuron-methyl; MH; molinate; monalide;

monocarbamide dihydrogensulfate; monolinuron; monuron; MT 128, d.h.

6-Chlor-N-(3-chlor-2-propenyl)-5-methyl-N-phenyl-3-pyridazinamin; MT 5950, d.h.

N-[3-Chlor-4-(1-methylethyl)-phenyi]-2-methylpentanamid; naproanilida;

napropamide; naptalam; NC 310, d.h. 4-(2,4-dichlorbenzoyl)-1-methyl-5-benzyloxypyrazol; neburon; nicosulfuron; nipyraclophen; nitralin; nitrofen;

nitrofluorfen; norflurazon; orbencarb; oryzalin; oxadiargyl (RP-020630); oxadiazon;

oxasulfuron; oxaziclomefone (MY-100); oxyfluorfen; paraquat; pebulate;

pendimethalin; pentoxazone (KPP-314); perfluidone; phenisopham; phenmedipham;

picloram; piperophos; piributicarb; pirifenop-butyl; pretilachlor; primisulfuron-methyl;

procyazine; prodiamine; profluralin; proglinazine-ethyl; prometon; prometryn;

propachlor; propanil; propaquizafop und dessen Ester; propazine; propham;

propisochlor; propvzamide; prosulfalin; prosulfocarb; prosulfuron (CGA-152005);

prynachlor; pyroflufen-ethyl; pyrazolinate; pyrazon; pyrazosulfuron-ethyi;

pyrazoxyfen; pyribenzoxim (LGC-40836); pyributicarb; pyridate; pyriminobac-methyl;

pvrithiobac (KIH-2031); pyroxofop und dessen Ester (z.B. Propargylester);

quinclorac; quinmerac; quinofop und dessen Esterderivate, quizalofop und quizalofop-P und deren Esterderivate z.B. quizalofop-ethyl; quizalofop-P-tefuryl und

-ethyl; renriduron; rimsulfuron (DPX-E 9636); S 275, d.h. 2-[4-Chlor-2-fluor-5-(2-propynyloxy)-phenyl]-4,5,6,7-tetrahydro-2H-indazol; secbumeton; sethoxydim; siduron; simazine; simetryn; SN 106279, d.h. 2-[[7-[2-Chlor-4-(trifIuor-methyl)-phenoxy]-2-naphthalenyl]-oxy]-propansaure und -methylester; sulcotrione; sulfentrazon (FMC-97285, F-6285); sulfazuron;

sulfometuron-methyl; suifosate (ICI-A0224); sulfosulfuron; TCA; tebutam (GCP-5544); tebuthiuron; terbacil; terbucarb; terbuchlor; terbumeton; terbuthylazine;

terbutryn; TFH 450, d.h. N,N-Diethyl-3-[(2-ethyl-6-methylphenyl)-sulfony!]-1H-1,2,4-triazol-1-ćarboxamid; thenylchlor (NSK-850); thiazafluron; thiazopyr (Mon-13200);

thidiazimin (SN-24085); thifensulfuron-methyl; thiobencarb; tiocarbazii; tralkoxydim;

tri-allate; triasulfuron; triaziflam, triazofenamide; tribenuron-methyl; triclopyr; ,

tridiphane; trietazine; trifluralin; triflusulfuron und Ester (z.B. Methylester, j DPX-66037); trimeturon; tsitodef; vernolate; WL 110547, d.h.

5-Phenoxy-1 -[3-(trifluormethyl)-phenyl]-1 H-tetrazol; JTC-101; UBH-509; D-489;

LS 82-556; KPP-300; NC-324; NC-330; KH-218; DPX-N8189; SC-0774; i

i DOVVCO-535; DK-8910; V-53482; PP-600; MBH-001; KIH-9201; ET-751; KIH-6127 j und KIH-2023. | Jedinjenja po ovom pronalasku mogu se koristiti i u kombinaciji sa jednim ili

više jedinjenja koja deluju kao safeneri. Za primenu se formulacije koje se nalaze na tržištu u datom slučaju razredjuju na uobičajeni način na primer kod praškova za prskanje, koncentrata koji se emulgiraju, disperzija i granulata sa vodom. Praškasti pripravci, granulati koji se posipaju po zemlji kao i rastvori koji se rasprskavaju ne razredjuju se pre primene više sa drugim inertnim materiiama.

