RS51190B - Aminoacilni derivati kao prolekovi i lekovi za lečenje tromboembolijskih bolesti - Google Patents

Abstract

Jedinjenje formule (I)u kojojR1 označava vodonik ili (C1-C4)-alkil, koji može biti supstituisan sa hidroksi (C1-C4)-alkoksi,R2 označava vodonik ili (C1-C4)-alkiliL označava (C1-C4)-alkandiil-grupu, u kojoj CH2-grupa može biti supstituisana sa O atomom, ili označava grupu formuleiliu kojoj* označava mesto vezivanja za N-atom,R3 označava bočnu grupu prirodne α-aminokiseline ili njene homologe ili izomereiliR3 je povezano sa R1 i oba zajedno obrazuju (CH2)3 ili (CH2)4 grupu, R4 označava vodonik ili metil, R5 označava (C1-C4)-alkil,iR6 označava vodonik ili (C1-C4)-alkil,kao i njegove soli, solvati i solvati njegovih soli.Prijava sadrži još 10 patentnih zahteva.

Description

Predmetni pronalazak se odnosi na prolekove derivate 5-hlor-/V-({(5S)-2-okso-3-[4-(3-oksomorfolin-4-il)fenil]-1,3-oksazolidin-5-il}metil)tiofen-2-karboksamida, na postupke za njihovo dobijanje, na njihovu primenu za lečenje i/ili profilaksu bolesti, kao i na njihovu primenu za proizvodnju lekova za lečenje i/ili profilaksu bolesti, a naročito tromboembolijskih bolesti.

Prolekovi su derivati aktivnog sastojka koji sein vivopodvrgavaju enzimskoj i/ili hemijskoj biotransformaciji u jednom ili više stupnjeva pre nego što se oslobodi aktivni sastojak. Ostatak proleka se obično koristi sa ciljem da se poboljša profil svojstava aktivne materije

na kojoj je zasnovan [P. Ettmaier et al.,J. Med. Chem.47, 2393 (2004)]. Sa ciljem da se ostvari optimalni profil dejstava neophodno je pri projektovanju, odn. planiranju ostatka proleka, kao i željenog mehanizma oslobađanja utvrditi veoma precizno pojedini aktivni sastojak, indikaciju, mesto dejstva i način davanja. Veliki broj lekova se daje u vidu prolekova koji pokazuju poboljšanu bioraspoloživost u poređenju sa aktivnim sastojkom na kome su zasnovani, na primer, poboljšanjem fizičko-hemijskog profila, a posebno rastvorljivosti, svojstava aktivne ili pasivne apsorpcije ili distribucije svojstvene pojedinim tkivima. Primer koji se može navesti iz veoma brojne literature o prolekovima je: H. Bundgaard (Ed.),Design of Prodrugs: Bioreversible derivatives for various functional groups and chemical entities,Elsevier Science Publishers B.V., 1985.

5-hlor-A/-({(5S)-2-okso-3-[4-(3-oksomorfolin-4-il)fenil]-1,3-oksazolidin-5-il}metil)tiofen-2-karboksamid [BAY 59-7939, jedinjenje (A)] je oralno delujući direktni inhibitor faktora Xa serinske proteaze koji izvršava esencijalnu funkciju u regulisanju koagulacije krvi. Ovo jedinjenje se trenutno nalazi u fazi odmaklih kliničkih ispitivanja kao potencijalni novi aktivni farmaceutski sastojak za prevenciju i terapiju tromboembolijskih bolesti [S. Roehrig et al.,J. Med. Chem.48, 5900 (2005)].

Međutim, jedinjenje (A) ima samo ograničenu rastvorljivost u vodi i fiziološkim medijumima, što otežava, na primer, intravensko davanje aktivnog sastojka. Zbog toga je cilj predmetnog pronalaska da se identifikuju derivati ili prolekovi jedinjenja (A), koji imaju poboljšanu rastvorljivost u navedenim medijumima, a da istovremeno dozvoljavaju kontrolisano oslobađanje aktivnog sastojka (A) u telu pacijenta posle davanja.

U WO 2005/028473 su opisani aciloksimetilkarbamatni prolekovi oksazolidinona, koji služe za povećanje oralne bioraspoloživosti. U WO 01/00622 su opisani acilni prolekovi karbamatnih inhibitora inozin-5'-monofosfat-dehidrogenaze. Sledeći tip amidnih prolekova za oksazolidinone, koji oslobađaju osnovni aktivni sastojak višefaznim aktivacionim mehanizmom, opisan je u WO 03/006440.

Predmet aktuelnog pronalaska su jedinjenja opšte formule (I)

u kojoj

R<1>označava vodonik ili (C-i-C^-alkil, koji može biti supstituisan sa hidroksi ili ( C^- Ct)-alkoksi, ,

R<2>označava vodonik ili (CrC4)-alkil

i

L označava (CT-C^-alkandiil-grupu, u kojoj CH2grupa može biti supstituisana sa O-atomom, ili sa grupom formule

pri čemu

<*>označava mesto vezivanja za N-atom,

R<3>označava bočnu grupu prirodne a-aminokiseline ili njenog homologa ili izomera

ili

R<3>je povezan sa R<1>i oba zajedno obrazuju (CH2)3ili (CH2)4grupu,

R<4>označava vodonik ili metil,

R<5>označava (d-C4)-alkil

i

R<6>označava vodonik ili (Ci-C4)-alkil,

kao i njihove soli, solvati i solvati njihovih soli.

Jedinjenja prema pronalasku su jedinjenja formule (I) i njihove soli, solvati i solvati njihovih soli, jedinjenja koja su obuhvaćena formulom (I) i koja imaju u nastavku navedene formule i njihove soli, solvati i solvati njihovih soli, i jedinjenja koja su obuhvaćena formulom (I) i koja su u nastavku navedena kao primeri izvođenja i njihove soli, solvati i solvati njihovih soli, sve do jedinjenja koja su obuhvaćena formulom (I) i koja su navedena u nastavku, a već nisu soli, solvati i solvati soli.

Jedinjenja prema pronalasku mogu u zavisnosti od svoje strukture postojati u stereoizomernim oblicima (enantiomeri, dijastereomeri). Zbog toga se pronalazak takođe odnosi na enantiomere ili dijastereomere i njihove odgovarajuće smeše. Stereoizomerno čisti konstituenti mogu biti izolovani na poznat način iz takvih smeša enantiomera i/ili dijastereomera.

Ako se jedinjenja prema pronalasku mogu pojaviti u tautomernim oblicima, onda predmetni pronalazak obuhvata sve tautomerne oblike.

Za svrhe predmetnog pronalaska poželjne soli su fiziološki prihvatljive soli jedinjenja prema pronalasku. Međutim, soli koje same nisu podesne za farmaceutske primene, ali koje se mogu koristiti, na primer, za izolovanje ili prečišćavanje jedinjenja prema pronalasku su takođe obuhvaćene.

Fiziološki prihvatljive soli jedinjenja prema pronalasku obuhvataju adicione kisele soli mineralnih kiselina, karboksilnih kiselina i sulfonskih kiselina, npr. soli hlorovodonične kiseline, bromovodonične kiseline, sumporne kiseline, fosforne kiseline, metansulfonske kiseline, etansulfonske kiseline, toluolsulfonske kiseline, benzolsulfonske kiseline, naftalindisulfonske kiseline, sirćetne kiseline, trifluorsirćetne kiseline, propionske kiseline, mlečne kiseline, vinske kiseline, jabučne kiseline, limunske kiseline, fumame kiseline, maleinske kiseline i benzojeve kiseline.

Za svrhe ovog pronalaska solvati su oni oblici jedinjenja prema pronalasku koji obrazuju kompleks u čvrstom ili tečnom stanju koordinacijom sa molekulima rastvarača. Hidrati su specifičan oblik solvata u kome se koordinacija odvija sa vodom. Poželjni solvati u okviru predmetnog pronalaska su hidrati.

U okviru predmetnog pronalaska supstituenti imaju sledeća značenja osim ako nije drugačije specifikovano: U okviru pronalaska (CrC^- alkil i (CrC^- alkil je linearni ili razgranati alkil radikal koji ima 1 do 4 i 1 do 3 atoma ugljenika, respektivno. Poželjan je linearni ili razgranati alkil radikal koji ima 1 do 3 atoma ugljenika. Primeri koje ovde treba prvenstveno pomenuti su: metil, etil, n-propil, izopropil, n-butil, izobutil, se/c. butil,terc.butil.

U okviru pronalaska (Ci-C4)- alkoksi je linearni ili razgranati alkoksi radikal koji ima 1 do 4 atoma ugljenika. Primeri koje ovde treba prvenstveno pomenuti su: metoksi, etoksi, n-propoksi, izopropoksi, n-butoksi,terc.butoksi.

U okviru pronalaska (Ci-C^- alkandiil je linearni ili razgranati divalentni alkil radikal koji ima 1 do 4 atoma ugljenika. Poželjni su linearni alkandiil radikali sa 2 do 4 atoma ugljenika. Primeri koje ovde treba prvenstveno pomenuti su: metilen, 1,2-etilen, etan-1,1-diil, 1,3-propilen, propan-1,1-diil, propan-1,2-diil, propan-2,2-diil, 1,4-butilen, butan-1,2-diil, butan-1,3-diil, butan-2,3-diil.

Bočna grupa a- aminokiseline u značenju za R<3>obuhvata i bočne grupe a-aminokiselina koje se pojavljuju u prirodi i bočne grupe homologa i izomera ovih a-aminokiselina. ct-aminokiselina u ovom kontekstu može imati i L i D konfiguraciju ili može biti smeša L oblika i D oblika. Primeri bočnih grupa koje se mogu navesti su: vodonik (glicin), metil (alanin), propan-2-il (valin), propan-1-il (norvalin), 2-metilpropan-1-il (leucin), 1-metilpropan-1-il (izoleucin), butan-1-il (norleucin), fenil (2-fenilglicin), benzil (fenilalanin), p-hidroksibenzil (tirosin), indol-3-ilmetil (triptofan), imidazol-4-ilmetil (histidin), hidroksimetil (serin), 2-hidroksietil (homoserin), 1-hidroksietil (treonin), merkaptometil (cistein), metiltiometil (5-metilcistein), 2-merkaptoetil (homocistein), 2-metiltioetil (metionin), karbamoilmetil (asparagin), 2-karbamoiletil (glutamin), karboksimetil (asparaginska kiselina), 2-karboksietil (glutaminska kiselina), 4-aminobutan-1-i! (lizin), 4-amino-3-hidroksibutan-1-il (hidroksilizin), 3- aminopropan-1-il (ornitin), 3-gvanidinopropan-1-il (arginin), 3-ureidopropan-1-il (citrulin). Poželjne a-aminokiselinske bočne grupe u značenju za R<3>su vodonik (glicin), metil (alanin), propan-2-il (valin), propan-1-il (norvalin), imidazol-4-ilmetil (histidin), hidroksimetil (serin), 1-hidroksietil (treonin), karbamoilmetil (asparagin), 2-karbamoiletil (glutamin), 4-aminobutan-1-il (lizin), 3-aminopropan-1-il (ornitin), 3-gvanidinopropan-1-il (arginin). Uvek je poželjna L-konfiguracija.

Ako su radikali u jedinjenjima prema pronalasku supstituisani, onda ti radikali, ukoliko nije drugačije navedeno, mogli biti supstituisani jednom ili više puta. U kontekstu predmetnog pronalaska svi radikali koji se pojavljuju više od jednom imaju međusobno nezavisna značenja. Poželjna je supstitucija sa jednim ili dva identična ili različita supstituenta. Posebno je poželjna supstitucija sa jednim supstituentom.

Poželjna su jedinjenja formule (I), u kojoj

R<1>označava vodonik ili (C1-C4)-alkil,

R<2>označava vodonik

i

L označava (C2-C4)-alkandiil-grupu ili grupu formule

pri čemu

<*>označava mesto vezivanja za N-atom

R<3>označava vodonik, metil, propan-2-il, propan-1-il, imidazol-4-ilmetil,

hidroksimetil, 1-hidroksietil, karbamoilmetil, 2-karbamoiletil, 4-aminobutan-1-il, 3-aminopropan-1-il ili 3-gvanidinopropan-1-il

ili

R<3>je povezan sa R<1>i oba zajedno obrazuju (CH2)3ili (CH2)4grupu,

R<4>označava vodonik ili metil,

R<5>označava metil

i

R<6>označava vodonik ili metil,

kao i njihove soli, solvati i solvati njihovih soli.

Od posebnog značaja ovde su jedinjenja formule (I), u kojoj

R<1>označava vodonik ili (d-CsJ-alkil.

Od posebnog značaja su takođe jedinjenja formule (I), u kojoj

L označava linearnu (C2-C4)-alkandiil-grupu.

Posebno poželjna su jedinjenja formule (I), u kojoj

R<1>označava vodonik, metil ili n-butil,

R<2>označava vodonik

i

L označava CH2CH2-grupu ili označava grupu formule

pri cemu

označava mesto vezivanja za N-atom,

R<3>označava vodonik, metil, propan-2-il, propan-1-il, imidazol-4-ilmetil,

hidroksimetil, 1-hidroksietil, karbamoilmetil, 2-karbamoiletil, 4-aminobutan-1-il, 3-aminopropan-1-il ili 3-gvanidinopropan-1-il

ili

R<3>je povezan sa R<1>i oba zajedno obrazuju (CH2)3 ili (CH2)4grupu,

R<4>označava vodonik ili metil

i

R<6>označava vodonik ili metil,

kao i njihove soli, solvati i solvati njihovih soli.

Od posebnog značaja ovde su jedinjenja formule (I), u kojoj

R<1>označava vodonik ili metil.

Od posebnog značaja ovde su takođe jedinjenja formule (I), u kojoj

L označava CH2CH2-grupu.

Sledeći predmet pronalaska je postupak za dobijanje jedinjenja formule (I) prema pronalasku koji je karakterisan time da, ili

[A] jedinjenje (A)

se prvo konvertuje u inertnom rastvaraču u prisustvu baze sa jedinjenjem formule

(N)

u kojoj R<2>ima značenja navedena u zahtevima 1 do 3,

i

Q označava odvajajuću grupu kao što je, na primer, hlor, brom ili jod,

u jedinjenje formule (III)

u kojoj Q i R<2>uvek imaju napred navedena značenja,

a onda zadnje pomenuto reaguje u inertnom rastvaraču sa cezijumovom soli a-aminokarboksilne kiseline ili a-amino tiokarboksilne kiseline formule (IV)

u kojoj R<1>, R<3>i R<4>imajuznačenja koja su navedena u zahtevima 1 do 3,

PG označava amino-zaštitnu grupu kao što je, na primer,terc.

butoksikarbonil (Boe) ili benziloksikarbonil (Z)

i

X označava O ili S,

da bi se dobilo jedinjenje formule (V)

u kojoj R<1>, R<2>,R<3>,R<4>, PG i X uvek imaju napred navedena značenja,

i posle toga se uklanja zaštitna grupa PG da bi se dobilo jedinjenje formule (l-A)

u kojojR1,R2,R3,R<4>i X uvek imaju napred navedena značenja,

ili

[B] jedinjenje (A) reaguje u inertnom rastvaraču u prisustvu baze sa jedinjenjem formule

(VI)

u kojoj PG uvek ima napred navedeno značenje,

R<1A>označava (C-i-C4)-alkil, koji može biti supstituisan sa hidroksi ili (C-,-C4)-alkoksi

i

L<1>označava (C1-C4)-alkandiil-grupu, u kojoj CH2grupa može biti supstituisana

sa O atomom,

da bi se dobilo jedinjenje formule (VII)

u kojoj R<1A>, L i PG uvek imaju napred navedena značenja,

i posle toga se uklanja zaštitna grupa PG da bi se dobilo jedinjenje formule (l-B)

u kojoj R i L uvek imaju napred navedena značenja,

ili

[C] jedinjenje (B)

se prvo konvertuje u jedinjenje formule (VIII)

u kojoj PG, R<1>, R<2>iR<5>uvek imaju napred navedena značenja i

L<2>označava (CH2)2ili CR<3>R<4>grupu, pri čemuR<3>iR<4>imaju značenja navedena

u zahtevima 1 do 3,

zadnje pomenuto onda reaguje u inertnom rastvaraču u prisustvu baze sa jedinjenjem formule (IX)

da bi se dobilo jedinjenje formule (X)

u kojoj PG,L2, R1,R<2>iR<5>uvek imaju napred navedena značenja,

a posle toga se uklanja zaštitna grupa PG da bi se dobilo jedinjenje formule (l-C)

u kojoj L<2>,R<1>, R2 i R<5>uvek imaju napred navedena značenja,

ili

[D] jedinjenje (A) reaguje u inertnom rastvaraču u prisustvu baze sa jedinjenjem formule

(XI)

u kojoj

L<1>označava (CrC4)-alkandiil-grupu, u kojoj CH2grupa može biti supstituisana

sa O atomom,

i

PG<1>i PG<2>nezavisno jedan od drugog označavaju amino-zaštitnu grupu kao što je, na primer,terc.butoksikarbonil (Boe), benziloksikarbonil (Z) ili p-metoksibenzil (PMB) i mogu biti isti ili različiti,

da bi se dobilo jedinjenje formule (XII)

u kojoj L<1>, PG<1>i PG uvek imaju napred navedena značenja,

a posle toga se uklanjaju zaštitne grupe PG<1>i PG<2>, istovremeno ili uzastopno, da bi se dobilo jedinjenje formule (l-D)

u kojoj L<1>ima napred navedeno značenje,

i dobijena jedinjenja formula (l-A), (l-B), (l-C) i (l-D) se uvek konvertuju, odn. prevode, ako je potrebno, sa odgovarajućim (i) rastvaračima i/ili (ii) kiselinama u svoje solvate, soli i/ili solvate njihovih soli.

