RS51063B - Koncentrat uljne suspenzije - Google Patents

Abstract

Koncentrat uljnih suspenzija koji sadržia) jedan ili više herbicidnih aktivnih materija iz grupe Dioksazin-piridilsulfonilkarbamida u suspendovanoj formi,b) jedan ili više organskih sredstava za rastvaranje ic) nejonske emulgatore i dispergatore.Prijava sadrži još 15 zavisnih patentnih zahteva.

Description

Ovaj pronalazak se odnosi na područje formulacija za sredstva za zaštitu bilja. On se odnosi i na formulacije u formi koncentrata za uljne suspenzije, koje sadrže hebicidne aktivne materije iz grupe dioksazin-piridil-karbamida.

Aktivne materije za zaštitu biljaka ne koriste se uglavnom u njihovoj čistoj formi.

U zavisnosti od područja primene i načina korišćenja kao i fizičkih, hemijskih i bioloških parametara, aktivna materija se koristi u mešavini sa uobičajenim pomoćnim i dodatnim materijama kao fomulacija aktivne materije. Poznate su i kombinacije sa drugim aktivnim materijama kao proširenje spektra delovanja i/ili za zaštitu biljnih kultura (na primer pomoću sejfenera, antidota).

Formulacije aktivnih materija za zaštitu biljaka treba uglavnom da imaju visoku hemijsku i fizičku stabilnost, dobru sposobnost aplikacije i laku primenu kao i široko biološko delovanje sa visokom selektivnošću.

Herbicidne aktivne materije iz grupe sulfonil-karbamida ukazuju uglavnom, u visokoj meri, na hemijsku reakciju i sklone su hemijskom raspadanju, na primer usled hidrolize.

Jedna mogućnost da se hemijski labilne aktivne materije formulišu, jeste izrada fiksnih formulacija. Poznate su takve formulacije aktivnih materija iz grupe sulfonil-karbamida, u formi praškova, granulata i tableta (na primer u EP

764404, WO 9834482, VVO 9313658). Postupak za izradu čvrstih formulacija na primer u formi granulata i tableta je skup, posebno ako se umešaju nisko topive

aktivne materije ili pomoćne i dodatne materije. Osim toga, čvrste formulacije se teže apliciraju i nepovoljnije su za korisnika.

Tečne formulacije sulfonil-karbamida su opisane na primer u US 4599412, US4683000, US 4671817 , EP 0 245058, VVO 01/82693, EP 0313317, EP 0514768, EP016598 i EP 0514769, piridil-sulfonil-karbamidi opisani su na primer u US 5,476,936.

Zadatak ovog pronalaska se sastoji u tome, da se stavi na raspolaganje formulacija sredstava za zaštitu bilja, koja ima visoku hemijsku i fizičku stabilnost.

Ovaj zadatak se rešava specijalnim koncentratom uljne suspenzije ovog pronalaska.

Ovaj pronalazak se odnosi prema tome na koncentrat uljne suspenzije koja sadrži a) jednu ili više herbicidnih aktivnih materija iz grupe dioksazin-piridil-sulfonil-karbamida u suspendovanoj formi

b) jedno ili više organskihsredstava za rastvaranje, i

c) nejonske emulgatore i dispergatore.

Osim toga, koncentrat uljne suspenzije po ovom pronalasku može u datim

okolnostima sadržati i druge komponente:

d) jedan ili više sejfenera,

e) jedan ili više sulfosukcinata,

f) jedan ili više agrohemijskih aktivnih materija koje se razlikuju od a) i c)

g) jednu ili više anorganskih soli, i

n) uobičajene pomoćne i dodatne materije.

Pod pojmom koncentrata uljne suspenzije (OD) podrazumeva se koncentrat suspenzije nabazi organskog sredstva za rastvaranje. Pri tome se suspenduje jedna ili više aktivnih materija u organskom sredstvu za rastvaranje, a ostale aktivne materije mogu se rastvarati u organskom sredstvu za rastvaranje.

U koncentratu uljne suspenzije po ovom pronalaskupostoji dioksazin-piridil-sulfonil karbamid a) u suspendovanoj formi u organskom sredstvu za rastvaranje.

To znači, da glavni deo (u težinskim procentima) dioksazin-piridil-sulfonil karbamida postoji a) nerastvoren u fino raspoređenoj formi, jedan neznatni deo dioksazin-piridil-sulfonil-karbamida a) može postojati rastvoren.

Prevashodno je dioksazin-piridil-sulfonil-karbamid a) u organskom sredstvu za rastvaranje više od 50 težinskih %, posebno više od 80 težinskih % suspendovan, uvek u odnosu na ukupnu težinu diksazin-piridil-sulfonil-karbamida

a) u koncentratu uljne suspenzije po ovom pronalasku.

gde su

A azot ili grupacija CR11

pri čemu je

R1<1>vodonik, alkil, halogen i haloalkil

R<1>je vodonik ili u datim okolnostima supstituisani ostatak iz serije alkil,

alkoksi, alkoksialkil, alkenil, cikloalkil, cikloalkilalkil, aralkil i aril

R<2>vodnik, halogen ili uvek u datim okolnostima halogenom supstituisani alkil,

alkoksi, alkiltio, alkilamino ili dialkilamino uvek sa 1 do 6 atoma ugljenika.

R<3>vodonik, halogen ili uvek u datim okolnostima halogenom supstituisani alkil, alkoksi, alkiltio, alkilamino ili dialkilamino uvek sa 1 do 6 atoma ugljenika

R<4>- R<7>nezavisno jedan od drugoga vodonik, halogen, ciano, tiocianato ili u datim okolnostima halogenom supstituisani alkil, alkoksi, alkiltio, alkilsulfinil, alkilsulfonil, alkilamino, alkilkarbonil, alkoksikarbonil, alkilaminokarbonil uvek sa 1 do 3 atoma ugljenika,

R<8>vodonik, halogen, ciano, tiocianato ili uvek u datim okolnostima halogenom supstituisani alkil, alkoksi, alkiltio, alkilulfinil, alkilsulfonil, alkilamino, alkilkarbonil, alkoksikarbonil, alkilaminokarbonil uvek sa 1 do 3 atoma ugljenika

pri čemu napred navedeni ostaci grupa alkila i alkilena mogu sadržati uvek 1 do 6 atoma C, grupe alkenila i alkinila uvek 2 do 6 atoma C, Grupe cikloalkila uvek 3 do 6 atoma C a grupe arila uvek 6 odnosno 10 atoma C.

Jedinjenja po formuli (I) i njihove soli su poznate isto kao i njihova proizvodnja na primer iz US 5,476,936.

Prednost imaju jedinjenja po formuli (I) i njihove soli

gde su

A azot ili grupacija CH

R<1>je vodonik ili u datim okolnostima supstituisani ostatak iz serije alkil,

alkoksi, alkoksialkil, alkenil i alkinil uvek sa do 3 atoma ugljenika

R<2>vodnik, halogen ili uvek u datim okolnostima halogenom supstituisani alkil,

alkoksi, alkiltio, alkilamino ili dialkilamino uvek sa 1 do 3 atoma ugljenika u ostacima alkila

R<3>vodonik, halogen ili uvek u datim okolnostima halogenom supstituisani alkil, alkoksi, alkiltio, alkilamino ili dialkilamino uvek sa 1 do 3 atoma ugljenika u ostacima alkila,

R<4>- R<7>nezavisno jedan od drugoga vodonik, halogen, ciano, tiocianato ili u datim okolnostima halogenom supstituisani alkil, alkoksi, alkiltio, alkilsulfinil, alkilsulfonil, alkilamino, alkilkarbonil, alkoksikarbonil ili alkilaminokarbonil uvek sa 1 do 3 atoma ugljenika u ostacima alkila,

R<8>vodonik, halogen, ciano, tiocianato ili uvek u datim okolnostima halogenom supstituisani alkil, alkoksi, alkiltio, alkilulfinil, alkilsulfonil, alkilamino, alkilkarbonil, alkoksikarbonil ili alkilaminokarbonil uvek sa 1 do 3 atoma ugljenika u ostacima alkila.

Osim toga imaju prednost soli, koje se dobijaju uobičajenim postupkom iz jedinjenja po formuli (I) i baza, kao na primer natrijum,- kalijum- ili kalcijumhidroksid, - hidrid, - amid i - karbonat.natrijum- ili kalijum-C1-C4-alkanolatan, amonijak, C1-C4-alkilamini, Di-(C1-C4-alkil)-amini ili Tri-(C1-C4-alkil)-amini, po uobičajenim postupcima.

Posebnu prednost imaju jedinjenja po formuli (I) i njihove soli

gde su

A azot ili grupacija CH,

R<1>vodonik, metil, etil, metoksi, metoksimetil ili etoksi,

R<2>vodonik, hlor, metil, etil, trifluormetil, metoksi, etoksi,

difluorometoksi, metiltio, metilamino ili dimetilamino,

R<3>vodonik, hlor, metil, etil, trifluorometil, metoksi, etoksi,

difluorometoksi, metiltio, mtilamino ili dimtilamino,

R4-R7 nezavisno jedan od drugoga vodonik, fluor, hlor, ciano ili uvek u datim okolnostima hlorom ili fluorom supstituisani metil, metiltio, metilsulfinil, metilsulfonil, metoksikarbonil i etoksikarbonil, pre svega vodonik,

R8 vodonik, fluor, hlor, brom, ciano ili uvek u datim okolnostima sa hlorom ili fluorom supstituisani mtil, metoksi, etoksi, metiltio, etiltio, metilsulfinil, etilsulfinil, metilsulfonil, etilsulfonil, metil- ili dimetilamino, pre svega vodonik.

Posebnu prednost imaju jedinjenja po formuli (I) i njihove soli, posebno njihove alkali metalne soli.

gde su

A azot,

R<1>vodonik, ili metil

R<2>vodonik, hlor, metil, etil, trifluormetil, metoksi, etoksi,

difluorometoksi,„metiltio, metilamino ili dimetilamino,

R<3>vodonik, hlor, metil, etil, trifluorometil, metoksi, etoksi,

difluorometoksi, metiltio, metilamino ili dimtilamino,

R4-R7 vodonik,

R8 vodonik,

Isto tako imaju prednost jedinjenja po formuli (I) i njihove soli, posebno njihove alkali metalne soli.

gde su

A grupacija CH

R1 vodonik, ili metil

R<2>vodonik, hlor, metil, etil, trifluormetil, metoksi, etoksi,

difluorometoksi, metiltio, metilamino ili dimetilamino,

R<3>vodonik, hlor, metil, etil, trifluorometil, metoksi, etoksi,

difluorometoksi, metiltio, metilamino ili dimtilamino,

R4-R7 vodonik,

R8 vodonik,

Napred navedene opšte definicije ostatka ili one u području prednosti mogu se po želji kombinovati međusobno i medu navedenim područjima.

Ostaci ugljenovodonika koji su navedeni kod definicija ostataka kao što su alkil, alkenil ili alkinil, takođe u kombinacijama sa heteroatomima kao što su alkoksi, alkiltio, haloalkil ili alkilamino su razgranati ili pravolančani i onda kada to nije izričito navedeno

Dioksazin- piridilsulfonil-karbamidi a) na primer oni po opštoj formuli (I) mogu da postoje i kao soli, na primer soli metala kao alkali (na primer Na, K)-soli ili kao alkalna zemlja (na primer Ca, Mg)-soli ili kao soli amonijuma ili amina. Takve soli se dobijaju na jednostavan način po uobičajenim metodama dobijanja soli, na

primer rastvaranjem ili dispergovanjem dioksazin-piridil-sulfonil-karbamida, na

- primer po formuli (I) u odgovarajućem sredstvu za razređivanje, kao što je

metilen-hlorid, aceton, tert.-butil-metileter ili toluol i dodavanjem odgovarajuće baz. Soli se mogu izolovati onda - pod određenim okolnostima posle dužeg mešanja - zgušnjavanjem ili usisavanjem.

Po ovom pronalasku prednost imaju sadržane herbicidne aktivne materije a) navedene u tabeli koja sledi, gde se korist sledeće skraćenic:

Smp.: = tačka taljenja

(+) = navedena tačka taljenja (Smp) odnosi se uvek na odgovarajuću so natrijuma, tj. odgovarajuće jedinjenje, gde je upotrebljen vodonik grupe S02-NH preko natrijuma.

Tabela 1 : Primeri za jedinjenja po formuli (I) sa

R4 = R5 = R6 = R7 = R8 = H:

Pod koncentratima uljne suspenzije po ovom pronalasku kao komponente a) sadržanih dioksazin-piridil-sulfonil-karbamida podrazumevaju se u smislu ovog pronalaska uvek sve forme primene kao što su kiseline, esteri, soli i izomeri kao što su stereo-izomeri i optički izomeri.

Tako pored neutralnih jedinjenja uvek treba podrazumevati i njihove soli, na primer sa anorganskim i/ili organskim kontra-jonima. Tako sulfonil-karbamidi, na primer mogu da stvaraju soli, kod kojih je vodonik grupe -SO2-NH zamenjen katjonom koji je podesan za poljoprivredu.

Ove soli su na primer soli metala, posebno alkalno metalne soli ili zemljano-alkalne soli metala, naročito natrijumove i kalijumov soli ili amonijumove soli ili soli sa organskim aminima. Isto tako može stvaranje soli da se izvrši taloženjem neke kiseline na baznim grupama kao na primer amino i alkilamino. Odgovarajuće kiseline za ovo su jake anorganske i organske kiseline, na primer HCI, HBr, H2SO4ili NH03.

Prednost imaju esteri kao alkilester, posebno CrCio-alkilester kao što je metilester.

Ukoliko se u ovom opisu koristi pojam ostatak acila, onda on znači ostatak neke organske kiseline, koja formalno nastaje cepanjem neke OH-grup od organske kiseline, na primer ostatak karbonske kiseline i ostaci iz nje izvedenih kiselina kao što je tiokarbonska kiselina, pod određenim okolnostima N-sopstituisane imino-karbonske kiseline ili ostaci monoesteri ugljene kiseline, u određenim okolnostima N-supstituisane karbonske kiseline, sulfonske kiseline, sulfinske kiselin, fosforne kiseline, fosfinske kiseline.

Ostatak acila je pre svega formil ili acil iz grupe CO-R<z>, CS-R<Z>, C0-0R<2>, CS-OR<2>, CS-SR<2>, SOR<z>ili S02R<z>, pri čemu R<2>uvek znači CrCi0-ostatak ugljovodonika kao što su CrCio-alkil ili C6-Cio-alkil, koji je supstituisan ili nesupstituisan, na primer jednim ili više supstituenata iz grupe halogena kao što su F, Cl, Br, I, alkoksi, haloalkoksi, hidroksi, amino, nitro, ciano ili alkiltio ili R<z>znači aminokarbonil ili aminosulfonil, pri čemu oba poslednja navedena ostatka su nesupstituisana, N-monosupstituisana ili N,N-disupstituisana, na primer supstituentima iz grupe alkila ili arila.

Acil znači na primer formil, halogen-alkil-karbonil, alkilkarbonil kao što su (Cr C4)alkilkarbonil, fenil-karbonil, pričemu fenilni prsten može biti supstituisan, ili alkiloksi-karbonii, kao što su (C1-C4) alkiloksikarbonil, feniloksikarbonil, benziloksikarbonil, alkilsulfonili, kao što su (C1-C4) alkilsulfonil, alkilsulfinili, kao što su C1-C4(alkilsulfinil), N-alikil-1-iminoalkil, kao što su N-(CrC4)-1-imino-(Cr C4)alkil i drugi ostaci organskih kiselina.

Ostatak ugljenovodonika znači pravolančani, razgranati ili ciklični i zasićeni ili nezasićeni alifatični ili aromatični ostatak ugljenovodonika, na primer alkil, alkenil, alkinil, cikloalkil, cikloalkenil ili aril.

Ostatak ugljenovodonika ima prevashodno 1 do 40 atoma C, pre svega 1 do 30 atoma C; posebno prevashodno ostatak ugljenovodonika znači alkil, alkenil ili alkinil sa do12 atoma C ili cikloalkil sa 3,4, 5, 6 ili 7 atoma prstena ili fenil.

Aril znači mono-, bi- ili policiklični aromatični sistem, na primer fenil, naftil, te-trahidronaftil, indenil i slično, pre svega fenil.

Heterociklični ostatak ili prsten ^heterociklil) može biti zasićen, nezasićen ili heteroaromatičan i nesupstituisan ili supstituisan; on sadrži pre svega jedan ili više heteroatoma u prstenu, pre svega iz grupe N, O i S; pre svega je on alifatični ostatak heterociklila sa 3 do 7 prstenastih atoma ili heteroaromatični ostatak sa 5 ili 6 prstenastih atoma i sadrži 1, 2 ili 3 heteroatoma.

Heterociklični ostatak može, na primer, da bude heteroaromatični ostatak ili prsten (heteroaril), kao što je na primer mono,- bi- ili policiklični aromatični sistem, u kome najmanje 1 prsten sadrži jedan ili više heteroatoma, na primer piridil, pirimidinil, piridazinil, pirazinil, triazinil, tienil, tiazolil, oksazolil, furil, pirolil, pirazolil i imidazolil, ili je parcijalni ili potpuno hidratisani ostatak kao što su oksiranil, oksetanil, pirolidil, piperidil, piperazinil, triazolil, dioksolanil, morfolinil, tetrahidrofuril. Prednost imaju pirimidinil i triazinil. Kao supstituenti za supstituisani heterociklični ostatak dolaze u obzir dalje navedeni supstituenti, dodatno i okso. Okso-grupa može da se pojavi i na hetero prstenastim atomima, koji mogu da egzistiraju u raznim fazama oksidacije, na primer kod N i S.

Supstituisani ostaci kao što su supstituisani ostaci ugljovodonika na pr. supstituisani alkil, alkinil, aril, fenil i benzil, ili supstituisani heterociklil ili heteroaril, znače na primer jedan supstituisani ostatak koji je izveden iz nesupstituisanod osnovnog tela, pri čemu supstituenti znače na primer jedan ili više, pre svega 1,2 ili 3 ostatka iz grupe halogena, alkoksi, haloalkoksi, alkiltio, hidroksi, amino, nitro, karboksi, ciano, acido, alkoksikarbonil, alkilkarbonil, formil, karbamoil, mono-i dialkilaminokarbonil, supstituisani amino kao što u acilamino, mono- i dialkilamino i alkilsulfinil, haloalkilsulfinil, alkilsulfonil, haloalkilsulfonil i, u slučaju cikličnih ostataka i alkil i haloalkil kao i odgovarajući nezasićeni alifatični ostaci koji odgovaraju navedenim ostacima zasićenih ostataka koji sadrže ugljovodonik, kao što su alkenil, alkinil, alkeniloksi, alkiniloksi i si. Kod ostataka sa C-atomima prednost imaju oni sa 1 do 4 atoma C, naročito 1 ili 2 atoma C.

