RS50807B - 3,11 b-cis-dihidrotetrabenazin za lečenje šizofrenije i drugih psihoza - Google Patents

Abstract

Jedinjenje 3,1 lb-cis-dihidrotetrabenazina formule (lb):ili njegove farmaceutski prihvatljive soli za upotrebu u profilaksi ili lečenju psihoze.Prijava sadrži još 11 patentnih zahteva.

Description

Predmetni pronalazak se odnosi na upotrebu dihidrotetrabenazina u profilaksi ili lečenju psihoza.

Stanje tehnike

Psihoze su generički psihijatarski izrazi (termini) za mentalna stanja u kojima su komponente racionalnih misli i percepcije ozbiljno ooštećene. Osobe sa psihozom mogu da imaju halucinacije, zadržavaju paranoidna i iluziona uverenja, pokazuju promene ličnosti i pokazuju poremećeno ponašanje. Ovo je obično praćeno nedostatkom uvida u neobičnu ili bizarnu prirodu svog ponašanja, poteškoće i oštećenja u društvenim interakcijama i oslabljeno sprovđenje dnevnih aktivnosti. U osnovi, prihotiČne epiozode uključuju gubitak kontakta sa realnošću.

Psihoza se često smatra kao simptom ozbiljne mentalne bolesti. Mada nije isključivo povezana sa neko posebno psihološko ili fizičko stanje, posebno je povezano sa šizofrenijom, bipolarnim poremećajem (manična depresija) i ozbiljne kliničke depresije. Takođe postoji nekolicina fizičkih okolnosti koje indukuju psihotična stanja, uključujući poremećaj elektrolita, infekcija urinarnog trakta kod starijih,k sindromi bola, toksičnost izazvana lekovima i odvikavanja od lekova (posebno alkohola, barbiturata i ponekad benzodiazepina) kao infekcije ili povrede mozga (ove psihoze se sada nazivaju organski mentalni poremećaji).

Psihoza može da bude izazvana posle povrede mozga i može se desiti posle upotrebe leka, posebno posle prevelikih doza lekova, hronične upotrebe ili tokom odvikavanja od lekova.

Takođe je poznato da hronični psihološki stres izaziva psihotična stanja, mada još uvek nije poznat tačni mehanizam. Kratkotrajna psihoza izazvana stresom je poznata kao kratkotrajna reaktivna psihoza.

Psihotične epizode se mogu značajno obeležiti raspoloženjem. Na primer, ljudi sa psihotičnim epizodama u smislu depresije mogu da iskusiti paranoidne ideje ili halucinacije samo-osudivanja i kinjenja, dok ljudi sa prihotičnim epizoda u smislu manije mogu da stvore velike paranoidne idejeili da iskuse dubogo religiozno značenje.

Halucinacije su definisane kao senzorna percepcija u odsustvu spoljašnjih stimulsa. Psihotične halucinacije se mogu odigrati u bilo kom od pet čula i mogu poprimiti bilo koji oblik, koji može da obuhvati jednostavnu seznaciju (kao što je svetlost, boje, ukuse, mirise) do značajnih iskustava kao što je vizuelizacija i interakcija sa potpuno formiranim životinjama i ljudima, akustične halucinacije i kompleksne taktilne (opipljive) senzacije.

Slušne halucinacije, posebno iskustvo sa akustičnim halucinacijama su uobičajene i često značajna karakteristika psihoze. Akustične halucinacije mogu da govore osobi ili o njoj, i mogu da uključe nekoliko govornika sa različitim osobama. Slušne halucinacije su posebno opasne kada su derogatrone, zapovedajuće ili zaokupirajuće.

Psihoze mogu da obuhvate bolesna ili paranoidna verovanja. Psihotične bolesne ideje se mogu klasifikovati u primam i isekundarni tip. Primarne zablude su definisane kao one koje se pojavljuju niotkuda i nisu razumljive u smislu normalnih mentalnih procesa, dok se sekundarne zablude mogu shvatiti kao one na na koje utiče pozadina ličnosti ili trenutna situacija.

Poremećaj mišljenja opisuje osnovni poremećaj za svesno razmišljanje i klasifikovan je prema svojim efektima na govor i pisanje. Ugrožene osobe mogu da pokažu probleme u govoru (neprestano pričaju ili pričaju brzo), nepovezanost ideja i asocijacija i ubrzan govor i asocijacije (skakanje sa teme na temu), prekid mišljenja, rimovanje ili paronomazija (igra recima).

Jedna važna i nedovoljno razumljiva karakteristika psihoze je obično prateći nedostatak uvida u u neobičnu, stranu i bizarnu prirodu iskustva ili ponašanja osobe. Čak i u slučaju akutne psihoze, oboleli mog da budu potpuno nesvesni svojih snažnih halucinacija i nemoguće zablude su u svakom slučaju nerealne. Međutim, uvid može da varira od osobe do osobe kao i kroz trajanje psihotičnih epizoda. U nekim slučajevima, posebno sa alušnim i vizuelnim halucinacijama, pacijen tima dobar uvid i to čini psihotično iskustvo još više zastrašujućim time što pacijent sooznaje da on ne bi trebalo da čuje glasove, ali on ih čuje.

Postoje brojni mogući uzroci za psihozu.. Psihoze mogu da nastanu kao rezultat osnovnih mentalnih bolesti kao što je bipolarni poremećaj (poznat i kao manijačna depresija) i šizofrenija. Psihoze mogu da budu izazvane ili pogoršane teškim mentalnim stresom i vidokim dozama ili hroničnom upotrebom droga /lekova kao što su amfetamini, LSD, PCP, kokain i skopolamin. Iznenadno odvikavanje od CNS depresantnih lekova, kao što su alkohol i benzodiazepini, može da izazove psihotičke epizode Kao što se može videti iz različitih bolesti i stanja iz kojih nastaju psihoze ( uključujući na primer AIDS, lepru, malariju pa čak i zauške) ne postoji jedan uzrok za psihotičnu epizodu.

Šizofrenija je naziv za grupu prsihoptičkih poremećaja koja su obično okarakterisana udaljavanje od realnosti, nelogičnih načina razmišljanja, zabluda i halucinacija i praćeni su drugim emotivnim, bihejvioralni ili intelektualnim poremećajima različitog stepena. Šizofrenija je praćena disbalansom dopamina u mozgu i defektima na frontalnom delu lobusa i izazvan je genetskim i drugim biološkim faktorima i psihotičkim faktorima.

Lekovi koji se tradicionalno koriste za lečenje psihoze so oni povezani sa

šizofrenijom (tzv. "tipični" antipsihotici) efikasno kontroli[u halucinacije, paranoidne ideje i konfuvije povevane sa opvim stanjima. Ovi lekovi, na primer haloperidol, hlorpromazin i flufenazin su u upotrebi od sredine 50-tih godina. Ovi lekovi primarno deluju blokiranjem receptora dopamina i efikasni su lečenju "pozitivnih" simptoma psihoza.

Četiri velika dela mozga su uključena ka primarne putanje za dopamin. Ovim su obuvaćeni nigrostricijalni, mezokortikalni, mezolimbični i tuberoinfundibularni sistemi. Smanjenje dopaminske aktivnosti u mezokortikalnom traktu (kao što je viđeno kod šizofrenih pacijenata) rezultuje u nesposobnosti prefrontalnih oblasti bozga da se aktiviraju. Pozitivni simptomi, kao što su halucinacije i paranoidne ideje., mogu se javiti kada dođe do prekomerne aktivnosti dopamina u mezolimbičnom traktu. Postoji pet podkategorija receptora dopamina u mozgu. Konvencionalni antipsihotici imaju najveći učinak na D2 receptor. Takozvani "atipični" antipsihotični agensi (videti u daljem tekstu) imaju slabiiji efekat na D2 receptore sa jačom blokadom na D4 receptor koji je najvećim delom nađen u frontalnom korteksu i hipocampusu.

Konvencionalni ("tipični") antipsihotici neseltivno blokiraju D2 receptore u sve četiri oblasti mozga. Nastali efekat u mezolimbičnom traktu smanjuje haucijacije i paranoidne ideje. Međutim, istovremeno smanjenje dopamina u nigrostracijalnoj putanji može da izazove ekstrapiramidalne simptome. Blokada dopamina može takođe da pogorša negativne simpotme i kognitivno funkcionisanje daljim smanjenjem količine dopamina u frontalnom korteksu. Na tuberoifundibularni trakt utiču svi konvencionalni antipsihotici, koji mogu da izazovu neroendokrine i hipotalmičke disfunkcije. Blokada dopamina u tuberoinfudibularnom traktu je odgovorna za povećanje nivoa prolaktina.

Tako, upotreba izraza.,tipični" anti-psihotici su povezani sa brojnim neželjenim efektima.

Atipični antipsihotici ciljaju limbični deo mnogo specifičnije kada su blokirani dopamin D2 receptori. Shodno tome, oni imaj manje destvo na nigrostricijlnu i mezokortikalnu putanju, što rezultuje u smanjenoj mogućnosti za štetne efekte. Kao što je prethodno dato, oni takođe su takođe skloni da imaju veći afinitet za dopamin D4 efekte.

Profili vezivanja receptora atipičnih natipsihotičnih lekova je dat u radu: A.E.Hensik &M.R.Trimble, J. Neurologv, Neurosurgerv and Psychiatry,(2002), 72: 281-285.

Noviji "atipični" antipsihotici često označeni kao serotonin-dopaminski antagonisti (SDA)-blokiraju receptore dopamina i serotonina, lečeći tako "pozitivne" i "negativne" simptome šizofrenije - videti H.Y. Meltzer, J. Clin. Psvchopharmacol. (1995), feb.15 (1 Suppl 1): 2S-3S i M. Huttunen,J. Clin. Psychopharmacol.(1995), Feb:15 (1 suppl 1): 4S-10S. Ovi noviji lekovi su efikasni u lečenju širogo opsega simptoma psihoze i šizofrenije i maju manje sporednih efekata nego tradicionalni antipsihotici. Na primer, imaju manju sklonost da izazovu ekstrapiramidalne sporedne efekte i povišenje prolaktina nego tipični antipsihotici.

Primeri ovih novijih natipsihotika („serotonin-dopani antagonisti") su klopazin, risperidon, azenapin, olazapin i iloperidon.

Tetrabenazin (hemijski naziv: 1, 3, 4,6,7,1 lb-heksahidro-9,10-dimetoksi-3-(2-metilpropil)-2H-benzo(a)hinazolizin-2-on) je bio u upotrebi kao farmaceutski lek od kasnih 1950-ih godina. Prvobitno razvijen kao anti-psihotik, tetrabenazin se trenutno koristi u simptomatičkom lečenju hiperkinetičkih poremećaja, kao što je Huntington'ova bolest, hemibalizam, senilna korea, tik, tardivna diskinezija i Tourette'ov sindrom, videti na primer Jankovic et ah, Am. J. Psychiatry. (1999) Aug; 156(8): 1279-81 i Jankovic et al, Neurology (1997) Feb; 48(2):358-62.

Hemijska struktura tetrabenazina je prikazana na slici 1 u daljem tekstu.

Jedinjenje ima hiralne centre na 3 i 11b atomima ugljenika i tako može, teorijski, da postoji ukupno u četiri izomerna o blika, kao što je dato na slici 2.

Na Slici 2, stereohemija za svaki izomer je definisan "R i S" nomenklaturom koju su razvili Cahn, Ingold i Prelog, videti Advanced Organic Chemistrv, Jerry March, 4th Edition, John Wiley & Sons, New York, 1992, strane 109-114. Na slici 2 i u tekstu patentne prijave, oznake "R" ili "S" su date po redosledu položaja atoma ugljenika. Tako, na primer, RS je skraćenica za 3R,1 lbS. Slično, kada su prisutna tri hiralna centra, kao u dihidrotetrabenazinima opisanim u daljem tekstu, oznake "R" ili "S" su navedene po redosledu atoma ugljenika 2, 3 i 1 lb. Tako, 2S,3R,1 lbR izomer je ukratko označen kao SRR itd.

Komercijalno dostupan tetrabenazin je raccmska smeša RR i SS izomera i sledi da su RR i SS izomeri (u daljem tekstu naznačeni posebno ili zajedno trans-tetrabenazin zato što atomi vodonika na položajima 3 i 11b imaju relativnu trans orijentaciju) termodinamički najstabilniji izomeri.

Tetrabenazin ima donekle slabu i varijabilnu bioraspoloživost. Produženo je metabolisan metabolizmom prvog prolaza, i neizmenjen ili malo izmenjen tetrabenazin se obično detektuje u urinu. Glavni metabolit je dihidrotetrabenazin (hemijski naziv: 2-hiđroksi-3-(2-metilpropil)-l,3,4,6,7,l lb-heksahidro-9,10- dimetoksi-benzo(a)hinazolizin) koji je nastao redukcijom 2-keto grupe u tetrabenazin, i pretpostavlja se daje primarno odgovoran za aktivnost leka (videti Mehvar et al., Drug Metab.Disp, 15, 250-255 (1987) i J. Pharm. Sci., 16, No.6, 461-465 (1987)).