Jedinjenja formula (l-A), (l-B), (l-C) i (l-D) takođe se mogu dobiti direktno u obliku svojih soli postupcima koji su gore opisani. Ove soli se mogu prevesti, ako je potrebno, tretiranjem sa bazom u inertnom rastvaraču, hromatografskim metodama ili jono-izmenjivačkim smolama, u odgovarajuće slobodne baze.

Funkcionalne grupe koje su eventualno prisutne u radikalima R<1>, R<1A>i/ili R<3>, ako je potrebno ili poželjno, takođe mogu biti privremeno zaštićene u koracima gore opisanih reakcija. Uvođenje i uklanjanje takvih zaštitnih grupa, kao što su zaštitne grupe PG, PG<1>i PG2 vrši se pri tome uobičajenim metodima koji su požnati iz hernije peptida [vidi npr. T.W. Greene i P.G.M. Wuts,Protective Groups in Organic Syntesis,Wiley, New York, 1999; M. Bodanszky i A. Bodanszkv,The Practice of Peptide Syntesis,Springer-Verlag, Berlin, 1984].

Pri tome ako su u R<1>, R<1A>i/ili R<3>prisutne takve zaštitne grupe, onda one mogu biti uklonjene istovremeno sa odvajanjem PG ili u posebnom koraku reakcije pre ili posle odstranjivanja

PG.

Kao amino-zaštitne grupe PG, PG<1>ili PG<2>u gore opisanim procesima se prvenstveno upotrebljavajuterc.butoksikarbonil (Boe), benziloksikarbonil (Z) ili p-metoksibenzil (PMB). Odvajanje ovih zaštitnih grupa se vrši uobičajenim metodima, a prvenstveno reakcijom sa jakom kiselinom, kao što je hlorovodonična, bromovodonična ili trifluorosirćetna kiselina, u inertnom rastvaraču, kao što je dioksan, dihlormetan ili sirćetna kiselina; takođe je moguće, ako je potrebno, izvršiti odgovarajuće odvajanje bez upotrebe dodatnog inertnog rastvarača.

Transformacija (B) —> (VIII) se vrši standardnim metodama hernije peptida, bilo acilovanjem jedinjenja (B) sa podesnim zaštićenim dipeptidnim derivatom, bilo sekvencijalnim kuplovanjem pojedinačnih aminokiselinskih komponenata koje su zaštićene, ako je potrebno [upor. npr. M. Bodanszkv,Principles of Peptide Syntesis,Springer Verlag, Berlin, 1993; H. -D. Jakubke i H. Jeschkeit,Aminosauren, Peptide, Proteine,Verlag Chemie, VVeinheim, 1982],

Kao inertni rastvarači koji se koriste u koracima procesa (A) + (II) —► (III), (A) + (VI) —► (VII), (VIII) + (IX) -? (X) i (A) + (XI) -»(XII) poželjni su tetrahidrofuran, /V,A/-dimetilformamid ili dimetilsulfoksid; posebno poželjan je A/,A/-dimetilformamid. Posebno podesna baza u ovim reakcijama je natrijum hidrid. Navedene reakcije se generalno vrše u temperaturskom opsegu od 0°C do +40°C, na atmosferskom pritisku.

Korak postupka (III) + (IV) —» (V) prvenstveno se vrši u /V,/V-dimetilformamidu kao rastvaraču. Reakcija se generalno vrši u temperaturskom opsegu od 0°C do +50°C, a prvenstveno od +20°C do +50°C, na atmosferskom pritisku. Reakcija se takođe može prvenstveno izvesti uz ultrazvučni tretman.

Jedinjenja formula (II), (IV), (VI), (IX) i (XI) su komercijalno raspoloživa, odnosno mogu se komercijalno nabaviti, poznata su iz literature ili se mogu dobiti postupcima koji su uobičajeni u literaturi. Dobijanje jedinjenja (A) i (B) je opisano u S. Roehrig et al.,J. Med. Chem.48, 5900 (2005).

Dobijanje jedinjenja prema pronalasku može se ilustrovati sledećim šemama sinteze:

[X = O ili S; PG = amino-zaštitna grupa, npr.terc.butoksikarbonil (Boe) ili benziloksikarbonil

(Z)].

[m = 1-4; PG = amino-zaštitna grupa, npr.terc.butoksikarbonil (Boe) ili benziloksikarbonil

(Z)].

[n = 1 ili 2; PG = amino-zaštitna grupa, npr.terc.butoksikarbonil (Boe) ili benziloksikarbonil

(Z)].

[m = 1-4; PG1, PG<2>= amino-zaštitna grupa, npr.terc.butoksikarbonil (Boe), benziloksikarbonil (Z) ili p-metoksibenzil (PMB)].

Jedinjenja prema pronalasku i njihove soli predstavljaju korisne prolekove jedinjenja (A) kao aktivnog sastojka. Sa jedne strane, ona pokazuju dobru stabilnost na pH vrednosti 4, a sa druge strane, ona pokazuju efikasnu konverziju u jedinjenje (A) kao aktivni sastojak na fiziološkoj pH vrednosti iin vivo.Pored toga jedinjenja prema pronalasku imaju dobro rastvorljivost u vodi i drugim fiziološki prihvatljivim medijumima, što ih čini podesnim za terapeutsku primenu, a naročito za intravensko davanje.

Sledeći predmet pronalaska se odnosi na primenu jedinjenja prema pronalasku za lečenje i/ili profilaksu, odn. prevenciju bolesti, a posebno tromboembolijskih bolesti i/ili tromboembolijskih komplikacija.

Tromboembolijske bolesti" obuhvataju u kontekstu predmetnog pronalaska naročito bolesti kao što je infarkt miokarda sa elevacijom ST segmenta (STEMI) i bez elevacije ST segmenta (non-STEMI), stabilnu anginu pektoris, nestabilnu anginu pektoris, reokluzije i restenoze koje slede posle koronarnih intervencija kao što su angioplastika ili aortokoronarni bajpas, periferne arterijske okluzivne bolesti, plućne embolije, tromboze dubokih vena i tromboze bubrežnih vena, prolazni ishemijski napadi i trombotički i tromboembolijski moždani udar.

Zbog toga su ove supstance takođe podesne za prevenciju i lečenje kardiogenih tromboembolija, kao što su, na primer, cerebralne ishemije, moždani udar i sistemske tromboembolije i ishemije, kod pacijenata sa akutnom, prekidnom ili perzistentnim kardioaritmijama, kao što je na primer atrijalna fibrilacija i kod onih koji se podvrgavaju kardioverziji, kao i kod pacijenata sa bolestima srčanog zaliska ili sa veštačkim srčanim zaliscima. Jedinjenja prema pronalasku su dodatno podesna za lečenje diseminirane intravaskularne koagulacije (DIC).

Tromboembolijske komplikacije se takođe pojavljuju u vezi sa mikroangiopatskom hemolitičkom anemijom, ekstrakorporealnim cirkulacijama, kao stoje hemodijaliza, i veštačkim srčanim zaliscima.

Jedinjenja prema pronalasku su dodatno podesna za profilaksu i/ili lečenje aterosklerotičnih vaskularnih bolesti i zapaljenskih bolesti kao što su reumatske bolesti muskuloskeletnog sistema, zatim takođe i za profilaksu i/ili lečenje Alchajmerove bolesti. Jedinjenja prema pronalasku mogu se dodatno primeniti za inhibiciju rasta tumora i obrazovanja metastaza, za mikroangiopatije, makularnu degeneraciju vezanu sa starenjem, dijabetičarsku retinopatiju, dijabetičarsku nefropatiju i druge mikrovaskularne bolesti, i za prevenciju i lečenje tromboembolijskih komplikacija, kao što je na primer venska tromboembolija kod pacijenata sa tumorima, a naročito onima koji se podvrgavaju obimnim hirurškim procedurama ili hemoterapiji ili radioterapiji.

Sledeći predmet ovog pronalaska je primena jedinjenja prema pronalasku za lečenje i/ili profilaksu bolesti, a naročito napred navedenih bolesti.

Sledeći predmet ovog pronalaska je primena jedinjenja prema pronalasku za dobijanje leka za lečenje i/ili profilaksu bolesti, a naročito napred navedenih bolesti.

Sledeći predmet ovog pronalaska su lekovi koji sadrže jedinjenje prema pronalasku i jednu ili više drugih aktivnih materija, a naročito za lečenje i/ili profilaksu napred navedenih bolesti. Kao poželjne aktivne materije koje su podesne za kombinaciju, kao primeri se navode:

• agensi za sniženje lipida, a naročito inhibitori HMG-CoA (3-hidroksi-3-metilglutaril-koenzim A) reduktaze; • koronarni lekovi/vazodilatatori, a naročito ACE (engl. Angiotensin-Converting-Enzime) inhibitori; antagonisti receptora Ali (angiotensin II); antagonisti B-adrenozeptora; antagonisti alfa-1-adrenoceptora; diuretici; blokatori kalcijumovih kanala; supstance koje dovode do povećanja cikličnog gvanozin monofosfata (cGMP), kao na primer, stimulatori rastvorljive gvanilat ciklaze; • aktivatori plazminogena (trombolitici/fibrinolitici) i jedinjenja koja povećavaju trombolizu/fibrinolizu, kao što su inhibitori plazminogenskog aktivatora inhibitora (PAI inhibitori) ili inhibitori trombinom aktiviranog inhibitora fibrinolize (TAFI inhibitori); • supstance koje imaju antikoagulacionu aktivnost (antikoalgulanti); • supstance koje inhibiraju agregaciju trombocita (inhibitori agregacije trombocita); • antagonisti receptora fibrinogena (antagonisti glikoproteina llb/llla);

• i antiaritmici.

Sledeći predmet ovog pronalaska su lekovi koji sadrže najmanje jedno jedinjenje prema pronalasku, a obično zajedno sa jednim ili više inertnih, netoksičnih, farmaceutski prihvatljivih pomoćnih materija, kao i njihova primena u napred navedene svrhe.

Jedinjenja prema pronalasku mogu delovati sistemski i/ili lokalno. Za ovu svrhu ona se mogu davati na podesan način, na primer, oralno, parenteralno, pulmonarno ili nazalno. Jedinjenja prema pronalasku mogu se davati u farmaceutskim oblicima koji su podesni za ove načine davanja.

Za oralno davanje su podesni farmaceutski oblici prema stanju tehnike koji isporuku jedinjenja prema pronalasku vrše na brz i/ili modifikovan način, i koji sadrže jedinjenja

prema pronalasku u kristalnom i/ili amorfnom i/ili rastvorenom obliku, kao što su, na primer, tablete (neprevučene ili prevučene tablete, na primer koje imaju prevlaku ili prevlake koje su nerastvorljive ili se rastvaraju sa kašnjenjem radi odlaganja i kontrole oslobađanja jedinjenja prema pronalasu), tablete koje se brzo dezintegrišu u ustima ili filmovi/pločice, filmovi/liofilizati, kapsule (na primer, čvrste ili meke želatinske kapsule), šećerom prevučene

tablete, granule, pelete, praškovi, emulzije, suspenzije, aerosoli ili rastvori.

Parenteralno davanje se može izvršiti uz izostavljanje koraka apsorpcije (npr. intravenski, intraarterijalno, intrakardijalno, intraspinalno ili intralumbalno) ili uz uključivanje koraka apsorpcije (npr. intramuskularno, subkutano, intrakutano, perkutano ili intraperitonealno). Farmaceutski oblici koji su podesni za parenteralno davanje su, između ostalih, preparati za injekcije i infuzije u obliku rastvora, suspenzija, emulzija, liofilizata ili sterilnih praškova.

Za druge načine davanja podesni su, na primer, farmaceutski oblici za inhalaciju, kao što su praškovi za inhalatore ili raspršivače, ili farmaceutski oblici koji se mogu davati nazalno, kao što su kapi, rastvori ili sprejovi.

Poželjno je parenteralno davanje, a naročito intravensko davanje.

Jedinjenja prema pronalasku mogu se prevesti u uobičajene farmaceutske oblike. Ovo se može izvršiti na način koji je poznat kao takav, mešanjem sa inertnim, netoksičnim, farmaceutski prihvatljivim pomoćnim materijama. Ove pomoćne materije između ostalog obuhvataju nosače (na primer, mikrokristalnu celulozu, laktozu, manitol), rastvarače (npr. tečne polietilen glikole), emulgatore i agense za razbijanje ili vlaženje (na primer, natrijum dodecilsulfat, polioksisorbitan oleat), veziva (na primer, polivinilpirolidon), sintetičke i prirodne polimere (na primer, albumin), stabilizatore (npr.antioksidante, kao stoje, na primer, askorbinska kiseline), boje (npr. neorganske pigmente kao što je, na primer, gvožđe oksid) i arome i/ili mirise.

Generalno se pokazalo kao poželjno da se parenteralnim putem daju količine od oko 0.001 do 1 mg/kg, a prvenstveno oko 0.01 do 0.5 mg/kg telesne težine radi ostvarivanja željenih rezultata, a kod oralnog davanja doza za davanje je oko 0.01 do 100 mg/kg, a prvenstveno oko 0.01 do 20 mg/kg i posebno poželjno 0.1 do 10 mg/kg telesne težine.

Međutim, ako je potrebno moguće je odstupiti od navedenih količina, a naročito u funkciji telesne težine, načina davanja, individualne reakcije na aktivni sastojak, prirode preparata i vremena ili intervala tokom koga se vrši davanje. Na taj način, u nekim slučajevima može biti dovoljno da se da manja od napred navedne minimalne količine, dok u drugim slučajevima može biti utvrđeno da je potrebno preći gornju granicu. U slučaju davanja većih količina može biti preporučljivo da se iste podele u više pojedinačnih doza tokom dana.

Sledeći primeri izvođenja ilustruju predmetni pronalazak. Međutim, pronalazak nije ograničen samo na te primere.

Podaci u procentima u sledećim testovima i primerima, osim ako nije drugačije navedeno, predstavljaju težinske procente, a udeli su težinski udeli. Odnosi za rastvore, razređivače i podaci o koncentracijama rastvora tečnost/tečnost su uvek bazirani na zapremini.

