RS50844B - Termo-nanoseće praškaste boje - Google Patents

Abstract

Termo-nanoseće praskaste boje koje težinski sadrže ne više od 30% najmanje jednog monohromatskog pigmenta presvučenog sa najmanje jednom aldehidnom i/ili ketonskom smolom i koje težinski sadrže do 95% agensa za promenu, naznačene time, što je veličina više od 90% čestica najmanje jednog monohromatskog pigmenta i agensa za promenu između 10.000 i 40.000 nm (10 do 40 mikrona).Prijava sadrži još 21 patentni zahtev.

Description

Predmetni pronalazak se odnosi na postupak proizvodnje termo-nanosećih praškastih boja (koje se nakon nanošenja na deo koji se farba peku na visokim temperaturama), a posebno onih koje se nanose elektrostatičkim postupkom.

Oblast tehnike

Tokom zadnjih dvadeset godina termo-nanoseće praskaste boje su zamenile tečne termo-nanoseće boje bazirane na rastvorima, što je dovelo do znatnih poboljšanja u ekološkom smislu zbog eliminacije rastvora u kojem bi se čvrste komponente od kojih se formiraju boje rastvarale.

Primenjeni postupak podrazumeva postojanje komore (npr. automatske kabine) unutar koje bi boja u prahu bila raspršena pod dejstvom homogeno distribuiranog gasa (vazduh), i gde bi se zagrejani metalni deo koji je potrebno ofarbati „sproveo" kroz komoru i ovaj oblak praha.

Prah se topi na površini dela koji se farba čime se sjedinjuje sa njim i čime se formira površinski sloj farbe.

U slučaju tretmana unutar pećnice, naneseni prašak prolazi kroz termičku reakciju usled čega postaje čvrst i stopljen sa delom koji se farba.

Upotreba postrojenja za elektrostatičko nanošenje farbe koja imitiraju rad opisanih postrojenja za tečno farbanje pomoću rastvorenih boja je široko rasprostranjena.

Ova postrojenja sadrže deo postrojenja koji je sličan gore opisanoj komori unutar kojeg se praškasta boja meša sa gasom (vazduh).

Ova smeša se tada prenosi pomoću sistema cevi do pištolja za raspršivanje farbe u kojem se izlazni pritisak mešavine povećava pomoću Venturijeve cevi.

Tokom prenosa, uzajamno trenje između čestica praskaste boje proizvodi veliku količinu elektrostatičkog naboja koji se akumulira na krajevima čestica.

Magnetno polje se generiše između vrha pištolja za farbanje i dela koji se farba, gde ovo polje proizvodi efekat da se čestice, tokom njihovog kretanja usled pritiska pod kojim izlaze iz pištolja, kreću duž linija magnetnog polja.

Još novijom tehnologijom se postiže da se još više stimuliše ovo kretanje čestica pod dejstvom magnetnog polja tako da se formira razlika potencijala koja je veća od 100.000 V između mlaznice pištolja i dela koji se farba.

Kretanje duž ovih magnetnih polja izaziva pojavu različitih fenomena:

• čestice koje su slične ali imaju drugačiju specifičnu težinu prate različite putanje; • čestice koje imaju različiti oblik, i stoga i različitu kapacitivnost, prate različite putanje; • čestice koje imaju različite dimenzije prate različite putanje; • čestice koje imaju različite hemijske Sastave su drukčije naelektrisane i prate različite putanje; • čestice koje su potpuno identične u smislu sastava i oblika, ali koje su podvrgnute drukčijoj sili potiska kreću se duž različitih putanja;

Sve ovo, što je već dobro poznato, navodi proizvođače farbi da proizvode formulacije kod kojih sve komponente od kojih se proizvodi praškasta boja prolaze kroz korak prethodnog mešanja koji se izvodi pre razvijanja svih komponenti, kako bi se one učinile uniformnim i homogenim, nakon čega se pristupa mlevenju pomoću mlinova različitih tipova kako bi se dobio konačni, praškasti oblik.

Tako se dobija prašak koji je homogen u smislu svog sastava, specifične težine i oblika, ali nije homogen u smislu veličine.

Sa ovim karakteristikama, praškasta boja je pogodna za homogeno nanošenje na predmet koji se farba, sa izuzetkom dodatka malog dela praškaste boje koji usled rasporeda veličine čestica ne može na lak način biti nanesen na deo koji se farba.

Veće čestice koje su potisnute sa većom kinetičkom energijom izlaze iz dejstva elektrostatičkog polja i putuju dalje.