Po pravilu imaju prednost supstituenti iz grupe halogena, na primer fluor i hlor, (C1-C4) alkil, pre svega metil ili etil, (Ci-C4)haloalkil, pre svega trifluometil, (d-C4)alkoksi, pre svega metoksi ili etoksi, (d-C4)haloalkoksi, nitro i ciano. Posebnu prednost imaju pri tome supstituenti metil, metoksi i hlor.

U datim okolnostima supstituisani fenil je pre svega fenil, koji je nesupstituisan ili jedno- ili višestruko, pre svega do trostruko supstituisan istim ili različitim ostacima, pre svega iz grupe halogena (CrC4)alkil, (Ci-C4)alkoksi, (Cr C4)halogenalkil, (Ci-C4)halogenalkoksi i nitro, na primer o-, m- i p-tolil, dimetilfenil, 2-, 3- i 4-hlorfenil, 2-, 3- i 4-trifluor i - trihlorfenil, 2,4-, 3,5-, 2,5- i 2,3-dihlorfenil,0-, m- i p-metoksifenil.

Cikloalkil znači karbociklični, zasićeni prstenasti sistem pre svega sa 3-6 atoma C, na primer ciklopropil, ciklobutil, ciklopentil ili cikloheksil. Ostaci koji sadrže ugljenik kao što su alkil, alkoksi, haloalkil, haloalkoksi, alkilamino i alkiltio kao i odgovarajući nezasićeni i/ili supstituisani ostaci u skeletu ugljenika mogu biti uvek ravnolančani ili razgranati. Ukoliko nije ništa posebno navedeno, kod ovih ostataka prednost imaju niski skeleti ugljenika, na primer sa 1 do 6 atoma C odnosno kod nezasićenih grupa sa 2 do 6 atoma C.

Ostaci alkila i u složenim značenjima kao alkoksi, haloalkil i si. znače na primer metil, etil, n- ili i-propil, n-, i-, t- ili 2-butil, pentile, heksile, kao što je n-heksil i 1,3-dimetilbutil, heptile, kao što je n-heptil, 1-metilheksil i 1,4-dimetilpentil; ostaci alkenila i alkilila imaju značaj mogućih nezasićenih ostataka koji odgovaraju ostacima alkila; alkenil znači na primer alil, 1-metilprop-2-en-1-il, 2-metil-prop-2-en-1-il, but- 2-en-1-il, but-3-en-1-il, 1-metil-but-3-en-1-il i 1-metil-but-2-en-1-il;

Alkinil znači na primer propargil, but-2-in-1-il, but-3-in-1-il, 1-metil-but-3-in-1-il.

Halogen znači na primer fluor, hlor, brom ili lod. Haloalkil, - alkenil i - alkinil znače delimice ili potpuno, pre svega sa fluorom, hlorom i/ili bromom, posebno fluorom ili hlorom supstituisani alkil, alkenil odnosno alkinil, na primer CF3, CHF2, CH2F, CF3CF2, CH2FCHCI, CCb, CHCI2, CH2CH2CI; haloalkoksi je na primer OCF3, OCHF2, OCH2F, CF3CF2O, OCH2CF3i OCH2CH2CI; isto važi za haloalkenil i druge halogenom supstituisane ostatke.

Herbicidi (a) sprečavaju enzim sinteze acetolaktata (ALS) i time sintezu proteina u biljkama. Količina potrošnje herbicida (a) može da varira u širokom dijapazonu, na primer između 0,001 g i 500 g AS/ha (AS/ha pri tome znači dalje u tekstu „aktivna supstanca po hektaru'- u odnosu na 100%-nu aktivnu materiju) Kod primena sa potrošnjom od 0,01 g do 200 g AS/ha herbicida (a), pre svega jedinjenja 1-1 do 1-145, suzbija se u periodu pre i posle nicanja relativno široki spektar štetnih biljaka, na primer jednogodišnji i višegodišnji mono- ili dikotilni korovi kao i neželjene biljne kulture.

Kod kombinacija po ovom pronalasku potrošnja se kreće po pravilu niže, na primer u području od 0,001 g do 100 g AS/ha, pre svega 0,005 g do 50 AS/ha, posebno naglašeno 0,01 g do 9 g AS/ha.

Herbicidi (a) su na primer podesni za suzbijanje štetnih biljaka u biljnim kulturama, na primer u ekonomski značajnim poljoprivrednim kulturama, na primer monokotilnim poljoprivrednim kulturama kao što su žitarice (na primer pšenica, zob, raž, ovas) pirinač, kukuruz ili dikotilne poljoprivredne kulture kao što su šećerna repa, repica, pamuk, suncokret i leguminoz na primer serije glicina (na primer glicini max.(soja) kao netransgeni glicini max. (na primer konvencionalne sorte kao STS-sorte) ili transgeni glicini max. (na primer RR-soja ili LL-soja) i njihovi ukrštenici), fazeolus, pizum, vicia i arahis, ili kulture povrća iz raznih botaničkih grupa kao što su krompir, kelj, karota, paradajz, luk kao i trajne i plantažne kulture kao koštunjavo voće, jagodasto voće, grožđe, banane, šećerna trska, kafa, čaj, citrusi, plantaže oraha, ruže, palme i šumske kulture.

Za primenu kombinacija herbicida (a)+(e) ove kulture takođe imaju prednost. Za kombinacije herbicida (a)+(e) pre svega od posebnog su interesa pre svega kulture mutanata u odnosu na herbicide (e4) i tolerantne transgene kulture, pre svega kukuruz, pirinač, žitarice, lan i soja, posebno soja, koja je rezistentna na imidazolinon-herbicide, glufozinate ili glifozinate.

Herbicidi (a) mogu se koristiti i neselektivno za suzbijanje neželjenih biljaka, na primer u trajnim i plantažnim kulturama, na ivicama puteva, trgovima, industrijskim postrojenjima, aerodromima ili železničkim kolosecima ili za takozvanu primenu Burn-down, na primer u poljoprivrednim kulturama na primer monokotilnim poljoprivrednim kulturama kao što su žitarice (na primer pšenica, zob, raž, ovas) pirinač, kukuruz, ili dikotilne poljoprivredne kulture kao što su šećerna repa, uljna repica , pamuk, suncokret i leguminoze, na primer serija glicina (na primer glicini max. (soja) kao netransgeni glicini max, (na pr, obične sorte kao STS-sort) ili transgeni glicini max. (na pr. RR-soja ili LL-soja) i njihovi ukrštenici), fazeolus, pizum, vicia i arahis, ili kulture povrća iz raznih botaničkih grupa kao što su krompir, kupus, karota, paradajz, luk.

Herbicidne aktivne materije a) iz serije dioksazin-piridil-sulfonil-karbamidi sadržani su u koncentratima uljnih suspenzija po ovom pronalasku uglavnom u količinama od 0,0 do 50 tžinskih %, pre svega 0,1 do 30 težinskih %, pri tome se podatak „ težinskih %" odnosi ovde i u čitavom opisu - ako nije drugačije definisano - na relativnu težinu svake komponente u odnosu na ukupnu težinu formulacije.

Kao organska sredstva za rstvaranje (komponenta b) dolaze na primer u obzir:

1) ugljovodonici koji mogu biti nesupstituisani i supstituisani, na primer

1a) aromatičniugljovodonici, na primer

• jednostruko ili višestruko alkilom supstituisani benzoli kao što su toluol, ksilolo, mezitilen, etilbenzol ili • jrdnostruko ili višestruko alilom supstituisani naftalini kao što su 1-metilnaftalin, 2-metilaftalin ili dimetilnaftalin, ili • drugi iz benzola izvedeni aromatični ugljovodonici kaošto su indan ili tetralin®, ili

• njihove mešavin.

1b) alifatični ugljovodonici, na primer

• linearni ili razgranati alifati, na primer po opštoj formuli CnH2n+2. kao pentan, heksan, oktan, 2-metilbutan ili 2,2,4-trimetilpentan, ili • ciklični, u datim okolnostima alkilom supstituisani alifati, kao što su cikloheksan ili metilciklopentan, ili • njihove mešavine, kao što su sredstvo za rastvaranje eksksol® serije D, serije Izopar® ili serije Bajol®, na primer Bajol® 82 (ExxonMobil Chemicals) ili serije Isan® IP ili G-serije Hidroseal® (TotalFinaElf).

1c) Mešavine aromatičnih i alifatičnih ugljovodonika kao što su sredstva za rastvaranje serije Solveso® na primer Solveso® 100, Solveso ® 150 ili Solveso® 200 (ExxonMobil Chemicals), serije Solvarex®/ serije Solvaro®(TotalFinaElf) ili serije Karomaks®, na primer Karomaks® 28

(Petrochem Carless)

ili

1d) halogenizovani ugljovodonici kao što su halogenizovani aromatični i alifatični ugljovodonici, kao hlor-benzol ili metilen-hlorid.

2) polarna sredstva za rastvaranje, na primer aprotična polarna sredstva rastvaranje kao što su puni eter i puni ester alkanskih kiselina C1-C9, koje mogu biti mono-, di- ili polifunkcionalne, na primer eter i ester sa CI-CI 8-alkilalkohola, ketoni sa tendencijom tautomerije, ester foforkiselina, amidi, nitriti ili sulfoni, na primer di-izobutil-adipat, rodiasolv® RPDE (Rhodia), cikloheksanon, Jeffsol®PC (Huntsman), y-butirolakton, N-metilpirolidon, dimetilsulfoksid, acetonitril, tributil-fosfatam ili hostareks® serije PO (Clariant), ili protična polarna sredstva za rastvaranje kaošto su alkoholi, amini ili karbonske kiseline. Alkoholi, amini ili karbonske kiseline imaju pre svega 1 do 18 atoma C i mogu biti linearni, razgranati ili ciklični, zasićeni ili nezasićeni, u datim okolnostima mogu sadržavati heteroatome i mogu biti jednostruko ili višestruko funkcionalizovani. Primeri za alkohole

su monofunkcionalni Ci-Ci0-alkoholi kao što su metanol, etanol, propanol, izopropanol, heptanol, oktanol, izooktanol ili fenol, ili polioli kao što su glicerin ili poliglikoli, na tržištu se dobijaju pod komercijalnim nazivom serije Exxal® (ExxonMobil), Agrisvnth® PA (ISP), serije Arcosolv®(Lyondell Chemical) ioli Nacol® 6-98 (DEA) Primeri za amine su dietilamin, heksilamin ili anilin,. Primeri za karbonske kiseline su adipinska kiselina i monoesteri adipinske kiseline. 3) Esteri masne kiseline, na primer prirodnog porekla, na primer prirodna ulja kao što su životinjska ulja ili biljna ulja, ili sintetičkog porekla, na primer serije edenor® na primer edenor®MEPa ili Edenor®MESU ili serije Agnique®ME ili serije Agnique®AE (Cognis), serije Salim®ME (Šalim), serije Radia®, na primer Radia® 30167 (ICI), serije Prilube na primer Prilube® 1530 (Petrofina), serije Stepan® C (Stepan) ili serije VVitconol® 23 (VVitco). Esteri masne kiseline su pre svega esteri od C10-C22-prevashodno Ci2-C2o-masnih kiselina. Esteri masnih kiselina C10-C22su na primer esteri nezasićenih ili zasićenih masnih kiselina C10-C22, naročito sa parnim brojem atoma ugljenika, na primer erukova kiselina, laurinska kiselina, palmitinska kiselina i naročito masne kiseline C18 kao što su stearinska kiselina, oleinska kiselina, linolna kiselina ili linolenska kiselina.

Primeri za estere masne kiseline kao što su ester masne kiseline C10-C22su esteri glicerina i glikola masnih kiselina kao što su C10-C22masne kiseline, ili njihovi proizvodi preesterovanja, na primer esteri alkil masnih kiselina kao Ci-C2o-alkil-C1o-C22-esteri masne kiseline, kako se oni na primer mogu dobiti preesterovanjem napred navedenih estera glicerinske ili glikol-masne kiseline kao što su ester C10-C22-masne kiseline sa alkoholima CrC2o(na primer metanol, etanol, propanol ili butanol). Preesterovanje se može obaviti po poznatim metodama, kako je opisano u Rompp Chemie Lexikon, 9. izdanje, sveska 2, strana 1343, Thieme izdanje Stuttgart.

Kao esteri alkilno masne kiseline kao što su Ci-C2o-alkil-Cio-C22-ester masne kiseline prednost imaju metilesteri, etilesteri, propilesteri, butilesteri, 2-etil-heksilesteri i dodecilesteri. Kao esteri glikolne i glicerinske kiseline kao što su ester Cio-C22-masne kiseline prednost imaju jedinstveni ili mešani glikolesteri i glicerinesteri masnih kiselina C10-C22, naročito onih masnih kiselina sa parnim brojem atoma ugljenika, na primer erukova kiselina, laurinska kiselina, palmitinska kiselina a naročito masne kiseline Ciakao što su stearinska kiselina, oleinska kiselina, linolna kiselina ili linolenska kiselina.

Životinjska ulja b) su uopšte poznata i mogu se dobiti na tržištu. Pod pojmom životinjskih ulja u smislu ovog pronalaska podrazumevaju se na primer ulja životinjskog porekla kao što su riblje ulje od kita, riblje ulje, mošusovo ulje ili ulje od nerca.

Biljna ulja b) su uopšte poznata i mogu se dobiti na tržištu. Pod pojmom biljnih ulj u smislu ovog pronalaska podrazumevaju se na primer ulja od biljaka koje dju ulje kao što su ulje od soje, repino ulje, ulje od kukuruznih klica, ulje od suncokreta, maslinovo ulje ili ricinusovo ulje, pri čemu se pod biljnim uljima podrazumevaju i njihovi produkti preesterizacije, na primer alkilester kao što je metilester repinog ulja ili etilester repinog ulja.

Biljna ulja su pre svega esteri masnih kiselina C10-C22, pre svega Ci2-C2o. Esteri masne kiseline Ci0-C22su na primer evvsteri nezasićenih ili zasićenih masnih kiselina C10-C22, posebno sa parnim brojem atoma ugljenika, na primer erukova kiselina, laurinska kiselina, palmitinska kiselina i naročito masne kiseline C18kao što su stearinska kiselina, oleinska kiselina, linolna kiselina ili linolenska kiselina.

Primeri za biljna ulja su esteri masne kiseline C10-C22- glicerina ili glikola sa masnim kiselinama C10-C22, ili esteri masne kiseline Ci-C2o-alkil-Cio-C22lkako se mogu dobiti na primer preesterovanjem napred navedenih estera glicerinske ili glikolne masne kiseline C10-C22(na primer metanol, etanol, propanol ili butanol). Preeste rova nje se može obaviti poznatim metodama, kako je opisano u Rompp Chemie Lexikon, 9. izdanje, sveska 2, strana 1343, Thieme izdanje Stuttgart.

Biljna ulja se mogu sadržati u koncentratima uljnih suspenzija po ovom pronalasku na primer u formi biljnih ulja koja se nalaze na tržištu, naročito kao metilesteri rvvpinog ulja, na primer Phytorob®B (Novance, Francuska), Edenor®MESU i serije Agnique®ME (Cognis, Nemačka) serije Radia®(ICI), serije Prilube® (Petrofina) ili biodizel ili u formi dodatnih materija za formulacije koje sadrže biljna ulja i koje se mogu dobiti na tržištu, naročito one na bazi repinog ulja kao što su metilesteri repinog ulja, na primer Hasten® (Victorian Chemical Company, Australija, u daljem tekstu Hasten, glavni sastojak: etilester repinog ulja), Actirob®B (Novance, Francuska, dalje ActirobB, glavni sastojak: metilester repinog ulja), Rako-Binol® (Bayer AG), Nemačka, dalje u tekstu Rako-Binol, glavni Sastojak: repino ulje), Renol®, (Stefes, Nemačka, u daljem tekstu Renol, sastojak biljnog ulja: metilester repinog ulja) ili Stefes Mero® (Stefes, Nemačka, dalje u tekstu Mero, glavni sastojak: metilester repinog ulja).

Primeri za sintetičke estere masnih kiselina su na primer oni koji se izvode iz masnih kiselina sa neparnim brojem atoma ugljenika, kao što su esteri masnih kiselina Cn-C2i.

Prevashodna organska sredstva za rastvaranje su aromatični ugljovodonici, alifatični ugljovodonici i esteri masnih kiselina kao što su biljna ulja kao trigliceridi masnih kiselina sa 10 do 22 atoma C, koji mogu biti zasićeni i nezasićeni, linearni ili razgranati i u datim okolnostima mogu nositi druge funkcionalne grupe, kao što su ulje kukuruznih klica, repino ulje, ulje semena suncokreta, ulje semena pamuka, laneno ulje, sojino ulje, kokosovo ulje, palmino ulje, jestivo ulje srpka ili ricinusovo ulje i njihovi produkt preesterizacije kao što su alkilesteri i njihove mešavine.

Sredstva za rastvaranje mogu da budu sama ili u smešama. Korišćena sredstva za rastvaranje odnosno smeša sredstava za rastvaranje ima pre svega neznatnu moć rastvaranja za primenjene odnosno dioksazin-piridil-sulfonilkarbamide koje treba primeniti (komponenta a).

Ukupni udeo sredstva za rastvaranje u koncentratima uljnih suspenzija po ovom pronalasku kreće se između 5 i 95 težinskih procenata prevashodno u području između 20 i 80 težinskih %. Udeo u polarnim sredstvima za rastvaranje kao aprotičnim, polarnim kreće se uglavnom ispod 20 težinskih %, prevashodno u području od 0 do 10 težinskih %.

Kao opcionalna komponenta e), u koncentratima uljnih suspenzija po ovom pronalasku nalaze se sejfeneri, koji su podobni da smanje ili Izbegnu štete na biljnim kulturama.

Sejfeneri mogu da se pojave u organskom sredstvu za rastvaranje u suspendovanoj i/ili rastvorenoj formi, pre svega u rastvorenom obliku.