Prethodno je identifikovano i okarakterisano četiri izomera dihidrotetrabenazina, koji su izvedeni od stabilnijih RR i SS izomera osnovnog tetrabenazina i imaju trans relativnu orijentaciju između atoma na položajima 3 i 1 lb (videti Kilbourn et al, Chirality, 9:59-62 (1997) i Brossi et al, Helv. Chim. Acta., vol. XLI, No. 193, pp 1793-1806 (1958).

Četiri izomera su (+)-a-dihidrotetrabenazin, (-)-a-dihidrotetrabenazin, (+)-P-dihidrotetrabenazin i (-)-P-đihidrotetrabenazin. Smatra se da su strukture četiri poznata izomera dihidrotetrabenazina kao što je dato na slici 3.

Kilbourn et al.,(videtiEur. J. Pharmacol,278:249-252 (1995) iMed. Chem. Res.,5:113-126 (1994)) su ispitivali specifično vezivanje individualnih radioaktivno-obeleženih izomera dihidrotetrabenazina u mozgu pacova koji su pri svesti. Našli su daje (+)-a-["CJdihidrotetrabenazin (2R,3R,1 lbR) izomer akumuliran u delovima mozga povezan sa visokim koncentracijama neuronskih membranskih dopamin transportera (DAT) i vezikularnim transporterima monoamina (VMAT2). Međutim, u osnovi neaktivan izomer (-)-a-[' 'Cjdihidrotetrabenazina je skoro uniformno distribuiran u mozgu, što ukazuje na to da nije došlo do specifičnog vezivanja za DAT i VMAT2. In vivo ispitivanja povezana sa in vitro ispitivanjima pokazala su da izomer (+)-a-[' 'Cjdihidrotetrabenazina ima Ki [<3>H]metoksitetrabenazina >2000-puta veću od Ki izomera (-)-a- ["Cjdihidrotetrabenazina.

Naša prethodna međunarodna patentna prijava br. PCT/GB2005/000464 opisuje dobijanje i terapeutsku upotrebu izomera iyveđenih od nestabilnih RS i SR ivomera (u daljem tekstu pojedinačno i grupno označeni kao cis-dihidrotetrabenazin gde su atomi vodonika na položajima 3 i 1 lb u relativnoj cis orijentaciji) tetrabenazina..

Postoje četiri moguća izomera dihidrotetrabenazina sa 3,1 lb-cis konfiguracijom i to su 2S,3S,1 lBr izomer, 2R,3R,l lbS izomer, 2R,3S,13bR izomeri 2S,3R,1 IbS izomer koji imaju sledeće strukture:

(a) 2S,3S,1 lbR izomer3,1 lb-cisdihidrottetrabenazina formule (la)

(b) 2R,3R, 112bS izomer3,1 lb-cz'sdihidrottetrabenazina formule (lb) (c) 2R,3E, 1 lbR izomer 3,1 lb-c/s dihidrottetrabenazina formule (Ic) (d) 2S,3R,1 lbS izomer3,1 Ib- cisdihidrottetrabenazina formule (Id)

PCT/GB2005/00464 sadrži eksperimentalne podatke koji pokazuju da izomeri se cis-dihidrotetrabenazina vezuju za sigma-1 i sigma-2 receptore ali ne opisuje bilo kakvu terapeutsku upotrebu sigma receptor vezujuće aktivnosti.

Opis pronalaska

Pronašli smo da 2R,3R,1 lbS izomer 3,1 Ib-cis-dihiđrotetrabenazina formule (lb) opisan u našoj ranijoj prijavi br. PCT/GB2005/000464 pokazuje profile vezivanja za receptore slične profilima vezivanja receptora atipičnih antispihotičnih agenasa. Tačnije, 2R,3R,1 lbS izomer pokazuje dopaminergičko i serotinergičko inhibitorno dejstvo. Profil receptora vezivanja ukazuje na to da će se 2R,3R,1 lbS izomer upotrebiti u profilaksi ili lečenju psihoze, na primer psihoze nastale od ili povezane sa šizofrenijom.

Shodno tome, u prvom aspektu, pronalazak obezbeđuje 3,1 lb-cis-dihidrotetrabenazin formule (lb):

ili njegove farmaceutski prihvatljive soli za upotrebu u profilaksi ili lečenju psihoze.

U sledećem apsketu pronalazak obezbeđuje 3,1 lb-cis-dihidrotetrabenazin formule (lb):

ili njegove farmaceutski prihvatljive soli za upotrebu u profilaksi ili lečenju šizofrenije.

Jcdinjenje formule (lb), 2R,3R,1 lbS izomer 3,1 lb-cis-dihidrotetrabenazina je ovđe ozančena kao Izomer A.

Predmetni pronalazak takođe obezbeđuje:

♦ Upotrebu 3,1 lb-cis-dihidrotetrabenazin Izomera A za proizvodnju leka za (i) profilaksu ili lečenje psihoze; ili (ii) za profilaksu ili lečenje šizofrenije.

♦ Upotrebu 3,1 lb-cis-dihidrotetrabenazin Izomera A za proizvodnju leka za

prevenciju ili olakšavanje psihotičke epizode.

♦ Upotrebu ili jedinjenje za upitrebu kao što je pretodno definisano, gde je psihoza ili psihotička epizoda nastala od šizofrenije ili je povezana sa šizofrenijom.

♦ Upotrebu 3,1 lb-cis-dihidrotetrabenazin Izomera A za proizvodnju leka za prevenciju, ublažavanje ili olakšanje simptoma šizofrenije.

Psihotičke epizode, psihoze ili simptomi, sprečeni, ublaženi ili olakšani u skladu sa pronalaskom mogu da budu bilo koji od jednog ili više simptoma odabranih od: ♦ Paranoidne ideje;

♦ Halucijacije;

♦ Vizuelne halucinacije;

♦ Slušne halucinacije;

♦ Halucinacije koje uključuju taktilne sezacije, ukuse i mirise;

♦ Konfuzije;

♦ Emocionalne, bijehvioralne ili intelektualne poremećaje;

♦ Udaljavanje od realnosti;

♦ Nelogični i/ili poremećeni načini razmišljanja;

♦ Paranoidne ili bolesne ideje;

♦ Paranoja;

♦ Velike paranoja;

♦ Halucinacije samo-osuđivanja i kinjenja; i

♦ Promene ličnosti.

Psihotičke epizode, psihoze ili simptomi, sprečeni, ublaženi ili olakšani u skladu sa pronalaskom mogu da budu bilo koji od jednog ili više simptoma odabranih od

♦ Psihoze izazvane ili povezane sa šizofrenijom;

♦ Psihoze izazvane ili povezane sa bipolamim poremećajem (manijačna

depresija);

♦ Psihoze izazvane ili povezane sa teškim kliničkim depresijama;

♦ Psihoze izazvane ili povezane sa stanjima kao što su:

• Poremećaj lektrolita; • Urinarna infekcija kod starih; • Sindromi bola; • Toksičnost izazvana lekovima/drogama;

• Odvikavanje od lekova<y>droga; i

• Infekcije ili povrede mozga;

♦ Psihoze izazvane hroničnim psihološkim stresom (kratkotrajne reaktivne

psihoze);

♦ Psihoze izazavane ili pogoršane teškim mentalnim stresom; i

♦ Psihoze izazvane ili nastale od sledeći bolesti i stanja kao što su AIDS,

lepra; malarija i zauške.

U jednoj realizaciji, simptomi ili psihoze su nastale ili au povezane sa šizofrenijom i mogu da budu bilo koji ili više sledećih simptoma: ♦ Paranoidne ideje;

♦ Halucinacije;

♦ Konfuzije;

♦ Emocionalni, bihejvioralni ili intelektualni poremećaji;

♦ Udaljavanje od realnosti; i

♦ Nelogični način razmišljanja.

3,11 b-ds-dihidrotetrabenazin Izomer A upotrebljen u pronalasku može biti u čistom obliku, na primer izomeme čistoće veće od 90%, obično veće od 95% a još bolje veće od 98%.

Izraz "izomerna čistoća " u trenutnom kontekstu odnosi se na količinu 3,1 lb-cis-dihidrotetrabenazina prisutnog u odnosu na ukupnu količinu ili koncentraciju dihidrotetrabenazina svih izmoemih oblika. Na primer, ako 90% ukupnog dihidrotetrabenazina prisutnog u kompoziciji je 3,1 lb-m-dihidrotetrabenazin, onda jeizomerna čistoća 90%. 1 lb-cis-dihidrotetrabenazin Izomer A upotrebljen u pronalasku može da bude u obliku kompozicije koja u suštini ne sadrži 3,11 b-zrara-dihidrotetrabenazin, poželjnoo sadrži manje od 5% 3,1 lb-Zrans-dihidrotetrabenazina, još bolje ako sadrži manje od 3% 3,1 lb-frarcs-dihidrotetrabenazina, a najbollje ako sadrži manje od 1%3,1 Ib- trans-dihidrotetrabenazina.

Izomer A može se okarakterisati svojim spektroskopskim, optičkim i hromatografskim karakteristikama, kao što je opisano u Primerima datim u daljem tekstu, a takođe i svojim apsolutnim stereohemijskim konfiguracijama kao stoje određeno rendgenskom difraktometometrijom.

Izomer A može da bude prisutno u suštinski enantiomerno čistom obliku ili kao smeša sa drugim enantiomerima 3,11 b-cis-dihidrotetrabenazina.

Izrazi "enantiomerna čistoća " i "enantiomerno čist" u trenutnom kontekstu odnosi se na količinu prisutnog Izomera A u odnosu na iukupnu količinu ili koncentraciju dihidrotetrabenazina svih enantiomernih i izomernih oblika. Na primer, ako 90% ukupnog dihidrotetrabenazina prisutnog u kompoziciji je u obliku Izomera A, ona je enantiomerna čistoća 90%.

Kao na primer, ui svakom spektu i realizaciji pronalaska, Izomer A može da bude prisutan u enantiomernoj čistoći od najamnje 55% (npr. najmanje 60%, 65%, 70%, 75%, 80%, 85%, 90%, 95%, 97%, 98%, 99%, 99.5% ili 100%).

Izomer A pronalaska takođe može da bude prisutan u obliku smeše sa jendim ili više Izomera B, C i D. Ove smeše mogu da budu racemske smeše i ne-racemske smeše. Primeri racemskih smeša uključuju racemsku smešu Izomera A i Izomera B.

Farmaceutski prihvatljive soli

Osim ako kontekst drugačije nalaže, reference u predmetnoj prijavi Izomer A obuhvata ne samo slobodne baze dihidrotetrabenzena, već i njihove soli, i posebno adicione soli kiselina.

Naznačene kiseline koje formiraju adicione soli su kiseline koje imaju pKa vrednosti manje od 3.5 i češće manje od 3. na primer , adicione soli kiselina mogu sc dobiti od kiselina sa pKa u opsegu od +3.5 to -3:5.

Poželjne soli adicionih kiselina su one dobijene sa sulfonskim kiselinama kao što je metansulfonska kiselina, etansulfonska kiselina, benzen sulfonska kiselina, toluen sulfonska kiselina, kamfor sulfonska kiselina i naftalen sulfonska kiselina.

Posebno preferenta kiselina od koje se mogu dobiti adicione soli je metansulfonska kiselina.

Soli adicionih kiselina mogu se dobiti prema ovde opisanim postupcima ili uobičajenim hemijskim postupcima kao što je opisano uFarmaceutske Salts: Properties, Selection, and Use,P. Heinrich Stahl (Editor), Čamile G. Wermuth (Editor), ISBN: 3-90639-026-8, Hardcover, 388 strane, August 2002. Generalno, ove soli mogus e dobiti reakcijom oblika slobodne baze jedinjenja sa odgovarajućom bazom ili kiselinom u vodi ili organskom rastvaraču ili u smeši ova dva; generalno, upotrebljava se nevodeni medijum kao što je etar, etil acetate, etanol, izopropanol, ili acetonitril.

Soli su obično farmaceutski prihvatljive soli. Međutim,soli koje nisu farmaceutski prihvatljive se takođe mogu pripremiti kao intermedijerni oblici koji se zatim mogu konvertovati u farmaceutski prihvatljive soli. Ove nefarmaceutski prihvatljive soli su takođe obuvhaćene pronalaskom.

Postupciza dobiianje izomera dihidrotetrabenazina

U ovom deki, opisani su postupci za dobijanje sva četiri izomera3,1 lb-cw-dihidrotetrabenazina, mada se pronalazak odnosi na terapeutski primenu jedinjenja formula (lb) (Izomer A).