Čestice koje su isuviše sitne, ili ne primaju dovolju količinu kinetičke energije da stignu do dela koji se farba, ili duž svoje putanje bivaju privučene od strane drugih elemenata i padaju na pod komore za farbanje (npr. automatske kabine).

U svakom slučaju, deo boje koji je nanesen na predmet koji se farba je homogen i, nakon topljenja, formira homogeni tanki sloj farbe gde različiti pigmenti ne mogu biti razlikovani golim okom kao delovi heterogenog sistema što potpuno odgovara rezultatu koji se postiže farbanjem tečnim farbama.

Kao posledica toga, plave čestice i žute čestice koje zajedno formiraju zelenu boju, neće biti pojedinačno vidljive već će se golim okom videti samo zelena homogena površina.

Rezultat ne bi bio takav ukoliko bi se, umesto da se nanosi ovakva praškasta boja, nanosila smesa dve praškaste boje koja je pripremljena na način opisan iznad (npr. smesa pomešane žute i plave boje koja se, zatim, nanosi).

Smesa dve praškaste boje sa različitim specifičnim težinama i različitom krivom veličina čestica se pod dejstvom magnetnog polja na nehomogen i neistovetan način prenosi na deo koji se farba čime se dobija nijansa boje koja je različita od očekivane.

Dalje, kontinualna razlika u potrošnji boja će na kraju dovesti do toga da će jedna od dve boje preostati nakon što se druga potroši.

Dalje, velike čestice koje se uobičajeno koriste, čije su veličine u opsegu od 20.000 do 100.000 nm (20 do 100 mikrona) i vezivna sredstva koja se uobičajeno koriste u slučajevima sa niskom molekularnom pokretljivošću, kao što su poliesteri ili epoksi poliesteri ili epoksidi ili akrili, koji moraju preneti svoje funkcionalne osobine na praškastu boju su takvi da površina dela koji se farba neće imati homogenu zelenu boju čak i ako je prenos bio izveden perfektno, već će delovati kao da je farba „razbijena" na delove plave i žute boje koji su veoma mali, ali ipak vidljivi.

Kratak opis suštine pronalaska

Kako bi se prevazišli ovi nedostatci, uočeno je da je u slučaju hromatskih monopigmentnih osnovnih boja kontrolom specifične krive veličine čestica za čestice manje od 20 mikrona moguće pomešati ih i dobiti kompletnu i pripremljenu praškastu boju u željenoj boji, pri čemu se minimizuje gubitak tokom elektrostatičkog nanošenja homogene boje na površinu dela koji se farba. Nehomogene mešavine praškastih boja koje su dobijene mešanjem dve ili više praškastih boja, koriste se na pogodan način kako bi se posebni specijalni nehomogeni efekt,i gde separacija osnovnih boja čini specijalne osobine proizvoda.

Zadatak predmetnog pronalaska je da opiše sistem koji istovremeno prihvata drugačije kvalitativne mešavine sastavljene od agenasa za promenu (agenasa za konverziju) u kojima se pigmenti koji su prethodno presvučeni aldehidnim smolama mešaju sa poliesterima, poliesterima ukršteno povezanim sa epoksidima, epoksidima i akrilima kako bi se dobile praškaste boje, i to kako u sjajnim (glossv) varijantama, tako i u polusjajnim, mat, reljefnim, teksturiranim ili metalik formama.

Unutar konteksta ovog zadatka, jedan od ciljeva predmetnog pronalaska je da opiše postupak proizvodnje smese koja je osnova za praškastu boju, a koja se ponaša poput praškaste boje proizvedene prethodnim mešanjem sirovih materijala, razvijanjem i kasnijim mlevenjem bez tipičnih nedostataka koje poseduju gore opisane fizičke smese praškastih boja.

Ovi i dalji ciljevi, koji će detaljnije biti opisani u tekstu ispod, postižu se postupkom proizvodnje termo-nanosećih praškastih boja koje se, prvenstveno, nanose elektrostatičkim postupkom, naznačenim time što postupak sadrži sistem za hladno i suvo mešanje prethodno presvučenih pigmenata koji se koriste u količini manjoj od 30% sa agensima za promenu u količini većoj od 70%, čime se formiraju praškaste boje, hromatsko ne-pigmentne ili pigmentne sa hromatskim monopigmentom.

Dalje karakteristične osobine i prednosti predmetnog pronalaska će biti jasnije uočljive na osnovu ispitivanja opisa prvenstvenog, ali ne i jedinog izvođenja predmetnog pronalaska, ilustrovanog pomoću primera u skladu sa priloženim slikama nacrta, gde jedina slika predstavlja blok dijagram koji ilustruje postupak proizvodnje boja prema predmetnom pronalasku.

