RS51487B - Selektivnim utiskivanjem obrađeni površinski pokrivači i procesi proizvodnje - Google Patents

Abstract

Površinski pokrivač, naznačen time, što obuhvata:(a) podlogu (2),(b) penast plastični sloj (1) koji naleže na podlogu (2),(c) prvu boju (3) koja obuhvata jedan fotoinicijator štampan u jednom dezenu na pomenutom penastom plastičnom sloju, opciono drugu boju (4) koja sadrži inhibitor štampan u jednom dezenu na pomenutom penastom plastičnom sloju i opciono, treću boju koja ne sadrži inhbibitor ili fotoinicijator štampan na pomenutom penastom plastičnom sloju (1),(d) stvrdnutu oblogu (5) ili stvrdnut sloj koji sadrži umreženi fotopolimer ili monomer koji naleže na penasti plastični sloj (1) i na prvu boju (3), gde deo stvrdnute obloge (5) ili strvrdnutog sloja nanet preko prve boje (3) je mehanički utisnut sa prvom mehanički utisnutom teksturom (6) koja je stvrdnuta UV zračenjem i ima relativno veću dubinu utiskivanja u poređenju sa teksturom podne asure; deo stvrdnute obloge ili stvrdnutog sloja nanet preko opciono druge boje je hemijski utisnut, a deo stvrdnute obloge ili stvrdnutog sloja koji nije nanet preko prve boje nije mehanički utisnut sa prvom mehanički utisnutom teksturom.Prijava sadrži još 9 patentnih zahteva.

Description

Oblast u koju spada pronalazak

Ovaj se pronalazak odnosi na jedan proces za proizvodnju mehaničkim utiskivanjem obrađenih sintetičkih površinskih pokrivaaČa i na proizvode njime dobijene. Tačnije, pronalazak se odnosi na podne pokrivače koji su obrađeni mehaničkim utiskivanjem i izrađeni tako da obrazuju selektivnim utiskivanjem oblikovane površine, čime se obrazuju proizvodi koji imaju realniji izgled. Ti izgledi obuhvataju, na primer, keramičke pločice, kamen, opeku, peščar, plutu drvo, a kod nekih izvođenja teksturisane linije ili linije cementnog maltera između njih, kao i njihove kombinacije, kao što su pločice od peščara i keramike, teksturisano drvo i glatka keramika, pluta i drvo, i kamen ili ploče od škriljca u kombinaciji sa keramičkim pločama.

Opis poznatog stanja tehnike

Sintetički površinski pokrivači, uključujući podne pokrivače, zidne pokrivače i keramičke pločice, koriste se u stambenim, komercijalnim i institucionalnim primenama gde dekorativni efekti, trajnost i laka ugradnja i lako održavanje predstavljaju važne činioce. Ti površinski pokrivači mogu biti projektovani da imitiraju razne zidarske materijale kao što su keramičke pločice, kamen i opeka, ili mogu biti projektovani sa posebnim kombinacijama boja, čestica i drugih dekorativnih elemenata koji se ne mogu dobiti kod drugih vrsta površinskih pokrivača. Na tekućem tržištu kupci sve više zahtevaju sintetičke površinske pokrivače sa poboljšanim teksturalnim svojstvima, kao što su realistične imitacije ne samo teksture materijala kao što su keramičke pločice, kamen, opeka, peščar, pluta, drvo i njihove kombinacije, već i teksture cementnog ili običnog maltera koje tipično koristi zidar ili drugi zanatlija da ispuni spojeve između takvih materijala da bi ih osigurao u njihovom željenom međusobnom položaju.

Industrija površinskih pokrivača godinama je upotrebljavala mehaničko utiskivanje, hemijsko utiskivanje, kombinacije mehaničkog i hemijskog utiskivanja, sito-štampu i druge tehnike, kako bi ostvarila projektna rešenja i teksture da zadovolji zahteve potrošača. U SAD patentu br. RE.33,599 opisan je proces za dobijanje probranih prostirača, ili asura na sintetičkim pokrivačima nanošenjem na noseću podlogu, koja može ili ne mora da ekspandira, (1) polimerske prevlake koja sadrži bar jedan prvi izazivač polimerizacije na bar jednoj prvoj izabranoj zoni i (2) bar jedne druge prevlake koja se sastoji od jednog monomera koji se može umrežiti, odnosno stvrdnuti, a koji sadrži bar jedan drugi izazivač polimerizacije na bar jednoj drugoj izabranoj zoni. Druga zona može obuhvatiti bar jedan deo prve zone. Prvi i drugi izazivač, ili inicijator, mogu se aktivirati određenim "spektralnim zonama". Posle prethodnog želatini-ranja, vrši se jedna opšta operacija imitiranja drveta ili mermera bar preko dela površine posle čega se vrši stvrdnjavanje prve birane zone i time fiksiranje imitacije drveta ili mermera na njoj. Potom se dovršava želatiniranje da bi se imitacija izgladila u drugoj zoni. Proizvod ima izabran mat izgled. Drugi postupak za izradu različito sjajnih proizvoda opisan je u SAD patentu br. 4,296,646.

Efekti površinske teksture prema ovom pronalasku dobijeni su relativno većom dubinom utiskivanja, poređeno sa plitkim tehnikama imitacije ili pregore-vanja koje se koriste za dobijanje mat ili različito sjajnih efekata prema napred navedenim patentima. Tačnije, ovaj je pronalazak usmeren na realističku imitaciju na površinskim pokrivačima ne samo površinske teksture niza raznih zidarskih matrijala kao što su keramičke pločice, kamen, opega, peščar, pluta, drvo i njihove kombinacij,već kod nekih izvođenja i na realističku imitaciju površinske teksture cementnog maltera, ili običnog maltera, u spojevima između takvih materijala.

PREGLED PRONALASKA

Prema ovom pronalasku ostvaren je jedan novi proces za dobijanje izabranihpodručja određenog izgleda, na primer, teksturisanih linija betonskog maltera, na površini jednog sintetičkog površinskog pokrivača. Kod jednog izvođenja, da bi se dobio takav jedan proizvod, sloj plastične mase koja se može penušati i koja sadrži sredstvo za penušenje nanosi se na tanku podlogu (u vidu tanke ploče, folije i si.). Kombinacija se potom zagreva da bi se želatinirao plastični sloj a bez aktiviranja sredstva za penušanje. Potom se prva štamparska boja, koja sadrži svetlosni izazivač aktiviranja umrežavanja, nanosi u vidu prve šare na želatiniran plastični sloj. Druga se štamparska boja, koja sadrži i jedan inhibitor širenja i jedan svetlosni izazivač, takođe nanosi na želatiniran plastični sloj u vidu druge šare, pri čemu deo inhibitora prelazi u želatiniran plastični sloj. Posle stepena štampanja, preko cele površine želatiniranog plastičnog sloja, uključujući i prvu i drugu štamparsku boju, nanosi se tečna prevlaka koja se može umrežiti, odnosno stvrdnuti, načinjena od nekog plastizola ili organozola a koja sadrži neki fotopolimer koji se može očvrsnuti UV zračenjem, na primer neki akrilni monomer ili oligomer, posle čega deo svetlosnog izazivača u štamparskim bojama prelazi u prevlaku koja se može stvrdnuti. Ta se prevlaka potom želatinira, sa ili bez stepena hlađenja, posle čega se površina omekša primenom toplote. Omekšana prevlaka koja se može stvrdnuti potom se mehanički utiskuje po celoj površini nekom teksturom, na primer imitacijom cementnih spojeva, posle čega se proizvod stvrdnjava izlaganjem UV zračenju u jednom zatvorenom prostoru da bi se trajno unela tekstura spojeva od cementnog maltera u one delove prevlake koji se mogu stvrdnjavati kada se nalaze preko štamparskih boja, koje obe sadrže izvestan deo svetlosnog izazivača. Po izlazu iz prostora sa UV zračenjem, proizvod prelazi u jednu peć za stapanje i širenje gde se deo prevlake koja se može stvrdnuti, a koji ne leži preko boja za štampanje koje sadrže svetlosni izazivač, poravnava tako da tekstura koja imitira teksturu spojnih linija od betonskog maltera nestane u tim područjima. Pored toga, oni delovi želatiniranog plastičnog sloja koji ne. sadrže inhibitor nanesen sa druom štamparskom bojom, penušaju se i šire. Površina obloge koja se može stvrdnjavatii može tada biti, po želji, po drugi put izložena mehaničkom utiskivanju, ali sada sa teksturom koja imitira teksturu kamena, drveta ili slično kao što je napred opisano. Dodatna obloga kao što je akrilni poliuretan može se po želji naneti na površinu proizvoda radi dodatne zaštite protiv habanja. Stručnjaku će biti jasno da se u procesu i proizvodu prema pronalasku mogu koristiti više od dve štamparske boje i da svaka od boja može sadržati jedan svetlosni izazivač i/ili jedan inhibitor. Svakako da se mogu koristiti i štamparske boje koje ne sadrže neki svetlosni izazivač ili inhibitor u kombinaciji sa bojama koje sadrže neki svetlosni izazivač i/ili neki inhibitor da bi se postigli željeni dekorativni efekti.

Kod jednog drugog izvođenja pronalaska, štamparske boje bez inhibitora štampaju se u nekoj šari ili dizajnu neposredno na nekoj podlozi koja nema plastični sloj koji se može penušati. Dobijen proizvod ima ravnu površinu sa različitim teksturama ili izgledima uključujući, u nekim slučajevima, jedan trodimenzionalni izgled. Kod tog izvođenja, ukoliko treba da teksturisane linije cementnog maltera budu deo šare ili dizajna, teksturisane linije cementnog maltera biće poravnane sa gornjom površinom proizvoda, tj. neće biti reljefne.

Kod još jednog izvođenja pronalaska, glačane i/ili istiskivanjen izrađene tanke ploče, ili listovi, mogu se koristiti umesto obloga koje mogu penušati i/ili se stvrdnuti, odnosno umrežiti, što će biti detaljnije objašnjeno u sledećem opisu.

Sledeće izvođenje pronalaska obuhvata štamparske boje i slojeve protiv habanja koji imaju različite svetlosne izazivače koji reaguju kada su izloženi UV zračenju različitih talasnih dužina da se dobiju površinski pokrivači selektivno utiskivani koji imaju uretansku površinsku oblogu.

Svi procenti koji se ovde navode jesu maseni, sem ako nije drugačije naznačeno.

KRATAK OPIS CRTEŽA

Slika 1 predstavlja blok dijagram jednog procesa prema pronalasku.

Slika 2 predstavlja delimičan presek kroz jedan proizvod izrađen prema procesu prikazanom na slici 1 pre nanošenja obloge koja se može stvrdnuti, ili umrežiti preko želatiniranog plastičnog sloja. Ovaj prikaz kao i oni sa slika 3 i 4 služe samo u svrhu ilustracije i nije bila namera da debljine raznih slojeva komponenata budu nacrtane u razmeri.

