RS51687B - Kristalni oblici 4-[2-4-(4-metilfenilsulfanil)fenil]piperidina sa kombinovanom inhibicijom reapsorpcije serotonina i norepinefrina za lečenje neuropatskog bola - Google Patents

Abstract

Jedinjenje koje je 4-[2-(4-metilfenil-sulfanil)fenil]piperidinHBr adiciona so u kristalnom obliku.Prijava sadrži još 14 patentnih zahteva.

Description

Percepcija bola je složenija od direktne transmisije signala od povređenog dela tela do specifičnih receptora u mozgu, a pri čemu je osećaj bola proporcionalan povredi. To znači da oštećenje perifernih tkiva i povreda nerava mogu izazvati promene u strukturama centralnog nervnog sistema koje su uključene u percepciju bola, što utiče na osećaj bola koji sledi. Ova neuroplastičnost može dovesti do centralne senzivitizacije kao odgovora na dugotrajne štetne stimulanse, a koja se kao takva može manifesta vati npr. kao hronični bol, tj. osećaj bola koji ostaje čak i kada prestane dejstvo štetnog stimulansa, ili kao hiperalgezija, tj. pojačani odgovor na stimulans koji je normalno bolan. Još misteriozniji i dramatičniji primer ovoga predstavlja "sindrom fantomskog bola", tj. osećanje bola koji je postojao u ekstremitetu pre njegove amputacije. Za skorašnji pregled centralne neuroplastičnosti i bola vidi Melzack et aluAnn. N. Y. Acad. Sci.,933, 157-174, 2001.

Hronični bol, kao što je neuropatski bol, manifestuje se kao takav na drugačiji način od drugih vrsta bola, npr. somatskog ili visceralnog bola. Bol se često opisuje kao probadanje, pečenje, žarenje, trnjenje ili žiganje. Uobičajeni uzroci neuropatskog bola obuhvataju alkoholizam, amputaciju, probleme sa leđima, nogama i kukovima, hemoterapiju, dijabetes, HIV, multiplu sklerozu, hirurške intervencije na kičmi, kao i infekciju virusom herpes zoster.

Centralna komponenta hroničnog bola može objasniti zašto hronični bol, kao što je neuropatski bol, često slabo reaguje na klasične analgetike, kao što su nesteroidni antiinflamatorni lekovi (engl. non-steroid anti-inflammatory drugs, skr. NSAIDS) i opioidni analgetici. Triciklični antidepresivi (TCA), kao što je amitrilin postali su standard u lečenju neuropatskog bola, a smatra se da se njihov efekat ostvaruje posredstvom kombinovanog inhibitornog dejstva i na transporter serotonina, i na transporter norepinefrina[ Clin Ther., 26,951 -979, 2004]. Za lečenje neuropatskog bola od skora je počela klinička primena takozvanih antidepresiva dvostrukog dejstva koji imaju inhibitorno dejstvo na reapsorpciju, odnosno ponovno preuzimanje i serotonina, i norepinefrina[ Human Psychopharm.,19, S21-S25, 2004]. Primeri antidepresiva dvostrukog dejstva su venlafaksin i duloksetin, a ova klasa antidepresiva se često navodi kao SNRJ.

Podaci o primeni selektivnih inhibitora reapsorpcije serotonina (engl. selective serotonine reuptake inhibitors, skr. SSRI) za neuropatski bol su retki, ali generalno sugerišu da oni imaju ograničeno dejstvo[ Bas. Clin. Pharmacol.,96, 399-409, 2005J. U stvari postoji hipoteza da su SSRI kao takvi samo slabo antinociceptivni, ali da inhibicija transportera serotonina povećava antinociceptivno dejstvo inhibicije reapsorpcije norepinefrina. Ovo stanovište je podržano pregledom 22 studije na životinjama i pet studija na ljudima koje pokazuju da SNR1 imaju superiorno antinociceptivno dejstvo u poređenju sa inhibitorima reapsorpcije norepinefrina, koji su sa druge strane superiorni u odnosu na SSRI[ Pain Med. 4,310-316, 2000].

Skorašnji podaci o 5-HT3antagonistu odansetronu ukazuju na to da 5-HT3antagonisti mogu imati analgetičko dejstvo i da se zbog toga mogu primeniti u tečenju neuropatskog bola[ Anesth. Analg.,97, 1474-1478, 2003].

Međutim, primena tricikličnih antidepresiva je povezana sa poznatim, antiholinergijskim neželjenim dejstvima, kao što su pospanost, anksioznost, uznemirenost, kognitivni problemi i problemi sa memorijom. Zbog toga postoji potreba da se pronađu alternativni načini za lečenje neuropatskog bola.

U međunarodnoj prijavi patenta koja je objavljena kao WO 2003/029232 opisano je npr. jedinjenje 4-[2-(4-metilfenilsulfanil)fenil]piperidin u vidu slobodne baze i odgovarajuća HC1 so. Navedeno je daje ovo jedinjenje inhibitor transportera serotonina i receptora serotonina 2C(5-HT2c), kao i da se može primeniti za lečenje afektivnih poremećaja, npr. depresije i anksioznosti.

Suština pronalaska

Ovi pronalazači su kao iznenađujuće otkrili daje pored već poznatog farmakološkog profila, 4-|2-(4-metilfenilsulfanil)-fenil]piperidin potentni inhibitor reapsorpcije serotonina i reapsorpcije norepinefrina, antagonist receptora serotonina 3 (5-HT3), antagonist receptora serotonina 2A (5-HT2a), i inhibitor ili aiadrenergički receptor, i da se ovo jedinjenje kao takvo može primeniti za lečenje npr. hroničnog bola. Shodno tome, pronalazak se odnosi na jedinjenje I, koje je 4-[2-(4-metilfenil-sulfanil)fenil]piperidin i na njegove izabrane farmaceutski prihvatljive soli u kristalnom obliku.

U jednom primeru izvođenja pronalazak se odnosi na jedinjenje I za primenu u lečenju.

U jednom primeru izvođenja pronalazak se odnosi na metod lečenja koji sadrži davanje terapeutski delotvorne količine jedinjenja I pacijentu kome je to potrebno.

U jednom primeru izvođenja pronalazak se odnosi na farmaceutsku kompoziciju koja sadrži jedinjenje I.

U jednom primeru izvođenja pronalazak se odnosi na primenu jedinjenja I za proizvodnju leka.