Postupak prema predmetnom pronalasku je izveden posebno radi dobijanja formulacije boja u formi termo-nanosećeg obojenog praška namenjenog za nanošenje elektrostatičkim postupkom.

Postupkom prema predmetnom pronalasku moguće je izvođenje sistema za farbanje praškastim bojama kod kojeg se istovremeno postiže primena individualnih komponenti boje uz primenu nosača (koji se koristi za presvlačenje) koji osigurava kvalitet nanošenja na deo koji se farba, i gde se čestice individualnih komponenti kreću na istovetan način duž linija magnetnog polja uz očuvanje zakona fizike i postizanje industrijskih rezultata dobijanja uniformne boje koja se ne razlikuje od boja dobijenih pomoću konvencionalnih sistema.

Postupkom prema predmetnom pronalasku moguće je reprodukovati rezultate uniformnog prenosa boje kod elektrostatičkih pogona za farbanje, kao i dobijanja uniformno ofarbanih površina koje se inače dobijaju konvencionalnim postupcima i konvencionalno dostupnim proizvodima.

Predmetnim pronalaskom moguće je proizvesti praškaste boje pripremom ranije razvijenih i samlevenih polu-fabrikovanih proizvoda, agenasa za promenu i prethodno presvučenih pigmenata, a zatim mešanjem različitih kolorimetrijskih sastava u zavisnosti od boje koja se želi dobiti, i sve to bez nedostataka neželjene promene boje usled različitog kretanja čestica i postizanja nehomogene boje površine.

Sistem se konstruište pripremom:

• grupe prethodno presvučenih pigmenata pripremljenih u skladu sa opisom iz međunarodne patentne prijave VVO2006082603 podnesene 26. Jula 2005. godine od strane istih Podnosilaca, koja je uvrštena u ovaj dokument u formi reference; • grupe agenasa za promenu koji osiguravaju postizanje finalnog kvaliteta dobijene praškaste boje, gde se agensi proizvode u skladu sa već opisanim postupcima dobijanja praškastih boja; • odabrani agens za promenu će biti asociran sa svakim kvalitetom i pogodnom težinskom kvantitativnom mešavinom prethodno presvučenih pigmenata za svaku od potrebnih boja.

Konačan oblik praškaste boje će biti dobijen praćenjem uputstava prema kojima se formulacija boje dobija mešanjem prethodno presvučenih pigmenata (koji su odabrani na osnovu kolorimetrijskih karakteristika) sa prethodno odabranim agensom za promenu (gde je agens odabran u saglasnosti sa funkcionalnim karakteristikama koje se zahtevaju od konačnog oblika boje), kako bi se dobio konačan oblik boje .

Testirani odnos zahtevanih količina pigmenata i agensa u konačnom obliku praškaste boje varira od minimalno 70% udela agensa za promenu do maksimalno 30% prethodno presvučenog pigmenta.

U nekim slučajevima je zamisliva upotreba agensa za promenu koji nije lišen monohromatskog pigmenta već je umesto toga pigmentovan sa monohromatskim pigmentom pomoću kojeg će se transformisati u konačnu boju po proceduri koja je ista kao i za neutralni agens za promenu.

Ovo je slučaj kod agenasa za promenu koji su već pigmentizovani sa belim titanijum dioksidom koji se koristi kako bi se dobile veoma svetle boje, gde je sistem još više štedljiv i efikasan, kao i tehnički prihvatljiv, a sve u skladu sa predmetnim patentom.

Sve komponente, bez obzira da li su one prethodno presvučeni pigmenti ili agensi za promenu, i konačno i sama praškasta boja koja je proizvedena od njih, moraju posedovati sledeće osobine: • sastav koji je takav da je specifična težina svake od komponenti unutar opsega od ±0,10 g/cc; ispitani su različiti modeli sa različitim nivoima specifične težine od minimalno 1,3 do maksimalno 1,7 g/cc; • prvenstveno, za univerzalni sistem, specifična težina treba da je oko 1,5 g/cc; • kriva veličine čestica treba da ispunjava uslov da je veličina 90% čestica unutar opsega od 10.000 do 40.000 nm (10 do 40 mikrona).