Sledeće grupe i jedinjenja su podobni na primer kao sejfeneri:

1) Jedinjenja tipa dihlorfenilpirazolin-3-karbonske kiseline (S1), pre svega jedinjenja kao što su 1-(2,4-dihlorfenil)-5-(etoksikarbonil)-5-metil-2-pirazolin-3-etilester karbonske kiseline (S1-1, Mefenpir-dietil, PM s.781-782), i primenjena jedinjenja, kako su opisana u WO 91/07874, 2) Derivati dihlorfenilpirazol karbonske kiseline, pre svega jedinjenja kao što su 1-(2,4-dihlorfenil)-5-metil-pirazol 3-etilester karbonske kiseline (C1-2). 1 -(2,4-dihlorfenil)-5-izopropil-pirazol-3-etilester karbonske kiseline (S1-3), 1-(2,4-dihlorfenil)-5-(1,1-dimetil-etil)pirazol-3-etilester karbonske kiseline (S1-4), 1 -(2,4-dihlorfenil)-5-fenil-pirazol-3-etilester karbonske kiseline (S1-5) i primenjena jedinjenja, kao što su opisana u EP-A-333 131 i EP-A-269 806, 3) Jedinjenja tipa triazol karbonske kiseline, pre svega jedinjenja kao što su fenhlorazol, tj. 1-(2,4-dihlorfenil)-5trihlormetil-(1H)-1,2,4-triazol-3-etilester karbonske kiseline (S16, fenhlorazol-etil, PM s. 385-386), i prienjena jedinjenja (vidi EP-A-174 562 i EP-A-346 620); 4) Jedinjenja tipa 5-benzil-ili 5-fenil-2-izoksazolin-3-karbonske kiseline, ili 5,5-difenil-2-izoksazolin-3-karbonske kiseline prevashodno jedinjenja kao što su 5-(2,4-dihlorbenzil)-2-izoksazolin-3-etilester karbonske kiseline (S17) ili 5-fenil-2-izoksazolin-3-etilester karbonske kiseline (S1-8) i primenjenja jedinjenja, kako su opisana u VVO 91/08202, odnosno 5,5-difenil-2-izoksazolin-etilester karbonske kiseline (S1-9, izoksadifen-etil) ili - n-propilester (S1-10) ili 5-(4-fluirfenil)-5-fenil-2-izoksazolin-3-etilester karbonske kiseline (S1-11), kako su opisani u patentnoj

prijavi (VVO-A-95/07897).

5) Jedinjenja tipa 8-kinolinoksi sirćetne kiseline (S2), prevashodno (5-hlor-8-hinolinoksi)-sirćetne kiseline-(1-metil-heks-1-il)-ester (S2-1 klokuintocet-meksil, PM s. 263-264).

(5-hlor-8-hinolinoksi)sirćetne kiseline-(1,3-dimetil-but-1-il)-ester (S2-2), (5-hlor-8-hinolinoksi)sirćetne kiseline-4-alil-oksi-butilester (S2-3), (5-hlor-8-hinolinoksi)sirćetne kiseline-1 -aliloksi-prop-2-ilester (S2-4), (5-hlor-8-hinolinoksi)etilester sirćetne kiseline (S2-5), (5-hlor-8-hinolinoksi) metilester sirćetne kiseline-(S2-6), (5-hlor-8-hinolinoksi)alilester sirćetne kiseline (S2-7), (5-hlor-8-hinolinoksi)sirćetne kiseline-2-(2-propiliden-iminoksi)-1-etilester (S2-8),

(5-hlor-8-hinolinoksi)sirćetne kiseline-2-okso-prop-1 -ilester (S2-9),

I primenjena jedinjenja, kao što su opisana u EP-A-86 750, EP-A-94 349 i EP-A-191 736 ili EP-A-0 492 366. 6) Jedinjenja tipa (5-hlor-8-hinolinoksi)-malonske kiseline, pre svega jedinjenja kao (5-hlor-8-hinolinoksi)- -dietilester malonske kiseline, (5-hlor-8-hinolinoksi)-dialilester malonske kiseline, (5-hlor-8-hinolinoksi)-metil-etilester malonske kiseline i primenjena jedinjenja kako su opisana u EP-A-0 582 198. 7) Aktivne materije tipa derivata fenoksi sirćetne odnosno propionske kiseline odnosno aromatičnih karbonskih kiselina kako što su na primer 2,4-dihlorfenoksi sirćetna kiselina (esteri) (2,4-D), 4-hlor-2-metil-fenoksi-propioesteri (Mecoprop), MCPA ili 3,6-dihlor-2-metoksi-benzoe kiseline (esteri) (Dicamba). 8) Aktivne materije tipa pirimidina, kao „Fenklorim" (PM, s. 512-511) (=4,6-dihlor-2-fenilpirimidin), 9) Aktivne materije tipa dihloracetamida, koje se često koriste kao sejfener u periodu pre nicanja (sejfeneri koji deluju na zemljište), kao na primer „Dihlormid" (PM, s. 363-364) (=N,N-dialil-2-2dihloracetamid), „R-29148"

(=3-dihloracetil-2,2,5-trimetil-1,3-oksazolidon firme Stauffer), ,,Benoxacor" (PM, s. 102-103) (=4-dihloracetil-3,4-dihidro-3-metil-2H-1,4-benzoksazin, s-4),

„PPG-1292" (=N-alil-N[(1,3-dioksolan-2-il)-metil]dihloracetamid firme PPG Industries),

„DK-24 " (=N-alil-N[(alilaminokarbonil(-metil]dihloracetamid firme Sargo - Chem. ,,AD-6"7 ili 'MON 466" )3-dihloracetil-1-oksa-3-aza-spiro[4,5]decan firme Nitrokemia odnosno Monsanto.

„Dicvclonon" ili „BAS 14513" ili ,,LAB 145 138" (=( 3-dikloracetil-2,5,5-trimetii-1,3-diazabikliko [4.3.0]nonan firme BASF) i „Furilazol" ili ,,MON 13900" (vidi PM, 637-638) (=(RS)-3-dihloracetil-5-(2-furil)-2,2-dimetiloksazolidon)

10) Aktivne materije tipa derivata dihloracetona kao na primer „MG 191" (Cas-Reg. Nr. 96420-72-3) (=2-dihlormetil-2-metil-1,3-dioksolan firme Nitrokemia), 11) Aktivne materije tipa oksimino-jedinjenja, koja su poznata kao na primer, „oksabentrinil" (PM, s. 902-903) (=(Z)-1,3-dioksolan-2-ilmetoksiimino/fenil)acetonitril), koji je poznat kao sejfener za bajcovano seme protiv šteta od metolahlora, „Fluksofenim" (PM, s. 613-614) (=1-(4-hlorfenil)-2,2,2-trifluor-1-etanon-0-(1,3-dioksolan-2-ilmetil)-oksim, koji je poznat kao sejfener bajcovanog semena protiv šteta od metolahlora, „Ciometrinil" ili „CGA-43089" (PM, s. 1304) (=(Z)-cianometoksimino (fenil)acetonitril) koji je poznat kao sejfener bajcovanog semena protiv šteta od metolahlora, 12) Aktivne materije tipa estera tiazolkarbonske kiseline koji su poznati kao sredstvo za bajcovanje semena, kao na primer „Flurazol" (PM, s. 590-591 )(=2-hlor-4-trifluormetil-1,3-tiazol-5-benzilester karbonske kiseline), koji je poznat kao sejfener bajcovanog semena protiv šteta od alahlora i metolahlora, 13) Aktivne materije tipa derivata naftalindikarbonske kiseline, koji su poznati kao sredstvo za bajcovanje semena kao na primer: „Naphthalic anhvdrid" (PM, s. 1342) (=1,8-anhidrid naftalindikarbonske kiseline), koji je poznat kao sejfener za bajcovanje semena kukuruza protiv štete od tiokarbamat herbicida,

14) Aktivne materije tipa derivata hroman sirćetne kiseline, kao na primer „CL 304415" (CAS-Reg.Nr. 31541-57-8) (=2-84-karboksi-hroman-4-il)sirćetna kiselina firme American Cvanamid), 15) Aktivne materije, koje pored herbicidnog delovanja protiv štetnih biljaka imaju i sejfenersko delovanje na biljne kulture, kao na primer „Dimepiperati" ili ,,MY-93" (PM, s. 404-405) (=Piperidin-1-tiokarbonska kiselina-S-1 -metil-1 -feniletilester, „Daimuron" ili „SK23" (PM, s. 330)

(= 1 -metil-1 -feniletil)-3-p-tolil-karbamid),

„Cumvluron" = „JC-940" (=3-(2-hlorfenilmetil)-1-(1-metil-1-fenil-etil)-karbamid, vidi JP-A-60087254),

„Metoksifenon" ili „NK 049" (=3,3'-dimetil—4-metoksi-benzofenon), ,,CSB" (=1-brom-4-(hlormetilsulfonil)-benzol) (CAS-Reg. Nr. 54091-06-4 firme Kumal),

Jedinjenja tipa amida acilsulfamoilbenzoe kiseline, na primer po sledećoj formuli (VIII), koja su poznata izVVO 99/16744.

Prednost imaju sejfeneri mefenpir, fenhlorazol, izoksadifen.klokuintocet i njihovi alkilesteri C1-C10, kao i sejfeneri (S3-1 = 4-ciklopropilaminokarbonil-N-(2-metoksibenzol)benzoisulfonamid) i Benoksakor (S-4), naročito mafenpir-dietil (S-1), fenohlorazol-etil (S1-6), izoksadifen-etil (S1-9), klokuintocet-meksil (S2-1), (S3-1) i benoksakor (S-4).

Ukoliko su u koncentratima uljnih suspenzija po ovom pronalasku sadržani sejfeneri e), onda njihov težinski udeo uglavnom iznosi 0,1 do 60 težinskih procenata, naročito 2 do 40 težinskih procenata.

Težinski odnos komponente a) prema komponenti e) može da varira u širokom dijapazonu i kreće se uglavnom između 1:100 i 100 : 1, a ponajpre između 1:10 i 1:10.

Kao opcionalne agrohemijske aktivne materije h) mogu se sadržavati na primer razne agrohemijske aktivne materije od komponenata a) i e) kao što su herbicidi, fungicidi, insekticidi, regulatori rasta biljaka i slično. Agrohemijske aktivne materije h) mogu se nalaziti u organskom sredstvu za rastvaranje u suspendovanom i/ili rastvorenom obliku.

Kao opcionalno sadržane razne agrohemijske aktivne materije od komponenata (a) i (e), dolaze u obzir za koncentrate uljnih suspenzija po ovom pronalasku naročito herbicidi, na primer niže navedeni poznati herbicidi, kako su opisani na primer u-Weed Research 26, 441-445 (1986), ili „The Pesticide Manual"", 13. izdanje, The British Crop Protection Council, 2003 i tamo citiranoj literaturi, na primer u formulacijama mešavina ili kao partner za mešanje u rezervoaru.

Jedinjenja su obeležena sa „common name" prema Internationa Organization for Standardization (ISO) (Međunarodna organizacija za standardizaciju) ili hemijskim nazivom, u datim okolnostima zajedno sa uobičajenim kodnim brojem i uvek obuhvataju sve forme primene kao što su kiseline, soli, esteri i izomeri kao što su stereoizomeri i optički izomeri: 2,4-D, acetohlor, acifluorfen, acifluorfen, acifluorfen-sodium, aklonifen, alahlor, aloksidim, aloksidim-sodium, ametrin, amikarbazone, amidosulfuron, aminopiralid, amitrole, anilofes, asulam, altrazini, azafenidin, azimsulfuron, beflubutamid, benazolin, benazolin-etil, benfurezati, bensulfuron-metil, bentazoni, benzfendizoni, benzobicikloni, benzofenap, bifenoks, bilanafos, bispiribak-sodium, bromacil, bromobutidi, bromofenoksim, bromoksinil, butahlor, butafenancil, butenahlor, butralin, butroksidim, butilati, kafenstroli, karbetamidi, karfentrazon-etil, hlometoksifen, hloridazon, hlorimuron-etil, hlornitrofen, hlorotoluron, hlorsulfuron, cinidon-etil, cinmetilin, cinosulfuron, klefoksidim,

kletodim, klodinafop-propargil, klomazon, klomeprop, klopiralid, kloransulam-etil, kumiluron, cianazini, ciklosulfamuron, cikloksidim, cihalofop-butil, desmedifam, dikamba, dihlobenil, dihlorprop-P, diklofop-metil, diklosulam, difenzokuat, diflufenikan, diflufenzopir, dikegulak-sodium, dimefuron, dimepiperati, dimetahlor, dimetametrin, dimetenamid, dikvat-dibromidi, ditiopir, diuron, dimron, EPTC, esprokarb, etalfluralin, etametsulfuron-metil, etofumezati, etoksifen, etoksisulfuron, etobenzanid, fenoksaprop-etil, fenoksaprop-P-etil, fentrazamidi, flamprop-M-izopropil, flamprop-M-metil, flazasulfuron, florasulam, fluazifop, fluazifop-butil, fluazolati, flukarbazoni-sodium, flucetosulfuron, fluhloralin, flufenacet, flufenpir, flumetsulam, flumiklorak-pentil, flumioksazin, fluometuron, fluorohloridoni, fluoroglikofen-etil, flupoksam, flupirsulfuron-metil-sodium, fluridoni, fluroksipir, fluroksipirbutoksipropil, fluroksipir-meptil, flurprimidol, flurtamoni, flutiacet-metil, fomesafen, foramsulfuron, glufozinati, glufozinati-amonium, glifozati, halosulfuron-metil, haloksifop, haloksifop-etoksietil, haloksifop-metil, haloksifop-P-metil, heksazinoni, imazametabenc-metil, imazamoks, imazapik, imazapir, imazakuin, imazetapir, imazosulfuron, indanofan, jodosulfuron, jodosulfuron-metil-natrium, ioksinil, izoproturon, izouron, izoksaben, izoksahlortolizoksaflutoli, ketospiradoks, iaktofen, lenacil, linuron, MCPA, mekoprop, mekoprop-P.mefenacet, mezosulfuron-metil, mezotrioni, metamifop, metamitron, metazahlor, metabenztiazuron, metildimron, metobromuron, metolahlor, metosulam, metoksuron, metribuzin, metsulfuron-metil, molinati, monolinuron, naproanilidi, napropamidi, neburon, nikoiulfuron, norflurazon, orbenkarb, orizalin, oksadiargil, oksadiazon, oksasulfuron, oksaziklomefon, oksifluorfen, parakvat, pelargonik acid,

Pendimetalin, pendralin, penoksulam, pentoksazon, pentoksamid fenmedifam, pikloram, pikolinafen, pinoksaden, piperofos, pretilahlor, primisulfuron-metil, profluazol, profoksidim, prometrin, propahlor, propanil, propakvizafop.propisohlor, propoksikarbazon-sodium, propizamidi, prosulfokarb, prosulfuron, piraklonil, piraflufen-etil, pirazolati, pirazosulfuron-etil, pirazoksifen, piribenzoksim, piributikarb, piridafol, piridati, piriftalid, piriminobak-metil, piritiobak-sodium, kuinmerak, kvinoklamin. Kvizalofop-etil, kvizalofop-P-etil, kvizalofop-P-tefuril, rimsulfuron, setoksidim, simazin, simetrin, S-metolahlor, sulkotrion, sulfentrazon, sulfometuron-metil, sulfosat, sulfosulfuron, tebutiuron, tepraloksidim, terbutilazin, terbutrin, teenilhlor, tiazopir, tifensulfuron-metil, tiobenakarb, tiokarbazil, tralkoksidim, trialati, triasulfuron, triaziflam, tribenuron-metil, triklopir, tridifan, trifloksisulfuron, trifluralin, triflusulfuron-metil, tritosulfuron, 4-(4,5-dihidro-4-metil-5-okso-3-trifluorometil-1H-1,2,4-triazol-1-il)-2-(etilsulfonilamino)-5-fluor-benzolkarbotioamid (HVVH4991, uporedi VVO-A-95/30661), 2-hlor-N-[1-(2,6-dihlor-4-difluormetil-fenol)-4-nitro-1 H-pirazol-5-ilJamid propankarbonske kiseline (SLA5599, uporedi EP-A-303153) i jedinjenja Jedinjenja (ha) i (hb) poznata su iz VVO 01/74785, aktivne materije (hc) do (hh) iz VVO 00/21924 a druge aktivne materije (hi) do (Hl) iz VVO 96/26206, VVO 96/25412 i US 20020016262.

Prevashodne komponente h) su herbicidi sledećih podgrupa (h1) do (h4) (oznaka herbicida sledi maksimalno sa „common name", ukoliko je moguće prema referentnoj službi „The Pesticide Manual", British Crop Protection Council 1997, 11.izdanje, skraćeno „PM" ili 2003, 13. izdanje, skraćeno „PM13": (h1) herbicidi koji deluju protiv monokotilnih i dikotilnih štetnih biljaka , na

primer

(M.1) Flufenacet (BAY FOE 5043) (PM, s. 82-83), 4"-fluor-N-izopropil-2-(5-trifluormetilo-1,3,4-tiadiazol—2-iloksi)-acetanilid,

(h1.2) Metolahlor (PM, s. 833-834), 2-hlor-N-(2-etil-6-metilfenil)-N-(2-metoksi-1 -metiletil)-acetamid,

(h1.3) Acetohlor (PM, s.10-12), 2-hlor-N-(etoksimetil)-N-(2-etil-6-metilfenil)-acetamid,

(h1.4) Dimetenamid (PM, s.409-410), 2-hlor-N-(2,4-dimetil-3-tienil)-N-(2-metoksi-1 -metiletil)-acetamid,

(h1.5) Petoksamid (AG Chem, New Compound Review(publ. Agranova),

Vol. 17, 1999, s. 94, tj. 2-hloro-N-(2-metil-1-fenil-1-prpenil)acetamid,

(h1.6) Atracin (PM, s. 55-57), N-etil-N'-izopropil-6-hlor-2,4-diamino-1,3,5-triazin,

h(1.7) Simazin (PM, s. 1106-1108), 6-hlorr-N,N-dietil-2,4-diamino-1,3,5-triazin,

h(1.8) Cianazin (PM, s. 280-283), 2-(4-hlor-6-etilamino-1,3,5-triazin-2-ilamino)-2-metil-nitril propionske kiseline

h(1.9) Terbutilazin (PM, s. 1168-1170), N-etil-N'-tert.-butil-6-hlor-2,4-diamino-1,3,5-triazin,

h(1.10) Metribuzin (PM, s. 840-841), 4-amino-6-tert.-butil-3-metiltio-1,2,4-triazin-5(4H)-on,

h(1.11) Terbutrin (PM,s.1170-1172), N-(1,1-dimetiletil)-N'-etil-6-(metiltio)-1,3,5-triazin-2,4-diamin,

(h1.12) Nikosulfuron, (PM, s.877-879), 2-(4,6-dimetoksipirimidin-2-il)-3-(3-dimetilkarbamoil-2-piridilsulfonil)-karbamid i njegove soli

(h1.13) Rimsulfuron (PM, s.1095-1097), 1-(4,6-dimetoksipirimidin-2-il)-3-(3-etilsulfonil-2-piridilsulfonil)-karbamid i njegove soli,

(h1.14) Primisulfuron i esteri kao što su metilester (PM, s. 997-999), 2-[4,6-Bis(difluorometoksi)-pirimidin-2-ilkarbomoilsulfamoil]-benzoe kiseline odnosno - metilester, i njihove soli,

(h1.15) Halosulfuron (PM, s. 657-659), 3-hlor-5-(4,6-dimetoksi-pirimidin-2-ilkarbamoilsulfamoil)-1-metilpirazol-4-karbonske kiseline i njihove soli i esteri, pre svega metilester,