Dihidrotetrabenazini mogu se dobiti prema postupkom koji obuhvata reakciju jedinjenja formule (II):

sa reagensom ili reagensimakoji su pogodni za hidrataciju 2,3-dvostruke veze ujedinjenju formule (II) i zatim razdvajanjem i izolovanje željeno izomernog oblika dihidrotetrabenazina.

Hidratacija 2,3-dvostruke veze može se izvesti hidroboracjom pomoću borana reagensa kao stoje diboran ili boran-etar (npr.. boran-tetrahidrofuran (THF)) dajući intermeđijer alkil boran adukst nakon čega sledi oksidacija adukta alkil borana i hidroliza u prisustvu baze. Hdroboracija se obično izvodi u suvom polarnom ne-protičnom rastvaraču kao što je etar (npr. THF), obično ne na povišenoj tempraturi, na primer sobnoj temperaturi. Adukt borane-alken se obično oksiduje agensom za oskidaciju kao što je vodonik peroksid u prisustvu baze koja obezbeđuje izvod hidroksidnih jona, kao što je, amonijum hidroksid ili hidroksid alkalnog metala, npr. kalijum hidroksid ili natrijum hidroksid. Sekvenca reakcija hidroboracija-oksidacija-hidroliza Procesa A obično daje izomere dihidrotetrabenazina gde su atomi vođonika na položajima 2-i 3-i imajutransrelativnu orihentaciju.

Jedinjenja formule (II) mogu se pripremiti redukcijom tetrabenazina dajući dihidrotetrabenazin, nakon čega sledi dehidratacija dihidrotetrabenazina. Redukcija tetrabenazina može se izvesti pomoću aluminijum hidridnog reagensa kao što je litijum alumininijum hidrid, ili borhidridni reagens, kao što je natrijum borhidrid, kalijum borhidrid ili borhidridni derivat, na primer alkil borohidrid kao što je litijum tri-.?<?/:-butil borhidrid. Alternativno,redukcioni korak se može izvesti katalitičkom hidrogenizacijom, na primer, pomoću Raney-evog nikla ili platina oksid katalizatora. Pogodni uslovi za izvođenje redukcionog koraka su detaljnije opisani u daljem tekstu ili se mogu naći u US 2,843,591 (Hoffmann-La Roche) i Brossi et al.,Helv. Chim. Acta.,vol. XLI, No. 193,Ppl793-I806(1958).

Budući da tetrabenazin upotrebljen kao polazni materijal za reakciju redukcije je tipično smeša RR i SS izomera (tj. trans-tetrabenazin), dihidrotetrabenazin dobijen u koraku redukcije će imati istu trans konfiguraaciji oko položaja 3-i libi uzeće oblik jednog ili višep oznatih izomera dihidrotetrabenazina prikazanih na slici 3. Tako Proces A može da obuhvati trans izomere dihidrotetrabenazina, njihovu dehidrataciju pri čemu se dobija alken (II) i zatim "rehidracija" alkena (II) pod uslovima koji daju tražene izomere cis dihidrotetrabenazina.

Dehidraticija dihidrotetrabenazina do alkena (II) može se izvesti pod različitim standardnim uslovima za dehidratciju alkohola za dobijanje alkena, videti na primer J. March( idem)strane 389-390 i tamo navedene referenceme. Primeri datih uslova uključuju primenu agenasa za dehidrataciju baziranog na fosforu kao štosu fosfor halidi ili fosfor oksihalidi, npr. POCI3i PCI5. Kao alternativa direktnoj dehidrataciji, hidroksilna grupa dihidrotetrabenazina semože konvertovati u odlazeću grupu L kao što je halogen (npr. hlorin ili bromin) i zatim izložiti uslvima (npr.prisustvu baze) za eliminaciju H-L. konverzija hidroksilne grupe u halid može se postići prema postupcima koji su poznati iskusnom hemičaru, na primer reakcijom sa ugljentetrahloridom ili ugljentetrabromidom u prisustvu trialkil ili triaril fosfina kaošto je trifenil fosfin ili tributil fosfin.

Tetrabenazin upotrebljen kao plazni materijal za redukciju za dobijanje dihidrotetrabenazina može se komercijalno nabaviti ili se može sintetisati prema postupku opisanom u US 2,830,993 (Hoffmann-La Roche).

Sledeći proces (Proces B) za dobijanje jedinjenja 3,1 lb-c/s-dihidrotetrabenazina obuhvata izlaganje jedinjenja formule (III):

uslovima za otvaranje prstena 2,3-epoksidne grupe u jedinjenju formule (III), i zatim po potrebi razdvajanje i izolovanje željenog izomernog oblika dihidrotetrabenazina.

Otvaranje prstena može se izvesti u skladu sapoznatim metodama za otvaranje epoksidnih prstenova. Međutim, trenutno preferentan metod ua otvaranje epoksidnog prstena koji se može postući reduktivnim otvaranjem prstea upotrebom redukcionog agensa kao što je boran-THF. Reakcija sa boran-THF-om može se izvesti u polarnom neprotičnom rastvaraču kao što je etar (npr. tetrahidrofuran) obično na temperaturi ambijenta, ovako dobijen kompleks borana je naknadno hidrolizovan zagrevanjem u prisustvu vode i baze na temperaturi relukovanja rastvarača. Proces B obično daje prednost izmoerima dihidrotetrabenazina u kojima atomi vodonika na položajima 2- i 3- imaju cis relativnu orijantaciju.

Epoksidna jedinjenja formule (III) mogu se dobiti epoksidacijom alkena prethodno date formule (II). Reakcija epoksidacije može se izvesti pod sulvima i sa reagensima koji su pozanti prosečnom hemičaru, videti na primer J. March( idem),strane 826-829 i tamo navedene reference. Tipično, per-kiselina kao što je meta-hlorperbenzojeva kiselina (MCPBA), ili smeša per-kiseline i agensa za oskidaciju kao što je perhlorna kiselina, mogu se upotrebiti za reakciju epoksidacije.

Kada polazni materijali za prethodno date procese A i B su smeše enantiomera, onda će proizvodi procesa tipično biti parovi enantiomera, na primer racemske smeše, moguće zajedno sa dijastereoizomernim nečistoćama. Neželjni dijastereoizomeri mogu se ukloniti tehnikama kaošto je hromatogradija (npr. HPLC) i individualni enantiomeri se mogu razdvojiti različitim metodama poznatim prosečnom hemičaru , na primer, mogu se razdvojiti:

(i) hiralnom hromatografijom (hromatografija na hiralnoj podlozi); ili

(ii) formiranjem soli sa optički čistom hiralnom kiselinom, razdvajanjem soli dva dijastereoizomera frakcionom kristalizacijom i zatim oslobađanjem dihidrotetrabenazina iz soli; ili (iii) formiranjem derivata (kao što je estar) sa optički čistim hiralnim agensom za derivatizaciju(npr. Agens za esterifikaciju), razdvajanjem dobijenih epimera (npr. hromatografijom) i zatim konvertovanjem derivata u dihidrotetrabenazin.

Jedan postupak razdvajanja para enantiomera dobijenih svakim od Procesa A i B, i za koji je nađeno daje posebno efikasan, je esterifikovati hidroksilnu grupu dihidrotetrabenazina sa optički aktivnim oblikom Mosher'ove kiseline, kao što je R (+) izomer prikazan u daljem tekstu, ili nejgov aktivni oblik:

Dobijeni estri dva enantiomera dihidrobenazina se zatim mogu razdvojiti hromatografski (npr. HPLC) i odvojeni estri hidrolizovani dajući individualne izomere dihidrobenazina pomoću baze kao što je hidroksid alkalnog metala (npr. NaOH) u polarnom rastvaraču kao što je metanol.

Kao alternativa za upotrebu smeša enantiomera kao polaznih materijala u procesima A i B i zatim izvođenje razdvajanja enantiomera, procesi A i B se mogu izvesti na individualnim enantiomerima kao polaznim materijalima dajući tako proizvode u kojima dominisra jedan enantiomer. Pojedinačni enantiomeri alkena (II) mogu se dobiti podvrgavanjem RR/SS tetrabenazina stereoselektivnoj redukciji pomoću litijumth- sek-butil borhidrida dajući tako smešu SRR i RSS enantiomera dihidrotetrabenazina, razdvajanje enantiomera (npr.frakcionom kristalizacijom) i zatim dehidratacija razdvojenih pojedinačnih enantiomera dihidrotetrabenazina pri čemu se dobija pretežno ili isključivo pojedinačan enantiomer jedinjenja formule (II).

Procesi A i B su detaljnije oilustrovani u Shemama 1 i 2 đatim u daljem tekstu.

Shema 1 ilustruje dobijanje individualnih izomera dihidrotetrabenazina sa konfiguracijama 2S,3S,1 lbR i 2R,3R,1 lbS gde atomi vodinika vezani za položaje 2-i 3-namešteni se nalaze u trans relativnoj orijentaciji. Ova reakciona shema uključuje prethodno definisan Proces A.

Poazna tačka za redosled reakcija u Shemi 1 je komercijalno dostupan tetrabenazin (IV) koji je racemska smeša RR i SS optičkih izomera tetrabenazina. U svakom od RR i SS izomera, atomi vodonika na položajima 3-i 1 lb-zauzeli su trans relativnu orijentaciju. Kao alternativa upotrebi komercijalno dostupnog jedinjenja, tetrabenazin se može sintetisati prema proceduri opisanoj u US patentu broj 2,830,993 (videti primer 11).

Racemska smeša RR i SS tetrabenazina je redukovana pomoću borohidrid redukujućeg agensa litijum tri-seA-butil borohidrid(" L- Selectride")dajući smešu poznatih 2S,3R,1 lbR i 2R,3S,1 lbS izomera (V) dihidrotetrabenazina, od kojih jeprikazan samo izomer 2S,3R-,1 lbR iz prakitčnih razloga. Upotrebom sternozahtevnijeg L- Selectridakao što je borhidridni redukujući agens pre nego natrijum borhidrid, formiranje RRR i SSS izomera dihidrotetrabenazina je minimizirano ili potisnuto.

Izomeri dihidrotetrabenazina (V) reaguju sadehidratacionim agensom kao što je fosfor pentahlorid u neprotičnom rastvaraču kao što je hlorisan ugljovodonik (na primer hloroform dihlormetan, poželjno dihlormetan) pri čemu se dobija nezasićeno jedinjenje (II) kao par enantiomera, pri čemu je u Shemi 1 prikazan samo R-enantiomer. Reakcija dehidratacije se obično izvosi na temperaturi nižoj od sobne temperature, na primer na oko 0-5°C.

Nezasićeno jedinjenje (II) je zatim podvrgnuto stereoselektivnoj re-hidrataciji za dobijanje dihidrotetrabenazina (VI) i njegovog lika u ogledalu ili antipoda (nije prikazan ) gde se atomi vodonika na položajima 3-i 11b- nalaze u cis relativnoj orijentaciji i atomi vodonika na položajima 2-i 3- se nalaze u trans relativnoj orijentaciji. Stereoselektivna rehidratacija je postignuta procedurom hidroboracije upotrebom boran-THF u tetrahidrofuranu (THF) dajući intermedijerni kompleks borana (nije prikazan) koji je zatim oksidovan vodonik peroksidom u prisustvu baze kao što je natrijum hidroksid.

Može se zatim izvesti početni korak prečišćavanja (npr. HPLC-om) dajući proizvod (V) reakcije rchidratacije kao smešu 2S,3S,1 lbR i 2R,3R,1 lbS izomera od kojih jeprikazan samo 2S,3S,1 lbR izomer u Shemi. Da bi se razdvojili izomeri, smeša je tretirana sa R (+) Mosher'ovom kiselinom, u prisustvu oksalil hlorida i dimetilaminopiridina (DMAP) u dihlorometanu dajući par dijastereoizomernih estara (VII)

(od kojih je prikazan samo jedan dijastereoizomer) koji se zatim može razdvojiti HPLC-om. Individualni estri se mogu hidrloizovati pomoću hidroksida alkalnog metala kao što je natrijum hidroksid dajući tako jedan izomer (VI).

U varijacijama redosleda koraka prikazanim u Shemi 1, posle redukcije RR/SS tetrabenazina, dobijena smeša enantiomera dihidrotetrabenazina (V) može se razdvojiti dajući individualne enantiomere. Razdvajanje s emože izvesti formiranjem soli sa hiralnom kiselinom kao što je (+) ili (-) kamfor sulfonska acid, razdvajanjem dobijenih dijastereoizomera frakcionom kristalizacijom dajući so pojedinačnog enantiomera i zatim oslobađanjem slobodne baze iz soli.