Slika 3 predstavlja presek kroz jedan proizvod izrađen prema procesu prikazanom na slici 1 za vreme stepena stvrdnjava, odnosno umrežavanja, UV zračenjem.

Slika 4 predstavlja presek kroz jedan proizvod izrađen prema procesu prikazanom na slici 1 posle stepena drugog mehaničkog utiskivanja.

DETALJAN OPIS PREPORUČLJIVIH IZVOĐENJA

Prema slici 1, jedan penast plastični sloj koji sadrži sredstvo za penušanje nanesen je na jednu pločastu podlogu. Kombinacija se potom zagreva da bi se želatinirao plastični sloj bez aktiviranja sredstva za penušanje. Prva štamparska boja, koja sadrži jedan svetlosni izazivač, ili fotoinicijator, nanosi se u prvu šaru ili dizajn na želatiniranom plastičnom sloju koristeći uobičajene tehnike. Druga štamparska boja koja sadrži jedan inhibitor širenja i jedan fotoinicijator, na primer jedan inicijator, ili izazivač polimerizacije ultraljubičastim zračenjem, nanosi se na želatiniran plastični sloj u nekoj drugoj šari ili dizajnu, ponovo koristeći uobičajene tehnike, pri čemu se inhibitor koji se nalazi u drugoj štamparskoj boji pomera u želatiniran plastični sloj ispod druge štamparske boje. Inhibitor se mora birati tako da je brzina kojom se on pomera iz druge štamparske boje u želatiniran plastični sloj kompatibilna sa brzinom sveukupnog procesa izrade površinskog pokrivača. Podrazumeva se da druga bojena šara može biti spoj između dve pločice tako da imitira keramičke pločice. Međutim, ovaj pronalazak nije ograničen na takav dizajn i može predstavljati bilo koji željeni dizajn. Takođe treba shvatiti da izrazi "prva štamparska boja" i "druga štamparska boja" služe samo zato da se razlikuju boje i da se ne moraju odnositi na redosled po kome se nanose na želatinirani plastični sloj ili neposredno na podlogu, niti da označavaju da postoje samo dve štamparske boje da bi se ostvarila željena šara proizvoda u željenim bojama.

Potom se jedna bistra tečna obloga, koja se može stvrdnuti, odnosno umrežiti, koja sadrži jedan akrilni monomer ili oligomer koji se može umrežiti i eventualno jedan toplotni izazivač umrežavanja, npr., jedan generator radikala kao što je peroksid, nanosi preko cele površine želatiniranog plastičnog sloja uključujući pivu i drugu štamparsku boju. Fotoinicijator koji se nalazi u prvoj i u drugoj štamparskoj boji premešta se u oblogu koja se može stvrdnuti a koja je naneta preko boja. Inhibitor se mora birati tako da je brzina kojom se on pomera iz štamparskih boja u oblogu koja se može stvrdnuti kompatibilna sa brzinom sveukupnog procesa izrade površinskog pokrivača. Kombinacija podloge, plastičnog sloja, prve i druge štamparske boje i tečne obloge koja se može stvrdnuti zagreva se da bi se želatinirala obloga koja se može stvrdnuti. Površina obloge koja se može stvrdnuti potom se omeška zagrevanjem posle čega se omekšana obloga koja se može stvrdnuti mehanički obradi utiskivanjem jednim potpuno teksturisanim valjkom koristeći uobičajene tehnike. Teksturisan valjak poželjno imitira teksturu peska, cementnog maltera, maltera, plute, teraca ili sličnog, kako je to ranije opisano. Vreme i temperatura potrebni za proces želatiniranja moraju biti dovoljno niski da se ne bi aktiviralo toplotno umrežavanje obloge koja se može stvrdnuti na tim temperaturama. Ako se ne koristi toplotni inicijator umrežavanja, može se koristiti tehnika umrežavanja elektronskim mlazom ili neka druga, što će biti opisano u primerima, a inače je poznato stručnjacima.

Da bi se fiksirala utisnuta tekstura u onim područjima obloge koja se može stvrdnuti a koja su iznad prve i druge štamparske boje koje sadrže fotoinicijator, obloga koja se može stvrdnuti a koja sadrži akrilni monomer ili oligomer koji se mogu stvrdnuti UV zračenjem, umrežava se ultraljubičastim zračenjem unutar jednog zatvorenog prostora. UV zračenje razgrađuje fotoinicijator tako što obrazuje slobodne radikale ili jone koji su potrebni za umrežavanje monomernc i/ili oligomerne komponente obloge koja se može stvrdnuti.

Proizvod se potom stavlja u jednu peć za stapanje gde se zagreva do oko 205°C. Delovanje je takvo da će oni delovi obloge koja se može stvrdnuti a koji nisu ni iznad prve ni iznad druge štamparske boje postati tečljivi i opustićc se tako da deformacije obloge koja se može stvrdnuti u tim područjima, a koje se pripisuju mehaničkom utiskivanju pomoću teksturisanog valjka, nestaju, tj. izglačaju se. Pored toga, deo penušastog plastičnog sloja koji nije ispod druge štamparske boje koja sadrži neki inhibitor peni se i širi se. Svaki monomer ili oligomer koji je ostao neobrađen posle izlaza iz zatvorenog prostora za UV zračenje, može se stvrdnuti toplotnim inicijatorom eventualno dodatom oblozi koja se može stvrdnuti. Važno je da se taj toplotni inicijator izabere tako da počne efikasno da otvrdnjava nercagovan monomer ili oligomer tek kada se ovi delovi potpuno izglačaju.

Potom se proizvod može povrgnuti drugom stepenu mehaničkog utiskivanja, opet uobičajenom tehnikom, pri čemu se druge teksture kao što je priro-dni izgled kamena, drveta ili sličnog, kako jc naprcd opisano, nanose na izgla-čanu površinu obloge koja se može stvrdnuti. Posle ovog stepena proizvod se može, po želji, obložiti nekom dodatnom oblogom kao što je akrilni poliuretan.

Važno je svojstvo procesa i proizvoda prema ovom pronalasku to, što se celokupna površina proizvoda može prvobitno teksturisati u prvom stepenu mehaničkog utiskivanja bez obavezne primene nekog specijalno oblikovanog valjka za teksturisanje strogo poravnanog sa dizajnom ili ukrasom površinskog pokrivača. To zato što će delovi površine obloge koja se može stvrnuti, koji nisu fiksirani posle prvog stepena mehaničkog utiskivanja, biti omekšani posle potonje obrade stapanjem i širenjem i postaće glatki zbog toplotnog oslobađanja od pamćenja plastike kako je ukazano u SAD patentu br. 3,887,678.

Proizvod koji ima konstrukciju prikazanu na slikama 2 do 4, pripremljen je procesom sa slike 1. Prema slici 2, jedan penušast plastični sloj 1, koji sadrži neko sredstvo za penušanje, nanet je na tanku pločastu podlogu 2. Kombinacija se potom zagreva da bi se želatinirao plastični sloj 1. Prva štamparska boja 3 koja sadrži jedan fotoinicijator i druga štamparska boja 4 koja sadrži jedan inhibitor širenja i jedan fotoinicijator nanose se na prvu, odnosno na drugu šaru, na želatiniranom plastičnom sloju 1. Bistra tečna obloga 5 koja se može stvrdnuti (videti sliku 3), u daljem tekstu samo "obloga 5", nanosi se preko celokupne površine želiranog plastičnog sloja 1 i prve i druge štamparske boje 3, 4. Posle zagrevanja obloge 5 da bi se ista želatinirala i omekšala, omekšana obloga 5 podvrgava se mehaničkom utiskivanju u prvom stepenu utiskivanja jednim teksturisanim valjkom da bi se kreirala prva tekstura 6. Teksturisana se obloga 6 povrgava ultraljubičastom zračenju a proizvod se stapa u jednoj peći da se izazove izglačavanje onog dela obloge 5 koja ne leži preko štamparskih boja 3,4, tako da se teksture koje se pripisuju prvom stepenu mehaničkog utiskivanje gube u tim područjima (videti sliku 4). Sem toga, oni delovi želatiniranog plastičnog sloja 1 koji ne sadrže inhibitor nanet sa drugom štamparskom bojom 4, penušaju i šire se. Površine obloge koja se može stvrdnuti koje se izglačanc tada se podvrgavaju mehaničkom utiskivanju u drugom stepenu utiskivanja da bi kreirale drugu teksturu 8 Proizvod se tada može po želji obložiti jednom dodatnom oblogom (nije prikazana).

Kod jednog drugog izvođenja pronalaska koristi se UV zračenje za otvrdnjavanje iz dva potpuno različita spektralna područja. To omogućuje selektivno umrežavanje u habajućem sloju korišćenjem različitih fotoinicijatora. Fotoinicijatori se razlikuju po svom području apsorpcije UV zračenja. Prvi fotoinicijator (svetlosni izazivač) mora da ima dovoljnu apsorpciju u području iznad 350 nm, a najbolje iznad oko 400 nm. Drugi foto inicijator koji se koristi u formulaciji habajućeg sloja ne može imati bilo kakvu aosporpciju u istom području kao i prvi fotoinicijator. Prema tome, drugi fotoinicijator će reagovati u području ispod oko 350 nm, a najbolje ispod oko 320 nm.

Zračenje iznad 350 nm može se dobiti biranjem od svih raspoloživih tipova sijalica (V-sijalice (sa primesom galijuma), D-sijalice, H-sijalice, itd.). Zbog efikasnosti, sijalica koja se izabere treba da bude ona koja ima značajna emitovanja u spektralnom području >350 nm. V-sijalica je preporučljiva pošto su njena emitovanja maksimalna u području iznad 350 nm a minimalna u području ispod ovoga.

Da bi se izdvojila emitovanja u području iznad 350 nm od celokupnog emitovanja sijalice, potrebno je da se filtriraju emitovanja lampe ispod 350 nm. Može se koristiti filter u vidu staklene ploče koji apsorbuje zračenje ispod talasne dužine od oko 350 nm a propušta zračenje iznad te talasne dužine. Isto tako je neophodno da se staklo održava na niskoj i regulisanoj temperaturi pošto se mora postaviti da stoji nepokretno ispod UV sijalice koja proizvodi znatno infra-crveno zračenje (IR). Preporučljiv je postupak da se koriste dvobojni reflektori.

Svaka komponenta proizvoda i svaki stepen procesa prema pronalasku biće opisani sa pozivom na razna preporučljiva i alternativna izvođenja.

Podloga

Podloga je relativno pljosnat, vlaknast ili nevlaknast noseći materijal u vidu tanke ploče ili lista, kao što je vlaknast, filcast ili zamršen presovan, relativno pljosnat list ili ploča od preklopljenih, ukrštenih vlakana. Podloga može, ako se želi, da obuhvata filceve ili papire koji su tkani ili netkani. Može obuhvatati pletene ili drugačije proizvedene tekstilne materijale ili tkanine načinjene od celuloze, stakla, prirodnih ili sintetičkih organskih vlakana, ili prirodnih ili sintetičkih neorganskih vlakana, ili oslonjenih ili neoslonjenih rebara ili ploča načinjenih od njih, ili punjenih ili nepunjenih termoplastičnih ili termostabilnih polimernih materijala. Takođe može obuhvatati jedan kompaktan sloj. Ovi i drugi osnovni materijali podloge poznati su u struci i ovde se neće detaljno rasmatrati.

