RS51249B - Upotreba derivata sulfonamida sa benzo-fuzionisanim heterociklom za tretman bola - Google Patents

Abstract

Jedinjenje formule (I)ili neka njegova farmaceutski prihvatljiva so za upotrebu u tretmanu bola, gde seR1 i R2 svaki nezavisno, se bira iz grupe koju čine vodonik i niži alkil; R4 se bira iz grupe koju čine vodonik i niži alkil;a je ceo broj od 1 do 2;se bira iz grupe koju čine:gde b predstavlja ceo broj od 0 do 4; i gde c predstavlja ceo broj od 0 do 2; R5 svaki nezavisno, se bira iz grupe koju čine halogen, niži alkil i nitro;pod uslovom da kada predstavljada je tada a jednako 1,a pri tome, termin niži alkil, se odnosi na kompoziciju ugljeničnog lanca sa 1-4 atoma ugljenika.Prijava sadrži još 10 zavisnih patentnih zahteva.

Description

REFERENCE SA SRODNIM PRIJAVAMA

Ova prijava štiti prava U.S. Provisional Application 60/751,686, podnete 19. decembra 2005, i U.S. Provisional Application 60/773,812, podnete 15. februara 2006.

OBLAST PRONALASKA

Ovaj pronalazak se odnosi na upotrebu derivata sulfonamida sa benzo-fuzionisanim heterociklom za tretman akutnog, hroničnog, inflamatornog i/ili neuropatskog bola.

STANJE TEHNIKE

Bol se obično definiše kao neprijatno osećajno i emotivno iskustvo, povezano sa aktuelnim ili potencijalnim oštećenjem tkiva (VVileman L., "Advances in Pain Menagement",Scrip. Report,2000).

Akutni bol je fiziološki odgovor na štetan hemijski, toplotni ili mehanički nadražaj, koji može biti povezan sa hirurgijom, traumom ili akutnom bolešću. Ova stanja su, ali bez ograničavanja, post-operativni bol, povrede iz sportske medicine, karpalni tunelski sindrom, opekotine, mišićno-skeletna uganuća i iščašenja, istegnuće mišića-tetiva, sindromi cervikobrahijalnog bola, dispepsija, čir na stomaku, čir dvanaestopalačnog creva, bol usled kamena u bubregu, bol u žučnoj kesi, bol usled kamena u žuči, dismenoreja, endometrioza, porođajni bol, reumatski bol, glavobolja ili zubobolja.

Hronični bol je bolno stanje normalno izazvano povredom ili bolešću, a može biti posledica zapaijenja ili ozbiljnih, progresivnih bolnih stanja bolesti. Razne vrste hroničnog bola su, ali bez ograničavanja, glavobolja, migrena, trigeminalna neuralgija, sindrom temporomandibulanog zgloba, sindrom fibromijalgije, osteoartritis, reumatoidni artritis, bol u kostima usled osteoartritisa, osteoporoze, metastaza u kostima ili usled nepoznatih uzroka, giht, fibrozitis, miofascijalni bol, sindromi torakalnih otvora, bol u gornjem delu leđa ili bol u donjem delu leđa (pri čemu je bol u leđima posledica sistematske, regionalne ili primame bolesti kičme (radikulopatija)), bol u karlici, srčani bol u grudima, bol u grudima koji nije srčani, bol povezan sa povredom kičmene moždine, bol posle centralnog moždanog udara, bol usled kancera, bol usled AIDS, bol srpastih ćelija ili gerijatrijski bol.

Neuropatski bol se definiše kao bol izazvan aberantnom stomatosenzomom procedurom u perifernom ili centralnom nervnom sistemu, a obuhvata bolnu dijabetsku perifernu neuropatiju, neuralgiju posle herpesa, trigeminalnu neuralgiju, bol posle moždanog udara, bol povezan sa multiplom sklerozom, neuropatije povezane sa bolom, kao što su idiopatska ili post-traumatska neuropatija i mononeuritis, neuropatski bol ? povezan sa HIV, neuropatski bol povezan sa kancerom, neuropatski bol povezan sa karpalnim tunelom, bol povezan sa povredom kičmene moždine, sindrom kompleksnog regionalnog bola, neuropatski bol povezan sa fibromijalgijom, lumbalni i cervikalni bol, distrofija refleksa simpatikusa, sindrom fantomskih udova i druga hronična i onesposobljavajuća stanja povezana sa sindromima bola.

U WO 98/15270, opisani su antikonvulzantni derivati koji se upotrebljavaju za tretiranje neuropatskog bola.

Ispitivanje relativne efikasnosti sulfamatnih i sulfoamidnih grupa za inhibiciju karbon anhidraze-ll (CA-II), je opisano uJ. Med. Chem.,48(6),1941 -7(2005).

Ostaje potreba za pružanjem efikasnog tretmana bola.

IZLAGANJE SUŠTINE PRONALASKA

Ovaj pronalazak je usmeren na jedinjenje formule (I)

ili na neku njegovu farmaceutski prihvatljivu so, za upotrebu u tretmanu bola, gde su: R<1>i R<2>svaki nezavisno, se bira iz grupe koju čine vodonik i niži alkil; R<4>se bira iz grupe koju čine vodonik i niži alkil; a je ceo broj od 1 do 2; se bira iz grupe koju čine: gde b predstavlja ceo broj od 0 do 4; i gde c predstavlja ceo broj od 0 do 2; R<5>svaki nezavisno se bira iz grupe koju čine halogen, niži alkil i nitro; pod uslovom da kada predstavlja tada je a jednako 1. Ovaj pronalazak je još usmeren na jedinjenje formule (II)

ili neku njegovu farmaceutski prtivatljivu so, za upotrebu u tretmanu bola.

Ovaj pronalazak ilustruje bilo koje od jedinjenja ili njihovih farmaceutski prihvatljivih soli opisanih gore, za upotrebu u tretmanu bola, pri čemu se bol bira iz grupe koju čine akutni bol, hronični bol, inflamatomi bol i neuropatski bol.

Sledeće ilustrovanje ovog pronalaska predstavlja bilo koje od jedinjenja ili njihovih farmaceutski prihvatljivih soli opisanih gore, za upotrebu u tretmanu bola, pri čemu je taj bol inflamatomi bol.

Sledeće ilustrovanje ovog pronalaska predstavlja bilo koje od jedinjenja ili njihovih farmaceutski prihvatljivih soli opisanih gore, za upotrebu u tretmanu bola, pri čemu je taj bol neuropatski bol.

Ovde je opisan tretman bola koji se satoji od ordiniranja osobi kojoj je to potrebno, ko-terapije sa najmanje jednim analgetičkim agensom i jedinjenjem formule (I) ili formule

(II).

DETALJAN OPIS PRONALASKA

Ovaj pronalazak je usmeren na jedinjenje formule (I)

ili neku njegovu farmaceutski prihvatljivu so, za upotrebu u tremanu bola, pri čemu su

a, R<1>,R<2>i R<4>ovde definisani. Ovde je opisana i ko-terapija sa najmanje

jednim analgetičkim agensom i jedinjenjem formule (I) ili formule (II), za tretiranje bola.

Kako se ovde koristi, termin "bol" biće definisan tako da obuhvata akutni, hronični, inflamatomi i neuropatski bol (poželjno, dijabetsku neuropatiju). Dalje, ovaj bol može biti centralno posredovan, periferno posredovan, izazvan strukturnom povredom tkiva, izazvan povredom mekog tkiva ili izazvan progresivnom bolešću. Bilo koji bol, centralno posredovan, periferno posredovan, izazvan strukturnom povredom tkiva, izazvan povredom mekog tkiva ili izazvan progresivnom bolešću, može biti akutan ili hroničan.

Kako se ovde koristi, ako se drugačije ne navede, bol će obuhvatati inflamatomi bol, centralno posredovani bol, periferno posredovani bol, visceralni bol, strukturno povezani

bol, bol usled kancera, bol povezan sa povredom mekog tkiva, bol povezan sa progresivnom bolešću, neuropatski bol, akutni bol usled akutne povrede, akutni bol usled traume, akutni bol posle hirurgije, glavobolju, dentalni bol, bol u leđima (poželjno, bol u donjem delu leđa), hronični bol usled neuropatskih stanja i hronični bol usled stanja posle moždanog udara.

U jednoj realizaciji ovog pronalaska, nalazi se jedinjenje ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, za upotrebu u tretmanu bola, pri čemu bol predstavlja akutni bol. U sledećoj realizaciji ovog pronalaska, nalazi se jedinjenje ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, za upotrebu u tretmanu bola, pri čemu bol predstavlja hronični bol. U sledećoj realizaciji ovog pronalaska, nalazi se jedinjenje ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, za upotrebu u tretmanu bola, pri čemu bol predstavlja neuropatski bol, poželjnije dijabetska neuropatija. U još jednoj realizaciji ovog pronalaska, nalazi se jedinjenje ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, za upotrebu u tretmanu bola, pri čemu bol predstavlja inflamatomi bol.

Bol se može izabrati iz grupe koju čine osteoartritis, reumatoidni artritis, fibromijalgija, glavobolja, zubobobolja, opekotine, opekotina od sunca, ujedi životinja (kao što je ujed psa, ujed mačke, ujed zmije, ujed pauka, ubod insekta, i slično), neurogena bešika, benigna hipertrofija prostate, intersticijalni cistitis, rinitis, kontaktni dermatitis/hiperosetljivost, svrab, ekcemi, faringitis, mukozitis, enteritis, celulit, kauzalgija, išijasni neuritis, neuralgija mandibularnog zgloba, periferni neuritis, polineuritis, bol posle povrede, bol fantomskih udova, postoperativni ileus, holecistitis, sindrom bola posle masteroktomije, oralni neuropatski bol, Charcot-ov bol, distrofija refleksa simpatikusa, GulIain-Barre-ov sindrom, meralgija parestetika, sindrom usta koje peku, neuralgija posle herpesa, trigeminalna neuralgija, periferna neuropatija, bilateralna periferna neuropatija, dijabetska neuropatija, neuralgija posle herpesa, trigeminalna neuralgija, optički neuritis, postfebrilni neuritis, migrirajući neuritis, segmentni neuritis, Gombault-ov neuritis, neuronitis, cervikobrahijalna neuralgija, kranijalna neuralgija, glosofaringijalna neuralgija, migrenozna neuralgija, idiopatska neuralgija, interkostalna neuralgija, neuralgija dojke, Morton-ova neuralgija, nazocilijama neuralgija, okscipitalna neuralgija, crvena neuralgija, Sluder-ova neuralgija, splenopalatinalna neuralgija, supraorbitalna neuralgija, vidian neuralgija, inflamatoma bolest utrobe, sindrom iritabilne utrobe, porođaj, rođenje deteta, menstrualni grčevi, kancer, bol u leđima, bol u donjem delu leđa i bol usled karpalnog tunelskog sindroma.

Akutni bol obuhvata bol koji je prouzrokovan akutnom povredom, traumom, bolešću ili hirurgijom (na primer, hirurškim otvaranjem grudnog koša (uključujući hirurgiju na otvorenom srcu ili bajpas)). Akutni bol takođe obuhvata, ali bez ograničavanja, glavobolju, postoperativni bol, bol usled kamena u bubregu, bol žučne kese, bol usled kamena u žuči, porođajni bol, reumatski bol, dentalni bol i bol prouzrokovan povredama u okviru sportske medicine, tunelski karpalni sindrom, opekotine, muskulo-skeletna uganuća i iščašenja, istegnuća mišića-tetiva, bol kod cervikobrahijalnih sindroma, dispepsija, čir na želudcu, čir na dvanaestopalačnom crevu, dismenoreja ili endometrioza.

Hronični bol obuhvata bol prouzrokovan nekim inflamatomim stanjem, osteoartritisom, reumatoidnim artritisom ili posledicom neke bolesti, akutnom povredom ili traumom. Hronični bol obuhvata takođe, ali bez ograničavanja, glavobolju, bol u gornjem ili donjem delu leđa (izuzimajući bol u leđima koji je posledica sistemske, regionalne ili primame bolesti kičme (izuzimajući radikulopatiju)), bol u kostima (izuzimajući bol u kostima usled osteoartritisa, osteoporoze, metastaza u kostima ili usled nepoznatih uzroka), bol u kartici, bol povezan sa povredom kičmene moždine, srčani bol u grudima, bol u grudima koji nije usled srca, bol posle moždanog udara, miofascijalni bol, bol usled kancera, bol usled AIDS, bol srpastih ćelija, gerijatrijski bol ili bol izazvan glavoboljom, migrenom, trigeminalnom neuralgijom, sindrom temporomandibulamog zgloba, sindrom fibromijalgije, osteoartritis, reumatoidni artritis, giht, fibrozitis ili sindromi otvora grudnog koša.

Neuropatski bol obuhvata bol koji je prouzrokovan hroničnim ili onesposobljavajućim stanjima ili poremećajima. Hronična ili onesposobljavajuća stanja ili poremećaji, koji dovode do neuropatskog bola su, ali bez ograničavanja, bolna dijabetska periferna neuropatija, neuralgija posle herpesa, trigeminalna neuralgija, bol posle moždanog udara, bol povezan sa multiplom sklerozom, bol povezan sa neuropatijama, kao što su idiopatska ili post-traumatska neuropatija i mononeuritis, neuropatski bol povezan sa HIV, neuropatski bol povezan sa kancerom, neuropatski bol povezan sa karpalnim tunelom, bol povezan sa povredom kičmene moždine, bol usled kompleksnog regionalnog sindroma, neuropatski bol povezan sa fibromijalgijom, bol u lumbalnom i cervikalnom delu leđa, distrofija refleksa simpatikusa, sindrom fantomskih udova i druga hronična i onesposobljavajuća stanja povezana sa sindromima bola.

Kako se ovde koristi, termin "anagletički agens" će označavati bilo koji farmaceutski agens koji obezbeđuje ublažavanje bola, uključujući, ali bez ograničavanja, opijate i njihove derivate, ne-steroidne anti-inflamatome agense, jedinjenja slična Tylenol-u, jedinjenja donatore NO, TRAMADOL i jedinjenja slična TRAMADOL-u, i antidepresivi, kao što je amitriptvline. Poželjan analgetički agens je TRAMADOL ili Tvlenol.

Pogodni primeri su, ali bez ograničavanja, Acetaminophen; Alfentanil hidrohlorid; kalijum aminobenzoat; natrijum aminobenzoat; Anidoxime; Anileridine; Anileridine hidrohlorid; Anilopam hidrohlorid; Anirolac; Antipvrine; Aspirin; Benoxaprofen; Benzvdamine Hidrohlorid; Bicifadine Hidrohlorid; Brifentanil Hidrohlorid; Bromadoline Maleat; Bromfenac Natrijum; Buprenorphine Hidrohlorid; Butacetin; Butixirate; Butorphanol; Butorphanol Tartrate; Carbamazepine; Carbaspirin Kalcijum; Carbiphene Hidrohlorid; Carfentanil Citrat; Ciprefadol Sukcinat; Ciramadol; Ciramadol Hidrohlorid; Clonixeril; Clonixin; Codeine; Codeine Fosfat; Codeine Sulfat; Conorphone Hidrohlorid; Cvclazocine; Dexoxadrol Hidrohlorid; Dexpemedolac; Dezocine; Diflunisal; Dihydrocodeine Bitartrat; Dimefadane; Dipvrone; Doxpicomine Hidrohlorid; Drinidene; Enadoline Hidrohlorid; Epirizole; Ergotamine Tartrat; Ethoxazene Hidrohlorid; Etofenamate; Eugenol; Fenoprofen; Fenoprofen Kalcijum; Fentanyl Citrat; Floctafenine; Flufenisal; Flunixin; Flunixin Meglumin; Flupirtine Maleat; Fluproquazone; Fluradoline Hidrohlorid; Flurbiprofen; Hvdromorphone Hidrohlorid; Ibufenac; Indoprofen; Ketazocine; Ketorfanol; Ketorolac Trometamin; Letimide Hidrohlorid; Levomethadyl Acetat; Levomethadyl Acetat Hidrohlorid; Levonantradol Hidrohlorid; Levorphanol Tartrat; Lofemizole Hidrohlorid; Lofentanil Oxalat; Lorcinadol; Lomoxicam; Magnezijum-salicilat; Mefenaminska Kiselina; Menabitan Hidrohlorid; Meperidine Hidrohlorid; Meptazinol Hidrohlorid; Methadone Hidrohlorid; Methadyl Acetat; Methopholine; Methotrimeprazine; Metkephamid Acetat; Mimbane Hidrohlorid; Mirfentanil Hidrohlorid; Molhazone; Morphine Sulfat-Moxazocine; Nabitan Hidrohlorid; Nalbuphine Hidrohlorid; Nalmexone Hidrohlorid; Namoxyrate; Nantradol Hidrohlorid; Naproxen; Naproxen Natrijum; Naproxol; Nefopam Hidrohlorid; Nexeridine Hidrohlorid; Noracymethadot Hidrohlorid; Ocfentanil Hidrohlorid; Octazamide; Olvanil; Oxetorone Fumarat; Oxycodone; Oxycodone Hidrohlorid; Oxycodone Tereftalat; Oxymorphone Hidrohlorid; Pemedolac; Pentamorphone; Pentazocine; • Pentazocine Hidrohlorid; Pentazocine Laktat; Phenazopyridine Hidrohlorid; Phenyramidol Hidrohlorid; Picenadol Hidrohlorid; Pinadoline; Pirfenidone; Piroxicam Olamine; Pravadoline Maleat; Prodilidine Hidrohlorid; Profadol Hidrohlorid; Propiram Fumarat; Propoxyphene Hidrohlorid; Propoxyphene Napsilat; Proxazole; Proxazole Citrat; Proxorphan Tartrat; Pyrroliphene Hidrohlorid; Remifentanil Hidrohlorid; Salcolex; Salethamide Maleat; Salicilamid; Salicilat Meglumin; Salsalate; Natrijum- salicilat; Spiradoline Mezilat; Sufentanil; Sufentanil Citrat; Talmetacin; Talniflumate; Talosalate; Tazadolene Sukcinat; Tebufelone; Tetrydamine; Tifurac Natrijum; Tilidine Hidrohlorid; Tiopinac; Tonazocine Mezilat; Tramadol Hidrohlorid; Trefentanil Hidrohlorid; Trolamine; Veradoline Hidrohlorid; Verilopam Hidrohlorid; Volazocine; XorphanoI Mezilat; Xylazine Hidrohlorid; Zenazocine Mezilat; Zomepirac Natrijum i Zucapsaicin.