Slike nacrta

FIG. 1: Difrakciona slika HBr adicione soli jedinjenja I dobijena primenom rentgenskih zraka FIG. 2: Difrakciona slika HBr adicione soli sol vata jedinjenja 1 dobijena primenom rentgenskih zraka FIG. 3: Difrakciona slika adicione soli palmitinske kiseline jedinjenja I dobijena primenom rentgenskih zraka FIG. 4: Difrakciona slika adicione soli DL-mlečne kiseline jedinjenja I dobijena primenom rentgenskih zraka FIG. 5: Difrakciona slika adicione soli adipinske kiseline (1:1) jedinjenja I (a+P oblik) dobijena primenom rentgenskih zraka FIG. 6: Difrakciona slika adicione soli adipinske kiseline (2:1) jedinjenja I dobijena primenom rentgenskih zraka FIG. 7: Difrakciona slika adicione soli fumarne kiseline (1:1) jedinjenja I dobijena primenom rentgenskih zraka FIG. 8: Difrakciona slika adicione soli glutarne kiseline (1:1) jedinjenja I dobijena primenom rentgenskih zraka FIG. 9: Difrakciona slika adicione soli malonske kiseline (1:1) jedinjenja I, a-oblik dobijena primenom rentgenskih zraka FIG. 10: Difrakciona slika adicione soli malonske kiseline jedinjenja I, P-oblik dobijena primenom rentgenskih zraka FIG. 11: Difrakciona slika adicione soli oksalne kiseline (1:1) jedinjenja I dobijena primenom rentgenskih zraka FIG. 12: Difrakciona slika adicione soli sebakoinske kiseline (2:1) jedinjenja I dobijena primenom rentgenskih zraka FIG. 13: Difrakciona slika adicione soli ćilibarne kiseline (2:1) jedinjenja I dobijena primenom rentgenskih zraka FIG. 14: Difrakciona slika adicione soli L-jabučne kiseline (1:1) jedinjenja 1, ct-oblik dobijena primenom rentgenskih zraka FIG. 15: Difrakciona slika adicione soli L-jabučne kiseline (1:1) jedinjenja I, 3-oblik dobijena primenom rentgenskih zraka FIG. 16: Difrakciona slika adicione soli D-vinske kiseline (1:1) jedinjenja I dobijena primenom rentgenskih zraka FIG. 17: Difrakciona slika adicione soli L-asparaginske kiseline (1:1) jedinjenja I u smeši sa L-asparaginskom kiselinom dobijena primenom rentgenskih zraka FIG. 18: Difrakciona slika adicione soli hidrata L-asparaginske kiseline (1:1) jedinjenja 1 u smeši sa L-asparaginskom kiselinom dobijena primenom rentgenskih zraka FIG. 19: Difrakciona slika adicione soli glutaminske kiseline (1:1) jedinjenja I u smeši sa monohidratom glutaminske kiseline dobijena primenom rentgenskih zraka FIG. 20: Difrakciona slika adicione soli limunske kiseline (2:1) jedinjenja I dobijena primenom rentgenskih zraka FIG. 21: Difrakciona slika adicione soli HC1 kiseline jedinjenja I dobijena primenom rentgenskih zraka FIG. 22: Difrakciona slika adicione soli fosforne kiseline (1:1) jedinjenja I dobijena primenom rentgenskih zraka FIG. 23: Nivoi dopamina u prefrontalnom korteksu posle davanja jedinjenja prema predmetnom pronalasku. FIG. 24: Nivoi acetilholina u prefrontalnom korteksu posle davanja jedinjenja prema predmetnom pronanasku. FIG. 25a+b: Nivoi acetilholina u prefrontalnom korteksu i ventralnom hipokampusu posle davanja jedinjenja prema predmetnom pronalasku.

Detaljni opis pronalaska

Predmetni pronalazak se odnosi na jedinjenje I, koje je 4-[2-(4-metilfenilsulfanil)-feniljpipcridin i na njegove farmaceutski prihvatljive soli u kristalnom obliku. Struktura 4-[2-(4-metilfenilsulfanil)-fenil]piperidina je

Farmakološki profil jedinjenja prema predmetnom pronalasku je prikazan u primerima, ali se može sumirati kao što sledi. Ova jedinjenja su inhibitori reapsorpcije serotonina i norepinefrina; ona inhibiraju receptore serotonina 2A, 2C i 3; i oni inhibiraju a-1 adrenergički receptor.

Izabrane farmaceutski prihvatljive soli su kisele adicione soli kiselina koje nisu toksične. Pomenute soli obuhvataju soli dobijene od organskih kiselina, kao što su mlečna, malonska, asparaginska i glutaminska kiselina. Pomenute soli se isto tako mogu dobiti od bromovodonične kiseline. Dodatne primenljive soli su navedene u tabeli u primeru ld (tabela !)•

U jednom primeru izvođenja, jedinjenje prema predmetnom pronalasku, tj. jedinjenje formule I je HBr adiciona so.

U jednom primeru izvođenja, jedinjenje prema predmetnom pronalasku je adiciona so DL-mlečne kiseline, a naročito 1:1 so.

U jednom primeru izvođenja, jedinjenje prema predmetnom pronalasku je adiciona so L-asparaginske kiseline, a naročito 1:1 so.

U jednom primeru izvođenja, jedinjenje prema predmetnom pronalasku je adiciona so glutaminske kiseline, a naročito 1:1 so.

U jednom primeru izvođenja, jedinjenje prema predmetnom pronalasku je adiciona so glutarne kiseline, a naročito 1:1 so.

U jednom primeru izvođenja, jedinjenje prema predmetnom pronalasku je adiciona so malonske kiseline, a naročito 1:1 so za koju je utvrđeno da postoji u dve polimorfne modifikacije a i p, od kojih se za P oblik smatra daje najstabilniji, što je bazirano na njegovoj manjoj rastvorljivosti.

U jednom primeru izvođenja jedinjenje prema predmetnom prolasku je u prečišćenom obliku. Izraz "prečišćeni oblik" treba da ukaže na to da jedinjenje u suštini ne sadrži druga jedinjenja ili druge oblike, tj. polimorfe pomenutog jedinjenja, što može biti slučaj.

Oralni farmaceutski oblici, a naročito tablete i kapsule, najpoželjnije su za pacijente i medicinske stručnjake zbog lakoće davanja, kao i sledstvene prilagodljivosti. Za tablete i kapsule poželjno je da aktivni sastojci budu u kristalnom obliku.

Kristali prema predmetnom pronalasku mogu postojati kao solvati, tj. kristali u kojima molekuli rastvarača obrazuju deo kristalne strukture. Solvati mogu biti formirani sa vodom, u kom slučaju sc solvati često nazivaju hidratima. Alternativno, solvati mogu biti formirani sa drugim rastvaračima, kao što su npr. etanol, aceton ili etil acetat. Tačna količina solvata često zavisi od uslova. Na primer, hidrati će obično osloboditi vodu ako se poveća temperatura ili ako se smanji relativna vlažnost. Jedinjenja koja se ne menjaju ili koja se samo malo menjaju kada se menjaju uslovi, kao što je npr. promena vlažnosti, generalno se smatraju podesnijim za farmaceutske formulacije. Treba naglasiti da HBr adiciona so ne obrazuje hidrate kada se taloži iz vode, dok ih jedinjenja kao što su adicione soli ćilibarne, jabučne i vinske kiseline obrazuju.

Neka jedinjenja su higroskopna, tj. ona apsorbuju vodu kada su izložena vlazi. Higroskopnost se generalno smatra nepoželjnim svojstvom kod jedinjenja koja treba da budu sadržana u farmaceutskoj formulaciji, a naročito u suvoj formulaciji, kao što su tablete ili kapsule. U jednom primeru izvođenja, pronalaskom su realizovani kristali koji imaju malu higroskopnost.

Za oralne farmaceutske oblike koji sadrže kristalne aktivne sastojke, takođe je poželjno da pomenuti kristali budu dobro definisani. U aktuelnom kontekstu, izraz „dobro definisan" posebno znači stoihiometrijski dobro definisan, tj. daje odnos između jona koji obrazuju so jednak odnosu između malih celih brojeva, kao što su as 1:1, 1:2, 2:1, 1:1:1 itd. U jednom primeru izvođenja, jedinjenja prema pronalasku su dobro definisani kristali.