(h1.16) jodosulfuron (PM, s.573-574) i pre svega esteri kao što su metilester i njegove soli (uporedi VVO 96/41573) na koji se ovde izričito odnosi), 4-jo-2-(4-metoksi-6-metil-1,3,5-triazin-1-ilkarbomoilsulfamoil)-benzoeve kiseline odnosno metilester i njihove soli kao što je natrijumova so, poznata iz VVO-A-92/13845 na koju se izričito odnosi,

(h1.17) Foramsulfuron i njegove soli (PM 13, s. 494-495), 1-(4,6-dimetoksipirimidin-2-il)-3-[2-dimetilkarbamoil)-5-formamidofenil-sulfoniljkarbamid,

(h1.18) Pendimetalin (PM, s. 937-939), N-(1-etilpropil)-2,6-dinitro-3,4-ksilidin,

(h1.19) Sulkotrione (PM, s. 1124-1125), 2-(2-hlor-4-mesilbenzoil)-cikloheksan-1,3-dion,

(h1.20) Dikamba (PM, s. 356-357), 3,6-dihlor-o-anisova kiselina i njene soli, (h1.21) Mezotrioni, 2-(4-mesil-2-nitrobenzoil)cikloheksan-1-3-dion (ZA 1296,

uporedi VVeed Science Society of America (VVSSA) u VVSSA Abstract 1999, vol. 39, strana 65-66, brojevi 130-132),

(h1.22) Linuron (PM, s. 751-753), 3-(3,4-dihlorofrnil)-1-metoksi-1-metilkarbamid,

(h1.23) Izoksahlortol (AG Chem, New Compound Revievv, publ. Agranova,

Vol. 16, 1998, s. 39), tj. 4-hloro-2-(metilsulfonil)fenil-5-ciklopropil-4-izoksazolilketon,

(h1.24) Izoksalflutoli (PM, s. 737-739), (5-ciklopropil-4-izoksazolil)[2-(metilsulfonil)-4-(trifluorometil)-4-(trifluorometil)fenil]metanon,

(h1.25) Metosulam (PM, s. 836-838), 2',6'-dihloro-57-dimetoksi-3 -

metil[1,2,4] triazolp ,5-a]pirimidin-2-sulfonamid

(h1.26) Flumetsulum (PM, s. 573-574), 2',6'-difluoro-5-metil[1,2,4]triazol[1,5

a]pirimidin-2-sulfonamid

(h1.27) Kloransulam i esteri kao što su met5ilester (PM, s. 265), 3-hloro-2-(5-etoksi-7-fiuoro[1,2,4]triazolo[pirimidin-2-ilsulfonamido)benzoeve kiseline i pre svega metilester,

(h1.28) Florasulam (časopis za biljne bolesti i zaštitu bilja, Izdanje Eugen Ulmer, Štutgart, specijalna sveska XVI, 1998, s. 527-534), N-(2,6-difluorofenil)-8-fluoro-5-metoksi1,2,4)triazolo[1,5-c]pirimidin-2-sulfonamid

(h1.29) Molinati (PM, s. 847-849),N-(etiltio-karbonil)-azepan,

(h1.30) Tiobenkarb (PM,s.1192-1193), N,N-dietil-karbaminska kiselina-4-Hlorbenziltioester

(h1.31) Kvinhlorak (PM, s. 1078-1080), 3,7-dihlorhinolin-8-karbonska

kiselina i njene soli

(M.32) Propanil (PM, s. 1017-1019), N-(3,4-dihlorofenil)-propanamid

(H1.33) Piribenzoksim, benzofenoni 0-[2,6-bis-[(4,6-dimetoksi-2-pirimidnil)oksi]benzoil]oksim, Sveska ozasedanju: The 1997 Brighton Crop Protection Conference, VVeeds (publ. British Crop Protection Council) s. 39-40

(h1.34) Butahlor (PM, s. 159-160), N-(butoksimetil)-2-hlor-N-(2,6-dietilfenil)-Acetamid

(h1.35) Pretilalkohol (PM s. 995-996), N-(2-propoksietil)-2-hlor-N-(2,6-dietilfenil)acetamid

(h1.36) Klomazon (PM, s. 256-257),2-[(2-hlorfenil)-4,4-dimetil-3-izoksazolidinon;

(h1.27) oksadiargil (PM, s. 904-905), 5-tert-butil-3-[2,4-dihloro-5-(prop-2-iniloksi)fenil]-1,3,4-oksadiazol-2(3H)-on,

(h1.38) Oksaziklomefon, 3-[1-(3,5-dihlorofenil)1-metiletil]-2,3-dihidro-6-metil-5-fenil-4H-1,3-oksazin-4-on

Sveska o zasedanju: The 1997 Brighton Crop Protection Conference, VVeeds (publ.British Crop Protection Council) s. 73-74

(h1.39) Anilofos (PM, s. 47-48), s-4-hlor-N-izopropilkarboniloilmetil-0,0-dimetil-fosforoditioat

(h1.40) Kafenstrol (PM, s. 173-174), 1-dietilkarbamoil-3-(2,4,6-

trimetilfenilsulfoni)-1,2,4-triazol

(h1.41) Tiazopir (PM, s. 1185-1187), metil 2-difluorometil-5-(4,5-dihidro-1,3-tiazol-2-il)-4-izobutil-6-trifluorometilnikotinat)

(h1.42) Triklopir (PM, s. 1237-1239), [(3,5,6-trihloro-2-pirinidil)oksi]sirćetne kiseline, pre svega kao triklopir, triklopir-butotil, triklopir-trietilamonijum,

(h1.43) Oksadiazoni (PM, s. 905-907), 5-tert-butil-3-(2,4-dihloro-5-izopropoksifenil)-1,3,4-oksadiazol-2(3H)-on,

(h1.44) Esprokarb (PM, s. 472-473), S-benzil-1,2-dimetilpropil(etil)-tiokarbamat

(M.45) Piributikarb (PM, s. 1060-1061), 0-3-tert-butilfenil-6-metoksi-2- .

piridil-(metil)-tiokarbamat (TSH-888)

(h1.46) Azimsulfuron (PM, s. 63-65), 1-(4,6-dimetoksipirimidin-2-il)-3[1-metil-4-(2-metil-2H-tetrazol-5-il)pirazol-5-ilsulfonilkarbamid]

(h1.47) Azoli, kao što su poznati iz EP-A-0663913, na koje se ovim izričito poziva, na primer 1-(3-hlor-4,5,6,7tetrahidropirazolo-[1,5,a]-piridin-2-il)-5-metil-propargilamino)-4-pirazolilkarbonske kiseline nitril (dalje u tekstu „EP 913"),

(M.48)"Tenilhlor (PM, s. 1182-1183), 2-hlor-N-(3-metoksi-2-tenil)-2',6'-dimetilacetanilidi,

(h1.49) Pentaksazoni (PM, s, 942-943), 3-(4-hloro-5-ciklopentiloksi-2-fluorofenil)-5-izopropiliden-1,3-oksazolidin-2,4-dion,

(h1.50) Priminobak i njegovi esteri kao što su metilester (PM, s. 1071-1072), 2-(4,6-dimetoksi-2-pirimidiniloksi)-6-(1-metoksiiminoetil)-metilester benzoeve kiseline, i kao kiselina ili natrijumova so,

(h 1.51) Mezosulfuron i njegove soli i esteri (PM, s. 630), metil 2-[(4,6-dimetoksipirimidin-2-ilkarbamoil)sulfamoil]a-(metani-sulfonamido)-p-toluat,

(M.52) Izoproturon (PM, s. 732-734), 3-(4-izopropilfenil)-1,1-dimetilkarbamid

(h1.53) Hlortuloron (PM, s. 229-231), 3-(3-hloro-p-tolil)-1,1-dimetilkarbamid

(h1.53 Hlortuloron (PM, s. 229-231), 3-(3-hloro-p-tolil)-1,1-dimetilkarbamid (h.54) Prosulfokarb (PM, s. 1039-1041), S-benzil dipropiltiokarbamat

(h.155) Flukarbazon i njegove soli (PM13, s. 447-448), 4,5-dihidro-3-metoksi-4-metil-5-okso-N-(2-trifluormetoksifenilsulfonil)-1H-1,2,4-triazol-1-karboksamid natrijum,

(h1.56) Propoksikarbazon i njegove soli (PM, s. 831-832), metil 2-[[[(4,5-il)karbonil]amino]sulfonil]benzoat, natrijumova so

(h1.57) Flupirsulfuron i njjegovi ester kao što je metilester i njihove soli (PM, s. 586-588), metil 2-(4,6-dimetoksipirimidin-2-ilkarbamoilsulfamoil)-6-trifluorometilnikotinat natrijum)

(M.58) Sulfosulfuron i njegove soli (PM, s. 1130-1131), 1-(4,6-dimetoksipirimidin-2-i)-3-(2-etilsulfonilimidazol[1,2-a]piridin-3-il)sulfonilkarbamid

(h1.59) Trifluralin (PM13, s. 1012-1014), a,a,a-trifluoro-2-2,6-dinitro-N,N-dipropil-p-toluidin,

(h1.60) Etafluralin (PM13, s.375-376), N-a,a,a-trifluoro-N-2-metilalil)-2,6-dinitro-p-toluidin,

(h1.61) Norflurazon (PM13, s. 711-712), 4-hloro-5-metilamino-2-(a,a,a-trifluoro-m-tolil)piridazin-3(2H)-on,

(h1.62) Vernolate (PM13, s. 1099), S-propil dipropiltiokarbamat,

(M.63) Hlorotoluron (PM13, s. 170), 3-(3-hloro-p-tolil)-1,1-dimetilkarbamid,

(h1.64) Imazetapir i njegove soli i esteri (PM13, s. 558-560), (RS)-5-etil-2-(4-izopropil-4-metil-5-okso-2-imidazolin-2-il)nikotinske kiseline,

(h1.65) Imazamoks (PM13, s. 552-553), (RS)-2-(4-izopropil-4-metil-5-okso-2-imidazolin-1-il)-5-metoksimetilnikotinske kiseline,

(h1.66) Imazakvin i njegove soli i esteri (PM13, s. 557-558), (RS)-2-(4-izopropil4-metil-5-okso-2-omidazolin-2-il)kvinoline-3-karboksilne kiseline,

(h2) pretežno herbicidi koji deluju na dikotile štetne biljke, na primer

(h2.1) MCPA (PM, s. 767-769), (4-hlor-2-metil-fenoksi)-sirćetne kiseline i njihove soli i esteri,

(h2.2) 2,4-D (PM, s. 323-327), 2,4-dihlorfenoksisirćetna kiselina i njene

soli i esteri,

(h2.3) Bromoksinil (PM, s. 149-151), 3,5-dibrom-4-hidroksi-benzonitril,

(h2.4) Bentazon (PM, s. 1064-1066), 3-izopropil-2,2-diokso-1H-2,13-benzotiadiazan-4(3H)-on,

(h2.5) Flutiacet (PM, s. 606-608), [2-hlor-4-fluor-5[5,6,7,8-trtrahidro-3-okso-1H, 3H-1,3,4-tiadiazolo[3,4-a]piridazin-1-ilidenamino)feniltio]-sirćetna kiselina i pre svega metilester,

(h2.6) Piridati (PM, s. 1064-1066), Tiougljena kiselina-0-(6-hlor-3-fenil-piridazin-4-il)-S—(oktil)-diester

(h2.7) Diflufenzopir (BAS 654 00 H, PM s. 81-82), 2-(1-[4-3,5-difluorofenil)semikarbazono]etil}nikotinska kiselina,

(h2.8) Karfentrazon (PM, s. 191-193), etil (RS)-2-hloro-3-[2-hloro-5-(4-difluorometil-4,5-dihidro-3-metil-5-okso-1H-1,2,4-triazol-1-il)-4-fluorofeniljpropionat primenjen između ostaloga i kao karfentrazon-etil (kako je navedeno) ili i kao kiselina

(h2.9) Klopiralid (PM. S. 260-263), 3,6-dihloropiridin-2-karbonska kiselina

(h2.10) Tifensulfuron i njegovi esteri, pre svega metilester (PM, s. 1188-1190), 3-[[[[(metoksi-6-metil-1,3,5-triazin-2-il)-amino]-karbonil]- ~ amino]sulfonil]-2-tiofenkarbonska kiselina odnosno - metilester i njegove soli,

(h.2.11) Prosulfuron i njegove soli (PM, s. 1041-1043), 1-(4-metoksi-6-metil-1,3,5-triazin-2-il)-3-[2-(3,3,3-trifluoropropil)-fenilsulfonil]-karbamid i njegove soli,

(h2.12) Tritosulfuron i njegove soli (PM 13, s. 1022; AG Chem, New Compound Revievv (publ. Agranova), Vol. 17, 1999, s. 24), N-[[[4 - metoksi-6-(trifluorometil)-1,3,5-triazin-2-il]-2-trifluorometilbenzensulfonamid)

(H2.13) Triasulfuron i njegove soli (PM, s. 1222-1224), 1-[2-(2-hloroetoksi)fenilsulfonil]-3-(metoksi-6-metil-1,3,5-triazin-2-il)karbamid

(h2.14) 2,4-D (PM, s. 323-327), (2,4-dihlorfenoksi)sirćetna kiselina, često upotrebljene forme: 2,4-D-butotil, 2,4-D-butil, 2,4-D-

dimetilamonijum, 2,4-D-diolamin, 2,4-D-izo-oktil, 2,4-D-izopropil, 2,4-D-trolamin

(H2.15) MCPA (PM, s. 770-771), (4-hlor-2-metilfenoksi)sirćetna kiselina,

pretežno upotrebljene forme su između ostaloga MCPA-butotil, MCPA-dimetilamonijum, MCPA-izoktil, MCPA-kalijum, MCPA-n atrij um

(h2.16) Bensulfuron i njegovi esteri, pre svega metilesteri i njihove soli,

(PM, s. 104-105), a-(4,6-dimetoksipirimidin-2-il-karbamoil-sulfamoil)-0-toluolna kiselina-metilester

(h2.17) Metsulfuron i njegovi esteri, pre svega metilesteri i njihove soli (PM,

s. 842-844), metil 2-[[[[(4-metoksi-6-metil-1,3,5-triazin-2-il)amino]karbonil]amino]sulfonil]benzoat

(h2.18) Acifluorfen (PM, s. 12-14), 5-(2-hlor-aaa-trifluor-p-toliloksi)-2-nitrobenzoekiselina i korišćena kao acifluofen-natrijum

(h.2.19) Bispiribak (KIH 2023), pre svega je forma kao natrijumova so (PM,

s. 129-131), natrijum 2,6-bis[(4,6-dimetoksipirimidin-2-il)oksi]benzoat,

(h.2.20) Etoksisulfuron i njegovi esteri i soH-(PM, s. 488-490), 1-(4,6-dimetioksipirimidin-2-il)-3-(2-etoksifenoksi-sulfonil)karbamid

(h2.21) Kinosulfuron i njegovi esteri i soli (PM, s. 248-250), 1-(4,6-dimetoksi-1,3,5-triazin-2-il)-3-[2-(2-metoksietoksi)-fenilsulfonil]-karbamid

(h2.22) Pirazosulfuron i njegovi esteri, pre svega etilesteri i njihove soli (PM, s. 1051-1054), 5-(4,6-dimetoksipirimidin-2-il-karbomoilsulfamoil)-1 -metilpirazol-4metilester karbonske kiseline

(h2.23) Imazosulfuron i njegovi esteri i soli (PM, s. 703-704), 1-(2-hloroimidazo[1,2-a]piridin-3-ilsulfonil)-3-(4,6-dimetoksipirimidin-2-iljkarbamid

(h2.24) Ciklosulfamuron i njegovi esteri i soli (PM, s. 288-289), N-[[[2-(ciklopropilkarbonil)fenil]amino]sulfonil]-N1-(4,6-dimetoksipirimidin-2-il)karbamid

(h2.25) Hlorosulfuron i njegovi esteri i soli (PM, s. 239-240), 1-(2-hlorofenilsulfonil)-3-(4-metoksi-6-metil-1,3,5-triazin-2-il)karbamid

(h2.26) Bromobutidi (PM, s. 144-145), 2-brom-3,3-dimetil-N-(1-metil-1-feniletil)-butiramid

(h2.27) Bentazon (PM, s. 109-111), 3-izopropil-1H-2,1,3-benzotiadiazin-4(3H)-on-2,2-dioksid

(h2.28) Hlorimuron i njegovi esteri, pre svega etilesteri i njihove soli (PM, s.

