RS50803B - Projekcioni aparat i postupak za dobijanje peperove iluzije duha - Google Patents

Abstract

Projekcioni uređaj za dobijanje peperove iluzije duha ( 100) za slike koji sadrži projektor (106), ram (102) ili fiksirane montažne tačke i bar delimično providan ekran, naznačen time, što je ram ili fiksirane montažne tačke tako namešten(i) da drži(e) ekran zategnutim, tako da je ekran (110) nagnut pod uglom u odnosu na ravan emitovanja svetla sa projektora; ekran ima prednju površinu napravljenu tako da se svetlost emitovana sa projektora reflektuje sa nje; i projektor je napravljen da projektuje sliku tako što svetlost koja obrazuje sliku pada na ekran (110) na takav način daje virtualna slika obrazovana od svetla koje se reflektuje sa ekrana, a virtualna slika se prividno nalazi iza ekrana i gde ram (102) sadrži prvi i drugi držač (116; 534) koji su namešteni da se između njih nalazi ivični deo ekrana (110) i dalje što se na bar jednom od držača nalazi abrazivna površina (121) da bi se povećalo prijanjanje između držača (116; 534) i ekrana (110) na taj način smanjujući mogućnost da ekran isklizne kada ga drže držači.Prijava sadrži još 29 zavisnih patentnih zahteva.

Description

Oblast tehnike

Ovaj pronalazak se odnosi na projekcioni uređaj i postupak. Određenije, ali ne isključivo, on se odnosi na projekcioni uređaj koji je napravljen da projektuje sliku objekta na nagnut, delimično reflektujući ekran tako da daje lažnu percepciju dubine i postupak za konstrukciju takvog uređaja.

Oblast u koju spada pronalazak obuhvaćena je sa sledećim klasama međunarodne klasifikacije patenata G03 B 21/28 i A63.T 5/02.

Tehnički problem

Tehnički problem koji ovaj pronalazak rešava je kako kontruisati projekcioni uređaj za slike sa smanjenim naborima na ekranu, sa korigovanim efektom trapezoidnog izobličenja ('keystone' efekat) koji je karakterističan za ove uređaje, sa smanjenim nivoom mlečne nijanse i sa mogućom varijacijom dubine i/ili položaja objekta koji se projektuje na ekran.

Stanje tehnike

Poznato je projektovanje slike na delimično reflektujući ekranu tako da je može posmatrati gledalac ispred ekrana, takozvani sistem za stvaranje 'Peperove iluzije duha', koji je poznat sa vašarskih predstava.

Ovo se primenjuje u javnim i promotivnim prikazima, gde se prikazivač nalazi iza nagnutog, delimično reflektujućeg ekrana, obično zategnute folije, na koju se projektuje slika, na primer, motorno vozilo, preko bar jedne reflektujuće površine, videti na primer EP 0799436. Položaj prikazivača iza projektovane slike ima brojne suštinske prednosti u odnosu na sistem gde prikazivač stoji ispred ekrana, od kojih je značajna i ta da prikazivač ne zaklanja projektovanu sliku kada hoda preko projektovane slike. Dalje, upotreba nagnutog ekrana dovodi do toga da posmatrač doživljava sliku kao da ona ima dubinu, a ne samo kao dvodimenzionalnu sliku, na primer kada se vidi kako motorno vozilo rotira na rotacionoj ploči.

Međutim, sa uređajima za projektovanje slike koji su sada u upotrebi povezan je niz problema, na primer, postavljanje folije može biti povezano s teškoćama, što dovodi do nejednake zategnutosti folije i nabiranja folije, što pogoršava kvalitet viđene slike projektovane na foliju. Takođe, prilikom postavljanja folija mora biti položena na čisto parče tkanine, bez prašine ili plastičnu površinu, koja je veća nego folija u cilju sprečavanja lepjenja čestica za foliju, takve čestice mogu zagrebati površinu folije i pogoršati kvalitet viđene projektovane slike ili biti centri rasejavanja sa kojih se projektovano svetio nekoherentno rasejava, na taj način umanjujući kvalitet viđene slike, jer ova rasuta svetlost ne doprinosi viđenoj slici.

Dalje, iluzija Peperovog duha zasniva se na reflektovanoj slici obrazovanoj svetlošću koja je kontrastna sa neposrednom okolinom i pozadinom. Što je jača reflektovana slika, to je ona uverljivija, boje su življe i reflektovana slika je vidljivija publici. U okolnostima gde prikazivač nije u mogućnosti da kontroliše visoki nivo okolne svetlosti ispred folije, na pr. u auditorijumu prilikom sajamske prezentacije, visoki nivo okolne svetlosti dovodi do značajnog nivoa refleksije ambijentalne svetlosti od ekrana, čime se umanjuje jačina slike reflektovane sa ekrana. U ovim uslovima poželjan je jaki projektor (8000 lumena+). Međutim, upotreba jakog projektora dovodi do dopiranja neželjene svetlosti na projekcionu površinu i do njenog reflektovanja kroz foliju, čime se stvara mlečna nijansa na pozornici i oko površine gde se reflektovana slika pojavljuje.