Razdvojeni enantiomer dihidrotetrabenazina može se dehidratisati dajući pojedinačan enantiomer od alkena (II). Naknadnom rehidratacijom alkena (II) dobija se pretežno ili isključivo pojednačan enantiomer cis-dihidrotetrabenazina (VIPrednost ovih varijacija je u tome što ne uključuje stvaranje estara Mosher'ove kiseline i tako nema potrebe za hrmoatografskim razdvajanjem koje se obično koristi za razdvajanje estara Mosher'ove kiseline.

Shema 2 ilustruje dobijanje individualnih izomera dihidrotetrabenazina sa 2R,3S,1 lbR i 2S,3R,1 lbS konfiguracijama u kojima su atomi vodonika vezani za položaje 2- i 3-nalaze u cis relativnoj orijentaciji. Ova reakciona shema uključuje porethodno definisan Process B.

U Shemi 2, nezasićeno jedinjenje (II) je dobijeno redukcijom tetrabenazina dajući 2S,3R, 11 bR i 2R,3S,1 lbS izomere (V) dihidrotetrabenazina i dehidratacijom sa PC15 na način opisan u prethodnoj Shemi 1. Međutim, umesto izlaganja jedinjenja (II) hidroboraciji, 2,3-dvostruka veza je konvertovanau epoksid reakcijom sa meta-hloroperbenzojevom kiselinom (MCPBA) i perhlornom kiselinom. Reakcija epoksidacije se obično odvija u alkoholnom rastvaraču kao što je metanol, obično oko sobne temperature.

Epoksid (VII) je zatim podvrgnut reduktivnom otvaranju prstena pomoću boran-THF -a kao elektrofilnog redukujućeg agensa dajući intermedijerni kompleks borana (nije prikazan) koji je zatim oksidovan i rascepan vodonik peroksidom u prisustu alkalija kao što je natrijum hidroksid dajući dihidrotetrabenazin (VIII) kao smešu 2R,3S, 1 lbR i 2S,3R,1 lbS izomera, od kojih samo je prikazan 2R,3S,1 lbR , iz praktičnih razloga. Tretiranje smeše izomera (VIII), R (+) Mosher ovom kiselinom u prisustvu oksalil hlorida i dimethilaminopiridine (DMAP) u dihlormetanu daje par epimernih esatera (IX) (prikazan samo jedan epimer) koji se mogu hromatografski razdvojiti i hidrolizovati natrijum hidroksidom u metanolu na način kao što je prethodno opisano u Shemi 1.

Farmaceutske formulacije

Jedinjenje cis-dihidrotetrabenazina predmetnog pronalaska obično se administrira u obliku farmaceutske kompozicije.

Farmaceutske kompozicije mogu biti u bilo kojem obliku koji je pogodan za oralnu, parenteralnu, topikalnu, intranazalnu, intrabronhjialnu, oftalmičnu, ušnu, rektalnu, intra-vaginalnu, ili transdermalnu administraciju. Kada su kompozicije namenje za parenteralnu administraciju, mogu se formulisati za intravensku, intramuskularnu, intraperitonealnu, subkutanu administraciju ili za direktu distribuciju u cilji organ ili tkivo injekcijom, infuzijom ili na druge načine.

Farmaceutske dozne oblike pogodne za oralnu administraciju su tablete, kapsule, kaplete, pilule, lozengete, sirupi, rastvori, sprejovi, praškovi, granule, eliksiri i suspenzije, sublingvalne tablete, sprejovi, vaferi ili flasteri bukalni flasteri.

Farmaceutske kompozicije koe sadrže jedinjenje dihidrotetrabenazina predmetnog pronalaska moguse formulisati prema poznatim tehnikama, videti na primer, Remington's Farmaceutske Sciences, Mack Publishing Companv, Easton, PA, USA.

Tako, kompozicije u obliku tableta mogu da sadrže jediničnu dozu aktivnog

jedinjenja zajedno sa inertnim rastvaračem ili nosačem kao stoje šećer ili šećerni alkohol, npr.; laktoza, sukroza, sorbitol ili manitol; i/ili razblaživači izvedeni od nešećera kao što je natrijum karbonat, kalcijum fosfat, tal, kalcijum karbonat, ili celuloza ili njeni derivati kao što je metil celuloza, etil celuloza, hidroksipropil metil celuloza i škrobovi kao što je

kukuruzni škrob. Tablete mogu takođe da sadrže standardne komponente kao što su vezivni agensi i agensi za granulaciju kao što je polivinilirolidon, dezintegrante(npr. umrežene polimere koji bubre kao što je umrežena karboksimetilceluloza), sredstva za klizenje (npr. stearati), konzervansi (npr. parabens), antioksidansi (npr. BHT), puferi (na primer fosfatni ili citratni puferi), i agensi z aefervescenciju kao što su smeše citrata/bikarbonata. Ovi eksipijensi su poznati u tehnici i ne treba ih detaljno diskutovati u ovom tekstu.

Formulacije u obliku kapsula mohu da budu tvrde ili meke želatinske kaspule i mogu da sadrže aktivnu komponentu u čvrstom, polu-čvrstom, ili tečnom obliku. Želatinske kapsule mogu se dobiti od životinjskog želatina ili njihovi sintetički ekvivalentni ili ekvivalenti biljnog porekla.

Čvrsti dozni oblici (npr.; tablete, kapsule itd.) moguđa budu obložene ili neobložene, ali obično imaju oblogu, na primer oblogu od zaštitnog filma (npr. vosak ili lak) ili obloga koja kontroliše oslobađanje. Obloga (npr. polimer tipa Eudragit™ ) može se dizajnirati tako da oslobodi aktivnu komponentu na željenim mestima unutar gastro-intestinalnog trakta. Tako, obologa može da bude odabrana tako da se razgrađuje pod određenim pH uslovima u gastrointestinalnom traktu, seletivno oslobađajući na taj način jedinjenje u stomaku ili ileumu ili duodenumu.

Umesto ili pored obloge lek može da čini deo čvrstog matriksa koji sadrži agens za kontrolu oslobađanja, na primer agens za odloženo oslobađanje koji se može prilagoditi tako da selektivno oslobađan jedinjenje pod sulovima različite kiseosti ili alkaliniteta u gastrointestinalnom traktt. Alternativno, materijal matriksa ili obloga za usporeno oslobađanje( retard oblogajmožeda bude u obliku erodibilnog polimera (npr. polimer anhidrida maleinske kiseline) koji u suštini kontitnualno erodira kako dozni oblik prolazi kroz gastrointestinalni trakt.

Kompozicije za topikalnu upotrebu uključuju meleme, kreme, spejeve, flastere, gelove, tečne kapi i inserte (na primer intraokularni inserti). Ove kompozicije se mogu formulisati u skladu sa poznatim metodama.

Kompozicije za parenteralnu administraciju se obično nalaze kao sterilni vodeni ili uljani rastvori ili fine suspenzije, ili mogu biti u obliku fino podeljenog sterilnog praha za pripremanje improvizovanih injekcije sa sterilnom vodom.

Primeri formulacija za rektalnu ili intra -vaginalnu administraciju uključuju pesare i supozitorije koji mogu, na primer, da budu napravljeni od oblikovanih materijala koji se mogu kalupiti ili voskastog materijala koji sadrže aktivno jedinjenje.

Kompozicije za administraciju inhalacijom mogu da budu u obliku praškaste kompozicije koja se može inhalirati ili tečnih ili praškastih sprejova, i mogu se administrirati u standardnom obliku pomoću uređaja za inlialiranje praška (pumpice) ili uređaja za aerosaolnu distribuciju. Ovakvi uređaji su dobro poznati u tehnici. Za administraciju inhalacijom, praškaste formulacije obično sadrže aktivno jedinjenje zajedno sa inertnim čvrsti praškastim razblaživačem kao stoje laktoza.

Jedinjenja pronalaska će generalno biti u boliku jediničnog doznog oblika, i kao takva, obično sadrže dovoljnu količinu jedinjenja za obezbeđivanje željenog n ivoa biološke aktivnosti. Na primer, formulacija nemenjena za oralnu administraciju može da sadrži od 2 miligrama do 200 miligrama aktivne komponetne, češće više od 10 miligrama do 100 miligrama, na primer , 12.5 miligrama, 25 miligrama i 50 miligrama.

Postupci tečenja

Aktivno jedinjenje će se administrirati pacijentu (na primer humanom pacijentu ili životinji) u količini doboljnoj da postigne željeni terapeutski efekat.

Pacijentu kojem je potrebna ova administracija je pacijent koji je oboleo od ili pokazuje simptome ili je pod rizikom od ili sipoljavanja simptoma jedne ili više psihoza na primer, psihoznih karakteristika šizofrenije.

Željeni efekat može da bude prevencija, ublažavanje ili smanjenje stepena psihoze ili jednog ili više njenih simptoma. Ovi simptomi su poznati prosečnom stručnjaku (npr. doktoru) koji može iz standardnih kliničkih ispitivanja i testiranja da proceni da li

administriranje jedinjenja pronalska rezultuje u promeni simptoma koje pokazuje pacijent ili ne.

Jedinjenja će se obično administrirati u količinama koje su terapeutski ili profilaktički korisne i koje su generalno netoksične. Međutim, u određenim situacijama, benefiti od administriranja jedinjenja dihidrotetrabenazina mogu da nadmaše nedostatke toksičnih efekata ili sporednih efekata, u kom slučaju se može smtrati poželljnim administrirati jedinjenja u količinama koje su povezane sa stepenom toksičnosti.

Tipična dnevna doza jedinjenja može da bude do 1000 mg na dan, na primer u psegu od 0.01 miligrama do 10 miligrama po kilogramu telesne težine, obično od 0.025 miligrama do 5 miligrama po kilogramu telesne težine, na primer do 3 miligrama po kilogramu telesne težine, a još bolje 0.15 miligrama do 5 miligrama po kilogramu telesne težine mada se po potrebi mogu adminsitrirati i veće i manje doze od ovih.

Međutim, količina administriranog jedinjenja će odgovarati prirodi bolesti ili psihološkog stanja koje se leči (tretira) i terapeutskim benefitima i stepen sporednih efekata izazvanih ovim doznim režimom su prepušteni diskreciji doktora.

Primeri

Sledeći neograničavajući primeri ilustruju sintezu i osobine izomera 3,11 b-cis-dihidrotetrabenazina. Primeri opisuju sva četiri izomera 3,llb-cis-dihidrotetrabenazina mada je pronalazak ograničen na teraeputsku primenu Izomera B (jedinjenje formule (la)). Primeri koji se odnose na druge izomere su dati kao komparativni primeri.

Primer 1

Dobijanje 2S, 3S, 1 lbR i2R, 3R, l lbS Izomera Dihidrotetrabenazina

1A. Redukcija RR/ SS Tetrabenazina

IM L-Selectriđe® u tetrahidrofuranu (135 ml, 135 mmol, 2.87 ekv.) je polako dodat tokom 30 minuta u mešani rastvor RR/SS racemata tetrabenazina (15 g, 47 mmol) u etanolu (75 ml) i tetrahidrofurani (75 ml) na 0 °C. Po završenom dodavanju, smeša je mešana na 0 °C , 30 minuta i zatim ostavljena da se ugreje do sobne temperature.

Smešaje sipana na samlejveni led (300 g) i dodata je voda (100 ml). Rastvor je ekstrahovan dietil etrom (2 x 200 ml) i kombinovani etarski ekstrakti su isprani vodom (100 ml) i delimično osušeni iznad anhidrovanog kalijum karbonata. Sušenje je završeno pomoću anhidroganog magnezijum sulfata i,posle filtracije, rastvarač je uparen pod sniženim pritiskom (zaštićeno od svetla, temperatura kupatila <20 °C) dajući čvrstu suptancu bledo žute boje.

Čvrsta suptanca je razmućena u petroletru (30-40 °C) i profiltrirana dajući praškastu belus suptancu (12 g, 80%).

1B. Dehidratacija redukovanog Tetrabenazina

Fosfor pentahlorid (32.8 g, 157.5 mmol, 2.5 eq) je u porcijama dodat tokom 30 minuta u mešani rastvor redukovanog tetrabenazina, proizvoda iz primera 1A (20 g, 62.7 mmol) u dihlormetanu (200 ml) na 0 °C. Po završenom dodavanju, reakciona smeša je mešana na 0 °C još 30 minuta i rastvor je polako sipan u 2M vodeni rastvor natrijum karbonata rastvor koji sadrži smrvljeni led (0 °C). Po završenom izdvajanju kiselog gasa, smeši je dodat čvrst natrijum karbonat čime joj je povećana baznost (ca. pH 12).

Alkalni rastvor je ekstrahovan etil acetatom (800 ml) i kombinovani organski ekstrakti su osušeni iznad anhidrovanog magnezijum sulfata. Posle filtracije rastvarač je uparen pod sniženim pritiskom dajući ulje braon boje, koje je prečišćeno hromatografijom na koloni (silicijum dioksid, etil acetat) dajući polu-čist alken kao žutu čvrstu supstancu (10.87 g, 25 58%).