Rastvori] ivost aktivnog sastojka je takođe značajna za izbor farmaceutskog oblika, pošto ona može imati direktan uticaj na bioraspoloživost. Smatra se daje za oralne farmaceutske oblike poželjna veća rastvorljivost aktivnog sastojka, pošto to povećava njegovu bioraspoloživost. Neki pacijenti, npr. stariji pacijenti mogu imati teškoća pri gutanju tableta, a rastvori za oralne kapi mogu biti pogodna alternativa za izbegavanje potrebe za gutanjem tableta. U cilju da se ograniči zapremina rastvora za oralne kapi, neophodno je da koncentracija aktivnog sastojka u tom rastvoru bude visoka, što sa druge strane zahteva visoku rastvorlj ivost jedinjenja. Kao što je prikazano u tabeli 3, adicione soli DL-mlečne kiseline, L-asparaginske kiseline, glutaminske kiseline, glutarne kiseline i malonske kiseline imaju izuzetno visoku rastvorlj ivost.

Kristalni oblici utiču na svojstva filtriranja i preradljivosti. igličastim kristalima se teže rukuje u proizvodnom okruženju, pošto onda filtriranje postaje teško i dugotrajno. Tačan oblik kristala date soli može zavisiti npr. od uslova pod kojima je so bila istaložena. Adiciona so HBr kiseline prema predmetnom pronalasku raste u igličaste, solvatne kristale kada se taloži iz etanola, sirćetne kiseline i propanola, ali kristali nehidratiranog oblika koji nisu igličasti kada se HBr adiciona so istaloži iz vode obezbeđuju superiorna svojstva filtriranja.

Tabela 3 takode prikazuje rezultujući pH, tj. pH u zasićenom rastvoru soli. Ovo svojstvo je važno, jer se vlaga nikada ne može kompletno izbeći tokom čuvanja, a akumulacija vlage uzrokuje smanjenje pH u tabletama ili na njima, što rezultuje niskim pH soli, tako da im se može skratiti rok trajanja. Pored toga, tako nizak pH može prouzrokovati pojavu korozije kod procesne opreme, kada se tablete proizvode postupkom mokre granulacije. Podaci u tabeli 3 sugerišu da u ovom pogledu superiorne mogu biti HBr, HC1 i adicione soli adipinske kiseline.

U jednom primeru izvođenja, jedinjenje prema predmetnom pronalasku je HBr adiciona so u kristalnom obliku, a naročito u prečišćenom obliku. U sledećem primeru izvođenja, pomenuta HBr so ima pikove, odnosno maksimume na difraktogramu dobijenom primenom rentgenskog zračenja na njenom prahu (engl. X-ray powder diffractogram, skr. XRPD) približno za 6,08°, 14,81°, 19,26° i 25,38° 29, a naročito pomenuta HBr so ima XRPD koji je prikazan na FIG. 1.

U jednom primeru izvođenja, jedinjenje prema predmetnom pronalasku je adiciona so DL-mlečne kiseline (1:1) u kristalnom obliku, a naročito u prečišćenom obliku. U sledećem primeru izvođenja, pomenuta adiciona so DL-mlečne kiseline ima maksimume na XRPD približno za 5,30°, 8,81°, 9,44° i 17,24° 26, a naročito pomenuta adiciona so DL mlečne kiseline ima XRPD koji je prikazan na FIG. 4.

U jednom primeru izvođenja, jedinjenje prema predmetnom pronalasku je adiciona so L-asparaginske kiseline (1:1) u kristalnom obliku, a naročito u prečišćenom obliku. U sledećem primeru izvođenja, pomenuta adiciona so L-asparaginske kiseline nije solvatirana i ima maksimume na XRPD približno za 11,05°, 20,16°, 20,60°, 25,00° 26, a naročito pomenuta so L-asparaginske kiseline, kada se pomeša sa L-asparaginskom kiselinom, ima XRPD koji je prikazan na FIG. 17. U jednom primeru izvođenja pomenuta adiciona so L-asparaginske kiseline je hidrat, a naročito u prečišćenom obliku. U sledećem primeru izvođenja, hidrat pomenute adicione soli L-asparaginske kiseline ima maksimume na XRPD približno za 7,80°, 13,80°, 14,10°, 19,63° 29, a naročito hidrat pomenute adicione soli L-asparaginske kiseline, kada se pomeša sa L-asparaginskom kiselinom, ima XRPD koji je prikazan na FIG. 18.

U jednom primeru izvođenja, jedinjenje prema predmetnom pronalasku je adiciona so glutaminske kiseline (1:1) u kristalnom obliku, a naročito u prečišćenom obliku. U sledećem primeru izvođenja, pomenuta adiciona so glutaminske kiseline ima maksimume na XRPD približno za 7,71°, 14,01°, 19,26°, 22,57° 20, a naročito pomenuta so glutaminske kiseline, kada se pomeša sa monohidratom glutaminske kiselinejma XRPD koji je prikazan na FIG. 19.

U jednom primeru izvođenja, jedinjenje prema predmetnom pronalasku je adiciona so malonske kiseline (1:1) u kristalnom obliku, a naročito u prečišćenom obliku. U sledećem primeru izvođenja, pomenuta adiciona so malonske kiseline je a-oblik i ima maksimume na XRPD približno za 10,77°, 16,70°, 19,93°, 24,01° 20, ili je pomenuta adiciona so malonske kiseline p-oblik i ima maksimume naXRPD približno za 6,08°, 10,11°, 18,25°, 20,26° 20, a naročito pomenuta adiciona so malonske kiseline ima XRPD koji je prikazan na FIG. 9 ili 10.

U jednom primeru izvođenja, jedinjenje prema predmetnom pronalasku je adiciona so glutarne kiseline (1:1) u kristalnom obliku, a naročito u prečišćenom obliku. U sledećem primeru izvođenja, pomenuta adiciona so glutarne kiseline ima maksimume na XRPD približno za 9,39°, 11,70°, 14,05°, i 14,58° 20, a naročito pomenuta adiciona so glutarne kiseline ima XRPD koji je prikazan na FIG. 8.

Kao što je gore navedeno, jedinjenja prema predmetnom pronalasku su posebno podesna za lečenje hroničnog bola. Hronični bol obuhvata indikacije poput sindroma fantomskog bola, neuropatskog bola, dijabetičarske neuropatije, post-herpesne neuralgije (engl. post-herpes neuralgia, skr. PHN), sindroma karpalnog tunela (engl. carpal tunnel svndrome, skr. CTS), HIV neuropatije, sindroma kompleksnog regionalnog bola (engl. complex regional pain svndrome, skr. CPRS), trigeniminalne neuralgije / trigeminusne neuralgije / tic dolorosus, odnosno bolnih tikova, hirurških intervencija (npr. postoperativna analgezija), dijabetičarske vaskulopatije, kapilarne rezistencije ili dijabetičarskih simptoma u vezi sa insulitisom, bola u vezi sa anginom, bola u vezi sa menstruacijom, bola u vezi sa tumorom, zubobolje, glavobolje, migrene, glavobolje tenzionog tipa, trigeminalne neuralgije, sindroma temporomandibularnog zgloba, bolova u kostima i zglobovima (osteoartritis), reumatoidnog artritisa, reumatoidnog artritisa i edema uzrokovanih traumom u vezi sa žiganjem, iščašenjima i frakturama kostiju zbog osteoartritisa, osteoporoze, metastaza u kostima ili iz nepoznatih razloga, gihta, fibrozitisa, miofascijalnog bola, torakalnog sindroma, bola u gornjem delu leđa ili bola u donjem delu leđa (pri čemu je bol u leđima rezultat sistematske, regionalne ili primarne bolesti kičme (radikulopatija)), bola u karlici, bola u grudima izazvanog srčanim poremećajima, bola u grudima koji nije izazvan srčanim poremećajima, bola u vezi sa povredama kičmene moždine (engl. spinal cord injury, skr. SCI), centralnog bola posle moždanog udara, tumorske neuropatije, AIDS-a, bola zbog srpastih ćelija ili gerijatrijskog bola.