Penušasti plastični sloj

Penušasti plastični sloj, kada se koristi, može se sastojati od bilo kod pogodnog materijala poznatog u struci za proizvodnju penastih plastičnih slojeva na nekoj podlozi, ali obično je to neki polivinilhloridni (PVC) plastizol, neki organozol, neki poliolefin, neki jonomer, plastifikovan PVC ili termoplastičan kaučuk. Taj sloj može sadržati pigment ili može biti bez pigmenta. Ako je sloj napunjen pigmentom, poželjno se bira boja koja je prošek boja na krajnjem proizvodu, tako da se izgled i estetika proizvoda održavaju tokom njegovog radnog života. Stručnjaku prosečna boja znači boja koja se zapazi kada se gleda na jednu površinu sa rastojanja od oko 1,5 m.

Penušasti plastični sloj može da sadrži bilo koji od raznih PVC smolastih materijla koji se normalno koriste u vezi sa oblaganjem dekorativnih materijala u vidu lista ili tanke ploče i mogu sadržati, ali nisu na njih ograničeni, one opisane u SAD patentu br. 3,458,337. Mada se može koristiti neko pogodno sredstvo za penušanje ili za obrazovanje gasa navedeno u napred pomcnutim patentima, može se umesto njih koristiti jedna mešavina sredstva za penušanje koja se sastoji od azodikarbonamida ("ABFA") i p,p'oksibis (benzen sulfonil hidrazida)

("OBSH"). Mogu se koristiti dodatni uobičajeni sastojci kao što su stabilizatori, katalizatori sredstava za penušanje ili za obrazovanje gasa, itd., pri čemu je katalizator potreban ako se zahteva hemijsko suzbijanje. Mada je preporučljiv penasti plastični sloj jedna PVC homopolimerna smola, mogu se koristiti i druge vinilhloridne smole. Pogodne su i druge sintetičke smole kao što je polistirol, supstituisan polistirol (poželjno da se supstituenti biraju iz grupe koja obuhvata alkil koji ima 1-10 ugljenikovih atoma, poželjno 1-4 ugljenikova atoma, i aril koji ima 6-14 ugljenikovih atoma), poliolefini kao što su polietilen i polipropilen, akrilati i metakrilati, poliamid, poliestri i bilo koje druge prirodne ili sintetičke smole.

Sastav penastih plastičnih slojeva mora biti kompatibilan sa nosećom podlogom i štamparskim bojama, a kada je želatiniran mora obezbediti glatku i ravnomernu površinu za prvu i za drugu štamparsku boju. Sastav takođe mora biti kompatibilan sa ukupnim sastavom proizvoda pa time i u okviru ovog pronalaska. Kao što je ukazano, nije bitno da se kao penast plastični sloj koristi neki plastizol. Mogu se koristiti i organozoli i vodeni lateksi, koji kao medijume za dispergovanje ili suspendovanje koriste organske rastvarače i vodu, umesto plastifikatorra u slučaju plastizola.

Penušast plastični sloj u suštini se ravnomerno nanosi u svom tečnom stanju na noseću podlogu uobičajenim sredstvima kao što su uređaj za prevlačenje sa valjkom i nožem za ravnanje, uređaj za neposredno prevlačenje valjkom, obrtno sito, spuštena vučna šipka, uređaj za prevlačenje za reverzibilnim valjkom ili žicom omotana šipka. Koje će se određeno sredstvo za nanošenje penušastog plastičnog sloja naneti nema neke posebne veze sa suštinom pronalaska, pa se može upotrebiti bilo koje pogodno sredstvo za nanošenje penušastog plastičnog sloja.

Debljina penušastog, tečnog plastičnog sloja kada se nanese na noseću površinu u suštini je ravnomerna i nalazi se u opsegu od oko 0,06 mm do oko 0,76 mm, najbolje od oko 0,15 do oko 0,40 mm. Sloj može biti deblji ili tanji prema zahtevu za posebnu primenu određenog proizvoda.

Umesto penastog plastičnog sloja, može se na noseću podlogu naneti plastičan sloj koji ne sadrži neko sredstvo za penušanje ili za proizvodnju gasa na isti način kako je napred opisano.

Želatiniranje

Posle nanošenja penušastog, tečnog, plastičnog sloja koji sadrži neko sredstvo za penušanje na podlogu, kombinacija se zagreva neko vreme na temperaturi dovoljnoj za želatiniranje plastičnog sloja, ali ne i dovoljnoj za aktiviranje ili razlaganje sredstva za proizvodnju gasa ili za penušanje. To se može obaviti u nekoj peći ili na zagrejanom hromiranom dobošu. Ako se koristi peć za stepen želatiniranja, vreme zadržavanja u peći od oko 0,5 minuta do oko 3,5 minuta na temperaturi od oko 80°C do oko 205°C daće dobre rezultate. Ako se koristi hromirani doboš, vreme na dobošu od oko 8 sekundi do oko 30 sekundi pri temperaturi doboša od oko 80°C do oko 175°C daće dobre rezultate. Više temperature se koriste sa kraćim vremenima zadržavanja a niže temperature sa dužim vremenima. Sloj se potom hladi da bi se dobila površina pogodna za štampanje. Hlađenje se obično izvodi dovođenjem površine penastog, želanitiranog plastičnog sloja (ponekad i donje strane podloge) u dodir sa jednim ili više doboša za hlađenje. Voda na temperaturi okolne sredine ili rashlađena cirkuliše kroz doboše. Hlađenje se može podsticati primenom ventilatora ili duvaljki. Isti se proces želatiniranja može koristiti i kada plastični sloj ne sadrži sredstvo za penušanje ili obrazovanje gasa, što će biti jasno stručnjacima. Isto tako se mogu koristiti tehnike glačanja ili istiskivanja posle kojih se vrši uslojavanje na nekoj podlozi koju čini list ili tanka ploča slične formulacije kao stoje napred rečeno za pripremu sloja na kome se može štampati.

Štamparske boje

Kod napred preporučljivog izvođenja, prva štamparska boja koja sadrži jedan fotoinicijator nanosi se na prvu šaru ili dezen na želatiniranom plastičnom sloju. Potom se druga štamparska boja, koja sadrži jedan fotoindikator i jedan inhibitor širenja nanosi na drugu šaru ili dezen na želatiniranom plastičnom sloju. Pogodne štamparske boje obuhvataju one koje se normalmo koriste u proizvodnji površinskih pokrivača. One obuhvataju plastizol, sisteme na bazi rastvarača i sisteme na bazi vode. Svakako da se mogu koristiri za postizanje željenih ciljeva u dezeniranju i druge štamparske boje koje ne sadrže neki fotoinicijator ili inhibitor širenja. Pored toga, nije neophodno da se koriste i prva i druga štamparska boja ukoliko se koristi bar jedna štamparska boja sa fotonicijatorom. Svaka od tih boja može se koristiti sama ili u kombinaciji sa drugim štamparskim bojama koje ne sadrže neki fotoinicijator ili neki inhibitoor širenja. Ako se ne koristi plastični sloj koji se može penušati, ne koriste se boje koje imaju inhibitor širenja.

Prva, druga i ostale štamparske boje mogu biti sa pigmentom ili bez pigmenta, a mogu sadržati organske pigmente ili čestice neorganskih pigmenata kao što je titandioksid, oksid gvožđa, gasna čađ, liskun, biserasta boja i slično. Ukrasne reflektujuće čestice kao što su čestice metala, mogu biti uključene kao deo jedne ili više kompozicija štamparskih boja. Vrste i komponente prve, druge i ostalih štamparski boja mogu biti iste ili različite.

Prva i druga štamparska boja sadrže jedan fotoinicijator. Samo kao primer, bez ograničavanja, mogu se prema ovom pronalasku koristiti sledeći inicijatori umrežavanja ultraljubičastim zračenjem: benzofenon, 2-hlor-tioksanton, 2-metil-tioksanton, 2-izopropiI-tioksanton, benzoin, 4,4'-dimetoksibenzoin, benzoin etiletar, benzoin izopropiletar, benzildimetilketal, 1,1,1-trihloracetofenon, l-fenil-l,2-propandion-2-(etoksikarbonil)-oksid, dietoksiacetofenon i dibenzosuberon. Boje koje sadrže fotoinicijatore treba da sadrže oko 1% do oko 15%, najbolje oko 10% masenih fotoinicijatora.

Druga štamparska boja takode sadrži i jedan inhibitor širenja. Samo kao primer, bez ograničavanja, mogu se prema ovom pronalasku koristiti sledeći inihibitori: benzotriazol, toliltriazol, fumarna kiselina i trimelitik anhidriđ. Specifični inhibitor širenja koji se koristi nema nikakve veze sa suštinom ovog pronalaska, a prosečnom su stručnjaku na raspolaganju mnogi drugi pogodni i prihvatljivi inhibitori širenja.

Nanošenje boja na želatiniran plastični sloj može se izvesti rotogravurom, fleksigrafički, sito-štampom, tamponskim štampanjem ili štampanjem nareckanim valjkom, ili drugim tehnikama štampanja koje se uobičajeno koriste u izradi podnih ili zidnih pokrivača.

Kada se nanosi druga štamparska boja na želatiniran plastični sloj, inhibitor koji se nalazi u drugoj štamparskoj boji pomera se u želatiniran plastičan sloj ispod druge štamparske boje.

Podrazumeva se da se u ovom pronalasku mogu koristiti jedna boja, dve boje ili više boja da bi se štampale šare ili dezeni na podlozi ili na želatiniranom plastičnom sloju. Svaka od boja može po želji da sadrži neki fotoinicijator i/ili neki inhibitor. Svakako da se mogu koristiti boje bez fotoinicijatora ili inhibitora da bi se ostvarili projektni ciljevi. Takođe se podrazumeva da redosled štampanja nije kritičan i da ga ne treba smatrati kao neko ograničavanje pronalaska. Scm toga, podrazumeva se da se područja štampanja mogu preklapati.