1C. hidratacija sirovog alkena iz Primer 1B

Rastvor sirovog alkena (10.87 g, 36.11 mmol) iz Primera 1B u suvom THF -u (52ml) na sobnoj temperaturi je u kapima tretiran sa IM boran-THF (155.6 ml, 155.6 mmol, 4.30 ekv). Reakciona smeša je mešana 2 sata, dodata je voda (20 ml) i rastvoru je povećana baznost na pH 12 dodatkom 30% vodenog rastvora natrijum hidroksida.

Vodeni 30% rastvor vodonik peroksida (30 ml) je dodat u mešanu alkalnu reakcionu smešu i rastvor je zagrevan da refluksuje 1 sat pre nego što je ohlađen. Dodata je voda (100 ml) i smeša je ekstrahovaana etil acetatom (3 x 250 ml). Organski eksptrakti su kombinovani i osušeni iznad anhidrovanog magnezijum sulfata i posle flitracije rastvarač je uparen pod sniženim pritiskom dajući žuto ulje (9 g).

Ulje je prečišćeno preparativnom HPLC (Kolona : Lichrospher Si60, 5 mm, 250 x 21.20 mm, mobilna faza: heksan : etanol : dihlormetan (85:15:5); UV 254 nm, protok: 10 ml min-1) sa 350 mg po injekciji nakon čega su frakcije od interesa koncentrovane pod vakuumom. Dobijeno ulje je zatim rastvoreno u etru i još jednom koncentrovano pod vakuumom dajući raccmat dihidrotetrabenazina kao žutu penu (5.76 g, 50%).

1D. Pobijanje derivata Mosher' ovih estara

R-(+)-a-metoksi-a-trifluorornethilfenil sirćetna kiselina (5 g, 21.35 mmol), oksalil hlorid (2.02 ml) i DMF (0.16 ml) su dodati u anhidrovani dihlormetan (50 ml) i rastvor je mešan na sobnoj temperaturi 45 minuta. Rastvor je koncentrovan pod sniženim pritiskom i ostatku je još jednom dodat anhidrovan dihlormetan (50 ml). Dobijeni rastvor je ohlađen u ledenom kupatilu i dodat je dimetilaminopiridin (3.83 g, 31.34 mmol) pa zatim pred-osušenim rastvorom (kroz sito od 4A) u anhidrovanom dihlormetanu čvrstog proizvoda iz Primera 1C (5 g, 15.6 mmol). Posle mešanja na sobnoj tempraturi od 45 minuta, dodata je voda (234 ml) i smeša je ekstrahovana etrom (2 x 200 ml). Etarski ekstrakti su osušeni iznad anhidrovanog magnezijum sulfata, propušteni kroz sloj silicijum dioksida i proizvod je eluiran etrom.

Sakupljeni etarski eluati su koncentrovani pod sniženim pritiskom dajući ulje koje je prečišćeno hromatografijom na koloni (silicijum dioksid, heksan : etar (10.1)). Uparavanje sakupljenih frakcija od interesa sa kolone i uparavanje rastvara;a pod sniženim pritiskom dalo je čvrsti ostatak koji je dalje prečišćen hromatografijom na koloni (silicijum dioksid, heksane : etil acetat (1:1)) dajući tri glavne komponente koje su delimično razdvojene u pikove 1 i 2 Mosher'ovog estra.

Preparativnom HPLC tri komponente (kolona: 2 x Lichrospher Si60, 5 mm, 250 x 21.20 mm, mobilna faza: heksan : izopropanol (97:3), UV 254 nm; protok: 10 ml min-1) sa nanetih 300 mg nakon čega sledi koncentrovanje frakcija od interesa, pod vakuumom dajući čiste derivate Mosher'ovog estra

Pik 1 (3.89 g, 46.5%)

Pik 2 (2.78 g, 33%)

Frakcije koje odgovaraju ovim pikovima su hidrolizovani da bi se oslobodili individualni izmoeri dihidrotetrabenazina koji su identifikovani i okaraktcrisani kao Izomeri A i B. Pretpostavlja se da Izomeri A i B imaju jednu od sledećih struktura

Detaljnije, pretpostavlja se da Izomer B ima 2S,3S,1 lbR apsolutnu konfiguraciju na osnovu rendegenske kritalografske analize opisane u primeru 4 u daljem tekstu.

IE. Hidroliza Pika 1 za dobijanje Izomera A

20% vodeni rastvor natrijum hidroksida (87.5 ml) je dodat u rastvor pika 1 Mosher'ovog estra (3.89 g, 7.27 mmol) u mctanolu (260 ml) i smeša je mešana i zagrevana da refluksuje 150 minuta. Posle hlađenja do sobne temperature dodata je voda (200 ml) i rastvor ekstrahovan etrom (600 ml), osušen iznad anhidrovanog magnezijum sulfata i posle filtracije, koncentrovan pod sniženim pritiskom.

Ostatak je rastvoren u etil acetatu (200 ml), rastvor je ispran vodom (2 x 50 ml), organska faza je osušena iznad anhidrovanog magnezijum sulfata i posle filtracije koncentrovana pod sniženim pritiskom dajući žutu penu. Ovaj materijal je prečišćan hromatografijom na koloni (silicijum dioksid, eluiranjem gradijentom etil acetat: heksan (1: 1) do etil acetata). Frakcije od interesa su kombinovane i rastvarač je uparen pod sniženim pritiskom. Ostatku je dodat etar i rastvarač je još jednom uparen pod sniženim pritiskom dajući Izomer A kao beličastu penu (l.lg, 47%).

Izomer A, za koji se pretpostavlja da ima 2R,3R,1 lbS konfiguraaciju (nije određena apsolutna stereohemija), je okarakterisan sa 1H-NMR, 13C-NMR, IR, masenom spektrometrijom, hiralnom HPLC i ORD. IR, NMR i MS podaci za izomer A su dati u Tabeli l,a podaci za hiralnu HPLC i ORD su dati u Tabeli 3.

IF. Hidroliza Pika 2 za dobijanje Izomera B

20% vodeni rastvor natrijum hidroksida (62.5 ml) je dodat u rastvor pika 2 Mosher'ovog estra (2.78 g, 5.19 mmol) u metanom (185 ml) i smeša je mešana i zagrevana da refluksuje 150 minuta. Posle hlađenja do sobne temperature dodat aje voda (142 ml) i rastvor je ekstrahovan etrom (440 ml), osušen iznad anhidrovanog magnezijum sulfata i posle filtracije,koncentrovan pod sniženim pritiskom.

Ostatak je rastvoren u etil acetatu (200 ml), rastvor je ispran vodom (2 x 50 ml), organska faza je osušena iznad anhidrovanog magnezijum sulfata i posle filtracije, koncentrovana pod sniženim pritiskom. U ostatak je dodat petroletar (30-40 °C) i rastvor je još jednom koncentrovan pod vakuumom dajući Izomer B kao belu penu (1.34 g, 81%).

Izomer B, za koji se pretpostavljada ima konfiguraciju 2S,3S,1 lbR, oakrakterisan je sa 1H-NMR, 13C-NMR, IR, masenom spektrometrijom, hiralnom HPLC, ORD i rendegnskom difraktometrijom. Podaci za IR, NMR i MS za Izomer B dati su Tabeli 1, a podaci za hiralnu HPLC i ORD su dati u Tabeli 3. Podaci dobijem rendgenskom difraktometrijom dati u primeru 4.

Primer 2

Pobijanje 2R, 3S, llbR i 2S, 3R. l lbS Izomera Dihidrotetrabenazina

2A. Sobijanje 2, 3- Pehidrotetrabenazina

Rastvor koji sadrži racemsku smešu (15 g, 47 mmol) RR i SS enantiomera tetrabenazina u tetrahidrofuranu je podvrgnuta redukciji sa L-Selectride® prema metodi opisanoj za primer 1A dajući tako smešu 2S,3R, 1 lbR i 2R,3S,1 lbS enantiomera dihidrotetrabenazina kao belu praškastu čvrstu supstancu (1 2 g, 80%). Delimično prečišćen dihidrotetrabenazin je zatim dehidratisan pomoću PC15prema metodi iz primera 1B dajući polu-čistu smešu 1 lbR i 1 lbS izomera 2,3-dehidrotetrabenazina ( 1 lbR enantiomer je prikazan u tekstu niže) kao žutu čvrstu suptancu (12.92 g, 68%).

2B. Epoksidacija sirovog alkena iz primera 2A

U mešani rastvor sirovog alkena iz primera 2A (12,92 g, 42.9 mmol) u metanolu (215 ml) dodat je rastvor 70% perhlorne kiseline (3.70 ml, 43 mmol) u metanolu (215 ml). U reakcionu smešu je dodata 77% 3-Hlorperoksibenzojeva kiselina (15.50 g, 65 mmol) i dobijena smeša je mešana 18 sati na sobnoj temperaturi zaštićenoj od svetla.

Reakciona smeša je sipana u zasićeni vodeni rastvor natrijum sulfita (200 ml) i dodata je voda (200 ml). U dobijenu emulziju dodat je hlorform (300 ml) i smeši povećana baznost dodatkom zasićenog vodenog natrijum bikarbonata (400 ml).

Organski sloj je sakupljen i voden fazaje isprana sa još hlorforma (2 x 150 ml). Kombinovani hlorformski slojevi su osušeni znad anhidrovanog magnezijum sulfata i posle filtracije, rastvarač je uparen pod sniženim pritiskom dajući braon ulje (14.35 g, prinos > 100% -verovatno je rastvarač zaostao u proizvodu). Ovaj materijal je upotrebljen bez daljeg prečišćavanja.

2C. Reduktivno otvaranje prstena epoksida iz 2B

Mešani rastvor sirovog epoksida iz primera 2B (14.35 g, 42.9 mmol, prtpostavljajući 100% prinosa) u suvom THF-u (80 ml) je polako tretiran IM boran/THF (184.6 ml, 184.6 mmol) tokom 15 minuta. Reakciona smeša je mešana dva sata, dodata je voda (65 ml) i rastvor je uz mešanje zagrevan da refluksuje 30 minuta.

Posle hlađenja, u reakcionu smešu je dodat rastvor 30% natrijum hidroksida (97ml), pa zatim 30% rastvor vodonik peroksida (48.6 ml) i reakciona smeša je mešana da refluksuje još 1 sat.

Ohlađena reakciona smeša je ekstrhovana etil acetatom (500 ml) oušena iznad anhidrovanog magnezijum sulfata i posle filtracije rastvarač je uparen pod sniženim pritiskom dajući ulje. U uLje je dodat heksan (230 ml) i rastvor je ponovo koncentrovan pod sniženim pritiskom.

Uljani ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni (silicijum dioksid, etil acetat). Frakcije od interesa su kombinovane i rastvarač je uparen pod sniženim pritiskom. Ostatak je još jednom prečišćen hromatografijom na koloni (silicijum dioksid, gradijent, heksan do etar). Frakcije od interesa su kombinovane i rastvarač je uparen pod sniženim pritiskom dajući čvrstu suptancu bledo žute boje (5.18 g, 38%).

2D. Pobijanje derivata 2R. 3S. 1 lbR i 2S. 3FU lbS Izomera Dihidrotetrabenazina

Mosher' ovog estra

R-(+)-a-metoksi-a-tirfluoromethilfenil sirćetna kiselina (4.68 g, 19.98 mmol), oksalil hlorid (1.90 ml) i DMF (0.13 ml) su dodati u anhidrovan dihlormetan (46 ml) i rastvor je mešan na sobnoj temperaturi, 45 minuta. Rastvor je koncentrovan pod sniženim pritiskom i ostatku je još jednom dodat anhidrovan dihlormetan (40 ml). Dobijeni rastvor je ohlađen u ledenom kupatilu i dodat je dimethilaminopiridin (3.65 g, 29.87 mmol) pa z atim i pred-osušen rastvor (kroz sito od 4A) u anhidrovanom dihlormetanu (20 ml) čvrstog proizvoda iz primera Example 2C (4.68 g, 14.6 mmol). Posle stajanja na sobnoj temperaturi od 45 minuta, dodata je voda (234 ml) i smeša je ekstrhovana etrom (2 x 200 ml). Etarski ekstrakt je osušen iznad anhidrovanog magnezijum sulfata, propušten kroz sloj silicijum dioksida i proizvod je eluiran etrom.