A. Primeri

Skraćenice i akronimi:

aps. apsolutno

Boe terc. butoksikarbonil

DC tankoslojna hromatografija (TSH)

DMF A/,A/-dimetilformamid

DMSO dimetilsulfoksid

teor. teorijski (kod prinosa)

h sat(i)

HPLC tečno-tečna hromatografija na stubu pod pritiskom

LC-MS kuplovane tečna hromatografija-masena spektrometrija

min minut(i)

MS masena spektrometrija

NMR spektrometrija nuklearnom magnetnom rezonancom

P para

Pd/C paladijum na aktivnom uglju

PMB p-metoksibenzil

kvant. kvantitativno (kod prinosa)

Rr indeks retencije (kod DC)

ST sobna temperatura

R, vreme retencije (kod HPLC)

UV ultraljubičasta spektrometrija

v/v odnos zapremina/zapremina (za rastvor)

Z benziloksikarbonil

LC- MSiHPLC metode:

Metod 1 ( preparativna HPLC) :

stub: VP 250/21 Nukleodur 100-5 C18 cc, Macherev & Nagel br. 762002; eluent A: voda / 0.01% trifluorosirćetna kiselina, eluent B: acetonitril / 0.01% trifluorosirćetna kiselina; gradijent: 0 min 0% B -> 20 min 20% B —► 40 min 20% B -* 60 min 30% B —> 80 min 30% B -> 90 min 100% B -* 132 min 100% B; protok: 5 ml/min; temperatura: ST; UV-detekcija: 210 nm.

Metod 2 ( analitička HPLC) :

stub: XTerra 3.9 x 150 WAT 186000478; eluent A: 10 ml 70%-tna perhloma kiselina u 2.5 litra vode, eluent B: acetonitril; gradijent: 0.0 min 20% B —> 1 min 20% B ^ 4 min 90% B -> 9 min 90% B; temperatura: ST; protok: 1 ml/min.

Metod 3 ( LC- MS) :

Instrument: Micromass LCT sa HPLC Agilent Serie 1100; stub: VVaters Simmetri C18, 3.5 um, 50 mm x 2.1 mm; eluent A: 11 voda + 1 ml 98-100%-tna mravlja kiselina, eluent B: 11 acetonitril + 1 ml 98-100%-tna mravlja kiselina; gradijent: 0 min 100% A -» 1 min 100% A -> 6 min 10% A ^ 8 min 0% A —» 10 min 0% A —> 10.1 min 100% A ^ 12 min 100% A; protok: 0-10 min 0.5 ml/min —> 10.1 min 1 ml/min — > 12 min 0.5 ml/min; temperatura: 40°C; UV-detekcija DAD: 208- 500 nm.

Metod 4 ( LC- MS) :

Instrument: Micromass ZQ sa HPLC HP 1100 Series; UV DAD; stub: Phenomenex Synergy 2u hidro-RP Mercury 20 mm x 4 mm; eluent A: 11 voda + 0.5 ml 50%-tna mravlja kiselina, eluent B: 11 acetonitril + 0.5 ml 50%-tna mravlja kiselina; gradijent: 0.0 min 90% A -> 2.5 min 30% A -» 3.0 min 5% A -+ 4.5 min 5% A; protok: 0.0 min 1 ml/min -» 2.5 min/3.0 min/4.5 min 2 ml/min; temperatura: 50°C; UV-detekcija: 210 nm.

Metod 5 ( LC- MS) :

Instrument: Micromass Ouattro LCZ sa HPLC Agilent Series 1100; stub: Phenomenex Synergi 2u hidro-RP Mercury 20 mm x 4 mm; eluent A: 11 voda + 0.5 ml 50%-tna mravlja kiselina, eluent B: 11 acetonitril + 0.5 ml 50%-tna mravlja kiselina; gradijent: 0.0 min 90% A —? 2.5 min 30% A — 3.0 min 5% A — 4.5 min 5% A; protok: 0.0 min 1 ml/min -> 2.5 min/3.0 min/4.5 min 2 ml/min; temperatura: 50°C; UV-detekcija: 208-400 nm.

Metod 6 ( LC- MS) :

Tip uređaja za MS: Micromass ZQ; Tip uređaja za HPLC: VVaters Alliance 2795; stub: Phenornenex Synergy 2u hidro-RP Mercury 20 mm x 4 mm; eluent A: 11 voda + 0.5 ml 50%-tna mravlja kiselina, eluent B: 11 acetonitril + 0.5 ml 50%-tna mravlja kiselina; gradijent: 0.0 min 90% A -> 2.5 min 30% A ? 3.0 min 5% A -* 4.5 min 5% A; protok: 0.0 min 1 ml/min -> 2.5 min/3.0 min/4.5 min 2 ml/min; temperatura: 50°C; UV-detekcija: 210 nm.

Metod 7 ( hiralna HPLC. analitička) ;

Hiralna silika gel-faza (250 mm x 4.6 mm) bazirana na poli(N-metakriloil-L-leucin-diciklopropiimetilamidu); eluent: izoheksan/etil estar sirćetne kiseline 35:65 (v/v); temperatura: 24°C; protok: 2 ml/min; UV-detekcija: 270 nm.

Metod 8 ( hiralna HPLC, analitička) :

Hiralna silika gel-faza (250 mm x 4.6 mm) bazirana na poli(N-metakriloil-L-leucin-ferc. butilamidu); eluent: izoheksan/etil estar sirćetne kiseline 35:65 (v/v); temperatura: 24°C; protok: 2 ml/min; UV-detekcija: 270 nm.

Metod 9 ( hiralna HPLC, analitička) :

Hiralna silika gel-faza (250 mm x 4.6 mm) bazirana na poli(N-metakriloil-L-leucin-čerc. butilamidu); eluent: izoheksan/etil estar sirćetne kiseline 65:35 (v/v); temperatura: 24°C; protok: 2 ml/min; UV-detekcija: 270 nm.

Metod 10 ( hiralna HPLC. preparativna) :

Hiralna silika gel-faza (250 mm x 4.6 mm) bazirana na poli(N-metakriloil-L-leucin-diciklopropilmetilamidu); eluent: izoheksan/etil estar sirćetne kiseline 25:75 (v/v); temperatura: 24°C; protok: 80 ml/min; UV-detekcija: 270 nm.

Metod 11 ( hiralna HPLC. preparativna) :

Hiralna silika gel-faza (250 mm x 4.6 mm) bazirana poli(N-metakriloil-L-leucin-ferc. butilamidu); izoheksan/etil estar sirćetne kiseline 65:35 (v/v); temperatura: 24°C; protok: 50 ml/min; UV-detekcija: 260 nm.

Metod 12 ( LC- MS) :

Instrument: Micromass Ouattro LCZ sa HPLC Agilent Serie 1100; stub: Phenomenex Onyx Monolitic C18, 100 mm x 3 mm; eluent A: 11 voda + 0.5 ml 50%-tna mravlja kiselina, eluent B: 11 acetonitril + 0.5 ml 50%-tna mravlja kiselina; gradijent: 0.0 min 90% A —> 2 min 65% A ?4.5min 5% A - > 6 min 5% A; protok: 2 ml/min; peć: 40°C; UV-detekcija: 208-400 nm.

Metod 13 ( LC- MS) :

Instrument: Micromass Platform LCZ sa HPLC Agilent Serie 1100; stub: Thermo Hvpersil GOLD 3u, 20 mm x 4 mm; eluent A: 11 voda + 0.5 ml 50%-tna mravlja kiselina, eluent B: 11 acetonitril + 0.5 ml 50%-tna mravlja kiselina; gradijent: 0.0 min 100% A -> 0.2 min 100% A — 2.9 min 30% A -> 3.1 min 10% A -> 5.5 min 10% A; peć: 50°C; protok: 0.8 ml/min; UV-detekcija: 210 nm.

NMR- spektrometrija:

NMR-merenja su izvedena na frekvenciji protona od 400.13 MHz. Probe su rastvorene na uobičajeni način u DMSO-d6; temperatura: 302 K.

Polazna jedinjenja i intermedijeri:

Kao polazni materijali se upotrebljavaju 5-hlor-/V-({(5S)-2-okso-3-[4-(3-oksomorfolin-4-il)fenil]-1,3- oksazolidin-5-il}metil)tiofen-2-karboksamid [jedinjenje (A)] i 4-{4-[(5S)-5-(aminometil)-2-okso-1,3-oksazolidin-3-il]fenil}morfolin-3-on [jedinjenje (B)], a njihovo dobijanje je opisano na drugom mestu [S. Roehrig et al.,J. Med. Chem.48, 5900 (2005)].

Pošti postupak 1 za acilovanje aminogrupe u iedinienju ( B) :

Karboksilne komponente koje se koriste (a koje su u najvećem broju slučajeva zaštićeni aminokiselinski ili peptidni derivati) se mogu komercijalno nabaviti ili se dobijaju standardnim metodima. 4-{4-[(5S)-5-(aminometil)-2-okso-1,3-oksazolidin-3-il]fenil}morfolin-3-on Oedinjenje (B)] se prvenstveno direktno aciluje sa podesno zaštićenim peptidnim derivatima. U jednoj alternativno sekvencijalnoj proceduri takođe je moguće prvo vezati ga za aminokiselinski derivat, posle toga ga deprotektovati, ako je potrebno, pa da onda reaguje sa sledećim podesno zaštićenim aminokiselinskim ili peptidnim derivatima standardnim metodima.

2.3 mmol odgovarajuće karboksilne komponente se rastvara u 30 ml DMF, pa se dodaje 2.3 mmol 1-hidroksi-1H-benzotriazola, 2 mmol A/-(3-dimetilaminopropil)-A/'-etilkarbodiimidhidrohlorida (EDC), 4.5 mmol A/,A/-diizopropiletilamina, pa onda i 1.5 mmol amino komponente, 4-{4-[(5S)-5-(aminometil)-2-okso-1,3-oksazolidin-3-il]fenil}morfolin-3-ona Oedinjenje (B)]. Posle 3 h mešanja na sobnoj temperaturi, reakciona smeša je koncentrovana, pa je ostatak apsorbovan, odn. stavljen u dihlormetan i ekstrahovan je dva puta sa 5%-tnom limunskom kiselinom, pa dva puta sa 5%-tnim rastvorom natrijum bikarbonata i dva puta sa vodom. Organska faza je koncentrovana, pa je ostatak prečišćen fleš hromatografijom (tj. tečno-tečnom hromatografijom na stubu pod pritiskom)na silika gelu sa acetonitrilom/vodom 30:1 kao eluentom. Odgovarajuće frakcije su sjedinjene, pa je odstranjen rastvarač. Preostali ostatak je rstvoren u dihlormetanu/metanolu, te je proizvod istaložen sa dietil etrom, pa je osušen u visokom vakuumu.

Intermedijer 1A

5-hlor-A/-(hloracetil)-A/-({(5S)-2-okso-3-[4-(3-oksomorfolin-4-il)fenil]-1,3-oksazolidin-5-il}metil)tiofen-2-karboksamid

1 g (2.3 mmol) 5-hlor-A/-({(5S)-2-okso-3-[4-(3-oksomorfolin-4-il)fenil]-1,3-oksazolidin-5-il}-metil)tiofen-2-karboksamida Oedinjenje (A)] je pod atmosferom argona rastvoren u 170 ml aps. DMF. Dodato je 110 mg (4.6 mmol) natrijum hidrida, pa je zatim vršeno mešanje 20 min na ST. Onda je dodato 3.5 g (31 mmol) hloracetil hlorida, pri čemu je reakciona temperatura zadržana na ST. Posle 30 min dodato je uz hlađenje 25 ml vode, pa je ostavljeno da smeša stoji dva dana na ST. Onda je rastvarač odstranjen u vakuumu, pri čemu temperatura nije smela da pređe +25°C. Ostatakje stavljen u 500 ml dihlormetana, pa je ekstrahovan pet puta sa 200 ml vode. Organska faza je osušena preko magnezijum sulfata, pa je filtrirana i koncentrovana na zapreminu od ca. 50 ml. Uz mešanje je dodato 200 ml dietil etra, pa je onda isfiltriran talog (uglavnom polazni materijal koji nije izreagovao). Matična lužina je koncentrovana, pa je ostatak prečišćen fleš hromatografijom na silika gelu sa toluolom/etanolom 10:1 kao eluentom. Odgovarajuće frakcije su sjedinjene, pa je rastvarač odstranjen. Ostatak je liofiliziran iz dioksana.

prinos: 11 1 mg (9.5% teor.)

HPLC (metod 2): R, = 5.09 min;

LC-MS (metod 4): R, = 2.31 min; m/z = 512 (M+H)<+>.

Intermedijer 2A

A/-[(benziloksi)karbonil]-A/-metilglicil-A/<2->metil-A/-({(5.S)-2-okso-3-[4-(3-oksomorfolin-4-il)-fenil]-1,3-oksazolidin-5-il}metil)-glicinamid

U prvom koraku je 511 mg (1.5 mmol) Z-sarkozina kao karboksilne komponente reagovalo opštim postupkom 1 sa jedinjenjem (B) (prinos: 697 mg, 92% teor.).

Od 200 mg (0.4 mmol) ovog intermedijera je onda standardnim metodima odstranjena benziloksikarbonil zaštitna grupa hidrogenolitički preko Pd/C (prinos: 130 mg, 89% teor.).

Jedinjenje koje je dobijeno ovim postupkom je onda u trećem koraku ponovo vezano sa 120 mg (0.54 mmol) Z-sarkozina opštim postupkom 1 (prinos: 201 mg, 98% teor.).

HPLC (metod 2): R, = 4.21 min;

LC-MS (metod 6): R, = 1.54 min; m/z = 568 (M+H)<+>.

Intermedijer 3A

A/-[(benziloksi)karbonil]-A/-metiiglicii-A/<2->metil-A/-({(5S)-2-okso-3-[4-(3-oksomorfolin-4-il)-fenil]-1,3-oksazolidin-5-il}metil)-L-valinamid

U prvom koraku je 529 mg (2.3 mmol) Boc-/V-metilvalina kao karboksilna komponenta reagovalo opštim postupkom 1 sa jedinjenjem (B) (prinos: 750 mg, 97% teor.).

Od 750 mg (1.5 mmol) ovog intermedijera je posle toga standardnim metodom sa trifluorosirćetnom kiselinom u dihlormetanu odstranjenaferc.butoksikarbonil zaštitna grupa (prinos: 740 mg, 96% teor.).

200 mg (0.39 mmol) tako dobijenog jedinjenja je onda u trećem koraku vezano sa 129 mg (0.58 mmol) Z-sarkozina opštim postupkom 1 (prinos: 206 mg, 88% teor.).

HPLC (metod 2): R, = 4.68 min;

LC-MS (metod 5): R, = 1.96 min; m/z = 610 (M+H)<+>.

Intermedijer 4A

Benzil metil-{5-okso-5-[({(5S)-2-okso-3-[4-(3-oksomorfolin-4-il)fenil]-1,3-oksazolidin-5-il}metil)amino]pentil}-karbamat 32 mg (0.119 mmol) 5-[[(benziloksi)karbonil](metil)amino]valerijanske kiseline je kao karboksilna komponenta reagovalo opštim postupkom 1 sa jedinjenjem (B).

prinos: 45 mg (91% teor.)

HPLC (metod 2): R, = 4.51 min;

LC-MS (metod 4): Rt= 2.02 min; m/z = 539 (M+H)<+>.

Intermedijer 5A

Benzil metil-{5-okso-5-[({(5S)-2-okso-3-[4-(3-oksomorfolin-4-il)fenil]-1,3-oksazolidin-5-il}metil)amino]butil}-karbamat

313 mg (0.96 mmol) 5-[[(benziloksi)karbonil](metil)amino]buterne kiseline je kao karboksilna komponenta reagovalo opštim postupkom 1 sa jedinjenjem (B).

prinos: 298 mg (71% teor.)

HPLC (metod 2): R, = 4.42 min;

LC-MS (metod 4): R, = 1.89 min; m/z = 525 (M+H)<+>.

Intermedijer 6A

A/-[(benziloksi)karbonil]-/V-metil-6-alanil-A/2-metil-A/-({(5S)-2-okso-3-[4-(3-oksomorfolin-4-il)fenil] -1,3-oksazolidin-5 -il}metil)-glicinamid

U prvom koraku je 511 mg (1.5 mmol) Z-sarkozina kao karboksilna komponenta opštim postupkom 1 reagovalo sa jedinjenjem (B) (prinos: 697 mg, 92% teor.).

Od 200 mg (0.4 mmol) ovog intermedijera je posle toga standardnim metodima odstranjena benziloksikarbonil zaštitna grupa hidrogenolitički preko Pd/C (prinos: 130 mg, 89% teor.).

100 mg tako dobijenog jedinjenja je onda u trećem koraku vezano sa 98.2 mg (0.41 mmol) Z-/V-metil-B-alanina opštim postupkom 1 (prinos: 87 mg, 54% teor.).

