RS50723B - Pružni prelaz u nivou - Google Patents

Description

PRUŽNI PRELAZ U NIVOU

Predmetni pronalazak se odnosi na pružni prelaz u nivou koji se pruža preko jednog ili više koloseka koji sadrže poprečne pragove za polaganje šina odgovarajućeg koloseka, dok pružni prelaz sadrži saobraćajnu površinu preko koje se može voziti i koja je pokrivena prekrivnim elementima, pri čemu se pomenuti prekrivni elementi na svojim ivicama koje su okrenute prema šinama oslanjaju samo na odgovarajuće šine, a prekrivni elementi koji su postavljeni između dve šine odgovarajućeg koloseka samonoseći premošćavaju prostor koji postoji između pomenutih šina od jedne do druge šine, i pri čemu su prekrivni elementi prilagođeni da se sa spoljašnje strane graniče sa šinama odgovarajućeg koloseka, odnosno odgovarajućih koloseka, pri čemu se prekrivni elementi na svojoj ivici okrenutoj prema šini oslanjaju na odgovarajuću šinu, a na svojoj strani koja je okrenuta suprotno od ove šine se oslanjaju na fundamentima.

Posebnom konstrukcijom oslanjanja prekrivnih elemenata kod pružnih prelaza napred navedenog tipa, npr. kao u WO 97/13037, obezbeđeno je da prekrivne ploče nemaju direktan uticaj na noseću strukturu šina, čime je u znatnoj meri izbegnut štetni uticaj prekrivnih elemenata na elastično ponašanje koloseka, pri čemu je istovremeno izbegnut i štetan uticaj na tucanički zastor koji služi kao elastični fundament, odnosno temelj za šine, čime je izbegnuto i to da u oblasti ovakvih pružnih prelaza šine imaju elastična svojstva koja se razlikuju od onih koja preovlađuju na trasama koloseka koje se nalaze izvan pružnih prelaza.

Tokom operacija kočenja i ubrzavanja, kao i tokom upravljačkih manevara, drumska vozila stvaraju velike sile koje deluju na prekrivne elemente preko kojih voze u oblasti pružnih prelaza, pri čemu se ove sile u kombinaciji sa opterećenjima koje stvaraju drumska vozila i u kombinaciji sa težinom samih prekrivnih elemenata prenose na šine koloseka. Time se šine u suštini podvrgavaju naprezanju na savijanje, kako u vertikalnom, tako i u horizontalnom smeru. Sile koje deluju i horizontalno i vertikalno na pravac šina teže da kolosek pomere horizontalno, pri čemu se ovim silama suprotstavljaju sile trenja između pragova i zastora, sa jedne strane, i sile savijanja šina, sa druge strane.

Cilj predmetnog pronalaska je da se realizuje pružni prelaz u nivou napred navedenog tipa koji bi imao jednostavnu konstrukciju i koji bi se mogao izgraditi na mnogim lokacijama bez ikakvih problema i kod koga bi se mogla obezbediti dobra stabilnost položaja koloseka i smanjile sile savijanja šina što je više moguće.