Jedinjenja prema predmetnom pronalasku su posebno podesna za lečenje poremećaja raspoloženja, kao što je depresija povezana sa gore navedenim indikacijama hroničnog bola.

Bolje definisan od strane Međunarodne asocijacije za studije bola (engl. International Association for the Study of Pain, skr. IASP) kao "neprijatno senzorno i emocionalno iskustvo povezano sa aktuclnim ili potencijalnim oštećenjem tkiva, ili je opisan u smislu vrste takvog oštećenja (IASP klasifikacija hroničnog bola, 2<nd>izdanje, IASP Press (2002), 210). Mada je bol uvek subjektivan, on izaziva sindrome koji mogu biti klasifikovani. "Neuropatski bol" kao podtip je definisan od strane IASP kao "bol izazvan ili uzrokovan primarnom lezijom ili disfunkcijom nervnog sistema".

Od strane IASP su priznati različiti podtipovi neuropatskog bola, a primeri su

• Alodinija koja je definisana kao "bol zbog stimulansa koji normalno ne izaziva bol". • Kauzalgija koja je definisana kao "sindrom trajnog pekućeg bola, alodinija i hiperpatija posle traumatske lezije nerva, često kombinovana sa vazomotornom i sudomotornom disfunkcijom i naknadnim trofičkim promenama". • Hiperestezija, koja je definisana kao "povećana osetljivost na stimulaciju, isključujući čula".

• Neuralgija, koja je definisana kao "bol raspodeljen duž jednog ili više nerava".

• Neuritis, koji je definisan kao "zapaljenje jednog ili više nerava".

• Neuropatija, koja je definisana kao "poremećaj funkcije ili patološka promena kod nerva: kod jednog nerva je to mononeuropatija, kod nekoliko nerava je mononeuropatijamultipleks, ako je difuzna i bilateralna, onda je to polineuropatija". Neuropatija može biti povezana npr. sa dijabetesom u kom slučaju se naziva dijabetičarskom neuropatijom. • Hiperalgezija, koja je definisana kao "pojačani odgovor na stimulans koji je normalno bolan". • Hiperpatija, koja je definisana kao "bolni sindrom karakterisan abnormalnom bolnom reakcijom na stimulans, a naročito na ponovljene stimulanse, kao i povišenim pragom bola".

Stimulansi koji provociraju neuropatski bol mogu biti mehanički ili termički.

Jedinstveni farmakološki profil jedinjenja prema predmetnom pronalasku čini ih podesnim za lečenje drugih bolesti koje nisu direktno povezane sa hroničnim bolom. 5-HT2Creccptori su smešteni npr. na dopaminergičkim neuronima gde aktivacija vrši tonično inhibitorno dejstvo na oslobađanje dopamina, a 5-HT2Cantagonisti će uticati na povećanje nivoa dopamina. Podaci prezentovani u primeru 2E pokazuju da jedinjenja prema predmetnom pronalasku zaista dovode do povećanja ekstracelulamih nivoa dopamina u mozgu u zavisnosti od doze. Na osnovu ovoga može se postaviti hipoteza da su 5-HT2Cantagonisti posebno podesni za lečenje refraktorne depresije koja ne reaguje na lečenje selektivnim inhibitorima reapsorpcije serotonina\ Psychopharmacol. Buli.,39, 147-166, 2006]. Ova hipoteza ima podršku u nekoliko kliničkih studija koje pokazuju da je kombinacija mirtazipina i SSRI superiorna u odnosu na same SSRI za lečenje depresivnih pacijenata se neadekvatnom kliničkom reakcijom (depresija koja ne reaguje na lečenje, engl. treatment resistant depression, TRD, ili refraktorna depresija)[ Psychother. Psychosom., 75,139-153, 2006]. Mirtazapin je takođe 5-HT2i 5-HT3antagonist, što ukazuje da su jedinjenja koja vrše inhibiciju reapsorpcije serotonina u kombinaciji sa 5-HT2i 5-HT3antagonizmom, kao što su jedinjenja prema predmetnom pronalasku, primenljiva za lečenje TRD, tj. ona povećavaju stopu remisije kod pacijenata koji pate od depresije koja ne reaguje na lečenje.

Podaci prezentovani u primerima 2F i 2G pokazuju da jedinjenja prema predmetnom pronalasku dovode do povećanja ekstracelularnog nivoa acetilholina u prefrontalnom korteksu i ventralnom hipokampusu. Već dugo postoje klinički dokazi daje povećanje nivoa acetilholina u mozgu generalno put za lečenje Alchajmerove bolesti i kognitivnih poremećaja, upor. primenu inhibitora acetilholin esteraze u lečenju Alchajmerove bolesti. Na osnovu toga, smatra se da su jedinjenja prema predmetnom pronalasku korisna za lečenje Alchajmerove bolesti i kognitivnih poremećaja, kao i poremećaja raspoloženja, kao stoje depresija koja je povezana sa Alchajmerovom bolesti i kognitivnim poremećajima.

Jedan segment depresivnih pacijenata će reagovati na lečenje npr. sa SSRI u smislu da će doći do poboljšanja na klinički relevantnim skalama depresije, kao što su MADRD i HAMD, ali ostaju drugi simptomi, kao što su poremećaji spavanja i kognitivni poremećaji. U aktuelnom kontekstu, ovi pacijenti se smatraju parcijalno reagujućim. Zbog napred navedenih efekata na nivoe acetilholina, očekuje se da jedinjenja prema predmetnom pronalasku pored depresije budu korisna u lečenju kognitivnih poremećaja. Kliničke studije su pokazale da jedinjenje prazosin, koje je antagonist a -1 adrenergičkog receptora smanjuje poremećaje spavanja[ Biol. Psychiatry,61, 928-934, 2007]. Pored toga, smatra se da 5-HT2Ai 5-MT2Cantagonizmi jedinjenja prema predmetnom pronalasku takođe imaju sedativni cfekat, na poboljšanje spavanja[ Neuropharmacol,33, 467-471, 1994] gde su jedinjenja prema predmetnom pronalasku primenljiva za lečenje parcijalno reagujućih pacijenata ili, drugim rečima, da će lečenje depresivnih pacijenata sa jedinjenjima prema predmetnom pronalasku smanjiti broj parcijalno reagujućih pacijenata.

Poremećaj deficita pažnje usled hiperaktivnosti (engl. attention deficit hyperactivity disorder, skr. ADHD) je jedan od najvažnijih neurobihevioralnih poremećaja. ADHD je karakterisan prisustvom trijade socijalnih i komunikativnih poremećaja sa ograničenim, repetitivnim ili stereotipnim ponašanjem. ADHD obično počinje u detinjstvu ili adolescenciji, ali se simptomi mogu pojavljivati i kod odraslih. Atomoksetin je trenutno jedini nestimulant koji je FDA odobrila za lečenje ADHD[ Drugs,64, 205-222, 2004]. Atomoksetin je inhibitor reapsorpcije norepinefrina i ovo sugeriše da se jedinjenja prema predmetnom pronalasku mogu koristiti u lečenju ADHD. Pored toga, jedinjenja prema predmetnom pronalasku mogu imati sedativni efekat zbog antagonizma a -1 adrenergičkog receptora i 5-HT2stoje diskutovano gore, a što je primenljivo u lečenju ADHD.