Kada se koristi UV zračenje za stvrdnjavanje koju potiče od dva različita spektralna područja, štamparska boja (sa ili bez inhibitora penušanja) formuliše se sa jednim fotoinicijatorom koji apsorbuje UV zračenje u spektralnom području iznad 350 nm. Pogodni su fotoinicijatori komercijalno dostupni i obuhvataju, ali nisu na njih ograničeni, sledeće:

IRGACURE 784

IRGACURE 819

IRGACURE 1700

IRGACURE 1800

IRGACURE 1850

DAROCURE 4265

U toku eksperimentalnog rada, fotoinicijatori su korišćeni pri koncentraciji od 20% u štamparskoj boji, ali mogu se koristiti i veće i manje koncentracije da bi se ostvarili efektivni rezultati, što će biti jasno stručnjacima, pošto je poznato da se kod štampanja nanosi jedna određena količina reagensa na jednu površinu primenom jedne definisane gravure, štampajući bojom koja sadrži jednu definisanu koncentraciju reagensa. Efektivni se rezultati postižu kada se sa štamparskom bojom nanosi dovoljna količina fotoinicijatora da može da se pomeri u omotač koji se može stvrdnuti tako da se ostvari željeni efekat. Opseg koncentracija koje će biti dovoljne, delom se zasniva na broju linija po santimetru urezanih na cilindru za štampanje. Broj linija po santimetru obično je od oko 32 do oko 50, a preporučljivo od oko 35 do oko 87. Opseg dovoljnih koncentracija fotoinicijatora u štamparskoj boji obično je od oko5%do oko 30%, ali i manje količine mogu biti efikasne a mogu se koristiti i veće količine u zavisnosti od određene primene.

Obloga koja se može stvrdnuti

Nakon što su štamparske boje nanete na želatiniran plastični sloj, jedna tečna obloga koja se može stvrdnuti a koja sadrži neki fotopolimer ili monomer koji se može umrežiti, kao što je neki akrilni monomer ili oligomer, i eventualno neki toplotni inicijator umrežavanja, nanosi se preko celokupne površine želiranog plastičnog sloja uključujući i deo preko prve i druge štamparske boje. Kod jednog preporučljivog izvođenja, fotoinicijatori koji se nalaze u prvoj i u drugoj štamparskoj boji pomeraju se u onaj deo sloja koji se može stvrdnuti a koji je nanet preko prve i druge štamparske boje. Sloj koji se može stvrdnuti može da sadrži neki plastizol a, kako se ovde koristi, izraz "plastizol" u opštem slučaju treba da obuhvati jednu polivinilhloridnu (PVC) smolu relativno velike molekulske mase, dispergovanu u jednom ili više plastifikatora. Plastizol posle zagrevanja ili stapanja obrazuje žilav plastifikovan čvrst materijal. Za svrhe ove specifikacije, predviđeno je da kompozicije plastizola obuhvataju i organozole. Providna izglačana ili istiskivanjem dobijena folija istog sastava takođe se može koristiti. Ona prianja na štampan želatiniran plastični sloj na neki od poznatih načina, na primer uslojavanjem. Debljina obloge koja sc može stvrdnuti kada se nanese u svom tečnom, lepljivom, neželatiniranom stanju na želatiniran plastični sloj i boje, u suštini je uniformna i nalazi se u opsegu od oko 0,06 mm do oko 1,0 mm, poželjno od oko 0,2 mm do oko 0,5 mm. Obloga može biti tanja ili deblja, već prema zahtevu za određenu primenu proizvoda. Obloga koja se može stvrdnuti nanosi se na uobičajen način, kao je napred opisano u vezi sa nanošenjem plastičnog sloja koji može da se penuša. Poseban način za nanošenje obloge koja se može stvrdnuti nema veze sa suštinom pronalaska i može se koristiti bilo koji pogodan način za nanošenje obloge.

Obloga koja se može stvrdnuti poželjno je bistra (providna) ali može biti blago bojena sve dok ostaje prozračna i omogućuje probijanje UV zračenja. Ta obloga može takođe sadržati čvrste čestice kao što su metalni opiljci, ljuspice i si.

Samo kao primer, monomeri koji se mogu umrežiti, pogodni za primenu u vezi sa ovim pronalaskom obuhvataju, ali nisu na njih ograničeni, sledeća jedinjenja: etilenglikol dimetakrilat, etilenglikol diakrilat, dietilenglikol dimetakrilat, dietilenglikol diakrilata, trietilennglikol dimetakrilat, trietilenglikol diakrilat, tetraetilenglikol dimetakrilat, tetraetilen diakrilat, polietilen glikol dimetakrilat, polietilen glikol diakrilat, 1,3-butilen glikol dimetakrilat, 1,4-butilen glikol dimetakrilat, 1,3-butilen glikol diakrilat, 1,4-butilen glikol diakrilat, 1,6-heksandiol dimetakrilat, 1,6-heksandiol diakrilat, neopentil glikol diakrilat, neopentil glikol dimetakrilat, (etoksilovan) bis-fenol A dimetakrilat, divinilbenzen, diviniltoluol, trimetilpropan trimetilakrilat, trimetilpropan triakrilat, pentaeritritol triakrilat, gliceril trimetakrilat, pentaeritritol tetraciklat i pentaeritritol tetrametakrilat.

Obloga koja se može stvrdnuti, koja sadrži neki reagens koji se može umrežiti, monomer i/ili oligomer, treba da sadrži 2 do 40%, poželjno oko 10% masenih monomera.

Samo kao primer, oligomeri koji se mogu umrežiti za primenu u vezi sa ovim pronalaskom mogu da obuhvate, ali nisu na njih ograničeni, oligomere opisane u SAD patentu br. 6,146,711.

Gornji habajući sloj

Ovaj se sloj obično koristi kod izvođenja koje primenjuje UV zračenje za stvrdnjavanje iz dva različita spektralna područja, ali se može koristiiti kod drugih izvođenja što će biti sagledano iz sledećih primera. Kada se formulacija koristi u izvođenju koje koristi dva različita UV spektralna područja, ona obuhvata jedan fotoinicijator koji nema nikakvu primetniju apsorpciju u spektralnom području iznad 350 nm. Pogodni fotoinicijatori su komercijalno dostupni i obuhvataju, ali nisu na njih ograničeni, IRGACURE 184 i IRGACURE 2959. Koristi se uretan na bazi vode koji se može stvrdnuti UV zračenjem. On se nanosi na površinu želatinirane obloge koja može da otvrdne (kod ovog izvođenja naznačena kao osnovni habajući sloj) i suši da bi obrazovao sloj, ili foliju koja se može mehanički utiskivati. Primeri pogodnih obloga obuhvataju Stahl TRL 101 i Stahl TRL 248.

Zagrevanje i prvi stepen utiskivanja

Da bi se obloga koja se može stvrdnuti pripremila za mehaničko utiskivanje, ona se želatinira zagrevanjem. Proizvod prolazi kroz jednu peć održavanu na temperaturi od oko 70°C do oko 170°C, najbolje od oko 135°C do oko 160°C, sa vremenom zadržavanja od oko 0,75 do 3 minuta. Obično se koristi peć sa recirkulacijom vrelog vazduha i/ili jedna infracrvena peć koja radi na tim temperaturama. Površina proizvoda se potom omekša toplotom, najbolje pomoću jedne IC peći, do temperature od oko 150°C do 170°C, poželjno oko 160°C, mereno jednim pirometrom, ispred valjaka za utiskivanje.

Podrazumeva se u celoj specifikaciji, uključujući primere i zahtevc iz ove prijave, da stepen mehaničkog utiskivanja uvek obuhvata neku vrstu zagrevanja za omekšavanje površine pre no što se podvrgne delovanju valjaka za utiskivanje da bi se ostvarila željena mehanički utisnuta tekstura. Mehaničko utiskivanje se primenjuje na prethodno želatiniran gladak i stvrdnut mateijal koji se površinski zagreva pre no što se podvrgne valjcima za utiskivanje.

Kada se obloga koja se može stvrdnuti dovoljno omekša, ona se podvrgne mehaničkom utiskivanju pomoću teksturisanog valjka koji imitira teksturu peska, cementnog maltera, maltera ili sličnog, kako je to ranije opisano. Teksturisan valjak radi pod pritiskom koji zavisi od stepena željenog teksturisanja, što je poznato prosečnom stručnjaku.

Stvrdnjavanje UV zračenjem

Proizvod se može ohladiti pre no što se stvrdne UV zračenjem. To nije zahtev, ali smanjuje isparenja u zatvorenom prostoru za UV zračenje koja bi mogla da smanje prenos UV zračenja na proizvod. Kada je završen prvi stepen utiskivanja, proizvod se unese u jedan zatvoren prostor gde se podvrgava zračenju jedne UV lampe da bi se umrežio deo obloge koja se može stvrdnuti a koja se nalazi iznad prve i druge štamparske boje koje sadrže jedan fotoinicijator. Taj stepen fiksira utisnutu teksturu u delove površine plastizola koji su iznad boje koja sadrži fotoinicijator.

Stepen otvrdnjavanja UV zračenjem može se odvijati u jednom UV reaktoru gde je proizvod podvrgnut dozi od oko 100 do oko 1500 mJ/cm2, najbolje od oko 1000 m.T/cm<2>, usmerenog ili difuznog UV zračenja, najbolje usmerenog zračenja, pri oko 40 do oko 160 W po cm podesive energije koristeći sijalice tipa H, V ili D, najbolje sijalice tipa H. Takav se UV reaktor može nabaviti od firme IST (Nemačka).

Kao što je napred opisano, neka izvođenja pronalaska koriste UV zračenje iz dva različita spektralna područja. Primeri tih izvođenja biće detaljno prikazani.

Stapanje i širenje

Pošto su delovi obloge koja se može stvrdnuti stvrdnuti u napred opisanom zatvorenom prostoru, dobijeni se proizvod uvodi u jednu peć za stapanje održavanu na temperaturi od oko 175°C do oko 220°C, najbolje na oko 205°C. Proizvod ima vreme zadržavanja u peći od oko 1 do oko 3 minuta. Obično se koristi peć sa recirkulacijom vrelog vazduha i/ili jedna IC peć koja radi na tim temperaturama.

Podvrgavanje proizvoda ovim temperaturama u toku tog perioda vremena izaziva stapanje podloge, plastičnog sloja, štamparskih boja i obloge koja se može stvrdnuti i penušanje i širenje onih delova plastičnog sloja koji može penušati koji nisu ispod druge štamparske boje koja sadrži neki inhibitor. Pored toga, ti delovi (tj. površine) obloge koja se može stvrdnuti koji nisu bili prethodno stvrdnuti, tj. nisu bili iznad bilo prve bilo druge štamparske boje, opustiće se tako da će deformacija i teksturisanje u oblozi koja se još uvek može stvrdnuti u tim područjima, a koji se pripisuju prvom stepenu mehaničkog utiskivanja na tom delu, iščeznuti, tj. izgladiće se. Tačnije, tokom ovog stepena će onaj deo obloge koja se može stvrdnuti, a koji nije bio stvrdnut (umrežen) tokom izlaganja UV zračenju, biti izložen opuštanju koje izaziva efekat glačanja teksturisane površine, dok će onaj deo obloge koja se može stvrdnuti koji je bio stvrdnut tokom UV zračenja zadržati svoj teksturisani izgled. Taj fenomen opuštanja zahteva da se prvo ukupno utiskivanje vrši na što je moguće nižoj temperaturi da bi se svela na minimum plastična komponenta mehaničke deformacije uvedena u omotač koji se može stvrdnuti valjkom za utiskivanje.