Pored toga, analgetik može biti kombinovani proizvod, kao stoje Novartis-ov FIORICET ili Forests-ov ESGIC ili generički (kombinacija acetaminofena i butalbitala i kofeina), FIORINAL ili generički (kombinacija aspirina, butalbitala i kofeina, Novartis), MIGPRIV ili generički (kombinacija aspirina i metoclopromide-a; Sanofi-Synthelabo), MIDRIN/MIDRID ili generički (kombinacija acetaminofena i dichloralphenazone-a; Camick), iz Sanofi-Synthelabo-a je PARAMAX ili iz Dolorgiet-a MIGRAENERTON ili generički (kombinacija paracetamola i metoclopramide-a), iz Abbott-a je VICODIN ili generički (kombinacija acetaminofena i hydrocodone-a), STADOL NS (butorphanol nazalni sprej; Bristol-Myers Squibb), iz Boehringer Ingelheim-a je LONARID, ili iz Pfizer-a MIGRALEVE ili generički (kombinacija paracetamola i kodeina), i slično.

Termin "osoba", kako se ovde koristi, odnosi se na neko animalno biće, poželjno na sisara, najpoželjnije na humano biće, koje je predmet tretmana, posmatranja ili eksperimenta.

Termin 'terapeutski efikasna količina", kako se ovde koristi, označava da količina aktivnog jedinjenja ili farmaceutskog agensa koja izaziva biološki ili medicinski odgovor u tkivu animalnog ili humanog sistema, koju propisuje istraživač, veterinar, doktor medicine ili neki drugi klinički lekar, omogućava ublažavanje simptoma bolesti ili poremećaja koji se tretira.

Kada se opisuje ko- terapija ili kombinovana terapija, koju čini ordiniranje jednog ili više jedinjenja formule (I) ili formule (II) i jednog ili više analgetičkih agenasa, "terapeutski efikasna količina" će značiti da je količina ove kombinacije agenasa, uzeta zajedno, tako da kombinovani efekat pokazuje željeni biološki ili medicinski odgovor. Na primer, terapeutski efikasna količina ko-terapije, koja se sastoji od ordiniranja jedinjenja formule (I) ili formule (II) i najmanje jednog analgetičkog agensa, bi bila količina jedinjenja formule (I) ili formule (II) i količina analgetičkog agensa, koje uzete zajedno ili sekvencijalno, imaju kombinovani efekat koji je terapeutski efikasan. Pored toga, onaj ko je verziran u stanje tehnike zna, da u slučaju ko-terapije sa terapeutski efikasnom količinom, kao u gornjem primeru, količina jedinjenja formule (I) ili formule (II) i/ili količina analgetičkog agensa, uzeta pojedinačno može ali i ne mora biti terapeutski efikasna.

Kako se ovde koristi, termini "ko-terapija" i "kombinovana terapija" će označavati tretman neke osobe kojoj je isti potreban, ordiniranjem jednog ili više jedinjenja formule (I) ili formule (II), u kombinaciji sa jednim ili više analgetičkih agenasa, a pri tome se jedinjenja formule (I) ili formule (II) i analgetički agens(i) ordiniraju na bilo koji pogodan način, istovremeno, sekvencijalno, odvojeno ili u jedinstvenoj farmaceutskoj formulaciji. Ukoliko se jedinjenja formule (I) ili formule (II) i analgetički agnes(i) ordiniraju u odvojenim oblicima za doziranje, broj doza svakog jedinjenja, koje se ordiniraju tokom dana, može biti isti ili različit. Jedinjenja formule (I) ili formule (II) i analgetički agnes(i) se mogu ordinirati istim ili različitim putevima ordiniranja. Primeri pogodnih postupaka ordiniranja su, ali bez ograničavanja, oralno, intravenozno (iv), intramuskulamo (im), subkutano (sc), transdermalno i rektalno. Jedinjenja se mogu takođe ordinirati direktno u nervni sistem, uključujući, ali bez ograničavanja, intracerebralni, intraventirkulami, intracerebroventrikulami, intratekalni, intracistemalni, intraspinalni i/ili peri-spinalni put ordiniranja, oslobađanjem kroz intrakranijalne ili intravertebralne igle i/ili katetere, sa i bez pomoći pumpi. Jedinjenja formule (I) ili formule (II) i analgetički agens(i) se mogu ordinirati istovremenim ili naizmeničnim režimima, u ustom vremenu ili u različitim vremenima, tokom terapije, istovremeno ili razdeljeni, ili u pojedinačnim oblicima.

U jednoj realizaciji ovog pronalaska, R<1>se bira iz grupe koju čine vodonik i metil. U drugoj realizaciji ovog pronalaska, R<2>se bira iz grupe koju čine vodonik i metil. U još jednoj realizaciji ovog pronalaska, svaki od R<1>i R<2>predstavlja vodonik, ili svaki od R<1>

i R<2>je metil.

U jednoj realizaciji ovog pronalaska -(CH2)a- se bira iz grupe koju predstavljaju -CH2- i

-CH2-CH2-. U drugoj realizaciji ovog pronalaska -(CH2)a- predstavlja -CH2-.

U jednoj realizaciji ovog pronalaska R<4>se bira iz grupe koju čine vodonik i metil, poželjno je da R<4>predstavlja vodonik.

U jednoj realizaciji ovog pronalaska a je jednako 1.

U jednoj realizaciji ovog pronalaska b je ceo broj od 0 do 2. U drugoj realizaciji ovog pronalaska c je ceo broj od 0 do 2. U drugoj realizaciji ovog pronalaska b je ceo broj od 0 do 1. U drugoj realizaciji ovog pronalaska c je ceo broj od 0 do 1. U još jednoj realizaciji ovog pronalaska zbir b i c je ceo broj od 0 do 2, poželjno ceo broj od 0 do 1. U još jednoj realizaciji ovog pronalaska b je ceo broj od 0 do 2, a c je jednako 0.

U jednoj realizaciji ovog pronalaska

se bira iz grupe koju čine U sledećoj realizaciji ovog pronalaska se bira iz grupe koju čine U jednoj realizaciji ovog pronalaska se bira iz grupe koju čine 2-(2,3-dihidro-benzo[1,4]dioksinil), 2-(benzo[1,3]dioksolil), 3-(3,4-dihidro-benzo[1,4]dioksepinil), 2-(6-hloro-2,3-dihidro-benzo[1,4]dioksinil), 2-(6-fluoro-2,3-dihidro-benzo[1,4]dioksinil), 2-(hromanil), 2-(5-fluoro-2,3- dihidro-benzo[1,4]dioksinil), 2-(7-hloro-2,3-dihidro-benzo[1,4]dioksinil), 2-(6-hloro-benzo[1,3]dioksolil), 2-(7-nitro-2,3-dihidro-benzo[1,4]dioksinil), 2-(7-metil-2I3-dihidro-benzo[1,4]dioksinil), 2-(5-hloro-2,3-dihidro-benzo[1,4]dioksinil), 2-(6-bromo-2,3-dihidro-benzo[1,4]dioksinil), 2-(6,7-dihloro2,3-dihidro-benzo[1,4]dioksinil), 2-(8-hloro-2,3-dihidro-benzo[1,4]dioksinil), 2-(2,3-dihidro-nafto[2,3-b][1,4]dioksinil) i 2-(4-metil-benzo[1,3]dioksolil). U sledećoj realizaciji ovog pronalaska, se bira iz grupe koju čine 2-(benzo[1,3]dioksolil), 2-(2,3-dihidro-benzo[1,4]dioksinil), 2-(6-hloro-2,3-dihidro-benzo[1,4]dioksinil), 2-<7-hloro-2,3-dihidro-benzo[1,4]dioksinil), 2-(7-metil-2,3-dihidro-benzo[1,4]dioksinil), 2-(6-bromo-2,3-dihidro-benzo[1,4]dioksinil) i 2-(6,7-dihloro-2,3-dihidro-benzo[1,4]dioksinil). U sledećoj realizacijiji ovog pronalaska,

se bira iz grupe koju čine 2-(2,3-dihidro-

benzo[1,4]dioksinil), 2-(7-metil-2,3-dihidro-benzo[1,4]dioksinil) i 2-(6-bromo-2,3-dihidro-benzo[1,4]dioksiniI).

U jednoj realizaciji ovog pronalaska R<5>se bira iz grupe koju čine halogen i niži alkil. U sledećoj reealizaciji ovog pronalaska R<5>se bira između hloro, fluoro, bromo i metil.

U jednoj realizaciji ovog pronalaska, stereo-centar u jedinjenju formule (I) ima S-konfiguraciju. U drugoj realizaciji ovog pronalaska, stereo-centar u jedinjenju formule (I) ima R-konfiguraciju.

U jednoj realizaciji ovog pronalaska, jedinjenje formule (I) je prisutno kao enantiomerno obogaćena smeša, pri čemu je % enantiomemog obogaćenja (% ee) veći od oko 75%, poželjno veći od oko 90%, poželjnije veći od oko 95%, a najpoželjnije veći od oko 98%.

Dodatne realizacije ovog pronalaska su one u kojima se za jednu ili više varijabli definisanih ovde (tj. R<1>, R<2>, R<3>, R<4>, X-Y i A), nezavisno biraju supstituenti, tako da predstavljaju bilo koji od supstituenata, ili bilo koji podskup supstituenata, koji se odabire iz celokupne liste koja je ovde data.

Reprezentativna jedinjenja iz ovog pronalaska su navedena u Tabeli 1, u nastavku. Dodatna jedinjenja iz ovog pronalaska su navedena u Tabeli 3. U Tabelama 1 i 2 u nastavku, kolona sa naslovom "stereo" definiše stereo-konfiguraciju atoma ugljenika u heterociklu spojenom na mestu veze označene zvezdicom. Ukoliko se ne navodi oznaka, jedinjenje je dobijeno kao smeša stereo-konfiguracija. Ukoliko se navodi "R" ili "S" oznaka, stereo-konfiguracija se zasniva na enantiomemo obogaćenom polazom - materijalu.

Kako se ovde koristi, ukoliko se drugačije ne naznači, "halogen" će označavati hlor, brom, fluor i jod.

Kako se ovde koristi, ukoliko se drugačije ne naznači, termin "alkil", bez obzira da li se koristi sam ili kao deo neke supstituentske grupe, je ravnog ili račvastog lanca. Na primer, alkil radikali su metil, etil, propil, izopropil, butil, izobutil, sek-butil, t-butil, pentil i slično. Ukoliko se drugačije je naznači, "niži", ukoliko se koristi sa terminom alkil, označava lanac ugljenika koji sadrži 1-4 atoma ugljenika.

Kako se ovde koristi, ukoliko se drugačije ne naznači, termin "alkoksi", će označavati kiseonični etarski radikal gore opisanih alkil grupa ravnog ili račvastog lanca. Na primer, metoksi, etoksi, n-propoksi, sek-butoksi, t-butoksi, n-heksiloksi, i slično.

Kako se ovde koristi, oznaka "<*>", će označavati prisustvo stereogenog centra.

Kada je neka posmatrana grupa "supstituisana" (npr. alkil, aril, itd.), ta grupa može imati jedan ili više supstituenata, poželjno od jedan do pet supstituenata, poželjnije od jedan do tri supstituenta, a najpoželjnije od jedan do dva supstituenta, koji se nezavisno biraju sa liste supstituenata.

Pozivajući se na supstituente, termin "nezavisno" označava da kada je moguće prisustvo više od jednog supstituenta, ti supstituenti mogu biti isti ili da se međusobno razlikuju.

U skladu sa standardnom nomenklaturom, koja se koristi u ovom opisu, prvi se opisuje terminalni deo označenog bočnog lanca, a zatim sledi susedna funkcionalnost u pravcu mesta spajanja. Tako, na primer, supstituent "fenil-alkil-amino-karbonil-alkil" se odnosi na grupu formule

Skraćenice koje se koriste u ovoj prijavi, a naročito u Shemama i Primerima, su kao što sledi: DCC = dicikloheksil karbodiimid

DCE = dihloroetan

DCM = dihlorometan

DIPEA ili DIEA = diizopropiletilamin

DMF = N,N-dimetilformamid

DMSO = dimetilsulfoksid

EDC = etilkarbodiimid

EfeN ili TEA = trietilamin

Et20 = dietiletar

EA ili EtOAc = etilacetat

EtOH = etanol

I PA =2-propanol

Hept = heptan

HOBT = 1-hidroksibenzotriazol HPLC = tečna hromatografija pod visokim pritiskom

LAH = litijum-aluminijum-hidrid

M ili MeOH = metanol

NMR = nuklearna magnetna rezonancija

Pd-C = paladijum na ugljeniku, katalizator

RP HPLC = tečna hromatografija pod visokim pritiskom sa reversnom fazom ST ili st = sobna temperatura

TEA = trietilamin

TFA = trifluorosirćetna kiselina

THF = tetrahidrofuran

TLC = tankoslojna hromatografija

Ukoliko jedinjenja u skladu sa ovim pronalaskom imaju najmanje jedan hiralni centar, ona mogu postojati kao enantiomeri. Ako ova jedinjenja poseduju dva ili više hiralnih centara, ona mogu i dodatno postojati kao dijastereomeri. Podrazumeva se da su svi ti izomeri i njihove smeše obuhvaćeni obimom ovog pronalaska. Pored toga, neki kristalni oblici ovih jedinjenja mogu postojati kao polimorfi, i oni su obuhvaćeni ovim pronalaskom. Pored toga, neka jedinjenja mogu da formiraju solvate sa vodom (tj. hidrate) ili uobičajenim organskim rastvaračima, i ti solvati su obuhvaćeni obimom ovog pronalaska.

Za upotrebu u medicini, soli jedinjenja iz ovog pronalaska se odnose na netoksične "farmaceutski prihvatljive soli". Međutim, i druge soli mogu biti korisne prilikom dobijanja jedinjenja u skladu sa ovim pronalaskom, ili njihovih farmaceutski prihvatljivih soli. Pogodne farmaceutski prihvatljive soli ovih jedinjenja su kisele adicione soli, koje se mogu, na primer, formirati mešanjem rastvora ovog jedinjenja sa rastvorom farmaceutski prihvatljive kiseline, kao što su hlorovodonična kiselina, sumporna kiselina, fumama kiselina, maleinska kiselina, ćilibarna kiselina, sirćetna kiselina, benzoeva kiselina, limunska kiselina, vinska kiselina, ugljena kiselina i fosforna kiselina. Pored toga, ukoliko jedinjenja iz ovog pronalaska nose neku kiselu funkciju, njihove farmaceutski prihvatljive soli mogu biti soli alkalnih metala, npr. natrijumove ili kalijumove soli; soli zemnoalkalnih metala, kao što su kalcijumove ili magnezijumove soli; i soli formirane sa pogodnim organskim ligandima, npr. kvaternerne amonijumove soli. Dakle, reprezentativne farmaceutski prihvatljive soli su sledeće: acetat, benzenesurfonat, benzoat, bikarbonat, bisulfat, bitartrat, borat, bromid, kalcijum edetat, kamzilat, karbonat, hlorid, klavulanat, citrat, dihidrohlorid, edetat, edizilat, estolat, ezilat, fumarat, gluceptat, glukonat, glutamat, glikolilarsanilat, heksilrezorcinat, hidrabamin, hidrobromid, hidrochlorid, hidroksinaftoat, jodid, izotionat, laktat, laktobionat, laurat, malat, maleat, mandelat, mezilat, metilbromid, metilnitrat, metilsulfat, mukat, napzilat, nitrat, N-metilglukamin amonijumova so, oleat, pamoat (embonat), palmitat, pantotenat, fosfat/difosfat, poligalakturonat, salicilat, stearat, sulfat, subacetat, sukcinat, tanat, tartrat, teoklat, tozilat, trietjodid i valerat.

Reprezentativne kiseline i baze, koje se mogu koristiti prilikom dobijanja farmaceutski prihvatljivh soli, su kao što sledi: kiseline, uključujući sirćetnu kiselinu, 2,2-dihlorosirćetnu kiselinu, acilovane amino kiseline, adipinsku kiselinu, algininsku kiselinu, askorbinsku kiselinu, L-asparaginsku kiselinu, benzenesulfonsku kiselinu, be.nzoevu kiselinu, 4-acetamidobenzoevu kiselinu, (+)-kamfomu kiselinu, kamforsulfonsku kiselinu, (+)-(1S)-kamfor-10-sulfonsku kiselinu, kaprinsku kiselinu, kaproinsku kiselinu, kaprilinu kiselinu, cinaminsku kiselinu, limunsku kiselinu, ciklaminsku kiselinu, dodecilsumpomu kiselinu, etan-1,2-disulfonsku kiselinu, etansulfonsku kiselinu, 2-hidroksi-etansulfonsku kiselinu, mravlju kiselinu, fumarinsku kiselinu, galaktarinsku kiselinu, gentisinsku kiselinu, glukoheptonsku kiselinu, D-glukoninsku kiselinu, D-glukoroninsku kiselinu, L-glutaminsku kiselinu, a-okso-glutarinsku kiselinu, glikolnu kiselinu, hipurinsku kiselinu, bromovodoničnu kiselinu, hlorovodoničnu kiselinu, (+)-L-mlečnu kiselinu, (±)-DL-mlečnu kiselinu, laktobionsku kiselinu, maleinsku kiselinu, (-)-L-jabučnu kiselinu, malonsku kiselinu, (±)-DL-bademovu kiselinu, metansulfonsku kiselinu, naftalin-2-sulfonsku kiselinu, naftalin-1,5-disulfonsku kiselinu, 1-hiđroksi-2-naftoinsku kiselinu, nikotinsku kiselinu, azotnu kiselinu, oleinsku kiselinu, orotinsku kiselinu, oksalnu kiselinu, palmitinsku kiselinu, pamoinsku kiselinu, fosfornu kiselinu, L-piroglutaminsku kiselinu, salicilnu kiselinu, 4-amino-salicilnu kiselinu, sebainsku kiselinu, stearinsku kiselinu, 6'libamu kiselinu, sumpornu kiselinu, taninsku kiselinu, (+)-L-vinsku kiselinu kiselinu, tiocijansku kiselinu, p-toluenesulfonsku kiselinu i undecilensku kiselinu; a baze su amonijak, L-arginin, benetamin, benzathin, kalcijum hidroksid, holin, deanol, dietanolamin, dietilamin, 2-(dietilamino)-etanol, etanolamin, etilenediamin, N-metil-glukamin, hidrabamin, 1H-imidazol, Uizin, magnezijum-hidroksid, 4-(2-hidroksietil)-morfolin, piperazin, kalijum-hidroksid, 1 -(2-hidroksietil)-pirolidin, sekundarni amin, natrijum-hidroksid, trietanolamin, trometamin i cink-hidroksid.