Pružni prelaz u nivou napred navedenog tipa koji je konstruisan prema pronalasku karakterisan je time što su šine jednog koloseka ili više koloseka, respektivno, na kojima su postavljeni prekrivni elementi u oblasti pružnog prelaza koji se oslanjaju preko svojih ivica koje su okrenute ka šinama u oblasti pomenutog pružnog prelaza položene i pričvršćene na noseće grede koje se pružaju duž šina ispod zadnje pomenutih, pri čemu su noseće grede koje su pridružene dvema šinama šina odgovarajućeg koloseka međusobno povezane poprečnim lamelama, a noseće grede su dalje oslanjaju na zastor i šine su samo izvan oblasti pružnog prelaza položene na pomenute poprečne pragove. Ovakvom konstrukcijom može se na zadovoljavajući način ostvariti napred navedeni cilj. Noseće grede na kojima su položene šine mogu da prihvate znatan deo opterećenja na savijanje izazvanog silama koje se prenose na šine preko prekrivnih elemenata, a preko nosećih greda ove sile koje se prenose na zastor se raspoređuju preko znatno dužeg dela koloseka, što u kombinaciji sa krutošću koja je svojstvena nosećim gredama, rezultuje veoma dobrom stabilnosti položaja koloseka. Suštinski značaj takođe treba da bude pripisan kombinovanom efektu koji rezultuje iz činjenice da se svaki prekrivni element koji samonoseći premošćava oblasti koloseka oslanja na šine i iz činjenice da su šine položene i pričvršćene za noseće grede koje se pružaju uzdužno i koje se dalje oslanjaju na zastor. Posle uklanjanja prekrivnih elemenata postoji dobar pristup zastoru na koji se oslanjaju noseće grede, tako da se radovi na održavanju ovog zastora mogu izvoditi na jednostavan način. Spajanjem nosećih greda koje su pridružene dvema šinama koloseka pomoću poprečnih lamela, olakšani su radovi na izgradnji koji se izvode kada se postavlja pružni prelaz prema pronalasku, a stabilnost koloseka po širini u oblasti pružnog prelaza je obezbeđena na jednostavan način; pored toga ove poprečne lamele takođe imaju i efekat da se veliki deo sila koje se prenose sa prekrivnih elemenata na šine uvek prenosi preko nosećih greda na zastor, čak i kada se znatan deo sile koja se prenosi na ovaj način menja od jedne šine koloseka do druge šine koloseka kada preko pružnog prelaza prelaze vozila; ovo ujednačavanje prenosa sila na zastor koje je ostvareno poprečnim lamelama pomaže stabilizaciji položaja koloseka u oblasti pružnog prelaza.

Dalje je prvenstveno predviđeno da noseće grede budu položene na tucaničkom zastoru. Ovakva konstrukcija je poželjna za podešavanje elastičnog ponašanja trase koloseka spojenog sa poprečnim pragovima. U vezi ovoga, može se pomenuti da elastično ponašanje koloseka ima suštinski uticaj na dinamička svojstva vozila koja ga prelaze. Takođe mogu biti predviđene i drugačije konstrukcije zastora, npr. noseće grede koje se oslanjaju na zastor, pri čemu zastor takođe može biti nivelisan tankim slojem tucanika ili sličnog. Pored toga, jedan podjednako poželjni primer izvođenja pružnog prelaza konstruisanog prema pronalasku se dobija onda kada su noseće grede sa svoje donje strane snabdevene slojem koji se deformiše pod dejstvom pritiska. Zahvaljujući ovome ostvareno je dobro, čvrsto naleganje nosećih greda na zastor, pri čemu se tolerancije zastora mogu nivelisati, a takođe je poboljšana otpornost protiv pomeranja nosećih greda u odnosu na zastor. Naredna podesna varijanta ovog primera izvođenja karakterisana je time što je sloj koji se deformiše pod dejstvom pritiska sa kojim su noseće grede snabdevene sa svoje donje strane sloj koji je elastičan pod dejstvom pritiska. Zahvaljujući tome naleganje nosećih greda na zastor je još više poboljšano, a takođe je ostvareno i prigušivanje nastalog zvuka koji prouzrokuju vozila koja prelaze preko oblasti pružnog prelaza, dok sloj koji je elastičan pod dejstvom pritiska takođe dozvoljava i automatsko nivelisanje neregularnostu oslanjanja u zastoru. Jedan poželjan primer izvođenja u ovom pogledu karakterisan je time što je sloj koji je elastičan pod dejstvom pritiska napravljen od elastomera.

Jedan poželjni primer izvođenja pružnog prelaza prema pronalasku, u kome su noseće grede sa svoje donje strane snabdevene sa slojem koje se deformiše pod dejstvom pritiska karakterisan je time što je sloj koji se deformiše pod dejstvom pritiska pena. Na taj način, na donjoj strani nosećih greda može biti formiran sloj koji se deformiše pod dejstvom pritiska uz srazmerno male materijalne troškove, pri čemu se ovaj sloj pasujući, odn. prianjajući prilagođava zastoru, a ima dobra svojstva u pogledu ujednačavanja tolerancija zastora, kao i dobra svojstva u pogledu prigušivanja nastalog zvuka.

Pored toga je poželjno kada je obezbeđeno da se noseće grede, posmatrano u uzdužnom pravcu šina, pružaju preko ivica saobraćajne površine koje se pružaju poprečno na uzdužni pravac šina. Na taj način, u pogledu svojstava koloseka, a posebno u pogledu dinamičkih svojstava koloseka, veoma lako je ostvarena glatka veza sa trasom koloseka koja je smeštena sa spoljne strane u odnosu na pružni prelaz.