Sa spoljnim uslovima kao što su temperatura, vlaga, vrsta korišćenih

herbicida, može korišćena količina jedinjenja po ovom pronalasku da varira.

Ona može da koleba u širokim granicama, na primer izmedju 0,001 i 10,0 kg/ha ili više aktivne supstance, odnosno nalazi se izmedju 0,005 i 5 kg/ha.

P r i m e r i

A. Hemijski primeri

Skraćenice: Podaci o % i količionskim odnosima odnose se na težinu,

ako nije drugačije specificirano.

i. Vak. = pod smanjenim pritiskom

h = sati

1. 3,5-Bis-(1-metil-3-trifluormetilpirazol-5-yloksi)-benzonitril 2.00 g (14.4mmol) 3,5-difluorbenzonitril stave se u azotnu atmosferu u 15 ml su^folana i po porcijama se na sobnoj temperaturi transformišu sa 4.77 g (34.5 mmol) kalcijum karbonata. Na kraju se dodaje 5.25 g (31.60 mmol) 1-metil-3-(trifluormetila)-2-pirazol-2-on i zagreva se 10 h na 150°C, ohladi se na sobnu temperaturu, doda se voda i ester sirćeta kao reakcioni rastvor i meša se nekoliko minuta. Faze se odvajaju a organska faza se više puta ispira vodom, zatim rastvorom natrijum hidroksida i na kraju zasićenim rastvorom kuhinjske soli i na kraju se suši preko magnezijum sulfata, filtrira se i zgušnjava. Hromatografija u koloni sirovog produkta dala je 3,5 -Bis-(1-metil-3-trifluormetilpirazol-5-yloksi)-benzonitrila u formi belih kristala.

Prinos: 1.19 g (19% d.Th.); tačka taljenja: 139° C.

2. 3-fluor-5-(1-metil-3-trifluormetilpirazol-5-yloksi)-benzonitril 5.00 g (35.9 mmol) 3,5-difluorbenzonitril stavljeni su u azotnoj atmosferi u 60 ml N,N-dimetilformamida i na sobnoj temperaturi transformisani sa 6.46 g (46.7 mmol) kalijum karbonata i 6.57 g (39.5 mmol) 1-metil-3-(trifluormetil)- 2.pirazol-2-on. Zatim se sprovelo zagrevanje 2 h na 150° C, hladjenje na sobnu temperaturu i dodata je voda kao reakcioni ratsvor. Dva puta je sprovedeno ekstrahiranje sa heptan/esterom sirćeta (1:1) i dva puta sa esterom sirćeta. Sjedinjene faze su ispirane vodom i na kraju sušene preko magnezijum sulfata, filtrirane i zgusnute, Hromatografija u koloni sirovog produkta dala je 4.19 g 3-fluor-5-(1-metil-3-trifluormetilpirazol-5-yloksi)-benzonitril u formi belih kristala kao i 2.8 g 3,5-Bis(1-metil-3-trifluormetil-pirazol-5-iloksi)-benzonitrila kao nusprodukta, u formi belih kristala.

Prinos: 4.19 g (39 % d. Th.); tačka taljenja : 84<0>C.

3. 3,5-Bis-(2-Triofluormetilpiridina-4-iloksi)-benzonitrila 0,556 g (4.0 mmol) 3,5-difluorbenzonitrila stavljeno je u azotnoatmosferi u 10 ml N,N-dimetilacetamid i na sobnoj temperaturi po porcijama transformisano sa 1.22 g (8.8 mmol) kalcijum karbonata. Na kraju je dodato 1.305 g (8.00 mmol) 2-(trifluormetila)-piridin-4-ol i zagrevano 30 h na 150° C, ohladjeno na sobnu temperaturu, dodata voda i sirćetni ester/heptan (1:1) kao reakcioni ratsvor i mešano je nekoliko minuta. Faze su

, odvojene a organska faza je više puta ispirana vodom i na kraju zasićenim rastvorom kuhinjske soli i n kraju sušena preko natrijum sulfata, filtrirana i zgusnuta. HPLC sirovog produkta dao je 3,5-Bis-(2-trifluormetilpiridin-4-yloksi)-benzonitrila u formi belih kristala.