Melanholija je poseban podtip depresije koji se često povezuje sa jakom depresijom; ovaj tip depresije se takođe naziva melanholičnom depresijom. Melanholija je povezana sa uznemirenosti, strahom od budućnosti, insomnijom i gubitkom apetita. Pokazalo se da su jedinjenja koja inhibiraju reapsorpciju i serotonina, i norepinefrina, kao npr. venlafaksin, posebno efikasna u lečenju pacijenata sa jakom depresijom i melanholijom[ Depres. Anxiety,12, 50-54, 2000]. Kao što je gore objašnjeno, jedinjenja koja vrše dejstvo na antagonizam 5-HT2Cpovećavaju nivo dopamina, zbog čega se može očekivati da takva jedinjenja budu efikasna u lečenju melanholije\ Psychpharm. Buli.,39, 147-166, 2006]. Pored toga, očekuje se da antagonizam a -1 adrenergičkog receptora i 5-HT2jedinjenja prema predmetnom pronalasku pomaže normalizovanju sna, zbog čega su pomenuta jedinjenja primenljiva u lečenju melanholije.

FDA je nedavno odobrila sertralin i paroksetin, dva SSRI, za lečenje posttraumatskog stresnog poremećaja (engl. post traumatic stress disorder, skr. P'i'SD). Pored toga, kao što se očekivalo, jedinjenja koja imaju 5-HT2aantagonističku aktivnost su primenljiva za sprečavanje agitacije, insomnije i eksplozivnosti kod PTSD pacijenata[ Curr opinion Invest.Drug,4, 37-41, 2003]. Shodno tome, očekuje se da jedinjenja prema predmetnom pronalasku budu primenljiva u lečenju PTSD.

Valunzi su simptom koji je povezan sa promenama u menopauzi. Neke žene mogu patiti od njih u toj meri da imaju poremećaje sna ili aktivnosti uopšte, a tada im je neophodno lečenje. Hormonska zamenska terapija sa estrogenom je deo uobičajene prakse već decenijama; međutim, u skorije vreme je otkriveno da ona izaziva nepoželjne efekte, kao što su rak dojke i srčane bolesti. Klinički testovi sa SSRI i SNRI su pokazali da ova jedinjenja imaju efekat na valunge, ali manji nego estrogen[ J. Am. Med. Ass.,295, 2057-2071, 2006]. Međutim, lečenje valunga sa jedinjenjima koja inhibiraju reapsorpciju serotonina i/ili norepinefrina, npr. jedinjenjima prema predmetnom pronalasku moglo bi da bude alternativa za lečenje žena koje ne mogu ili ne žele da prihvate estrogen.

Apneja pri spavanju ili sindrom obstruktivne apneje-hiponeje ili opstruktivnog poremećaja disanja pri spavanju je poremećaj za koji tek treba identifikovati delotvornu farmakoterapiju. Međutim, nekoliko studija kod životinja sugeriše da 5-HT3antagonisti, npr. jedinjenja prema predmetnom pronalasku mogu biti delotvorni u terapijskoj intervenciji[ Sleep,21, 131-136, 1998;Sleep,8, 871, 878, 2001].

Nedavno je otkriveno daje 5-HT3antagonist odansetron delotvoran u lečenju zavisnosti od alkohola i lekova, odnosno droga[ DrugAlc. Depend.,84, 256-263, 2006;Pharmacol Therapeut.,111, 855-876, 2006], Izgleda da ovo podržava procenu da 5-HT3antagonisti, npr. jedinjenja prema predmetnom pronalasku mogu biti primenljiva u lečenju zavisnosti, kao što su zavisnost od alkohola, nikotina ili ugljenih hidrata; a isto tako i zloupotrebe alkohola i lekova, odnosno droga.

Druge sugerisane primene 5-HT3antagonista obuhvataju emezis, a naročito emezis indukovan hemoterapijom, poremećaji u ishrani, kao što je bulimija i sindrom iritabilnih creva (engl. irritable bowl svndrome, skr. IBS)[ Exp. Opin. Ther. Targets,31, 527-540, 2007].

Od jedinjenja prema predmetnom pronalasku koja su karakterisana svojim jedinstvenim farmakološkim profilom dodatno se očekuje da budu primenljiva u lečenju afektivnih poremećaja, depresije, sindroma „velike depresije", postporođajne depresije, depresije povezane sa bipolarnim poremećajem, Alchajmerove bolesti, psihoze ili Parkinsonove bolesti, anksioznosti, opšteg anksioznog poremećaja, socijalnog anksioznog poremećaja, opsesivno-kompulzivnog poremećaja, napada panike, fobije, socijalne fobije, agorafobije ili urinarne stres inkontinencije.

U jednom primeru izvođenja pronalazak se odnosi na metod lečenja hroničnog bola, depresije kod parcijalno reagujućih pacijenata, lečenja rezistentne depresije, Alchajmerove bolesti, kognitivnih poremećaja, ADHD, melanholije, PTSD, valunga, apneje pri spavanju, zavisnosti od alkohola, nikotina ili ugljenih hidrata, zloupotrebe narkotika, zloupotrebe alkohola ili lekova, emezisa, poremećaja u ishrani, IBS, afcktivnih poremećaja, depresije, sindroma „velike depresije", postporođajne depresije, depresije povezane sa bipolamim poremećajem, Alchajmerove bolesti, psihoze ili Parkinsonove bolesti, anksioznosti, opšteg anksioznog poremećaja, socijalnog anksioznog poremećaja, opsesivno-kompulzivnog poremećaja, napada panike, fobije, socijalne fobije, agorafobije ili urinarne stres inkontinencije, koji metod sadrži davanje pacijentu kome je to potrebno terapeutski delotvorne količine jedinjenja I. U jednom primeru izvođenja pomenuti pacijent se leči od bilo koje od gore navedenih bolesti koja je bila dijagnostikovana kao takva.

U jednom primeru izvođenja pronalazak se odnosi na metod lečenja hroničnog bola, koji metod sadrži davanje terapeutski delotvorne količine jedinjenja I. U jednom primeru izvođenja pomenuti hronični bolje izabran između sledećih: sindroma fantomskog bola, neuropatskog bola, dijabetičarske neuropatije, post-herpesne neuralgije (PHN), sindroma karpalnog tunela (CTS), HIV neuropatije, sindroma kompleksnog regionalnog bola (CPRS), trigeniminalne neuralgije / trigeminusne neuralgije / bolnih tikova, hirurških intervencija (npr. postoperativna analgezija), dijabetičarske vaskulopatije, kapilarne rezistencije ili dijabetičarskih simptoma u vezi sa insulitisom, bola u vezi sa anginom, bola u vezi sa menstruacijom, bola u vezi sa tumorom, zubobolje, glavobolje, migrene, glavobolje tenzionog tipa, trigeminalne neuralgije, sindroma temporomandibularnog zgloba, bolova u kostima i zglobovima (osteoartritis), reumatoidnog artritisa, reumatoidnog artritisa i edema uzrokovanih traumom u vezi sa žiganjem, iščašenjima i frakturama kostiju zbog osteoartritisa, osteoporoze, metastaza u kostima ili iz nepoznatih razloga, gihta, fibrozitisa, miofascijalnog bola, torakalnog sindroma, bola u gornjem delu leđa ili bola u donjem delu leđa (pri čemu je bol u leđima rezultat sistematske, regionalne ili primarne bolesti kičme (radikulopatija)), bola u karlici, bola u grudima izazvanog srčanim poremećajima, bola u grudima koji nije izazvan srčanim poremećajima, bola u vezi sa povredama kičmene moždine (SCI), centralnog bola posle moždanog udara, tumorske neuropatije, AIDS-a, bola zbog srpastih ćelija ili gerijatrijskog bola.