Pored toga je podesno da noseće grede koje su postavljene ispod pojedinačnih šina odgovarajućeg koloseka budu izvedene iz nekoliko delova nosećih greda koji su uzastopno raspoređeni u uzdužnom pravcu šina i međusobno su povezani. Ovo ima prednosti u pogledu transporta nosećih greda namenjenih za pružni prelaz, kao i u pogledu rukovanja ovim nosećim gredama pri izgradnji pružnog prelaza, a pored toga, poželjno je da veza uzastopno raspoređenih i međusobno spojenih delova nosećih greda zaštiti šine od naprezanja na mestima prelaza odgovarajućeg dela noseće grede ka sledećem uzastopnom delu noseće grede, koje bi moglo nastati usled pomeranja delova nosećih greda jednog u odnosu na drugi.

Predmetni pronalazak će biti detaljnije objašnjen sa pozivom na ilustrativne primere izvođenja koji su šematski prikazani na nacrtu. Na nacrtu: Fig. 1 prikazuje horizontalnu projekciju koloseka sa delom pružnog prelaza koji se pruža poprečno na ovaj kolosek i koji predstavlja ilustrativni primer izvođenja pronalaska; Fig. 2 prikazuje ovaj primer izvođenja pružnog prelaza u preseku duž linije II-II sa Fig. 1; Fig. 3 i 4 prikazuju modifikovane primere izvođenja pružnog prelaza realizovane prema pronalasku prikazane u presecima koji odgovaraju onome sa

Fig. 2; i

Fig. 5 prikazuje horizontalnu projekciju primera izvođenja realizovanog prema pronalasku kod koga su modifikovane noseće grede i koji se pruža preko dva koloseka.

Pružni prelaz 1 prikazan na Fig. 1 i 2 pruža se preko koloseka 2 i ima saobraćajnu površinu 4 koju obrazuju prekrivni elementi 6,7. Sa obe strane koloseka 2 saobraćajna površina 4 je praćena površinama 5 puta. Prekrivni elementi 6 su postavljeni između šina 10,11 koloseka 2, a prekrivni elementi 7 su postavljeni tako da se graniče sa šinama 10,11 koloseka sa spoljašnje strane. Prekrivni elementi 6, 7 se oslanjaju svojim ivicama 8, 9 koje su okrenute prema šinama 10,11, samo na šinama 10,11 koloseka 2 preko umetnutih elastomernih delova, odnosno sekcija 8a, 9a. Prekrivni elementi 6 su postavljeni između šina 10,11 koloseka 2 tako da samonoseći premošćavaju prostor 12 koji postoji između šina 10,11 od jedne do druge šine; svaki prekrivni element 7 koji se sa spoljašnje strane graniči sa šinama 10,11 se oslanja na odgovarajućim šinama 10, 11 svojom ivicom 9 koja je okrenuta prema šinama preko umetnutih elastomernih sekcija 9a, a sa svoje strane 13 koja je okrenuta suprotno od odgovarajuće šine oslanjaju se na fundamentima 14.

U oblasti pružnog prelaza 1, šine 10,11 koloseka 2 su položene na nosećim gredama 15,16 postavljenim ispod šina 10,11 tako da se pružaju duž pomenutih šina 10,11. Sine 10,11 su spojene za noseće grede 15,16 pomoću elemenata 17 za pričvršćivanje šina. Noseće grede 15,16 koje su pridružene dvema šinama 10,11 koloseka međusobno su povezane pomoću poprečnih lamela 18, a noseće grede 15,16 se dalje oslanjaju na zastor koji je u ovom ilustrativnom primeru izvođenja izveden kao tucanički zastor 19. Izvan oblasti pružnog prelaza 1 šine 10,11 koloseka 2 su položene na poprečnim pragovima 20, koji su dalje položeni na tucanički zastor 21.