Prinos: 0.153 g (9% d.Th.); 1H NMR (CDCI3/TMS): 5(ppm) = 7.08 (dd, 2H, piridin C-H), 7.13 (t, 1H, fenil C-H), 7.30 (d, 2H, piridin C-H), 7.34 (d, 2H, fenil C-H), 8.70 (d, 2H, piridin C-H). 4. 3,5-Bis-(metil-3-trifluormetilpirazol-5-yloksi)-fenil-1-karboksamid 500 mg (1.16 mmol) 3,5-Bis-(1-metil-3-trifluormetilpirazol-5-yloksi)-benzonitril stavljeni su u azotnoj atmosferi u 1.5 ml dioksana i na sobnoj temperaturi transformisani sa 64 mg (0.5 mmol) kalijum karbonata. Na kraju je dodato pod 10 -15<0>C 0.5 ml_ 30%nog rastvora vodonik-peroksida u vodu i mešano je 1,5 h na sobnoj temperaturi. Za pripremu je dodato 10 ml_ vode i filtriran je dobijeni talog. Sušenje taloga dalo je 3,5-Bis-(1-metil-3-trifluormetilpirazol-5-yloksi)-fenil-1-karboksamida u formi belih kristala.

Prinos: 532 mg (97 % d.Th.); tačka taljenja: 203° C.

5. 3-(1-metil-3-trifluormetilpirazol-5-yloksi)-5-(3-trifluormetilpirazol-1-

0.131 g (0.96 mmol) 3-trifluormetilpirazola su u azotnoj atmosferi stavljeni u 5 ml dimetilacetamida i na 0°C transformisani sa 0.033 g (1.1 mmol) natrijum hidrida (80 %) . Na sobnoj temperaturi je dodato 0.250 g (0.88 mmol) g 3-fluor-5-(1-metil-3-trifluormetilpirazol-5-yloksi)-benzonitrila i zagrevano 8 h na 140°C, zatim ohladjeno na sobnu temperaturu i dodata voda u reakcioni rastvor zatim je mešano nekoliko minuta. Sprovedeno je ekstrahiranje dva puta sa heptan/sirćetni ester (1:1) i dva puta sa esterom sirćeta. Sjedinjene faze su ispirane vodom i na kraju sušene preko magnezijum sulfata, filtrirane i zgusnute. Hromatograjifa u koloni sirovog produkta dala je 0.240 g 3-(1-metil-3-trifluormetilpirazola-5-yloksi)-5-(3-trifluormetilpirazol-1-yl)benzonitrila u formi belih kristala sa tačkom taljenja od 116 - 117°C. 6. 5-karbonil-3-(1-metil-3-trifluormetilpirazol-5-iloksi)benzonitril 2.00 g (13.7 mmol) 5.karbonil-3-fluorbenzonitril stavljeno je u azotnoj atmosferi u 25 ml N,N-dimetilformamida i na sobnoj temperaturi po porcijama transformisano sa 2.27 g (16.4 mmol) kalijum karbonata. Na kraju je dodato 2.50 g (15.1 mmol) 1.metil-3-(trifluormetila)-2-pirazol-2-on i zatim zagrevano 2 h na 150°C, ohladjeno na sobnu temperaturu, dodata voda i ester sirćeta u reakcioni rastvor i mešano nekoliko minuta. Faze su odvojene a organska faza je višestruko ispirana vodom i rastvorom kuhinjske soli i na kraju sušena preko magnezijum sulfata, filtrirana i zgusnuta. Hromatografija u koloni sirovog produkta dala je 5.karbonitril-3-(1-metil-3-trifluormetilpirazol-5-yloksi)benzonitril u formi belih kristala.

Prinos: 2,49 g (62% d.Th.); 1H NMR (CDCI3n~MS): 5 (ppm) = 3.80 (s, 3H, metil-H), 6.54 (s, 1H, pirazol C-H), 8.20 (d, 2H, fenil C-H), 8.38 (t, 1H, fenil C-H).