217-218), etil 2-(4-hloro-6-metoksipirimidin-2-il-karbonilsulfamoil)benzoat

(h2.29) Difluenikan (PM,s.397-399), 2 ,4'-difluoro-2-(a,a,a-trifluoro-m-toliloksi)nikotinanilid

(h2.30) Flurtamoni (PM, s. 602-603), (RS)-5-metilamino-2-fenil-4-(a,a,a-tri-fluoro-m-tolil)furan-3(2H)on

(h2.31) Tribenuron (PM, s. 1230-1232), metil 2([[[[4-metoksi-6-metil-1,3,5-triazin -2-il)-metilamino]karbonil]amino]sulfonil]benzoat

(h2.32) Amidosulfuron i njegove soli (PM, s. 37-38), 1-(4,6-di-metoksipirimidin-2-il)-3-mesil(metil)sulfamoilkarbamid

(h2.33) Mecoprop/Mecoprop-p i njihovi esteri (PM, s. 776-779), (RS)-2-(4-hloro-o-toliloksi)propionske kiseline

(h2.34) Dihlorprop/dihlorprop-P i njihovi esteri (PM, s. 368-372), (RS)-2-(2,4

-dihlorofenoksi)propionske kiseline

(h2.35) Fluroksipir (PM, s. 597-600), 4-amino-3,5-dihloro-6-fluoro-2-piridiloksiacetik acid

(h2.36) Pikloram (PM, s. 977-979), 4-amino-3,5,6-trihloropiridini-2-karbonske kiseline

(h2.37) Joksinil (PM, s. 718-721), 4-hidroksi-3,5-di-jodobenzonitril

(h2.38) Bifenoks (PM, s. 116-117), metil-5-(2,4-dihlorofenoksi)-2-ni-Trobenzoat

(h2.39) Piraflufen-etil (PM, s. 1048-1049), etil 2-hloro-5-(4-hloro-5-difluorometoksi-1-metilpirazol-3-il)-4-fluorofenoksiacetat

(h2.40) Fluoroglikofen-etil (PM, s. 580-582),0-[5-(2-hloro-a,a,a-trifluoro-p-toliloksi)-2-nitrobenzoil]glikolne kiseline

(h2.41) Cinidon-etil(BAS 615005) (AG Chem, New Compound

Rewiew, publ. Agranova, Vol. 17, 1999, s. 26)

(h2.42) Pikolinafen (PM 13, s. 785-786) AG Chem, New Compound Re-wiew, publ. Agranova), Vol. 17, 1999, s. 35), N-4-fluorofenil-6-(3-tri-fluorometilfenoksi(piridin-2-karboksamid (h2.43) Sulfentrazoni (PM13, s. 910-911), 2',4'-dihloro-5 -(4

difluorometil-4,5-dihidro-3-metil-5-pkso-1H-1,2,4-triazol-1-il)metanesulfonanilid,

(h2.44) Oksifluorfen (PM13, s. 738-739), 2-hloro-a,a,a-trifluoro-tolil

-3-etoksi-4-nitrofenil eter,

(h2.45) Laktofen (PM13, s.596-597), etil 0-[5-(2-hloro-a,a,a-trifluo-ro-p-toliloksi) -2-nitrobenzoilj-DL-laktat,

(h2.46) Fomesafen (PM13, s. 492-493), 5-(2-hloro-a,ct,a-trifluo-ro-p-toliloksi) - N-metilsulfonil-2-nitrobenzamid

(h2.47) Flumiklorak (PM13, s. 460-461), pentil [2-hloro-5-(cikloheks-1- ene-1,2-dikarboksimido)-4-fluorofenoksi] acetat

(h2.48) 2,4-DB (PM, s. 264-266), 4-(2,4-dihlorofenoksi)buterna

kiselina

(h2.49) Flumioksazin (PM13,s.461-462), N-(7-fluoro-3,4-dihidro-3-okso-4-prop-2-inil-2H-1,4-benzoksazin-6-il)cikloheks-1 -ene-1,2-dikarboksamid

(h2.50) Benazolin (PM 13, s. 62-64), 4-hloro-2-oksobenzotiazolin-3-ilsirćetne kiseline; 4-hloro-2,3-dihidro-2-oksobenzotiazol-3-ilsirćetne kiseline

(h3) herbicidi koji pretežno deluju protiv monokotilnih štetnih

biljaka, na primer

(h3.1) Kvizalofop/kvizalofop-P- i njijhovi esteri kao što su etil- ili tefurilester(PM, s. 1087-1092), (RS)-2-[4-(6-hlorohinoksalin-2- iloksi)fenoksi]propionske kiseline,

(h3.2) Fenoksaprop/fenoksaprop-P ili njihovi esteri kao što su etilester (PM, s. 519-520) 2-[4-(6-hlor-benzoksazol-2-iloksi)-fenoksi]-ster propionske kiseline,

(h3.3) Fluazifop/fluazifop-P i njihovi esteri kao što su butilesteri (PM, s. 553-557), butil(RS)-2-[4-(5-trifluorometil-2-piridiloksi)fenoksi]propionat,

(h3.4) Haloksifop/haloksifop-P i njihovi esteri kao što su metilesteri (PM, s. 659-663), (±)-2-[4-[[3-hlo-5-(trifluorometil)-2-piridinil]oksi]fenoksi]propionske kiseline, obuhvatajući između ostaloga i primenjeenu formu kao haloksifop-etotil, haloksifop-metil, haloksifop-metil [(R)-izomer]

(h3.5) Propakvizafop (PM, s. 1021-1022), 2-izopropilidenamino-oksietil (R)-2-[4-(6-hlorohinoksalin-2-iloksi)fenoksi]propionat

(h3.6) Klodinafop i njihovi esteri kao što su propargilesteri (PM, s.

251-253), (R)-2-[4-(5-hloro-3-fluoro-2-piridiloksi)-fenoksijpropionske kiseline,

(h3.7) Cihalofop i njihovi esteri kao što su butilester (Pm, s. 297-298), butil(R)-2-[4-(4-ciano-2-fluorofenoksi)fenoksi]propionat

(h3.8) Diklofop/diklofop-P i njihovi esteri kao što su metilesteri (PM,

s. 374-377), (RS)-2-(2,4-dihlorofenoksi)fenoksi]propionske kiseline,

(h3.9) Setoksidim (PM, s. 1101-1103), (±)-(EZ)- (letoksiiminobutil)-5-[2-etoksiiminobutil)-5-[2-etiltio)propil]-3-hidroksicikloheks-2-enon,

(h3.10) Cikloksidim (PM, s. 290-291), (±)-2-[1 -(etoksiimino)butil]-3-hidroksi-5-tian-3-ilcikloheks-2-enon,

(h3,11) Kletodim (PM, s. 250-251), (±)-2-[(E)-3-hloroaliloksiimino]propil]-3-hidrocikloheks-2-enon,

(h3.12) Profoksidim, 2-[1-(2-(4-hlorofenoksi)propoksiimino)butil]-3-okso-5-tian-3-ilcikloheks-1-enol (AG Chem, Nerw Compound Rewiew (publ. Agranova), Vol. 17, 1999, s. 26 kao i PM, 13. izdanje s. 808-809),

(h3.13) Alahlor (PM), s.23-24(, 2-hlor-N-(2,6-dietilfenil)-N-metoksimetil)-acetamid,

(h3.14) Mefenacet (PM, s. 779-781), 2-(1,3-benztiazol-3-iloksi)-N-metilacetanilid,

(h3.15) Fentrazemid 4-(2-hlorfenil)-5-okso-4,5-dihidro-tetrazol-1-karbiksilik acid cikloheksiletil-amid (PM13,

s. 427-428) i Sveska o zasedanju: The 1997 Brighton Crop Protection Conference, VVeeds (publ. British Crop Protection

(h3.16) Benfurezati (PM, s. 98-99), 2,3-dihidro-3,3-dimetilbenzofuran-5-il-etansulfonat,

(h4) herbicidi koji deluju protiv monokotilnih i dikotilnih štetnih biljaka za upotrebu u neseleektivnom području ili u specifično tolerantnim kulturama kao što su

(h4.1) Glufozinati (PM, s. 643-645), obuhvatajući i glufozinate-P, na primer 4-[hidroksi(metil)fosfinoil]-DL-homoalanin, 4-[hidroksi (metil)fosfinoil]-L-homoalanin, uvek prevashodno kao soli, na primer amonijum- ili alkali metalne soli kao što su

(h4.1.1) glufozinati-amonijum,

(h4.1.2) glufozinati-P-amonijum,

(h4.1.3) glufozinati-natrijum,

(h41.3) glufozinati, natrijum,

(h4.1.4) glufozinati-P-natrijum,

(h4.2) Glifozati (PM,s.646-649),

N-(fosfonometil)-glicin i njegove soli i esteri, na primer (h4.2.1) glifozati-izopropilamonijum,

(h4.2.2) glifozati-sekvinatrijum,

(h4.2.3) glifozati-trimezijum,

(h4.3) Parakvat i njegove soli kao što su parakvat-dihlorid (PM s.

923-925).

Imidazolinoni i njihove solii kao što su

(h4.4) Imazapir i njegove soli i esteri (PM, s. 697-699),

(h4.5) Imazametahabenz i njegove soli i esteri (PM, s. 694-696), (h4.6) Imazametabenz -metil (PM, s. 694-696),

(h4.7) limazapik (AC 263,222) i njegove soli i esteri, na primer amonijumova so, (PM, s. 5 i 6 referira pod AC 263, 222).

Kao partner za kombinovanje (e) dolaze u obzir pre svega jedinjenja, koja su selektivna u soji, na primer

(ha) herbicidi koji deluju selektivno na monokotilne i dikotilne štetne

biljke, na primer

(M.59) Trifluralin (PM, s. 1248-1250),

(h1,10) Metribuzin (PM, s. 840-841),

(h1.36) Klomazoni (PM, s. 256-257),

(h1.18) Pendimetalin (PM, s. 937-939),

(h1.2) Metolahlor (PM, s. 833-834),

(h1.26) Flumetsulam (PM, s. 573-574),

(h1.4) Dimetenamid (PM, s. 409-410),

(M.22) Linuron (PM, s. 751-753),

(h1.60) Etalfluralin (PM, s. 473-474)

(h1.1) Flufenacet (BAY FOE 5043) (PM, s. 82-83)

(h.1.61) Norflurazon (PM, s. 886-887),

(h1.62) Vemolati (PM, s. 1264-1266),

(h1.63) Hlortoluron, hlorotoluron (PM, s. 229-231),

(h1.27) Kloransulam i esteri kao što su metilester i (PM, s. 265), (h1.64) lmazetapir(PM13, s. 558-560),

(h1.65) Imazamoks (PM13, s. 552-553),

(h1.66) Imazakvin (PM13, s. 557-558),

(h8) herbicidi koji selektivno deluju u soji na štetne biljke, na

primer

(h2.43) Sulfentrazoni (PM, s. 1126-1127),

(h2.4) Bentazoni (PM, s. 109-111),

(h2.10) Tifensulfuron i njegovi esteri, naročito metilester (PM, s.

1188-1190),

(h2.44) Oksifluorfen (PM, s. 919-921),

(h2.45) Laktofen (PM, s. 747-748),

(h2.46) Fomesafen (PM, s. 616-618),

(h2.47) Flumiklorak (PM, s. 575-576), i njegovi esteri kao što je

pentilester,

(h2.18) Acifluorfen i njegova natrijumova so (PM, s. 12-14),

(h2.48) 2,4-DB (PM, s. 337-339) i njegovi esteri i soli,

(h2.49) Flumioksazin (PM13, s. 461 -462),

(h2.50) Benazolin (PM13, s. 62-64),

(h2.2) 2,4-D (PM, s. 323-327) i njegovi esteri i soli,

(h2.28) Hlorimuron i njegovi esteri i soli kao hlorimuron-etil

(hy) Herbicidi koji deluju selektivno u soji na monokotilne štetne biljke kao na primer

(h3.9) Setoksidim (PM, s. 1101-1103),

(h3.10) Cikloksidim (PM, s. 290-291),

(h3.11) Kletodim (PM, s. 250-251),

(h3.1) Kvizalofop-P i jnjegovi esteri kao što su etol- ili tefurilester

(PM, s. 1089-1092),

(h3.2) Fenoksaprop-P i njegovi esteri kao etilester (PM, s. 519-520),

(h3.3) Fluazifop-P i njegovi esteri kao butilester (PM, s. 556-557),

(h.3.4) Haloksifop i haloksifop-H i njihovi esteri kao metil ili

deretotilester (PM. S. 660-663),

(h3.5) Propakvizafop (PM, s. 1021-1022)

(h3.13) Aahlor (PM, s. 23-24),

(h5) neselktivni herbicidi koji se koriste u soji za specifične svrhe,

na primer

(h4.1) Glufozinati (PM, s. 643-645),

(h4.2) Glifozati (PM, ws. 646-649),

(h4.3) Parakvat (soli) kao parakvat-dihlorid (PM, s. 923-925),

Takođe prevashodni partneri za kombinacije (h) su benozalin, fenoksaprop, laktofen, hlortoluron, flufenacet, metribuzin, benf urezati, fentrazamid, mefenacet, diklofop, joksinil, bromoksinil, amidosulfuron, flurtamoni, diflufenikan, etoksisulfuron, flukarbazoni, propoksikarbazoni, sulkotrioni, mezotrioni, izoproturon, jodosulfuron, mezosulfuron, foramsulfuron, anilofos, oksaziklomefoni, oksadiargil, izoksaflutoli, linuron.

Ukoliko se u okviru ovog opisa koristi skraćeni oblik „common name", onda se toodnosi i na sve derivate, kao što su esteri i soli, i izomere, naročito optičke izomere, naročito u obliku u kojem se nalaze na tržištu.

Navedena hemijska jedinjenja označavaju najmanje jedno od jedinjenja koja su obuhvaćena pod „common name", često jedinjenje kojemu se daje prednost. Kod sulfonilkarbamida su sa solima obuhvaćene i one, koje nastaju zamenom atoma vodonika na grupi sulfonamida sa katjonom.

Prednost imaju kombinacije herbicida od jednog ili više herbicida (a) sa jednim ili više herbicida (h), naročito iz grupe (h1) ili (h2), (h3) ILI (H4). Osim toga prednost imaju kombinacije herbicida (a) sa jednim ili više herbicida (e)

po šemi (a)+(h1), (a) + (h2), (a)+(h3), (a)+(h4), (a)+(h1+(h2), (a) + (h1)+(h3),

(a) + (1)+(h4), (a) + (h2)+(h3), (a) + (h2) + (h4), (a) + (h3)+(h4) ili (a) +

(h1)+(h2)+(h3),.

Pri tome su u ovom pronalasku i one kombinacije u kojima su sadržani još jedna ili više raznih agrohemijskih aktivnih materija koje se razlikuju od herbicida [aktivne materije (c)] kao sejfeneri (na primer mefenpir-dietil, izoksadifen-etil, klokvintocet-meksil, 1,8-hidrid naftalne kiseline, dihlormid, benoksakor, fenklorim, furilazoli ili N-ciklopropil-4-[(2-metoksibenzoil)sulfamoil]benzamid (vidi VVO 99/16744), insekticidi ili fungicidi kao što su (a) + (h1)+(e), (a)+(h2)+(e) ili (a)+(h3)+(e), (a) + (h4)+(e), (a) +

(h1)+(h2)+(e), (a) + (h1)+(h3)+(e), (a)+(h1)+(h4)+(e), (a)+(h2)+(h3)+(e), (a) +

(h2)+(h4)+(e), (a) + (h3)+(h4)+(e) ili (a) + (h1) + (h2) + (h3)+(e).

Za kombinacije sa tri ili više aktivnih materija važe niže navedeni objašnjeni prevashodni uslovi naročito za dvojne kombinacije po ovom pronalasku, u prvom redu upravo ako se u njima sadrže dvojne kombinacije po ovom pronalasku i u vezi sa odnosnom dvojnom kombinacijom.

Količine upotrebe herbicida (h) mogu jako da variraju od herbicida do herbicida. Kao orijentaciona veličina za prevashodne količine primene za neke partnere u mešavinama iz grupe (h) mogu da važe sledeći podaci [u g AS (aktivna supstanca /ha (hektar)], pri čemu u kombinacijama po ovom pronalasku mogu da budu efikasne i količine ispod najnižih količina;

herbicidi grupe (h1): 10:8000, pre svega 50-5000 g AS/ha,

herbicidi grupe (h2): 5-5000, pre svega 2-2500 g AS/ha,

herbicidi grupe (h3): 10-500, pre svega 25-300 g AS/ha,

herbicidi grupe (h4): 20-5000, pre svega 100-2000 g AS/ha.

Područja za podesne odnose količina jedinjenja (a) i (e) dobijaju se iz na primer navedenih količina upotrebe za pojedine materije. U kombinacijama po ovom pronalasku mogu količine potrošnje po pravilu da se smanje. Prevashodni odnosi količina (a)©e), za kombinacije po ovom pronalasku navedene su kako sledi: (a) :(h1)= 10:1 do 1:800.000, odnosno 6:1 do 1:500.000, (a) : (h2) = 200:1 do 1 : 500.000, odnosno 5 : 1 do 1:250.000, (a) : (h3) = 10 : 1 do 1:500.000, odnosno 5 : 1 do 1 : 250.000, (a) : (h4) = 5 : 1 do 1:500.000, odnosno 1 : 10 do 1 : 200.000,

Ukoliko su u koncentratima uljnih suspenzijja po ovom pronalasku sadržane agrohemijske aktivne materije (h), njihov težinski udeo iznosi uglavnom 0,5 do 50 težinskih %, naročito 3 do 20 težinskih %.

Ukupni sadržaj aktivne materije koji se nalazi u koncentratima uljnih suspenzija po ovom pronalasku (zbir komponenata a) + e) + h) iznosi uglavnom 1 do 80 težinskih %, naročito 2 do 60 težinskih %.

Sulfosukcinati (komponenta d) koji su opcionalno sadržani u koncentratima uljnih suspenzija po ovom pronalasku mogu biti na primer mono- ili diesteri sulfojantarne kiseline, odnosno oni po opštoj formuli (II)

gde su

R<1>znači H ili nesupstituisani ili supstituisani ostatak ugljovodonika kao CrC3oalkil C1-C30ili alkilaril C7-C30

R<2>znači H ili jedan supstituisani ili nesupstituisani ostatak ugljovodonika Ci-C30. kao alkil C7-C30ili alkilaril C1-C30, ili je katjon, na primer metalkatjon kao alkalikatron ili alkalizemljani katjon, ili je amonijum katjon kao NH4, alkil, alkilaril- ili poli(arilaklik)fenil-amonijum katjon,

X<1>, X<2>znače nezavisno jedan od drugoga jednaku ili različitu jedinic

spejsera kao jedinicu polietera ili poliestera,

n,m su nezavisno jedan od drugoga isti ili različiti nula ili 1, odnosno oni su nula, i

M je katjon, na primer metalkatjon kao alkali- ili zeljano alkalni katjon,

ili amonijum katjon kao NH4, alkil- alkilaril-ili poli(arilalkil)fenil-amonijumkatjon.

Prednost imaju sutfosukcinati po formuli (II), gde su R<1>i R<2>nezavisno jedan od drugoga isti ili različiti linearni, granati ili ciklički zasićeni ili nezasićeni C1-C20-odnosno C4-Ci8-ostaci alkila, kao metil-, etil-, butil-, heksil,- cikloheksil-, oktil kao 2-etilheksil-, decil- tridecil-, ili oktadecil-ostaci, ili R<1->R<2>su ostaci alkilarila C7-C20, kao nonilfenil, 2,4,6-tri-sec-butilfenil, 2,4,6-Tris-(1-feniletil)-fenil, alkilbenzil ili ostatak hidrozima X1 i X2 nezavisno jedan od drugoga iste ili različite jedinice polietera, kao polietilenglikoli-(C2H40)p- ili polipropilenglikoli- (C3H60)p- sa p=1 do P=20, naročito p=1 do p=12, ili su jedinice poliestera, kao polihidroksibuterna kiselina-(CH[CH3]-CH2-COO)q-ili polimlečna kiselina-(CH[CH3]-COO)q. sa q=1 do q=15, naročito q=1 do q = 8, n,m nezavisno jedan od drugoga su isti ili različiti nula ili jedan, odnosno oni su nula, a M je katjon, na primer metalni katjon, kao alkali- ili zemljanoalkalni katjon, ili amonijum katjon, koji može biti supstituisan alkilom.