Jedinjenja formule (I) se mogu dobiti u skladu sa procesom prikazanim u Shemi 1.

Dakle, pogodno supstituisano jedinjenje formule (X), poznato jedinjenje ili jedinjenje dobijeno poznatim postupcima, reaguje sa sulfamidom, poznatim jedinjenjem, poželjno je da je pri tome ovaj sulfamid prisutan u količini unutar opsega od oko 2 do oko 5 ekvivalenata, u organskom rastvaraču, kao što su THF, dioksan i slično, poželjno na povišenoj temperaturi, unutar opsega od oko 50°C do oko 100°C, poželjnije oko temperature refluksa, dajući odgovarajuće jedinjenje formule (la).

Alternativno, pogodno supstituisano jedinjenje formule (X), poznato jedinjenje ili jedinjenje dobijeno poznatim postupcima, reaguje sa pogodno supstituisanim jedinjenjem formule (XI), poznatim jedinjenjem ili jedinjenjem koje je dobijeno poznatim postupcima, u prisustvu baze, kao što je TEA, DIPEA, piridin i slično, u organskom

rastvraču kao što su DMF, DMSO i slično, dajući odgovarajuće jedinjenje formule (I).

Jedinjenje formule (X) u kome

predstavlja može se dobiti u skladu sa procesom prikazanim u Shemi 2.

Dakle, pogodno supstituisano jedinjenje formule (XII), poznato jedinjenje ili jedinjenje dobijeno poznatim postupcima (kao što je na primer opisano u gornjoj Shemi 3), reaguje sa NH4OH, poznatim jedinjenjem, opciono u organskom rastvaraču, kao što je acetonitril i slično, dajući odgovarajuće jedinjenje formule (XIII).

Jedinjenje formule (XIII) reaguje sa pogodno odabranim redukcionim sredstvom, kao što je l_AH i slično, u organskom rastvaraču, kao što je THF, dietiletar i slično, dajući odgovarajuće jedinjenje formule (Xa).

Jedinjenje formule (X) u kome se

bira između: može se dobiti u skladu sa procesom prikazanim u Shemi 3.

Dakle, pogodno supstituisano jedinjenje formule (XIV), poznato jedinjenje ili jedinjenje dobijeno poznatim postupcima, reaguje sa NH4OH, u prisustvu agensa za kuplovanje, kao što je DCC i slično, opciono u organskom rastvaraču, kao što je acetonitril i slično, dajući odgovarajuće jedinjenje formule (XV).

Jedinjenje formule (XV) reaguje sa pogodno odabranim redukcionim sredstvom, kao što je LAH i slično, u organskom rastvaraču, kao što su THF, dietiletar i slično, dajući odgovarajuće jedinjenje formule (Xb).

Jedinjenje formule (X), u kome se

bira između a pri tome je a jednko 2, može se dobiti u procesu prikazanom u Shemi 4.

Dakle, pogodno supstituisano jedinjenje formule (XVI), u kome J<1>predstavlja pogodnu odlazeću grupu, kao što su Br, Cl, I, tozil, triflil i slično, poznato jedinjenje ili jedinjenje . dobijeno poznatim postupcima (na primer, aktiviranjem odgovarajućeg jedinjenja u kome J<1>predstavlja OH), reaguje sa nekim cijanidom, kao što su kalijum-cijanid, natrijum-cijanid i slično, u organskom rastvaraču, kao što su DMSO, DMF, THF i slično, dajući odgovarajuće jedinjenje formule (XVII).

Jedinjenje formule (XVII) se redukuje u skladu sa poznatim postupcima, na primer reagovanjem sa sa pogodnim redukcionim agensom, kao što su LAH, boran i slično, dajući odgovarajuće jedinjenje formule (Xc).

Jedinjenje formule (X), u kome se

bira između a pri tome je a jednko 1, može se dobiti u procesu prikazanom u Shemi 5.

Dakle, pogodno supstituisano jedinjenje formule (XVIII), poznato jedinjenje ili jedinjenje dobijeno poznatim postupcima, aktivira se u skladu sa nekim poznatim postupkom, dajući odgovarajuće jedinjenje formule (XIX), gde je J<2>pogodna odlazeća grupa, kao što su tozilat, Cl, Br, I, mezilat, triflat i slično.

Jedinjenje formule (XIX) reaguje sa nekom ftalimidnom solju, kao što su kalijum-ftalimid, natrijum-ftalimid i slično, u organskom rastvaraču, kao što su DMF, DMSO, acetonitril i slično, poželjno na povišenoj temperaturi, unutar opsega od 50°C do oko 200°C, poželjnije oko temperature refluksa, dajući odgovarajuće jedinjenje formule (XX).

Jedinjenje formule (XX) reaguje sa N2H2, poznatim jedinjenjem, u nekom organskom rastvaraču, kao što su etanol, metanol i slično, poželjno na povišenoj temperaturi unutar opsega od oko 50°C do oko 100°C, poželjnije oko temperature refluksa i slično, dajući odgovarajuće jedinjenje formule (Xd).

Onaj ko je verziran u stanju tehnike shvata da se jedinjenja formule (X), u kojima se

bira između

mogu sllično dobiti, u skladu sa poznatim postupcima, ili na primer, u skladu sa procesima prikazanim u gornjim Shemama 2 do 5, izabiranjem i supstituisanjem

odgovarajućih naftil-fuzionisanih jedinjenja, umesto benzo-fuzionisanih polaznih materijala.

Onaj ko je verziran u stanju tehnike shvata da, ukoliko se želi pojedinačni enantiomer (ili smeša enantiomera, koja je obogaćena jednim enantiomerom) nekog jedinjenja formule (X), da mogu da se primene gornji procesi, prikazani u Shemama 1 do 5, zamenjujući odgovarajući pojedinačni enantiomer (ili smešu enantiomera koja je obogaćena jednim enantiomerom) umesto odgovarajućeg polaznog materijala.

Onaj ko je verziran u stanju tehnike shvata da ukoliko se neki korak reakcije iz ovog pronalaska može obavljati u raznim rastvaračima ili sistemima rastvarača, da se pomenuti korak reakcije može obavljati i u smeši pogodnih rastvarača ili sistema rastvarača.

Ukoliko procesi dobijanja jedinjenja u skladu sa ovim pronalaskom daju smešu stereoizomera, ovi izomeri se mogu razdvojiti konvencionalnim tehnikama, kao što je preparativna hromatografija. Ova jedinjenja se mogu dobiti u racemskom obliku, ili se pojedinačni enatiomeri mogu dobiti, ili enantiospecifičnom sintezom ili razdvajanjem. Ova jedinjenja se mogu, na primer, razdvojiti na njihove komponentne enantiomere pomoću standardnih tehnika, kao što je formiranje dijstereomemih parova, preko stvaranja soli sa nekom optički aktivnom kiselinom, kao što je (-)-di-p-toluoil-D-vinska kiselina i/ili (+)-di-p-toluoil-L-vinska kiselina, posle čega sledi frakciona kristalizacija i izolovanje slobodne baze. Ova jedinjenja se mogu takođe razdvojiti formiranjem dijastereomernih estara i amida, pa zatim hromatografskim razdvajanjem i uklanjanjem pomoćnog hiralnog sredstva. Alternativno, ova jedinjenja se mogu razdvojiti korišćenjem HPLC sa hiralnom kolonom.

Tokom bilo kog od procesa dobijanja jedinjenja iz ovog pronalaska, može biti potrebno i/ili poželjno, da se osetljive ili reaktivne grupe na posmatranom molekulu zaštite. Ovo se može postići uz pomoć konvencionalnih zaštitnih grupa, kao što su one koje su opisane u "Protective Groups in Organic Chemistn/", uredn. J.F.VV. McOmie, Plenum Press, 1973; i T.W. Greene i P.G.M. Wuts, "Protective Groups in Organis Svnthesis", John Wiley & Sons, 1991. Ove zaštitne grupe se mogu ukloniti u nekom pogodnom naknadnom koraku, korišćenjem postupaka koji su poznati u stanju tehnike.

Ovde se opisuju i farmaceutske kompozicije, koje sadrže jedno ili više jedinjenja formule (I), sa farmaceutski prihvatljivim nosačem. Farmaceutske kompozicije, koje kao aktivni sastojak sadrže jedno ili više jedinjenja iz ovog pronalaska, koja su opisana ovde, mogu se dobiti intimnim mešanjem jednog ili više ovih jedinjenja sa farmaceutskim nosačem, u skladu sa konvencionalnim tehnikama farmaceutske proizvodnje. Ovaj nosač može biti u raznovrsnim oblicima, zavisno od željenog puta ordiniranja (npr. oralno, parenteralno). Tako, za tečne oralne preparate, kao što su suspenzije, eliksiri i rastvori, pogodni nosači i aditivi su voda, glikoli, ulja, alkoholi, agensi za aromatizovanje, prezervativi, stabilizatori, agensi za bojenje; a za čvrste oralne preparate, kao što su praškovi, kapsule i tablete, pogodni nosači i adiivi su, škrobovi, šećeri, razblaživači, agensi za granulaciju, lubrikanti, veziva, dezintegranti. Čvrsti oralni preparati mogu takođe biti obloženi supstancama kao što su šećeri, ili enterički obloženi, tako da se moduliše glavno mesto njihove absorpcije. Za parenteralno ordiniranje, nosač se obično sastoji od sterilne vode, a mogu se dodati i drugi sastojci, da se poveća rastvorljivost ili poboljša skladištenje. Injektibilne supsenzije ili rastvori se takođe mogu dobiti korišćenjem nosača u vodi, zajedno sa odgovarajućim aditivima.

Da bi se dobile farmaceutske kompozicije iz ovog opisa, jedno ili više jedinjenja iz ovog pronalaska, kao aktivni sastojak, intimno se meša sa farmaceutskim nosačem, u skladu sa konvencionalnim, farmaceutskim tehnikama proizvodnje, a ovaj nosač može biti u raznim oblicima, zavisno od oblika preparata koji se želi ordinirati, npr. oralnog ili parenteralnog, kao što je intramuskulami. Prilikom dobijanja kompozicija oralnog oblika za doziranje, može se koristiti bilo koji od uobičajenih farmaceutskih medijuma. Tako, za tečne oralne preparate, kao što su na primer, suspenzije, eliksiri i rastvori, pogodni nosači i aditivi su voda, glikoli, ulja, alkoholi, agensi za aromatizovanje, prezervativi, agensi za bojenje; a za čvrste oralne preparate, kao što su na primer, praškovi, kapsule, kaplete, gelkapsule i tablete, pogodni nosači i aditivi su škrobovi, šećeri, razblaživači, agensi za granulaciju, lubrikanti, dezintegranti. Zbog njihove jednostavnosti ordiniranja, tablete i kapsule predstavljaju najpogodnije oralne jedinične oblike za doziranje, a u tom slučaju je očigledno da se koriste čvrsti farmaceutski nosači. Ukoliko se želi, tablete mogu biti obložene šećerom ili enteričkom prevlakom, korišćenjem standardnih tehnika. Kod parenteralnih preparata, nosač će obično sadržati sterilnu vodu, a mogu se dodati i drugi sastojci, na primer, za potrebe kao što su povećanje rastvorljivosti ili prezervacija. Mogu se takođe dobiti injektibilne suspenzije, u kom slučaju se mogu koristiti odgvoarajući tečni nosači i agensi za suspendovanje. Ove farmaceutske kompozicije će sadržati, po jediničnoj dozi, npr. tablete, kapsule, praška, injekcije, kafene kašičice, toliku količinu aktivnog sastojka koja je neophodna da se oslobodi efikasna doza, kao što je opisano gore. Ove farmaceutske kompozicije će sadržati, po jednoj jediničnoj dozi, npr. tablete, kapsule, praška, injekcije, supozitorije, kafene kašičice, od oko 0,1 do 100 mg, a mogu se davati sa doziranjem od oko 0,01 - 200,0 mg/kg/dan, poželjno od oko 0,1 do 100 mg/kg/dan, poželjnije od oko 0,5 - 50 mg/kg/dan, još poželjnije od oko 1,0 - 25,0 mg/kg/dan, ili unutar bilo kog od ovih opsega. Međutim, ove doze mogu varirati zavisno od potreba pacijenta, ozbiljnosti stanja koje treba tretirati i jedinjenja koje se koristi. Može se koristiti ili dnevno ordiniranje, ili post-periodično doziranje.

Poželjno je da su ove kompozicije u jediničnom obliku za doziranje, kao što su tablete, pilule, kapsule, praškovi, granule, sterilni parenteralni rastvori ili suspenzije, dozirani aerosolni ili tečni sprejovi, kapi, ampule, uređaji za samoinjektiranje ili supozitorije; za oralno, parenteralno, transnazalno, subligvalno ili rektalno ordiniranje, ili za ordiniranje inhalacijom ili ušmrkavanjem.

Alternativno, kompozicija se može dati u obliku pogodnog jednonedeljnog ili jednomesečnog ordiniranja; na primer, kao nerastvoma so aktivnog jedinjenja, kao što je dekanoatna so, koja se može prilagoditi tako da obezbedi depo-preparat za intramuskulamu injekciju. Za dobijanje čvrstih kompozicija, kao što su tablete, osnovni aktivni agens se pomeša sa farmaceutskim nosačem, npr. konvencionalnim sastojcima za tablete, kao što su kukuruzni škrob, laktoza, saharoza, sorbitiol, talk, stearinska kiselina, magnezijum-stearat, dikalcijum-fosfat ili gume, i drugim farmaceutskim razblaživačima, npr. vodom, da se formira čvrsta pred-formulacija kompozicije, koja čini homogenu smešu jedinjenja iz ovog pronalaska, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli. Kada je reč o ovoj pred-formulaciji kompozicije kao homogenoj, podrazumeva se da je aktivni sastojak ravnomemo dispergovan u kompoziciji, tako da je ta kompozicija spemna za se razdeli u jednako efikasne oblike za doziranje, kao što su tablete, pilule i kapsule. Ova čvrsta pred-formulacija kompozicije se zatim razdeljuje u jedinične oblike za doziranje gore opisanih vrsta, koje sadrže od 0,1 do oko 1000 mg aktivnog sastojka iz ovog pronalaska. Tablete ili pilule iz ove kompozicije se mogu obložiti, ili na drugi način obraditi, da se dobije oblik za doziranje koji poseduje prednost produženog delovanja. Na primer, tableta ili pilula može sadržati komponentu u unutrašnjoj dozi i u spoljašnjoj dozi, a ova poslednja je u obliku obloge preko prethodne. Ove dve komponente se mogu razdvojiti enteričkim slojem, koji služi za sprečavanje dezintegracije u stomaku, i dozvoljava da unutrašnja komponenta dospe nedirnuta u dvanaestopalačno crevo, ili da joj se odloži oslobađanje. Razni materijali se mogu upotrebiti za ove enteričke slojeve ili obloge, kao što su materijali u koje spadaju brojne polimerne kiseline, sa materijalima kao što su šelak, cetilalkohol i celuloza-acetat.

Tečni oblici, u koje se mogu ugraditi pomenute kompozicije iz ovog pronalaska, za ordiniranje oralnim putem, ili kao injekcije, su rastvori u vodi, pogodno aromatizovani sirupi, suspenzije u vodi ili ulju i aromatizovane emulzije sa jedstivim uljima, kao što je ulje pamučnih semenki, susamovo ulje, kokosovo ulje ili kikirikijevo ulje, a isto tako eliksiri i slični farmaceutski tečni nosači. Pogodni agensi za dispergovanje ili suspendovanje su sintetske i prirodne gume, kao što su tragakant, akacija, alginat, dekstran, natrijum-karboksimetilceluloza, metilceluloza, pilivinilpirolidon ili želatin.

Farmaceutska kompozicija koja sadrži bilo koje od jedinjenja koja su ovde definisana i farmaceutski prihvatljiv nosač, mogu se koristiti za tretiranje depresije. Ova farmaceutska kompozicija može sadržati između oko 0,1 mg i 100 mg, poželjno oko 50 do 500 mg, ovog jedinjenja, a može biti konstituisana u bilo koji obliki, pogodan za odabrani način ordiniranja. Nosače čine posebni i inertni farmaceutski ekscipijenti, uključujući, ali bez ograničavanja, veziva, agense za suspendovanje, lubrikante, agense za aromatizovanje, zaslađivače, prezervative, boje i obloge. Kompozicije koje su pogodne za oralno ordiniranje su čvrsti oblici, kao što su pilule, tablete, kaplete, kapsule (svaka u formulaciji za neposredno oslobađanje, vremensko oslobađanje i uzdržano oslobađanje), granule i praškovi, i tečni oblici, kao što su rastvori, sirupi, eliksiri, emulzije i suspenzije. Oblici pogodni za parenteralno oslobađanje su sterilni rastvori, emulzije i suspenzije.

Pogodno je da se jedinjenja iz ovog pronalaska mogu ordinirati u jednodnevnoj dozi, ili se ukupna dnevna doza može podeliti u doze koje se uzimaju dva, tri ili četiri puta na dan. Pored toga, jedinjenja iz ovog pronalaska se mogu ordinirati u intranazalnom obliku, površinskom upotrebom uz pomoć pogodnih intranazalnih tečnih nosača, ili transdermalno, kroz flastere za kožu, što je dobro poznato onima koji su verzirani u stanje tehnike. Ako se ordinira u obliku transdermalnog sistema oslobađanja, ordiniranje doze će, naravno, umesto sa prekidima, biti kontinualno tokom čitavog režima doziranja.

Na primer, za oralno ordinianje u obliku tablete ili kapsule, komponenta aktivnog jedinjenja se može kombinovati sa nekim oralnim, netoksičnim farmaceutski prihvatljivim inertnim nosačem, kao što su etanol, glicerin, voda. Pored toga, kada se želi ili je neophodno, u ovu smešu se mogu ugraditi takođe pogodna veziva, lubrikanti, dezintegranti i agensi za bojenje. Pogodna veziva su škrob, želatin, prirodni šećeri, kao što su glukoza ili beta-laktoza, kukuruzni zaslađivači, prirodne i sintetske gume, kao što su akacija, tragakant ili natrijum-oleat, natrijum-stearat, magnezijum-stearat, natrijum-benzoat, natrijum-acetat, natrijum-hlorid. Dezintegranti su škrob, metilceluloza, agar, bentonit, ksantan guma.