Još jedan problem sa sadašnjim projekcionim aparatima je taj što su korišćeni projektori uz takve uređaje veoma jaki, tipično 8. 000 do 27,000 lumena i prema tome projektuju značajnu količinu svetlosti na površinu slike gde nema predmeta u okviru slike. Ovo je suštinska karakteristika projektora koja rezultuje niskim odnosom kontrasta koji dovodi do mlečne nijanse rasprostranjene preko dela filma gde projektor stvara sliku kada je projektor uključen. Mlečna nijansa je očigledno nepoželjna jer umanjuje percepciju posmatrača da nema postavljenog ekrana.

Nivo mlečne nijanse u odnosu na osvetljenje slike je, bar delom, određen nivoom odnosa kontrasta ponuđenog u projektoru. Što je viši odnos kontrasta, tada može biti svetlija slika u odnosu na nivo osvetljenja mlečne nijanse. Čak i projektori sa veoma visokim kontrasnim odnosima, kao što je 3000:1 i dalje emitiju mlečno svetio svetle nijanse kada se koriste u sistemu za stvaranje'Peperove iluzije'.

Dalji problem u vezi sa nekim projektorima je trapezasto izobličenje slike ('kevstone' efekat), u kome se javljaju iskrivljene, tipično izdužene slike (gore i dole) usled projekcije pod uglom. Ovo je od naročite važnosti gde je važna percepcija dubine. Rešenje korišćeno u modernim, skupim projektorima je upotreba digitalne trapezoidne ('kevstone') korekcije izobličenja. Međutim, stariji, manje skupi, pa čak i neki specijalizovani projektori sa visokom jasnoćom ne koriste takve digitalne trapezoidne ('kevstone') korekcije i prema tome teško se podešavaju za upotrebu sa sadašnjim uređajima za projekciju slika. Projektori visoke jasnoće (HD - high definition) ne nude trapezoidno ('kevstone') podešavanje, jer kada se pokuša postizanje trapezoidne ('kevstone') korekcije u konjukciji sa povećanim brojem piksela oko ivice slike, dolazi do toga da pikseli oko ivice slike izgledaju 'zgužvano'. Osim toga, kada obrađuju pokretne slike HD projektori dovode u pitanje brzinu kojom projektor obrađuje sliku. Kada se radna snaga projektora koristi i za izvršavanje trapezoidne ('kevstone') korekcije i za obradu kretanja, viđena slika se zaglavajuje i trza u toku kretanja, efekat poznat kao 'seckanje'. Generalno, može se reći da upotreba elektronske trapezoidne ('kevstone') korekcije da bi se izmenila video slika dovodi do degradacije kvaliteta slike u poređenju sa slikom koja nije predmet takvog postupka.

Dalje, sadašnji sistemi ne dozvoljavaju da projektovana slika prividno nestane i ponovo se pojavi iza čvrstog trodimenzionalnog predmeta smeštenog na scenu, jer ekran leži ispred prikazivača i bliže gledaocima.

Suština pronalaska

Prema prvom aspektu prikazanog pronalaska obezbeđen je uređaj za projekciju slika, koji uključuje projektor, ram i bar delimično providan ekran: ram je napravljen da održava ekran zategnutim, tako da je ekran nagnut pod uglom u odnosu na ravan emitovanja svetlosti iz projektora;

ekran ima prednju stranu podešenu tako da se svetlost emitovana iz projektora reflektuje sa nje; i

projektor je podešen da projektuje sliku tako da svetio koje obrazuje sliku pada na ekran tako da se stvara virtualna slika od reflektovanog svetla sa ekrana, pri čemu se virtualna slika prividno nalazi iza ekrana.

Takav uređaj je u prednosti u odnosu na prikazane sisteme u tome što ekran ne mora da bude obložen skupim, delimično reflektivnim slojem, a ugaona zavisnost refleksije providnih dielektričnh materijala može biti korišćena da dovede do delimične refleksije projektovane slike. Prema tome, ovaj uređaj pojednostavljuje proizvodnju takvih sistema i takođe smanjuje njihovu cenu proizvodnje. Osim toga, upotreba rama omogućava da ekran ne mora da bude direktno fiksiran za plafon, ili patos i prema tome povećava mogućnost korišćenja uređaja u odnosu na sisteme iz prethodnog stanja tehnike.

Ekran može biti folija. Folija se može obmotati oko valjka kada nije u upotrebi. Ekran može biti nagnut pod uglom od približno 45° prema ravni emisije svetlosti iz projektora. Ekran može sadržati delimično reflektivan sloj na prednjoj površini.

Upotreba ekrana od folije smanjuje težinu uređaja, na taj način omogućavajući lak transport uređaja s jednog mesta na drugo. Umotavanje folije na valjak kada se ne koristi služi da zaštiti foliju od oštećenja u toku transporta i takođe omogućava lak transport uređaja s jednog mesta na drugo. Upotreba delimično reflektujućeg ekrana može povećati stepen reflektovanog svetla sa ekrana i može povećati jačinu virtualne slike koju publika opaža.