Detaljan opis pronalaska

Predmetni pronalazak se, stoga, odnosi na praškaste boje pomoću kojih se farbanje nakon nanošenja na predmet koji se farba vrši procesom pečenja (tj. termičkim, tzv. „thermosetting" postupkom), koje sadrže ne više od 30% težinskog udela najmanje jednog monohromatskog pigmenta presvučenog sa najmanje jednom aldehidnom i/ili ketonskom smolom koja čini prvenstveno 5% do 30% težinskog udela, i čak do 95% težinskog udela agensa za promenu, a prvenstveno od 70% do 95% težinskog udela, i gde više od 90% čestica najmanje jednog monohromatskog pigmenta i agensa za promenu imaju veličinu čestica u opsegu od 10.000 do 40.000nm (10 do 40 mikrona), a prvenstveno između 15.000 i 35.000 nm (15 do 35 mikrona).

Prema jednom od prvenstvenih aspekata predmetnog pronalaska, najmanje jedan monohromatski pigment i agens za promenu će imati istu specifičnu težinu, pri čemu ovaj termin podrazumeva maksimalnu varijabilnost od ±0,1 g/cc; posebno, specifična težina najmanje jednog presvučenog monohromatskog pigmenta i specifična težina opisanog agensa za promenu će biti u opsegu od 1,3 do 1,7 g/cc.

Prema daljem aspektu predmetnog pronalaska, najmanje jedna aldehidna i/ili ketonska smola poseduje srednju molekularnu težinu između 800 i 2.000 Da, a prvenstveno između 900 i 1.400 i/ili tačku topljenja između 70°C i 130°C, a prvenstveno između 90°C i 120°C.

U smislu predmetnog pronalaska, „aldehidna smola" se može smatrati kao kondenzacioni proizvod alifatskih aldehida i uree, dok „ketonska smola" se može smatrati kao kondenzacioni proizvod cikloheksanona ili metilcikloheksanona, ili kao kondenzacioni proizvod cikloheksanona ili metilcikloheksanona sa ureom ili formaldehidom.

Praškasta boja prema bilo kojem od prethodnih zahteva, naznačena je time što je najmanje jedan od monohromatskih pigmenata formiran sa 80 do 20% težinskog udela pigmenta i sa 80 do 20% težinskog udela opisane smole.

Pigmenti koji su prethodno tretirani (tj. „presvučeni") sa aldehidnom ili ketonskom smolom, kao što je opisano u Međunarodnoj Prijavi Patenta VVO2006082603 podnetoj 26. Jula 2005 od strane istih Podnosilaca, koja je u predmetni Dokument uvrštena u vidu reference, biće formulisani uzimajući u obzir zahteve za unuformnošću specifične težine. Posebno, konstantni nivo specifične težine se postiže ispravnim odmeravanjem komponenti, smole, hromatskih pigmenata, barijum sulata i kalcijum karbonata.

U ovom cilju, pozitivno je ispitana simultana ili alternativna upotreba dva inertna „filera", tj. komponenti za ispunu (punila) sa različitim specifičnim težinama: barijum sulfat (stručnjacima iz predmetne oblasti poznat i kao „blanc fixe") sa specifičnom težinom od 4,37 g/cc i kalcijum karbonat sa specifičnom težinom od 2,71 g/cc.

Ovi, su pogodno odmereni u različitim količinama koje zavise od:

• količine hromatskog pigmenta i

• specifične težine hromatskog pigmenta mogu obezbediti smesu koja se sastoji od:

• aldehidne ili ketonske smole

• hromatskog pigmenta

• „blanc fixe" tj. barijum sulfata i

• kalcijum karbonata

sa specifičnom težinom koja je u skladu sa opštim sistemom.

Proizvodnja će se odvijati na način opisan u već pomenutoj Međunarodnoj Patentnoj Prijavi VVO2006082603, postupkom mešanja smese i kasnijim razvijanjem i kriogeničkim mlevenjem sa selekcijom samlevenih čestica u skladu sa zahtevanom krivom veličine čestica, gde 90% čestica treba da se nalazi u opsegu od 10.000 do 40.000 nm (10 do 40 mikrona); posebno, monohromatski pigmenti koji su presvučeni aldehidnim ili ketonskim smolama se nakon postupka razvijanja melju u kriogenim mlinovima na temperaturama ispod 10°C sve dok se ne postignu karakteristike koje su u skladu sa opisanom krivom veličine čestica.

Ovi pigmenti formiraju hromatske elemente tintometrićkog sistema gde će oni biti odmereni i pomešani sa agensima za promenu u praškasti oblik. Prvenstveno, praškasta boja će prema predmetnom pronalasku sadržati od 2 do 4 različita monohromatska pigmenta odabrana iz grupe organskih pigmenata i neorganskih pigmenata.