Jedinjenja po formulama (la), (lb), (Ic) i (ld),koja su navedena u tabelama koje slede mogu se dobijati analogno navedenim primerima. Jedinjenja po formulama (la), (ib), (Ic) i (Id) su jedinjenja po formuli (I), koja se u ostatku A-X razlikuju kako je

dalje navedeno:

B. Primeri formulacija

a) Praškasto sredstvose dobija tako što se 10 težinskih delova jedinjenja po formuli (I) i 90 težinskih delova talka kao inertne materije mešaju i usitne na

mlinu.

b) Prašak koji se u vodi lako disperguje i može se umrešavati, dobija se tako što se 25 težinskih delova jedinjenja po formuli (I), 64 težinska dela smole

koja sadrži kaolin kao inertni materijal, 10 težinskih delova kalijuma koji sadrži lignin sulfon-kiseli kalijum i 1 težinski deo eleoilmetiltaurin kiseli natrijum kao sredstvo za umrešavanje i dispergovanje mešaju i samelju u mlinu sa štiftom.

c) Disperzioni koncentrat koji se lako disperguje u vodi dobija se tako, što se 20 težinskih delova jedinjenja po formuli (I) mešaju sa 6 težinskih delova

alkilfenolpoliglikol-eterom (®Triton X 207), 3 težinska dela

, izotridekanolpoliglikol eterom (8EO) i 71 težinskih delova parafinskog mineralnog ulja (područje kljulanja na primer ca. 255 do preko 277 C) i samelje na mlinu sa kuglom na finoću od ispod 5 mikrona.

d) Emulgovani koncentrat se dobija od 15 težinskih delova jedinjenja po formuli (I), 75 težinskih delova cikloheksanona kao sredstva za

rastvaranje i 10 težinskih delova oksetiliranog nonil-fenola kao emulgatora. e) U vodi dispergovani granulat se dobija tako što se 75 težinskih delova jedinjenja po formuli (I),

10 težinskih delova ligninsulfon- kiselog kalcijuma,

5 težinskih delova natrijumlauri-sulfat,

3 težinska dela polivinil alkohola i

7 težinskih delova kaolina

, meša, na mlinu sa štiftom samelje i prašak se granulira rasprašivanjem vode kao tečnosti za granuliranje

f) U vodi dispergovani granulat dobija se tako što se

25 težinskih delova jedinjenja po formuli (I),

5 težinskih delova 2,2'-dinaftilmetana-6,6'-disulfon-kiselog

natrijuma

2 težinska dela oleoil-metiltaurin- kiselog natrijuma,

1 težinski deo polivinil-alkohola,

17 težinskih delova kalcijum karbonata i

50 težinskih delova vode

homogenizuju na koloidnom mlinu i prethodno usiotne, posle se samelju na mlinu i tako dobijena suspenzija se rasprskava i suši pomoću jednokomponentne dizne.

C. Biološki primeri

1. Delovanje na korove u fazi pre nicanja

Seme odnosno rizoma mono- i dikotilnih korovskih biljaka stavljeni su u Papenov lonac u peskovitu zemlju i pokriveni su zemljom.Jedinjenja po ovom pronalasku,koja su formulisana u vidu praškova ili koncentrata za emulzije su zatim kao vodene suspenzije odn. Emulzije aplicirane po površini pokrivnog sloja uz potrošnju vode od preračunatih 600 do 800 l/ha u raznim dozama. Posle tretmana lonci su stavljeni u staklenik i održavani su pod dobrim uslovima za rast korova. Optička bonitura šteta na biljkama odnosno na nicanje usledila je posle nicanja probnih biljaka posle perioda od 3 do 4 nedelje u poredjenju sa netretiranim kontrolama. Kako su rezultati pokazali jedinjenja po ovom pronalasku imaju dobro herbicidno delovanje na fazu pre nicanja protiv širokog spektra trava i korova. Na primer jedinjenja br. 62a, 62b, 73d, 74c, 75a, 76a, 77a, 397a, 1136a, 1136c, 1140a, 1140c, 1140d, 1156a, 1161a, 1169a, 1171a, 1177a, 1182a i druga jedinjenja iz tabele 1 imaju veoma dobra herbicidna dejstva protiv

štetnih biljaka kao što su Sinapis alba, Echinochloa crus-galli, Lolium multiflorum, Chrvsanthemum segetum, Avena sativa, Stellaria media, Echinochloa crus-galli, Lolium multiflorum, Setaria spp., Abutilon theophrasti, Amaranthus retroflexus i Panicum u postupku pre nicanja uz količinu poitrošnje od 2 kg i manje aktivne supstance po hektaru.