Ekran može biti pričvršćen za ram gornjom i/ili donjom ivicom rama. Ram može uključivati prvi i drugi držač, nameštene tako da je i vični deo ekrana umetnut između njih. Bar jedan od držača, prvi ili drugi, može sadržati abrazivni sloj, obično od šmirgle, podešen tako da bude u kontaktu sa ekranom. Prvi i drugi držač mogu sadržati i odgovarajuće otvore koji mogu biti tako napravljeni da se podudaraju sa otvorima na odgovarajućim klještima klema pričvršćenim za kaiševe za zatezanje, otvori mogu biti podešeni da prime sredstva za fiksiranje tako da priklješte ekran između prvog i drugog elementa za pričvršćivanje. Kaiševi za zatezanje mogu biti prikačeni za potporni sistem i mogu biti na podešavanje tako da zategnutost ekrana u okviru ovakog potpornog sistema može varirati u perifernom delu ekrana. Poželjno je da elementi za pričvršćivanje budu uglavnom paralelni potpornim elementima koji sačinjavaju potporni sistem.

Upotreba podešavajućeg sistema za zatezanje, omogućava maksimalno otklanjanje nabora na ekranu i u idealnom slučaju njihovo potpuno eliminisanje, čime se dobija glatka površina na koju se može projektovati slika. Abrazivna površina na bar jednom od držača povećava prianjanje između držača i ekrana, na taj način smanjujući mogućnost klizanja ekrana kada ga drže držači.

Uređaj može sadržati obojeni reflektujući član na optičkoj putanji između projektora i ekrana. Obojeni član može reflektovati samo đeo vidljivog spektra svetlosti, pri čemu će obojeni član posmatraču obično izgledati siv ili beo.

Uočeno je da upotreba sivog reflektujućeg člana na optičkom putu između projektora i ekrana umanjuje ocrtavanje reflektivnog člana na ekranu u odnosu na slučaj kada se koristi beli reflektujući član, kao i da smanjuje nivo mlečno bele nijanse koja se javlja kod emitovanja svetlosti projektora na mestima gde nema slike predmeta koji se projektuje.

Obojeni reflektivni član može biti nagnut pod uglom u odnosu na ravan emisije svetlosti iz projektora. Ugao nagiba člana u odnosu na ravan emisije svetlosti iz projektora može biti promenjiv. Član može sadržati više delova od kojih svaki može imati nezavisno promenjiv ugao nagiba u odnosu na ravan emisije svetlosti iz projektora.

Nagib reflektivnog člana može kompenzovati, bar delimično, a u nekim slučajevima u potpunosti, efekat trapezastog izobličenja ('kevstone' efekat). Promene ugla nagiba ili razmaka reflektujućeg Člana omogućava variranje prividne dubine i/ili položaja predmeta kada se projektuje na ekran. Ovo je usled toga što se virtualna slika javlja onoliko daleko iza ekrana koliko je stvarna slika ispred ekrana.

Može biti prisutan reflektujući uređaj, uglavnom ogledalo, namešeno da usmeri projektovanu svetlost sa projektora na reflektivni član. Reflektujući uređaj je uglavnom postavljen na gornji deo rama. Reflektujući član može biti paralelan ili uglavnom paralelan reflektujućem uređaju. U nekim izvođenjima projektor može biti postavljen na gornji nosač rama i može biti poravnat horizontalno, obično je svetio projektovano iz projektora usmereno na reflektujući uređaj.

Takav raspored dopunjava trapezoidnu ('kevstone') korekciju koja se može postići nagibom ekrana i upotrebom reflektujućeg člana i naročito je korisan kada se koristi HD projektor u cilju kompenzacije trapezoidnog ('kevstone') efekta bez korišćenja radne snage projektora.

Reflektivni član može sadžati masku koja odgovara prividnom položaju rekvizita na ekranu u odnosu na publiku. U uobičajenom slučaju, maska će absorbovati svetio bar iznad dela vidljivog spektra, i poželjno je da maska bude crna. Maska može biti tako postavljena da daje prostor na ekranu na kojem slika neće biti projektovana. Maska može varirati po veličini i obliku, na primer upotrebom klizajućeg elementa koji se pokreće i naizmenično preklapa, odnosno otkriva reflektujući član.

Maska se može koristiti da napravi iluziju predmeta koji nestaje i ponovo se javlja iza rekvizita koji je smešten na pozornici ili ispred ekrana.

Uređaj može sadržati izvor svetla postavljen tako da selektivno osvetljava onaj deo pozornice gde se nalazi rekvizit. Izvor svetlosti može biti izvor bele svetlosti.

Osvetljavanje rekvizita pojačava se njegova vidljivost i poboljšava njegova definicija naspram tamne, obično crne pozadine. Ovo unapređuje trodimenzionalni efekat projektovane slike koja intereaguje sa rekvizitom. Takođe usmeravanje žarke svetlosti na rekvizit služi da smanji odnos kontrasta projektovane slike na rekvizitu, koja tipično ostaje blago vidljiva čak kada i kada se koristi maska u senci ekrana na reflektujućem članu, na taj način unapređujući iluziju da projektovana slika nestaje iza rekvizita.