Primer tipične formule prethodno presvučenog pigmenta specifične težine od oko 1,5 g/cc je sledeća:

Lista testiranih prethodno presvučenih formulacija pigmenata:

• pigmenti oksida gvožđa, u svim nijansama žute, crvene i crne i u svim svojim fizičkim oblicima i kategorijama veličina čestica; • pigmenti titanijum oksida u svim svojim različitim neorganskim varijantama za tretiranje površina; • pigmenti hrom oskida uključujući i one koji su pomešani zajedno sa niklom i titanatima nikla; • crni pigmenti dobijeni sagorevanjem organskih supstanci; • plavi i zeleni pigmenti dobijeni od ftalocijanina bakra, takođe hlorisani i bromisani, u različitim alfa, beta i epsilon kristalnim formama; • žuti pigmenti dobijeni od sulfohromata žive; • žuti pigmenti dobijeni od bizmut vanadata žive; • narandžasti pigmenti dobijeni od sulfohromat molibdata žive; • žuti pigmenti organske prirode bazirani na arilamidima; • narandžasti pigmenti organske prirode bazirani na naftolu; • narandžasti pigmenti organske prirode bazirani na diketo-pirolo-pirolu; • crveni pigmenti bazirani na manganskim soiima azo mastila; • crveni pigmenti bazirani na manganskim solima beta oksinaftoičke kiseline; • crveni organski kvinakridonski pigmenti;

• crveni organski antrakvinonski pigmenti.

Prema jednom mogućem izvođenju predmetnog pronalaska, presvučeni monohromatski pigment se težinski sastoji od 80 do 20% od neorganskog pigmenta, prvenstveno od 50 do 70%, a još poželjnije od 55 do 65%, i od 80 do 20% od smole, prvenstveno 30 do 50% a još poželjnije 35 do 45%.

Prema daljem mogućem aspektu predmetnog pronalaska, presvučeni monohromatski pigmenti se težinski sastoje od 15 do 40% od organskih pigmenata, od 45 do 75% od smole, od 1 do 20% od mineralne ispune za ojačavanje, dok 0,1 do 10% težine čini sredstvo za rasprašivanje. Još poželjnije, od 20 do 35% težine čine organski pigmenti, od 50 do 70% težine čine smole, 5 do 15% težine čini mineralna ispuna za ojačavanje i 1 do 7% težine čini sredstvo za rasprašivanje. Mineralna ispuna za ojačavanje je uobičajeno barijum sulfat i/ili kalcijum karbonat; sredstvo za rasprašivanje se uobičajeno bira iz grupe estera sorbitana i epoksidiziranih ulja soje, a prvenstveno je poželjan izbor epoksiziranih sorbitanskih estara.

Agensi za promenu u praškasti oblik predstavljaju prave praškaste boje kojima jedino nedostaje pigmentisana komponenta koja daje boju; konkretno veziva tj. „bajnderi". U cilju predmetnog pronalaska, gore opisani termin takođe podrazumeva mogućnost upotrebe monohromatskih agenasa za promenu koji su bazirani na belom titanijum dioksidu koji su ograničeni na veoma svetle finalne nijanse.

Posebno, agensi za promenu su neutralni ili monohromatski.

Oni prvenstveno moraju sadržati varijabilnu količinu barijum sulfata i kalcijum karbonata kako bi posedovali istu predefinisanu specifičnu težinu potrebnu za tintometrički sistem, a prema predmetnom pronalasku.

Agensi za promenu su proizvedeni upotrebom uobičajenih sistema za proizvodnju praškastih boja postupkom mešanja komponenti koji je praćen postupkom razvijanja smese i mlevenjem sa selekcijom veličine čestica tako da se 90% čestica nalazi u oblasti između 10.000 i 40.000 nm (10 do 40 mikrona) na krivi veličine čestica.

Ovi agensi za promenu će biti spakovani u kontejnere i biće spremni za pigmentisanje pomoću pigmenata sistema.

Lista različitih tipova veziva tj. „bajndera" koji su testirani kao agensi za promenu za tintometrijski sistem prema predmetnom pronalasku se nalazi ispod: • hidroksilatom zasićeni poliesteri ukršteni sa TGIC (triglicid izocijanurat); • hidroksilatom zasićeni poliesteri ukršteni sa Primidom® (hidroksijacilamid); • hidroksilatom zasićeni poliesteri ukršteni sa blokiranim izocijanatima; • karboksilatom zasićeni poliesteri ukršteni sa epoksidnim smolama u težinskim odnosima koji variraju od 70/30 do 50/50; • epoksidi ukršeni sa aminskim očvršćavačima; • termo-nanoseći akrili;

• sistemi bazirani na PVDF (polivinilideni fluorida).