HPLC (metod 2): R, = 4.28 min;

LC-MS (metod 6): R, = 1.60 min; m/z = 582 (M+H)<+>.

Intermedijer 7A

Benzil (4-hlor-4-oksobutil)metil-karbamat

Prvo je dobijena 4-[[(benziloksi)karbonil](metil)amino]buterna kiselina postupkom poznatim iz literature [Y. Aramaki et al.,Chem. Pharm. Buli.52, 258 (2004)] iz 4-{[(benziloksi)karbonil]amino}buterne kiseline koja se može komercijalno nabaviti. Alternativno dobijanje se vrši uvođenjem benziloksikarbonil zaštitne grupe u u)-/V-metilaminoalkilkarboksilne kiseline koje se mogu dobiti prema Quitt et al.[ Helv. Chim. Acta46, 327 (1963)].

1.74 g (6.92 mmol) 4-[[(benziloksi)karbonil](metil)amino]buterne kiseline je rastvoreno u 35 ml dihlormetana, pa je dodato 3.5 ml (48 mmol) tionil hlorida. Smeša je mešana 1 h uz refluks. Posle toga je koncentrovana u vakuumu, a ostatak je ponovo mešan sa dihlormetanom, pa je još jednom koncentrovan. Ostaci u vidu viskoznog ulja su osušeni u visokom vakuumu. Dobijeno je 1.8 g (96% teor.) ciljnog jedinjenja, koje je dalje reagovalo bez daljeg prečišćavanja i karakterizacije.

Intermedijer 8A

Benzil (5-hlor-5-oksopentil)metil-karbamat

Prvo je dobijena 5-[[(benziloksi)karbonil](metil)amino]valerijanska kiselina poznatim metodima analogno sa intermedijerom 7A.

1.97 g (7.43 mmol) 5-[[(benziloksi)karbonil](metil)amino]valerijanske kiseline je rastvoreno u 30 ml dihlormetana, pa je dodato 4.9 ml (67.3 mmol) tionilhlorida. Zatim je smeša zagrevana 1 h uz refluks. Posle toga je koncentrovana u vakuumu, pa je ostatak ponovo mešan sa dihlormetanom i još jednom je koncentrovan. Ostatak u vidu viskoznog ulja je osušen u visokom vakuumu. Dobijeno je 2 g (95% teor.) ciljnog jedinjenja, koje je dalje reagovalo bez daljeg prečišćavanja i karakterizacije.

Intermedijer 9A

Benzil (3 -hlor-3 -oksopropil)metil-karbamat

Prvo je dobijeno 3-[[(benziloksi)karbonil](metil)amino]propionske kiseline postupkom poznatim iz literature [Y. Aramaki et al.,Chem. Pharm. Buli.52, 258 (2004)] od 3-{[(benziloksi)karbonil]amino}propionske kiseline koja se može komercijalno nabaviti.. Alternativno dobijanje se vrši uvođenjem benziloksikarbonil zaštitne grupe u uj-A/- metilaminoalkilkarboksilne kiseline koje se mogu dobiti prema P. Quitt et al.[ He! v. Chim.

Acfa 46, 327 (1963)].

850 mg (3.58 mmol) 3-[[(benziloksi)karbonil](metil)amino]propionske kiseline je rastvoreno u 15 ml dihlormetana, pa je dodato 1.5 ml oksalil Ihlorida. Zatim je smeša zagrevana 3 h uz refluks. Posle toga je koncentrovana u vakuumu, pa je ostatak ponovo mešan sa dihlormetanom, te je još jednom koncentrovan. Ostatak u vidu viskoznog ulja je osušen u visokom vakuumu. Dobijeno je 915 mg (kvant.) ciljnog jedinjenja, koje je dalje reagovalo bez daljeg prečišćavanja i karakterizacije.

Intermedijer 10A

Benzil (6-hlor-6-oksoheksil)metil-karbamat

Prvo je dobijena 6-[[(benziloksi)karbonil](metil)amino]kapronska kiselina postupkom poznatim iz literature [Y. Aramaki et al.,Chem. Pharm. Buli.52, 258 (2004)] od 6-{[(benziloksi)karbonil]amino}ckapronske kiseline koja se može komercijalno nabaviti. Alternativno dobijanje se vrši uvođenjem benziloksikarbonil zaštitne grupe u u>-/V-metilaminoalkilkarboksilne kiseline koje se mogu dobiti prema P. Ouitt et al.[ Helv. Chim.

Acta 46, 327 (1963)].

3850 mg (13.8 mmol) 6-[[(benziloksi)karbonil](metil)amino]kapronske kiseline je rastvoreno u 60 ml dihlormetana, pa je pomešano sa 4 ml oksalil hlorida. Zatim je smeša zagrevana 3 h uz refluks. Posle toga je koncentrovana u vakuumu, pa je ostatak ponovo mešan sa dihlormetanom, te je još jednom koncentrovan. Ostatak u vidu viskoznog ulja je osušen u

visokom vakuumu. Dobijeno je 4.1 g (kvant.) ciljnog jedinjenja, koje je dalje reagovalo bez daljeg prečišćavanja i karakterizacije.

Intermedijer 11A

5-hlortiofen-2-karbonilhlorid

480 mg (2.95 mmol) 5-hlortiofen-2-karboksilne kiseline je rastvoreno u 24 ml dihlormetana, pa je pomešano sa 2.4 ml (27.5 mmol) oksalil hlorida. Zatim je smeša zagrevana 16 h uz refluks. Posle toga je koncentrovana u vakuumu, pa je ostatak ponovo mešan sa dihlormetanom, te je još jednom koncentrovan. Ostatak u vidu viskoznog ulja je osušen u visokom vakuumu. Dobijeno je 534 mg (kvant.) ciljnog jedinjenja, koje je dalje reagovalo bez daljeg prečišćavanja i karakterizacije.

Intermedijer 12A

Benzil (5-hlor-5-oksopentil)(4-metoksibenzil)-karbamat

korak a ) :

10 g (85.4 mmol) 5-aminovalerijanske kiseline, 17.4 g (128 mmol) p-anisaldehida i 10.3 g (85.4 mmol) magnezijum sulfata su stavljeni u 330 ml etanola, pa su zagrevani 1 h uz refluks. Čvrsta materija je onda isfiltrirana, pa je isprana sa etanolom, posle čega je filtratu u šaržama dodato tokom 15 min ukupno 1.94 g (51.2 mmol) natrijum borhidrida. Prvo je dodato 10 ml vode, pa onda 128 ml 2 M rastvora natrijum hidroksida. Posle 5 min je razređeno sa 300 ml vode, pa je posle toga ekstrahovano tri puta sa po 200 ml etil acetata. Vodenoj fazi je podešena pH vrednost na 2 sa 4 M sone kiseline, pa je koncentrovana u vakuumu. Ostatak je prečišćen fleš hromatografijom na silika gelu sa acetonitrilom/vodom/ sirćetnom kiselinom 5:1.0.1 kao eluentom. Frakcije proizvoda su koncentrovane, pa su rnešane sa etil acetatom i dietil etrom. Ostatak je onda isisan, pa je osušen u visokom vakuumu. Dobijeno je 9.1 g (45% teor.) sa p-metoksibenzilom zaštićene 5-aminovalerijanske kiseline.

korak b ) :

Derivat 5-aminovalerijanske kiseline dobijen na ovaj način je stavljen u dioksan/vodu (1:1), pa mu je podesan pH 10 sa rastvorom natrijum hidroksida, te je u njega ukapano 12.97 g (76 mmol) benzil hlorkarbonata. Posle 15 min mešanja na ST dioksan je odstranjen u vakuumu, pa je preostalom rastvoru podešena pH vrednost na 2 sa 2 M rastvorom sone kiseline. Zatim je ekstrahovan sa etil acetatom, pa je organska faza posle toga isprana sa vodom. Organska faza je onda koncentrovana, a ostatak je osušen u visokom vakuumu. Posle toga je usledilo prečišćavanje sa fleš hromatografijom na silika gelu sa acetonitrilom kao eluentom. Frakcije proizvoda su koncentrovane, pa je ostatak osušen u visokom vakuumu. Dobijeno je 5.6 g (38% teor.) aminokiseline zaštićene sa Z.

LC-MS (metod 3): R, = 2.47 min; m/z = 372 (M+H)<+>.

korak c ) :

5.6 g (15 mmol) ovako dobijene 5-{[(benziloksi)karbonil](4-metoksibenzil)amino}-valerijanske kiseline je rastvoreno u 60 ml dihlormetana, pa je dodato 2.2 ml tionilhlorida. Zatim je smeša zagrevana 30 min uz refluks. Posle toga je koncentrovana u vakuumu, pa je ostatak ponovo mešan sa dihlormetanom, te je još jednom koncentrovan. Ostatak u vidu viskoznog ulja je osušen u visokom vakuumu. Dobijeno je 5.7 g (98% teor.) ciljnog jedinjenja, koje je dalje reagovalo bez daljeg prečišćavanja i karakterizacije.

Intermedijer 13A

Benzil (6-hlor-6-oksoheksil)(4-metoksibenzil)-karbamat

Jedinjenje navedeno u naslovu je dobijeno po analogiji sa intermedijerom 12A polazeći od 6-aminokapronske kiseline

Intermedijer 14A

Benzil (4-hlor-4-oksobutil)(4-metoksibenzil)-karbamat

Jedinjenje navedeno u naslovu je dobijeno po analogiji sa intermedijerom 12A ausgehend polazeći od 4-aminobuterne kiseline.

Intermedijer 15A

Benzil butii(4-hlor-4-oksobutil)-karbamat

Prvo je dobijena 4-{[(benziloksi)karbonil](butil)amino}buterna kiselina postupkom koji je poznat iz literature[ Org. Prep. Proc. Int.9 (2), 49 (1977)] zajedno sa pratećim uvođenjem zaštitne grupe Z. Odgovarajući hlorid kiseline je onda dobijen postupkom koji je opisan kod intermedijera 7A.

Intermedijer 16A

Benzil [2-(2-hlor-2-oksoetoksi)etil](4-metoksibenzil)-karbamat

korak a) :

12 g (74.4 mmol)terc.butil (2-hidroksietil)-karbamata je mešano sa 43.6 g (223.3 mmol)terc.butil bromacetata u smeši 400 ml toluola i 20 g koncentrovanog rastvora natrijum hidroksida u prisustvu 200 mg (0.59 mmol) tetrabutilamonijum bisulfata 1 h na ST. Posle toga je dodato još 15 gferc.butil bromacetata, pa je smeša mešana još jedan sat na ST. Zatim je razređena sa toluolom i sa vodom, pa su faze razdvojene. Organska faza je osušena, pa je koncentrovana u vakuumu. Ostatak je pomešan sa 100 ml anhidrovane trifluorosirćetne kiseline, pa je mešan 90 min na ST. Onda je koncentrovan, pa je smolasti ostatak tretiran sa dietil etrom. Smola/guma koja je ostala posle dekantovanja odn. odlivanja je osušena u visokom vakuumu. Dobijeno je 10.8 g (62% teor.) intermedijera (2-aminoetoksi)sirćetne kiseline (u vidu trifluoracetata).

DC (acetonitril/voda/ledena sirćetna kiselina 5:1:0.2): Rt= 0.08.

korak b) :

Ovako dobijena aminokiselina je onda ragovala na način opisan za intermedijer 12 da bi se dobila (2- {[(benziloksi)karbonil](4-metoksibenzil)amino}etoksi)sirćetna kiselina.

prinos: 2.56 g (13% teor.)

HPLC (metod 2): Rt= 5.16 min;

LC-MS (metod 12): R, = 3.1 min; m/z = 374 (M+H)<+>.

korak c) :

2.56 g (6.86 mmol) dobijene (2-{[(benziloksi)karbonil](4-metoksibenzil)amino}etoksi)-sirćetne kiseline je onda reagovalo na način opisan za intermedijer 12A sa tionilhloridom u jedinjenje navedeno u naslovu,

prinos: 2.65 g (99% teor.)

HPLC (metod 2): R, = 5.11 min.

Primeri izvođenja:

Opšti postupak 2 za dobijanje cezijumovih soli karboksilnih kiselina ili podesno zaštićenih

derivata aminokiselina:

1 mmol odgovrajuće karboksilne kiseline je rastvoren u smeši od 10 ml dioksana i 10 ml vode, pa je dodato 0.5 mmol cezijum karbonata. Onda je usledila liofilizacija.Primer 12-[[(5-hlor-2-tienil)karbonil]({(5S)-2-okso-3-[4-(3-oksomorfolin-4-il)fenil]-1,3-oksazolidin-5-il}metil)amino]-2-oksoetil-glicinat hidrohlorid

korak a ) :

11 mg (21 umol) intermedijera 1A sa 7.9 mg (26 umol) cezijumove soli Boc-glicina (dobijene od Boc-glicina opštim postupkom 2) je rastvoreno u 5 ml DMF. Posle 3 h mešanja na ST usledilo je prečišćavanje preparativnom HPLC (metod 1). Odgovarajuće frakcije su koncentrovane, pa su osušene u visokom vakuumu.

prinos: 7 mg (50% teor.)

HPLC (metod 2): R, = 5.2 min;

LC-MS (metod 6): R, = 2.11 min; m/z = 651 (M+H)<+>.

korak b ) :

7 mg (11 umol) napred dobijenog zaštićenog intermedijera je pomešano sa 3 ml 22%-tnog rastvora hlorovodonika u dioksanu. Posle 30 min smeša je koncentrovana u vakuumu na < 25°C, pa je ostatak liofiliziran iz dioksana.

prinos: 4.5 mg (72% teor.)

HPLC (metod 2): R, = 4.2 min;

LC-MS (metod 5): Rt= 1.41 min; m/z = 551 (M+H)<+>.

Primer 2

2-[[(5-hlor-2-tienil)karbonil]({(5S)-2-okso-3-[4-(3-oksomorfolin-4-il)fenil]-1,3-oksazolidin-5-il}metil)amino]-2-oksoetil-2-metilalaninat hidrohlorid

korak a ) :

38 mg (74 umol) intermedijera 1A sa 32.3 mg (96 umol) cezijumove soli A/-Boc-2-metilalanina (dobijene od A/-Boc-2-metilalanina opštim postupkom 2) je rastvoreno u 38 ml DMF. Posle 3 h mešanja na ST uz tretman ultrazvukom usledilo je prečišćavanje preparativnom HPLC (metod 1). Odgovarajuće frakcije su koncentrovane, pa su osušene u visokom vakuumu.

prinos: 29 mg (58% teor.)

HPLC (metod 2): R, = 5.38 min;

LC-MS (metod 6): R»= 2.27 min; m/z = 679 (M+H)<+>.

korak b ) :

16.3 mg (24 umol) napred dobijenog zaštićenog intermedijera je pomešano sa 3 ml 22%-tnog rastvora hlorovodonika u dioksanu. Posle 30 min smeša je koncentrovana u vakuumu na<<>25°C, pa je ostatak liofiliziran iz dioksana.

prinos: 13 mg (88% teor.)

HPLC (metod 2): R, = 4.3 min;

LC-MS (metod 6): R, = 1.27 min; m/z = 579 (M+H)<+>.

Primer 3

2-[[(5-hlor-2-tienil)karbonil]({(5S)-2-okso-3-[4-(3-oksomorfolin-4-il)fenil]-1,3-oksazolidin-5-il}metil)amino] -2-oksoetil-L-valinat hidrohlorid

korak a) :

19 mg (37 pmol) intermedijera 1A sa 16.8 mg (48 umol) cezijumove soli /V-Boc-valina (dobijene od A/-Boc-valina opštim postupkom 2) je rastvoreno u 10 ml DMF. Posle 1.5 h mešanja na ST uz tretman ultrazvukom usledilo je prečišćavanje preparativnom HPLC (metod 1). Odgovarajuće frakcije su koncentrovane, pa su osušene u visokom vakuumu.

prinos: 13.5 mg (53% teor.)

HPLC (metod 2): R, = 5.45 min;

LC-MS (metod 4): R, = 2.69 min; m/z = 693 (M+H)<+>.

korak b ) :

13.5 mg (19 umol) napred dobijenog zaštićenog intermedijera je pomešano sa 3 ml 22%-tnog rastvora hlorovodonika u dioksanu. Posle 30 min smeša je koncentrovana u vakuumu na < 25°C, pa je ostatak liofiliziran iz dioksana.

prinos: 12 mg (98% teor.)