2. Delovanje na korovo u fazi posle nicanja

Seme odnosno komadi rizoma mono- i dikotilnih korova postavljeni su u plastične lonce u peskovito tlo, pokriveni zemljom i postavljeni u staklenik pod istim uslovima rasta. Tri nedelje posle sejanja probne biljke su tretirane u stadijumu sa tri lista. Jedinjenja po ovom pronalasku koja su formulisana kao prašak odn. kao koncentrati za emulzije prskana su u raznim dozama sa potrošnjom vode od preračunatih 600 do 800 l/h po zelenim delovima biljke.Posle ca. 3 do 4 nedelje stajanja probnih biljaka u stakleniku posle optimalnih uslova rasta bonitirano je delovanje preparata optički u poredjenju sa netretiranim kontrolama. Sredstva po ovom pronalasku pokazuju i u fazi posle nicanja dobro herbicidno delovanje protiv širokog spektra ekonomski vašnih trava i korova. Na primer jedinjenja br. 62a, 62b, 73d, 74c, 75a, 76a, 77a, 397a, 1136a, 1136c, 1140a, 1140a, 1156a, 1161a, 1169a, 1171a, 1177a, 1180a i druga jedinjenja iz tabele 1 imaju veoma dobro herbicidno dejstvo protiv štetnih biljaka kao što su Sinapis alba, Echinochloa crus-galli, Lolium multiflorum, Chrvsanthemum segetum, Avena sativa, Stellaria media, Echinochloa crus-galli, Lolium multiflorum, Setaria spp., Abutilon theophrasti, Amaranthus retroflexus i Panicum miliaceum u postupku posle nicanja uz količinu potrošnje od 2 kg i manje aktivne supstance po hektaru.

3. Slaganje sa biljnim kulturama

U daljim opitima u stakleniku seme jednog velikog broja biljnih kultura i korova stavljeno je u peskovito tlo i pokriveno zemljom. Jedan deo lonaca je odmah tretiran kako je opisano u tački 1, u svemu ostalom stavljen u staklenik, dok biljke nisu razvile dva do tri lista a zatim su tretirane kako je opisano u tački 2 sa jedinjenjima po ovom pronalasku sa raznim dozama, tako što je sprovedeno prskanje. Četiri do pet nedelja posle aplikacije i mirovanja u stakleniku utvrdjeno je pomoću optičke boniture, da jedinjenja po ovom pronalasku na kulturama sa dva lista kao što su soja, pamuk, repica, šećerna repa ili krompir u postupku pre i posle nicanja uz velike doze aktivne materije ostaju neoštećene. Neke supstance sačuvale su osim toga i kulture gremijuma kao što su ječam, pšenica, raž, zob, kukuruz ili riža. Jedinjenja po ovom pronalasku pokazuju delimice visoku selektivnost i zato su veoma podobne za suzbijanje neželjenih biljaka u poljoprivrednim kulturama.

Claims (10)