Tečni oblici su u pogodno aromatizovanim suspendovanim ili dispergovanim agensima, kao što su sintetske i prirodne gume, na primer, tragakant, akacija, metilceluloza. Za ? parenteralno ordiniranje poželjne su sterilne suspenzije i rastvori. Izotonični preparati, koji obično sadrže pogodne prezervative, koriste se kada je poželjno intravenozno ordiniranje.

Jedinjenja iz ovog pronalaska se mogu ordinirati sa bilo kojom od prethodnih kompozicija, a u skladu sa režimima doziranja koji su utvrđeni u stanju tehnike, kada god se zahteva tretman depresije.

Dnevna doza ovih proizvoda može da varira u širokom opsegu, od 0,01 do 200 mg/kg mase odraslog humanog bića, na dan. Za oralno ordiniranje, poželjno je da se ove kompozicije daju u obliku tableta, koje sadrže 0,01, 0,05, 0,1, 0,5, 1,0, 2,5, 5,0, 10,0, 15,0, 25,0, 50,0, 100, 150, 200, 250, 500 i 1000 mg aktivnog sastojka, za simptomatsko podešavanje doziranja pacijentu koji treba da se tretira. Efikasna količina leka se obično daje na nivou doze od oko 0,01 mg/kg do oko 200 mg/kg telesne mase na dan. Poželjan opseg je od oko 0,1 do oko 100 mg/kg telesne mase na dan, poželjnije od oko 0,5 mg/kg do oko 50 mg/kg, još poželjnije od oko 1,0 do oko 25,0 mg/kg telesne mase na dan. Ova jedinjenja se mogu ordinirati u skladu sa režimom 1 do 4 puta na dan.

Optimalne doze koje treba da se ordiniraju određuje jednostavno onaj ko je verziran u stanje tehnike, a variraće sa posmatranim jedinjenjem koje se upotrebljava, načinom ordiniranja, jačinom preparata, načinom ordiniranja i napredovanjem stanja bolesti. Pored toga, i faktori koji su povezani sa pacijentom koji treba da se tretira, uključujući starost pacijenta, masu, dijetu i vreme ordiniranja, utiču na potrebu za podešavanjem doziranja.

Onaj ko je verziran u stanje tehnike zna da iin vivoiin vitroprobe, koje koriste pogodne, poznate i opšte prihvaćene ćelijske i animalne modele, omogućavaju predviđanje količine testiranog jedinjenja za tretiranje ili prevenciju posmatranog

poremećaja.

Onaj ko je verziran u stanje tehnike zna još i da klinička ispitivanja na humanim bićima, uključujući prva ispitivanja na humanim bićima opsega i efikasnosti doze, na zdravim pacijentima i/ili onima koji pate od posmatranog poremećaja, mogu da se obave, u skladu sa postupcima koji su dobro poznati u stanju tehnike u kliničkim i medicinskim testiranjima.

U nastavku će se izložiti sledeći Primeri, kao pomoć u razumevanju ovog pronalaska.

Primer 1

(( 3. 4- dihidro- 2H- benzorbin. 41dioksepin- 3- il) metihsulfamid

( Jedinienie #3)

Kombinuju se katehol (5,09 g, 46,2 mmol) i kalijum-karbonat u acetonitrilu, pa se jedan sat zagrevaju pod refluksom. Doda se 2-hlorometil-3-hloro-1-propen (5,78 g, 46,2 mmol), pa se sa reakcijom nastavi još 24 h, pod refluksom. Rastvor se ohladi na sobnu temperaturu i filtrira. Filtrat se ispari, a ostatak razblaži vodom, pa ekstrahuje dietiletrom (3*). Kombinovani organski rastvor se osuši iznad MgS04i koncentriše. Hromatografija (2% etiletar u heksanu) daje 3-metilen-3,4-dihidro-2H-benzo[b][1,4]dioksepin, kao bezbojno ulje.

MS (ESI): 163,2 (M+H<+>).

<1>H NMR (300 MHz, CDCI3), 5: 6,94 (m, 4H), 5,07 (s, 2H), 4,76 (s, 4H).

Rastvori se 3-metilen-3,4-dihidro-2H-benzo[b][1,4]dioksepin (5,0 g, 30,8 mmol) u suvom THF (100 mL). Na 0°C doda se boran-THF (1,0 M u THF, 10,3 ml_). Reakcija se 5 h meša na ST. Doda se aminosulfonska kiselina (6,97 g, 61,6 mmol). Reakcija se preko noći zagreva pod refluksom. Reakcija se ohladi na sobnu temperaturu, pa doda natrijum-hidroksid u vodi (3,0 M, 100 ml_). Ovaj rastvor se ekstrahuje etiiacetatom (3x100mL). Kombinovani organski rastvor se osuši iznad MgS04. Ovaj rastvor se koncentriše pod vakuumom, pa prečisti hromatografijom (2% do 8% metanola u dihlorometanu), dajući ((3,4-dihidro-2H-benzo[b][1,4]dioksepin-3-il)metil)amin, kao bezbojno ulje.

MS (ESI): 180,1 (M+H<+>).

<1>H NMR (300 MHz, DMSO), 8: 6,92 (m, 4H), 4,21 (m, 2H), 4,07 (m, 2H), 3,3 (široko, 2H), 3,16 (d, J=4Hz, 1H), 2,72 (d,J=AHz, 1H), 2,30 (m, 1H).

Kombinuju se ((3,4-dihidro-2H-benzo[b][1,4]dioksepin-3-il)metil)amin (2,90 g, 16,2 mmol) i sulfamid (3,11 g, 32,4 mmol) u suvom dioksanu (60 mL), pa se preko noći zagrevaju pod refluksom. Doda se hloroform, a talog ukloni filtriranjem. Filtrat se koncentriše pod vakuumom, pa prečisti hromatografijom (2% do 8% acetona u dihlorometanu), dajući naslovljeno jedinjenje, kao beličastu čvrstu supstancu.

258,8 (M+H<+>).

<1>H NMR (300 MHz, DMSO), 8: 6,92 (m, 4H), 6,71 (široko, 1H), 6,59 (široko, 2H), 4,19 (m, 2H), 4,04 (m, 2H), 3,00 (m, 2H), 2,39 (m, 1H).

Primer 2

N-( 2. 3- dihidro- benzon, 41dioksin- 2- ilmetin- sulfamid

( Jedinienie # 1)

Kombinuju se racemski 2,3-dihidro-1,4-benzdioksin-2-ilmetilamin (4,4 g, 26 mmol) i sulfamid (5,1 g, 53 mmol) u 1,4-dioksanu (100 mL), pa se 2 h refluksuju. Reakcija se ohladi na sobnu temperaturu, a mala količina taloga se odvoji filtriranjem i odbaci. Filtrat se ispari pod vakuumom, a ostatak prečisti upotrebom fleš hromatografije na koloni (DCM:metanol - 10:1), dajući belu čvrstu supstancu. Ova supstanca se rekristališe iz DCM, dajući naslovljeno jedinjenje kao belu čvrstu supstancu.

temp. toplj.: 97,5-98,5°C

Elementarna analiza: Izračunato: C, 44,25; H, 4,95; N, 11,47; S, 13,13

Nađeno: C, 44,28; H, 4,66; N, 11,21; S, 13,15

<1>HNMR(DMSO-de), 5: 6,85 (m, 4H), 6,68 (bd s, 3H, NH), 4,28 (m, 2H), 3,97 (dd, J=6,9

i 11,4 Hz, 1H), 3,20 (m, 1H), 3,10 (m, 1H).

Primer 3

( benzon. 31dioksol- 2- ilmetil) sulfamid

( Jedinlenle # 2 )

Kombinuju se katehol (10,26 g, 93,2 mmol), natrijum-metoksid (25 mas% u metanolu, 40,3 g, 186 mmol) i metil dihloroacetat (13,3 g, 93,2 mmol) u suvom metanolu (100 mL).

Ovaj rastvor se preko noći zagreva pod refluskom. Reakcija se ohladi na sobnu temperaturu, zakiseli dodavanjem koncentrovane hlorovodonične kiseline, a zatim joj se pod vakuumom smanji zapremina na oko 50 mL. Doda se voda, a smeša se ekstrahuje dietiletrom (3x100 mL). Kombinovani organski rastvor se osušu sa MgS04, koncentriše do mrkog taloga, pa hromatografira (2% etilacetat u heksanu), dajući benzo[1,3]dioksol-2-karboksilna kiselina metilestar, kao bezbojno ulje.

MS (ESI): 195,10 (M+H<+>).

<1>H NMR (300 MHz, CDCI3), 8: 6,89 (široko, 4H), 6,29 (s, 1H), 4,34 (q,J=7Hz, 2H), 1,33 (t,J=7Hz, 3H).

U benzo[1,3]dioksol-2-karboksilna kiselina metilestar (7,21 g, 40,0 mmol) dodaju se amonijum-hidroksid (29% u vodi, 10 mL) i dovoljno acetonitrila, dok smeša postane homogena (~5 mL). Ovaj rastvor se 2 h meša na sobnoj teperaturi, a zatim doda destilovana voda. Istaloži se benzo[1,3]dioksol-2-karboksilna kiselina amid, kao beli talog, pa sakupi filtriranjem i koristi bez daljeg prečišćavanja.

MS (ESI): 160,00 (M+H<+>).

<1>H NMR (300 MHz, DMSO), 6: 7,99 (s, široko, 1H), 7,72 (s, široko, 1H), 6,94 (m, 2H), 6,86 (m,2H), 6,30 (s, 1H).

Rastvori se benzo[1,3]dioksol-2-karboksilna kiselina amid (5,44 g, 32,9 mmol) u tetrahidrofuranu (THF, 100 mL). Ovom rastvoru, na sobnoj temperaturi, se polako dodaje litijum-aluminijum-hidrid (LAH, 1M u THF, 39,5 mL, 39,5 mmol). Reakcija se 24 h meša na sobnoj temperaturi. Dodaje se destilovana voda da se razori višak LAH. Doda se natrijum-hidroksid u vodi (3,0 M, 100 mL), a rastvor ekstrahuje etilacetatom (3x100 mL). Kombinovani organski rastvor se opere vodom i osuši iznad MgS04. Rastvarač se ispari, dajući C-benzo[1,3]dioksol-2-il-metilamin, kao bezbojno ulje.

MS (ESO): 152,1 (M+H<+>).

<1>H NMR (300 MHz, CDCI3), 5: 6,87 (m, 4H), 6,09 (t, J=4 Hz, 1H), 3,13 (d,J=4Hz, 2H).

Kombinuju se C-benzo[1,3]dioksol-2-il-metilamin (2,94 g, 19,4 mmol) i sulfamid (3,74 g, 38,9 mmol) u suvom dioksanu (50 mL), pa se ovaj rastvor preko noći zagreva pod refluksom. Reakcija se kocnentriše, a ostatak hromatografira (2% do 10% acetona u dihlorometanu), dajući naslovljeno jedinjenje kao belu čvrstu supstancu.

MS (ESI): 230,0 (M+H<+>).

<1>H NMR (300 MHz, CDCI3), 8: 6,87 (m, 4H), 6,25 (t,J=4Hz, 1H), 4,79 (široko, 1H), 4,62 (široko, 1H), 3,64 (d,J=AHz, 2H).

Primer 4

( 2S)-(-)- N-( 2. 3- džhidro- benzori. 41dioksin- 2- ilmetH)- sulfamid

( Jedinienie # 4)

Mešaju se katehol (13,2 g, 0,12 mmol) i kalijum-karbonat (16,6 g, 0,12 mmol) u DMF (250 mL), pa se doda (2R)-glicidil tozilat (22,8 g, 0,10 mmol), a reakcija se zatim 24 h meša na 60°C. Reakcija se ohladi na sobnu temperaturu, pa razblaži vodom rashlađenom u ledu (1 L) i ekstrahuje dietiletrom (4x). Kombinovani organski rastvor se ? opere 3 puta sa 10% kalijum-karbonatom, jedanput vodom, jedanput rastvorom soli i ispari pod vakuumom, dajući belu čvrstu supstancu, koja se prečisti fleš hromatografijom na koloni (DCM.metanol - 50:1), dajući ((2S)-2,3-dihidro-benzo[1,4]dioksin-2-il)-metanol, kao čvrstu supstancu.

Ova čvrsta supstanca (13,3 g, 68 mmol) se rastvori u piridinu (85 mL), ohladi na 0°C, pa doda p-toluensulfonil hlorid (13,0 g, 68 mmol), a reakciona smeša se 20 h meša na sobnoj temperaturi. Reakcija se razblaži dietiletrom (1 L) i sa 1M HCI (1,2 L). Odvoji se organski sloj pa 2 puta opere sa 1M HCI (500 mL), 4 puta vodom (150 mL), jedanput rastvorom soli, osuši (MgS04) i ispari pod vakuumom, dajući belu čvrstu supstancu, koja se prečisti fleš hromatografijom na koloni (HeptEA - 2:1), dajući toluen-4-sulfonska kiselina (2S)-2,3-dihidro-benzo[1,4]dioksin-2-ilmetilestar, kao belu čvrstu supstancu.

Ova bela supstanca se kombinuje sa kalijum-ftalimidom (14,4 g, 78 mmol) u DMF (250 mL), pa 1 h zagreva pod refluksom, ohladi na sobnu temperaturu, prespe u vodu koja se snažno meša (1,5 L) i zatim 30 min meša. Filtrira se beli talog, pa nekoliko puta opere vodom, 2% NaOH i ponovo vodom, pa ostavi da se osuši na vazduhu, dajući (2S)-2-(2,3-dihidro-benzo[1,4]dioksin-2-ilmetil)izoindol-1,3-dion, kao belu praškastu supstancu

Ova bela praškasta supstanca se kombinuje sa hidrazinom (2,75 g, 86 mmol) u EtOH (225 mL), pa se 2 h zagreva pod refluksom, zatim ohladi na sobnu temperaturu, dodaje 1M HCI sve do pH 1,0, i meša 15 min. Odvoji se beli talog filtriranjem, opere svežim EtOH (talog se odbaci), a filtrat isparava pod vakuumom, i zatim raspodeli između dietiletra i razblaženog NaOH. Ovaj dietiletarski rastvor se osuši (Na2S04) i ispari pod vakuumom, dajući svetložuto ulje. Ovo ulje se prečisti fleš hromatografijom na koloni (DCM:MeOH - 1=:1), dajući ulje. Deo ovog ulja (4,82 g, 29 mmol) u 2-propanolu (250 mL) se tretira sa 1M HCI (30 mL), pa zagreva na kupatilu sa vodenom parom sve dok ne postane homogen, a zatim ostavi da se ohladi na sobnu temperaturu. Posle 3 h ova ' smeša se 2 h hladi u ledu. Odvoji se filtriranjem bela pahuljičasta supstanca (odgovarajuća HCI so (2S)-C-(2,3-dihidro-benzo[1,4]dioksin-2-il)-metilamina), pa zatim ponovo rekristališe iz 2-propanola, dajući belu čvrstu supstancu.

[a]D = -69,6 (c=1,06, EtOH).

Ova bela čvrsta supstanca se raspodeli između DCM i razblaženog NaOH, pa se DCM-sloj osuši (Na2S04) i ispari pod vakuumom, dajući (2S)-C-(2,3-dihidro-benzo[1,4]dioksin-2-il)metilamin, kao ulje.

[a]D=-57,8(c= 1,40, CHCfe).

Ovo ulje (2,1 g, 12,7 mmol) i sulfamid (2,44 g, 25,4 mmol) se 2 h refluksuju u dioksanu (75 mL), a sirovi proizvod se prečisti fleš hromatografijom na koloni (DCM:MeOH - 10:1), dajući belu čvrstu supstancu, koja se rekristališe iz DCM, dajući naslovljeno jedinjenje kao belu kristalnu supstancu.

temp. toplj.: 102-103°C.

[a]D=-45,1°(c=1,05, M);

NMR (DMSO-de), 8: 6,86 (m, 4H), 6,81 (bd s, 3H, NH), 4,3 (m, 2H), 3,97 (dd, J=6,9i 11,4 Hz, 1H), 3,20 (dd, J=5,5 i 13,7 Hz, 1H), 3,10 (dd, ^=6,9 i 13,7 Hz, 1H).

Elementarna analiza:

Izračunato: C, 44,25; H, 4,95; N, 11,47; S, 13,13

Nađeno: C, 44,20; H, 4,69; N, 11,40; S, 13,22.

Primer5

N-( 2. 3- dihidro- benzori. 41dioksin- 2- ilmeti»- N'. N'- dimetiisulfamid

( Jedinienie # 61

Kombinuju se racemski 2,3-dihidro-1,4-benzođioksin-2-ilmetilamin (8,25 g, 5,0 mmol) i trietilamin (1,52 g, 15 mmol) u DMF (10 mL), pa se ohlade u kupatilu sa ledom, nakon dodavanja dimetilsulfamoil hlorida (1,44 g, 10 mmol). Reakciona smeša se zatim 3 h meša, uz nastavljeno hlađenje. Reakciona smeša se raspodeli između etilacetata i vode, a etilacetatni rastvor se opere rastvorom soli, osuši (MgSCu) i ispari pod vakuumom, dajući ulje. Ovo ulje se prečisti fleš hromatografijom na koloni (etilacetafcheptan - 1:1), dajući belu čvrstu supstancu, koja se rekristališe (etilacetat/heksan), dajući naslovljeno jedinjenje kao belu pahuljičatu supstancu.

temp. toplj.: 76-78°C

MS 273 (MH<+>)

Elementarna analiza:

Izračunato: C, 48,52; H, 5,92; N, 10,29; S, 11,79

Nađeno: C, 48,63; H, 5,62; N, 10,20; S, 11,90

<1>H NMR (CDCI3), 6: 6,87 (m, 4H), 4,59 (bd, m, 1H, NH), 4,35 (m, 1H), 4,27 (dd,J=2, Zi 11,4 Hz, 1H), 4,04 (dd, J=7,0i 11,4 Hz, 1H), 3,36 (m, 2H), 2,82 (s, 6H).