Sulfosukcinati koji su sadržani u ovom pronalasku, na primer a1) jedno- ili dvostruko esterifikovani sulfosukcinat sa linearnim, cikličkim ili razgranatim alifatičnim, cikloalifatičnim i/ili aromatičnim alkoholima, na primer sa 1 do 22 atoma C u ostatku alkila, odnosno jedno- ili dvostruko sa metanolom, etanolom, (Izo)propanolom, (izo)butanolom, (Izo)pentanolom, (izo)heksanolom, cikloheksanolom, (izo)heptanolom, (Izo)oktanolom (naročito: etilheksanolom), (Izo)nonanolom, (Izo)dekanolom, (Izo)undekanolom, (Izo)dodekanolom ili (Izo)tridekanolom esterifikovani mono- ili dialkalisulfosukcinat, naročito mono- ili dinatriumsulfosukcinat,

a2) jedno- ili dvostruko esterifikovani sulfosukcinat sa

(poli)alkilenoksidaduktima alkohola, na primer sa 1 do 22 atoma C u ostatku alkila i 1 do 200, odnosno 2 do 200 jedinica alkilenoksida u (poli)udeli alkilenoksida, odnosno jedno- ili dvostruki esterifikovani mono-ili dialkalisulfosukcinat sa dodecil/tetradecil-alkoholom + 2,5 mol etilenoksida ili sa i-tridecil+3mol etilenoksida, naročito mono- ili dinatrijumsulfosukcinat,

a3) dialkali, odnosno dinatrijum so od jednostruko sa aminima ili aminoterminisanim (poli)alkilenoksidaduktima alkohola, amina, masnih kiselina, estera ili amida transformisanih i posle toga sulfonovanim anhidridom maleinske kiseline, na primer sa 1 do 22 atoma C u ostatku alkila i 1 do 200, odnosno 2 doo 200 jedinica alkilenoksi u (poli) udelu alkilena, odnosno dinatrijumova so od jednostruko transformisanim kokosovim fetaminom i posle toga sulfonovanim hidridom maleinske kiseline,

a4) dialkali, odnosno dinatrijumova so od jednostruko sa amidima ili (poli)

alkilenoksidaduktima amida transformisanim i posle sulfonovanim hidridom maleinske kiseline, na primer sa 1 do 22 atoma C u ostatku alkila 1 1 do 200, odnosno 2 do 200 jedinica alkileonoksi u (poli) delu

alkilenoksida, odnosno dinatrijumova so od jednostruko sa oleilamidom + 2 mol etilenoksida transformisanim i posle toga sulfonovanim hidridom maleinske kiseline i/ili

a5) tetraalkali, odnosno tetranatrijumova so od N-(1,2-dikarboksietil-)-N-oktadecilsulfo-sukcinamat.

Primeri sulfosukcinata grupa a1) do a5) koji se mogu dobiti na tržištu i koji imaju prednost u okviru ovog pronalaska su navedeni dalje u tekstu: A1) Natrijum-dialkilsulfosukcinat, na primer natrijum-Di(C4-Ci8)alkilsulfosukcinat kao što je natrijum-diisooktilsulfosukcinat, odnosno natrijum-Di(2-etilheksil)sulfosukcinat, na tržištu na primer u obliku aerosol®marki (cytec), Agrilan®- ili Lankropol®-maraka (Akzo Nobel), maraka Empimin® (Albright&VVilson), maraka Cropol®(Croda), maraka Lutensit® (BASF) maraka Triton®(Union Carbide), maraka Geropon®

(Rhodia) ili maraka Imbirol®, Madeol® ili Polirol® (Cesalpinia).

a2) Natrijum-alkoholpolietilenglikoletersulfosukcinat, na tržištu na primer u

obliku maraka Geropon®ACR (Rosia),

a3) Dinatrijum-alkoholpolietilenglikoletersemisulfosukcinat, na tržištu se dobija na primer u formi maraka Aerosol® (Cvtec), maraka Marlinat® ili Sermul®

(Condea), maraka Empicol® (Albright&VVilson) maraka Secosol®

(Stepan), maraka Geropon® (Rhodia), maraka Disponil® ili Texapon®

(Cognis) ili maraka Rolpon® (cesalpinia),

a4) Dinatrijum-N-alkilsulfosukcinat, na tržištu se dobija u formi Aeroso®

(Cvtec), Revvopol® ili Revvoderm® (Rewo), Empimin® (Albright&VVilson), Geropon® (Rhodia) ili Poliro® (Cesalpinia)

a5) Dinatrijum-masna kiselina amidopolietilenglikoletersemisulfosukcinat,

na tržištu se dobija na primer u obliku elfanola® ili lankropola® (Akzo Nobel), Revvoderm®, Revvocid® ili Revvopol® (Rewo), Emcol® (VVitco), Standapo® (Cognis) ili Rolpon® (cesalpina), i

a6) Tetranatrijum-N-(1,2-dikarboksietil)-N-oktadecil-sulfosukcinamat, koji se

može dobiti na tržištu kao Aerosol 22®- (Cvtec).

Na tržištu se mogu dobiti sulfosukcinati na primer kao Aerosol®- (Cvtec), Agrilan® ili Lankropol®- (Akzo Nobel), Empimin®- (huntsman), Cropol®-(Croda), Lutensit®- (BASF), Triton® serije GR (unionCarbide), Imbirol®-/Madeol®-/Polirol®- (Cesalpina); Geropon® serije AR ili Geropon® SDS (Rhodia).

Sulfosukcinati koji imaju prednost su na primer natrijum-, kalijum- i amonijumove soli iz Bis(alkil)sulfosukcinati, pri čemu ostaci alkila sadrže isto ili različito 4 do 16 atoma ugljenika, i pre svega su to ostaci butila, heksila, oktila kao što su ostaci 2-etilheksil ili decila koji mogu biti linearni ili razgranati. Posebno imaju prednost Di(C4-C10-alkil)sulfosukcinat natrijum kao što su Di(2-etilheksil)sulfosukcinat natrijum.

Ukoliko su u koncentratima uljnih suspenzija po ovom pronalasku sadržani sulfosukcinati d), njihov težinski udeo iznosi uglavnom 0,5-60 težinskih %, naročito 1 do 30 težinskih procenata.

Kod anorganskih soli (komponenta f), koje se opcionalno alaze u koncentratima uljnih suspenzija po ovom pronalasku, radi se pre svega o baznim anorganskim solima. Pod tim se podrazumevaju soli, koje imaju u 1%-nom vodenom rastvoru pH-vrednost > 7, odnosno slabo bazične soli sa pH-vrednošću između 7 i 11. Primeri za takve soli su karbonati, hidrogenkarbonati, hidroksidi, oksidi, hipohloriti i sulfiti, prevashodno karbonati i hidrogenkarbonati. Kao katjone sadrže anorganske soli pre svega metalne jone, posebno alkali, zemljano alkalne i prelazne metalne jone, odnosno alkali i zemljano alkalne jone kao što su natrijum, kalijum, magnezijum ili kalcijum. Posebno su naglašene soli alkali metalne soli, naročito alkalimetalkarbonati i alkalimetalhidrogenkarbonati kao što su Na2C03, K2C03, NaHC03 i KHC03. Anorganske soli mogu biti same ili sadržane u smeši.

Ukoliko u koncentratima uljnih suspenzija po ovom pronalasku ima anorganskih soli f), njihov težinski udeo uglavnom iznosi 0,01 do 20 težinskih %, pre svega 0,01 do 10 težinskih %, posebno 0,05 do 5 težinskih %.

Kao uobičajene pomoćne i dodatne materije mogu (komponenta g) mogu se u koncentratima uljnih suspenzija po ovom pronalasku sadržati na primer: tenzidi kao emulgatori i dispergatori, sredstva za zgušnjavanje i tiksotropna sredstva, sredstva za kvašenje, anti-drift sredstva, sredstva za prijanjanje, penetraciju, konzerviranje i sredstva za zaštitu od smrzavanja, antioksidanti, sredstva za rastvaranje, punioci, nosioci i boje, sredstva protiv pene, đubriva, sredstva za sprečavanje isparavanja kao i sredstva koja utiču na pH-vrednost i na viskozitet.

Kao nejonski emulgatori i dispergatori c) dolaze u obzir:

1) polialkoksilisani, odnosno polietoksioksilisani, zasićeni i nezasićeni alifatični alkoholi, ■ sa 8 do 24 atoma C u ostatku alkila, koji se izvodi iz odgovarajućih masnih kiselina ili iz petrohemijskih produkata i ■ sa 1 do 100, odnosno 2 do 50, jedinica etilenoksida (EO), pri čemu je slobodna hidroksi grupa u datom slučaju alkoksilisana, ■ na primer komercijalni naziv kao Genapol®X- i GenapokĐO-serije (Clahant)

■ Crovol® serije M (Croda) ili Lutensol® serije (BASF),

2) polialkoksilisani, odnosno polietoksioksilisani arilalkilfenoli, kao na primer 2,4,6-Tris-(1-feniletil)-fenol (Tristirilfenol) sa srednjim stepenom etoksikiranja između 10 i 80, pre svega 16 do 40, kao na primer Soprofor®BSU (Rhodia) ili HOE S 3474 (Clariant). 3) polialkoksisani, odnosno polietoksilisani alkilfenoli sa jednim ili više ostataka alkila, kao na primer nonilfenol ili Tri-sec-butilfenol i jednim stepenom etoksiliranja između 2 i 40, pre svega 4 do 15, kao na primer Arkopal®N-serije ili Sapogenat® serije T

(Clariant),

4) polialkoksilisani, odnosno polietoksilisane hidroksi masne kiseline ili gliceridi koji sadrže hidroksi masne kiseline , kao na primer Ricinin odnosno ricinusovo ulje sa stepenom etoksilizovanja između 10 i 80, odnosno 25 do 40, kao na primer emulsogen® serije EL (Clariant) ili Agnikve® serije CSO (Cognis), 5) polialkoksilisani, odnosno polietoksilisani sorbit esteri, kao na primer Atplus® 309 F (Uniquema) ili serije Alkamuls® (Rhodia), 6) polialkoksilisani, odnosno polietoksilisani amini, kao na primer Genamin® serije (Clarian), serije Imbentin® CAM (Kolb) ili Lutensol® serije FA (BASF), 7) Di- i Ti-blok-kopolimeri, na primer od alkilmoksida, na primer od etilen- i propilen oksida sa srednjim molmasama između 200 i 10000, odnosno 1000 do 4000 g/mol, pri čemu udeo mase polioksilisanog bloka varira između 10 i 80%, kao na primer Genapol® serije PF (Clariant), Pluronic®-serije (BASF) ili Sinperonik® serije PE (Umikvema),

Nejonski emulgatori i dispergatori koji imaju prednost su na primer polietoksioksilisani alkoholi, polietoksilisani trigliceridi, koji sadrže hidroksi masne kiseline i polietilenoksid-polipropilenoksid-blok-kopolimeri.

Težinski udeo nejonskih emulgatora i dispergatora iznosi uglavnom između 1 i 20 težinskih %.

U obzir dolaze i jonski emulgatori i dispergatori, na primer:

1) polialkoksilisani, odnosno polietoksilisani emulgatori/dispergatori (uporedi komponentu e), koji su jonski modifikovani, na primer transformacijom krajnjih slobodnih hidroksilfunkcije bloka polietilenoksida u sulfatni ili fosfatnlester (na primer kao alkalne i zemljano alkalne metalne soli), kao što su na primer Genapol® LRO ili sredstvo za dispergovanje 3618 (Clariant), Emulfor®

(BASF) ili Crafo®l AG (Cognis),

2) Alkali i zemljano alkalimetalne soli alkilarilsulfonske kiseline sa linearniim ili razgranatim alkilnim lancem, kao što su fenilsulfonat CA ili fenilsulfonat CAL (Clariant), Atlox® 3377BM ICI), Empifos® serije TM (Huntsman) 3) Polielektroliti kao što su ligninsulfonati, produkti kondenzacije od naftalinsulfonata i formaldehida, polistirolsulfonata ili sulfonovanih nezasićenih ili aromatičnih polimera (polistirola, polibutadiena ili politerpena), kao što su

Timol® serije (BASF), Morvet® D425 (VVitco), Kraftsperse®-serije (VVestvaco), Borresperse®-serije (Borregard).

Jonski emulgatori/dispergatori koji imaju prednost su na primer soli alkilarilsulfonskih kiselina i polielektroliti od polikondenzacije naftalin sulfonata i formaldehida.

Ukoliko se u koncentratima uljnih suspenzija po ovom pronalasku nalaze jonski emulgatori i dispergatori, onda njihov težinski udeo uglavnom iznosi 0,1 do 20 težinskih %, naročito 0,5 do 8 težinskih %.

Ukoliko se nejonski ili jonski emulgatori i dispergatori, pored njihovih osobina za emulgovanje/dispergovanje, koriste i za povećanje biološkog efekta, na primer sredstva za penetraciju ili prijanjanje, onda njihov udeo u koncentratima uljnih suspenzija po ovom pronalasku može da se poveća do 60 težinskih %.

Kao sredstvo za zgušnjavanje i tiksotropiju dolaze u obzir na primer:

1) modifikovani prirodni silikati, kao što su hemijski modofokovani bentoniti, hektoriti, atapulgiti, montmoriloniti, smektiti ili drugi silikatni minerali, kao što su Bentone® (Elementis), Atage® (Engelhard), Agsorbl® (Oil-Dri Corporation) ili Hectorit® (Akzo Nobel). 2) sintetički silikati, kao što su silikati Sipemat®-, Aerosil®- ili serije Durosil® (Degussa), serije CAB-O-SIL® (Cabot) ili serije Van Gel (R.T. Vanderbilt), 3) Zgušnjavači na bazi sintetičkih polimera, kao što su zgušnjavači serije Tiksin® ili Tiksatrol®(Elementis). 4) Zgušnjavači na bazi prirodnih polimera i prirodnih ulja, na primer serije Tiksin® ili Tiksatrol® (Elementis).

Sredstva za zgušnjavanje i tiksotropiju su na primer modifikovani slojeviti silikati i zgušnjavači na bazi sintetičkih polimera.

Ukoliko su u koncentratima uljnih suspenzija po ovom pronalasku sadržana sredstva za zgušnjavanje i tiksotropiju, onda njihov težinski udeo uglavnom iznosi 0,1 do 5 težinskih % naročito 0,2 do 3 težinska %.

Prednost imaju koncentrati uljnih suspenzija po ovom pronalasku, koji sadrže: a) 0,01 do 50 težinskih %, odnosno 0,1 do 30 težinskih % jedne ili više herbicidnih aktivnih materija iz grupe piridil-sulfonilkarbamida, odnosno dioksizin-piridilsulfonilkarbamida, naročito onih po formuli (I) i/ili njihovih soli, b) 5 do 95 težinskih %, odnosno 20 do 80 težinskih % jednog ili više sredstava za rastvaranje, c) opcionalno 0,1 do 60 težinskih %, odnosno 2 do 40 težinskih % jednog ili više sejfenera, d) opcionalno 0,5 do 60 težinskih %, odnosno 1 do 30 težinskih % jednog ili više sulfosukcinata, h) opcionalno 0,5 do 50 težinskih %, odnosno 3 do 20 težinskih % jedne ili više agrohemijskih aktivnih materija koje se razlikuju od a)

'c),

f) opcionalno 0.01 do 20 težinskih %, odnosno 0,01 do 10 težinskih % jedne ili više anorganske soli, c) 1 do 20 težinskih % jednog ili više nejonskih emulgatora i dispergatora, g) opcionalno 1 do 20 težinskih % jednog ili više jonskih emulgatora i dispergatora, opcionalno 0,1 do 5 težinskih %, odnosno 0,2 do 3 t3žinska % jednog ili više sredstava za zgušnjavanje i tiksotropiju. U formi izvođenja kojoj se daje prednost sadrži koncentrat uljne suspenzije po ovom pronalaski a) jednu ili više herbicidnih aktivnih materija po formuli (I) i/ili njihove soli, odnosno 1-1 do 1-145, b) jedno ili više organskih sredstava za rastvaranje iz grupe alifatičnih ili aromatičnih ugljovodonika i biljnih ulja kao što su metilesteri repinog ulja, i d) jedan ili više sulfosukcinata, odnosno Di(C4-C16-alkil)sulfosukcinati kao što su Di(-etilheksil)sulfosukcinat-natrijum, i/ili

f) jedan ili više anorganskih soli,

c) nejonski emulgatori i dispergatori.

Kao posebno naglašeni primeri su koncentrati uljnih suspenzija po ovom

pronalasku, koji sadrže niže navedene komponente, bez da se na taj način bilo kako ograničavaju. Pri tome solveso znači sredstvo za rastvaranje iz serije solveso®, odnosno solveso® 200, bajol znači sredstvo za rastvaranje iz serije bajola®, odnosno bajol® 82, edenor = edenor® MESU i aktirob = aktirob®B.