1. Jedinjenja po formuli (1) i/ili njihove soli gde su A ostatak fenila ili heteroaromatični ostatak sa 5 ili 6 prstenasta atoma, pri čemu su ostaci dva druga po redu u odnosu na prstenasti atom, koji je vezan na X, nose supstituent iz grupe CH3, CH2F, CHF2, CF3, OCH3, OCH2F, OCHF2, OCF3 i CN, i nose opcionalno drugi supstituent iz grupe halogena, CN, (C1-C8)alkil, (C1-C8)alkoksi ili (C1-C8)alkiltio, pri čemu je svaki od tri poslednja navedena ostatka nesupstituisan ili supstituisan sa jednim ili više ostataka iz grupe halogena, CN, (C1-C8)alkoksi i (C1-C8)alkiltio, X znači O, S ili CH2, R1 je hidroksi, halogen, CN, NC, CHO, CO((C1-C8)alkil, pri čemu je alkilna grupa nesupstituisana ili supstituisana, CONH2, CSNH2, Nitro, SF5, (C1-C8)alkil, (C2-C8)alkenil, (C1-C8)alkinil, (C1-C8)alkoksi, [(C1-C8)alkil]-karbonil ili(C1-C8)alkilsulfonil, pri čemu je svaki od poslednjih šest navedenih ostataka supstituisan ili nesupstituisan, ili je S(0)p-R3, pri čemu je p = 0, 1 ili 1 a R3 je (C1-C8)alkil, (C1-C8)Haloalkil ili NR4R5, pri čemu su R4, R5 nezavisno jedan od drugoga isti ili različiti H, (C1-C8)alkil, (C2-C8)alkenil, (C7-C10)alkenil, (C7-C10)arilalkil, (C7-C10)alkilaril ili (C6-C10)aril, pri čemu je svaki od pet poslednjih navedenih ostataka nesupstituisan ili supstituisan, ili znači NR4R5, pri čemu su R4, R5 nezavisno jedan od drugoga isti ili različiti H, (C1-C8)alkil, (C2-C8)alkenil, (C7-C10)arilalkil, (C7-C10)alkilaril ili (C6-C10)aril,pri čemu je svaki od pet poslednje navedenih ostataka nesupstituisani ili supstituisani, ili je R1 grupa po formuli pri čemu je R6 (C1-C8)alkil,koji je nesupstituisan ili supstituisan, Z = 0 ili S, a Z1 = 0 ili S, R2 su isti ili različit H, halogeni, CN, ili (C1-C8)alkil, koji su nesupstituisani ili supstituisani, Y znači 0-(CR8R9)q, S(0)q, NH, CO(CR8R9)q ili CR8R9 a Y u slučaju da je B opcionalno supstituisan ostatak, opcionalno supstituisan ostatak heterociklila, halogen ili CN, može biti i veza, pri čemu R8 i R9 znače isti ili različiti H, hidroksi, halogen, CN, (C1-C8)alkoksi ili (C1-C8)alkil, pri čemu je svaki od dva poslednje navedena ostatka nesupstituisan ili supstituisan, a q = 0, 1 ili 2, a B je opcionalno supstituisan ostatak arila, opcionalno supstituisan heterociklički ostatak, H, OH, halogena, CN, SF5, (C1-C8)alkil, (C2-C8)alkenil, ili (C2-C8)alkinil, pri čemu su poslednja tri navedena ostatka nesupstituisana ili supstituisana, ili je ostatak acila ili NR11R12 , pri čemu su R11.R12 nezavisno jedan od drugoga isti ili različiti H, (C1-C8)alkil, (C2-C8)alkenil, (C7-C10)arilalkil, (C7-C10)alkilaril, (C6-C10)aril, ili heteroaril, pri čemu je svaki od poslednjih šest navedenih ostataka nesupstituisan ili supstituisan, ili su ostatak acila, ili je B grupa po formuli pri čemu je R13 (C1-C8)alkil,koji nesupstituisan ili supstituisan, R14je (C1-C8)alkil, koji je nesupstituisan ili supstituisan, ili R13 i R14 zajedno čine prtsen, Q = 0 ili S, a Q1 = O ili S.