Primer 6

N- r2. 3- dlhidro- benzon. 41dioksin- 2- ilmetin- N- metilsulfamid

( Jedinienie # 71

Rastvori se racemski 2,3-dihidro-1,4-benzodioksin-2-ilmetilamin (825 mg, 5 mmol) u etilformijatu (15 mL), refluksuje 30 min, pa ispari pod vakuumom, dajući N-(2,3-dihidro-benzo[1,4]dioksin-2-ilmetil)-formamid, kao ulje.

Ovo ulje u dietiletru (25 mL) se tretira sa 1M LAH u THF (9,0 mL, 9,0 mmol), na 0°C, pa se zatim 5 h meša na sobnoj temperaturi. Reakcija se ohladi u kupatilu sa ledom, pa tretira vodom (0,50 mL), a zatim sa 3M NaOH (0,50 mL) i vodom (0,50 mL). Smeša se zatim 1 h meša na sobnoj temperaturi. Talog se odvoji filtriranjem, a filtrat ispari pod vakuumom, dajući ostatak koji se raspodeli između 1M HCI i dietiletra. Vodena faza se učini baznom sa 1M NaOH, pa ekstrahuje dietiletrom. Organska faza se osuši (MgS04)

i ispari pod vakuumom, dajući (2,3-dihidro-benzo[1,4]dioksin-2-ilmetil)-metilamin, kao ulje.

MS 180 (MH<+>)

<1>H NMR (CDCI3), 5: 6,85 (m, 4H), 4,30 (m, 2H), 4,02 (dd, J=7,9 i 11,6 Hz, 1H), 2,85 (m, 2H), 2,50 (s, 3H).

Ovo ulje (380 mg, 2,1 mmol) i sulfamid (820 mg, 8,5 mmol) se kombinuju u dioksanu (15 mL), refluksuju 1,5 h, pa ispare pod vakuumom, dajući sirovi ostatak. Ovaj ostatak se prečisti hromatografijom na koloni (eilacetat/heptan 1:1), a dobijeni talog se rekristališe iz etilacetat/heksana, dajući naslovljeno jedinjenje kao belu čvrstu supstancu.

temp. toplj.: 97-98°C

MS 257 (M<1>)

Elementarna analiza:

Izračunato: C, 46,50; H, 5,46; N, 10,85; S, 12,41

Nađeno: C, 46,48; H, 5,65; N, 10,90; S, 12,07

<1>H NMR (CDCI3), 5: 6,86 (m, 4H), 4,52 (bs, 2H), 4,46 (m, 1H), 4,29 (dd, J=2,3i 11,5 Hz, 1H), 4,05 (dd, J=6,5 i 11,5 Hz, 1H), 3,51 (dd, J=6,7 i 14,9 Hz, 1H), 3,40 (dd, J=5,9i 14,9 Hz, 1H), 2,99 (s, 3H).

Primer 7

r2S)-(-)- N- r6- hloro- 2. 3- dihidro- benzon. 41dioksin- 2- ilmetin- sulfamid

( Jedinienie# 8)

Kada se sledi procedura opisana u gornjem Primeru 4, reaguje 4-hlorokatehol, dajući smešu (2S)-C-(7-hloro-2,3-dihidro-benzo[1,4]dioksin-2-i)metilamina i (2S)-C-(6-hloro-2,3-dihidro-benzo[1,4]dioksin-2-il)-metilamina (pribl. odnos 3:1 6-hloro:7-hloro izomera, određen pomoću RP HPLC).

Ova smeša se rastvori u 2-propanolu (100 mL), pa se dodaje 1M HCI u dietiletru sve dok se ne postigne pH=1,0. Istaložena hidrohloridna so se odvoji filtriranjem (2,65 g), pa se rekristališe iz metanol/IPA, dajući bele kristale. Ovi beli kristali se raspodeie između DCM i razblaženog NaOH. DCM-rastvor se osuši i ispari pod vakuumom, dajući prečišćeni (2S)-C-(6-hloro-2,3-dihidro-benzo[1,4]dioksin-2-il)-metilamin, kao ulje.

[a]D=-67,8° (c= 1,51, CHCI3).

Ovo ulje (7,75 mL) i surfamid (1,50 g, 15,5 mmol) se kombinuju u dioksanu (50 mL), zatim 2 h refluksuju, ohlade na sobnu temperaturu i ispare pod vakuumom, dajući čvrstu supstancu. Ovaj proizvod se prečisti fleš hromatografijom na koloni, uz upotrebu DCM/metanol 20:1, dajući naslovljeno jedinjenje kao belu čvrstu supstancu.

MS 277 (M-<1>)

[a]D=-59,9° (0=1,11, M)

<1>H NMR (CDCI3), 6: 6,90 (d, J=2,2Hz, 1H), 6,81 (m, 2H), 4,76 (m, 1H), 4,55 (s, 2H), 4,40 (m, 1H), 4,29 (dd, J=2,4i 11,5 Hz, 1H), 4,05 (dd, J=7,1 i 11,5 Hz, 1H), 3,45 (m, 2H).

Elementarna analiza:

Izračunato: C, 38,78; H, 3,98; N, 10,05

Nađeno: C, 38,80; H, 3,67; N, 9,99.

Filtrati gore dobijene kristalisane hidrohloridne soli (2S)-C-(6-hloro-2,3-dihidro-benzo[1,4]dioksin-2-il)-metilamina, se izoluju (pribl. 1:1 odnos 6-hloro:7-hloro izomera), pa ispare pod vakuumom do taloga, koji se zatim raspodeli između DCM (200 mL) i razblaženog NaOH (0,5 M, 50 mL). DCM-rastvor se jedanput opere rastvorom soli, osuši (Na2S04) i ispari pod vakuumom do ulja, koje se prečisti pomoću HPLC sa reversnom fazom (10-50% ACN, sa 0,16% TFA u vodi, sa 0,20% TFA), dajući kao ostatak (2S)-C-(7-hloro-2,3-dihidro-benzo[1,4]dioksin-2-il)-metilamin.

Ovaj ostatak se kombinuje sa sulfamidom (0,90 g, 9,4 mmol) u dioksanu (25 mL), pa se 2,5 h refluksuje, zatim ohladi na sobnu temperaturu i ispari pod vakuumom, dajući ulje. Ovo ulje se prečisti fleš hromatografijom na koloni, uz upotrebu DCM/metanola - 10.1, dajući (2S)-(-)-N-(7-hloro-2,3-dihidro-benzo[1,4]dioksin-2-ilmetil)-surfamid, kao belu čvrstu supstancu.

MS 277 (M"<1>)

<1>H NMR (CDCI3/CD3OD), 6: 6,88 (d, J=0,7 Hz, 1H), 6,81 (m, 2H), 4,37 (m, 1H), 4,30 (dd, J=2,3 i 11,6 Hz, 1H), 4,04 (dd, J=7,0 i 11,6 Hz, 1H), 3,38 (m, 2H).

Primer 8

hroman- 2- ilmetilsulfamid

( Jedinienie # 10)

Kombinuju se hroman-2-karboksilna kiselina (4,5 g, 25 mmol) i HOBT (3,86 g, 25 mmol) u DCM (40 mL) i DMF (10 mL). Doda se na sobnoj temperaturi dimetilaminopropil etilkarbodiimid (EDC; 4,84 g, 25 mmol), pa se reakciona smeša 30 min meša. Doda se amonijum-hidroksi (2,26 mL, 33,4 mmol), pa se reakciona smeša 16 h meša. Reakciona smeša se razblaži sa DCM (50 mL) i vodom (50 mL), a pH smeše se podesi na oko pH=3,0, uz pomoć 1M HCI. Odvoji se DCM-sloj, a vodena faza se ekstrahuje dva puta sa DCM. Kombinovane DCM-faze se osuše (Na2S04) i ispare pod vauumom, dajući ulje, koje se prečisti fleš hromatografijom na koloni (etilacetat), kao ulje.

Ovo ulje (5,35 g, 30 mmol) u THF (90 mL) se meša, posle dodavanja 1M LAH u THF (36 mL, 36 mmol), pa se reakciona smeša zatim 20 h meša na sobnoj temperaturi. Reakcija se tretira vodom, meša 2 h, pa rastvor dekantira, osuši (Na2S04) i ispari pod vakuumom, dajući C-hroman-2-il-metilamin, kao uljasti amin.

Ovaj uljasti amin (1,63 g, 10 mmol) i sulfamid (1,92 g, 20 mmol) se kombinuju u dioksanu (50 mL), pa se drže pod refluksom 2 h. Ovaj rastvor se ohladi, pa ispari pod vakuumom, dajući ulje, koje se prečisti hromatografijom na koloni (DCM:metanol 10:1), dajući belu čvrstu supstancu. Ova supstanca se rekristališe iz etilacetat/heksana, dajući hroman-2-ilmetilsulfamid, kao belu čvrstu supstancu.

temp. toplj.: 100-101°C

MS 241 (M"<1>)

Elementarna analiza:

Izračunato: C, 49,57; H, 5,82; N, 11,56; S, 13,23

Nađeno: C, 49,57; H, 5,80; N, 11,75; S, 13,33

Primer 9

2-( 2. 3- dihidro- benzon. 41dioksin- 2- in- etilsulfamid

( Jedinienie # 16)

Doda se kalijum-cijanid (2,05 g, 31,5 mmol) u 2-bromometil-(2,3-diidrobenzo[1,4]dioksin) (6,87 g, 30 mmol) u DMSO (90 mL), pa se 20 h meša na temperaturi okoline. Reakciona smeša se zatim razblaži vodom (250 mL), pa dva puta ekstrahuje dietiletrom. Dietiletarski rastvor se opere vodom, zatim dva puta rastvorom soli, osuši (Na2S04) i ispari pod vakuumom, dajući 2-cijanometil-(2,3-dihidrobenzo[1,4]dioksin), kao belu čvrstu supstancu.

<1>H NMR (CDCI3), 6: 6,89 (m, 4H), 4,50 (m, 1H), 4,32 (dd, J=2,3 i 11,5 Hz, 1H), 4,08 (dd, J=6,2 i 11,6 Hz, 1H), 2,78 (d, J=6,1Hz, 2H).

Rastvori se 2-cijanometil-(2,3-dihidrobenzo[1,4]dioksin) u THF (50 mL), pa doda 1M BH3u THF (80 mL, 80 mmol), zatim reakciona smeša 5 h refluksuje, pa još 16 h meša na temperaturi okoline. Uz hlađenje u kupatilu sa ledom, dodaje se 2M HCI sve dok se ne dostigne pH = 1,0. Reakciona smeša se zatim 1 h meša na sobnoj temperaturi, pa ispari pod vakuumom, dajući ulje. Ovo ulje se raspodeli između 3M NaOH i dietiletra, a dietiletarski rastvor se opere rastvorom soli, osuši (Na2S04) i ispari pod vakuumom, dajući sirovi 2-(2,3-dihidrobenzo[1,4]dioksin-2-il)etilamin.

MS 180 (M+H+).

Ovaj sirovi 2-(2,3-dihidrobenzo[1,4]dioksin-2-il)etilamin, u dioksanu (100 mL), se kombinuje sa sulfamidom (3,0 g, 31 mmol), pa se 2 h zagreva pod refluksom. Ovaj rastvor se ohladi, pa ispari pod vakuumom, dajući čvrstu supstancu oranž boje, koja se prečisti hromatografijom na koloni (DCM:MeOH - 10:1), dajući belu čvrstu supsancu. Ova supstanca se rekristališe iz DCM, dajući naslovljeno jedinjenje kao čvrstu supstancu.

MS (M-1J257

temp. toplj.: 101 - 103°C (korig.)

<1>H NMR (CDCI3), 5: 6,86 (m, 4H), 4,70 (m, 1H), 4,52 (s, 2H), 4,30 (m, 2H), 3,94 (dd, J=7,4 i 11,3 Hz, 1H), 3,43 (dd, J=6,4 i 12,9 Hz, 2H), 1,94 (dd, J=6,5 i 12,9 Hz, 2H). Elementarna analiza: Izračunato: C, 46,48; H, 5,60; N, 10,81; S, 12,41

Nađeno: C, 46,50; H, 5,46; N, 10,85; S, 12,41

Primer 10

( 2SW-)- N- f6. 7- dihloro- 2. 3- dihidro- benzon. 41dioksin- 2- ilmetinsulfamid

( Jedinienie # 29)

Mešaju se 4,5-dihlorokatehol (8,6 g, 48 mmol) i kalijum-karbonat (6,64 g, 48 mmol) u

DMF (200 mL). Doda se (2R)-glicidil tozilat (9,12 g, 40 mmol), pa se reakciona smeša 24 h meša na 60°C. Reakciona smeša se ohladi na sobnu temperaturu, pa razblaži vodom rashlađenom u ledu (600 mL) i ekstrahuje dietiletrom (4x). Kombinovani organski rastvor se opere tri puta sa 10% kalijum-karbonatom, dva puta sa rastvorom soli, osuši (MgS04) i ispari pod vakuumom, dajući (2S)-2-(6,7-dihloro-2,3-dihidro-benzo[1,4]dioksin metanol, kao viskozno ulje.

Ovo (2S)-2-(6,7-dihloro-2,3-dihidro-benzo[1,4]dioksin metanol ulje (6,4 g, 27 mmol) se rastvori u piridinu (50 mL) i ohladi na 0°C. Zatim se doda p-toluensulfonil hlorid (5,2 g, 27 mmol), a reakciona smeša se 20 h meša na sobnoj temperaturi. Reakciona smeša se razblaži dietiletrom i sa 1M HCI (759 mL), odvoji oprganski sloj i opere sa 1M HCI (2x250 mL), jedanput vodom (150 mL), dvaput rastvorom soli, osuši (MgS04) i ispari pod vakuumom, dajući svetložutu čvrstu supstancu toluen-4-sulfonska kiselina (2S)-6,7-dihloro-2,3-dihidro-benzo[1,4]dioksin-2-ilmetilestar.

<1>H NMR (CDCI3), 8: 7,79 (d, J=8,3 Hz, 2H), 7,36 (d, J=8,0 Hz, 2H), 694 (s, 1H), 6,83 (s, 1H), 4,37 (m, 1H), 4,2 (m, 3H), 4,03 (dd, J=6,3 i 11,7 Hz, 1H), 2,47 (s, 3H).

Kombinuju se toluen-4-sulfonska kiselina (2S)-6,7-dihloro-2,3-dihidro-benzo[1,4]dioksin-2-ilmetilestar (8,0 g, 20,5 mmol) i kalijum-ftalimid (6,1 g, 33 mmol) u DMF (75 mL), pa se 1 h zagrevaju pod refluksom, zatim ohlade na sobnu temperaturu i prespu u vodu koja se snažno meša (0,5 L), pa se zatim 30 min mešaju. Beli talog se odvoji filtriranjem, nekoliko puta opere vodom, 2% NaOH i ponovo vodom, pa se ostavi da se osuši na vazduhu, dajući (2S)-2-(6,7-dihloro-2,3-dihidro-benzo[1,4]dioksin-2-ilmetil)-izoindol-1,3-dion (6,0 g, 80%), kao belu praškastu supstancu.

Ova bela praškasta supstanca se kombinuje sa hidrazinom (1,06 g, 33 mmol) u EtOH (80 mL), zatim 2 h zagreva pod refluksom, pa ohladi na sobnu temperaturu. Dodaje se 1M HCI dok se ne podesi pH reakcione smeše na pH 1,0, pa se zatim reakciona smeša meša 15 min. Beli talog se odvoji filtriranjem, opere svežim EtOH (talog se odbaci), a filtrat se isparava pod vakuumom do čvrstog ostatka, koji se raspodeli između dietiletra i razblaženog NaOH u vodi. Dietiletarski rastvor se osuši (Na2S04), pa ispari pod vakuumom dajući viskozno ulje (2S)-2-aminometil-(6,7-dihloro-2,3-dihidro-benzo[1,4]dioksina).

<1>H NMR (CDCU), 8: 6,98 (s, 1H), 4,25 (dd, J=2,0 i 11,2 Hz, 1H), 4,15 (m, 1H), 4,0 (m,

1H), 2,97 (d, J=5, 5 Hz, 2H).

Deo gornjeg ulja (3,8 g, 16 mmol) i suffamid (3,1 g, 32,4 mmol) u dioksanu (100 mL) se refluksuju 2 h, a sirovi proizvod se prečisti fleš hromatogafijom na koloni (DCM:MeOH 20:1), dajući naslovljeno jedinjenje kao belu čvrstu supstancu, koja se rekristališe iz etilacetat/heksana, dajući naslovljeno jedinjenje kao belu kristalnu supstancu. MS [M-H]- 311,0

temp. toplj.: 119-121 °C

[a]D=-53,4° (C= 1,17, M)

<1>H NMR (DMSO-de), 5: 7,22 (s, 1H), 7,20 (s, 1H), 6,91 (bd s, 1H), 6,68 (bd s, 2H), 4,35 (m, 2H), 4,05 (dd,J=6, 5i 11,5 Hz, 1H), 3,15 (m, 2H).

Elementarna analiza:

Izračunato: C, 34,52; H, 3,22; N, 8,95; Cl, 22,64; S, 10,24

Nađeno: C, 34,64; H, 2,68; N, 8,87; Cl, 22,94; S, 10,35.

Primer 11

( 2SM-)- N-( 7- amino- 2. 3- dihidro- benzon. 41dioksin- 2- ilmetin- sulfamid

( Jedinienie # 36)

Dobijen je (2S)-(-)-N-(3,4-dihidro-7-nitro-benzo[1,4]dioksin-2-ilmetil)-sulfamid (1,2 g,

4,15 mmol), iz 4-nitrokatehola, u skladu sa procesom opisanim u Primeru 4. Kombinuje se (2S)-(-)-N-(3,4-dihidro-7-nitro-benzo[1,4]dioksin-2-ilmetil)-sulfamid sa 10% Pd/C u metanolu (120 mL), pa se 3 h mućka u atmosferi vodonika (2,7 bar), na sobnoj temperaturi. Talog se odvoji filtriranjem, pa opere sa 10% M u DCM, a filtrat se ispari

pod vakuumom, dajući sirovi proizvod. Ovaj sirovi proizvod se rastvori u 0,2 M HCI (25 mL), smrzne i liofilizuje, dajući naslovljeno jedinjenje kao belu pahuljastu supstancu, u - obliku odgovarajuće hidrohloridne soli.