Uređaj može uključivati izvor svetla koji je namešten tako da osvetljava bar deo pozornice. Izvor svetlosti može biti smešten sa zadnje strane ekrana, tipično duž gornje ivice rama i/ili duž jedne ili druge strane pozornice. Uređaj može sadržati više svetlosnih izvora. Uređaj može sadržati pult za kontrolu svetla sa fejderima za efekat postepenom zatamnjivanja postavljenim tako da kontrolišu nivo svakog izvora svetlosti. ili sredstva za selekciju postavljena tako da selektivno kontrolišu snabdevanje strujom svakog izvora svetlosti.

Takav izvor svetlosti koristi se u cilju što boljeg izjednačavanja boja i nivoi svetlosti zone koja okružuje sliku dobijenu peperovom iluzijom, odnosno, pozadinu scene, sa bojom pozadine projektovane površine, isključujući one predele obeju pozadina koje nose sliku. Ovo smanjuje mlečnu nijansu opaženu od strane publike. Upotreba više svetlosnih izvora povećava jednoobraznost svetla na sceni u cilju proizvodnje sličnog efekata kao onaj koji daje svetlost emitovanu iz projektora kada pada na projekcioni ekran. Kontrolisanjem svakog svetlosnog izvora posebno, nivo svetla na sceni može biti kontrolisan tako da se blisko slaže sa nivoom svetlosti diktiranim izvođenjem predstave, ili nivoima neželjenog svetla koje pada na projekcionu površinu ekrana.

Projektor može obuhvatati standardni projektor, na primer JVC ML 4000 ili Barco G5. Alternativno, projektor može sadržati LCD ili televizijski ekran. Ekran može uključivati bar jedan element koji se kontrolom od strane procesora može podesiti da bude neemitujući. Bar jedan element može obrazovati masku postavljenu tako da proizvodi zonu na ekranu na koju slika nije projektovana. Maska mora odgovarati obliku i položaju rekvizita na sceni. Rekvizit mora biti trodimenzionalan.

Prema drugom aspektu prikazanog pronalaska obezbeđen je postupak za dobijanje projekcionog uređaja koji obuhvata sledeće korake: (i) postavljanje rama na nekoliko sredstava za podizanje; (ii) dodavanje segmenata krakova na ram; (iii) povećavanje visine sredstava za podizanje; (iv) dodavanje dodatnih segmenata krakova; (v) pričvršćivanje niže ivice ekrana za niži zadnji deo rama;

(vi) podizanje gornje ivice ekrana do susednog gornjeg prednjeg dela rama; i

(vii) pričvršćivanje gornje ivice ekrana za gornji prednji deo rama.

Postupak može obuhvatati obezbeđivanje sredstva za podizanje u obliku dizalice.

Postupak može obuhvatati obezbeđivanje ekrana u obliku filma. Postupak može obuhvatati uklanjanje umotanog ekranskog filma iz zaštitne cilindrične navlake. Postupak može obuhvatati postavljanje ekrana na zaštitnu podlogu bez prašine.

Postupak može obuhvatati postavljanje niže ivice ekrana između klješta prvog držača i može dalje obuhvatati pričvršćivanje ekrana u tom položaju korišćenjem sredstva za fiksiranje koje prolazi kroz držač i ekran i sredstva za zatvaranje nameštenog tako da pričvrsti sredstvo za fiksiranje koje je namešteno da obezbedi u položaju sredstvo za zatvarnje. Postupak može obuhvatati obezbeđivanje sredstava za fiksiranje u obliku zavrtnja, a sredstva za zatvaranje u obliku navrtnja.

Postupak može obuhvatati pričvršćivanje sredstava za zatezanje za držač koji je pored bar nekog od sredstava za fiksiranje .

Postupak može obuhvatiti pričvršćivanje sredstava za zatezanje za niži zadnji deo rama.

Postupak može obuhvatiti pričvršćivanje drugog držača za gornju izvicu ekranskog filma, obično na isti način kao što je prvi držač pričvršćen za nižu ivicu. Postupak može obuhvatati pričvršćivanje sredstva za zatezanje za drugi držač. Postupak može obuhvatati obezbeđivanje sredstava za zatezanje u obliku kaiša sa uporom.

Postupak može obuhvatiti pričvršćivanje užeta za drugi držač i puštanje užeta preko gornjeg rama i korišćenje užeta u stupnju (vii) za podizanje ekrana.

Postupak može uključivati zatezanje svakog od sredstava za zatezanje tako da je ekran ravan i suštinski bez nabora.

Postupak može uključivati projektor koji visi na gornjem ramu.

Postupak može uključivati smeštanje obojene reflektujuće ploče između ekrana i prednje ivice rama. Postupak može obuhvatiti reflektovanje svetlosti emitovane od strane projektora sa ploče na ekran.

Postupak može obuhvatati obrazovanje rama za potporni sistem.

Prema trećem aspektu prikazanog pronalaska obezbeđen je projekcioni uređaj koji je konstruisan prema drugom aspektu ovog pronalaska.