U jednom primeru izvođenja pomenuti hronični bolje neuropatski bol.

U jednom primeru izvođenja pomenuti neuropatski bol je izabran između sledećih: hiperpatija, hiperalgezija, neuropatija, dijabetičarska neuropatija, neuritis, neuralgija, hiperestezija, kauzalgija i alodinija.

U jednom primeru izvođenja jedinjenje prema pronalasku se daje u količini od oko 0,001 do oko 100 mg/kg telesne težine dnevno.

Tipična oralna doza u rasponu od oko 0,001 do oko 100 mg/kg telesne težine dnevno, a prvenstveno od oko 0,01 do oko 50 mg/kg telesne težine dnevno, daje se u jednoj ili više doza, kao što su 1 do 3 doze. Tačna doza zavisiće od učestalosti i načina davanja, pola, starosti, težine i opšteg stanja tretiranog subjekta, prirode i ozbiljnosti tretiranog stanja i bilo koje druge već postojeće bolesti koja treba da se leči, kao i drugih faktora koji su očigledni za stručnjaka iz odgovarajuće oblasti.

Tipična oralna doza za odrasle je u opsegu ood 1-100 mg/dnevno jedinjenja prema predmetnom pronalasku, kao što su 1-30 mg/dnevno ili 5-25 mg/dnevno. Ovo se obično ostvaruje davanjem 0,1-50 mg, kao što su 1-25 mg, kao što su 1, 5, 10, 15, 20 ili 25 mg jedinjenja prema predmetnom pronalasku jednom ili dva puta dnevno.

"Terapeutski delotvorna količina" jedinjenja kao izraz koji se ovde upotrebljava označava količinu koja je dovoljna da izleči, ublaži ili bar delimično spreči kl iničke manifestacije date bolesti i njenih komplikacija u terapeutskoj intervenciji koja sadrži davanje pomenutog jedinjenja. Količina koja je adekvatna za ostvarivanje ovoga cilja definisana je kao „terapeutski delotvorna količina". Ovaj izraz takođe obuhvata količine koje su dovoljne da izleče, ublaže ili delimično spreče kliničke manifestacije date bolesti i njenih komplikacija tokom lečenja koje sadrži davanje pomenutog jedinjenja. Delotvorne količine za svaku od ovih svrha zavisiće od ozbiljnosti bolesti ili povrede, kao i od težine i opšteg stanja subjekta. Podrazumeva se da određivanje odgovarajuće doze može biti ostvareno upotrebom rutinskog eksperimentisanja, konstruisanjem matrice vrednosti i testiranjem različitih tačaka u matrici, što se sve nalazi u okviru uobičajenih zadataka obučenog lekara.

Izraz "lečenje" i "lečiti" koji se ovde koristi označava lečenje i negu pacijenta u cilju prevazilaženja stanja, kao što je bolest ili poremećaj. Ovaj izraz bi trebalo da obuhvati ceo spektar metoda lečenja za dato stanje od koga pacijent pati, kao što je davanje aktivnog jedinjenja da bi se ublažili simptomi ili komplikacije, da bi se zaustavilo napredovanje bolesti, poremećaja ili stanja, da bi se ublažili ili smanjili simptomi i komplikacije, i/ili da bi se izlečila ili eliminisala bolest, poremećaj ili stanje, kao i da bi se sprečila pojava stanja, pri čemu se pod prevencijom podrazumeva lečenje i nega pacijenta u cilju prevazilaženja bolesti, stanja ili poremećaja i sadrži davanje aktivnih jedinjenja da bi se sprečilo nastupanje simptoma ili komplikacija. Međutim, profilaktičko (preventivno) i terapeutsko (kurativno) lečenje su dva odvojena aspekta ovog pronalaska. Pacijent koji se leči je prvenstveno sisar, a naročito ljudsko biće.

U jednom primeru izvođenja pronalazak se odnosi na primenu predmetnog pronalaska za proizvodnju leka za lečenje hroničnog bola, depresije kod parcijalno reagujućih pacijenata, lečenje rezistentne depresije, Alchajmerove bolesti, kognitivnih poremećaja, ADHD, melanholije, PTSD, valunga, apneje pri spavanju, zavisnosti od alkohola, nikotina ili ugljenih hidrata, zloupotrebe narkotika, zloupotrebe alkohola ili lekova, emezisa, poremećaja u ishrani, IBS, afektivnih poremećaja, depresije, sindroma „velike depresije", postporođajne depresije, depresije povezane sa bipolarnim poremećajem, Alchajmerove bolesti, psihoze ili Parkinsonove bolesti, anksioznosti, opšteg anksioznog poremećaja, socijalnog anksioznog poremećaja, opsesivno-kompulzivnog poremećaja, napada panike, fobije, socijalne fobije, agorafobije ili urinarne stres inkontinencije.

U jednom primeru izvođenja pronalazak se odnosi na primenu predmetnog pronalaska za proizvodnju leka za lečenje hroničnog bola, kao što je neuropatski bol.

U jednom primeru izvođenja pronalazak se odnosi na primenu leka za lečenje hroničnog bola, depresije kod parcijalno reagujućih pacijenata, lečenje rezistentne depresije, Alchajmerove bolesti, kognitivnih poremećaja, ADHD, melanholije, PTSD, valunga, apneje pri spavanju, zavisnosti od alkohola, nikotina ili ugljenih hidrata, zloupotrebe narkotika, zloupotrebe alkohola ili lekova, emezisa, poremećaja u ishrani, IBS, afektivnih poremećaja, depresije, sindroma „velike depresije", postporođajne depresije, depresije povezane sa bipolarnim poremećajem, Alchajmerove bolesti, psihoze ili Parkinsonove bolesti, anksioznosti, opšteg anksioznog poremećaja, socijalnog anksioznog poremećaja, opsesivno-kompulzivnog poremećaja, napada panike, fobije, socijalne fobije, agorafobije ili urinarne stres inkontinencije.

U jednom primeru izvođenja pronalazak se odnosi na jedinjenja prema pronalasku za primenu kao leka za lečenje hroničnog bola, kao stoje neuropatski bol.

Jedinjenja prema predmetnom pronalasku mogu se davati sama kao čisto jedinjenje ili u kombinaciji sa farmaceutski prihvatljivim nosačima ili ekscipijensima, bilo kao jedna ili više doza. Farmaceutske kompozicije prema pronalasku mogu biti formulisane sa farmaceutski prihvatljivim nosačima ili razređivačima, kao i sa bilo kojim drugim poznatim adjuvansima i ekscipijensima u skladu sa uobičajenim tehnikama, kao što su one koje su opisane u Remington: The Science and Practice of Pharmacv, 19 Edition, Gennaro, Ed., Mack Publishing Co., Easton, Pa., 1995.

Farmaceutske kompozicije mogu biti specifično formulisane za davanje bilo kojim podesnim putem kao stoje oralni, rektalni, nazalni, pulmonarni, topički (uključujući bukalni i sublingvalni), transdermalni, intracisternalni, intraperitonealni, vaginalni i parenteralni (uključujući subkutani, intramuskularni, intratekalni, intravenski i intrađermalni) put, pri čemu je oralni put najpoželjniji. Smatra se da poželjni put zavisi od opšteg stanja i starosti subjekta koji se leči, prirode stanja koje se leči, kao i od izabranog aktivnog sastojka.