MS (M+H)<+>260

<1>H NMR (DMSO-de), 5: 10,2 (bd s, 3H), 6,86 (m, 1H), 6,85 (s, 1H), 6,74 (dd, J=2,5 i 8,4 Hz, 1H), 4,22 (m, 2H), 3,88 (dd, J=6,7i 11,4 Hz, 1H), 3,04 (m, 2H).

Primer 12

( 2S)- M- N- f7- metll- 2. 3- dihidro- benzon. 41diok8in- 2- ilmetin- sulfamid

( Jedinienie # 19)

Naslovljeno jedinjenje je dobijeno u skladu sa procedurom opisanom u gornjem Primeru 4, polazeći od 4-metilkatehola, dajući belu čvrstu supstancu koja se rekristališe iz etilacetat/heksana, što daje naslovljeno jedinjenje kao belu čvrstu supstancu.

MS [M-H]' 257

<1>H NMR (CDCI3), 5: 6,76 (m, 1H), 6,66 (m, 2H), 4,80 (m, 1H), 4,57 (bd, 2, 1H), 4,40 (m, 1H), 4,28 (m, 1H), 4,03 (dd, J=6,9i 11,4 Hz, 1H), 3,45 (m, 2H), 2,25 (s, 3H). Elementarna analiza: Izračunato: C, 46,50; H, 5,46; N, 10,85; S, 12,41

Nađeno: C, 46,65; H, 5,60; N, 10,84; S, 12,61.

Primer 13

Test sa formaifnom na miševima ( NINDS)

Test sa formalinom na miševima je model akutnog i hroničnog bola, za testiranje sposobnosti testiranog jedinjenja u tretmanu bola.

U testu sa formalinom na miševima, injektuje se s.c. 0,5% formalin u region tabana zadnje šape odraslih mužjaka miševa, da se izazove inflamatomo posredovan bol. Bol se iskazuje lizanjem injektovane površine, u bi-modalnoj varijanti - akutnoj i hroničnoj fazi. Akutna faza se dešava neposredno posle injektiranja i traje približno 20 min, i predstavlja direktni nadražaj vlakana za bol. Lizanje, kao ponašanje, dešava se približno 10 min kasnije (-20 min posle injekcije) i traje 10-15 min, i predstavlja hroničnu fazu, za koju se predpostavlja da je izazvana oslobađanjem inflamatornih medijatora, kao što su citokini.

Aktivnost u akutnoj fazi ovog testa sa formalinom je indikator akutnog bola, za koji se smatra da je u korelaciji sa perifernim putevima bola. Aktivnost u hroničnoj fazi testa sa formalinom je indikativna za centralizaciju i senzibilizaciju bola u višim putevima prenošenja bola, i pokazano je da je u korelaciji sa efikasnošću, na modelu Bennett-ovog hroničnog grčenja, i kliničkom efikasnošću hroničnog neuropatskog bola (Vissers et al., 2003).

Jedinjenje #8 je ocenjivano u testu sa formalinom na miševima, kao što je opisano gore. Jedinjenje #8 ordinirano i.p. sa 110 mg/kg, 15 min pre injekcije formalina, opaženo je da značajno ublažava odgovore u akutnoj i hroničnoj fazi. U akutnoj fazi smanjenje je bilo 52% u odnosu na kontrolu (p<0,1), dok je u hroničnoj fazi smanjenje bilo 43% u odnosu na kontrolu (p<0,1). Jedinjenje #8, ordinirano i.p. sa 60 mg/kg, pokazalo je sličan analgetički efekat, sa 30% smanjenjem u odnosu na kontrolu (p<0,5) u akutnoj fazi, a sa 40% smanjenjem u odnosu na kontrolu (p<0,01) u hroničnoj fazi.

Dakle, u ovom testu Jedinjenje #8 je pokazalo analgetičku aktivnost, koja je naročito povezana sa akutnim i hroničnim inflamatomim bolom.

Primer 14

Chuna- ov model neuropatskog bola na pacovima

Chung-ov model na pacovima je test koji se koristi za određivanja da li je neko jedinjenje korisno u tretmanu neuropatskog bola (Kim i Chung, 1995; Chaplan et al., 1994).

U ovom ispitivanju, mužjaci pacova Sprague Dawley (145-165 g; Harlan) se anesteziraju, pa se izoluje nerv L5 i poveže sa svilenim materijalom za šivenje, što dovodi do mehaničke alodinije. Šest nedelja posle ovog vezivanja pacovi se doziraju akutno sa tečnim nosačem (vodeni rastvor 0,5% metilceluloze) ili sa Jedinjenjem #8, p.o., sa 120 i 240 mg/kg. Mehanička (taktilna) alodinija se kvantitativno ocenjuje registrovanjem pritiska pri kome se trza obolela šapa, pomoću gradacije nadražaja (von Frey-ove dlake ili vlakna), 30 min, 1, 2, 4, 6, 8 i 24 h posle doziranja. Rezultati se normalizuju, pa se prikazuju kao % MPE (maksimalni protektivni efekat) leka.

Tretman sa Jedinjenjem #8, sa 120 mg/kg, uzetih p.o., dao je za rezultat 42% povećanje vrednosti %MPE, u odnosu na kontrolne životinje. Efikasnost je opažena posle 30 min, sa pikom posle 1 h, i održavala se još 4 h posle doziranja. Tretman sa Jedinjenjem #8, sa 240 mg/kg, uzetih p.o., dao je za rezultat 66% povećanje vrednosti MPE, u odnosu na kontrolne životinje. Efikasnost je opažena posle 30 min, sa pikom posle 2-4 h, a zadržala se i 24 h posle doziranja. (Pacovi koji su tretirani sa tečnim nosačem, nisu pokazali efkat).

Napominje se da je u ovom testu kao pozitivna kontrola korišćen gabapentin, sa 480 mg/kg, uziman p.o. Efekat gabapentina je bio ekvivalentan aktivnosti koja je izmerena za Jedinjenje #8, sa dozom od 240 mg/kg.

Dakle, u ovom testu Jedinjenje #8 je pokazalo analgetičku aktivnost, koja je naročito povezana sa hroničnim inflamatomim i/ili neuropatskim bolom.

Primeri 16- 18

Model neuropatskog bola vezivanjem S. lumbalnog fLS) kičmenog nerva ( Chung)

Ovaj Chung-ov model na pacovima je test koji se koristi za određivanje da li je neko jedinjenje korisno za tretman neuropatskog bola (Kim i Chung, 1994; Chaplan et al., 1994). U ovom testu, povredu išijatičnog nerva predstavlja labavo vezivanje zašivanjem konca od creva, čvrsto vezivanje L5 kičmenog nerva zašivanjem svilenog konca, ili delimično čvrsto vezivanje zašivanjem svilenog konca, od kojih svaki izaziva hipersenzibilnost prema mnogim načinima nadraživanja (npr. dodirom, pritiskom, temperaturom), koja traje nedeljama ili mesecima. Hiperosetljivost izazvana ovakvim povredama potseća na alodiniju i hiperalgeziju, opaženu u kliničkim stanjima neuropatskog bola, izazvane mehaničkom povredom nerva, dijabetesom i hemoterapijom. Ovaj test je predvidiv za analgetičke, antialodinijske i/ili antihiperalgezijske efekte testiranih jedinjenja.

Testirano jedinjenje i kontrole se rastvore u odgovarajućoj zapremini 0,5% HPMC ili 10% solutola u 0,5% hidroksipropilmetilcelulozi (HPMC). HPMC služi kao tečni nosač pri dobijanju rastvora gabapentina, koji je korišćen kao pozitivna kontrola. Rastvori se pripremaju tako da obezbede konačnu dozu u zapremini od 2,5 mL/kg, ili 5 mL/kg, koja se daje pacovima p.o. U ovim ispitivanjima L5SNL korišćeni su mužjaci pacova Sprague-Dawley, iz firme Harlan Industries (Indianapolis, IN), mase 150 do 250 g u vreme hirurškog zahvata.

Sve životinje su imale jednonedelji period karantina/aklimatizacije, pre nego što su prebačene u opšte boravište. Pacovi u SNL ispitivanjima su smešteni i testirani u istoj sobi. Životinje su smeštene u mikroizolatroskim kavezima, u grupama od četiri pacova po kavezu, ili 5 miševa po kavezu, sa pdologom od mlevenih kukuruznih klipova i slobodnim pristupom hrani i vodi. Sredina je održavana na konstantnoj temperaturi od 21 °C, sa 12-satnim ciklusom svetio/mrak. Pacovi koji su podvrgavani hirurškom zahvatu na L5SNL, stavljani su pojedinačno u kaveze za smeštaj, postavljene sa suvom detelinom, imajući slobodan pristup obogaćenoj hrani, peletama hrane i vodi. Životinjama je omogućen četiri- do šesto-nedeljni oporavak od hirurgije, pre početka testiranja, ali nisu testirani po isteku osam nedelja od hirurgije. U L5SNL testiranje i analizu uključene su samo one životinje koje su odgovarale na silu manju od 4 g, statistički raspoređene u grupe na dan početka ispitivanja. U svim testovima, ispitivač koji je obavljao analizu ponašanja nije bio upoznat sa ordiniranjem tretmana svakoj pojedinačnoj životinji.

Hirurški zahvat l_5 SNL na pacovima je počet i održavan pomoću inhalacione anestezije sa izofluranom. Rez na koži od 2 cm napravljen je levo od sredine, preko leđnih kičmenih segmenata L4-S2, posle čega je usledilo razdvajanje paraspinalnih mišića od kičmenog dela. Zatim su pažljivo uklonjeni transverzalni delovi L6, pa identrfikovan kičmeni nerv L5. Levi kičmeni nerv L5se zatim čvrsto veže sa svilenim koncem 6-0, mišić zašije sa vicryl-om 4-0, a koža zatvori sa nekoliko kopči.

Testovi ponašanja se obavljaju na pacovima L5SNL u vremenima između 3-6 nedelje posle vezivanja. Na dan ispitivanja, sledeći osnovni podatak von Frey-ovih određivanja, da se proveri prisustvo mehaničke alodinije, pacovi L5SNL se oralno doziraju sa tečnim nosačem, Jedinjenjem #8 ili gabapentin-om (kao pozitivnom kontrolom). Taktilna alodinija se kvatitativno određuje 30 min, 1 h, 2 h, 4 h, 6 h, 8 h i/ili 24 h posle doziranja, registrovanjem sile, na šapi sa iste strane gde je vezan nerv, pri kojoj se šapa trza, primenom serije kalibrisanih von Frey-ovih vlakana (0,4, 0,7, 1,2, 2,0, 3,6, 5,5, 8,5 i 15,1 g; Stoelting; Wood Dale, IL). Počinjući od srednje krutih (2,0 g), vlaknima se dodiruje sredina tabana zadnje šape, tokom približno 5 s. Žustro trzanje šape zahteva primenu prethodnog lakšeg nadražaja, a nedostatak trzanja kao odgovor, traži primenu sledećeg jačeg nadražaja, da bi se odredio prag odgovora. Sakupe se ukupno četiri odgovora posle detekcije prvog praga. Vrednosti 50% praga trzanja se interpoliraju postupkom DIXON (kao što su opisali Meert T.F. i Vermeirsch, H.A. uPharmacol. Biochem. Behav.80(2). 309-326 (2005)), a ukoliko pragovi odgovora padnu iznad ili ispod detektovanog opsega, pripisuju im se respektivno, vrednosti 15,0 ili 0,25 g.

Podaci0pragu iz testiranja sa von Frey-ovim vlaknima označavaju se kao prag trzanja, u gramima, ili se konvertuju u procenat makismalno mogućeg efekta (%MPE), u skladu sa formulom: %MPE = {[(prag posle leka) - (osnovni prag)] / [(granična vrednost od 15 g)- (osnovni prag)]} * 100 Efikasna doza, koja izaziva 50% efekat (ED50) i sa njom povezana statistika se izračunavaju korišćenjem softvera PharmTools Plus software (The Macary Group). Statistika (dvosmerna ANOVA) za test sa sirćetnom kiselinom se izračunava pomoću Graph Pad Prism v4.0. Podaci iz vremenskog ispitivanja neuropatskog bola na modelu SNL, analiziraju se pomoću ispitivanih subjekata, a ponavljanje mera, jednosmemim ANOVA. Signifikantni glavni efekti (p<0,05) se dalje analiziraju korišćenjem testa ? Dunnett višestruke komparacije. Podaci su dati niže, kao srednje vrednosti ± S.E.M.

(standardna greška srednje vrednosti). Završeni broj ispitivanja sa rezultatima detaljno je dat niže.

Primer 15

Ispitivanje A

U prvom ispitivanju, ocenjivano je Jedinjenje #8, sa 120 mg/kg i 240 mg/kg, u poređenju sa gabapentin-om, sa 480 mg/kg, i sa tečnim nosačem.

Kod pacova kod kojih nije obavljen hirurški zahvat, prošek pragova trzanja je bio veći od 13 g. Šest nedelja posle hirurgije, pragovi trzanja su bili između 1,0 i 1,6 g. Tečni nosač nije modifikovao pragove trzanja, tokom perioda ispitivanja od 4 nedelje.

Doza gabapentin-a od 480 mg/kg značajno je povisila pragove u vremenima 1 h, 2 h i 4 h posle doziranja (73,2±14,7 i 73,7±16,6% umanjenje, posle 2 h i 4 h, respektivno). Efekat doziranja Jedinjenja #8, sa 120 mg/kg Jedinjenja #8, bio je nešto niži nego onaj koji je opažen sa gabapentin-om, ali značajno različit od osnovnog podatka (vreme "0"), posle 1 h (42,2±13,8% umanjenje) i 4 h (45,4±12,2% umanjenje), nakon oralnog ordiniranja. Doziranje sa 240 mg/kg Jedinjenja #8, izazvalo je efekte (65,6±21,2% umanjenje posle 4 h), slične onima koji su opaženi sa gabapentin-om (73,4±15,2 posle 4 h). Dakle, i gabapentin i Jedinjenje #8 značajno povećavaju pragove trzanja posle 2 h, 4 h i 6 h, nakon oralnog ordiniranja. Efekti su iščezli posle 8 h, i bili su slični vrednostima za tretman sa tečnim nosačem, 24 h posle ordiniranja.

Primer 16

Ispitivanje B

U drugom ispitivanju, ocenjivano je svakodnevno ordiniranje Jedinjenja #8 tokom 7 dana, da se odredi da li sub-hronično doziranje može da izmeni pragove trzanja. Tri nedelje posle hi mrskog zahvata, ispitivan je osnovni podatak za taktilnu hipersenzibilnost. Pacovi su statistički podeljeni u 5 grupa, pa su primili tečni nosač

(HPMC), i 60 mg/kg, 120 mg/kg, 240 mg/kg ili 480 mg/kg Jedinjenja #8. Pragovi trzanja su određivani posle 1 h, 2 h, 4 h, 8 h i 24 h nakon doziranja: 1. Dana (inicijalna doza), 3. Dana (treća doza) i 7. dana (sedma doza).

Posle prvog ordiniranja Jedinjenja #8, sa 480 mg/kg, došlo je do signifikantnog umanjenja taktilne hipersenzibilnosti, stim da je pik efekta bio posle 4 h nakon doziranja (64,3±9,9% umanjenje). U ovom vremenu, u ostalim tretiranim grupama nisu opažene značajne razlike, mada su postojali ne-statistički trendovi ka smanjenju taktine hipersenzibilnosti kod nižih doza Jedinjenja #8. Trećeg i sedmog dana nakon doziranja, ni jedna od tretiranih grupa nije pokazala značajno umanjenje taktilne hipersenzibilnosti.

Primer 17

Ispitivanje C

U trećem ispitivanju, ordinirano je p.o. Jedinjenje #8, sa 100 mg/kg, 300 mg/kg i 560 mg/kg, a gabapentin je ordiniran kao pozitivna kontrola, sa 560 mg/kg, pa je merena mehanička alodinija posle 2 h, 4 h i 6 h nakon doziranja, a 4 nedelje nakon hirurškog zahvata.

U ovom ispitivanju, tretman sa Jedinjenjem #8, sa 100 mg/kg, 300 mg/kg ili 560 mg/kg, p.o., nije pokazao statistički značajan efekat sve do 6 h. Doziranje sa 560 mg/kg gabapentin-a (pozitivna kontrola) za rezultat je imalo opažanje smanjenja mehaničke alodinije posle 2 h i 4 h nakon doziranja (58,7 i 86,4% umanjenje, respektivno) relativno prema osnovnom podatku, ali ne i 6 h nakon ordiniranja. (Napominje se da ovakvo ponašanje gabapentin-a nije konzistentno sa očekivanim ponašanjem gabapentin-a u Chung-ovom modelu).

Primer 18

Ispitivanje D

U četvrtom ispitivanju, ocenjivan je efekat Jedinjenja #8, sa dozom od 560 mg/kg, korišćenjem 10% rastvora HPMC. Gabapentin je ordiniran kao pozitivna kontrola, sa 560 mg/kg, a mehanička alodinija je merena u odabranim vremenima sve do 6 h nakon doziranja.

Posle četiri nedelje od hirurškog zahvata, pacovima su oralno ordinirani tečni nosač

(10% rastvor HPMC), Jedinjenje #8, sa 560 mg/kg, ili gabapentin, sa 560 mg/kg. U ovom ispitivanju, tečni nosač je tokom trajanja ispitivanja pokazao statistički značajno povećanje taktilne hipersenzibilnosti, u poređenju sa osnovnim podatkom, dok je gabapentin pokazao statistički značajno umanjenje (55 do 77% umanjenje) taktilne hipersenzibilnosti između 2 h i 6 h posle ordiniranja. Nije postojao statistički značajan trend kod pacova doziranih sa Jedinjenjem #8, sa umanjenjem hipersenzibilnosti između 4 h i 6 h, posle ordiniranja. Određenije, tretman sa Jedinjenjem #8, sa 560 mg/kg, ordiniranim p.o., pokazao je sniženje mehaničke alodinije u 4. h i 6. h nakon doziranja, ali sa vrednošću p=0,054.

Napominje se da je efekat pozitivne kontrole bio varijabilan u svakom od gore opisanih ispitivanja, na Chung-ovom modelu. Stoga, efekat Jedinjenja #8 treba da se interpretira u kontekstu sa odgovorom pozitivne kontrole u svakom posmatranom ispitivanju.