Kratak opis slika nacrta

Sada će biti opisan pronalazak, samo kroz primere, pozivanjem na priložene slike, u kojima: Slika 1 je šematski prikaz prvog izvođenja projekcionog uređaja prema bar jednom aspektu prikazanog pronalaska;

Slika 2 je prikaz sa strane projekcionog uređaja sa slike 1 koji pokazuje obojeni reflektujući član u prvom i drugom položaju;

Slika 2a je šematski prikaz alternativnog projekcionog rasporeda, pogodnog za upotrebu sa uređajem prema slikama 1 i 2;

Slika 3 je šematski prikaz drugog izvođenja projekcionog uređaja prema bar jednom aspektu prikazanog pronalaska;

Slika 4 je perspektivan prikaz sistema za pričvršćavanje ekrana prema slikama 1, 2 i 3; i

Slika 5 je šematski prikaz projekcionog uređaja koji je konstruisan prema drugom aspektu prikazanog pronalaska.

Detaljan opis pronalaska

Projekcioni uređaj 100, sada pozivanjem na slike 1, 2 i 4, sadrži pravougaoni ram 102 obrazovan od nosača 104, projektora 106 i podupirača 108 rama, ekrana 110 koji se drži između podupirača 108 rama i sive obojene reflektivne ploče 112.

Projektor 106 visi sa prednje gornje poprečne grede nosača 104a pravougaonog rama 102. Ploča 112 leži ispod projektora 106 u osnovi pravougaonog rama 102. Ekran 110 je nagnut pod uglom od približno 45° u odnosu na horizontalu i prednja ivica ekrana 110 je najbliža prednjoj gornjoj poprečnoj gredi nosaču 104a pravougaonog rama 102, a zadnja ivica ekrana je najbliža sceni 109 koja se nalazi iza pravougaonog rama 102.

Ekran 110 je tipično polimerna folija, koja može imati delimično reflektujući sloj na prednoj strani folije. Ekran 110 je pričvršćen u okviru pravougaonog rama 102 pomoću zateznih kaiševa 114 koji su vezani za pravougaoni ram 102, na gornjim i donjim ivicama ekrana 110. Na slobodnom kraju svakog zateznog kaiša 114 nalazi se po par klješta kleme 116 koji imaju odgovarajuće otvore 118. 120 koji prolaze kroz njih. Naspramne strane klješta 116 su opciono obložene abrazivom 121, kao što je šmirgla, u cilju poboljšavanja prianjanja klješta klema 116 za ekran 110.

Ivice ekrana 110 su smeštene između klješta 116 i zavrtanj 122 je smešten kroz otvore 118, 120 i prolazi kroz ekran 110. Navrtanj 124 je provučen kroz zavrtanj 122 i zategnutlako da drži ekran 110 između klješta 116. Zatezni kaiš 114 prolazi kroz nosače 104 i zategnut je pomoću sklopa 128 sa kopčom za zatvaranje na osnovu trenja.

Svaki od kaiševa za zatezanje 114 može biti zategnut ili opušten individulano tako da omogućava da bude primenjeno jednako zatezanje preko cele površine ekrana 110 na taj način smanjujući i idealno eliminišući obrazovanje nabora na ekranu 110 koji smanjuju kvalitet slike projektovane na ekran 110.

Reflektujuća ploča 112 leži ispod projektora 106 naspram niže prednje poprečne grede nosača 104b pravougaonog rama 102. Projektor 106 je tako usmeren da emitovano svetio iz projektora 106 udara u reflektujuću ploču 112. Ploča 112 je nagnuta tako daje svetio emitovano iz projektora 106 reflektovano na gore sa ploče 112 na ekran 110. Upotreba sive ili drugačije obojene ploče 112 smanjuje mlečnu nijansu koja je u vezi sa svetlom iz projektora gde nema slike za projektovanje.

Deo projektovanog svetla koje udara o ekran 110 je reflektovano sa prednje površine ekrana 110 gde može biti viđeno od publike. Prikazivač na sceni 109 iza ekrana 110 može takođe biti viđen od strane publike ali ne ometa gledanje slike od strane publike.

Ploča 112 je povezana sa sistemom šarki 130 duž njene zadnje ivice. Sistem šarki 130 omogućava da ploča 112 bude podignuta i spuštena, obično hidrauličnom platformom 132 koju kontroliše kompjuter 134 u cilju kompenzacije trapezoidnog ('kevstone') efekta. Alternativno, ploča 112 može biti dizana i spuštana od strane osobe koja vuče uže ili pomoću električnog motora koji je pokreće naviše i naniže.

Dizanje i spuštanje ploče 112 takođe omogućava da se percepcija pozicione dubine na sceni elementa projektovane slike od strane publike, može menjati promenom visine elementa slike na ekranu 110. Zamišljeno je da ploča 112 može imati nekoliko pojedinačnih delova od kojih svaki može biti podizan i spuštan pojedinačno u cilju omogućavanja menjanja opažene dubine pojedinačnog elementa slike nezavisno od drugih elemenata slike.