Sakupljen etarski eluat je koncentrovan pod sniženim pritiskom dajući ulje koje je prečišćeno hromatografijom na koloni (silicijum dioksid, heksan : etar (1:1)). Uparavanjem frakcija sakupljenih sa kolone i uklanjanjem rastvarača pod sniženim pritiskom dobijen je ružičast čvrsti ostatak(6.53 g)

Preparativna HPLC čvrstog ostatka (kolona: 2 x Lichrospher Si6(), 5 mm, 250 x 21.20 mm; mobilna faza heksan : izopropanol (97:3); UV 254 nm; protok: 10 ml min-1) nanateih 100 mg nakon čega je su frakcije od interesa koncentrovane u vakuumu, dobijena je čvrsta suptanca koja je razmućena u petroletru (30-40 °C) i filtracijom su dobijeni čisti derivati Mosher'ovog estra

Pik 1 (2.37 g, 30%)

Pik 2 (2.42 g, 30%)

Frakcije koje odgovaraju ovim pikovima su hidrolizovani u vilju oslobađanja individualnih izomera dihidrotetrabenazina, identifikovani i okarakterisani kao Izomeri C i D. Pretpostavlja se da Izomeri C i D imaju sledeće strukture.

2F. Hidroliza Pika 1 za dobijanje Izomera C

20% vodeni rastvor natrijum hidroksida (53 ml) je dodat u mešani rastvor Mosher'ovog estra pik 1 (2.37 g, 4.43 mmol) u metanolu (158 ml) i smeša je refluksovana 150 minuta. Posle hlađenja u reakcionu smešu je dodata voda (88 ml) i dobijeni rastvor je ekstrahovan etrom (576 ml). Organski ekstrakti su osušeni iznad anhidrovanog magnezijum sulfata i posle filtracije rastzvarač je uparen pod sniženim pritiskom. U ostatak je dodat etil acetat (200 ml) i rastvor je ispran vodom (2 x 50 ml). Organski rastvor je osušen iznad anhidrovanog magnezijum sulfata i posle filtracije rastvarač je uparen pod sniženim pritiskom.

Ovaj ostatak je tretiran petroletrom (30-40 °C) dobijeni suspendovani čvrsti ostatak je sakupljen filtracijom. Filtrat je koncentrovan pod sniženim pritiskom i druga serija suspendovanog čvrstog ostatja je sakupljena filtracijom. Oba sakupljena čvrsta ostatka su kombinovana i osušena pod sniženim pritiskom dajući Izomer C (1.0 g, 70%).

Izomer C, za koji se pretpostavlja da ima ili 2R,3S,1 lbR ili 2S,3R,1 lbS konfiguraciju (apsolutna stereohemija nije određena), oakrakterisan je sa 1H-NMR, 13C-NMR, IR, masenom spektrometrijom, hiralnom HPLC i ORD. Podaci za IR, NMR i MS za Izomer C dati su u Tabeli 2 , dok su podaci za hiralnu HPLC i ORD dati u Tabeli 4.

2G. Hidroliza Pika 2 za dobijanje Izomera D

20% vodeni rastvor natrijum hidroksida (53 ml) je dodat u mešani rastvor Mosher'ovog estra pik 2 (2.42 g, 4.52 mmol) u metanolu (158 ml) i smeša je uz mešanje refluksovana 150 minuta. Posle hlađenja u reakcionu smešu je dodata voda (88 ml) i dobijeni rastvor je ekstrahovan etrom (576 ml). Organski ekstrakt je osušen iznad anhidrovanog magnezijum sulfata i posle filtracije rastvarač je uparen pod sniženim pritiskom. U ostatak je dodat etil acetat (200 ml) i rastvor ispran vodom (2 x 50 ml). Organski rastvor je osušen iznad anhidrovan magnezijum sulfata i posle filtracije rastvarač je uparen pod sniženim pritiskom.

Ovaj ostatak je tretiran petroletrom (30-40 °C) dobijeni suspendovani narandžasti čvrsti ostatak je sakupljen filtracijom. Čvrsti ostatak je rastvoren u etil acetat : heksanu (15:85) i prečišćen hromatografijom na koloni (silicijum dioksid, gradijent etil acetat: heksan (15:85) do etil acetata). Frakcije od interesa su kombinovane i rastvarač je uparen pod sniženim pritiskom. Ostatak je razmućen u petroletru(30-40 °C) i dobijena suspenzija je sakupljena filtracijom. Sakupljen čvrsti ostaje osušen pod sniženim pritiskom dajući Izomer D kao belu čvrstu sutpnacu (0.93 g, 64%).

Izomer D, za koji se pretpostavljad a ima ili 2R,3S,1 lbR ili 2S,3R,1 lbS konfiguraaciju (apsolutna steroehmija nije određena), okarakterisan je sa 1 H-NMR, 13C-NMR, IR, masenpm spektrometrijom, hiralnom HPLC i ORD. Podaci za IR, NMR i MS za Izomer D dati su u Tabeli 2 , a podaci za hiralnu HPLC i ORD su dati u Tabeli 4.

U tabelama 1 i 2, infracrveni spektir us određeni metodom KBr tablete. 'H NMR spekti su izmereni u rastvoru u deterisanom hlorformu na Varian Gemini NMR spektrometru (200 MHz.). 13C NMR spektri su izemereni u rastvoru u deuterisanom hlorformu na Varian Gemini NMR specktrometru (50MHz). Maseni spektri su dobijeni na Micromass Platform II (ES+ conditions) spektrometru. U Tabelama 3 i 4, rezultati za optičku rotirajuću disperziju (ORD) su dobijeni na Optical Activitv PolAAr 2001 instrumentu u rastvoru metanola na 24°C. Merenja HPLC retencionih vremena izvedena su na HP 1050 HPLC hromatografu, UV detekcijom.

Primer 3

Alternativni metod dobijanja Izomera B i dobijanje Mezilatne soli

3 A. Redukcija RR/ SS Tetrabenazina

IM L-Selectride® u tetrahidrofuranu (52 ml, 52 mmol, 1.1 eq) je dodat polako tokom 30 minuta u ohlađen (ledeno kupatilo), šema rastvor racemata tetrabenazina (15 g, 47 mmol) u tetrahidrofuranu (56 ml). Po završenom dodavanju, smeša je ostavljena da se ugreje do sobne temperature i mešana još šest sati. TLC analiza (silicijumdioksid, etil acetat) pokazuju samo manje količine zaostalog polaznog materijala.

Smeša je sipana u mešanu smešu izdrobljenog leda (112 g), vode (56 ml) i glacialne sirćetne kiseline (12.2 g). Dobijeni žuti rastvor je ispran etrom (2 x 50 ml) i povećana mu je baznost dodatkom čvrstog natrijum karbonata (ca. 13 g). Uz mešanje u smešu je dodat pet-etar (30-40 °C) (56 ml) i filtracijom je sakupljen sirov G-DHTBZ kao bela čvrsta suptanca.

Sirova čvrsta suptanca je rastvorena u dihlormetanu (ca. 150 ml) i dobijeni rastvor je ispran vodom (40 ml), osušen anhidrovanim magnezijum sulfatom, profiltriran i koncentrovan pod sniženim pritiskom do ca. 40 ml. Formirana je gusta suspenzija bele čvrste supstance. Pet-etar (30-40 °C) (56 ml) je dodat i suspenzija je mešana petnaest minuta na temperaturi u laboratoriji. Proizvod je sakupljen filtracijom i ispran na filteru pet-etrom (30-40°C) (40 do 60 ml) pre sušenja na vazduhu na sobnoj tepmperaturi dajući B-DHTBZ (10.1 g, 67%) kao bela čvrsta suptanca. TLC analiza (silicijum dioksid, etil acetat) je pokazala postojanje samo jedne komponente.

3B Pobijanje i frakciona kristalizacija soli kamfor sulfonske kisline racemskog B- DHTBZ

Proizvodi iz primera 3 A i 1 ekvivalent (S)-(+)-Kamfor -10-sulfonske kiseline je rastvoreno uz zagrevanje u minumalnoj količini metanola. Dobijeni rastvor je ostavljen da seohladi do i zatim je polako rastvoren dodatkom etra do prestanka izdvajanja čvrstog taloga. Pobijeni kristali su sakupljeni filtracijom i ispran etrom pre sušenja.

So kamfor sulfonske kiseline (10 g) rastvorena je u smeši vrelog apsolutnog etanola (170 ml) i metanola (30 ml). Pobijeni rastvor je mešan i ostavljen da se ohladi. Posle dva sata, dobijeni talog je sakupljen filtracijom u obliku belih kristala (2.9 g). Uzorak kristalnog materijala je promućkan u levku za odvajanje sa viškom zasićenog vodenog natrijum karbonata i dihlormetana. Organska faza je odvojena, osušena iznad anhidrovanog magnezijum sulfata, profiltrirana i koncentrovana pod sniženim pritiskom. Ostatak je triturisan dodatkom pet-etar (30-40 °C) i organski rastvor je još jednom koncentrovan. Hiralna HPLC analiza soli na Chirex (S)-VAL i (R)-NEA 250 x 4.6 mm koloni, i eluent heksan : etanol (98:2) pri brzini protoka 1 ml/minut pokazuje daje izolovan B-DHTBZ obogaćen jednim enantiomerom (e.e. ca. 80%).

Obogaćena so kamfor sulfonske kiseline (14 g) je rastvorena u vrelom apsolutnom etanolu (140 ml) i dodat je propan2-ol (420 ml). Dobijeni rastvor je mešan i počelo je stvaranje talog za jedan minut. Smeša je ostavljena da se ohladi do sobne temperature i mešana jedan sat. Fomirani talog je profiltriran, ispran etrom i osušen dajući bele rkistale (12 g).

Kristalni materijal je promućkan u levku zaa odvajanje sa viškom zasićenog vodenog natrijum karbonata i dihlormetanom. Organska faza je odvojena, osušena iznad anhidrovanog magnezijum sulfata, profiltrirana i koncentrovana pod sniženim pritiskom. Ostatak je triturisan dodatkom pet-etra (30-40 °C) i organski rastvor je još jednom koncentrovan dajući (posle sušenja u vakuumu) (+)-8-DHTBZ (6.6 g, ORD +107.8°). Izolovani enantiomer ima e.e. >97%.

3C. Pobijanje Izomera B

Rastvor fosfor pentahlorida (4.5 g, 21.6 mmol, 1.05 eq) u dihlormetanu (55 ml) je konstantno dodavan tokom ten minuta u mešani, ohlađen (ledeno kupatilo ) rastvor proizvoda iz Primera 3B (6.6 g, 20.6 mmol) u dihlormetanu (90 ml). Po završenom dodavanju, Pobijeni žuti rastvor jemešan još deset minuta pre nego što je sipan u smešu natrijum karbonat (15 g) u vodi (90 ml) i izmrvljenog leda(90 g) koja je brzo mešana. Smeša je mešana još 10 minuta i prebačena u levak za odvajanje.

Kada su faze razdvojene, braon dihlormetanski sloj je uklonjen, osušen iznad anhidrovanog magnezijum sulfata, profiltriran i koncentrovan pod sniženim pritiskom dajući sirov intrermedijerni alken kao braon ulje(ca. 6.7 g). TLC analiza (silicsijum dioksid, etil acetat) kje pokazao da u sirovom proizvod ne zaostaje (+)-B-PHTBZ.

Sirovom alkenu je dodat (u atmosferi suvog azota) u anhidrovani tetrahidrofuran (40 ml) i dodat je rastvor borana u THF-u (IM rastvor, 2.5 ekv, 52 ml) uz mešanje tokom petnaest minuta. Reakciona smeša je zatim dva sata mešana na sobnoj temperaturi. TLC analiza (silicijum dioksid, etil acetat) je pokazala da u reakcionoj smeši ne zaostaje

Rastvor natrijum hidroksida (3.7 g) u ovdi (10 ml) je dodat u reakcionu smešu koja je na mešalici, nakon čega je dodat vodeni rastvor vođonik peroksida (50%, ca. 7 ml) i dobijena dvofazna smeša je mešana uz refluksovanje dva sata. TLC analiza organske faze u ovom trenutku (silicijum dioksid, etil acetat) je pokazala prisustvo proizvoda sa Rf vrednostima kao što je očekivano za Izomer B. Takođe je uočena nepolarna komponenta.

Reakciona smeša je ostavljena da se ohladi do sobne temperature i prebačena je u levak za odvajanje. Gornji organski sloj je uklonjen i koncentrovan pod sniženim pritiskom da bi se uklonio najveći deo THF-a. Ostaktu je dodat etar (stabilizovan (BHT), 75 ml), ispran vodom (40 ml), osušen iznad anhidrovanog magnezijum sulfata, profiltriran i koncentrovan pod sniženim pritiskom dajući bledo žuto ulje (8.1 g).

Žuto ulje je prečišćeno hromatografijom nakoloni (silicijum dioksid, etil acetat: heksan (80:20), sa promenom do 100% etil acetata) i željene frakcije sa kolone su sakupljene, kombinovane i koncentrovane pod sniženim pritiskom dajući bledo ulje koje je tretirano etrom (stabilisano, 18 ml) i koncentrovano pod sniženim pritiskom dajući Izomer B kao bledo žutu čvrstu penu (2.2 g).

Hhiralnom HPLC pod uslovima datim u Primeru 3B potvrđeno jc daje Izomer B proizveden u enantiomernom višku (e.e.) većem od 97%.