Farmaceutske kompozicije za oralno davanje obuhvataju čvrste farmaceutske oblike kao što su kapsule, tablete, dražeje, pilule, lozenge, praškovi i granule. Ukoliko je potrebno, oni mogu biti napravljeni sa prevlakama, odnosno filmovima.

Tečni farmaceutski oblici za oralno davanje obuhvataju rastvore, emulzije, suspenzije, sirupe i eliksire.

Farmaceutske kompozicije za parenteralno davanje obuhvataju sterilne vodene i ncvodcnc injcktibilnc rastvore, disperzije, suspenzije ili emulzije, kao i sterilne praškovc koji se pre upotrebe rekonstituišu u sterilne injektibilne rastvore ili disperzije.

Drugi podesni oblici za davanje obuhvataju supozitorije, sprejove, meleme, masti, gelove, inhalante, dermalne flastere, implantate itd.

Uobičajeno je da se jedinjenja prema pronalasku daju kao farmaceutski oblici u vidu jediničnih doza koji sadrže pomenuta jedinjenja u količini od oko 0,1 do 50 mg, kao što su 1 mg, 5 mg 10 mg, 15 mg, 20 mg ili 25 mg jedinjenja prema predmetnom pronalasku.

Za parenteralne načine davanja, kao što su intravenski, intratekalni, intramuskularni i slični načini davanja, uobičajene doze su reda od oko polovine doze koja se daje oralnim putem.

Za parenteralno davanje mogu se koristiti rastvori jedinjenja prema pronalasku u sterilnom vodenom rastvoru, vodenom rastvoru propilen glikola, vodenom rastvoru vitamina E ili ulju od sušama ili kikirikija. Takvi vodeni rastvori su podebno podesni za intravensko, intramuskularno, subkutano i intraperitonealno davanje. Sterilni vodeni medij umi koji se za to koriste lako se dobijaju standardnim tehnikama koje su poznate stručnjaku iz odgovarajuće oblasti.

Podesni farmaceutski nosači obuhvataju čvrste razredivače ili punioce, sterilni vodeni rastvor i različite organske rastvarače. Primeri čvrstih nosača su laktoza, terra alba, saharoza, ciklodekstrin, talk, želatin, agar, pektin, gumarabika, magnezij um stearat, stearinska kiselina i niži alkil etri celuloze. Primeri tečnih nosača su sirup, ulje od kikirikija, maslinovo ulje, fosfo lipidi, masne kiseline, amini masnih kiselina, polioksietilen i voda. Farmaceutske kompozicije napravljene kombinovanjem jedinjenja prema pronalasku i farmaceutski prihvatljivih nosača se onda lako daju u vidu mnoštava različitih farmaceutskih oblika koji su podesni za navedene načine davanja.

Formulacije predmetnog pronalaska koje su podesne za oralno davanje mogu predstavljati pojedinačne oblike, kao što su kapsule ili tablete, od kojih svaka sadrži unapred određenu količinu aktivnog sastojka i koje mogu sadržati podesni ekscipijens. Pored toga, formulacije za oralno davanje mogu biti u obliku praškova ili granula, rastvora ili suspenzije u vodenoj ili nevodenoj tečnosti, ili tečnih emulzija tipa ulje-u-vodi ili voda-u-ulju.

Ako je čvrsti nosač namenjen za oralno davanje, onda preparat može biti tableta, npr. stavljena u tvrdu želatinsku kapsulu u obliku praška ili u obliku pelete ili u obliku pastile ili lozenge. Količina čvrstog nosača može varirati, ali obično je od oko 25 mg do oko 1 g.

Ako se upotrebljava tečni nosač, onda preparat može biti u obliku sirupa, emulzije, meke želatinske kapsule ili sterilne injektibilne tečnosti, kao što je vodena ili nevodena tečna suspenzija ili rastvor.

Tablete se mogu pripremati mešanjem aktivnog sastojka sa uobičajenim adjuvansima i/ili razređivačima, nakon čega sledi presovanje smeše u uobičajenoj mašini za tabletiranje. Primeri adjuvanasa ili razredivača obuhvataju: kukuruzni škrob, krompirov škrob, talk, magnezijum stearat, želatin, laktozu, gume i slično. Može se upotrebiti i bilo koji drugi adjuvans ili aditiv koji se obično upotrebljava za takve svrhe, kao što su boje, arome, konzervansi itd. uz uslov daje kompatibilan sa aktivnim sastojcima.

Kapsule koje sadrže jedinjenje prema predmetnom pronalasku mogu se pripremati mešanjem pomenutog jedinjenja sa mikrokristalnom celulozom i magnezijum stearatom i stavljanjem pomenutog praška u tvrde želatinske kapsule. Uobičajeno je da pomenute kapsule sadrže 0,25-20% jedinjenja prema predmetnom pronalasku, kao što su 0,5-1,0%, 3,0-4,0%, 14,0-16,0% jedinjenja prema predmetnom pronalasku. Ove jačine mogu se koristiti da bi se na podesan način isporučilo 1,5, 10, 15, 20 i 25 mg jedinjenja prema predmetnom pronalasku u farmaceutskom obliku sa jediničnom dozom.

Rastvori za injekcije mogu se pripremati rastvaranjem aktivnog sastojka i eventualno dodatih aditiva u delu rastvarača za injekcije, a prvenstveno u sterilnoj vodi, podešavanju rastvora do željene zapremine, sterilizaciji rastvora i punjenjem podesnih ampula ili fiola sa njime. Može se dodati bilo koji podesan aditiv koji se obično koristi u ovoj oblasti tehnike, kao što su agensi za toniranje, konzervansi, antioksidansi itd.

Jedinjenje I se može dobiti kao što je opisano u WO 2003/029232. Soli jedinjenja I mogu se dobiti dodavanjem odgovarajuće kiseline, stoje praćeno taloženjem. Taloženje može biti izvršeno npr. hlađenjem, odstranjivanjem rastvarača, dodavanjem drugog rastvarača ili njihove smeše.

Smatra se da su sve reference, uključujući i publikacije, prijave patenata i patente koje su ovde citirane samim tim uključene kao reference u celini i u istom obimu, kao i svaka referenca koja je bila individualno i specifično navedena za uključivanje kao referenca i koja je ovde uključena u celini (maksimalni obim dopušten zakonom), bez obzira da lije bilo koja od njih već negde posebno uključena kao dokument.

Pri primeni izraza "jedan", "jedna", "određeni" i sličnih odrednica u kontekstu opisivanja pronalaska treba shvatiti da se oni odnose i na jedninu i na množinu, osim ukoliko nije drugačije naglašeno ili jasno proizilazi iz konteksta. Na primer, frazu "jedinjenje" treba shvatiti tako da se odnosi na različita "jedinjenja" prema pronalasku ili posebno opisanom aspektu, osim ako nije drugačije naglašeno.

Ukoliko nije drugačije navedeno, sve tačne vrednosti koje su ovde navedene su reprezentativne za odgovarajuće vrednosti (npr. za sve tačne vrednosti u primerima koje su navedene za pojedinačni faktor ili merenje takođe se može smatrati da odgovaraju i odgovarajućem približnom merenju, modifikovane sa izrazom "oko," tamo gde je potrebno).