Primer 19

Model periferne neuropatile izazvan sa Taxol®- om

Periferne neuropatije su hronična stanja koja se javljaju kada su nervi oštećeni traumom, bolešću, metaboličkim nedostatkom ili nekim tekovima i toksinima. Senzorne smetnje, povezane sa hemoterapeutskim agensima, kao što je paclitaxel (Taxol<®>), kreću se od blagog peckanja do spontanog pečenja, tipično na šakama i stopalima. Simptomi postaju intenzivniji sa nastavkom terapije i mogu dovesti do slabosti, ataksije, ukočenosti i bola, a može trebati da prođu nedelje i meseci pre nego što prestanu.

U pilot-ispitivanju, Jedinjenje #8 je ocenjivano u pogledu njegove sposobnosti da smanji mehaničku alodiniju i neurodegeneraciju išijatičkog nerva izazvanu Taxol<®->om (Polomano, R.C., Mannes, A.J., Clark, U.S., Bennett, G.J., "A painful peripheral neuropathy in the rat produced by the chemotherapeutic drug, paclitaxel",Pain,94, 293-304 (2001); Flatters, S.J.L, Xiao, W-H., Bennett, G.J., "Acetil-L-camitine prevents and reduces paclitaxel-induced painful peripheral neuropathy",Neurosci. Lett.,397. 219-223

(2006)). Pored toga, mereni su efekti ovih jedinjenja na spontanu lokomotornu aktivnost.

Postupak

Mužjaci pacova Sprague-Dawley (dobijeni iz Harlan Sprague Dawley, Inc., stari 7 nedelja) podeljeni su u dve grupe za tretman (n=10/grupa): prva grupa je tretirana sa 2 mg/kg Taxol®, i.p. + 0,5% HPMC (hidroksipropilmetilceluloza) kao tečni nosač, p.o.; a druga grupa je tretirana sa 2 mg/kg Taxol<®>, i.p. + 100 mg/kg Jedinjenja #8 (u HPMC kao tečnom nosaču), p.o. Životinje su smeštene u plastične kaveze od polikarbonata, po 2 životinje u kavezu, na temperaturi 18-26°C, sa vlažnošću 30-70%, sa 12-satnim ciklusom svetio/mrak i slobodnim pristupom hrani i vodi.

U dane 1, 3, 5 i 7, pacovi su primali i.p. (intrapeirtonealno) injekciju Taxol®-a (2 mg/kg). Pored toga, životinje su svakodnevno primale p.o. (oralno) doze Jedinjenja #8 ili tečnog nosača, u trajanju 12 dana, počevši sa prvim danom injekcije Taxol<®->a.

Obavljena su dva testa ponašanja: merenje taktilne senzibilnosti i spontane lokomotome aktivnosti. Za osnovni podatak u Dane 5 i 12, posle injekcije Taxol<®->a, životinje su podvrgnute von Frey-ovom testiranju mehaničke alodinije (u skladu sa procedurom koju su opisali Chaplan, S.R., Bach, F.W., Pogrel, J.W:, Chung, J.M., Yaksen, T.L., "Ouantitative assesment od tactile allodynia in the rat paw", uJ. Neurosci. Meth.,53, 55-63 (1994)). Taktilna senzibilnost (tj. mehaničaka alodnija) merena je korišćenjem kalibrisanih vlakana kojima je dodirivana površina tabana obolelog ekstremiteta, da bi se odredio prag trzanja šape. Ukratko, pacovi su stavljeni u kavez od pleksiglasa, sa dnom od žičane mreže, i ostavljeni 10 min da se aklimatizuju. Kada se životinje smire, površina tabana zadnje desne šape je dodirivana sa von Frey-evim vlaknom od 2,0 g. Odsustvo trzanja šape, kao odgovor na ovo inicijalno odabrano vlakno, zahteva jači nadražaj; a u slučaju trzanja šape, bira se sledeći slabiji nadražaj. Na taj način, dobijena shema pozitvnih i negativnih odgovora je upotrebljena za određivanje praga trzanja šape. Podaci su analizirani korišćenjem dvosmemog ANOVA

i Dunnett-ovog testa, sa statističkom signifikantnošću p<0,05.

Dana 11., posle početnog injektiranja Taxol<®->a, životinje su podvrgnute testiranju na otvorenoj površini, da bi se izmerila lokomotoma aktivnost. Prethodna ispitivanja su pokazala da tretman sa Taxol<®->om može da dovede do smanjenja spontane lokomotome aktivnosti (np. broja presecanja zraka) (Pascual, D., Goicoechea, O, Suardiaz, M., Martin, M.I., "A cannabinoid agonist", WIN, 55,212-2, reduces neuropatic nociception induced by paclitaxel in rats",Pain,118,23-34 (2005)). Test na otvorenoj površini se obavlja stavljanjem životinje u otvorenu komoru, 43x43 cm, koja sadrži snopove infracrvenih zraka, postavljene oko zidova ove komore. Ovi svetlosni snopovi prenose zrake infracrvenog svetla, tako da se horizontalna (lokomotoma) i vertikalna (uzvratna) kretanja životinja automatski registruju, prekidanjem zraka nakon svakih 100 ms. U ovom ispitivanju, nivo lokomotome aktivnosti životinje se registruje tokom perioda od 20 min, da se oceni spontana aktivnost u novoj sredini. Podaci su analizirani pomoću jednosmernog ANOVA i Dunnet-ovog testa, sa statističkom signifikantnošću p<0,05.

Na Dan 13., životinje su podvrgnute eutanaziji udisanjem ugljen-dioksida. Išijatički nerv i zadnja desna šapa su isečeni i stavljeni u 10% neutralno puferovan formalin Sakupljena tkiva su zatapenjem u prafin stavljena u blokove, sečena na sekcije i bojena sa hemotoxyn-om i eozinom. Tkivo je ispitivano upotrebom mikroskopa, a ispitivač nije bio upoznat sa režimom tretmana. Tkiva su ocenjivana na skali od 0 do 3, na bazi stepena i količine oštećenja aksona opaženih u preparatu, tako što je 0 predstavljala normalni izgled aksona, 1 do 2 je bilo blago do umereno oštećenje aksona, a 3 je bilo potpuno oštećenje i Wallerian-ova degeneracija aksona (Cavaletti, G., Tredici, G., Braga, M, Tazzari, S., "Experimental peripheral neuropathy induced in adult rats by repeated intraperitoneal administration of Taxol®",Exper. Neurol.,133, 64-72 (1995)). Podaci su analizirani korišćenjem jednosmernog ANOVA i Dunnett-ovog testa, sa statističkom signifikantnošću p<0,05.

Rezultati

Mehanička alodinija je merena kao osnovni podatak, u Dane 5. i 12., nakon ordiniranja Taxol<®->a. Nije postojala značajna razlika između grupa u pogledu osnovnog podatka 5. Dana; međutim, 12. Dana, obe tretirane grupe, samo sa Taxol<®->om i sa Taxol<®->om+100 mg/kg Jedinjenja #8 (p<0,001), bile su osetljivije na bol, u poređenju sa njihovim osnovnim podacima. Pokazalo se da Jedinjenje #8 pojačava odgovor na bol, u poređenju sa samim Taxol®-om; međutim, ova razlika nije bila statistički signifikantna.

Spontana lokomotoma aktivnost je testirana 11. dana, od početka doziranja Taxol<®->a. Nije postojala razlika između grupa u pogledu horizonzalnog kretanja; međutim, životinje tretirane sa Taxol<®>+ Jedinjenje #8 (p<0,05), pokazale su manje vertikalno uzvratno kretanje, u poređenju sa samo Taxol<®->om.

Obavljeno je histopatološko ocenjivanje peparata sa zadnje desne šape i išijatičkog nerva. Jedinjenje #8 nije imalo efekta na jačinu degenracije izazvane Taxol<®->om u zadnjoj desnoj šapi; međutim, postojao je pozitivan trend ka smanjenju degenracije u išijatičkom nervu, mada te razlike nisu bile statistički signifikantne.

Diskusija

Ovo pilot-ispitivanje je obavljeno da se oceni efikasnost Jedinjenja #8 na bol, promene u kretnjama i oštećenje nerva, koji se dešavaju kao posledica periferne neuropatije izazvane Taxol<®->om. Tipično, pacovi tretirani Taxol<®->om ocenjivani su nekoliko nedelja posle injekcije, zato što se nastala mehanička alodinija razvija negde između 12 do 21 dana nakon primanja Taxol<®->a. U ovom ispitivanju, efikasnost jedinjenja je ocenjivana u Dane 5 i 12, posle primanja Taxol<®->a, trajanje ispitivanja bilo je kraće, nego u ranije obavljenom ispitivanju; međutim, napominje se da do značajne alodinije može doći i unutar ovog vremenskog okvira.

Rezultati ukazuju da se 12. Dana razvila mehanička alodinija u tremanu sa Taxol<®->om, mada magnituda tog efekta nije tako jaka (osnovni podatak: 16,42±2,14 g; a 12 Dana: 12,11 ±4,92 g). Međutim, Jedinjenje #8 se pokazalo neefiksanim u prevenciji alodinije u istom tom vremenu. Ovaj rezultat se smatra nepotpunim. Povećanje dužine vremena ispitivanja bi moglo ukazati na izraženiji efekat Taxol<®->a i zaštitni efekat Jedinjenja #8. Pored toga, treba napomenuti da u ovo ispitivanje nije bila uključena pozitivna kontrola.

Ispitivanja ponašanja na otvorenoj površini su pokazala da pacovi koji su tretirani sa Jedinjenjem #8 pokazuju umanjenje ponašanja vertikalnih uzvratnih kretnji, u poređenju sa samim Taxol®-om, što ukazuje na niži nivo spontanog vertikalnog istraživanja. Međutim, pošto se nivo horizontalne aktivnosti ne razlikuje u tretmanu sa Jedinjenjem #8 od grupe tretirane samo sa Taxol<®->om, bol ili sedacija nisu verovatni razlozi za umanjenje vertikalnog uzvraćanja. Histopatološka analiza je ukazala na trend ka smanjenju oštećenja išijatičkog nerva u tretmanu sa Jedinjenjem #8; Međutim, isti nije bio statistički signifikantan.

Uzevši zajedno, preliminarno ispitivanje ukazuje da Jedinjenje #8 može imati blagotvorne efekte na perifernu neuropatiju kod pacova, izazvanu sa Taxol<®->om. Predlaže se za Jeidnjenje #8 nastavak ispitivanja, koja bi se obavila u dužem periodu testiranja posle primanja Taxol<®->a (npr. trajanja~6 nedelja) i sa više nivoa doziranja (npr. kriva doza-odgovor).

Primer 20

Model periferne neuropatije izazvan sa Taxol®- om

Periferne neuropatije su hronična stanja koja se javljaju kada su nervi oštećeni traumom, bolešću, metaboličkim nedostatkom ili nekim lekovima i toksinima. Senzome smetnje povezane sa hemoterapeutskim agensima, kao što je paclitaxel (Taxol<®>), kreću se od blagog peckanja do spontanog pečenja, tipično na šakama i stoplaima. Simptomi postaju intenzivniji sa nastavkom terapije i mogu dovesti do slabosti, ataksije, ukočenosti i bola, a može trebati da prođu nedelje i meseci pre nego što prestanu. Drugo ispitivanje, u dužem periodu, koristeći model periferne neuropatije izazvane Taxol<®->om, je obavljeno kao nastavak preliminarnog ispitivanja, opisanog gore u Primeru 19.

Postupak

Pre upotrebe paclitaxel (Tayol<®>, Bristol-Myers-Squibb; 6 mg/mL, u 50:50 smeši Cremophor-a i etanola) se razblažuje u slanom rastvoru do koncentracije 2 mg/mL, pa se injektira i.p., sa zapreminom od 1 mL/kg, u četiri naizmenična dana (DO, D2, D4 i D6). Jedinjenje #8 se suspenduje u 0,1 M HCI:5% metilcelulozi (1:9) neposredno pre svake injekcije, sa koncentracijama 60 mg/mL i 120 mg/mL.

Odrasli mužjaci pacova Sprague-Dawley (Harlan, Indianapolis, IN; kolonija uzgajanja Frederick, M.D.) stavljeni su kaveze obložene sa strugotinom, u grupama 3-4, sa slobodnim pristupom hrani i vodi i ciklusom 12:12 svetlo-mrak.

Formirane su tri grupe tretirane sa paclitaxel-om, svaka sa n=12:

Gru<p>a 1: je tretirana sa Jedinjenjem #8, sa 60 mg/kg, p.o. (oralno kljukanje), svakodnevno, tokom 20 dana, počevši do dana DO (isti dan kada je počelo doziranje paclitaxel-a). U one dane kada su ordinirani i Jedinjenje #8 i paclitaxel, Jedinjenje # 8 je davano u 9 h, a paclitaxel u 13 h.

Gru<p>a 2: je tretirana svakodnevno sa Jedinjenjem #8, sa 120 mg/kg, p.o. (oralno kljukanje), počevši od dana DO (isti dan kada je počelo doziranje paclitaxel-a). U one dane kada su ordinirani i Jedinjenje #8 i paclitaxel, Jedinjenje # 8 je davano u 9 h, a paclitaxei u 13 h.

Grupa 3 je tretirana svakodnevno sa jednakom zapreminom tečnog nosača, počevši od dana DO (isti dan kada je počelo doziranje paclitaxel-a).

Životinje su boravile u sredini za testiranje tokom tri odvojena dana, a zatim su obavljane trodnevne sesije određivanja osnovnog podatka, da se izmeri normalan odgovor na nadražaje sa von Frex-evim vlaknima, sa pritiskom od 4 g i 15 g (4gVFH i 15gVFH). Normalni pacovi su retko, ako i ikada, trzali šapu na nadržaj sa 4gFVH; a povećanje odgovora na ovaj nadražaj posle primanja paclitaxel-a je indikacija mehano-alodinije. Normalni pacovi trzaju nakon stimulacije sa 15gFVH, u vremenu od 10-20%; stoga, povećanje učestalosti odgovora na ovaj nadražaj je indikacija mehano-hiperalgezije.

Životinje su smeštene ispod naopako okrenutih plastičnih kaveza za miševe, na izdignutoj platformi sa podom od sitaste mreže. Svako VFH je primenjivano na kožu sredine pete bez dlaka, pa je registrovana pojava ili odsustvo trzanja kao odgovora. Ovo je ponavljano 5 puta na svakoj zadnjoj šapi, a odgovori životinje su registrovani kao ocena odgovora u procentima (npr. 5 odgovora trzanjem na nadažaje sa 15gFVH predstavljaće ocenu od 50%). Ponašanje je ocenjivao posmatrač koji nije znao za raspored po grupama.

Testovi ponašanja na efekte paclitaxel-a su počeli 13. dana (D13) i ponavljani su u dane D15, D17, D21, D24, D28, D31, D35 i D38. Testovi u dane 13-17, bili su tokom 20-to dnevnog perioda doziranja sa Jedinjenjem #8. U ovim danima lek je davan u 9 h, a testovi ponašanja su počinjali u 13 h. Značajna mehano-alodinija i mehano-hiperalgezija izazvane paclitaxel-om, očekivano je da se razviju 10-14 dana nakon poslednje injekcije paciltaxel-a.

Rezultati:

Kao što se i očekivalo, kod pacova tretiranih sa paclitaxel-om, koji su primali i injekcije tečnog nosača, razvila se mehano-alodinija (test 4gVFH) i mehano-hiperalgzija (test 15gVFH).

Obe doze Jedinjenja #8, od 60 mg/kg i od 120 mg/kg, su suzbile razvoj mehano-alodinije i mehano-hiperalgezije. Efekat suzbijanja je bio očigledan na početka pojave sindroma bola i nastavljen je još približno 11 dana posle poslednje injekcije Jedinjenja #8; posle toga i alodinija i hiperalgezija su se povratile. Nije bilo značajnih razlika između ove dve dozirane grupe. Tretman sa Jedinjenjem #8 je izazvao očigledne sporedne efekte. Blokiranje mehano-alodinije je bilo jače od blokiranja mehano-hiperalgezije.

Primer 21

Model visceralnog bola sa abdominalnim grčevima izazvanim sirćetnom

kiselinom

Svrha ovog testa je određivanje da li Jedinjenje #8 umanjuje hipersenzibilnost, na modelima visceralnog, inflamatornog i neuropatskog bola.

Testirano jedinjenje i kontrole se rastvore u odgovarajućoj zapremini 0,5% HPMC ili 10% solutolu u 0,5% hidroksipropilmetilcelulozi (HPMC). HPMC je služio kao tečni nosač i pri dobijanju rastvora gabapentina, kao pozitivne kontrole. Rastvori se pripremaju tako da daju konačnu dozu u zapremini od 10 mL/kg za oralno (p.o.) ordiniranje miševima. Mužjaci miševa CD-1, iz Charles Rivers Laboratories (Portage, ME), mase između 25 i 30 g u vreme ispitivanja, upotrebljeni su u ispitivanjima abdominalnih grčeva izazvanih sirćetnom kiselinom.

Sve životinje su imale jednonedeljni period karantina/aklimatizacije, pre nego što su premeštene u opšte boravište. U ispitivanju abdominalnih grčeva izazvanih sirećtnom kiselinom, miševima je dopušteno da se 1 h aklimatizuju u sobi za testiranje, pre početka ispitivanja. Životinje su smeštene u mikro-izolatorske kaveze, u grupama od 4 pacova po kavezu ili 5 miševa po kavezu, obložene sa usitnjenim klipovima od kukuruza i slobodnim pristupom hrani i vodi. Sredina se održava na konstantnoj temperaturi od 21 °C, sa 12-satnim ciklusom svetio/mrak.

Životinje koje su upotrebljene u testu abdominalnih grčeva izazvanih sirćetnom

kiselinom, drže se tokom čitavog perioda ispitivanja sa prvobitnim partnerima iz kaveza (4 pacova po kavezu, 5 miševa po kavezu; a kavezi su bili od Nalgene<®->a, sa podlogom od usitnjenih klipova kukuruza). Životinje iz nekoliko kaveza su statistički birane u grupe za tretiranje; to znači, miševi u datom kavezu su pseudo-statistički odabrani u grupe različitih tretmana. U svim testovima, istraživač, koji je obavljao analizu ponašanja, nije bio upoznat sa tretmanom koji se ordinira bilo kojoj pojedinačnoj životinji.