Drugi stepen utiskivanja ( eventualno)

Po vađenju iz peći za stapanje, oni delovi obloge koja se može stvrdnuti (sada stvrdnute obloge) koji nisu iznad štamparskih boja pa su se zbog toga izglačali, podvrgavaju se po drugi put mehaničkom utiskivanju sredstvima poznatim prosečnim stručnjacima, kao što je neki valjak za teksturisanje, ili neka druga uobičajena sredstva koja sadrže teksture kao što su teksture, prirodnog izgleda, kamena, drveta i slične koje su ranije opisane.

Dodatna obloga

Posle stapanja i širenja ili posle eventualnog drugog stepena mehaničkog utiskivanja, proizvod se hladi na oko 15 do oko 80°C na uobičajen način, recimo vazduhom ili vodom hlađenim dobošima. Potom se može po želji naneti neka dodatna obloga, kao što je akrilini poliuretan, na proizvod koristeći uobičajena sredstva kao što su cilindri za štampanje, valjci za oblaganje i slično.

Sledeći neograničujući primeri daju određena i preporučljiva izvođenja procesa i proizvoda ovog pronalaska.

Primena glačanih ili istiskivanih slojeva

Kako je napred napomenuto, glačani ili istiskivanjem dobijeni listovi ili tanke ploče mogu se koristiti kao slojevi umesto jednog ili oba od sloja koji se može peniti i/ili sloja koji se može stvrdnuti. Kada se koristi list koji se može peniti, on se obrazuje glačanjem ili u uređaju za istiskivanje na temperaturi nižoj od temperature razlaganja sredstva za penušanje ili za obrazovanje gasa, ili katalizovanog sredstva za penušanje ili za obrazovanje gasa. Kada se koristi jedan list, ili folija, umesto sloja koji sc može stvrdnuti, on se obrađuje glačanjem ili uređajem za istiskivanje pod uslovima koji neće značajnije da razlože peroksid, tako da ostaje kao sloj koji se može stvrdnuti. Kada se koriste materijali u listu, oni se uslojavaju na površini proizvoda koristeći tehnike poznate prosečnim stručnjacima.

PRIMER 1

Keramički dezen koji ima linije cementnog maltera otštampan je na osnovi koja može da se penuša. Na linijama cementnog maltera na dezenu štamparska je boja sadržala jedan inhibitor i jedan fotoinicijator (Pl). Obloga debljine 0,25 mm nanesena je na jedan providan plastizol (Al) koji je sadržao jedan akrilni monomer koji se može stvrdnuti i drugi generator radikala (peroksid) da bi se toplotno stabilisao slobodni monomer koji je ostao nereagovan kada je proizvod napustio UV reaktor.

Plastizol (Al) zagrejan je na temperaturu od 150°C da bi se želatinirao. Posle želatiniranja površina je zagrejana infracrvenim zračenjem na 160°C da bi površina omekšala za mehaničko utiskivanje. Potom je cela površina proizvoda podvrgnuta mehaničkom utiskivanju valjkom sa peščanom teksturom (El).

Da bi se fiksirala utisnuta tekstura u području plastizolnog habajućeg sloja iznad boje (Pl), želatinirana površina proizvoda bila je podvrgnuta UV zračenju sa ozračavanjem od 1000 mJ/cm<2>, sijalica tipa H, radi umrežavanja monomera.

Da bi se kreirao reljef, proizvod je uveden u jednu peć za stapanje gde je 2 minuta grejan na 205°C, da bi se naduvao sloj koji može da se peni i da se obrazuju udubljenja u područjima Štampanim Pl bojom. Područja utisnutog i umreženog habajućeg sloja plastizola postavljena iznad štampanih linija cementnog maltera održala su teksturu kako je bila fiksirana UV obradom a ostatak površine uglačan je opuštanjem.

Taj proces stvorio je izgled cementnog maltera imitirajući trodimenzionu teksturu stvarnih linija cementnog maltera. Pored toga, kako je korišćena tehnika štampanja da se locira tekstura, proizvod je poravnano utisnut.

Posle stapanja proizvoda, druga je tekstura naneta mehaničkim utiskivanjem uzdignutih delova proizvoda. Po želji se proizvod može potom obložiti poliuretanom koji se može stvrdnuti zagrevanjem ili UV zračenjem. Da bi se ova obloga nanela u vidu tankog sloja, primena jednog tzv. vazdušnog noža održaće prvobitnu teksturu neobloženog proizvoda. Potom se proizvod hladi i urola.

U ovom je primeru formulacija boje (Pl) bila sledeća:

Formulacija (Al) habajućeg sloja bila je sledeća:

PRIMER 2

Dezen keramika/ ploče od škriljca koji je imao linije cementnog maltera štampan je na jednoj penastoj osnovi. U linijama cementnog maltera ovog dezena boja je sadržala jedan inhibitor a u području ploča od škriljaca pun ton je štampan bojom koja je sadržala jedan fotoinicijator (P2). Naneta je obloga debljine 0,4 mm od providnog plastizola (A2) koji je sadržao jedan akrilni monomer koji može da se stvrdne i jedan drugi generator radikala (peroksid) da se toplotno stabilizuje slobodni monomer koji je ostao nereagovan kada je proizvod napustio UV reaktor. Potom je praćen proces iz Primera 1 sem što je korišćen valjak (E2) za utiskivanje koji je ima teksturu ploče od škriljaca umesto peščane strukture (El). Postoje proizvod stopljen i naduvan, ohlađen je i urolan. Tekstura ploče od škriljca nalazila se samo iznad površina proizvoda na kojima je štampana ploča od škriljaca. To je dalo bolju predstavu originalnog sklopa škriljca i keramike.

U ovom je primeru formulacija (A2) habajućeg sloja bila sledeća:

PRIMER 3

Dezen izgleda stare keramike štampan je na jednoj penastoj osnovi. U linijama cementnog maltera ovog dezena boja je sadržala jedan inhibitor i jedan fotoinicijator (Pl) a u nekim poljima keramike boja je sadržala jedan fotoinicijator (P2). Naneta je obloga debljine 0,5 mm od providnog plastizola (A3) koji je sadržao jedan akrilni monomer koji može da se stvrdne i jedan drugi generator radikala (peroksid) da se toplotno stabilizuje slobodni monomer koji je ostao nereagovan kada je proizvod napustio UV reaktor. Potom je praćen proces iz Primera 1 koristeći peščanu strukturu (El). Pošto je proizvod stopljen i naduvan, ohlađen je i urolan. Proizvod je imao izgled starog keramičkog poda sa mestimično ishabanim površinama sa trodimenzionim linijama cementnog maltera.

U ovom je primeru formulacija (A3) habajućeg sloja bila sledeća:

PRIMER 4

Na pljosnatoj kompaktnoj osnovi štampan je dezen koji obuhvata daske sa šarama i linijama spoja. U linijama spoja i delovima sa šarama ovog dezena boja je obuhvatala jedan fotoinicijator (P2). Obloga debljine 0,1 mm naneta je na providan plastizol (A4) koji je sadržao jedan akrilni monomer koji se može stvrdnuti i jedan oligomer i drugi generator radikala (peroksid) da bi toplotno stabilisao slobodan monomer i oligomer koji su ostali nereagovani kada je proizvod izašao iz UV reaktora. Potom je praćen proces iz Primera 1 koristeći valjak (E3). koji je imao ravnu, jednostavnu teksturu umesto peščane teksture (El). Pošto je proizvod stopljen, ohlađen je i urolan. Proizvod je imao izgled realističnijeg drvenog parketa u poređenju sa višeslojnim lepljenim parketom.

U ovom je primeru formulacija (A4) habajućeg sloja bila sledeća:

PRIMER 5

Plastični sloj koji se može peniti, koji je sadržao jedno sredstvo za penušanje nanet je na podlogu u vidu lista ili folije. Kombinacija je potom zagrejana da želatinira plastičan sloj bez aktiviranja sredstva za penušanje. Štamparska boja koja je sadržala jedan fotoinicijator (svetlom aktiviran inicijator umrežavanja) koji reaguje kada je izložen UV zračenju, naneta je u jedan dezen na želatiniranom plastičnom sloju. Posle stepena štampanja, jedan tečan osnovni habajući sloj koji se može očvrsnuti načinjen od providnog PVC plastizola ili organozola, i koji je evenualno sadržao jedan fotopolimer koji se može stvrdnuti UV zračenjem, nanet je preko cele površine želatiniranog plastičnog sloja, uključujući štamparsku boju, posle čega je deo fotoinicijatora u štamparskoj boji prešao u osnovni habajući sloj iznad štamparske boje. Proizvod je potom zagrejan da bi se želatinirao osnovni habajući sloj, ponovo bez aktiviranja sredstva za penušanje u plastičnom sloju koji može da se peni. Posle ovog stepena želatiniranja, jedan gornji habajući sloj, načinjen od vodenog poliuretana bez fotoinicijatora, koji se može stvrdnuti UV zračenjem, nanet je preko celokupne površine želatiniranog osnovnog habajućeg sloja, posle čega deo fotoinicijatora u osnovnom habajućem sloju prelazi u gornji habajući sloj. Gornji je habajući sloj bio potom sušen zagrejanin vazduhom pod pritiskom da bi se uklonio vodeni nosač, ostavljajući poliuretansku pokrivnu foliju preko površine želatiniranog osnovnog habajućeg sloja od PVC plastizola.

Kompozitni noseći sloj, koji obuhvata osnovni habajući sloj od PVC plastizola plus poliuretansku pokrivnu foliju, zagrevan je da bi se omekšao osnovni habajući sloj a potom podvrgnuo mehaničkom utiskivanju po celoj površini sa prvom mehanički utisnutom teksturom, kao što je tekstura peska. Posle toga je proizvod stvrdnut izlaganjem, u jednom zatvorenom prostoru, UV zračenju da bi se stvrdnuo i da bi se stabilisala tekstura u onim delovima PVC plastizolnog osnovnog habajućeg sloja koji sadrže fotopolimer koji se može stvrdnuti UV zračenjem, a poliuretanska pokrivna folija koja sadrži fotoinicijator (tj. one delove osnovnog habajućeg sloja (koji eventualno sadrže fotopolimer) i poliuretanske pokrivne folije koji naležu na štamparsku boju, ili iznad nje, a koja sadrži fotoinicijator). Posle izlaska iz zatvorene prostorije za UV zračenje, proizvod ulazi u peć za stapanje i širenje, posle čega se proizvod stapa, plastika koja se može peniti peni se, a onaj deo kompozitnog habajuće sloja koji ne sadrži fotoinicijator (tj. oni delovi kompozitnog habajućeg sloja koji nisu iznad ili preko štamparske boje koja sadrži fotoinicijator) tako se izglačaju da tekstura koja je bila naneta kod prvog stepena mehaničkog utiskivanja nestaje u tim područjima. Kompozitni noseći sloj koji obuhvata stopljen PVC plastizolni osnovni habajući sloj i poliuretansku pokrivnu foliju potom se eventualno podvrgava mehaničkom utiskivanju drugim stepenom mehaničkog utiskivanja, ali sada sa teksturom koja imitira prirodnu teksturu kamena, keramike, drveta i sličnog. Posle toga se poliuretanska pokrivna folija proizvoda pokriva rastvorom alkohola i jednog fotoinicijatora koji reaguje kada se izloži UV zračenju. Proizvod se potom suši u jednoj peći prinudnim protokom vazduha da bi alkohol ispario. Proizvod se ponovo stvrdnjava izlaganjem, unutar jednog zatvorenog prostora, UV zračenju radi umrežavanja poliuretanske pokrivne folije i osnovnog habajućeg sloja ako osnovni habajući sloj sadrži fotopolimer koji se može stvrdnuti UV zračenjem.