Svi od ovih su primenjivi u sledećim varijantama:

• postizanje efekta glatke i sjajne, polu-sjajne ili mat površine; • postizanje reljefnog efekta sa sjajnom, polu-sjajnom ili mat površinom; • dobijanje peskirane površine sa polu-sjajnom ili mat površinom; • postizanje metalik efekta sa sjajnom, polu-sjajnom ili mat površinom; • postizanje efekta kovane površine; • efekat reljefnosti; • liskunasti efekat; • efekat teksturiranosti; • efekat prelivanja boja;

• efekat naboranosti.

Konačan oblik praškaste boje će se dobiti praćenjem uputstava za dobijanje formulacije prema kojem se vrši mešanje sa agensom za promenu koji je odabran iz grupe supstanci nabrojanih iznad, tako da je u saglasnosti sa funkcionalnim karakteristikama koje konačan oblik boje mora da zadovolji. Stoga, izbor agensa za promenu je uslovljen zahtevanim kvalitativnim osobinama konačnog oblika boje.

Agens za promenu će biti primenjen u minimalnoj količini od 70% u proizvodu prema formulaciji sa smesom pigmenata koji su odabrani u zavisnosti od kolorimetrijskih karakteristika svakog od njih, kako bi se dobio konačan oblik zahtevane boje.

Prethodno presvučeni pigmenti će biti upotrebljeni sa maksimalnim udelom od 30% u proizvodu prema formulaciji.

Mešanje mora osigurati da će smesa agensa za promenu u praškasti oblik sa svim pigmentima biti u potpunosti homogena.

Tipična formulacija za sledeće grupe intenziteta boja je prikazana ispod:

Karakteristćna osobina postupka prema predmetnom pronalasku se sastoji u činjenici da se ova smesa primenjuje pomoću pištolja za farbanje u elektrostatičkim sistemima za farbanje pomoću kojih se vrši vođenje čestica kroz vazduh do dela koji se farba na homogen način tokom upotrebe uprkos prisustvu čestica koje imaju heterogeni hemijski sastav ali homogenu fizičku strukturu, u činjenici po pitanju dimenzija čestica od kojih se 90% nalazi unutar opsega od 10.000 do 40.000 nm (10 do 40 mikrona), kao i po pitanju njihove mase. Konkretno, sve komponente poseduju specifičnu težinu sa faktorom varijabilnosti manjim od 0.1 g/cc.

Stoga, sve čestice imaju odabranu zapreminu pri različitim hemijskim sastavima, ali i slične specifične težine i samim tim i veoma slične mase.

Druge karakteristične osobine postupka prema predmetnom pronalasku se sastoje od činjenice da se njime postiže dobijanje uniformno obojene površine kakva se uobičajeno dobija primenom praškaste boje pripremljene postupkom koji podrazumeva mešanje, razvijanje i mlevenje svih komponenti.

Ovo je posledica upotrebe pigmenata presvučenih sa aldehidnim ili ketonskim smolama, koji su u saglasnosti sa dokumentom VVO2006082603, koji imaju ulogu prilikom topljenja a neposredno pre polimerizacije polimera koji ima ulogu nosioca i koji je sadržan u agensu za zamenu, gde dolazi do temeljnog mešanja koje je potvrđeno Benardovom studijom koja potvrđuje veliku molekularnu pokretljivost polimera presvlake kada su oni u istopljenom stanju.

Trenutno, konvencionalni sistemi za proizvodnju praškastih boja primenjuju sledeći postupak:

• mešanje sirovih materijala, uključujući i hromatske pigmente; • istovremeno razvijanje svih komponenti; • mlevenje u mlinovima;

Ovaj proces se koristi za sve tipove količina proizvedenog proizvoda: od nekoliko kilograma pa do više tona.

Jasno je da postoji velika razlika u troškovima proizvodnje između ove dve krajnosti.

Tokom ovog procesa koji se koristi za dobijanje više od 95% od ukupne količine danas proizvedenih praškastih boja, uobličen je postupak kod kog se za zahtevani kvalitet boje pripremaju monohromatske osnovne boje, kao što je uobičajeni prašak opisan iznad, i gde se konačna boja dobija mešanjem ovih osnovnih boja.

Jasno je da je sistem ograničen individualnim kvalitetom te se stoga zahteva da se pripreme različiti opsezi osnovnih boja za svaki od zahtevanih kvaliteta konačnog proizvoda.