2. Jedinjenja po formuli (I) i/ili njihove soli, prema zahtevu 1, gde je A ostatak fenila ili heteroaromatični ostatak koji sadrži N ili S sa 5 ili 6 prstenastih atoma, pri čemu navedeni ostaci jednog ili dva prstenasta atoma druga po redu u odnosu na prstenasti atom, koji je vezan na X, nose supstituente iz grupe CH3, CH2F, CHF2, CF3, OCH3.0CH2F, OCF3, i CN, i opcionalno nose drugi supstituent iz grupe halogena, CN, (C1-C8)alkil, (C1-C8)alkoksi ili (C1-C8)alkiltio, pri čemu je svaki od poslednja tri navedena ostatka nesupstituisan ili je supstituisan sa jednim ili više ostataka iz grupe halogena, CN, (C1-C8)aikoksi i (C1-C8)alkiltio, X znači O, S ili CH2, R1 hidroksi, halogen, CN, NC, CHO, CO(C1-C8)alkil, COO(C1-C8)alkil, pri čemu su grupe alkila nesupstituisane ili supstituisane, CONH2, CSNH2, Nitro, SF5, (C1-C8)alkil, (C1-C8)alkenil ili (C1-C8)alkil, pri čemu e poslednja navedena ostatka su nesupstituisani ili supstituisani, R2 su isti ili različiti H, halogeni, CN ili (C1-C8)alkil, koji su nesupstituisani ili supstituisani, Y znači 0-(CR8R9)q, S(0)q, NH, CO(CR8R9)q ili CR8R9 a Y u slučaju da je B opcionalno supstituisan ostatak arila, opcionalno supstituisan ostatak heterociklila, halogen ili CN, može da bude i veza, pri čemu su R8 i R9 isti ili različiti H, hidroksi, halogeni, CN, (C1-C8)alkoksi ili (C1-C8)alkil, pri čemu svaki od dva poslednja navedena ostatka je nesupstituisan ili supstituisan, a q = 0,1 ili 2, a B je ostatak arila ili 5- ili 6-člani heterociklički ostatak, pri čemu su oba navedena ostatka nesupstituisna ili supstituisana sa jednim ili više ostataka iz grupe hidroksi, halogena, CN, (C1-C8)alkil, (C1-C8)alkoksi, Halo(C1-C8)alkil, Halo(C1-C8)alkoksi, Halo(C1-C8)alkiltio, i (C1-C8)alkoksi-(C1-C8)alkoksi, ili je H, OH, halogen, CN, Nitro, SF5, (C1-C8)alkil, (C2-C8)alkenil ili (C2-C8)alkinil, pri čemu su tri poslednja navedena ostatka nesupstituisana ili supstituisana, ili je ostatak acila ili R11 R12, pri čemu R11.R12 nezavisno jedan od drugoga isti ili različiti H, (C1-C8)alkil, (C2-C8)alkenil, (C7-C10)arilalkil, (C7-C10)alkilaril, (C6-C10)aril, ili heteroaril, pri čemu je svaki od poslednjih šest navedenih ostataka nesupstituisan ili supstituisan, ili su ostatak acila, ili je B grupa po formuli pri čemu je R13 (C1-C8)alkil,koji nesupstituisan ili supstituisan, R14 je (C1-C8)alkil, koji je nesupstituisan ili supstituisan, ili R13 i R14 zajedno čine prtsen, Q = O ili S, a Q1 = O ili S.

3. Jedinjenje po formuli (I) i/ili njihove soli, prema zahtevu 1 ili 2, gde je A grupa po formuli (A'), Gde je R15 odabrano iz grupe CH3, CH2F, CHF2, CF3, OCH3, OCH2F, OCHF2, OCF3 i CN, R15 je halogen, CN, (C1-C8)alkil, (C1-C8)alkoksi ili (C1-C8) alkiltio, pri čemu je svaki od poslednja tri navedena ostatka nesupstituisan ili je supstituisan sa jednim ili više ostataka iz grupe halogena, CN, (C1-C8)alkoksi i (C1-C8)alkiltio, I je nula ili 1, V je VH ili N(C1-C8)-alkil), W je N, S, N-CH ili CH-CH, X jeO, SiliCH2, R1 hidroksi, halogen, CN, NC, CHO, CONH2, CSNH2, Nitro, (C1-C8)alkil, (C2-C8)alkenil, CO(C1-C8)alkil, COO(C1-C8)alkil ili je (C1-C8)alkoksi, pri čemu je svaki od pet poslednje navedenih ostataka nesupstituisan ili je supstituisan sa jednim ili više ostataka iz grupe hidroksi, halogena, CN, (C1-C8)alkoksi i (C1-C8)alkiltio, R2 znače isti ili različiti H, halogen ili CN, Y znači 0-(CR8R9)q, S(0)q, NH, CO(CR8R9)q ili CR8R9 a Y u slučaju da je B opcionalno supstituisan ostatak arila, opcionalno supstituisan ostatak heterociklila, halogen ili CN, može da bude i veza, pri čemu su R8 i R9 isti ili različiti H, hidroksi, halogeni, CN, (C1-C8)alkoksi ili (C1-C8)alkil, pri čemu svaki od dva poslednja navedena ostatka je nesupstituisan ili supstituisan, a q = 0,1 ili 2, a B je ostatak arila ili 5- ili 6-člani heterociklički ostatak, pri čemu su oba navedena ostatka nesupstituisna ili supstituisana sa jednim ili više ostataka iz grupe hidroksi, halogena, CN, (C1-C8)alkil, (C1-C8)alkoksi, Halo(C1-C8)alkil, Halo(C1-C8)alkoksi, Halo(C1-C8)alkiltio, i (C1-C8)alkoksi, H, OH, halogen, CN, Nitro, SF5, (C1-C8)alkil, (C2-C8)alkenil ili (C2-C8)alkinil, pri čemu su tri poslednja navedena ostatka nesupstituisana ili supstituisana, ili je ostatak acila ili je NH R12, pri čemu je R12 H, (C1-C8)alkil,(C2-C8)alkenil, (C7-C10)arilalkil,(C7-C10)alkilaril, (C6-C10)aril, ili heteroaril, pri čemu je svaki od poslednjih šest navedenih ostataka nesupstituisan ili supstituisan, ili su ostatak acila, ili je B grupa po formuli pri čemu je R13(C1-C8)aikil, koji je nesupstituisan ili supstituisan, R14 je (C1-C8)alkil, koji je nesupstituisan ili supstituisan, ili R13 i R14 zajedno čine prsten, Q = O ili S, a Q1 = O ili znači S.