PRIMER 6

Plastični sloj koji se može peniti, koji je sadržao jedno sredstvo za penušanje nanet je na podlogu u vidu lista ili folije. Kombinacija je potom zagrejana da se želatinira plastičan sloj bez aktiviranja sredstva za penušanje. Štamparska boja koja je sadržala jedan fotoinicijator koji reaguje kada je izložen UV zračenju koje ima talasnu dužinu iznad 400 nm naneta je u jedan dezen na želatiniranom plastičnom sloju. Posle stepena štampanja, jedan tečan osnovni habajući sloj koji se može očvrsnuti načinjen od providnog PVC plastizola ili organozola, i koji je evenualno sadržao jedan fotopolimer koji se može stvrdnuti UV zračenjem, nanet je preko cele površine želatiniranog plastičnog sloja, uključujući štamparsku boju, posle čega je deo fotoinicijatora u štamparskoj boji prešao u osnovni habajući sloj iznad štamparske boje. Proizvod je potom zagrejan da bi se želatinirao osnovni habajući sloj, ponovo bez aktiviranja sredstva za penušanje u plastičnom sloju koji može da se peni. Posle ovog stepena želatiniranja, jedan gornji habajući sloj, načinjen od vodenog poliuretana koji sadrži drugi fotoinicijator koji reaguje kada se izloži UV zračenju koje ima talasnu dužinu ispod 350 nm, na primer Irgacure IR 184, nanet je preko celokupne površine želatiniranog osnovnog habajućeg sloja, posle čega deo prvog fotoinicijatora u osnovnom habajućem sloju prelazi u gornji habajući sloj. Gornji je habajući sloj bio potom sušen zagrejanin vazduhom pod pritiskom da bi se uklonio vodeni nosač, ostavljajući poliuretansku pokrivnu foliju koja sadrži prvi i drugi foto inicijator preko površine želatiniranog osnovnog habajućeg sloja od PVC plastizola.

Kompozitni noseći sloj, koji obuhvata osnovni habajući sloj od PVC plastizola plus poliuretansku pokrivnu foliju, zagrevan je da bi se omekšao osnovni habajući sloj a potom podvrgnuo mehaničkom utiskivanju po celoj površini sa prvom mehanički utisnutom teksturom, kao što je tekstura peska. Posle toga je proizvod stvrdnut izlaganjem, u jednom zatvorenom prostoru, UV zračenju koje ima samo talasne dužine iznad 400 nm da bi se stvrdnuo i da bi se stabilisala tekstura u onim delovima PVC plastizolnog osnovnog habajućeg sloja koji sadrži fotopolimer koji se može stvrdnuti UV zračenjem, a poliuretanska pokrivna folija koja sadrži fotoinicijator (tj. one delove osnovnog habajućeg sloja (koji eventualno sadrže fotopolimer) i poliuretanske pokrivne folije koji naležu na štamparsku boju, ili iznad nje, a koja sadrži prvi fotoinicijator). Posle izlaska iz zatvorene prostorije za UV zračenje, proizvod ulazi u peć za stapanje i širenje, posle čega se proizvod stapa, plastika koja se može peniti peni se, a onaj deo kompozitnog habajućeg sloja koji ne sadrži prvi fotoinicijator tako se izglačao da tekstura koja je bila naneta kod prvog stepena mehaničkog utiskivanja nestaje u tim područjima. Kompozitni noseći sloj koji obuhvata stopljen PVC plastizolni osnovni habajući sloj i poliuretansku pokrivnu foliju potom se eventualno podvrgava mehaničkom utiskivanju drugim stepenom mehaničkog utiskivanja, ali sada sa teksturom koja imitira prirodnu teksturu kamena, keramike, drveta i sličnog. Proizvod se ponovo stvrdnjava izlaganjem, unutar jednog zatvorenog prostora, UV zračenju radi umrežavanja još nestvrdnute poliuretanske pokrivne folije reagovanjem sa drugim fotoinicijatorom i osnovnog habajućeg sloja ako osnovni habajući sloj sadrži fotopolimer koji se može stvrdnuti UV zračenjem.

PRIMER 7

Plastični sloj koji se može peniti, koji je sadržao jedno sredstvo za penušanje nanet je na podlogu u vidu lista ili folije. Kombinacija je potom zagrejana da se želatinira plastičan sloj bez aktiviranja sredstva za penušanje. Štamparska boja koja je sadržala jedan fotoinicijator koji reaguje kada je izložen UV zračenju koje ima talasnu dužinu iznad 400 nm naneta je u jedan dezen na želatiniranom plastičnom sloju. Posle stepena štampanja, jedan tečan osnovni habajući sloj koji se može očvrsnuti načinjen od providnog PVC plastizola ili organozola, i koji je evenualno sadržao jedan fotopolimer koji se može stvrdnuti UV zračenjem, nanet je preko cele površine želatiniranog plastičnog sloja, uključujući štamparsku boju, posle čega je deo fotoinicijatora u štamparskoj boji prešao u osnovni habajući sloj iznad štamparske boje. Proizvod je potom zagrejan da bi se želatinirao osnovni habajući sloj, ponovo bez aktiviranja sredstva za penušanje u plastičnom sloju koji može da se peni. Posle ovog stepena želatiniranja, jedan gornji habajući sloj, načinjen od 100 procentno reaktivnog poliuretana koji se može stvrdnuti UV zračenjem, koji sadrži drugi fotoinicijator koji reaguje kada se izloži UV zračenju koje ima talasnu dužinu ispod 350 nm, nanet je preko celokupne površine želatiniranog osnovnog habajućeg sloja, posle čega deo prvog fotoinicijatora u osnovnom habajućem sloju prelazi u gornji habajući sloj. Gornji je habajući sloj bio potom sušen u atmosferi azota sa minimumom energije potrebne da se stvrdne do stanja suvog na dodir, tako da je poliuretanska obloga sadržala prvi i drugi fotoinicijator. Ako bi bilo dato suviše energije, tj. obloga bi bila suviše stvrdnuta, poliuretanska obloga bi se naborala u sledećem stepenu podvrgavanja infracrvenom zagrevanju pre mehaničkog utiskivanja neke teksture kao što je pesak. Isto bi se dogodilo u peći za stapanje koja se koristi za širenje sloja koji se može peniti.

Kompozitni noseći sloj, koji obuhvata osnovni habajući sloj od PVC plastizola koji sadrži prvi fotoinicijator plus poliuretansku oblogu koja sadrži prvi i drugi fotoinicijator, zagrevan je da bi se omekšao osnovni habajući sloj a potom podvrgnuo mehaničkom utiskivanju po celoj površini sa prvom mehanički utisnutom teksturom, kao što je tekstura peska, posle čega je proizvod stvrdnut izlaganjem, u jednom zatvorenom prostoru, UV zračenju koje ima samo talasne dužine iznad 400 nm da bi se stvrdnuo i da bi se stabilisala tekstura u onim delovima PVC plastizolnog osnovnog habajućeg sloja koji sadrži fotopolimer koji se može stvrdnuti UV zračenjem, i poliuretansku oblogu koja prekriva štamparsku boju i sadrži prvi fotoinicijator. Posle izlaska iz zatvorene prostorije za UV zračenje, proizvod ulazi u peć za stapanje i širenje, posle čega se proizvod stapa, plastika koja se može peniti peni se, a onaj deo kompozitnog habajućeg sloja koji ne sadrži prvi fotoinicijator tako se izglača da tekstura koja je bila naneta kod prvog stepena mehaničkog utiskivanja nestaje u tim područjima. Kompozitni noseći sloj koji obuhvata stopljen PVC plastizolni osnovni habajući sloj i poliuretansku oblogu potom se eventualno podvrgava mehaničkom utiskivanju drugim stepenom mehaničkog utiskivanja, ali sada sa teksturom koja imitira prirodnu teksturu kamena, keramike, drveta i sličnog. Proizvod se ponovo stvrdnjava izlaganjem, unutar jednog zatvorenog prostora, UV zračenju radi umrežavanja još nestvrdnute poliuretanske pokrivne folije koja nije reagovala na UV zračenje talasne dužine iznad 400 nm, i osnovnog habajućeg sloja ako osnovni habajući sloj sadrži fotopolimer koji se može stvrdnuti UV zračenjem.

PRIMER 8

Plastični sloj koji se može peniti, koji je sadržao jedno sredstvo za penušanje nanet je na podlogu u vidu lista ili folije. Kombinacija je potom zagrejana da se želatinira plastičan sloj bez aktiviranja sredstva za penušanje. Štamparska boja koja je sadržala jedan fotoinicijator koji reaguje kada je izložen UV zračenju naneta je u jedan dezen na želatiniranom plastičnom sloju. Posle stepena štampanja, jedan tečan osnovni habajući sloj koji se može očvrsnuti načinjen od providnog PVC plastizola ili organozola, i koji je evenualno sadržao jedan fotopolimer koji se može stvrdnuti UV zračenjem, nanet je preko cele površine želatiniranog plastičnog sloja, uključujući štamparsku boju, posle čega je deo fotoinicijatora u štamparskoj boji prešao u osnovni habajući sloj iznad štamparske boje. Proizvod je potom zagrejan da bi se želatinirao osnovni habajući sloj, ponovo bez aktiviranja sredstva za penušanje u plastičnom sloju koji može da se peni. Posle ovog stepena želatiniranja, jedan gornji habajući sloj, načinjen od vodenog poliuretana nanet je preko celokupne površine želatiniranog osnovnog habajućeg sloja, posle čega deo fotoinicijatora u osnovnom habajućem sloju prelazi u gornji habajući sloj. Gornji je habajući sloj bio potom sušen zagrejanin vazduhom pod pritiskom da bi se uklonio vodeni nosač, ostavljajući poliuretansku pokrivnu foliju preko površine želatiniranog osnovnog habajućeg sloja od PVC plastizola.