Noseće grede 15,16 se mogu završavati na bočnim ivicama 22 saobraćajne površine 4. Da bi se obezbedila poboljšana raspodela opterećenja, kao i da bi se obezbedila uniformnost dinamičkih svojstava koloseka u oblasti pružnog prelaza 1, sa jedne strane, kao i u oblasti trasa koloseka koje slede iza pomenutog pružnog prelaza 1, sa druge strane, podesno je, posmatrano u uzdužnom pravcu 23 šine, da se noseće grede 15,16, kao što je prikazano na Fig. 1, pružaju preko bočnih ivica 22 saobraćajne površine 4, koje se pružaju poprečno na uzdužni pravac 23 šina.

U primeru izvođenja koji je prikazan na Fig. 3, noseće grede 15, 16 koje se pružaju ispod šina 10,11 su položene na donjoj podlozi 24, čija gornja strana je nivelisana i stabilizovana slojem 25 tucanika.

Kod primera izvođenja prikazanog na Fig. 4, noseće grede 15, 16 koje su postavljene ispod šina 10,11 su snabdevene sa slojem 27 koji se deformiše pod dejstvom pritiska sa svoje donje strane 26, pri čemu se sloj 27 oslanja na zastor koji je izveden kao tucanički zastor 19. Zbog deformabilnosti sloja 27, ovaj sloj se prianjanjem prilagođava nepravilnostima gornje strane tucaničkog zastora 19 i na ovaj način se ostvaruje posebno dobro prianjanje nosećih greda 15,16 na tucanički zastor 19, što sprečava nepoželjno bočno pomeranje nosećih greda 15, 16 i omogućava ujednačavanje tolerancija gornje strane tucaničkog zastora 19. Sloj 27 koji se deformiše pod pritiskom može, npr. imati debljinu od jednog ili više centimetara. U većini slučajeva poželjno je da sloj 27 bude sloj koji je elastičan pod dejstvom pritiska, a podesno je da se ovakav sloj koji je elastičan pod dejstvom pritiska napravi od elastomera. U cilju smanjenja troškova materijala, kao i u cilju smanjenja napora pri izgradnji podesno je da sloj 27 koji je elastičan pod dejstvom pritiska bude sloj pene, pri čemu je ovaj primer izvođenja podesan i za ostvarivanje dobrog prianjanja nosećih greda 15,16 na zastoru ili na tucaničkom zastoru 19, respektivno, a takođe i za ostvarivanje dobrog

prigušivanja zvuka koji nastaje pri vožnji preko pružnog prelaza.

Pružni prelaz prikazan na Fig. 5 pruža se preko dva koloseka 2,3 koji se pružaju jedan pored drugoga. Saobraćajnu površinu 4 ovog pružnog prelaza 1 obrazuju prekrivni elementi 6,7, pri čemu su u svakom od ovih koloseka 2,3 postavljeni prekrivni elementi 6 između šina 10,11 tako da samonoseći premošćavaju prostor koji postoji između šina 10,11 od jedne do druge šine. Prekrivni elementi 7 su postavljeni tako da se sa spoljašnje strane graniče sa šinama koloseka 2,3 i tako da se njihove ivice 9 koje su okrenute prema šinama 10,11 oslanjaju na ove šine 10,11, a sa svojom stranom 13 koja je okrenuta suprotno od odgovarajuće šine 10, 11, oni se oslanjaju na fundamentima 14. Izvan oblasti pružnog prelaza 1 šine 10,11 koloseka 2, 3 su položene na poprečnim pragovima 20 koji se dalje oslanjaju na tucanički zastor 21. Noseće grede koje su u oblasti pružnog prelaza 1 postavljene ispod pojedinačnih šina 10,11, izvedene su iz nekoliko delova 15a, 15b, 16a, 16b nosećih greda koji su uzastopno postavljeni u uzdužnom pravcu šina 23 i međusobno su spojeni. Spoj delova 15a, 15b nosećih greda, sa jedne strane, i 16a, 16b sa druge strane, ostvaren je pomoću vezica 28 koje se vidljive u prikazu preseka prekrivnih elemenata. Po analogiji sa primerom izvođenja sa Fig. 1 i 2, noseće grede koje su formirane na ovaj način se pružaju, posmatrano u uzdužnom pravcu 23 šina, preko ivica 22 saobraćajne površine 4. Po analogiji sa primerom prema Fig. 1 i 2, i u ovom slučaju su noseće grede koje su izvedene iz delova 15a, 15b, 16a, 16b oslanjaju se na tucanički zastor 19, a poprečni pragovi 20 se oslanjaju na tucanički zastor 21, ali ukoliko je poželjno, i u ovom slučaju mogu biti izabrani različiti fundamenti za nošenje nosećih greda, sa jedne strane, i za nošenje poprečnih pragova, sa druge strane, kao što je npr. donja podloga, odn. planum.