4. Jedinjenje po formuli (I) i/ili njegove soli, prema jednom ili više zahteva od 1 do 3, gde jedan supstituisani ostatak fenila, piridila, tienila ili pirazola po sledećim formulama predstavlja gde je R15 CH3, CH2F, CHF2, CF2, OCH3, OCH2F, OCHF2, OCF3 ili CN, R15' je (C1-C8)alkilna grupa, halogen ili CN, R15" je (C1-C8)alkilna grupa, a I je nula ili 1.

5. Herbicidno sredstvo ili sredstvo koje reguliše rast biljaka, koje sadrži a) najmanje jedno jedinjenje po formuli (I) i/ili njiegove soli, prema jednom ili više zahteva od 1 do 4, i b) u pomoćnom sredstvu koje je uobičajeno za zaštitu biljaka.

6. Postupak za suzbijanje štetnih biljaka ili za regulaciju rasta biljnih kultura, pri čemu se efikasna količina od najmanje jednog jedinjenja po formuli (I) i/ili njegove soli, prema jednom ili više zahteva 1 do 4 apliciraju na biljke, biljno seme ili površinu na kojoj rastu.

7. Korišćenje najmanje jednog jedinjenja po formuli (I) i/ili njegovih soli, prema jednom od zahteva 1 do 4 kao herbicida ili regulatora rasta biljaka.

8. Korišćenje prema zahtevu 7, pri čemu se jedinjenje po formuli (I) i/ili jegove soli koriste za suzbijanje štetnih biljaka ili za regulaciju rasta biljnih kultura.

9. Jedinjenje prema zahtevu 8, pri čemu su kulturne biljke transgene kulturne biljke.

10. Postupak za proizvodnju jedinjenja po formuli (I) i/ili njegove soli, prema jednom ili više zahteva od 1 do 4 gde a) je jedinjenje po formuli (I) gde su R1 i R2 definisani kao u formuli (I) prema jednom ili više zahteva 1 do 4 ALG su ista ili medjusobno različita grupa, sa nukleofilima po formuli A-X-H i B-Y-H transformisani, gde su A, B, X i Y definisani kao u formuli (I) prema jednom ili više zahteva 1 do 4; ili b) jedinjenje po formuli (III) se transformiše sa jedinjenjem po formuli (IV), ili se jedinjenje po formuli (III') transformiše sa jedinjenjem po formuli (IV), pri čemu su R1 ,R2, A, B, X i Y definisani u formulama (III), (III'), (IV) i (IV) kao u formuli (I) prema jednom ili više zahteva 1 do 4; ili c) jedinjenje po formuli (V) se transformiše sa jedinjenjem po formuli a-X-H, ili se jedinjenje po formuli (V) transformiše sa jedinjenjem B-Y-H, gde su R1, R2, A, B, X i Y definisani u formulama (V), (V), A-X-H i B-Y-H kao u formuli (I), prema jednom ili više zahteva 1 do 4; ili d) jedinjenje po formuli (VI) se reducira i acilira, gde su R1, R2, A i X definisani u formuli (VI) kao u formuli (I) prema jednom ili više zahteva 1 do 4; ili e) jedinjenje po formuli (VI) se osapunja i transformiše sa aminom po formuli NH2-R12, pri čemu su R1, R2, R12, A i X u formulama (VI) i NH2 - R12 definisani kao u formuli (I) prema jednom ili više zahteva 1 do 4; ili f) jedinjenje po formuli (VI) se tran^fnrmišp sa organometalnim jedinjenjem, pri čemu su R1 ,R2, A i X u formul(i VI()VI) definisani kao u formuli (I), prema jednom ili više zahteva 1 do 4.