Solveso + 1-1, bajol + 1-1, edenor + 1-1, aktirob B + 1-1, Solveso + I-2, bajol + I-2, edenor + I-2, aktirob B + 1-1-2, Solveso + I-3, bajol + I-3, edenor + I-3, aktirob B + I-3, Solveso + I-4, bajol + I-4, edenor + I-4, aktirob B + I-4, Solveso + I-5, bajol + I-5, edenor + I-5, aktirob B + I-5, Solveso + I-6, bajol + I-6, edenor + I-6, aktirob B + I-6, Solveso + I-7, bajol + I-7, edenor + I-7, aktirob B + I-7, Solveso + I-8, bajol + I-8, edenor + I-8, aktirob B + I-8, Solveso + I-9, bajol + I-9, edenor + I-9, aktirob B + I-9, Solveso + 1-10, bajol + 1-10, edenor + 1-10, aktirob B + 1-10, Solveso + I-11, bajol + 1-11, edenor + 1-11, aktirob B + 1-11, Solveso + 1-12, bajol + 1-12, edenor + 1-12, aktirob B + 1-12, Solveso + 1-13, bajol + 1-13, edenor + 1-13, aktirob B + 1-13, Solveso + 1-14, bajol + 1-14, edenor + 1-14, aktirob B + 1-14, Solveso + I-15, bajol + 1-15, edenor + 1-15, aktirob B + 1-15, Solveso + 1-16, bajol + 1-16, edenor + 1-16, aktirob B+ 1-16, Solveso + 1-17, bajol + 1-17, edenor + 1-17, aktirob B + 1-17, Solveso + l-18,bajol + 1-18, edenor + 1-18, aktirob B + 1-18, Solveso + I-19, bajol + 1-19, edenor + 1-19, aktirob B + 1-19, Solveso + I-20, bajol + I-20, edenor + |-20, aktirob B + I-20, Solveso + 1-21, bajol + 1-21, edenor + 1-21, aktirob B + 1-21, Solveso + I-22, bajol + I-22, edenor + I-22, aktirob B + I-22, Solveso + I-23, bajol + I-23, edenor + I-23, aktirob B + I-23, Solveso + I-24, bajol + I-24, edenor + I-24, aktirob B + I-24, Solveso + I-25, bajol + I-25, edenor + I-25, aktirob B + I-25, Solveso + I-26, bajol + I-26, edenor + I-26, aktirob B + I-26, Solveso + I-27, bajol + I-27, edenor + I-27. aktirob B + I-27, Solveso + I-28, bajol + I-28, edenor + 1-28, aktirob B + 1-28, Solveso + 1-29, bajol + 1-29, edenor + 1-29, aktirob B + 1-29,

Solveso + 1-30, bajol + 1-30, edenor + 1-30, aktirob B + 1-30, Solveso + 1-31, bajol + 1-31, edenor + 1-31, aktirob B + 1-31, Solveso + I-32, bajol + I-32, edenor + I-32, aktirob B + I-32, Solveso + I-33, bajol + I-33, edenor + I-33, aktirob B + I-33, Solveso + I-34, bajol + I-34, edenor + I-34, aktirob B + I-34, Solveso + I-35, bajol + I-35, edenor + I-35, aktirob B + I-35, Solveso + I-36, bajol + I-36, edenor + I-36, aktirob B + I-36, Solveso + I-37, bajol + I-37, edenor + I-37, aktirob B + I-37, Solveso + I-38, bajol + I-38, edenor + I-38, aktirob B + I-38, Solveso + I-39, bajol + I-39, edenor + I-39, aktirob B + I-39, Solveso + I-40, bajol + I-40, edenor + I-40, aktirob B + I-40, Solveso + 1-41, bajol + 1-41, edenor + 1-41, aktirob B + 1-41, Solveso + I-42, bajol + I-42, edenor + I-42, aktirob B + I-42, Solveso + I-43, bajol + I-43, edenor + I-43, aktirob B + I-43, Solveso + I-44, bajol + I-44, edenor + I-44, aktirob B + I-44, Solveso + I-45, bajol + I-45, edenor + I-45, aktirob B + I-45, Solveso + I-46, bajol + I-46, edenor + I-46, aktirob B + I-46, Solveso + I-47, bajol + I-47, edenor + I-47, aktirob B + I-47, Solveso + I-48, bajol + I-48, edenor + I-48, aktirob B + I-48, Solveso + I-49, bajol + I-49, edenor + I-49, aktirob B + I-49, Solveso + I-50, bajol + I-50, edenor + (-50, aktirob B + I-50, Solveso + 1-51, bajol + 1-51, edenor + 1-51, aktirob B + 1-51, Solveso + i-52, bajol + t-52, edenor + I-52, aktirob B + I-52, Solveso + I-53, bajol + I-53, edenor + I-53, aktirob B + I-53, Solveso + I-54, bajol + I-54, edenor + I-54, aktirob B + I-54, Solveso + I-55, bajol + I-55, edenor + I-55, aktirob B + I-55, Solveso + I-56, bajol + I-56, edenor + I-56, aktirob B + I-56, Solveso + I-57, bajol + I-57, edenor + I-57, aktirob B + I-57, Solveso + I-58, bajol + I-58, edenor + I-58, aktirob B + I-58, Solveso + I-59, bajol + I-59, edenor + I-59, aktirob B + I-59, Solveso + I-60, bajol + I-60, edenor + I-60, aktirob B + I-60, Solveso + 161, bajol + 1-61, edenor + 1-61, aktirob B + 1-61, Solveso + I-62, bajol + I-62, edenor + I-62, aktirob B + I-62, Solveso + I-63, bajol + I-63, edenor + I-63, aktirob B + I-63, Solveso + I-64, bajol + I-64, edenor + I-64, aktirob B + I-64, Solveso + I-65, bajol + I-65, edenor + I-65, aktirob B + I-65, Solveso + I-66, bajol + I-66, edenor + I-66, aktirob B + I-66, Solveso + I-67, bajol + I-67, edenor + I-67, aktirob B + I-67, Solveso + I-68, bajol + I-68, edenor + I-68, aktirob B + I-68, Solveso + I-69, bajol + I-69, edenor + I-69, aktirob B + I-69, Solveso + I-70, bajol + I-70, edenor + I-70, aktirob B + I-70, Solveso + 1-71, bajol + 1-71, edenor + 1-71, aktirob B + 1-71, Solveso + I-72, bajol + I-72, edenor + I-72, aktirob B + I-72, Solveso + I-73, bajol + I-73, edenor + I-73, aktirob B + I-73, Solveso + I-74, bajol + I-74, edenor + I-74, aktirob B + I-74, Solveso + I-75, bajol + I-75, edenor + I-75, aktirob B + |-75, Solveso + I-76, bajol + I-76, edenor + I-76, aktirob B + I-76, Solveso + I-77, bajol + I-77, edenor + I-77, aktirob B + I-77, Solveso + I-78, bajol + I-78, edenor + I-78, aktirob B + I-78, Solveso + I-79, bajol + 1-79, edenor + 1-79, aktirob B + 1-79, Solveso + 1-80, bajol + 1-80, edenor + 1-80, aktirob B + 1-80, Solveso + 1-81, bajol + 1-81, edenor + 1-81, aktirob B + 1-81,

Solveso + I-82, bajol + I-82, edenor + I-82, aktirob B + I-82, Solveso + I-83, bajol + I-83, edenor + I-83, aktirob B + I-83, Solveso + I-84, bajol + I-84, edenor + I-84, aktirob B + I-84, Solveso + I-85, bajol + I-85, edenor + I-85, aktirob B + I-85, Solveso + I-86, bajol + I-86, edenor + I-86, aktirob B + I-86, Solveso + I-87, bajol + I-87, edenor + I-87, aktirob B + I-87, Solveso + I-88, bajol + I-88, edenor + .1-88 aktirob B + I-88, Solveso + I-89, bajol + I-89, edenor + I-89, aktirob B + I-89, Solveso + I-90, bajol + |-90, edenor + I-90, aktirob B + |-90, Solveso + 1-91, bajol + 1-91, edenor + 1-91, aktirob B + 1-91, Solveso + I-92, bajol + I-92, edenor + I-92, aktirob B + I-92,

Solveso + I-93, bajol + I-93, edenor + I-93, aktirob B + I-93, Solveso + I-94, bajol + I-94, edenor + I-94, aktirob B + I-94, Solveso + I-95, bajol + I-95, edenor + I-95, aktirob B + I-95, Solveso + I-96, bajol + I-96, edenor + I-96, aktirob B + I-96, Solveso + I-97, bajol + I-97, edenor + I-97, aktirob B + I-97, Solveso + I-98, bajol + I-98, edenor + I-98, aktirob B + I-98, Solveso + I-99, bajol + I-99, edenor + I-99, aktirob B + I-99, Solveso + 1-100, bajol + 1-100, edenor + 1-100, aktirob B + 1-100, Solveso + 1-101, bajol + 1-101, edenor + 1-101, aktirob B + 1-101, Solveso + 1-102, bajol + 1-102, edenor + 1-102, aktirob B + 1-102, Solveso + 1-103, bajol + 1-103, edenor + 1-103, aktirob B -H-103, Solveso + 1-104, bajol + 1-104, edenor + 1-104, aktirob B + 1-104, Solveso + 1-105, bajol + 1-105, edenor + 1-105, aktirob B + I-105, Solveso + 1-106, bajol + 1-106, edenor + 1-106, aktirob B + 1-106, Solveso + 1-107, bajol + 1-107, edenor + 1-107, aktirob B + 1-107, Solveso + 1-108, bajol + I-108, edenor + 1-108, aktirob B + 1-108, Solveso + 1-109, bajol + 1-109, edenor + I-1,09 aktirob B + 1-109, Solveso + 1-110, bajol + 1-110, edenor + 1-110, aktirob B + 1-110, Solveso + 1-111, bajol + 1-111, edenor +1-111, aktirob B + 1-111, Solveso + 1-112, bajol + 1-112, edenor + 1-112, aktirob B + 1-112, Solveso + 1-113, bajol + I-113, edenor + 1-113, aktirob B + 1-113, Solveso + 1-114, bajol + 1-114, edenor + I-114, aktirob B + 1-114, Solveso + 1-115, bajol + 1-115, edenor + 1-115, aktirob B + 1-115, Solveso + 1-116, bajol + 1-116, edenor + 1-116, aktirob B + 1-116, Solveso + 1-117, bajol + 1-117, edenor + 1-117, aktirob B + 1-117, Solveso + 1-118, bajol + I-118, edenor + 1-118, aktirob B + 1-118, Solveso + 1-119, bajol + 1-119, edenor + I-1199, aktirob B + 1-119, Solveso + 1-120, bajol + I-20, edenor + 1-120, aktirob B + 1-120, Solveso + 1-121, bajol + 1-121, edenor + 1-121, aktirob B + 1-121, Solveso + 1-122, bajol + 1-122, edenor + 1-122, aktirob B + 1-122, Solveso + 1-123, bajol + I-123, edenor + 1-123, aktirob B + 1-123, Solveso + 1-124, bajol + 1-124, edenor + I-124, aktirob B + 1-124, Solveso + 1-125, bajol + 1-125, edenor + 1-125, aktirob B + 1-125, Solveso + 1-126, bajol + 1-126, edenor + 1-126, aktirob B + 1-126, Solveso + 1-127, bajol + 1-127, edenor + 1-127, aktirob B + 1-127, Solveso + 1-128, bajol + I-

28, edenor + 1-128, aktirob B + 1-128, Solveso + 1-129, bajol + 1-129, edenor + I-129, aktirob B + 1-129, Solveso + 1-130, bajol + 1-130, edenor + 1-10, aktirob B + I-130, Solveso + 1-131 bajol + 1-131, edenor + 1-131, aktirob B + 1-131, Solveso + I-132, bajol + 1-132, edenor + 1-132, aktirob B + 1-132, Solveso + 1-133, bajol + I-133, edenor + 1-133, aktirob B + 1-133, Solveso + 1-134, bajol + 1-134, edenor + I-134, aktirob B + 1-134, Solveso + 1-135, bajol + 1-135, edenor + 1-135, aktirob B + 1-135, Solveso + 1-136, bajol + 1-136, edenor + 1-136, aktirob B + 1-136, Solveso + 1-137, bajol + 1-137, edenor + 1-137, aktirob B + 1-137, Solveso + 1-138, bajol + I-138, edenor + 1-138, aktirob B + 1-138, Solveso + 1-139, bajol + 1-139, edenor + I-139, aktirob B + 1-139, Solveso + 1-140, bajol + 1-140, edenor + 1-140, aktirob B + 1-140, Solveso + 1-141, bajol + 1-141, edenor + 1-141, aktirob B + 1-41, Solveso + 1-142, bajol + 1-142, edenor + 1-142, aktirob B + 1-142, Solveso + 1-143, bajol + I-143, edenor + 1-143, aktirob B + 1-143, Solveso + 1-144, bajol + 1-144, edenor + I-144, aktirob B + 1-144, Solveso + 1-145, bajol + 1-145, edenor + 1-145, aktirob B + 1-145

Prevashodno sadrže napred navedene kombinacije jedan ili više sulfosukcinata

d) naročito Di(2-etilheksil)sulfosukcinat-natrijum.

Sve napred navedene kombinacije mogu da sadrže i jedan ili više sejfenera (e), naročito odabranih iz grupe (S1-1), (S1-6), (S1-9), (S2-1), (S3-1), (S4) i/ili jedan ili više agrohemijskih aktivnih materija (h), naročito odabranih iz grupa (M.1) -

(h1.66), (H2.1)-(h2.50), (h3.1) - (h3.16), (h4.1)-(h4.7).

Osim toga mogu biti sadržani jedna ili više anorganskih soli (f) kao i uobičajene pomoćne i dodatne materje g).

Ukoliko u koncentratima uljnih suspenzija po ovom pronalasku ima na primer mešavina dioksazinpiridilsulfonilkarbamida po formuli (I) i/ili njihovih soli, onda najmanje jedan od dioksazinpiridil-sulfonilkarbamida postoji u suspendovanoj formi, a mogu se sadržati i svi suspendirani dioksazinpiridil-sulfonilkarbamidi.

Koncentrati uljnih suspenzija po ovom pronalasku mogu se dobiti po poznati metodama, na primer mešanjem komponenata. Tako se na primer može praviti prethodna mešavina tako da se organskom sredstvu za rastvaranje b) u datom slučaju dodaje dobijeni sulfosukcinat d) a u datim okolnostima i drue pomoćne i dodatne materije g). Zati se u datim okolnostima rastvaraju primenjene topive agrohemijske aktivne materije e) i h) i rastvaraju se u prethodnoj mešavini. Po završetku procesa rastvaranja i čvrstog dioksazinpiridil-sulfonilkarbamida a) i u datim okolnostima se primenjene netopive aktivne materije e) i h) kao i anorganske soli f) suspenduju u mešavinu. Gruba suspenzija se, u datim okolnostima posle prethodnog mlevenja šalje na fino mlevenje.

U jednoj drugoj varijanti izvođenja se dioksazinpiridil-sulfonilkarbamid a) kao i u datim okolnostima primenjene netopive komponente e), h) 0 i9) suspenduju u organsko sredstvo za rastvaranje b), koje opcionalno sadrži jedan sulfosukcinat

d), i zatim se podvrgavaju mlevenju. U datom slučaju se primenjene topive aktivne materije e) i h) kao i pomoćne i dodatne materije iz g), koje ne zahtevaju

mlevenje, ili za koje nije potrebno mlevenje, dodaju posle usitnjavanja.

Za proizvodnju mešavina mogu se koristiti normalni aparati za mešanje, koji se u datim okolnostima temperiraju. Za prethodno mlevenje mogu se koristiti na primer homogenizatori pod visokim pritiskom ili mlinovi koji rade na principu rotor-statot, kao što su ultraturaks-homogenizatori, na primer firme IKA, ili zupčasti koloidni mlinovi, na primer firme Puck. Za fino mlevenje mogu se koristiti na primer diskontinuirani mlinovi s kuglicama, na primer firme Drais ili kontinuirani mlinovi s kuglicama, na primer firme Bachofen. Zavisno od osobina prethodno obrađenih komponenata kao i zahteva tehnologije i bezbednosti pri radu kao i iz ekonomskih razloga, može se postupak proizvodnje prilagoditi i u datim okolnostima se može i odustati od prethodnog mlevenja ili od finog mlevenja suspenzije.

Komponente a) do f) koje se koriste za proizvodnju mogu sadržati vodu kao sporedni sastojak, koja se ponovo nalazi u koncentratima uljnih suspenzija po ovom pronalasku. Koncentrati uljnih suspenzija po ovom pronalasku mogu zato da sadrže neznatne količine vode, uglavnom od 0 do 5 težinskih %. Pre svega se koncentrati uljnih suspenzija po ovom pronalasku ne podvrgavaju procesu sušenja.

Za primenu se koncentrati uljnih suspenzija po ovom pronalasku mogu u datim okolnostima razrediti na uobičajen način (na primer sa vodom), na prime r za suspenzije, emulzije, suspoemulzije ili rastvore, prevashodno za emulzije. Može biti od prednosti, da se dobijenim čorbama za prskanje dodaju druge agrohemijske aktivne materije (na primer partneri za mešanje u rezervoaru u formi odgovarajućih formulacija) i/ili pomoćne i dodatne materije koje su uobičajene za upotrebu, na primer samoemulgirajuča ulja kao što su biljna ulja ili parafinska ulja i/ili đubriva. Predmet ovog pronalaska su zato i ona herbicidna sredstva, na bazi koncentrata uljnih suspenzija po ovom pronalasku.

Koncentrati uljnih suspenzija po ovom pronalasku i forme primene koje se dobijaju od njih razređivanjem (zajednički naziv „herbicidna sredstva po ovom pronalasku") imaju odličnu herbicidnu efikasnost prema širokom spektru ekonomski važnih mono- i dikotilnih štetnih biljaka, uključujući vrste koje su rezistentne prema herbicidnim aktivnim materijama kao što su glifozati, glufozinati, atracin ili imidazolinon-herbicidi. I višegodišnji korovi koji se teško suzbijaju, koji teraju iz rizoma, komada korena ili drugih trajnih organa, dobro su obuhvaćeni ovim aktivnim materijama. Pri tome se aplikacija sprovodi u vreme pre sejanja, pre nicanja ili u periodu posle nicanja. Prednost se daje pri tome štetnim biljkama koje su već nikle (na primer korovi ili neželjene biljne kulture), naročito pre nicanja (neželjenih) biljnih kultura.

U pojedinim slučajevima navode se kao primeri neki predstavnici mono- i dikotilnih korovskih flora, koje se mogu kontrolisati jedinjenjima po ovom pronalasku, a da se ne vrši ograničavanje na određene vrste putem navođenja njihovih naziva.

Na strani monokotilnih vrsta korova se dobro obuhvataju na primer Avena spp., alopekurus spp., braharija spp., digitaria spp., lolium spp., ehinohloa spp., panikum spp., falaris spp., poa spp., setaria spp., kao i vrste ciprusa iz anuelne grupe a na strani višegodišnjih specija agropiron, cinodon, imperata kao i sorgum i izdržljive vrste ciprusa.

Kod dikotilnih vrsta korova proteže se spektar delovanja na vrste kao na prim.er abutilon spp., amarantus spp., henopodium spp., hrizantemum spp., galium spp., ipomea spp., kohia spp., lamium spp., matrikaria spp., farbitis spp., poligonum spp., sida spp., sinapis spp., solanum spp., stelaria spp., veronika spp. I viola spp., ksantium spp., na anuelnoj strani kao i konvolvulus, cirsium, rumeks i artemisia kod višegodišnjih korova.

Ukoliko se herbicidna sredstva po ovom pronalasku apliciraju pre klijanja po površini zemljišta, onda se u potpunosti sprečava teranje klica korova ili korov nikne do stadijuma klicinog listića, zatim se njegov rast zaustavlja i na kraju ugine po nicanju u roku od tri do četiri nedelje.

Kod aplikiacije herbicidnih sredstava po zelenim delovima biljke u postupku posle nicanja vrlo brzo posle obrade dolazi do drastičnog zaustavljanja rasta a biljke korova zaustavljaju se u stadijumu rasta koji je zatečen u momentu aplikacije ili izumiru posle izvesnog vremena, tako da se na ovaj način veoma rano sprečava po biljne kulture štetna korovska konkurencija.

Herbicidna sredstva po ovom pronalasku odlikuju se po tome što se veoma brzo koriste i dugo traje njihov herbicidni efekat. Otpornost na kišu aktivnih materija u kombinacijama po ovom pronalasku po pravilu je povoljna. Posebna prednost je to, što se mogu podešavati veoma male doze jedinjenja (a), tako da je njihovo delovanjke na zemljište optimalno nisko. Na taj način njihova upotreba ne samo da je moguća na osetljivim kulturama, nego se praktično izbegavaju kontaminacije podzemnih voda. Kombinacijom aktivnih materija po ovom pronalasku omogućava se znatna redukcija potrebne količine aktivnih materija kod njihove upotrebe. - Navedene osobine i prednosti su zahtevane u praktičnom suzbijanju korova, kako bi se poljoprivredne kulture oslobodile neželjenih konkurentnih biljaka i na taj način se obezbedili i/ili povećali prinosi kvalitativno i kvantitativno. Tehnički standard se ovim novim kombiacijama jasno prevazilazi u pogledu opisanih osobina.