Nereflektivna maska 136 u obliku rekvizita 138, u ovom primeru, stena, je smeštena na ploču 112. Ovaj rekvizit 138 je smešten na sceni 109, obično iza ekrana 110. Maska 136 je smeštena tako daje ploča 112 zamračena u oblasti koja odgovara mestu gde je smešten rekvizit 138 u odnosu na ekran 110. Ovakav sklop maske 136 i rekvizita 138 dovodi do toga da slika, ili deo slike, projektovane na ekran 110, prividno nestaje dok slika, ili deo slike, prelazi preko rekvizita 138 i ponovo se pojavljuje kada je slika, ili deo slike prešao preko rekvizita 138 jer maska 136 sprečava svetio da se reflcktuje na područje ekrana 110 koje odgovara položaju rekvizita 138. Maska 136 može biti promenjive veličine i oblika, na primer u vidu klizajuće ploče koja se pomera u položaj i čija veličina varira prema veličini rekvizita 138. Ovo takođe omogućava da se dubina percepcije rekvizita može menjati jer se njihov prividan efekat na promenjivu dubinu elemenata slike, kao što je ovde ranije izneto, može na odgovarajući način menjati, na primer stena date veličine će zamračiti proporcionalno veći deo udaljenije slike nego što će ista stena zamračiti bližu sliku.

Svetlosni izvor 140 je postavljen na pravougaoni ram 102 i osvetljava rekvizit 138 u cilju smanjenja efekta bilo kog zaostalog svetla reflektovanog sa ploče 112 na rekvizit.

Pozivanjem sada na sliku 2a, alternativni projekcioni raspored 200, pogodan za upotrebu sa uređajem sa slike 1 i 2 sa dodatnim nosačem, sadrži projektor 106 koji visi sa nosača 202 ispred ekrana 110, nagnuto staklo 204 promenjivog nagiba koje visi sa drugog nosača 206 ispred projektora 110. Projektor 106 projektuje sliku na ogledalo 204 tako da je slika projektovana na reflektujuću ploču 112 i na ekran 110. Ogledalo 204 je obično napravljeno tako da je upravno na ploču 112 i u izvođenjima gde ploča 112 ima promenjive uglove nagiba, ogledalo 204 će uglavnom biti namešteno da prati, sinhronizovano, bilo koju promenu ugla nagiba ploče 112.

Razume se daje izraz ogledalo ovde korišćen da opiše bilo koju reflektivnu površinu koja suštinski reflektuje sve, tipično više od 50%, poželjno više od 80% svetla koje padne na nju.

Pozivanjem sada na sliku 3, projekcioni uređaj 300 je suštinski sličan onom na slikama 1 i 2 i prema tome identični delovi kao oni na slikama 1 i 2 imaju slične referentne brojeve u seriji tri stotine.

Projekcioni ekran 306 nalazi se ispred ekrana 310 susednog nižoj prednjoj poprečnoj gredi nosača 304b. Projekcijski ekran 306 je tipično ekran sa tečnim kristalima (LCD-liquid crvstal displav) ili televizijski ekran. Projekcioni ekran 306 projektuje sliku naviše na prednju površinu ekrana 310. Upotreba projekcionog ekrana 306 uklanja trapezoidni'kevstone' efekat koji se javlja kod konvencionalnih projektora.

Maska 336 može biti obrazovana na ekranu korišćenjem kompjutera 340 koji kontroliše projekcioni ekran 306 tako što zamračuje odgovarajuće delove projekcionog ekrana 306 elektronskim putem. Ovim se uklanja potreba za proizvodnjom fizičkom maskom. Kompjuter 340 može se koristiti da isključi zone projekcionih ekrana 306 koje ne sadrže delove slike koja se projektuje, što smanjuje mlečno belu nijansu koja se javlja kod takvih zona, kada se koriste konvencionalni projektori. Takođe, upotreba kompjutera 340 za kontrolu projekcionionog ekrana 306, zajedno sa podešavanjem veličine slike u vezi sa pokretanjem slike omogućava da slika bude lako proporcionalno smanjena ili uvećana i smeštena na projekcioni ekran 306 da bi se poboljšala percepcija dubine i pokretanja projektovane slike od strane publike korišćenjem poznatih tehnika obrade slike. Alternativno, projekcioni ekran 306 ili delovi projekcionog ekrana 306, mogu biti podizani i spuštani pod kontrolom kompjutera 340 u cilju povećanja percepcije dubine projektovane slike od strane publike.

Pozivanjem sada na sliku 5, pravougaoni ram nosača 500 sadrži četvrtasti gornji nosač 502 i kraci nosača 504. U konstrukciji rama 500 gornji deo nosača 502 stoji na nekoliko dizalica 506. Prvi segmenti 508 krakova nosača 504 koji stoje pod pravim uglom u odnosu na gornji nosač 502, dodati su u ćoškove gornjeg nosača 502. Visina dizalica 506 je povećana da bi se omogućilo dodavanje dodatnih segmenata 510 krakova nosača 540 kako bi se postigla željena visina pravougaonog rama nosača 500.

Potporna greda 512 je fiksirana za dva kraka nosača 504 tako da se horizontalno proteže preko razmaka između njih pri visini koja je skoro, i obično nešto ispod, nivoa poda scene 514. Kraci nosača 504 između kojih se proteže poprečna greda nosača 512 obrazuju zadnje krake rama 500 i smešteni su naspram prednje strane poda pozornice 514.