HPLC (metod 2): R, = 4.43 min;

LC-MS (metod 5): R, = 1.54 min; m/z = 593 (M+H)<+>.

Primer 4

2-[[(5-hlor-2-tienil)karbonil]({(5S)-2-okso-3-[4-(3-oksomorfolin-4-il)fenil]-1,3-oksazolidin-5-il}metil)amino]-2-oksoetil-L-prolinat hidrohlorid

korak a ) :

20 mg (39 umol) intermedijera 1A sa 17.6 mg (51 umol) cezijumove soli /V-Boc-prolina (dobijene od A/-Boc-prolina opštim postupkom 2) je rastvoreno u 5 ml DMF. Posle 2 h mešanja na ST uz tretman ultrazvukom usledilo je prečišćavanje preparativnom HPLC (metod 1). Odgovarajuće frakcije su koncentrovane, pa su osušene u visokom vakuumu.

prinos: 11.4 mg (42% teor.)

HPLC (metod 2): R, = 5.44 min;

LC-MS (metod 4): R, = 2.61 min; m/z = 691 (M+H)<+>.

korak b ) :

11.3 mg (16 umol) napred dobijenog zaštićenog intermedijera je pomešano sa 2.5 ml 22%-tnog rastvora hlorovodonika u dioksanu. Posle 30 min smeša je koncentrovana u vakuumu na ž 25°C, pa je ostatak liofiliziran iz dioksana.

prinos: 10 mg (97% teor.)

HPLC (metod 2): R, = 4.34 min;

LC-MS (metod 6): R, = 1.26 min; m/z = 591 (M+H)<+>.

Primer 5

2-[[(5-hlor-2-tienil)karbonil]({(5S)-2-okso-3-[4-(3-oksomorfolin-4-il)fenil]-1,3-oksazolidin-5-il}metil)amino] -2-oksoetil-/V-metilglicinat hidrohlorid

korak a ) :

20 mg (39 umol) intermedijera 1A sa 17.5 mg (55 umol) cezijumove soli A/-Boc-sarkozina (dobijene od A/-Boc-sarkozina opštim postupkom 2) je rastvoreno u 4 ml DMF. Posle 3 h mešanja na ST uz tretman ultrazvukom usledilo je prečišćavanje preparativnom HPLC (metod 1). Odgovarajuće frakcije su koncentrovane, pa su osušene u visokom vakuumu.

prinos: 11 mg (42% teor.)

HPLC (metod 2): Rt = 5.35 min;

LC-MS (metod 5): Rt = 2.43 min; m/z = 665 (M+H)<+>.

korak b ) :

11 mg (16 umol) napred dobijenog zaštićenog intermedijera je pomešano sa 2 ml 22%-tnog rastvora hlorovodonika u dioksanu. Posle 30 min smeša je koncentrovana u vakuumu na ž 25°C, pa je ostatak liofiliziran iz dioksana.

prinos: 9.5 mg (96% teor.)

HPLC (metod 2): R, = 4.24 min;

LC-MS (metod 4): R, = 1.57 min; m/z = 565 (M+H)<+>.

Primer 6

2-[[(5-hlor-2-tienil)karbonil]({(5S)-2-okso-3-[4-(3-oksomorfolin-4-il)fenil]-1,3-oksazolidin-5-il}metil)amino]-2-oksoetil-D-valinat hidrohiorid

korak a ) :

20 mg (40 umol) intermedijera 1A sa 19 mg (55 urno!) cezijumove soli Boc-D-valina (dobijene od Boc-D-valina opštim postupkom 2) je rastvoreno u 4 ml DMF. Posle 2 h mešanja na ST uslediloje prečišćavanje preparativnom HPLC (metod 1). Odgovarajuće frakcije su koncentrovane, pa su osušene u visokom vakuumu.

prinos: 23 mg (85% teor.)

HPLC (metod 2): R, = 5.6 min;

LC-MS (metod 4): R, = 2.72 min; m/z = 693 (M+H)<+>.

korak b ) :

23 mg (33 umol) napred dobijenog zaštićenog intermedijera je pomešano sa 3 ml 22%-tnog rastvora hlorovodonika u dioksanu. Posle 30 min smeša je koncentrovana u vakuumu na < 25°C, pa je ostatak liofiliziran iz dioksana.

prinos: 20 mg (96% teor.)

HPLC (metod 2): R, = 4.5 min;

LC-MS (metod 6): R, = 1.3 min; m/z = 593 (M+H)<+>.

Primer 7

2-[[(5-hlor-2-tienil)karbonil]({(5S)-2-okso-3-[4-(3-oksomorfolin-4-il)fenil]-1,3-oksazolidin-5-il}metil)amino]-2-oksoetil-L-lizinat dihidrohlorid

korak a ) :

20 mg (40 pmol) intermedijera 1A sa 26 mg (55 umol) cezijumove soli A/,A/-bis-Boc-lizina (dobijene od A/,A/'-bis-Boc-lizina opštim postupkom 2) je rastvoreno u 4 ml DMF. Posle 2 h mešanja na ST usledilo je prečišćavanje preparativnom HPLC (metod 1). Odgovarajuće frakcije su koncentrovane, pa su osušene u visokom vakuumu.

prinos: 14 mg (43% teor.)

HPLC (metod 2): R, = 5.63 min;

LC-MS (metod 5): Rt= 2.66 min; m/z = 822 (M+H)<+>.

korak b ) :

14 mg (17 umol) napred dobijenog zaštićenog intermedijera je pomešano sa 2.5 ml 22%-tnog rastvora hlorovodonika u dioksanu. Posle 30 min smeša je koncentrovana u vakuumu na ž 25°C, pa je ostatak liofiliziran iz dioksana.

prinos: 10 mg (86% teor.)

HPLC (metod 2): R, = 4.1 min;

LC-MS (metod 6): Rt= 0.92 min; m/z = 622 (M+H)<+>.

Primer 8

2-[[(5-hlor-2-tienil)karbonil]({(5S)-2-okso-3-[4-(3-oksomorfolin-4-il)fenil]-1,3-oksazolidin-5-il}metil)amino]-2-oksoetil-L-histidinat dihidrohlorid

korak a ) :

20 mg (40 umol) intermedijera 1A sa 21 mg (55 umol) cezijumove soli Boc-L-histidina (dobijene od Boc-L-histidina opštim postupkom 2) je rastvoreno u 4 ml DMF. Posle 2.5 h mešanja na ST rastvarač je odstranjen u vakuumu. Ostatak je stavljen u acetonitril/vodu (1:1), pa je prečišćen sa preparativnom HPLC (metod 1). Odgovarajuće frakcije su koncentrovane, pa su osušene u visokom vakuumu.

prinos: 21.9 mg (77% teor.)

HPLC (metod 2): Rt= 4.64 min;

LC-MS (metod 5): R, = 1.67 min; m/z = 731 (M+H)<+>.

korak b ) :

21.9 mg (30 umol) napred dobijenog zaštićenog intermedijera je pomešano sa 6 ml 22%-tnog rastvora hlorovodonika u dioksanu. Posle 90 min smeša je koncentrovana u vakuumu na s 25°C. Ostatak je stavljen u acetonitril/vodu (1:1), pa je prečišćen sa preparativnom HPLC (metod 1). Odgovarajuće frakcije su koncentrovane, pa je ostatak liofiliziran iz dioksana.

prinos: 7.2 mg (34% teor.)

HPLC (metod 2): R, = 4.11 min;

LC-MS (metod 6): R, = 2.56 min; m/z = 631 (M+H)<+>.

Primer 9

2-[[(5-hlor-24ienil)karbonil]({(5S)-2-okso-3-[4-(3-oksomorfolin-4-il)fenil]-1,3-oksaz^ il}metil)amino]-2-oksoetil-D-histidinat-dihidrohlorid

korak a ) :

25 mg (49 umol) intermedijera 1A sa 26 mg (68 umol) cezijumove soli Boc-D-histidina (dobijene od Boc-D-histidina opštim postupkom 2) je rastvoreno u 5 ml DMF. Posle 16 h mešanja na ST rastvarač je odstranjen u vakuumu. Ostatak je stavljen u acetonitril/vodu (1:1), pa je prečišćen sa preparativnom HPLC (metod 1). Odgovarajuće frakcije su koncentrovane, pa su osušene u visokom vakuumu.

prinos: 18.3 mg (51 % teor.)

HPLC (metod 2): Rt = 4.62 min.

korak b ) :

18 mg (25 umol) napred dobijenog zaštićenog intermedijera je pomešano sa 2 ml 22%-tnog rastvora hlorovodonika u dioksanu. Posle 4 h smeša je koncentrovana u vakuumu na < 25°C. Ostatak je stavljen u acetonitril/vodu (1:1), pa je prečišćen sa preparativnom HPLC (metod 1). Odgovarajuće frakcije su koncentrovane, pa je ostatak liofiliziran iz dioksana.

prinos: 6 mg (37% teor.)

HPLC (metod 2): R, = 4.1 min;

LC-MS (metod 5): R, = 1.15 min; m/z = 631 (M+H)<+>.

Primer 10

S-{2-[[(5-hlor-2-tienil)karbonil]({(5S)-2-okso-3-[4-(3-oksomorfolin-4-il)fenil]-1,3-oksazolidin-5-il}metil)amino]-2-oksoetil}(2S)-2-amino-3-metilbutantioat hidrobromid

korak a ) :

(2S)-2-{ [(benziloksi)karbonil]amino }-3-metilbutantio-S-kiselina

Predmetno jedinjenje je dobijeno od Z-valina po analogiji sa postupkom koji je poznat iz literature [R. Michelot et al., Bioorg. Med. Chem. 1996, 4, 2201].

korak b ) :

200 mg (748 umol) (2S)-2-{[(benziloksi)karbonil]amino}-3-metilbutantio-S-kiseline je stavljeno u 10 ml dioksana i 10 ml vode, pa je pomešano sa 110 mg (337 pmol) cezijum karbonata. Čim je nastao bistri rastvor, on je liofiliziran. Dobijeno je 300 mg cezijumove soli u kvalitativnom prinosu. 27 mg (68 pmol) ove cezijumove soli, kao i 25 mg (49 pmol) intermedijera 1A su rastvoreni u 5 ml DMF. Posle 2 h mešanja na ST rastvarač je odstranjen u vakuumu. Ostatak je stavljen u acetonitril/vodu (1:1), pa je prečišćen sa preparativnom HPLC (metod 1). Odgovarajuće frakcije su koncentrovane, pa su osušene u visokom vakuumu.

prinos: 24 mg (66% teor.)

HPLC (metod 2): R, = 5.62 min;

LC-MS (metod 6): R, = 2.47 min; m/z = 743 (M+H)<+>.

korak c ) :

24 mg (32.3 umol) napred dobijenog zaštićenog intermedijera je pomešano sa 2 ml 33%-tnog rastvora bromovodonika u ledenoj sirćetnoj kiselini. Posle 1 h mešanja na ST smeša je koncentrovana u vakuumu na < 25°C, pa je ostatak liofiliziran iz dioksana/vode.

prinos: 21 mg (94% teor.)

HPLC (metod 2): R, = 4.43 min;

LC-MS (metod 4): R, = 1.63 min; m/z = 609 (M+H)<+>.

Primer 11

S-{2-[[(5-hlor-2-tienil)karbonii]({(5S)-2-okso-3-[4-(3-oksomorfolin-4-il)fenil]-1,3-oksazolidin-5-il}metil)amino]-2-oksoetil}(2S)-2-amino-3-metilbutantioat hidrohlorid

korak a ) :

(2S)-2-[(terc.butoksikarbonil)amino]-3-metilbutantio-S-kiselina

Predmetno jedinjenje je dobijeno od Boc-valina po analogiji sa postupkom koji je poznat iz literature [R. Michelot et al., Bioorg. Med. Chem. 1996, 4, 2201).

korak b ) :

200 mg (857 pmol) (2S)-2-[(terc. butoksikarbonil)amino]-3-metilbutantio-S-kiseline je stavljeno u 10 ml dioksana i 10 ml vode, pa je pomešano sa 126 mg (386 pmol) cezijum karbonata. Čim je nastao bistri rastvor, on je liofiliziran. Dobijeno je 310 mg cezijumove soli u kvalitativnom prinosu. 25 mg (68 pmol) ove cezijumove soli, kao i 25 mg (49 pmol) intermedijera 1A su rastvoreni u 4 ml DMF. Posle 1 h mešanja na ST rastvarač je odstranjen u vakuumu. Ostatak je stavljen u acetonitril/vodu (1:1), pa je prečišćen sa preparativnom HPLC (metod 1). Odgovarajuće frakcije su koncentrovane, pa su osušene u visokom vakuumu.

prinos: 23 mg (65% teor.)

HPLC (metod 2): Rt= 5.64 min;

LC-MS (metod 4): R, = 2.76 min; m/z = 709 (M+H)<+>.

korak c ) :

23 mg (32 pmol) napred dobijenog zaštićenog intermedijera je mešano sa 4 ml 22%-tnog rastvora hlorovodonika u dioksanu. Posle 1 h mešanja na ST smeša je koncentrovana u vakuumu na<<>25°C, pa je ostatak liofiliziran iz dioksana.

prinos: 20 mg (97% teor.)

HPLC (metod 2): R, = 4.47 min;

LC-MS (metod 6): R, = 1.35 min; m/z = 609 (M+Hf.

Primer 12

5-hlor-/V-[4-(metilamino)butanoil]-A/-({(5S)-2-okso-3-[4-(3-oksomorfolin-4-il)fenil]-1,3-oksazolidin-5-il}metil)tiofen-2-karboksamid hidrobromid

korak a ) :

145.4 mg (0.334 mmol) jedinjenja (A) je rastvoreno u 25 ml DMF, zatim je pomešano sa 24 mg (1 mmol) natrijum hidrida, i smeša je onda mešana 30 min na ST. Zatim joj je dodato 1.8 g (6.67 mmol) intermedijera 7A. Mešana je još 15 min na ST, onda joj je dodato nekoliko kapi vode. Posle toga je koncentrovana, pa je ostatak stavljen u 300 ml dihlormetana. Ekstrakcija je prvo izvedena sa vodom, pa tri puta sa 300 ml 5%-tnog rastvora natrijum bikarbonata. Dihlormetanska faza je izdvojena, pa je koncentrovana. Ostatak je mešan sa smešom 15 ml dihlormetana i 10 ml dietil etra. Nerastvorljive materije su odstranjene filtriranjem, a preostali rastvor je koncentrovan. Ostatak je prečišćen sa preparativnom HPLC (metod 1). Odgovarajuće frakcije, koje su sadržale bis-acilovani nusproizvod koji je nastao posle enolizacije monoacilnog jedinjenja, koncentrovane su, pa su osušene u visokom vakuumu. Dobijene su čistija frakcija od 41 mg (13.6% teor.), kao i neznatno nečista frakcija od 59 mg (19.6% teor.), koje su zajedno upotrebljene u sledećem koraku.

HPLC (metod 2): R, = 6.06 min;

LC-MS (metod 5): R, = 2.88 min; m/z = 902 (M+H)<+>.

korak b ) :

100 mg (0.11 mmol) napred dobijenog intermedijera zaštićenog sa Z je stavljeno u 3.3 ml ledene sirćetne kiseline, pa je pomešano sa 17 ml 33%-tnog rastvora bromovodonika u ledenoj sirćetnoj kiselini. Pod ovim uslovima došlo je do odvajanja enol estra. Posle 5 min mešanja na ST konverzija u ciljno jedinjenje je okončana, pa je smeša koncentrovana u visokom vakuumu. Ostatak je koncentrovan dva puta iz acetonitrila, a onda je prečišćen sa preparativnom HPLC.

prinos: 29.6 mg (73.5% teor.)

HPLC (metod 2): Rt= 4.2 min;

LC-MS (metod 6): R, = 1.19 min; m/z = 535 (M+H)<+>.