Optička rotacija je merena na Bellingham Stanlev ADP220 polarimetru i ima [aD] os+123.5°.

3D. Pobijanje Mezilatne soli Izomera B

Metansulfonatna so Izomera Bje dobijena rastvaranjem smeše 1 ekvivalenta Izomera B iz Primera 3C i 1 ekvivalenta metan sulfonske kiseline u minimalnoj količini etanola i zatim dodavanjem dietil etra. Pobijeni beli talog je profiltriran i osušen u vakuumu dajući mezilatnu so u prinosu od ca. 85% i čistoće ( HPLC-om) od ca. 96%.

Primer 4

Rendgenska kristalografska ispitivanja Izomera B

Pripremljena je so (S)-(+)-Kamfor -10-sulfonske kiseline Izomera B i monokristal je podvrgnut rendgenskoj kristalografskoj analizi pod sledećim uslovima: Pifraktometar: Nonius KappaCCP površinski detektor (t/i skenovi i OJ skenovi da bi se obuhvatila asimetrična jedinica).

Određivanje jedinične ćelije: OirAx (Puisenberg, A.J.M.(1992). J. Appl. Cryst. 25, 92-96.)

Prikupljanje podataka: Collect (Collect: Data collection software, R. Hooft, Nonius B. V, 1998)

Redukcija podataka i utačnjavanje ćelije: Demo (Z. Otwinowski & W. Minor, Methods in Enzymology (1997) Vol. 276: Macromolecular Crystallography, part A, pp. 307-326; C. W. Čarter, Jr & R. M. Sweet, Eds., Academic Press).

Korekcija za apsorpciju: Sheldrick, G. M. SADABS -Bruker Nonius area detector scaling and absorption correction -V2A 0

Rešavanje strukture: SHELXS97 (G. M. Sheldrick, Acta Cryst. (1990) A46 467-473).

Utačnjavanje strukture: SHELXL97 (G. M. Sheldrick (1997), University of Gottingen, Germany)

Crteži: Cameron -A Molecular Graphics Package (D. M. Watkin, L. Pearce and C. K. Prout, Chemical Crystallography Laboratory, University of Oxford, 1993).

Posebni detalji: svi atomi vodonika su postavljeni u idelizovane položaje i utačnjeni zajedno sa njima na tim položajima, osim onih u NH i OH koje su locirane u diferentnoj mapi i utačnjeni ograničenima. Hiralnost: NI=R, CI2=S, CI3=S, CI5=R, C21=S, C24-R

Rezlutati ovih analiza su data u Tablama A, B, C, D i E.

U Tablama, oznaka RUS0350 se odnosi na Izomer B.

Termalni elipsoidi nactani na nivou verovatnoće od 30% .

Na osnovu gore datih opdataka, pretpostavlja se da Izomer B ima 2S, 3S, 1 lbR konfiguraciju koja odgovara Formuli (Ia):

Primer 5

Ispitivanje vezivanja za receptore i transporter proteine

Četiri izomera dihidrotetrabenazin A, B, C i D su podvrgnuta ispitivanju specifičnog vezivanja za testiranje njihove sposobnosti da se vežu za receptore i transporter proteine su opisani u daljem tekstu. Rezultati su dati u Tabeli 5.

(a)Adrenergički<X2aReceptor:

(b)Adrenergičkia2BReceptor: c) Dopamin DiReceptor: d)DopaminDiLReceptor: e) Dopamin D3Receptor: (f) Imidazolidin I2(Centralni) Receptor: (h) Sigma ol Receptor: (i) Sigma c2 Receptor: (i) Transporter serotinina (SERT): (j) Transporter Dopamina (DAT): (k) AdrenergičkiatcReceptor:

(I) Serotonin (5-hidroksitriptamin) 5-HT2bReceptor:

Aktivnost vezivanja 5-HT2breceptora je određena prema postupku Bonhaus et al.,Br. J. Pharmacol.(1995), 115: 622-628 i sledećim uslovima:

(m) Serotonin (5-hidroksitriptamin) S-HTćReceptor:

Aktivnost vezivanja 5-HT6receptora je određena prema postupku Monsma et al.,Mol. Pharmacol.(1993), 43: 320-327 i sledećim uslovima:

Na osnovu podataka vezivanja izomere A i DP za receptore doamina i serotonina, i analogno sa dopaim-serotonin vezujućim profilima poznatih antipsihotičnih agenasa, zapaženo je da će izomeri A i D biti korisni za lečenje prihoza, na primer psihoza nastalih od šizofrenije ili povezanih sa njom.

Primer 6

Kognitivne funkcije i antipsihotici: Is pitivanje efikasnosti Izomera A na poboljšanje

kognitivnog deficita indukovanog sub- hroničnim PCP u zadatku prepozavanja novih

objekata

Kognicija u šizofreniji

Velika, još uvek neispunjena, potreba u lečenju šizofrenije je lečenje negativnih i kognitivnih simptoma, budući da poslednja generacija atipičnih antipsihotičnih lekova nudi neznatno poboljšanje. Posebno, kognitivni deficit kod pacijenata sa šizofrenijom je sada prepoznat kao deo suštine poremećaja i pretpostavlja se da čini značajan udeo u opotvaljanju pacijenta i ponovnoj integraciji u društvo. Bilo je nekoliko pokušaja da se modeliraju kognitivne disturbance u šizofreniji, mada neki od poslednjih, i nedvosmisleno bolji modeli životinja pokazuju kognitivni deficit. Klasični pristupi koji su upotrebljeni za obezbeđivanje životinjskih modela na testiranje potencijalnih antipsihotika oslanjali su se na upotrebu dopaminergičkih lekova, čija su ograničenja sve više prepoznatljiva. Administracija glutamat/NMDA antagonista fenciklidina (PCP) se smatra da daje bolji mmodel šizofrenije u tome što može da indukuje i negativne i pozitivne simptome povezane sa amfetaminskim psihozama (J.D.Jentsh and R.H.Roth,Neuropsychopharmacology(1999) 20(3): 201-225) Ovaj pristup ima neku patološku validnost u tome što postoji dokaz o abnormalnostima glutamatergiskog sistmea u mozgu kod šizofrenije; ove promene uključuju deficit u kortiko-stracijalnoj inervaciji koja može da doprinese, ukoliko nije u osnovi, bolesti kognitivne disfunkcije (Aparicio-Legarza et al., Neurosci. Lett (1997) 232,13-16). Dodatno, neka ponašanja indukovana PCP-om( PCP-indukovana ponašanja)su povratna određenim atipičnim, ali ne tipičnim antipsihoticima (Geyer et al., Brain Res. Buli. (1990) 25: 485-498). Ovo ukazuje na potencijalne korelacije sa efektima ne negativne ili druge simptome koji rcaguju manje dobro na tipične lekove.

Paradigma prepoznavanja novog objekta

Određena pred-klinička ispitivanja dopuštaju obzervaciju relativno finih kognitivnih deficita kod pacova koji lilče na kognitivne simptome kod subjekata sa šizofrenijom. Posmatrani kognitivni deficiti su uočeni kod ponašanja kao što je deficit kratkotrajnog pamćenja koji se može meriti zadacima prepoznavanja kao što je paradigma prepoznavanja novih objekata (NOR). Memeorijski zadaci prepoznavanja omogućavaju poređenje između prikazanih sitmulusa i prethodno sačuvane informacije. Ennaceur & Delacour,Behav. Brain Res.31: 47-59 (1988) opisali su NOR test na pacovima koji je baziran na diferencijalnim istraživanjima poznatih i novih objekata. NOR test je nenagradnim, etiološki relevantnoj paradigmi baziranoj na spontanom ekspolrativnom ponašanju pacova čije se kratkotrajno pamćenje meri. Svaka sesija se sastoji od dva testiranja. U prvom testiranju, pacovima su izložena dva identična objekta na otvorenom. U drugom testiranju, pacovima su izložena dva rauličita objekta, jedan poznat objekat iz prvog testiranja i jedan novi objekat. Prepoznavanje objekata kod pacova može se meriti kao razlika vremena provedena za ispitivanje poznatog i novog objekta. Pokazalo se da pacovi provode više vremena za ispitivanje novog objekta. Nađeno je da pacovi mogu da razlikuju poznat i novi objekat kada interval između testiranja traje od jednog minuta do 1.5 sata, ali ne i kada je i kada je ovaj interval veći od 24 sata, mada ovaj efekat kod pacova može da zavisi od pola jedinke (Sutcliffe ct al.,A Preliminarj investigation into

effect of gender on congnition in male and female rats using the novel object recognition

paradigm.Objavljen da 96-om sastanku Societv for Endocrinologv, 7-9<th>November 2005). Trajanje svakog testiranja je takođe važno budući da zainteresovanost za nove objekate traje samo tokom prva dva minuta, nakon čega se ovo vreme smanjuje pošto oba objekta postaju poznati i jednako su istraženi.

(Gravson and Neill,J. Phychophamracology18: A55, 2004); i Proceedings of the BPS na http/ wwwpA2online. org/ vol 12issue4- abst077P. html. 2005) su pokazali selektivni deficit u ovim zadacima indukovani akutnim i sub-hroničnim tretmanom sa PCP. Deficit je zapažen samo u retencionoj fazi zadatka, što ukazuje na specifično i relativno suptilno kognitivno oštećenje. Na ovo ponašanje u testu u fazi sakupljanja (i lokomotorna aktivnost) ne utiče PCP tretman. Efekti PCP-a u ovoj paradigmi mogu da budu priustni u selektivnom deficitu u kratkotrajnom pamćenju za koje se zna daje umanjeno u šizofreniji. Grupa J.C.Neill-a pri Unversitv Of Bradford, United Kingdom, je našla da atipični antipsihotični lek klozapin, ali ne i klasični antipsihotik, haloperdiol, može da ublaži (i spreči, Idris et al.Soc. Neurosci.Abstr. 67.15.2005) kognitivni deficit indukovan sub-hroničnim PCP (2mg/kg ip dva puta na dan toko 7 dana nakon čega sledi period od 7 dana be leka) u ovoj papradigmi. Poznato je daje haloperdiol nenefikasan u lečenju simptoma dognitivnog deficita u šizofreniji, čak ih i pogoršava, dok atipični antipsihotici mogu da poboljšaju određene apsekte kognicije u šizofreniji.Dalje, Gravson et al je pokazao efikasnost risperidona u ublažavanju sub-hroničnog PCP-indukovanog deficita u ovoj paradigmi. Tako ovaj test ima neku predvidljivu vrednost za lečenje kognitivnih simptoma šizofrenije. Pokazalo se daje sub-hronični PCP-indukovani deficit, robustan i dugotrajan kod ženki pacova, tj. do 5 meseci pot-tretmana.

Cilj eksperimenta

Prethodno dat model glodara je upotrebljen zaprocenu efekta Izomera A na sub-hronične PCP-indukovani deficite u kratkotrajnom pamćenju primenom paradigme prepoznavanja novog objekta (NOR). Radna hipopteza je da će i akutni i sub-hronični tretman izomerom A oslabiti deficit selektivnog kratkotrajnog pamćenja indukovanog sub-hroničnim PCP-om kao što je mereno u NOR testu paradigme. U ovoj paradigmi su korišćene ženke pacova budući daje prethodno nađeno da su mužjaci manje osetljivi na deficit indukovan PCP-om

(Gravson i Neil,idem.)i ženke pokazuju robustnije izvođenje posle povećanja intervala između ogleda u poređenju sa mužjacima (Sutcliffeet al, idem).

Postupci

Paradigma pre poznavanja novog objekta:

Prilagođavanje

Pacovi su ostavljeni da se prilagode na praznu kutiju za testiranje i prostoriju za bihejviroalni test, 1 sat dana 1. Pre bijehvioralnog testiranja dana 2, pacovima je dato još 3 minuta za prilagođavanje.

Bihejvioralno testiranje

Posle perioda privikavanja od 3 minuta, pacovima su omogućena dva ogleda od 3 minuta (TI i T2) koji su razdvojeni 1 minutnim intervalom u boravišnom kavezu tokom kojeg su objekti zamenjeni.

TI = Ogled 1, proba akvizicije

U ovoj probi, životinjama je omogućeno da ispitaju dva ista objekta (Al i A2) tokom 3 minuta.

T2= Ogled2 .proba retencije

U ovoj probi životinje ispituju poznate objekte (A) iz TI i nove objekte (B) tokom 3 minuta. Poznati objekti prisutni tokom T2 je duplikat objekta prisutnog u TI da bi se izbegle oflaktorne probe.

Ispitivanje objekta

Ispitivanje objekta je definisano koliko puta životinja lizne, pomiriše ili dodirne objekat svojim šapama uz njuškanje, ali ne i naslanjanje, okretanje oko, stajanje i sedenje na objektu. Vreme ispitivanja objekata (Al, A2, A i B) u svakoj probi je mereno štopericom i izračunati su sledeći faktori:

• Ukupno vreme ispitivanj oba objekta u probama usvajanja.