Zaštitni plastični prekrivač 515 bez prašine postavlja se dole ćelom širinom poda scene 514 ispred zadnjih krakova rama 500: Rolna filma za ekran 518 uklanja se iz zaštitne cilindrične futrole 520 i razmotava se preko poda pozornice 514. Film 518 je smešten na navlaku 515 u cilju sprečavanja oštećenja površine od čestica prašine ili drugih oštirih izbočina.

Niža ivica 522 filma 518 postavlja se u klješta 524a,b držača 526, pri čemu svaka klješta 524a,b imaju kroz njih smeštene naspramne otvore u razmacima od približno 0.5 m. Kroz otvore i kroz film 518 su smešteni zavrtnji 528 učvršćeni u položaju pomoću odgovarajućih navrtnja. Zaporni kaiševi 532 su pričvršćeni za držač 526 naspram naizmeničnih zavrtanja 528, postavljeni sa razmakom od približno 1 m i zatim su vezani za poprečnu gredu nosača 512.

Drugi držač 534 je vezan za gornju ivicu 536 filma 518 na sličan način kao što je držač 526 vezan za nižu ivicu 522. Zaporni kaiševi 538 su vezani za drugi držač 534.

Uže 540 je vezano za drugi držač 534 i propušteno preko gornjeg nosača 502 naspram poprečne grede nosača 512. Film je podignut u položaj korišćenjem užeta 540 i zapornih kaiševa 538 koji su vezani za gornji nosač 502. Oba seta zapornih kaiševa 532, 538 su pojedinačno zategnuta dok je ekran filma zategnut tako da je film 518 ravan i idealno, bez nabora.

Projektor 542 visi sa gornjeg nosača 502 i obojena refleksiona tabla 544 je smeštena između ekrana 518 i prednje ivice pravougaonog rama nosača 500 tako da je emitovana svetlost od projektora 542 reflektovana sa ploče 544 na ekran 518. Ekran 518 reflektuje bar deo svetla sa svoje prednje površine od pozornice prema auditorijumu, da bude viđena od strane publike.

U cilju sprečavanja publike da primeti projekcioni aparat, koriste se zavese 546, koje se nalaze kako sa strane, tako i ispred aparata, i kojima se aparat zaklanja od publike.

Claims (30)

1. Projekcioni uređaj (100) za slike koji sadrži projektor (106), ram (102) ili fiksirane montažne tačke i bar delimično providan ekran, naznačen time, što je ram ili fiksirane montažne tačke tako namešten(i) da drži(e) ekran zategnutim, tako da je ekran (110) nagnut pod uglom u odnosu na ravan emitovanja svetla sa projektora; ekran ima prednju površinu napravljenu tako da se svetlost emitovana sa projektora reflektuje sa nje; i projektor je napravljen da projektuje sliku tako što svetlost koja obrazuje sliku pada na ekran (110) na takav način daje virtualna slika obrazovana od svetla koje se reflektuje sa ekrana, a virtualna slika se prividno nalazi iza ekrana i gde ram (102) sadrži prvi i drugi držač (116; 534) koji su namešteni da se između njih nalazi ivični deo ekrana (110) i dalje što se na bar jednom od držača nalazi abrazivna površina (121) da bi se povećalo prijanjanje između držača (116; 534) i ekrana (110) na taj način smanjujući mogućnost da ekran isklizne kada ga drže držači.

2. Uređaj prema zahtevu 1, naznačen time, što veliki broj sredstava za fiksiranje (122) prolazi kroz prvi držač (116; 534) i kroz ekran (110) i učvršćavaju klemom ekran između prvog i drugog držača i opciono obezbeđena su sredstava za zatvaranje koja su napravljena tako da zadrže sredstva za fiksiranje.

3. Uređaj prema zahtevu 2, naznačen time, što su odgovarajuća sredstva za zatvaranje (124) za sredsva za fiksiranje (122), opciono u obliku navrtnja, da bi se zadržala sredstva za fiksiranje (122) u položaju, a sredstva za fiksiranje prolaze kroz držač i ekran.

4. Uređaj prema zahtevu 2 ili zahtevu 3, naznačen time, što jedan i drugi držač imaju mnošto odgovarajućih otvora, sa sredstvima za fiksiranje koja prolaze kroz te otvore.

5. Uređaj prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time, što je abrazivna površina šmirgla.

6. Uređaj prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time, što je ekran folija.

7. Uređaj prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time, što je ekran polimerna transparentna folija koja se održava zategnuto i u suštini bez nabora pomoću držača (116; 534), držači generalno imaju paralelna klješta tako da učvrste klemom deo ivice folije između njih i gde podešavajući mehanizmi (114; 128) za zatezanje folije su izmešteni oko periferije folije (110) da omoguće da se zatezanje folije nezavisno podešava oko periferije folije i gde prvi i drugi držač (116; 534) su povezani za jedan ili više fleksibilnih sredstava za zatezanje (114; 532; 538) koja prolaze kroz ram (102) ili fiksne montažne tačake do članova koji drže foliju, folija, sredstva za zatezanje folije i ram ili fiksirane montažne tačke leže u zajedničkoj nagnutoj ravni, a zatezanje folije je omogućeno u ravni podešavajućih sredstava za zatezanje (114; 532; 538) i folije (110).