Osim toga sredstva po ovom pronalasku imaju delimice izvanredne osobine za regulaciju rasta biljnih kultura. One deluju regulaciono u razmeni materija biljaka i koriste se za olakšavanje žetve kao na primer pomoću desikacije i sabijanja biljaka.

Osim toga ona su podesna za generalno vođenje i sprečavanje neželjenog vegetativnog rasta, a da biljke pri tome ne uginu. Sprečavanje vegetativnog rasta igra veliku ulogu kod mnogih monokotilnih i dikotilnih kultura, pošto se na taj način može potpuno sprečiti ili smanjiti skladištenje.

Zbog njihovog herbicidnog delovanja i osobina koje utiču na regulaciju rasta biljaka, sredstva za suzbijanje štetnih biljaka mogu se upotrebljavati u poznatim biljnim kulturama ili u biljnim kulturama koje još treba razviti i u tolerantnim ili genetsko tehnički izmenjenim kulturama. Transgene biljke odlikuju se po pravilu posebno dobrim osobinama, pored rezistencije prema sredstvima po ovom pronalasku na primer rezistencijama prema biljnim bolestima ili izazivačima biljnih bolesti kao što su određeni insekti ili mikroorganizmi kao što su gljivice, bakterije ili virusi. Druge osobine odnose se na primer na žetvu u pogledu prinosa, kvaliteta, sposobnosti skladištenja, sastava i specijalnih sadržajnih materija. Tako su pozate transgene biljke sa povećanim sadržajem škroba ili izmenjenim kvalitetom škroba ili one sa drugačijim sastavom masnih kiselina u žetvenom prinosu.

Dosadašnji načini proizvodnje novih biljaka, koje u poređenju sa dosadašnjim biljkama imaju modifikovane osobine, sastoje se na primer u klasičnom postupku uzgoja i proizvodnji mutanata. Alternativno se nove biljke mogu proizvoditi sa izmenjenim osobinama uz pomoć genetsko tehničkih metoda (vidi na primer EP-A-0221044, EP-A-0131624). Opisani su na primer u više slučajeva - genetsko tehničke promene biljnih kultura u svrhu modifikacije sintetičkog škroba u biljkama (na primer VVO 92/11376, VVO 92/14827, VVO 91/19806), - transgene biljne kulture, koje su rezistentne na druge herbicide, na primer prema sulfonilkarbamidima (EP-A-0257993, US-A-5013659),

- transgene biljne kulture sa sposobnošću

da proizvode toksine Bacillus thuringiensis, koji biljkama daju rezistenciju prema određenim štetočinama (EP-A-0142924, EP-A-0193259).

Brojne molekularno biološke tehnike pomoću kojih se mogu proizvoditi nove transgene biljke sa izmenjenim osobinama, poznate su u principu;

Vidi na primer Sambrook et al., 1989, Molecular Cloning, A Laboratorv Manual, 2. izdanje Cold Spring Harbor Laboratorv Press, Cold Spring Harbor, NY; ili VVinnacker „Gene und Klone" (Geni i klonovi), VCH VVeinheim 2. izdanje 1996. ili Christou, „Trends in Plant Science" 1 (1996) 423-431.

Za takve genetsko-tehničke manipulacije mogu se u plazmide uneti molekule nukleinske kiseline, koje dopuštaju mutagenezu ili sekvencijsku promenu pomoću rekombinacije sekvenci DNA. Uz pomoć napred navedenog standardnog postupka mogu se preduzeti na primer zamene baza, mogu se odstraniti delimične sekvence ili dodati prirodne ili sintetičke sekvence. Za međusobno vezivanje fragmenata DNA mogu se na fragmente dodati adaptori ili linkeri.

Proizvodnja biljnih ćelija može se postići na primer pomoću ekspresije najmanje jednog odgovarajućeg antisenznog RRNA, jednog senznog RNA radi postizanja kosupresionog efekta ili ekspresije najmanje jednog odgovarajuće konstruisanog ribozoma, koji specifično čepa transkripte napred navedenog genskog produkta.

Uz ovo se mogu koristiti molekule DNA, koje obuhvataju ukupno kodiranu sekvencu genskog produkta uključujući eventualno postojeće flankirajuće sekvence, kao i molekule DNA, koje obuhvataju samo delove kodirajućih sekvenci, pri čemu ovi delovi moraju biti dovoljno dugi, da u ćelijama delovale na antisenzni efekat.

Moguća je takođe i primena sekvenci DNA, koje imaju visoki stepen homologije za kodirajuće sekvence genskog produkta, ali koje nisu potpuno identične.

Kod ekspresije molekula nukleinske kiseline u biljkama može sintetizovani protein biti lokalizovan u svakom poželjnom delu biljne ćelije. Međutim, da bi se postigla lokalizacija u određenom delu, može na primer kodirajući region da se poveže sa sekvencijama DNA, koje garantuju lokalizaciju u određenom delu. Takve sekvence su poznate svakom stručnjaku (vidi na primer Braun et al., EMBO J. 11 (1992), 3219-3227; VVolter et al., Proc. Natl. Acad. Sci. USA 85

(1988), 846-850; Sonnevvald et al., Plant J. 1 (1991), 95-106).

Transgene biljne ćelije mogu se regenerisati po poznatim tehnikama u čitave biljke. Kod transgenih biljaka može se u principu raditi o biljkama svake željene biljne specije, tj. kako monokotilnim tako i dikotilnim biljkama. Tako se mogu dobiti transgene biljke, koje imaju izmenjene osobine pomoću preekspresije, supresije ili inhibiranjem homolognih (= prirodnih) gena ili sekvenci gena ili ekspresijom heteroloških (=tuđih) gena ili sekvenci gena.

Predmet ovog pronalaska je prema tome i postupak za suzbijanje neželjenih biljaka, odnosno u biljnim kulturama, pri čemu se herbicidna sredstva po ovom pronalasku nanose na biljke (na primer štetne biljke kao što su mono- ili dikotilni korovi ili neželjene biljne kulture), na seme ili površinu, na kojoj biljke rastu (na primer površina za sejanje).

Pod neželjenim biljkama se podrazumevaju sve biljke, koje rastu na mestima, gde nisu poželjne. To mogu biti štetne biljke (na primer mono- ili dikotilni korovii ili neželjene biljne kulture), na primer i one, koje su rezistentne na određene herbicidne aktivne materije kao što su glifozati, atracin, glufozinati ili imidazolinon-herbicidi.

Prevashodno se kod postupka po ovom pronalasku primenjuje efikasna količina herbicidnog sredstva za suzbijanje štetnih biljaka po ovom pronalasku, odnosno u biljnim kulturama, na primer u ekonomski značajnim poljoprivrednim kulturama, na primer monokotilnim poljoprivrednim kulturama, na primer žitaricama (na primer pšenica, raž, zob,,ječam) pirinač, kukuruz ili dikotilnim poljoprivrednim kulturama kao što su šećerna repa, repica, pamuk, suncokret i leguminoze na primer serije glicina (na primer glicini max. kao netransgeni glicini max (na primer konvencionalne sorte kao što su STS-sorte) ili transgeni glicini max. (na prime r RR-soja ili LL-soja) i njigovi ukrštenici, fazeolus, pizum, vicia i arahis, ili kulture povrća iz raznih botaničkih grupa kao što su krompir, vlašac, kupus, šargarepa, paradajz, luk i trajne i plantažne kulture kao što su koštunjavo voće, jagodasto voće, grožđe, banane, šećerna trska, kafa, čaj, citrusi, plantaže oraha, kulture palmi i šumske kulture.

Herbicidna sredstva po ovom pronalasku imaju odličnu selektivnost u kulturama leguminoza. Ona su pogodna na primer za selektivno suzbijanje neželjenog rasta biljaka, na primer štetnih biljaka (na primer monokotilnih i dikotilnih korova ili neželjenih biljnih kultura), u kulturama transgenih i netransgenih leguminoza, naročito serije glicina, na primer u postupku pre sejanja, perioduu pre nicanja ili u postupku posle nicanja.

Kao leguminoze dolaze u obzir na primer transgene i netransgene leguminoze na primer serije glicina, fazeolusa, pizuma, vicia i arahisa. Prevashodno dolaze u obzir leguminoze serije na primer vrsta glicina max. (soja) kao netransgeni glicini max (na primer konvencionalne sorte kao što su sorte STS) ili transgeni glicini max. (na primer RR-soja ili LL-soja) i njihovi ukrštenici.

Herbicidna sredstva po ovom pronalasku mogu se koristiti i neselektivno za suzbijanje neželjenog rasta biljaka, na primer u trajnim i plantažnim kulturama, Na ivicama puteva, trgovima, industrijskim postrojenjima, aerodromima ili železničkim postrojenjima, ili za takozvanu Bum-Down primenu, na primer u poljoprivrednim kulturama na primer monokotilnim poljoprivrednim kulturama kao što su žitarice (na primer pšenica, zob, ječam, raž), pirinač, kukuruz, ili dikotilnim poljoprivrednim kulturama kao što su šećerna repa, repica, pamuk, suncokret i leguminoze, na primer serija glicina (na primer glicini max) (soja) kao netransgeni glicini max. (na primer konvencionalne sorte kao STS-sorte) ili transgeni glicini max. (na primer RR-soja ili LL-soja) i njihovi ukrštenici), fazeolus, pizum, vicia i arahis, ili kulture povrća iz raznih botaničkih grupa kao što su krompir, vlasac, kupus, šargarepa, paradajz, luk . Prevashodno se vrši aplikacija pri tome na isterale štetne biljke (na primer korove ili neželjene biljne kulture), naročito pre nicanja (neželjenih) biljnih kultura.

Kao trajne i plantažne kulture dolaze u obzir na primer koštunjavo voće, jagodasto voće, grožđe, banane, šećerna trska, kafa, čaj, citrusi, plantaže oraha, ruže, kulture palmi i šumske kulture.

Naglašena primena u neselktivnom području je primena Burn-down-primena u biljnim kulturama, pri čemu se herbicidna sredstva po ovom pronalasku aplicitaju pre nicanja biljnih kultura po izniklim štetnim biljkama, pri tome ima prednost aplikacija pre sejanja biljnih kultura ili pri sejanju istih.

Predmet pronalaska je primena herbicidnih sredstava po ovom pronalasku za suzbijanje neželjenog rasta biljaka, odnosno u biljnim kulturama.

Za suzbijanje neželjenog rasta biljaka (na primer za neselektivno suzbijanje štetnih biljaka ili za selektivno suzbijanje štetnih biljaka u leguminozama), mogu se herbicidna sredstva po ovom pronalasku aplicirati po biljkama (na primer (neželjene) biljne kulture ili štetne biljke kao što su mono- ili dikotilni korovi ili neželjene biljne kulture), seme (na primer zrna, seme ili vegetativni organi za razmnožavanje kao što su krtole ili delovi stabljika sa pupoljcima) ili površina na kojoj biljke rastu (na primer površina za setvu), naročito u količini koja je herbicidno efikasna. Ona se mogu aplicirati na primer pre setve, i takođe posle nicanja biljaka. Aplikacija pre setve može se obaviti na primer prskanjem ili ubacivanjem u zemljište. Takođe je moguća split-aplikacija na primer u ranom periosu pre nicanja uz kasniju aplikaciju u periodu posle nicanja. Prednost ima aplikacija po izniklim štetnim biljkama (na primer mono-ili dikotilni korovi ili neželjene biljne kulture), naročito pre nicanja (neželjenih) biljnih kultura kao što su leguminoze.

Prednost za selektivnu primenu u leguminozama ima aplikacija po izniklim biljkama, naročito po izniklim štetnim biljkama (na primer korovi ili neželjene biljne kulture), odnosno pre nicanja leguminoza. Prednost za neselektivnu primenu ima aplikacija po izniklim štetnim biljkama (na primer korovi ili neželjene biljne kulture). Kod primene Bum-down se pri tome daje prednost postupku pre sejanja ili kod sejanja biljnih kultura po izniklim štetnim biljkama.

Primenjena količina potrošnje može da se koleba u velikom području. Ona zavisi uglavnom od vrste željenog efekta. Uglavnom se količine potrošnje kreću između 0,01 g i 100 g aktivne materije po hektaru zemljišne površine. Za selektivnu primenu prednost se daje uglavnom nižim količinama potrošnje^na primer u području od 0.01 g do 9 g aktivne materije po hektaru, odnosno između 0,1 g i 5 g po hektaru, naročito u aplikaciji po izniklim biljkama, naročito po izniklim štetnim biljkama (na primer korovi ili neželjene biljne kulture). Za neselektivnu primenu prednost imaju u opštim količinama u području od 0,01 g do 49 g aktivne materije po hektaru, naročito 0,01 g do 9 g aktivne materije po hektaru, odnosno između 0,1 g i 5 g po hektaru.

Koncentrat uljnih suspenzija po ovom pronalasku ima odličnu hemijsku stabilnost za vreme proizvodnje i skladištenja i posebno je podoban i za kombinacije aktivnih materija sa različitim teško rastvorljivim herbicidnim piridil-sulfonilkarbidima sa drugim rastvorljivim agrohemijskim aktivnim materijama. Osim toga koncentrat uljnih suspenzija ima odličnu fizičku stabilnost, dobru sposobnost apliciranja i lako se primenjuje a ima i visoki biološki efekat kao i slaganje sa biljnim kulturama (selektivnost).

Koncentrati uljnih suspenzija koji su opisani u niže navedenim primerima proizvedeni su na sledeći način: Napravljena je prethodna mešavina, pri čemu se sve rastvorljive komponente od c), d), f) i g), kao i u datim okolnostima, zgušnjavač, homogeno rasporede u sredstvu za raszvaranje odnosno mešavini sredstva za rastvaranje b). Zatim su u toj prethodnoj mešavini rastvorene topive aktivne materije e) i h). Po završetku procesa rastvaranja suspendovani su čvrsti dioksazin-piridil-sulfonilkarbamid a) i druge netopive komponente iz d) do g) i e u mešavinu. Gruba suspenzija je posle prethodnog mlevenja, podvrgnuta finom mlevenju.

Skraćenice koje su korišćene u niže navedenim primerima, ako n ije drugačije definisano, imaju sledeća značenja:

Jedinjenje 1-1 = jedinjenje br. 1-1 iz tabele 1

Emcol® P 18.60 = razgranati kalcijum dodecilbenzosulfat, Akzo Nobel Genamin® T-200 = etoksilisani alkilamin sa 20 jedinica etilenoksida

Genapol® X060 = polietoksilisani iso-tridekanol sa 6 jedinica

etilenoksida, klariant

Genapol® V4739 = polietoksilisani izo-tridekanol sa 6 jedinica

etilenoksida, metoksi-izolovan, klariant

Solvesso® 200 = aromatično mineralno ulje (područje ključanja 219-281° C), Ekskson

Triksatrol® ST = Organski derivat ricinusovog ulja, Elementis

Triton® GR-7M E = Di(2-etilheksil)sulfosukcinat natrijumova so u aromatičnom sredstvu za rastvaranje, Union Carbide

Proizvodnja i skladiutenje koncentrata uljnih suspenzija (svi podaci su u težinskim procentima)

P-rimeri 1-5 su ponovljeni, pri čemu su umesto jedinjenja br. 1-1 unesena jedinjenja br. I-3, I-8. I-9, 1-10, 1-11, 1-12, 1-14, I-22, I-23, I-29, I-30, 1-51, I-52, I-60, I-70, 1-142, 1-143, 1-145 iz tabele 1 (primeri 6 do 100). Formulacije primera 1 do 100 su skladištene 8 nedelja pod temperaturom od 40° C i pri tome su bile stabilne (konstatovano pomoću HPLC).

Claims (16)

1. Koncentrat uljnih suspenzija koji sadrži a) jedan ili više herbicidnih aktivnih materija iz grupe Dioksazinpiridilsulfonilkarbamida u suspendovanoj formi, b) jedan ili više organskih sredstava za rastvaranje i c) nejonske emulgatore i dispergatore.

2. Koncentrat uljnih suspenzija prema zahtevu 1, gde su kao komponenta b) jedan iliviše sredstava za rastvaranje iz grupe nesupstituisaanih ili supstituisanih ugljovodonika, polarna sredstva za rastvaranje i estere masne kiseline

3. Koncentrat uljnih suspenzija prema jednom ili više zahteva 1 ili 2, koji dodatno sadrži kao komponentu e) jedan ili više sejfenera, pre svega iz grupe dihlorfenilpirazolin-3-karbonske kiseline i njihove estere, 5,5-difenil-2-izoksazolin-3-karbonske kiseline i njihove estere i 8-hinolinoksisirćetne kiseline.

4. Koncentrat uljnih suspenzija prema jednom ili više zahteva 1 do 3, koji dodatno kao komponentu d) sadrži jedan ili više sulfosukcinata, pre svega iz grupe mono- i diesterra sulfonćilibarske kiseline.

5. Koncentrat uljnih suspenzija prema jednom ili više zahteva 1 do 4 koji kao komponentu c) sadrži jedan ili više članova iz grupe polietoksilisanih alkohola, polietoksilisanih triglicerida, hidroksimasne kiseline, polietilenoksid-polipropilenoksid-blok-kopolimere.

6. Koncentrat uljnih suspenzija prema jednom ili više zahteva 1 do 5, pri čemu težinski udeo nejonskih emulgatora i dispergatora iznosi između 1 i 20 težinskih %.

7. Postupak za proizvodnju koncentrata uljnih suspenzija prema jednom ili više zahteva 1 do 6, gde se komponente mešaju i, u datim okolnostima, melju.

8. Postupak za suzbijanje neželjenih biljaka, gde se koncentrat uljnih suspenzija prema jednom od zahteva 1 do 6 aplicira po biljkama, semenu ili površini na kojoj biljke rastu.

9. Primena koncentrata za uljne suspenzije prema jednom ili više zahteva 1 do 6, za suzbijanje neželjenih biljaka.

10. Primena koncentrata uljnih suspenzija prema jednom ili više zahteva 1 do 6, za proizvodnju herbicidnih sredstava.

11. Primena prema zahtevu 10, gde je herbicidno sredstvo suspenzija, suspoemulzija ili rastvor.

12. Herbicidna sredstva koja se dobijaju razređivanjem koncentrata za uljne suspenzije prema jednom ili više zahteva od 1 do 6.

13. Postupak za proizvodnju herbicidnog sredstva prema zahtevu 12, gde se koncentrat za uljne suspenzije razređuje prema jednom ili više zahteva od 1 do 6.

14. Postupak za suzbijanje neželjenih biljaka, gde se herbicidno sredstvo prema zahtevu 12 aplicira na biljke, seme ili površinu na kojoj biljke rastu.

15. Primena herbicidnog sredstva prema zahtevu 12, za suzbijanje neželjenih biljaka.

16. Primena jednog ili više sulfosukcinata i/ili jedne ili više anorganskih soli za stabilizaciju koncentrata za uljne suspenzije prema jednom ili više zahteva od 1 do 3.