Primer 13

5-hlor-A/-[4-(metilamino)butanoil]-A/-({(5S)-2-okso-3-[4-(3-oksomorfolin-4-il)fenil]-1,3-oksazolidin-5-il}metil)tiofen-2-karboksamid hidrohlorid

59 mg (0.096 mmol) jedinjenja iz Primera 12 je rastvoreno u 40 ml acetonitrila/vode (1:1), pa je dodato 1 g (4.8 mmol) di-terc. butilestra pirougljene kiseline ("Boc-anhidrid"). Zatim je u šaržama dodato 37 pl A/,A/-diizopropiletilamina, pri čemu pH vrednost nije prešla 7.8. Posle oko 15 min posle okončanja reakcije smeši je dodato malo sirćetne kiseline da bi joj se pH vrednost podesila na između 3 i 4, pa je koncentrovana u vakuumu. Ostatak je stavljen u acetonitril, pa je prečišćen sa preparativnom HPLC (metod 1). Odgovarajuće frakcije su koncentrovane, a onda su osušene u vakuumu. Dobijeno je 15.5 mg (26% teor.) intermedijera zaštićenog sa Boe. Od toga je 12.5 mg (0.02 mmol) tretirano sa 5 ml 22%-tnog rastvora hlorovodonika u dioksanu. Posle 10 min smeša je koncentrovana u vakuumu na < 25°C. Ostatak je stavljen u vodu, pa je potpuno izmućkan sa dihlormetanom. Vodenoj fazi je pH vrednost podešena na 4 sa sonom kiselinom, pa je zatim liofilizirana.

prinos: 3.5 mg (31 % teor.)

HPLC (metod 2): R, = 4.24 min;

LC-MS (metod 5): Rt= 1.43 min; m/z = 535 (M+H)<+>.

Primer 14

5-hlor-A/-[5-(metilamino)pentanoil]-A/-({(5S)-2-okso-3-[4-(3-oksomorfolin-4-il)fenil]-1,3-oksazolidin-5-il}metil)tiofen-2-karboksamid hidrobromid

korak a ) :

153.6 mg (0.352 mmol) jedinjenja (A) je rastvoreno u 25 ml DMF, pa je dodato 25 mg (1 mmol) natrijum hidrida, a zatim je smeša mešana 30 min na ST. Onda joj je dodato 2 g

(7.05 mmol) intermedijera 8A, rastvorenog u 5 ml DMF. Zatim je mešana još 15 min na ST, pa je usledilo dodavanje nekoliko kapi vode smeši. Posle toga je izvršeno koncentrovanje, a ostatak je stavljen u 500 ml dihlormetana. Onda je ekstrahovan dva puta sa 300 ml 5%-tnog rastvora natrijum bikarbonata. Dihlormetanska faza je izdvojena, pa je koncentrovana. Usledilo je prečišćavanje ostatka preparativnom HPLC (metod 1). Odgovarajuće frakcije, koje su sadržale bisalicilovani nusproizvod posle enolizacije monoacilnog jedinjenja, su koncentrovane, pa su osušene u visokom vakuumu. Dobijeno je 50 mg (15.2% teor.) neznatno nečiste frakcije koja je kao takva upotrebljena u sledećem koraku.

HPLC (metod 2): R, = 6.23 min.

korak b ) :

50 mg (0.027 mmol) gore dobijenog intermedijera zaštićenog sa Z je stavljeno u 1 ml ledene sirćetne kiseline, pa mu je dodato 5 ml 33%-tnog rastvora bromovodonika u ledenoj sirćetnoj kiselini. Pod ovim uslovima se odvojio enol estar. Posle 10 min mešanja na ST reakcija dobijanja ciljnog jedinjenja je okončana, pa je smeša koncentrovana u visokom vakuumu. Ostatak je dva puta koncentrovan iz acetonitrila, pa je posle toga prečišćen sa preparativnom HPLC.

prinos: 0.5 mg (3% teor.)

HPLC (metod 2): R, = 4.32 min;

LC-MS (metod 4): Rt= 1.31 min; m/z = 549 (M+H)<+>.

Primer 15

A/-metilglicil-A/-[(5-hlor-2-tienil)karbonil]-/V<2->metil-/V-({(5S)-2-okso-3-[4-(3-oksomorfolin-4-il)fenil]-1,3-oksazolidin-5-il}metil)glicinamid hidrobromid

korak a ) :

108 mg (0.19 mmol) intermedijera 2A je rastvoreno u 25 ml DMF, pa je dodato 14 mg (0.57 mmol) natrijum hidrida, a zatim je smeša mešana 15 min na ST. Onda joj je dodato 534 mg (2.95 mmol) intermedijera 11A rastvorenog u 5 ml DMF. Smeša je mešana još 10 min na ST, pa joj je dodato nekoliko kapi vode. Posle toga je izvršeno koncentrovanje, a ostatak je stavljen u 500 ml dihlormetana. Usledila je ekstrakcija tri puta sa 300 ml 5%-tnog rastvora natrijum bikarbonata. Dihlormetanska faza je izdvojena, pa je koncentrovana. Ostatak je dva puta prečišćen sa preparativnom HPLC (metod 1). Odgovarajuće frakcije su koncentrovane, pa su osušene u visokom vakuumu.

prinos: 31 mg (23% teor.)

HPLC (metod 2): R, = 5.15 min;

LC-MS (metod 5): Rt= 2.28 min; m/z = 712 (M+H)<+>.

korak b ) :

31 mg (0.044 mmol) gore dobijenog intermedijera zaštićenog sa Z je stavljeno u 1 ml ledene sirćetne kiseline, pa je dodato 3 ml 33%-tnog rastvora bromovodonika u ledenoj sirćetnoj kiselini. Posle 45 min mešanja na ST izvršeno je koncentrovanje u visokom vakuumu. Ostatak je više puta prečišćen sa preparativnom HPLC.

prinos: 1 mg (3.3% teor.)

HPLC (metod 2): R, = 4.23 min;

LC-MS (metod 4): R, = 1.32 min; m/z = 578 (M+H)\

Primer 16

A/-metil-6-alanil-A/-[(5-hlor-2-tienil)karbonil]-A/2-metil-A/-({(5S)-2-okso-3-[4-(3-oksomorfolin-4-il)fenil]-1,3-oksazolidin-5-il}metil)glicinamid hidrobromid

korak a ) :

40 mg (0.069 mmol) intermedijera 6A je rastvoreno u 10 ml DMF, pa je dodato 5 mg (0.21 mmol) natrijum hidrida, i onda je smeša mešana 15 min na ST. Zatim je dodato 249 mg (1.38 mmol) intermedijera 11 A, rastvorenog u 5 ml DMF. Posle još 15 min mešanja na ST, smeši je dodato nekoliko kapi vode. Posle toga je koncentrovana, a ostatak je stavljen u 500 ml dihlormetana. Zatim je ekstrahovan dva puta sa 50 ml 5%-tnog rastvora natrijum bikarbonata. Dihlormetanska faza je izdvojena, pa je koncentrovana. Ostatak je prečišćen dva puta preparativnom HPLC (metod 1). Odgovarajuće frakcije su koncentrovane, pa su osušene u visokom vakuumu.

prinos: 4.6 mg (9.2% teor.)

HPLC (metod 2): R, = 5.16 min;

LC-MS (metod 6): R, = 2.17 min; m/z = 726 (M+H)<+>.

korak b ) :

4.2 mg (0.006 mmol) gore dobijenog intermedijera zaštićenog sa Z je mešano sa 1 ml 33%-tnog rastvora bromovodonika u ledenoj sirćetnoj kiselini. Posle 30 min mešanja na ST usledilo je koncentrovanje u visokom vakuumu. Ostatak je stavljen u vodu, pa je ekstrahovan sa dihlormetanom, te je vodena faza liofilizirana.

prinos: 2 mg (51% teor.)

HPLC (metod 2): R, = 4.25 min;

LC-MS (metod 6): R, = 1.16 min, m/z = 592 (M+H)<+>.

Primer 17

5-hlor-A/-[5-(metilamino)pentanoil]-A/-({(5S)-2-okso-3-[4-(3-oksomorfolin-4-il)fenil]-1,3-oksazolidin-5-il} metiltiofen-2-karboksamid hidrohlorid

korak a ) :

1.96 g (4.5 mmol) jedinjenja (A) je rastvoreno u 70 ml DMF, pa je dodato 323 mg (13.5 mmol) natrijum hidrida, a zatim je smeša mešana 30 min na ST. Onda je dodato 5.1 g (18 mmol) intermedijera 8A, rastvorenog u 10 ml DMF. Zatim je smeša mešana 15 min na ST, pa joj je dodato 20 ml vode. Onda je koncentrovana, a ostatak je stavljen u 500 ml etil acetata. Zatim je ekstrahovan tri puta sa 300 ml 5%-tnog rastvora natrijum bikarbonata.

Etil acetatna faza je izdvojena, pa je koncentrovana. Ostatak je pomešan sa 40 ml smeše dihlormetan/dietil etar (2:1), pa je isfiltriran. Preostali rastvor je koncentrovan u vakuumu. Onda je ostatak mešan 2 h sa 100 ml zasićenog rastvora hlorovodonične kiseline u dihlormetanu, pri čemu se odvojio inicijalno nastali enol estar. Posle toga je koncentrovan, a preostali ostatak je prečišćen fleš hromatografijom na silika gelu sa etil acetatom/toluolom 5:1 kao eluentom. Odgovarajuće frakcije su koncentrovane, a dobijeno je 721 mg (23.5% teor.) intermedijera zaštićenog sa Z.

HPLC (metod 2): R, = 5.54 min.

korak b ) :

720 mg (1.05 mmol) gore dobijenog intermedijera zaštićenog sa Z je mešano sa 20 ml anhidrovane trifluorosirćetne kiseline preko noći. Smeša je onda koncentrovana u visokom vakuumu, pri čemu je temperatura održavana na oko 20°C. Ostatak je stavljen u 100 ml sone kiseline radi podešavanja pH vrednosti na 3, pa je dva puta ekstrahovan sa po 100 ml dihlormetana i 100 ml etil acetata. Vodena faza je koncentrovana, a ostatak je prečišćen sa preparativnom HPLC. Posle koncentracije odgovarajućih frakcija i liofilizacije iz sone kiseline (pH 3) dobijeno je ciljno jedinjenje.

prinos: 20 mg (3.3% teor.)

HPLC (metod 2): R, = 4.29 min;

LC-MS (metod 5): Rt= 1.27 min; m/z = 549 (M+H)<+>.

Primer 18

5-hlor-A/-[6-(metilamino)heksanoil]-A/-({(5S)-2-okso-3-[4-(3-oksomorfolin-4-il)fenil]-1,3-oksazolidin-5-il}metil)tiofen-2-karboksamid hidrohlorid

korak a ) :

2 g (4.59 mmol) jedinjenja (A) je rastvoreno u 70 ml DMF, pa je dodato 330 mg (13.8 mmol) natrijum hidrida, a zatim je smeša mešana 30 min na ST. Onda je dodato 5.1 g (18 mmol) intermedijera 10A, rastvorenog u 10 ml DMF. Posle još 15 min mešanja na ST, smeši je dodato 20 ml vode. Posle toga smeša je koncentrovana, a ostatak je mešan 2 h sa 100 ml zasićenog rastvora hlorovodonika u dihlormetanu, pri čemu se odvojio inicijalno nastali enol estar. Zatim je smeša koncentrovana, a ostatak je stavljen u 600 ml etil acetata. Onda je rastvor ekstrahovan tri puta sa 10%-tnim rastvorom natrijum karbonata. Etil acetatna faza je izdvojena, pa je koncentrovana. Ostatak je pomešan sa 150 ml smeše dihlormetan/dietil etar(2:1), pa je zatim isfiltriran. Preostali rastvor je koncentrovan u vakuumu, a ostatak je prečišćen fleš hromatografijom na silika gelu sa etil acetatom/toluolom 5:1 kao eluentom. Odgovarajuće frakcije su koncentrovane, pri čemu je proizvod ostao neznatno nečist. Posle ponovnog prečišćavanja fleš hromatografijom na silika gelu sa acetonitrilom/dihlormetanom 1:1 kao eluentom dobijeno je 572 mg (18% teor.) intermedijera zaštićenog sa Z.

HPLC (metod 2): R, = 5.68 min.

korak b ) :

572 mg (0.82 mmol) gore dobijenog intermedijera je tretirano u 50 ml anhidrovane trifluorosirćetne kiseline tokom 6 h u ultrazvučnom kupatilu. Smeša je onda koncentrovana u visokom vakuumu, pri čemu je temperatura održavana na oko 20°C. Ostatak je stavljen u 100 ml sone kiseline radi podešavanja pH vrednosti na 3, pa je isfiltriran. Vodena faza je koncentrovana, a ostatak je prečišćen sa preparativnom HPLC. Posle koncentrovanja odgovarajućih frakcija i liofilizacije iz sone kiseline (pH 3) dobijeno je 283 mg (58% teor.) ciljnog jedinjenja.

HPLC (metod 2): R, = 4.35 min;

LC-MS (metod 6): R, = 1.24 min; m/z = 563 (M+H)<+>.

Primer 19

A/-(4-aminobutanoil)-5-hlor-/V-({(5S)-2-okso-3-[4-(3-oksomorfolin-4-il)fenil]-1,3-oksazolidin-5-il}metil)tiofen-2-karboksamid hidrohiorid

korak a ) :

1.33 g (3.06 mmol) jedinjenja (A) je rastvoreno u 75 ml DMF, pa je dodato 220 mg (9.2 mmol) natrijum hidrida, a zatim je smeša mešana 30 min na ST. Onda joj je dodato 11.5 g (30.6 mmol) intermedijera 14A rastvorenog u 10 ml DMF. Smeša je mešana još 15 min na ST, pa joj je onda dodato 20 ml vode. Posle toga je koncentrovana, a ostatak je stavljen u 300 ml etil acetata. Zatim je smeša ekstrahovana tri puta sa 300 ml 10%-tnog rastvora natrijum karbonata. Organska faza je izdvojena, pa je koncentrovana, a ostatak je stavljen u 50 ml dihlormetana. Posle kraćeg mešanja nerastvorni sastojci su isfiltrirani, pa je dihlormetanska faza koncentrovana. Ostatak je prečišćen fleš hromatografijom na silika gelu sa etil acetatom/toluolom 5:1 kao eluentom. Frakcije koje su sadržale proizvod, koji je sadržao bis-acilovani nusproizvod (m/z = 1113), su koncentrovane. Posle toga je ostatak mešan 2 h sa 10 ml zasićenog rastvora hlorovodonika u dihlormetanu, pri čemu se odvojio inicijalno nastali enol estar. Posle toga smeša je koncentrovana, a preostali ostatak je ponovo prečišćen fleš hromatografijom na silika gelu sa etil acetatom/toluolom 5:1 kao eluentom. Odgovarajuće frakcije su koncentrovane, pa je dobijeno 151 mg (7% teor.) dvostruko zaštićenog intermedijera.

HPLC (metod 2): R, = 5.83 min;

LC-MS (metod 6): R, = 2.61 min; m/z = 775 (M+H)<+>.

korak b ) :

151 mg (0.2 mmol) gore dobijenog intermedijera je mešano sa 8 ml anhidrovane trifluorosirćetne kiseline preko noći na ST. Smeša je onda koncentrovana u visokom vakuumu, pri čemu je temperatura održavana na oko 20°C. Ostatak je stavljen u 100 ml sone kiseline radi podešavanja pH vrednosti na 3, pa je posle toga ekstrahovan sa 75 ml dihlormetana, kao i dva puta sa etil acetatom. Vodena faza je koncentrovana, a ostatak je liofiliziran iz sone kiseline (pH 3).

prinos: 70 mg (64% teor.)

HPLC (metod 2): R, = 4.13 min;

LC-MS (metod 5): Rt= 1.38 min; m/z = 521 (M+H)<+>.