Claims (8)

1. Pružni prelaz (1) u nivou koji se pruža preko jednog ili više koloseka (2, 3), pri čemu koloseci sadrže poprečne pragove (20) za polaganje šina (10,11) odgovarajućeg koloseka (2, 3), dok pružni prelaz sadrži saobraćajnu površinu (4) preko koje se može voziti i koju obrazuju prekrivni elementi (6, 7), pri čemu se pomenuti prekrivni elementi na svojim ivicama (8, 9) koje su okrenute prema šinama oslanjaju samo na odgovarajuće šine (10,11), a prekrivni elementi (6) koji su postavljeni između dve šine odgovarajućeg koloseka samonoseći premošćavaju prostor (12) koji postoji između ovih šina (10,11) od jedne do druge šine i pri čemu se prekrivni elementi (7) prilagođeni da se sa spoljašnje strane graniče sa šinama (10,11) odgovarajućeg koloseka (2, 3) ili odgovarajućih koloseka (2, 3), pri čemu se prekrivni elementi (7) na svojoj ivici (9) okrenutoj prema šini oslanjaju na odgovarajuću šinu (10,11), a na svojoj strani (13) koja je okrenuta suprotno od ove šine se oslanjaju na fundamentima (14), naznačen time, što su šine (10,11) jednog koloseka (2,3) ili više koloseka (2,3), respektivno, na kojima se postavljeni prekrivni elementi koji se u oblasti pružnog prelaza oslanjaju preko svojih ivica koje su okrenute ka šinama u oblasti pomenutog pružnog prelaza (1), položene i pričvršćene na noseće grede (15,16; 15a, 15b, 16a, 16b) koje se pružaju duž šina (10, 11) ispod zadnje pomenutih, pri čemu su noseće grede koje su pridružene dvema šinama (10, 11) odgovarajućeg koloseka (2, 3) međusobno povezane poprečnim lamelama (18), a noseće grede su dalje oslanjaju na zastor (19) i šine su samo izvan oblasti pružnog prelaza (1) položene na pomenute poprečne pragove (20).

2. Pružni prelaz u nivou prema zahtevu 1, naznačen time, što su noseće grede (15,16; 15a, 15b, 16a, 16b) dalje položene na tucaničkom zastoru (19).

3. Pružni prelaz u nivou prema zahtevu 1 ili 2, naznačen time, što su noseće grede (15,16; 15a, 15b, 16a, 16b) sa svoje donje strane dalje snabdevene sa slojem (27) koji se deformiše pod dejstvom pritiska.

4. Pružni prelaz u nivou prema zahtevu 3, naznačen time, što je sloj (27) koji se deformiše pod dejstvom pritiska sa kojim su sa svoje donje strane snabdevene noseće grede (15,16; 15a, 15b, 16a, 16b) sloj koji se elastično deformiše pod dejstvom pritiska.

5. Pružni prelaz u nivou prema zahtevu 3, naznačen time, što je sloj (27) koji se deformiše pod dejstvom pritiska, a koji se elastično deformiše pod dejstvom pritiska, napravljen od elastomera.

6. Pružni prelaz u nivou prema bilo kom od zahteva 3 do 5, naznačen time, što je sloj (27) koji se deformiše pod dejstvom pritiska napravljen od pene.

7. Pružni prelaz u nivou prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time, što se noseće grede (15,16; 15a, 15b, 16a, 16b), posmatrano u uzdužnom pravcu (23) šina, pružaju preko ivica (22) saobraćajne površine (4) koje se pružaju poprečno na uzdužni pravac šina.

8. Pružni prelaz u nivou prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time, što su noseće grede postavljene ispod pojedinačnih šina (10,11) odgovarajućeg koloseka (2, 3) izvedene iz nekoliko delova (15a, 15b, 16a, 16b) nosećih greda koji su uzastopno postavljeni u uzdužnom pravcu šina (23) i međusobno su spojeni.