8. Uređaj prema zahtevu 7, naznačen time, što mehanizami za zatezanje se sastoje od kaiševa i kaiševa sa uporom za zatezanje ili kaiševa i sklopa sa kopčom za zatvaranje na osnovu trenja.

9. Uređaj prema zahtevu bilo kom od prethodnih zahteva, koji još sadrži scenu (109) i pozadinu scene, sa ekranom (110) koji je ispred scene, naznačen time, da veći broj izvora svetla razmešten da osvetljava bar deo scene i/ili pozadine scene, a svetlosni izvori su smešteni sa zadnje strane scene duž gornje ivice rama i/ili duž ili jedne ili druge strane scene i/ili pozadine scene, i uređaj se dalje sadrži pult za kontrolu svetla sa fejderima ili sredstvima za selekciju, razmeštenim da selektivno kontrolišu snabdevanje strujom svakog izvora svetla tako da boja i jačina svetla oblasti na sceni i/ili pozadini scene koja odmah okružuje sliku Peperovog duha se može menjati pri upotrebi tako da kompenzuje variranje u jačini i neželjenom pristizanju svetla na projekcionu površinu ekrana.

10. Uređaj prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time, što je ekran nagnut pod uglom od približno 45° prema ravni emitovane svetlosti iz projektora.

11. Uređaj prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time, što ekran sadrži delimično reflektujući sloj na prednjoj površini.

12. Uređaj prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time, što je ekran pričvršćen za ram gornjim i/ili donjim ivicama ekrana.

13. Uređaj prema bilo kom od prethodili zahteva, naznačen time, što prvi i drugi držač sadrže odgovarajuće otvore (118; 120) tako podešene da se spoje sa otvorima na odgovarajućim kleštima klema vezanim za kaiš za zatezanje (114; 532, 538).

14. Uređaj prema zahtevu 13, naznačen time, što je kaiš za zatezanje vezan za sklop nosača ili fiksnu montažnu tačku koja se nalazi na stalnoj strukturi kao što je zid, pod ili plafon tako da se može prilagođavati i da zatezanje ekrana u okviru sklopa nosača može varirati oko periferije ekrana.

15. Uređaj prema zahtevu 14, naznačen time, što je držač (116; 534) suštinski paralelan nosačima koji čine sklop nosača.

16. Uređaj prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time, što uključuje obojeni reflektujući član (112) na optičkom putu između projektora i ekrana.

17. Uređaj prema zahtevu 16, naznačen time, što je površina ogledala pod uglom koji se može prilagođavati, na optičkom putu između projektora i obojenog reflektujućeg člana (112)

18. Uređaj prema bilo kom od zahteva 16 ili zahteva 17, naznačen time, što obojeni član reflektuje samo deo vidljivog spektra svetlosti.

19. Uređaj prema zahtevu 14, naznačen time, što obojeni član posmalraču izgleda siv.

20. Uređaj prema bilo kom od zahteva 16 do 19, naznačen time, što je obojeni reflektujući član nagnut pod uglom u odnosu na ravan emitovane svetlosti iz projektora.

21. Uređaj prema zahtevu 16, ili bilo kom od zahteva 17 do 20 zavisnih od zahteva 16, naznačen time, što je obojeni reflektujući član nagnut pod uglom suštinski paralelnim u odnosu na ravan projekcije, nagnut je ili suštinski normalan na ravan emisije svetla iz projektora i/ili površine ogledala.

22. Uređaj prema bilo kom od zahteva 16 do 21, naznačen time, što je ugao nagiba člana u odnosu na ravan emisije svetlosti iz projektora promenjiv.

23. Uređaj prema zahtevu 22, naznačen time, što član sadrži mnoštvo delova od kojih svaki ima nezavisno promenjiv ugao nagiba u odnosu na osu normalnu na ravan emisije svetlosti iz projektora.

24. Uređaj prema bilo kom od zahteva 16 do 23, naznačen time, što reflektivni član (121) sadrži masku (136) koja odgovara položaju rekvizita koji je smešten ili ispred ili iza ekrana.

25. Uređaj prema zahtevu 24, naznačen time, što je maska nameštena tako da proizvodi zonu na ekranu na koju slika nije projektovana.

26. Uređaj prema ili zahtevu 24 ili zahtevu 25, naznačen time, što sadrži svetlosni izvor (140) namešten da osvetli rekvizit (138).

27. Uređaj prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time, što sadrži svetlosni izvor podešen da osvetljava bar deo scene koja je iza ekrana.

28. Uređaj prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time, što projektor može sadržati LCD ili televizijski ekran.

29. Uređaj prema zahtevu 28, naznačen time, što ekran sadrži bar jedan element koji je podešen tako da nije emitujući kao odgovor na kontrolu od strane procesora.

30. Uređaj prema zahtevu 29 naznačen time, što bar jedan od elemenata obrazuje masku (336) nameštenu tako da proizvodi zonu na ekranu na koju slika nije projektovana.