Primer 20

A/-(5-aminopentanoil)-5-hlor-W-({(5S)-2-okso-3-[4-(3-oksomorfolin-4-il)fenil]-1,3-oksazolidin-5-il}metil)tiofen-2-karboksamid hidrohlorid

korak a ) :

2.83 g (6.5 mmol) jedinjenja (A) je rastvoreno u 100 ml DMF, pa je dodato 468 mg (19.5 mmol) natrijum hidrida, a zatim je smeša mešana 30 min na ST. Onda je dodato 7.6 g (19.5 mmol) intermedijera 12A, rastvorenog u 10 ml DMF. Posle još 15 min mešanja na ST, smeši je dodato 20 ml vode. Posle toga smeša je koncentrovana, a ostatak je mešan 1 h sa 150 ml zasićenog rastvora hlorovodonične kiseline u dihlormetanu, pri čemu se odvojio inicijalno nastali enol estar. Onda je smeša koncentrovana, a ostatak je stavljen u 700 ml etil acetata. Zatim je rastvor ekstrahovan sa po 200 ml 10%-tnog rastvora natrijum karbonata. Organska faza je izdvojena, pa je koncentrovana, a ostatak je stavljen u 30 mi etil acetata i 30 ml dietil etra. Posle kraćeg mešanja nerastvorni sastojci su isfiltrirani, pa je organska faza koncentrovana. Ostatak je prečišćen fleš hromatografijom na silika gelu sa etil acetatom/toluolom 4:1 kao eluentom. Odgovarajuće frakcije su koncentrovane, a ostatak je stavljen u 10 ml etil acetata. Dodato je 100 ml hladnog dietil etra, pa je ostavljeno da smeša stoji 30 min na 0°C. Onda je isfiltrirana, pa je ostatak tretiran još jednom sa 100 ml dietil etra. Posle ponovnog filtriranja ostatak je sakupljen, te je osušen. Dobijen je 1 g (20% teor.) dvostruko zaštićenog intermedijera.

HPLC (metod 2): R, = 5.92 min;

LC-MS (metod 6): R, = 2.68 min; m/z = 789 (M+H)<+>.

korak b ) :

1 g (1.3 mmol) gore dobijenog intermedijera u 70 ml anhidrovane trifluorosirćetne kiseline je tretiran u ultrazvučnom kupatilu 6 h. Smeša je onda koncentrovana u visokom vakuumu, pri čemu je temperatura održavana na oko 20°C. Ostatak je stavljen u 350 ml sone kiseline radi podešavanja pH vrednosti na 3, pa je posle 15-minutnog mešanja ekstrahovan na ST sa 100 ml dihlormetana. Vodena faza je izdvojena, pa je još jednom ekstrahovana sa 100 ml etil acetata. Vodena faza je ponovo izdvojena, pa je radi odstranjivanja zaostalog etil acetata kratko izdestilovana u visokom vakuumu i konačno je liofilizirana.

prinos: 586 mg (81 % teor.)

HPLC (metod 2): R, = 4.2 min;

LC-MS (metod 6): Rt= 1.17 min; m/z = 535 (M+H)<+>.

Primer 21

A/-(6-aminoheksanoil)-5-hlor-/V-({(5S)-2-okso-3-[4-(3-oksomorfolin-4-il)fenil]-1,3-oksazolidin-5-il}metil)tiofen-2-karboksamid hidrohlorid

korak a ) :

1.6 g (3.7 mmol) jedinjenja (A) je rastvoreno u 50 ml DMF, pa je dodato 263 mg (11 mmol) natrijum hidrida, a zatim je smeša mešana 30 min na ST. Onda je dodato 14.1 g (36.6 mmol) intermedijera 13A, rastvorenog u 10 ml DMF. Smeša je mešana još 15 min na ST, pa joj je dodato 20 ml vode. Zatim je koncentrovana, a ostatak je stavljen u 500 ml etil acetata. Posle toga rastvor je ekstrahovan tri puta sa po 100 ml 10%-tnog rastvora natrijum karbonata. Organska faza je izdvojena, pa je koncentrovana, a ostatak je stavljen u 15 ml dihlormetana/dietil etra (2:1). Posle kraćeg mešanja nerastvorni sastojci su isfiltrirani, a organska faza je koncentrovana. Ostatak je prečišćen fleš hromatografijom na silika gelu sa etil acetatom/toluolom 5:1 kao eluentom. Dobijeno je 256 mg (9% teor.) dvostruko zaštićenog intermedijera.

HPLC (metod 2): R, = 6.07 min;

LC-MS (metod 5): R, = 2.92 min; m/z = 803 (M+H)<+>.

korak b ) :

256 mg (0.32 mmol) gore dobijenog intermedijera je mešano u 10 ml anhidrovane trifluorosirćetne kiseline preko noći na sobnoj temperaturi. Onda je smeša koncentrovana u visokom vakuumu, pri čemu je temperatura održavana na oko 20°C. Ostatak je stavljen u 100 ml sone kiseline radi podešavanja pH vrednosti na 3, pa je posle 15 minuta mešanja na ST izvršeno ekstrahovanje sa 100 ml dihlormetana. Vodena faza je izdvojena, pa je posle toga još jednom ekstrahovana sa 100 ml etil acetata. Vodena faza je zatim koncentrovana, a ostatak je prečišćen sa preparativnom HPLC. Odgovarajuće frakcije su koncentrovane, a ostatak je liofiliziran iz sone kiseline (pH 3).

prinos: 29 mg (16% teor.)

HPLC (metod 2): R, = 4.28 min;

LC-MS (metod 6): R, = 1.24 min; m/z = 549 (M+H)<+>.

Primer 22

A/-[4-(butilamino)butanoil]-5-hlor-A/-({(5S)-2-okso-3-[4-(3-oksomorfolin-4-il)fenil]-1,3-oksazolidin-5-il} metiltiofen-2-karboksamid hidrohlorid

korak a ) :

3.215 g (7.38 mmol) jedinjenja (A) je rastvoreno u 60 ml DMF, pa je dodato 531 mg (22.1 mmol) natrijum hidrida, a zatim je smeša mešana 30 min na ST. Onda joj je dodato 6.9 g (22.1 mmol) intermedijera 15A rastvorenog u 10 ml DMF. Smeša je mešana još 10 min na ST, pa joj je dodato 10 ml vode. Posle toga je koncentrovana, a ostatak je mešan preko noći sa 70 ml zasićenog rastvora hlorovodonika u dihlormetanu, pri čemu se inicijalno nastali enol estar odvojio. Izvršeno je filtriranje, pa je preostali rastvor koncentrovan. Ostatak je stavljen u 600 ml etil acetata, pa je tri puta ekstrahovan sa 100 ml 10%-tnog rastvora natrijum karbonata, kao i jednom sa vodom. Etil acetatna faza je izdvojena, pa je koncentrovana. Ostatak je prečišćen fleš hromatografijom na silika gelu sa acetonitrilom/dihlormetanom 1:1 kao eluentom. Odgovarajuće frakcije su koncentrovane. Preostali smolasti proizvod je stavljen u 20 ml etil acetata, pa je pomešan sa 40 ml hladnog dietil etra. Zatim je isfiltriran, pa je ostatak ispran sa dietil etrom. Posle sušenja u visokom vakuumu dobijeno je 1.7 g (32.4% teor.) intermedijera zaštićenog sa Z.

HPLC (metod 2): R, = 6.0 min;

LC-MS (metod 12): R, = 3.9 min; m/z = 711 (M+H)<+>.

korak b ) :

1.7 g (2.39 mmol) zaštićenog intermedijera je stavljeno u 50 ml anhidrovane trifluorosirćetne kiseline, pa je tretirano 5 h sa ultrazvukom. Smeša je onda koncentrovana u visokom vakuumu, pri čemu je temperatura održavana na oko 20°C. Ostatak je stavljen u 200 ml sone kiseline radi podešavanja pH vrednosti na 3, pa je tri puta ekstrahovan sa 25 ml etil acetata. Vodena faza je liofilizirana, posle čega je još jednom stavljena u sonu kiselinu (pH 3), pa je isfiltrirana i ponovo je liofilizirana.

prinos: 450 mg (31% teor.)

HPLC (metod 2): Rt= 4.57 min;

LC-MS (metod 13): R, = 2.81 min; m/z = 577 (M+H)<+>.

Primer 23

A/-[(2-aminoetoksi)acetil]-5-hlor-W-({(5S)-2-okso-3-[4-(3-oksomorfolin-4-il)fenil]-1,3-oksazolidin-5-il}metil)tiofen-2-karboksamid hidrohlorid

korak a ) :

589.6 mg (1.35 mmol) jedinjenja (A) je rastvoreno u 25 ml DMF, pa je dodato 97 mg (4 mmol) natrijum hidrida, a zatim je smeša mešana 30 min na ST. Onda je dodato 2.65 g (6.76 mmol) intermedijera 16A rastvorenog u 4 ml DMF. Smeša je mešana još 10 min na ST, pa joj je dodato 5 ml vode. Posle toga je koncentrovana, a ostatak je mešan preko noći sa 150 ml zasićenog rastvora hlorovodonika u dihlormetanu. Posle toga smeša je ponovo koncentrovana, a ostatak je stavljen u 200 ml etil acetata. Zatim je ekstrahovan dva puta sa po 50 ml 10%-tnog rastvora natrijum karbonata. Organska faza je izdvojena, pa je koncentrovana, a ostatak je pomešan sa 30 ml etil acetata. Nerastvorni sastojci su isfiltrirani, a organska faza je koncentrovana. Ostatak je prečišćen fleš hromatografijom na silika gelu sa acetonitrilom/dihlormetanom 1:1 kao eluentom. Frakcije koje su sadržale proizvod su koncentrovane, a ostatak je ponovo prečišćen sa preparativnom HPLC (metod 1). Odgovarajuće frakcije su koncentrovane i osušene. Dobijeno je 30 mg (3% teor.) dvostruko zaštićenog intermedijera.

HPLC (metod 2): R, = 5.71 min;

LC-MS (metod 12): R«= 3.74 min; m/z = 791 (M+H)<+>.

korak b ) :

30 mg (0.038 mmol) zaštićenog intermedijera je mešano u 50 ml anhidrovane trifluorosirćetne kiseline preko noći. Smeša je onda koncentrovana u visokom vakuumu, pri čemu je temperatura održavana na oko 20°C. Ostatak je stavljen u 30 ml sone kiseline radi podešavanja pH vrednosti na 3, pa je smeši dodato 20 ml dihlormetana. Faze su razdvojene, pa je vodena faza ponovo izdestilovana sa 20 ml dihlormetana, a posle toga sa 20 ml etil acetata. Vodena faza je izdvojena, a onda je radi odstranjivanja zaostalog etil acetata kratko izdestilovana u visokom vakuumu, pa je konačno liofilizirana.

prinos: 17 mg (78% teor.)

HPLC (metod 2): R, = 4.14 min;

LC-MS (metod 12): Rt= 1.67 min; m/z = 537 (M+H)<+>.

B. Određivanje rastvorljivosti, stabilnosti i ponašanja pri oslobađanju

a) Određivanje rastvorljivosti:

Testirana supstancaje suspendovana u vodi ili razblaženoj sonoj kiselini (pH 4). Ove

suspenzije su mućkane 24 h na sobnoj temperaturi. Posle ultracentrifugiranja na 224000 g tokom 30 min izbistreni sloj tečnosti je razređen sa DMSO, pa je analiziran sa HPLC. Kvantifikacija je izvršena pomoću kalibracione krive sa dve tačke za testirano jedinjenje u

DMSO.

HPLC metod:

Agilent 1100 sa DAD (G1315A), kvat. pumpa (G1311A), autosampiler CTC HTS PAL, degaser (G1322A) i stubni termostat (G1316A); stub: Zorbax Extend-C18 3.5 p; temperatura stuba: 40°C; eluent A: voda + 5 ml perhlorna kiselina/litar, eluent B: acetonitril; protok: 0.7 ml/min; gradijent: 0-0.5 min 98% A, 2% B; rampa 0.5-4.5 min 10% A, 90% B; 4.5-6 min 10% A, 90% B; rampa 6.5-6.7 min 98% A, 2% B; 6.7-7.5 min 98% A, 2% B.

U tabeli 1 su date rastvorljivosti jedinjenja iz primera izvođenja u razblaženoj hlorovodoničnoj kiselini (pH 4):

Nije uočena dekompozicija jedinjenja iz primera izvođenja u ovim rastvorima.

U ovom testu je utvrđeno da rastvorljivost aktivne supstance koja se nalazi u osnovi pronalaska [jedinjenje (A)] u razblaženoj hlorovodoničnoj kiselini (pH 4) iznosi 8.1 mg/litar.

Rastvorljivost je utvrđena za jedinjenje iz primera 13 u 5% dekstroze, kome je pH vrednost podešena na 4 sa 2.70 g/litar hlorovodonične kiseline; a rastvorljivosti izmerene za jedinjenja iz primera 20, 21 i 22 su iznad 3 g/litar.

b) Stabilnost u puferu pri različitim pH vrednostima:

0.3 mg testirane supstance je odmereno u HPLC fiolu od 2 ml, pa je dodato 0.5 ml

acetonitrila. Supstancaje rastvorena stavljanjem ovog suda u ultrazvučno kupatilo u trajanju od ca. 10 sekundi. Onda je dodato 0.5 ml odgovarajućeg puferskog rastvora, pa je uzorak ponovo tretiran u ultrazvučnom kupatilu.

Upotrebljeni puferski rastvori:

pH 4.0: 1 litru Millipore vode je podešena pH vrednost na 4.0 sa 1 N sone kiseline.

pH 7.4: 90 g natrijum hlorida, 13.61 g kalijum dihidrogenfosfata i 83.35 g 1 M

rastvora natrijum hidroksida su dopunjeni do 1 litra sa Millipore vodom, a onda su razblaženi u odnosu 1:10.

Svakog sata tokom vremenskog perioda od 24 sata na 37°C šarže od po 5 pl testiranog rastvora su analizirane sa HPLC da bi se odredio sadržaj nepromenjene testirane supstance u njima. Za kvantifikaciju su korišćene procentne oblasti odgovarajućih vrhova.

HPLC- metod:

Agilent 1100 sa DAD (G1314A), binarna pumpa (G1312A), autosampler (G1329A), stubna peć (G1316A), termostat (G1330A); stub: Kromasil 100 C18, 125 mm x 4.6 mm, 5 pm; temperatura stuba: 30°C; eluent A: voda + 5 ml perhlorna kiselina/litar, eluent B. acetonitril.

gradijent 1:

0-1.0 min 98% A, 2% B -> 1.0-13.0 min 50% A, 50% B 13.0-17.0 min 10% A, 90% B -> 17.0-18.0 min 10% A, 90% B — 18.0-19.5 98% A, 2% B -» 19.5-23.0 min 98% A, 2% B; protok: 2.0 ml/min; UV-detekcija: 210 nm.

gradijent 2:

0-3.0 min 78% A, 22% B — 3.0-15.0 min 78% A, 22% B -> 15.0-17.0 min 10% A, 90% B -* 17.0-18.0 min 10% A, 90% B — 18.0-20.0 98% A, 2% B — 20.0-23.0 min 98% A, 2% B; protok: 2.0 ml/min; UV-detekcija: 210 nm.

gradijent 3:

0-3.0 min 70% A, 30% B — 3.0-15.0 min 70% A, 30% B -» 15.0-17.0 min 10% A, 90% B — 17.0-18.0 min 10% A, 90% B -> 18.0-20.0 98% A, 2% B -> 20.0-23.0 min 98% A, 2% B; protok: 2.0 ml/min; UV-detekcija: 210 nm.

U tabeli 2 su prikazani za reprezentativne primere izvođenja odnosi vršnih oblasti (F) u odgovarajućim vremenskim trenucima u odnosu na vršne oblasti u početnim vremenskim trenucima:

U ovom testu je utvrđeno istovremeno povećanje sadržaja aktivnog sastojka - jedinjenja (A) uz smanjenje sadržaja testirane supstance pri pH vrednosti 7.4.

c)In vitrostabilnost u plazmi pacova ( HPLC - detekcija) :

1 mg supstance je rastvoren u 1.25 ml dimetil sulfoksida. Onda je dodato 1.25 ml vode. 500

pl uzorka ovog rastvora je mešano sa 500 ul plazme pacova na 37°C, pa je onda mućkano. Prvi uzorak (10 pl) je odmah uzet za HPLC analizu. U periodu do 2 h posle početka inkubacije, uzeti su sledeći uzorci posle 2, 5, 10, 30, 60 i 90 min, pa je određen sadržaj testirane supstance i aktivnog sastojka - jedinjenja (A) oslobođenog iz nje.