Predmetnim pronalaskom je moguće postići proizvodnju manjih količina sa većom efikasnošću po pitanju troškova pošto se komponente proizvode na osnovu ekonomski određenih količina, dok se dobijanje konačnog proizvoda vrši sa velikom fleksibilnošću i brzinom.

U praksi, utvrđeno je da predmetni pronalazak ispunjava zadatak i ostvaruje postavljene ciljeve.

Postupak koji pruža različite prednosti potvrđen je u praksi.

Monohromatski prethodno aldehidnim ili ketonskim smolama presvučeni pigmenti, proizvode se u količinama određenim ekonomskim zahtevima za smanjenje troškova proizvodnje pomoću standardnih sistema za proizvodnju praškastih boja.

Tipični agensi za promenu različitog kvaliteta - koji predstavljaju praškaste boje koje su lišene monohromatskih pigmenata - koji su odabrani za sistem, proizvode se u velikim količinama.

Konačan oblik praškaste boje se proizvodi jednostavnim mešanjem agensa za promenu sa smesom pigmenata pomoću veoma fleksibilnih postupaka.

Postupkom prema predmetnom pronalasku moguće je izvođenje sistema za farbanje praškastim bojama kod kojeg se istovremeno postiže primena individualnih komponenti boje uz primenu nosača (koji se koristi za presvlačenje) koji osigurava kvalitet nanošenja na deo koji se farba, i gde se čestice individualnih komponenti kreću na istovetan način duž linija magnetnog polja uz očuvanje zakona fizike i postizanje industrijskih rezultata dobijanja uniformne boje koja se ne razlikuje od boja dobijenih pomoću konvencionalnih sistema.

Dalje, konkretni nosač koji se koristi za presvlačenje pigmenata, u saglasnosti sa opisom iz VVO2006082603, omogućava dobijanje homogeno ofarbanih površina.

Predmetnim pronalaskom moguće je dobiti praškaste boje pripremom prethodno razvijenih i samlevenih poluzavršenih proizvoda, a zatim njihovim mešanjem sa različitim kolorimetrijskim sastavima u zavisnosti od potrebne boje, bez nedostataka neželjene promene nijansi boje usled različitosti u kretanju čestica i samim tim bez nedostataka koji se ogledaju u dobijanju nehomogeno ofarbanih površina.

Očigledno je da primenjeni artikli, kao i primenjene dimenzije mogu biti bilo koje prirode, u skladu sa zahtevima.

Pronalazak se takođe odnosi i na postupke elektrostatičkog farbanja koji podrazumevaju upotrebu praškastih boja opisanih iznad.

Claims (22)

1. Termo-nanoseće praškaste boje koje težinski sadrže ne više od 30% najmanje jednog monohromatskog pigmenta presvučenog sa najmanje jednom aldehidnom i/ili ketonskom smolom i koje težinski sadrže do 95% agensa za promenu,naznačene time,što je veličina više od 90% čestica najmanje jednog monohromatskog pigmenta i agensa za promenu između 10.000 i 40.000 nm (10 do 40 mikrona).

2. Praškasta boja prema Zahtevu 1,naznačena time,što je veličina više od 90% čestica najmanje jednog monohromatskog pigmenta i agensa za promenu između 15.000 i 35.000 nm (15 do 35 mikrona).

3. Praškasta boja prema bilo kojem od prethodnih Zahteva,naznačena time,što se težinski sastoji od 5 do 30% od najmanje jednog monohromatskog pigmenta i što se težinski sastoji od 70 do 95% od agensa za promenu.

4. Praškasta boja prema bilo kojem od prethodnih Zahteva,naznačena time,što specifična težina najmanje jednog monohromatskog pigmenta i specifična težina agensa za promenu poseduju maksimalnu varijabilnost od ±0,1 g/cc.

5. Praškasta boja prema bilo kojem od prethodnih Zahteva,naznačena time,što su specifična težina najmanje jednog monohromatskog pigmenta i specifična težina agensa za promenu između 1,3 i 1,7 g/cc.

6. Praškasta boja prema bilo kojem od prethodnih Zahteva,naznačena time,što najmanje jedna aldehidna i/ili ketonska smola poseduje srednju molekulsku težinu između 800 i 2.000 Da i/ili tačku topljenja između 70° i 130°.

7. Praškasta boja prema bilo kojem od prethodnih Zahteva,naznačena time,što najmanje jedna aldehidna i/ili ketonska smola poseduje srednju molekulsku težinu između 900 i 1.400 Da i/ili tačku topljenja između 90° i 120°.