Kompozitni noseći sloj, koji obuhvata osnovni habajući sloj od PVC plastizola plus poliuretansku pokrivnu foliju, zagrevan je da bi se omekšao osnovni habajući sloj a potom podvrgnuo mehaničkom utiskivanju po celoj površini sa prvom mehanički utisnutom teksturom, kao što je tekstura peska, Posle toga je proizvod stvrdnut izlaganjem, u jednom zatvorenom prostoru, UV zračenju da bi se stvrdnula i stabilisala tekstura u onim delovima PVC plastizolnog osnovnog habajućeg sloja koji sadrži fotopolimer koji se može stvrdnuti UV zračenjem, i poliuretanska pokrivna folija koja sadrži fotoinicijator (tj. one delove osnovnog habajućeg sloja (koji eventualno sadrže fotopolimer) i poliuretanskog pokrivnog sloja koji naležu na štamparsku boju, ili iznad nje). Posle izlaska iz zatvorene prostorije za UV zračenje, proizvod ulazi u peć za stapanje i širenje, posle čega se proizvod stapa, plastika koja se može peniti peni se, a onaj deo kompozitnog habajućeg sloja koji ne sadrži fotoinicijator (tj. oni delovi kompozitnog habajućeg sloja koji nisu iznad ili na štamparskoj boji) tako se izglačao da tekstura koja je bila naneta kod prvog stepena mehaničkog utiskivanja nestaje u tim područjima. Kompozitni noseći sloj koji obuhvata stopljen PVC plastizolni osnovni habajući sloj i poliuretansku pokrivnu foliju potom se eventualno podvrgava mehaničkom utiskivanju drugim stepenom mehaničkog utiskivanja, ali sada sa teksturom koja imitira prirodnu teksturu kamena, keramike, drveta i sličnog. Potom se nestvrdnuti delovi kompozitnog habajućeg sloja stvrdnjavaju izlaganjem proizvoda uređaju za stvrdnjavanje elektronskim mlazom od 200 KV sa energetskom dozom od tri mega rad, radi umrežavanja poliuretanske pokrivne folije i osnovnog habajućeg sloja ako osnovni habajući sloj sadrži fotopolimer koji se može stvrdnuti UV zračenjem.

PRIMER 9

Plastični sloj koji sc može peniti, koji je sadržao jedno sredstvo za penušanje nanet je na podlogu u vidu lista ili folije. Kombinacija je potom zagrejana da se želatinira plastičan sloj bez aktiviranja sredstva za penušanje. Štamparska boja koja je sadržala jedan pojačavač fotoinicijatora naneta je u jedan dezen na želatiniranom plastičnom sloju. Pojačavač fotoinicijatora jeste jedan proizvod koji u kombinaciji sa jednim fotoinicijatorom povećava brzinu konverzije fotopolimera, na primer jedan ITX ili EDB pojačavač u kombinaciji sa Esacure 1001 (proizvodi Lombardi). Posle stepena štampanja, jedan tečan osnovni habajući sloj koji se može očvrsnuti načinjen od providnog PVC plastizola ili organozola, i koji je sadržao jedan fotoinicijator, osetljiv na pojačavač fotoinicijatora, koji oba reaguju na UV zračenje a takođe sadrže jedan fotopolimer koji se može stvrdnuti UV zračenjem, nanet je preko cele površine želatiniranog plastičnog sloja, uključujući štamparsku boju, posle čega je deo fotoinicijatora u štamparskoj boji prešao u osnovni habajući sloj iznad štamparske boje. Proizvod je potom zagrejan da bi se želatinirao osnovni habajući sloj, ponovo bez aktiviranja sredstva za penušanje u plastičnom sloju koji može da se peni.

Posle ovog stepena želatiniranja, habajući je sloj zagrevan da bi sc omekšao a potom podvrgnuo mehaničkom utiskivanju po celoj površini sa prvom mehanički utisnutom teksturom, kao što je tekstura peska, posle čega je proizvod stvrdnut izlaganjem, u jednom zatvorenom prostoru, UV zračenju sa tolikom energijom bi se stvrdnla i stabilisala tekstura u onim delovima PVC plastizolnog habajućeg sloja koji se nalazi iznad štamparskih boja koje sadrže pojačavač fotoinicijatora. Posle izlaska iz zatvorene prostorije za UV zračenje, proizvod ulazi u peć za stapanje i širenje, posle čega se proizvod stapa, plastika koja se može peniti peni se, a onaj deo habajućeg sloja koji nije iznad štamparskih boja koje sadrže pojačavač tako se izglačao da je tekstura koja je bila naneta kod prvog stepena mehaničkog utiskivanja nestala u ovm područjima. To glačanje definiše maksimalnu energiju koju proizvod prima u prvom UV reaktoru. Stopljeni pokrivni habajući sloj potom se eventualno podvrgava mehaničkom utiskivanju drugim stepenom mehaničkog utiskivanja, ali sada sa teksturom koja imitira prirodnu teksturu kamena, keramike, drveta i sličnog. Proizvod se potom ponovo stvrdnjava izlaganjem, unutar jednog zatvorenog prostora, UV zračenju radi umrežavanja još nestvrdnutih delova PVC habajućeg sloja.

PRIMER 10

Plastični sloj koji se može peniti, koji je sadržao jedno sredstvo za penušanje nanet je na podlogu u vidu lista ili folije. Kombinacija je potom zagrejana da se želatinira plastičan sloj bez aktiviranja sredstva za penušanje. Štamparska boja koja je sadržala jedan pojačavač fotoinicijatora naneta jc u jedan dezen na želatiniranom plastičnom sloju. Posle stepena štampanja, jedan tečan osnovni habajući sloj koji se može očvrsnuti načinjen od providnog PVC plastizola ili organozola, i koji je evenualno sadržao jedan fotoinicijator osetljiv na pojačavač fotoicijatora koji reaguje na UV zračenje i koji dalje sadrži jedan fotopolimer koji se može stvrdnuti UV zračenjem, nanet je preko cele površine želatiniranog plastičnog sloja, uključujući štamparsku boju, posle čega jc deo pojačavača fotoinicijatora u štamparskoj boji prešao u osnovni habajući sloj iznad štamparske boje. Proizvod je potom zagrejan da bi se želatinirao osnovni habajući sloj, ponovo bez aktiviranja sredstva za penušanje u plastičnom sloju koji može da se peni. Posle ovog stepena želatiniranja, jedan gornji habajući sloj, načinjen od vodenog poliuretana koji sadrži drugi fotoinicijator istog tipa nanet je preko celokupne površine želatiniranog osnovnog habajućeg sloja, posle čega deo prvog pojačavača fotoinicijatora u osnovnom habajućem sloju prelazi u gornji habajući sloj. Gornji je habajući sloj bio potom sušen zagrejanin vazduhom pod pritiskom da bi se uklonio vodeni nosač, ostavljajući poliuretansku pokrivnu foliju preko površine želatiniranog osnovnog habajućeg sloja od PVC plastizola.

Kompozitni noseći sloj, koji obuhvata osnovni habajući sloj od PVC plastizola plus poliuretansku pokrivnu foliju, zagrevan je da bi se omekšao osnovni habajući sloj a potom podvrgnuo mehaničkom utiskivanju po celoj površini sa prvom mehanički utisnutom teksturom, kao što je tekstura peska, posle čega je proizvod stvrdnut izlaganjem, u jednom zatvorenom prostoru, UV zračenju da bi se stvrdnula i stabilisala tekstura u onim delovima PVC plastizolnog osnovnog habajućeg sloja koji sadrže fotopolimer koji se može stvrdnuti UV zračenjem, i poliuretanska pokrivna folija koja leži iznad ili na štamparskoj boji koja sadrži pojačavač fotoinicijatora. Posle izlaska iz zatvorene prostorije za UV zračenje, proizvod ulazi u peć za stapanje i širenje, posle čega se proizvod stapa, plastika koja se može peniti peni se, a onaj deo kompozitnog habajućeg sloja koji ne leži iznad ili preko štamparske boje koja sadrži pojačavač fotoinicijatora, tako se izglačao da tekstura koja je bila naneta kod prvog stepena mehaničkog utiskivanja nestaje u tim područjima. Kompozitni noseći sloj koji obuhvata stopljen PVC plastizolni osnovni habajući sloj i poliuretansku pokrivnu foliju potom se eventualno podvrgava mehaničkom utiskivanju drugim stepenom mehaničkog utiskivanja, ali sada sa teksturom koja imitira prirodnu teksturu kamena, keramike, drveta i sličnog. Proizvod se ponovo stvrdnjava izlaganjem, unutar jednog zatvorenog prostora, UV zračenju radi umrežavanja celokupne nestvrdnute poliuretanske pokrivne folije i osnovnog habajućeg sloja ako osnovni habajući sloj sadrži fotopolimer koji se može stvrdnuti UV zračenjem.

PRIMER 11

Plastični sloj koji se može peniti, koji je sadržao jedno sredstvo za penušanje nanet je na podlogu u vidu lista ili folije. Kombinacija je potom zagrejana da se želatinira plastičan sloj bez aktiviranja sredstva za penušanje. Štamparska boja koja je sadržala jedan fotoinicijator koji reaguje kada je izložen UV zračenju koje ima talasnu dužinu iznad 400 nm naneta je u jedan dezen na želatiniranom plastičnom sloju. Posle stepena štampanja, jedan tečan osnovni habajući sloj koji se može očvrsnuti načinjen od providnog PVC plastizola ili organozola, nanet je u debljini od 0,4 mm. Ovaj osnovni sloj ne sadrži ni jedan fotopolimer koji se može stvrdnuti UV zračenjem. Proizvod je potom zagrejan da bi se želatinirao osnovni habajući sloj, ponovo bez aktiviranja sredstva za penušanje u plastičnom sloju koji može da se peni. Posle ovog stepena želatiniranja, jedan gornji habajući sloj, načinjen od obloge koja se može stvrdnuti UV zračenjem, na primer vodenog poliuretana, polikarbonata, epoksi-akrilata, epoksi-metakrilata, poliestar-akrilata, polietar-akrilata (svi opisani u brošurama UCB, Sartomera-a ili Stahl-a), PVC-akrilatne obloge koja se mže stvrdnuti, a koji sadrži jedan fotoinicijator koji reaguje kada se izloži UV zračenju koje ima talasnu dužinu ispod 350 nm, nanet jc preko celokupne površine želatiniranog osnovnog habajućeg sloja. Gornji je habajući sloj bio stvrdnut zagrejanin vazduhom pod pritiskom bilo da bi se uklonio vodeni nosač, ili da se želatinira, ostavljajući pokrivnu foliju preko površine želatiniranog osnovnog habajućeg sloja.

Kompozitni noseći sloj, koji obuhvata osnovni habajući sloj od PVC plastizola plus poliuretansku pokrivnu foliju koja se može stvrdnuti UV zračenjem, potom je podvrgnut mehaničkom utiskivanju po celoj površini sa prvom mehanički utisnutom teksturom, kao što je tekstura peska, posle čega je proizvod stvrdnut izlaganjem, u jednom zatvorenom prostoru, UV zračenju koje ima samo talasne dužine iznad 400 nm da bi se stvrdnla i stabilisala tekstura u onim delovima gornjeg habajućeg sloja iznad područja štampanja sa prvim fotoinicijatorom. Prvi fotoinicijator koji reaguje iznad 400 nm pomera se u gornji habajući sloj gde stvrdnjava akrilatne komponene.