HPLC- metod:

Agilent 1100 sa DAD (G1314A), binarna pumpa (G1312A), autosampler (G1329A), stubna peć (Gl 316A), termostat (G1330A); stub: Kromasil 100 C18, 250 mm x 4.6 mm, 5 pm; temperatura stuba: 30°C; eluent A: voda + 5 ml perhlorna kiselina/litar, eluent B: acetonitril.

gradijent:

0-0.5 min 98% A, 2% B — 0.5-3.0 min 73% A, 27% B -* 3.0-18.0 min 73% A, 27% B -* 18.0- 20.0 min 10% A, 90% B -> 20.0-21.0 90% A, 10% B — 21.0-22.5.0 min 98% A, 2% B

-► 22.5- 25.0 min 98% A, 2% B; protok: 2.0 ml/min; UV-detekcija: 248 nm.

rezultat:

Jedinjenja iz primera 13, 17, 20, 22 i 23 u ovom testu su degradirana sa poluživotom manjim od 2 min da bi se oslobodio aktivni sastojak - jedinjenje (A).

d)In vitrostabilnost u plazmi pacova i ljudi ( LC/ MS- MS- detekcija) :

Definisana zapremina plazme (npr. 2.0 ml) je zagrejana na 37°C u zatvorenoj cevi za

testiranje u vodenom kupatilu. Postoje dostignuta željena temperatura, dodata je definisana količina testirane supstance kao rastvor (zapremina rastvarača nije bila veća od 2% zapremine plazme). Plazma je mućkana, pa je odmah uzet prvi uzorak (50-100 pl). Onda je uzeto još 4-6 narednih uzoraka u periodu do 2 h posle početka inkubacije.

Uzorcima plazme je dodat acetonitril da bi se istaložili proteini. Posle centrifugiranja, testirana supstanca, i u odgovarajućim slučajevima, poznati proizvodi odvajanja testirane supstance u izbistrenoj tečnosti su određeni kvantitativno podesnim LC/MS-MS-metodom.

Određivanje stabilnosti heparinizirane krvi pacova ili čovekaje izvedeno kao što je opisano za plazmu.

Koncentracije c jedinjenja iz primera 6 i aktivnog sastojka - jedinjenja (A) koje je iz njega oslobođeno u različitim vremenskim trenucima u plazmi VVistar pacova su prikazane u tabeli 3:

Koncentracije c jedinjenja iz primera 13 i aktivnog sastojka - jedinjenja (A) koje je iz njega oslobođeno u različitim vremenskim trenucima u plazmi VVistar pacova su prikazane u tabeli 4:

e) i. v. farmakokinetika kod VVistar pacova:

Na dan pre davanja supstance, kateter za dobijanje krvi je implantiran u Vena Jugularis

eksperimentalnih životinja (mužjaci VVistar pacova, telesna težina 200-250 g) pod anestezijom izofluranom<®>.

Na dan eksperimenta definisana doza testirane supstance je data kao rastvor u repnu venu korišćenjem Hamilton<®>staklenog šprica (davanje bolusa, trajanje davanja<<>10 s). U toku 24

h posle davanja supstance kroz kateter su pažljivo sekvencijalno uzimani uzorci krvi (8-12 vremenskih trenutaka). Plazma je dobijena centrifugiranjem uzoraka u hepariniziranim cevima. Definisanoj zapremini plazme uzetoj u odgovarajućem vremenskom trenutku dodat je acetonitril da bi se istaložili proteini. Posle centrifugiranja testirana supstanca, i u odgovarajućim slučajevima, poznati proizvodi odvajanja testirane supstance u izbistrenoj tečnosti su određeni kvantitativno primenom podesnog LC/MS-MS-metoda.

Izmerene koncentracije plazme su upotrebljene za izračunavanje farmakokinetičkih parametara testirane supstance i aktivnog sastojka - jedinjenja (A) koje je oslobođeno iz nje, kao što su AUC, Cmax, T1/2(poluživot) i CL (klirens).

f) Hepatocitni test za određivanje metaboličke stabilnosti:

Metabolička stabilnost testiranih jedinjenja u prisustvu hepatocita je određena inkubacijom

jedinjenja na malim koncentracijama (prvenstveno ispod 1 pM) i sa malim brojem ćelija (prvenstveno sa 1<*>10<6>ćelija/ml) sa ciljem da se obezbede što je više moguće linearni kinetički uslovi u eksperimentu. Za LC-MS analizu je uzeto sedam uzoraka inkubacionog rastvora u utvrđenim vremenskim trenucima sa ciljem da se odredi poluživot (tj. degradacija) jedinjenja. Različiti parametri klirensa (engl. clearance; CL) i Fmaxvrednosti su izračunati na osnovu ovako određenog poluživota (vidi u nastavku).

CL i Fmaxvrednosti predstavljaju meru faze 1 i faze 2 metabolizma jedinjenja u hepatocitima. U cilju da se minimizira uticaj organskog rastvarača na enzime u inkubacionim smešama ova koncentracija je generalno ograničena na 1% (acetonitril) odn. 0.1 % (DMSO).

Za sve vrste i rase za proračun je korišćen broj hepatocita u jetri od 1.1<*>10<8>ćelija/g jetre. CL parametri izračunati na bazi poluvremena života koji su prelazili vreme inkubacije (normalno 90 minuta) mogu se smatrati kao grubi pokazatelji.

Izračunati parametri i njihova značenja:

Fmaxdobro mešano [%] maksimalna moguća bioraspoloživost posle oralnog davanjaProračun:(l-CLkrvdobro mešano/QH)<*>100

CLkrvdobro mešano [L/(h*kg)] izračunato odstupanje za krv (model: dobro mešano)

Proračun:(QH<*>CL' intrmsičko) / (QH<+>CL' intrinsičko)

CL'mtrinsieko [ml/(min*kg)] maksimalna sposobnost jetre (hepatocita) da metabolišu jedinjenje (uz pretpostavku da protok krvi kroz jetru nije ograničavajući)

Proračun:CL'in,rjnsKk0, vidyivo<*>protok krvi kroz jetru za specifičnu vrstu

[1.1<*>10<8>/g jetre]<*>težina jetre za specifičnu vrstu [g/kg]

CL'intr1nsiik0i Vid|j|V0[ml/(min<*>mg)]normatizuje konstantu eliminacije njenim deljenjem sa

ćelijskim brojem upotrebljenih hepatocita x (x<*>10<6>/ml)

Proračun:kei[l/min] / (broj ćelija [x<*>10<6>] / inkubaciona zapremina [mf

(QH = protok krvi kroz jetru za specifičnu vrstu)

g) Određivanje antitrombičnog dejstva u arteriovenskom šant modelu kod pacova: Nehranjeni mužjaci pacova (linija: HSD CPB:WU) su anestezirani intraperitonealnim

davanjem Rompun/Ketavet rastvora (12 mg/kg / 50 mg/kg). Formiranje trombova je indukovano u arteriovenskom šantu bazirano na metodu koji su opisali P.C. VVong et al.

[ Thrombosis Research83 (2), 117-126 (1996)]. Za ove svrhe su otkrivene leva Vena Jugularis i desna Arteria Carotis. U arteriju je postavljen 8 cm dug polietilenski kateter (PE60, firma Becton-Dickinson), praćen sa 6 cm dugom Tygon cevi (R-3606, ID 3.2 mm, firma Kronlab), koja je sadržala ojačanu najlonsku petlju (60 x 0.26 mm, firma Berkley Trilene) postavljenu u dvostrukoj petlji da bi formirala trombogenu površinu. 2 cm dug polietilenski kateter (PE60, firma Becton-Dickinson) je postavljen u Vena Jugularis i spojen je preko 6 cm dugog polietilenskog katetera (PE160, firma Becton-Dickinson) sa Tygon cevi. Cevi su napunjene sa fiziološkim slanim rastvorom pre nego što je otvoren šant. Ekstrakorporealna cirkulacija je održavana 15 min. Onda je šant uklonjen, pa je najlonska

nit sa trombom odmah izmerena.Težina čiste najlonske niti je bila izmerena pre početka eksperimenta. Testirana supstanca (kao rastvor u fiziološkom slanom rastvoru kome je pH vrednost podešena na 4 sa 0.1 N hlorovodonične kiseline) je data kao bolus injekcija pre uspostavljanja ekstrakorporealne cirkulacije.

C.Primeri izvođenja farmaceutskih kompozicija

Jedinjenja prema pronalasku mogu biti prevedena, na primer, u farmaceutske preparate na sledeći način:

i. v. rastvor:

Jedinjenje prema pronalasku se rastvara u koncentraciji ispod one za zasićeni rastvor u fiziološki prihvatljivom rastvaraču (npr. izotonični rastvor kuhinjske soli, 5%-tni rastvor glukoze i/ili 30%-tni PEG 400 rastvor, pri čemu se svakome podešava pH vrednost na 3-5). Rastvor se sterilizuje filtriranjem, ako je potrebno, i/ili raspodeljuje u sterilne i od pirogena oslobođene kontejnere za injekcije.

Claims (11)

1. Jedinjenje formule (I) u kojoj R<1>označava vodonik ili (C1-C4)-alkil, koji može biti supstituisan sa hidroksi ili (CrC4)-alkoksi, R<2>označava vodonik ili (C1-C4)-alkil i L označava (CrC^-alkandiil-grupu, u kojoj CH2-grupa može biti supstituisana sa O atomom, ili označava grupu formule u kojoj <*>označava mesto vezivanja za N-atom, R<3>označava bočnu grupu prirodne a-aminokiseline ili njene homologe ili izomere ili R<3>je povezano sa R<1>i oba zajedno obrazuju (CH2)3ili (CH2)4grupu,R<4>označava vodonik ili metil, R<5>označava (d-C4)-alkil, i R<6>označava vodonik ili (Ci-C4)-alkil, kao i njegove soli, solvati i solvati njegovih soli.

2. Jedinjenje formule (I) prema zahtevu 1, u kojoj R<1>označava vodonik ili (CrC4)-alkil, R<2>označava vodonik i L označava (C2-C4)-alkandiil-grupu ili označava grupu formule u kojoj <*>označava mesto vezivanja za N-atom, R<3>označava vodonik, metil, propan-2-il, propan-1-il, imidazol-4-ilmetil, hidroksimetil, 1-hidroksietil, karbamoilmetil, 2-karbamoiletil, 4- aminobutan-1-il, 3-aminopropan-1-il ili 3-guanidinopropan-1-il ili R<3>je povezan sa R<1>i oba zajedno obrazuju (CH2)3ili (CH2)4grupu, R<4>označava vodonik ili metil, R<5>označava metil I R<s>označava vodonik ili metil, kao i njegove soli, solvati i solvati njegovih soli.

3. Jedinjenje formule (I) prema zahtevu 1 ili 2, u kojoj R<1>označava vodonik, metil ili n-butil, R<2>označava vodonik i L označava CH2CH2grupu ili označava grupu formule u kojoj <*>označava mesto vezivanja za N-atom, R<3>označava vodonik, metil, propan-2-il, propan-1 -il, imidazol-4-ilmetil, hidroksimetil, 1-hidroksietil, karbamoilmetil, 2-karbamoiletil, 4-aminobutan-1-il, 3-aminopropan-1-il ili 3-guanidinopropan-1-il ili R<3>je povezan sa R<1>i oba zajedno obrazuju (CH2)3ili (CH2)4grupu, R<4>označava vodonik ili metil i R<6>označava vodonik ili metil, kao i njegove soli, solvati i solvati njegovih soli.

4. Postupak za dobijanje jedinjenja formule (I) definisanih u zahtevima 1 do 3, naznačen time što, ili [A] jedinjenje (A) se prvo konvertuje u inertnom rastvaraču u prisustvu baze sa jedinjenjem formule (II) u kojoj R<2>ima značenja navedena u zahtevima 1 do 3, i Q označava odvajajuću grupu kao što je, na primer, hlor, brom ili jod, u jedinjenje formule (III) u kojoj Q i R<2>imaju napred navedena značenja, a onda zadnje pomenuto reaguje u inertnom rastvaraču sa cezijumovom soli a-amino karboksilne kiseline ili a-amino tiokarboksilne kiseline formule (IV) u kojojR<1>,R<3>i R<4>imaju značenja koja su navedena u zahtevima 1 do 3, PG označava amino-zaštitnu grupu kao stoje, na primer,terc. butoksikarbonil (Boe) ili benziloksikarbonil (Z) i X označava O ili S, da bi se dobilo jedinjenje formule (V) u kojojR1,R<2>,R<3>,R<4>, PG i X uvek imaju napred navedena značenja, i posie toga se uklanja zaštitna grupa PG da bi se dobilo jedinjenje formule (l-A) u kojojR1,R<2>,R3,R<4>i X uvek imaju napred navedena značenja, ili [B] jedinjenje (A) reaguje u inertnom rastvaraču u prisustvu baze sa jedinjenjem formule (VI) u kojoj PG uvek ima napred navedeno značenje, R1Aoznačava (C1-C4)-alkil, koji može biti supstituisan sa hidroksi ili (C1-C4)- alkoksi i L<1>označava (C1-C4)-alkandiil-grupu, u kojoj CH2grupa može biti supstituisana sa O atomom, da bi se dobilo jedinjenje formule (VII) u kojoj R<1A>, L i PG uvek imaju napred navedena značenja, i posle toga se uklanja zaštitna grupa PG da bi se dobilo jedinjenje formule (l-B) u kojoj R<1A>i L1 uvek imaju napred navedena značenja, ili [C] jedinjenje (B) se prvo konvertuje u jedinjenje formule (VIII) u kojoj PG,R<1>,R2i R<5>imaju značenja navedena u zahtevima 1 do 3 i L<2>označava (CH2)2iliCR3R<4>grupu,<p>ri čemuR<3>i R<4>imaju značenja navedena u zahtevima 1 do 3, zadnje pomenuto onda reaguje u inertnom rastvaraču u prisustvu baze sa jedinjenjem formule (IX) da bi se dobilo jedinjenje formule (X) u kojoj PG,L<2>, R<1>, R2 iR<5>uvek imaju napred navedena značenja, a posle toga se uklanja zaštitna grupa PG da bi se dobilo jedinjenje formule (l-C) u kojojL2,R<1>,R<2>i R<5>uvek imaju napred navedena značenja, ili [D] jedinjenje (A) reaguje u inertnom rastvaraču u prisustvu baze sa jedinjenjem formule (XI) u kojoj L<1>označava (CrC4)-alkandiil-grupu, u kojoj CH2grupa može biti supstituisana sa O atomom, i PG<1>i PG<2>nezavisno jedan od drugog označavaju amino-zaštitnu grupu kao stoje, na primer,ferc.butoksikarbonil (Boe), benziloksikarbonil (Z) ili p-metoksibenzil (PMB) i mogu biti isti ili različiti da bi se dobilo jedinjenje formule (XII) u kojoj L1, PG<1>i PG uvek imaju napred navedena značenja, a posle toga se uklanjaju zaštitne grupe PG<1>i PG<2>, istovremeno ili uzastopno, da bi se dobilo jedinjenje formule (l-D) u kojoj L<1>ima napred navedeno značenje, i dobijena jedinjenja formule (l-A), (l-B), (l-C) i (l-D) se uvek konvertuju, ako je potrebno, sa odgovarajućim (i) rastvaračima i/ili (ii) kiselinama u svoje solvate, soli i/ili solvate svojih soli.

5. Jedinjenje formule (I) koje je definisano prema bilo kom od zahteva 1 do 3 za lečenje i/ili profilaksu bolesti.

6. Primena jedinjenja formule (I) koje je definisano prema bilo kom od zahteva 1 do 3 za dobijanje leka za lečenje i/ili profilaksu tromboembolijskih bolesti.

7. Lek koji sadrži jedinjenje formule (I) koje je definisano prema bilo kom od zahteva 1 do 3, ako je potrebno, u kombinaciji sa inertnom, netoksičnom, farmaceutski prihvatljivom pomoćnom materijom.

8. Lek koji sadrži jedinjenje formule (I), koje je definisano prema bilo kom od zahteva 1 do 3, u kombinaciji sa drugom aktivnom materijom.

9. Lek prema zahtevu 7 ili 8 za lečenje i/ili profilaksu tromboembolijskih bolesti.

10. Lek prema jednom od zahteva 7 do 9 za intravensku primenu.

11. Primena najmanje jednog jedinjenja formule (I) prema bilo kom od zahteva 1 do 3 ili leka prema bilo kom od zahteva 7 do 10 za pripremu leka za lečenje i/ili profilaksu tromboembolijskih bolesti kod ljudi i životinja.