Na dan početka ispitivanja, miševi se oralno doziraju ili sa tečnim nosačem (Methocel ili 10% Solutol: Methocel), sa 560 mg/kg Jedinjenja #8 ili sa 560 mg/kg gabapentina, kao pozitivne kontrole. Miševima je zatim data i.p. injekcija od 0,5 mL (2x0,25 mL/abdominalni kvadrant) 0,6% sirćetne kiseline, posle 1 h, 2 h, 3 h i 4 h nakon tretmana sa tečnim nosačem, jedinjenjem, ili pozitivnom kontrolom. Pet minuta posle i.p. injekcije sirćetne kiseline, 5 životinja je stavljeno u odvojene sudove zvonastog oblika, koji sadrže malu količinu komadića podloge, a brojni abdominalni grčevi po svakoj živoinji su registrovani tokom 5 min. Ovo je ponovljeno u svakoj grupi (N = 10 miš/grupa).

Efikasna doza, koja daje 50% efekat (ED50) i prateća statistika su izračunavani korišćenjem softvera PharmTools Plus software (The McCarv Group). Statistika (dvosmerna ANOVA) za test sa sirćetnom kiselinom je izračunavana korišćenjem programa Graph Pad Prism v4.0. Podaci za model visceralnog bola izazvanog sirćetnom kiselinom su analizirani sa 2-smernom analizom varijancije (ANOVA). Signifikantni glavni efekti (p<0,05) su dalje analizirani korišćenjem Dunnett-ovog testa višestrukog poređenja. Podaci su dati niže, kao srednja vrdnost ± standardna greška srednje vrednosti (S.E.M).

Jedinjenje #8 je ocenjivano na modelu visceralno-hemijskog bola, izazvanog sirćetnom kiselinom. Kod miševa tretiranih tečnim nosačem, prosečan broj abdominalnih grčeva bio je između 13 i 16,2, za 4 grupe. Mada je gabapentin, posle oralnog ordiniranja, težio smanjenju broja grčeva posle 2 h (1,00±1,5 grčeva) i posle 3 h (10,0±1,6 grčeva), ovaj efekat nije bio statistički signifikantan. U poređenju sa tečnim nosačem, ili miševa tretiranih sa gabapentinom, Jedinjenje #8, sa 560 mg/kg, nije signifikantno modifikovalo grčenje izazvano sirćetnom kiselinom.

Jedinjenje #8 nije modifikovalo abdominalne grčeve izazvane i.p. injekcijom sirćetne kiseline. Slično, gabapentin nije signifikantno smanjio grčeve izazvane sirćetnom kiselinom. Ovi rezultati ukazuju da ovaj test možda nije bio osetljiv na analgetičke efekte ovih anti-konvulzantnih jedinjenja.

Primer 22

Model inflamatomoa bola izazvan kompletnim Freund- ovim adiuvantom ( CFM

Injekcija CFA u taban pacova dovodi do dugotrajne inflamatome reakcije, koju karakteriše otok i izražena hipersenzibilnost i na termalne i na mehaničke nadražaje. Pikovi ove hipersenzibilnosti se javljaju između 24-72 h posle injekcije i mogu trajati nekoliko nedelja. Ovaj test predviđa analgetički, antialodinijski i/ili antihiperalgezijski efekat testiranih jedinjenja.

Testirano jedinjenje i kontrole se rastvore u odgovarajućoj zapremini 0,5% HPMC ili 10% solutola u 0,5% hdroksipropilmetilcelulozi (HPMC). Rastvori se pripreme tako da obezbede konačnu dozu u zapremini od 2,5 mL/kg ili od 5 mL/kg, p.o. za pacove. Mužjaci pacova Sprague-Dawley iz Charles Rivers Laboratories (Portage, ME), mase između 250 i 350 g u vreme ispitivanja, upotrebljeni su u ispitivanjima zračenja toplote pomoću CFA iz šape.

Sve životinje imale su jednonedeljni period karantina/aklimatizacije, pre nego što su premeštene u opšte boravište. Pacovi za CFA ispitivanje su premešteni u sobu za testiranje na dan injektiranja CFA, gde su zadržani tokom trajanja ispitivanja. Životinje su smeštene u mikro-izolatorske kaveze, u grupama od 4 pacova po kavezu, ili 5 miševa po kavezu, sa podlogom od ustinjenih klipova kukuruza i slobodnim pristupom hrani i vodi. Sredina se drži na konstantnoj temperaturi od 21 °C, sa 12-to satnim

ciklusom svetio/mrak.

Životinje koje su upotrebljene u CFA-RH testovima, zadržale su prvobitne partnere u kavezu tokom čitavog perioda ispitivanja (četiri pacova po kavezu, 5 miševa po kavezu; kavezi su bili od Nalgene<®>, sa podlogom od usitnjenih klipova kukuruza). Životinje iz nekoliko kaveza su statistički birane iz grupa za tretman; to jest glodan u datom kavezu su pseudo-statistički uključeni u grupe sa različitim tretmanom. U testiranje sa CFA, uključeni su samo oni pacovi koji su pokazali najmanje 25% umanjenje odgovora u odnosu na osnovni podatak (tj. hiperalgezija), pa su obuhvaćeni daljim testiranjem i analizom. U svim testovima, istraživač koji je obavljao analizu ponašanja, nije znao ništa o tretmanu ordiniranja bilo kojoj pojedinačnoj životinji.

Na dan početka ispitivanja, pacovima je data injekcija od 100 uL (1 ug/mL) CFA (1:1 CFA:slani rastvor) u taban zadnje leve šape. Posle 24 h inkubacionog perioda, dobijaju se latencije odgovora zračenja toplote (RH) na stimulatoru šape, pa su poređene sa latencijama za osnovni podatak (pre-CFA). Odgovor se automatski registruje pomoću RH uređaja, čim pacov podigne šapu sa površine stakla. Nakon ocene post-CFA latencije, pacovi se oralno doziraju (2,5 mL/kg) sa Jedinjenjem #8 ili tečnim nosačem (HPMC). Procenat umanjenja hiperalgezije izračunava se za svaku životinju na sledeći način: [(odgovr na tretman) - (post-CFA odgovor)] / [(pre-CFA odgovor) - (post-CFA odgovor)]x100. Prosečan % umanjenja hiperalgezije se zatim izračunava u svakoj tretiranoj grupi (n = 5-6 pacov/grupa).

Efikasna doza koja izaziva 50% efekta (ED50) i sa njom povezana statistika, izračunavaju se upotrebom softvera PharTools Plus softvvare (The McCarv Group). Statistika (dvosmema ANOVA) za test sa sirćetnom kiselinom je izračunavana upotrebom programa Graph Pad Prism v4,0. Podaci o vremenu tokom ispitivanja na modelu inflamatornog bola izazvanog sa CFA, analizirani su unutar subjekata, ponovljenim merenjima, jednosmernom ANOVA. Signifikantni glavni efekti (p<0,05) zatim su analizirani upotrebom Dunnett-ovog testa višestrukog poređenja. Podaci su dati niže, kao srednja vrednost ± S.E.M (standardna greška srednje vrednosti).

Jedinjenje #8 je ocenjivano na modelu inflamatomog bola CFA. Kod normalnih pacova, srednje latencije trzanja šape bile su između 14,6 i 15,6 s. Posle 24 h nakon CFA, srednje latencije trzanja šape su porasle za između 6,0 i 6,8 s, što ukazuje da se razvila termalna hipersenzibilnost. Oralno ordiniranje tečnog nosača nije značajno modifikovalo latencije trzanja šape. Poređenja radi, oralno ordinirana doza gabapentina od 560 mg/kg je vremenski zavisno umanjila termalnu hipersenzibilnost, sa pikom umanjenja od 68,6% (poređenje sa osnovnim podatkom 24 h post-CFA) opaženim 4 h posle oralnog ordiniranja. Oralna doza Jedinjenja #8 od 560 mg/kg, takođe je vremenski zavisno umanjila termalnu hipersenzibilnost, sa pikom umanjenja na 86,0% (poređenje sa osnovnim podakom 24 h post-CFA) opaženim 4 h nakon ordiniranja.

Jedinjenje #8 je na vremenski zavisan način ublažilo termalnu hipersenzibilnost izazvanu sa CFA, pokazujući da se može očekivati da Jedinjenje #8 bude od koristi za tretiranje inflamatomog bola.

Primer23

Model hiperalgezije izazvan formalinom

Odrasli miševi CF-1, mase 2,0 g su dobijeni iz Charles River (VVilmington, MA). Sve životinje su smeštene, sa 12:12 ciklusom svetlo:mrak, uz dozvoljen slobodan pristup i hrani i vodi, izuzev kada su uzimane iz kaveza za smeštaj zbog eksperimentalnih procedura.

Jedinjenje #8 se triturira u maloj zapremini 0,5% metilceluloze, sonikuje 10 min, i svede na konačnu zapreminu sa 0,5% metilcelulozom. Jedinjenje #8 se ordinira i.p., sa zapreminom 0,01 ml_/10 g telesne mase testiranih miševa. Dva sata posle i.p. ordiniranja Jedinjenja #8, ili tečnog nosača, daje se injekcija 0,5% formalina u region tabana zadnje desne šape.

U ovom modelu, injekcija formalina izaziva jasan brfazni profil ponašanja, koji karakteriše to što miš liže obolelu šapu. Odmah posle ove injekcije miš liže šapu oko 10 min. To odgovara 1. fazi (akutni odgovor), zatim sledi kratak latentni period sa malom aktivnošću u ponašanju. Po isteku produženog perioda, od oko 20-30 min nakon lizanja šape, dešava se 2. faza (inflamatoma).

Pre ordiniranja Jedinjenja #8, sa 15 mg/kg (n=8), 30 mg/kg (n=8), 200 mg/kg (n=8), 300 mg/kg (n=4), ili tečnog nosača (n=8), svaki miš je prošao kroz 15 minutni period prilagođavanja u jednoj od nekoliko cevi od pleksiglasa, visokih 15 cm (prečnika 10 cm), u kojima su držani ispred ogledala. Po isteku perioda prilagođavanja, ordiniraju se i.p. Jedinjenje #8 ili tečni nosač, a miš se vrati u njegovu cev za boravak. Dva sata posle ovog ordiniranja injektuje se formalnin, potkožno (20 uL, igla kalibra 27) u površinu tabana zadne desne noge. Kosina igle se postavlja tako da bude prema površini kože. Nakon injekcije formalina, svaka životinja je posmatrana prvih 2 min tokom svakog perioda od 5 min, u ukupnom trajanju 45 min. Registruje se kumulativna dužina trajanja lizanja šape, u svakom od ovih 2 minutnih perioda. Životinja koja primi zahtevanu zapreminu tečnog nosača naizmenično se smenjuje sa mišem koji se dozira sa Jedinjenjem #8. Po završetku eksperimenta životinje su podvrgnute eutanaziji.

Površina ispod krive (AUC, od engl. area under curve) određivana je korišćenjem programa GraphPad Prism version 3.03. Izračunate su ukupne AUC i za dozirane i za kontrolne grupe, u akutnoj i u inflamatornoj fazi. Takođe, izračunata je vrednost AUC za svaku pojedinu životinju, u svakoj fazi, pa je konvertovana u procenat od ukupne AUC za kontrolu. Izračunate su srednje vrednosti, u procentima, sa SEM, i za dozirano Jedinjenje #8 i za dozirani tečni nosač, pa su testirane na statističku signifikantnost.

Jedinjenje #8 je efikasno u akutnoj 1. fazi bola, povezanog sa injekcijom formalina. Za ove komponente, medijana efikasne doze (ED50) i interval pouzdanosti od 95% (Cl) za izazivanje 50% ili većeg smanjenja vrednosti AUC, izračunato je da iznosi 111 mg/kg (sa opsegom od 62,0-245 mg/kg), posle i.p. ordiniranja.

Jedinjenje #8 smanjuje sekundarnu fazu hiperalgezije izazvane formalinom na način koji zavisi od doze. Medijana efikasne doze (ED50) i interval pouzdanosti od 95% (Cl) za izazivanje 50% ili većeg smanjenja vrednosti AUC, izračunato je da iznosi 101 mg/kg (sa opsegom od 53,6-225 mg/kg), posle i.p. ordiniranja.

Rezultati iz ovog ispitivanja pokazuju da Jedinjenje #8 poseduje sposobnost da smanjuje hiperalgeziju izazvanu formalinom, i pokazuju da se može očekivati da Jedinjenje #8 bude korisno za tretman akutnog ili hroničnog inflamatomog bola.

Primer 24

Jedinjenje #8, dobijeno kao u Primeru 7, formulisano je sa fino usitnjenom laktozom, dajući ukupnu masu od 580 do 590 mg, za punjenje tvrdih želatinskih kapsula, veličine

O.

Claims (11)

1. Jedinjenje formule (I) ili neka njegova farmaceutski prihvatljiva so za upotrebu u tretmanu bola, gde se R<1>i R<2>svaki nezavisno, se bira iz grupe koju čine vodonik i niži alkil; R<4>se bira iz grupe koju čine vodonik i niži alkil; a je ceo broj od 1 do 2; se bira iz grupe koju čine: gde b predstavlja ceo broj od 0 do 4; i gde c predstavlja ceo broj od 0 do 2; R<5>svaki nezavisno, se bira iz grupe koju čine halogen, niži alkil i nitro; pod uslovom da kada predstavlja da je tada a jednako 1, a pri tome, termin niži alkil, se odnosi na kompoziciju ugljeničnog lanca sa 1-4 atoma ugljenika.

2. Jedinjenje ili njegova farmaceutski prihvatljiva so za upotrebu u tretmanu bola, prema Zahtevu 1, gde se R<1>i R<2>svaki nezavisno, bira iz grupe koju čine vodonik i niži alkil; R<4>bira iz grupe koju čine vodonik i niži alkil; a je ceo broj od 1 do 2; bira iz grupe koju čine: gde b predstavlja ceo broj od 0 do 2; i gde c predstavlja ceo broj od 0 do 1; R<5>svaki nezavisno, se bira iz grupe koju čine halogen, niži alkil i nitro; pod uslovom da kada predstavlja<?Y?- tada je a jednako 1.

3. Jedinjenje ili njegova farmaceutski prihvatljiva so za upotrebu u tretmanu bola, prema Zahtevu 2, gde se R<1>i R<2>svaki nezavisno, bira iz grupe koju čine vodonik i niži alkil; R<4>bira iz grupe koju čine vodonik i niži alkil; a je ceo broj od 1 do 2; bira iz grupe koju čine: gde b predstavlja ceo broj od 0 do 2; i gde c predstavlja ceo broj od 0 do 1; R<5>svaki nezavisno, bira iz grupe koju čine halogen, niži alkil i nitro; pod uslovom da kada predstavlja da je tada ajednako 1.

4. Jedinjenje ili njegova farmaceutski prihvatljiva so za upotrebu u tretmanu bola, prema Zahtevu 3, gde se R<1>i R<2>svaki nezavisno, bira iz grupe koju čine vodonik i niži alkil; R<4>bira iz grupe koju čine vodonik i metil; a je ceo broj od 1 do 2; bira iz grupe koju čine 2-(2,3-dihidro-benzo[1,4]dioksinil), 2-(benzo[1,3]dioksolil), 2-(3,4-dihidro-2H-benzo[1,4]dioksepinil), 2-(2,3-dihidro-benzo[1,4]dioksinil), 2-(6-hloro-2,3-dihidro-benzo[1,4]dioksinil), 2-(6-fluoro-2,3-dihidro-benzo[1,4]dioksinil), 2-(hromanil), 2-(5-fluoro-2,3-dihidro-benzo[1,4]dioksinil), 2-(7-hloro-2,3-dihidro-benzo[1,4]dioksinil), 2-(6-hloro-benzo[1,3]dioksolil), 2-(7-nitro-2,3-dihidro-benzo[1,4]dioksinil), 2-(7-metil-2,3-dihidro-benzo[1,4]dioksinil), 2-(5-hloro-2,3-dihidro- benzo[1,4]dioksinil), 2-(6-bromo-2,3-dihidro-benzo[1,4]dioksinil), 2-(6,7-dihloro-2,3-dihidro-benzo[1,4]dioksinil), 2-(8-hloro-2,3-dihidro-benzo[1,4]dioksinil), 2-(2,3-dihidro-nafto[2,3-b][1,4]dioksinil) i 2-(4-metil-benzo[1,3]dioksolil); pod uslovom da kada predstavlja 2-(3,4-dihidro-2H-benzo[1,4]dioksepinil), da je tada a jednako 1.

5. Jedinjenje ili njegova farmaceutski prihvatljiva so za upotrebu u tretmanu bola, prema Zahtevu 4, gde se R<1>i R<2>svaki nezavisno, bira iz grupe koju čine vodonik i metil; R<4>bira iz grupe koju čine vodonik i metil; a je ceo broj od 1 do 2; bira iz grupe koju čine 2-(benzo[1,3]dioksolil), 2-(2,3-dihidro-benzo[1,4]dioksinil), 2-(2,3-dihidro-benzo[1,4]dioksinil), 2-(6-hloro-2,3-dihidro-benzo[1,4]dioksinil), 2-(7-hloro-2,3-dihidro-benzo[1,4]dioksinil), 2-(7-metil-2,3- dihidro-benzo[1,4]dioksinil), 2-(6-bromo-2,3-dihidro-benzo[1,4]dioksinil) i 2-(6,7-dihtoro-2,3-dihidro-benzo[1,4]dioksinil).

6. Jedinjenje za upotrebu u tretmanu bola, prema Zahtevu 1, gde se jedinjenje formule (I) bira iz grupe koju čini (2S)-(-)-N-(6-hloro-2,3-dihidro-benzo[1,4]dioksin-2-ilmetil)-sulfamid; i njegove farmaceutski prihvatljive soli.

7. Jedinjenje koje se bira iz grupe koju čini (2S)-(-)-N-(6-hloro-2,3-dihidro-benzo[1,4]dioksin-2-ilmetil)-sulfamid; i njegove farmaceutski prihvatljive soli za upotrebu u tretmanu bola.

8. Jedinjenje za upotrebu u tretmanu bola, prema Zahtevu 1 ili 7, gde se bol bira između bilo kog od akutnog bola, hroničnog bola, inflamatomog bola i neuropatskog bola.

9. Jedinjenje za upotrebu u tretmanu bola, prema Zahtevu 8, gde bol predstavlja dijabetska neuropatija.

10. Jedinjenja formule (II) ili neke njegove farmaceutski prihvatljive soli za upotrebu u tretmanu bola.

11. Jedinjenje za upotrebu u tretmanu bola, prema Zahtevu 10, gde se bol bira između bilo kog od akutnog bola, hroničnog bola, inflamatomog bola i neuropatskog bola.