Posle izlaska iz zatvorene prostorije za UV zračenje, proizvod ulazi u peć za stapanje i širenje, posle čega se proizvod stapa, plastika koja se može peniti peni se, a onaj deo kompozitnog habajuće sloja koji ne sadrži prvi fotoinicijator tako se izglačao da tekstura koja je bila naneta kod prvog stepena mehaničkog utiskivanja nestaje u tim područjima. Kompozitni noseći sloj koji obuhvata stopljen osnovni habajući sloj i poliuretansku pokrivnu foliju potom se eventualno podvrgava mehaničkom utiskivanju drugim stepenom mehaničkog utiskivanja, ali sada sa teksturom koja imitira prirodnu teksturu kamena, keramike, drveta i sličnog. Proizvod se potom ponovo stvrdnjava izlaganjem, unutar jednog zatvorenog prostora, UV zračenju radi umrežavanja još nestvrdnute poliuretanske pokrivne folije reagovanjem sa drugim fotoinicijatorom.

PRIMER 12

Plastični sloj koji se može peniti, koji je sadržao jedno sredstvo za penušanje nanet je na podlogu u vidu lista ili folije. Kombinacija je potom zagrejana da se želatinira plastičan sloj bez aktiviranja sredstva za penušanje. Štamparska boja koja je sadržala jedan fotoinicijator koji reaguje kada je izložen UV zračenju naneta je u jedan dezen na želatiniranom plastičnom sloju. Posle stepena štampanja, jedan tečan osnovni habajući sloj koji se može očvrsnuti načinjen od providnog PVC plastizola ili organozola, nanet je u debljini od 0,4 mm. Ovaj osnovni sloj nije sadržao ni jedan fotopolimer koji se može stvrdnuti UV zračenjem. Proizvod je potom zagrejan da bi se želatinirao osnovni habajući sloj, bez aktiviranja sredstva za penušanje u plastičnom sloju koji može da se peni. Posle ovog stepena želatiniranja, jedan gornji habajući sloj, načinjen od neke obloge koja se može stvrdnuti UV zračenjem, na primer vodenog poliuretana, polikarbonata, epoksi-akrilata, epoksi-metakrilata, poliestar-akrilata, polietar-akrilata (svi opisani u brošurama UCB, Sartomera-a ili Stahl-a), PVC-akrilatne obloge koja se može stvrdnuti, a koja sadrži jedan fotoinicijator koji reaguje kada se izloži UV zračenju, nanet je preko celokupne površine želatiniranog osnovnog habajućeg sloja. Gornji je habajući sloj bio stvrdnut zagrejanin vazduhom pod pritiskom bilo da bi se uklonio vodeni nosač, ili da se želatinira, ostavljajući pokrivnu foliju preko površine želatiniranog osnovnog habajućeg sloja.

Kompozitni noseći sloj, koji obuhvata osnovni habajući sloj plus pokrivnu foliju koja se može stvrdnuti UV zračenjem, potom je podvrgnut mehaničkom utiskivanju po celoj površini sa prvom mehanički utisnutom teksturom, kao što je tekstura peska, posle čega je proizvod stvrdnut izlaganjem, u jednom zatvorenom prostoru, UV zračenju takve energije da bi se samo stvrdnula i stabilisala tekstura u onim delovima gornjeg habajućeg sloja koji se nalaze iznad štamparskih boja koje sadrže fotoinicijator. (To je bio neočekivani rezultat pošto je dobijena neka vrsta pojačavanja delovanja stvrdnjavanja na gornji habajući sloj u području u koje je fotoinicijator prešao iz boje u ovaj gornji habajući sloj. Sloj se stvrdnuo uz mnogo manji utrošak energije od onog koji bi bio određen sabiranjem količina oba fotoinicijatora u gornjem habajućem sloju, tj. od pomeranja iz štamparske boje plus fotoinicijatora uključenog formulaciju tog gornjeg habajućeg sloja.)

Posle izlaska iz zatvorene prostorije za UV zračenje, proizvod ulazi u peć za stapanje i širenje, posle čega se proizvod stapa, plastika koja se može peniti peni se, a onaj deo kompozitnog habajuće sloja koji ne sadrži prvi fotoinicijator tako se izglačao da tekstura koja je bila naneta kod prvog stepena mehaničkog utiskivanja nestaje u tim područjima. Kompozitni noseći sloj koji obuhvata stopljen osnovni habajući sloj i pokrivnu foliju koja se može stvrdnuti, potom se eventualno podvrgava mehaničkom utiskivanju drugim stepenom mehaničkog utiskivanja, ali sada sa teksturom koja imitira prirodnu teksturu kamena, keramike, drveta i sličnog. Proizvod se potom ponovo stvrdnjava izlaganjem, unutar jednog zatvorenog prostora, UV zračenju radi umrežavanja još nestvrdnute poliuretanske pokrivne folije reagovanjem sa drugim fotoinicijatorom.

U prethodnim Primerima, proizvod prema pronalasku isto tako se može izraditi zamenom osnovnih habajućih slojeva ili drugh slojeva neposredno ispod ili uz poliuretansku gornju oblogu nekim termoplastičnim slojem kao što je onaj izrađen od poliolefina, koji zamenjuje PVC slojeve koji sadrže jedan fotopolimer koji se može umrežavati i poliuretane sa bilom kojim providnim polimerom koji se može zračenjem umrežavati, a koji se može koristiti kao gonji habajući sloj. Svakako da se gornji habajući sloj može naneti neposredno na štampanu penu ili na osnovni habajući sloj u skladu sa prethodnim primerima.

Claims (10)

1. Površinski pokrivač, naznačen time, što obuhvata: (a) podlogu (2), (b) penast plastični sloj (1) koji naleže na podlogu (2), (c) prvu boju (3) koja obuhvata jedan fotoinicijator štampan u jednom dezenu na pomenutom penastom plastičnom sloju, opciono drugu boju (4) koja sadrži inhibitor štampan u jednom dezenu na pomenutom penastom plastičnom sloju i opciono, treću boju koja ne sadrži inhbibitor ili fotoinicijator štampan na pomenutom penastom plastičnom sloju (1), (d) stvrdnutu oblogu (5) ili stvrdnut sloj koji sadrži umreženi fotopolimer ili monomer koji naleže na penasti plastični sloj (1) i na prvu boju (3), gde deo stvrdnute obloge (5) ili strvrdnutog sloja nanet preko prve boje (3) je mehanički utisnut sa prvom mehanički utisnutom teksturom (6) koja je stvrdnuta UV zračenjem i ima relativno veću dubinu utiskivanja u poređenju sa teksturom podne asure; deo stvrdnute obloge ili stvrdnutog sloja nanet preko opciono druge boje je hemijski utisnut, a deo stvrdnute obloge ili stvrdnutog sloja koji nije nanet preko prve boje nije mehanički utisnut sa prvom mehanički utisnutom teksturom.

2. Površinski pokrivač prema zahtevu 1, naznačen time, što prva boja (3) takođe sadrži jedan inhibitor i deo strvrdnute obloge ili strvdnutog sloja nanet preko prve boje je takođe hemijski utisnut.

3. Površinski pokrivač prema zahtevu 1, naznačen time, što deo stvrdnute obloge ili stvrdnutog sloja koji nije postavljen iznad prve boje (3) i opciono druge boje (4) je mehanički utisnut sa drugom mehanički utisnutom teksturom (8) različitom od prve mehanički utisnute teksture (6).

4. Površinski pokrivač prema zahtevu 1, naznačen time, što dalje sadrži poliuretansku oblogu koja pokriva stvrdnutu oblogu (5) ili strvdnuti sloj.

5. Površinski pokrivač prema zahtevu 3, naznačen time, što druga mehanički utisnuta tekstura (8) je izabrana iz grupe koju čine keramičke pločice, kamen, cigle, peščanik, pluta, drvo ili njihove kombinacije.

6. Površinski pokrivač, naznačen time, što obuhvata: (a) podlogu (2), (b) penasti i hemijski utiskivan plastični sloj (1) koji naleže na podlogu, (c) boju (3) koja sadrži jedan fotoinicijator štampan u jednom dezenu na pomenutom penastom plastičnom sloju (1), (d) stvrdnutu oblogu (5) ili stvrdnut sloj koji sadrži umreženi fotopolimer ili monomer koji naleže na penasti plastični sloj (1) i na boju (3), pri čemu je deo stvrdnute obloge (5) ili stvrdnutog sloja, postavljen preko boje, bio podvrgnut hemijskom i mehaničkom utiskivanju sa mehanički utisnutom teksturom (6) koja je stvrdnuta UV-zracima i ima relativno veću dubinu utiskivanja u poređenju sa teksturom podne asure; i deo stvrdnute obloge (5) ili stvrdnutog sloja koji nije nanet preko boje nije mehanički utisnut (e) gornji habajući sloj, koji prekriva stvrdnutu oblogu ili stvrdnuti sloj i sastoji se od poliuretana.

7. Površinski pokrivač prema zahtevu 1, naznačen time, što dalje obuhvata četvrtu boju koja sadrži fotoinicijator, gde prva boja (3) dalje sadrži inhibitor štampan u dezenu na pomenutom penstom plastičnom sloju (2), deo stvrdnute obloge (5) ili stvrdnutog sloja postavljen preko prve boje (3) je takođe hemijski utisnut, a deo stvrdnute obloge ili stvrdnutnog sloja, koji nije postavljen preko prve boje (3) i opciono druge boje (4) i četvrte boje je mehanički utisnut sa drugom mehanički utisnutom teksturom (8) koja se razlikuje od prve mehanički utisnute teskture (6).

8. Površinski pokrivač prema zahtevu 7, naznačen time, što dalje sadrži poliuretansku oblogu koja naleže na stvrdnutu oblogu (5) ili stvrdnuti sloj.

9. Površinski pokrivač prema zahtevu 1, naznačen time, što plastični sloj koji naleže na podlogu nije penast, nema opcione druge boje, prva boja (3) i opciono treća boja su štampane u dezenu na pomenutom plastičnom sloju, stvrdnuta obloga (5) ili stvrdnut sloj koji sadrži umreženi fotopolimer ili monomer naleže preko plastičnog sloja i prve boje (3), i opciono treće boje, a deo stvrdnute obloge ili stvrdnutnog sloja, koji nije nanet preko prve boje (3) je mehanički utisnut sa drugom mehanički utisnutom teksturom (8) koja se razlikuje od prve mehanički utisnute teksture (6).

10. Površinski pokrivač prema zahtevu 9, naznačen time, što dalje sadži poliuretansku oblogu koja pokriva stvrdnutu i utisnutu stvrdnutu oblogu (5) ili stvrdnuti sloj.