8. Praškasta boja prema bilo kojem od prethodnih Zahteva,naznačena time,što je aldehidna smola proizvod kondenzacije alifatskih aldehida i uree i/ili što je ketonska smola proizvod kondenzacije cikloheksanona ili metilcikloheksanona.

9. Praškasta boja prema bilo kojem od prethodnih Zahteva,naznačena time,što je ketonska smola proizvod kondenzacije cikloheksanona ili metilcikloheksanona sa ureom ili formaldehidom.

10. Praškasta boja prema bilo kojem od prethodnih Zahteva,naznačena time,što sadrži od 2 do 4 različita monohromatska pigmenta.

11. Praškasta boja prema bilo kojem od prethodnih Zahteva,naznačena time,što su monohromatski pigmenti odabrani iz grupe organskih pigmenata i neorganskih pigmenata.

12. Praškasta boja prema bilo kojem od prethodnih Zahteva,naznačena time,što su monohromatske komponente odabrane iz grupe pigmenata oksida gvožđa, pigmenata titanijum-oksida, pigmenata hrom-oksida, nikla i nikl-titanata, crnih pigmenata dobijenih sagbrevanjem organskih supstanci, plavih i zelenih pigmenata dobijenih od bakar ftalocijanina, žutih pigmenata dobijenih od sulfohromata žive ili bizmut vanadata žive, narandžastih pigmenata dobijenih od sulfohromata molibdata žive, žutih pigmenata na bazi arilamida, narandžastih pigmenata na bazi naftola, narandžastih pigmenata na bazi diketo-pirolo-pirola, crvenih pigmenata na bazi manganskih soli azo mastila, crvenih pigmenata na bazi manganskih soli beta oksinaftoičnih kiselina, crvenih kvinakridonskih pigmenata i crvenih antrakvnonskih pigmenata ili njihovih mešavina.

13. Praškasta boja prema bilo kojem od prethodnih Zahteva,naznačena time,što se najmanje jedan monohromatski pigment težinski sastoji od 80 do 20% od presvučenog pigmenta i od 80 do 20% od smole.

14. Praškasta boja prema bilo Zahtevima 1 do 12, naznačenatime,što se najmanje jedan presvučeni monohromatski pigment težinski sastoji od 80 do 20% od neorganskog pigmenta, prvenstveno od 50 do 70%, i od 80 do 20% od smole, prvenstveno od 30 do 50%.

15. Praškasta boja prema Zahtevu 14,naznačena time,što se najmanje jedan presvučeni monohromatski pigment težinski sastoji od 55 do 65% od neorganskog pigmenta i od 35 do 45% od smole.

16. Praškasta boja prema Zahtevima 1 do 12,naznačena time,što se najmanje jedan presvučeni monohromatski pigment težinski sastoji od 15 do 40% od organskog pigmenta, od 45 do 75% od smole, od 1 do 20% od mineralne ispune za ojačavanje i od 0,1 do 10% od sredstva za rasprašivanje.

17. Praškasta boja prema Zahtevu 16,naznačena time,što se najmanje jedan presvučeni monohromatski pigment težinski sastoji od 20 do 35% od organskog pigmenta, od 50 do 70% od smole, od 5 do 15% od mineralne ispune za ojačavanje i od 1 do 7% od sredstva za rasprašivanje.

18. Praškasta boja prema Zahtevima 16 i 17,naznačena time,što je mineralna ispuna za ojačavanje barijum sulfat i/ili kalcijum karbonat.

19. Praškasta boja prema Zahtevima 16 i 17,naznačena time,što su sredstva za rasprašivanje odabrana iz grupe sorbitanskih estara i epoksidizovanih sojinih ulja, a prvenstveno od epoksidizovanih sorbitanskih estara.

20. Praškasta boja bilo kojem od prethodnih Zahteva,naznačena time,što su agensi za promenu neutralni ili monohromatski.

21. Praškasta boja prema bilo kojem od prethodnih Zahteva,naznačena time,što se agensi za promenu biraju iz grupe hidroksilatom zasićenih poliestera ukrštenih sa triglicidil izocijanourata, hidroksilatom zasićenih poliestera ukrštenih sa hidroksiacilamidom, hidroksilatom zasićenih poliestera ukrštenih sa blokiranim izocijanatima, karboksilatom zasićenih poliestera ukrštenih sa epoksidnim smolama u težinskom odnosu od 70/30 do 50/50, epoksida ukrštenih sa aminskim očvršćavačima, termo-nanosećih akrila i/ili sistema baziranih na poliviniliden fluoridima.

22. Postupak elektrostatičkog farbanja koji podrazumeva upotrebu praškastih boja prema bilo kojem od prethodnih Zahteva.