• Ukupno vreme ispitivanj oba objekta u probama retencije.

'Privikavanje eksporatorne aktivnosti. LMA uključuje vreme ispitivanja, mereno kao broj pređenih linija za obe probe.

• Indeks razlikovanja, koji je izračunat kao:

(Vreme provedeno za ispitivanje novog objekta - vreme provedeno za ispitivanje poznatog objekta) -=- ukupno vreme provedeno za ispitivanje objekata

Ponašanje u svim probama je snimljeno video zapisom za naknadno blind scoring.

Subjekti

50 ženki Lister pacova (Harlan UK) su korišćene kao subjekti za ova ispitivanja. Pacovi su podeljeni u grupe od po 5 jediniki i čuvane pod standardnim laboratorijskim uslovima u ciklusu 12hr svetio:tama (biološki časovnik), svetla upaljena u 0700hr. Sva testiranja su izvedena u svetloj fazi. Hrana i voda su bili na raspolaganju sve vreme. Svi eksperimenti su izvedeni u skladu sa Animal Scientific Procedured Act, U.K. 1986 i odobrene od strane etičkog komiteta Universitv of Bradfors.

Lekovi

Pacovi su nasumično raspoređeni u dve grupe za tretman i tretirane su nosačem, n=10 (destilovana voda, ip) ili PCP-om, n= 40 (2mg/kg ip) dva puta na dan tokom 7 dana. Penciklidin hidrohlorid (PCP, Sigma, UK) je rastvoren u destilovanoj vodi. Nakon ovog je sledilo 7 dana perioda ispiranja pre nego što su pacovi testirani. Izomer A je rastvoren u destilovanoj vodi i amdinistriran oralnim putem u dozama od 3, 10 i 30 mg/kg, 30 minuta pre testiranja. Risperidon (0.2mg/kg) je pripremljen u destilovanoj vodi i injektiran i.p. 30 minuta pre testiranja. Svi lekovi su administrirani u zapremini od 1 ml/kg. Sve doze leka su izračunate na osnovu ekvivalentne težine.

Statistička analiza

Svi podaci su izraženi kao srednja vrednost ± s.e.m (n - 7-10 po grupi) i analizirani dvosmernom ANOVA (faktori su : lek i vreme ispitivanja dva objekta) sa daljim analizama post-hok sutdentovog t-testa (vreme potrošeno za ispitivanje objekata) ili Dunnett-ovim t-testom (LMA i Dl).

Tretman lekom

Grupa pacova (n=7-10) je testirana u NOR paradigmi kao stoje prethodno opisano. Testirano je izvođenje zadataka pacova u sub-hroničnim tretmanima sa PCP-om (2 mg/kg i.p. dva put ana dan tokom 7 dana, nakon čega sledi period od 7 dana perioda bez tretiranja lekom) ili nosačem, pa zatim akutnim tretmanom Izomerom A, riperidonom ili nosačem. Pacovi su nasumično podeljeni u grupe za tretiranje i primale su nosač ili Izomer A (3.0, 10 i 30 mg/kg) p.o. 30 minuta pre bihejvioralnog testiranja.

Rezultati

Rezultati su dati na slikama 1 do 4.

Slika 1 ilustruje srednje vreme istraživanja identičnih objekata u fazi akvizicije TI posle akutne adminsitracije izoera A (3.0-30 mg/kg p.o.) i risperidona ( Risp 0.2 mg/kg, i.p.) u sub-hroničnom PCP-u (2mg/kg, i.p. dva puta na dan tokom sedam dana) i pacova tretiranih nosačem.

Slika 2 ilustruje sposobnost akutnog izomera A (3-30mg/kg p.o.) i risperidona (Risp 0.2mg/kg, i.p.) da umanji efekat sub-hroničnog PCP-a na vreme ispitivanja poznatih objekata i novih objekata u retencionoj probi od 3 minuta na ženkama hL pacova. Značajna razlika između vremena provedenog za ispitivanje poznatog i novog objekta

<*>P<0.05-<***>P<0.001.

Slika 3 ilustruje efekte izomera A (3-30 mg/kg, p.o.) i risperidona (Risp 0.2mg/kg, i.p.) na efekat sub-hroničnog PCP-a (2mg/kg, i.p. dva puta na dan tokom sedam dana) tretmana na diksriminacioni indeks (Dl).

Slika 4 ilustruje efekte akutne administracije (3-30mg/kg p.o.) izomera A i risperidona (Risp 0.2mg/kg, i.p.) kod pacova tretiranih sub-hroničnim PCP-om na ukupan broj predenih linija u zadatku prepoznavanja novog objekta (T1+T2).<**>p<0.01; značajno smanjenje u borju pređenih linija u poređenju sa kontrolnom grupom koja je primala samo nosač.

Akutni PCP (0.5-2.0 mg/kg ip) i sub-hronični PCP (2mg/kg i.p. dva puta na dan tokom 7 dana nakon čega sledi period od 7 dana bez lekova) proizvodi selektivni kognitivni deficit u retencionoj fazi NOR zadatka kod ženki pacova (Gravson and Neill, 2004; 2005a). Atipični antipsihotični agens klozapin (l-5mg/kg), ali nehaloperidol (0.05-0.075 mg/kg) značajno je poboljšao (i sprečio, Idris et al., 2005) deficit indukovan sub-hroničnim PCP-om u ovoj paradigmi (Gravson and Neill, 2005a). Dati rezultati dodati su postojećim rezultatima i pokazuju da Izomer A takođe ima dejstvo da ublažava deficit indukovan sub-hroničnim-PCP-om na način sličan atipičnom antipsihotiku, risperidonu.

Efekti akutnog tretmana izomerom A su selektivni za retencionu fazu NOR zadatka (slika 2). Ovi efekti su u skladu sa poboljšanjem deficita kratkotrajnog pamćenja indukovanog PCP-om u paradigmi sa istom važnosti za patologiju šizofrenije. Ovaj efekat je značajan pri višim dozama Izomera (30mg/kg). Suprotno, Izomer A nema efekta na ispitivanje dvaidentična objekta u fazi akvizicije zadatka, Slika 1. 30 mg/kg Izomera A takođe ima značajan efekat na smenjenje lokomotorne aktivnosti u okviru testa, Slika 4. Ovo je prikazano kao smanjenje u broju pređenih linija u okviru testa prepoznavanja novog objekta u TI i T2. Zapažanja ponašanja kod pacova ukazuju na to da oni provode više vremena u ispitivanju objekta nego okoline što smanjuje njihovu ukupnu aktivnost u kutiji. Nisu izgledali uspavani. Podaci dati na slici 3 pokazuju da tretman sub-hroničnim PCP-om indukuje smanjenje diskriminacionog indeksa i daje ovo poboljšano posle 30mg/kg Izomera A i 0.2mg/kg risperidona; međutim, ni jedan od ovih efekata nije postigaostatistički značajnu vrednost.

Ovde dati rezultati ukazuju da Izomer A može da ima terapeutsku vrednost u poboljšanju simptoma kognitivnog deficita šizofrenije.

Primer 7

Farmaceutske kompozicije

( i) Fomulacija tableta -I

Kompozicija tableta koja sadrži dihidrotetrabenazin predmetnog pronalaska pripremljena je mešanjem 50mg dihidrotetrabenazina sa 197mg laktoze (BP) kao razblaživačem, i 3mg magnezijum stearata kao sredstvo za klizenje i kompnmovanjem na poznati način dobijaju se tablete.

( ii) Formualcija tableta-II

Kompozicija tableta koja sadrži dihidrotetrabenazin predmetnog pronalaska pripremljena je mešanjem jedinjenja (25mg) sa oksidom gvožđa, laktozom, magnezijum stearatom, belim kukurznim škrobom i talkom i i komprimovanjem na poznati način dobijaju se tablete

( ni) Formulaci je kapsula

Formulacija za kapsule pripremljena je mešanjem lOOmg dihidrotetrabenazina predmetnog pronalaska sa lOOmg laktoze i punjenjem dobijene smeše u standardne neprovidne tvrde želatinske kapsule.

Ekvivalenti

Očigledno je da su moguće brojne modifikacije i izmene u spečifičnim realizacijama pronalaska koji je prethodno opisan, bez udaljavanja od principa koji leže u osnovi predmetnog pronalaska. Sve modifikacije i izmene su obuhvaćene predmetnom prijavom.

Claims (12)

1. Jedinjenje 3,11 b-cis-dihidrotetrabenazina formule (lb): ili njegove farmaceutski prihvatljive soli za upotrebu u profilaksi ili lečenju psihoze.

2. 3,1 lb-c/5-dihidrotetrabenazin za upotrebu prema zahtevu 1, naznačen time, što je upotreba prevencija ili ublažavanje psihotičnih epizoda.

3. 3,1 lb-as-dihidrotetrabenazin za upotrebu prema zahtevu 1 ili zahtevu 2, naznačen time, što psihoza ili psihotična epizoda potiče od ili je povezana sa šizofrenijom.

4. 3,1 lb-c/s-dihidrotetrabenazin ili njegova farmaceutski prihvatljiva so kao što je definisano u zahtevu 1 za upotrebu u profilaksi ili lečenju šizofrenije.

5. 3,1 lb-cz's-dihidrotetrabenazina za upotrebu prema jednom od zahteva 1 do 3, naznačen time, što su psihotične epizode, psihoze ili sprečeni ili ublaženi simptomi odabrani od: ♦ Paranoidnih ideja; ♦ Halucijacija; ♦ Vizuelnih halucinacija; ♦ Slušnih halucinacija; ♦ Halucinacija koje uključuju taktilne senzacije, ukusa i mirisa; ♦ Konfuzija; ♦ Emocionalne, bijehvioralne ili intelektualne poremećaje; ♦ Udaljavanje od realnosti; ♦ Nelogičnih i/ili poremećenih načina razmišljanja; ♦ Paranoidnih ili bolesnih ideja; ♦ Paranoja; ♦ Velike paranoe; ♦ Halucinacija samo-osuđivanja i kinjenja; i ♦ Promena ličnosti.

6. 3,1 lb-e«-dihidrotetrabenazina za upotrebu prema jednom od zahteva 1 do 3, naznačen time, što su psihotične epizode, psihoze ili sprečeni ili ublaženi simptomi odabrani od onih koji potuču od ili su povezani sa: ♦ Psihozama izazvanima ili povezanima sa šizofrenijom; ♦ Psihozama izazvanima ili povezanima sa bipolarnim poremećajem (manijačna depresija); ♦ Psihozama izazvanima ili povezanima sa teškim kliničkim depresijama; ♦ Psihozama izazvanima ili povezanima sa stanjima kao što su: • Poremećaj lektrolita; • Urinama infekcija kod starih; • Sindromi bola; • Toksičnost izazvana lekovima/drogama; • Odvikavanje od lekova/droga; i • Infekcije ili povrede mozga; ♦ Psihoze izazvane hroničnim psihološkim stresom (kratkotrajne reaktivne psihoze); ♦ Psihoze izazavane ili pogoršane teškim mentalnim stresom; i ♦ Psihoze izazvane ili nastale od sledeći bolesti i stanja kao što su A1DS, lepra; malarija i zauške.

7. 3,1 lb-m-dihidrotetrabenazin za upotrebu prema zahtevu 4, naznačen time, što je upotreba ublažavanje ili smanjenje jednog ili više simptoma šizofrenije.

8. 3,1 lb-c/s-dihidrotetrabenazin za upotrebu prema zahtevu 4, naznačena time, što je upotreba prevencija, ublažavanje ili smanjenje jednog ili više simptoma odabranih od: ♦ Paranoidnih ideja; ♦ Halucinacija; ♦ Konfuzija; ♦ Emocionalnih, bihejvioralnih ili intelektualnih poremećaja; ♦ Udaljavanja od realnosti; i ♦ Nelogičnog načina razmišljanja.

9. 3,1 lb-c/s-dihidro tetrabenazin za upotrebu prema jednom od prethodnih zahteva, naznačen time, što je 3,1 lb-cis-dihidrobenazin u obliku adicione soli kiseline.

10. 3,1 lb-c/s-dihidrobenazin za upotrebu prema zahtevu 9, naznačen time, što je so, metan sulfonatna so.

11. 3,11 b-c/s-dihidrobenazin za upotrebu prema zahtevu 1, naznačen time, što je upotreba za poboljšanje simptoma kognitivnih deficita kod šizofrenije.

12. Upotreba 3,1 lb-m-dihidrobenazina formule (lb) kao što je definisano prema jednom od zahteva 1, 9 i 10 za proizvodnju leka za terapeutsku upotrebuu kao što je definisnao u jednom od zahteva 1 do 8 i 11.