Ovde dati opis bilo kog aspekta ili aspekt pronalaska u kome se koriste izrazi kao što su "sadrži", "ima", "obuhvata" ili "uključuje" sa pozivom na element ili elemente ima za cilj da obezbedi podršku za sličan aspekt ili aspekt pronalaska da "sastoji se od", "u suštini se sastoji od", ili "u suštini obuhvata" taj pojedinačni element ili elemente, osim ukoliko nije drugačije navedeno ili ako suprotno jasno sledi iz konteksta (npr. za kompoziciju za koju je ovde navedeno da sadrži pojedini element, treba takođe podrazumevati i kompoziciju koja se sastoji od tog elementa, osim ukoliko nije drugačije navedeno ili ako suprotno jasno sledi iz konteksta).

Primeri

Analitičke metode

Difraktogrami dobijeni primenom rentgenskog zračenja na prahu (engl. X-Ray povvder diffractograms, skr. XRPD) bili su mereni na PANalytical X'Pert PRO X-Ray difraktomeru upotrebom CuK.ai zračenja. Uzorci su bili mereni u refleksnom modu u 20-opsegu 5-40° upotrebom X'celerator detektora. Elementarna kompozicija (ClTN) je bila merena na Elementar Vario EL instrumentu firme Elementar. Za svako merenje je bilo upotrebljeno oko 4 mg uzorka, a rezultati su dati kao srednje vrednosti od dva merenja.

Primer la HBr so jedinjenja I

U 442 grama mešanog i blago zagrejanog (pribl. 45 °C) etil estra 4-(2-p-tolilsulfanil-fenil)-piperidin-l-karboksilne kiseline u vidu ulja je dodato 545 ml 33 tež. % HBr u AcOH (5,7 M, 2,5 ekv.). Ovim mešanjem dobijeno je 10 °C egzotermno. Posle poslednjeg dodavanja, reakciona smešaje zagrejanana 80 °C, pa je ostavljeno da stoji 18 sati. Uzet je uzorak, pa je analiziran sa HPLC, i ukoliko reakcija nije bila završena, onda je moralo biti dodato još 33 tež. % HBr u AcOH. U suprotnom, smešaje ohlađena na 25 °C, tako daje dobijen proizvod 4-(2-p-tolilsulfanil-fenil)-piperidin hidrobromid koji je trebao da se istaloži. Posle jednog sata na 25 °C gustoj suspenziji je dodato 800 ml dietil etra. Nastavljeno je sa mešanjem još jedan sat pre nego što je proizvod izolovan filtriranjem, pa je ispran sa 400 ml dietil etra i sušenje u vakuumu na 40 °C preko noći. Izolovan je hidrobromid jedinjenja I u vidu bele čvrste materije.

Primer lb HBr so jedinjenja I

2-( 4- tolilsulfanil)- fenil hromid

U reaktoru sa mešalicom u atmosferi azota N-metil-pirolidon, NMP (4,5L) je ispiran sa azotom tokom 20 minuta. Dodat je 4-metilbenzoltiol (900 g, 7,25 mol), pa zatim i 1,2-dibromobenzol (1709 g, 7,25 mol). Poslednji je dodat kalijum terc. butoksid (813 g, 7,25 mol) kao poslednji reaktant. Reakcija je bila egzotermna, tako daje došlo do porasta temperature reakcione smeše na 70 °C. Reakciona smešaje onda zagrevana na 120 °C tokom 2-3 sati. Reakciona smeša zatim ohlađena na sobnu temperaturu. Dodat je etil acetat (4L), a zatim i vodeni rastvor natrijum hlorida (15%, 2,5L). Smešaje mešana tokom 20 minuta. Vodena faza je izdvojena, pa je ekstrahovana sa još jednom šaržom etil acetata (2L). Vodena faza je izdvojena, pa su organske faze kombinovane, odnosno pomešane i isprane su sa rastvorom natrijum hlorida (15%, 2,5L). Organska faza je izdvojena, pa je osušena sa natrijum sulfatom i uparenaje pod smanjenim pritiskom da bi se dobilo crveno ulje koje je sadržalo 20-30% NMP. Ovo ulje je razređeno sa metanolorn do dobijanja dvostruko veće zapremine, pa je smeša onda refluksovala. Dodavano je još metanola sve dok nije dobijen bistri crveni rastvor. Rastvor je polako ohlađen na sobnu temperaturu, pri čemu je zasejan. Proizvod je iskrislalizovan u vidu belih kristala, koji su izolovani filtriranjem, pa su isprani sa metanolorn i sušeni su na 40 °C u vakuumskoj peći sve do dostizanja konstantne težine.

Etil 4- hidrohi- 4-( 2-( 4- tolilsulfanil) fenil)- piperidin- l- karboksilat

U reaktoru sa mešalicom pod atmosferom azota 2-(4-tolilsulfanil)-fenil bromid (600 g, 2,15 mol) je suspendovan u heptanu (4,5L). Na sobnoj temperaturi je dodavano 10M BuLi u heksanu (235 mL, 2,36 mol) preko 10 minuta. Uočena je blaga pojava egzotermnosti. Suspenzija je mešana 1 sat na temperaturi okruženja, a onda je ohlađena na -40 °C. Dodat je l-karbetoksi-4-piperidon (368 g, 2,15 mol) rastvoren u TPIF (1,5L) takvom brzinom daje reakciona temperatura ostala ispod -40 °C. Kada se reakcija završila, onda je smeša zagrejana 0 °C, pa je izvršeno dodavanje IM HC1 (1L) uz održavanje temperature ispod 10 °C. Kisela vodena faza je izdvojena, pa je ekstrahovana sa etil acetatom (1L). Organske faze su pomešane, pa su ekstrahovane sa rastvorom natrijum hlorida (15%, 1L). Organska faza je osušena preko natrijum sulfata, a onda je uparena do polukristalne mase. Zatim je suspendovana sa etil etrom (250 mL), pa je isfiltrirana. Onda je sušena u vakuumskoj peći na 40 °C do dostizanja konstantne težine.

Etil 4-( 2-( 4- tolilsulfanil) fenil)- piperidin- l- karboksilat

Trifluorosirćetna kiselina (2,8 kg, 24,9 mol) i trietilsilan (362 g, 3,1 mol) su stavljeni u reaktor sa mešalicom visoke efikasnosti. Dodat je etil 4-hidroksi-4-(2-(4-tolilsulfanil)fenil)-piperiđin-1-karboksilat (462 g, 1,24 mol) kroz levak za prah u šaržama. Reakcija je bila blago egzotermna. Temperatura je porasla na 50 °C. Postoje dodavanje završeno, reakciona smeša je zagrevana na 60 °C tokom 18 sati. Reakciona smešaje zatim ohlađena na sobnu temperaturu. Onda su dodati toluol (750 mL) i voda (750 mL). Organska faza je izolovana, dok je vodena faza ekstrahovana sa još jednom šaržom toluola (750 mL). Organske faze su pomešane, pa su isprane sa rastvorom natrijum hlorida (15%, 500 mL), te su osušene preko natrijum sulfata. Onda je natrijum sulfat isfiltriran, pa je filtrat uparen pod smanjenim pritiskom dok nije dobijeno crveno ulje koje je dalje procesuirano u sledećem koraku.

4-( 2-( 4- tolilsulfanil) fenil)- piperidin hidrobromid

Sirovi etil 4-(2-(4-toHIsuIfanil)fenif)-pipericlin-l-k;arboksilat u vidu crvenog ulja iz primera 3 je mešan u reaktoru sa mešalicom sa bromovodoničnom kiselinom u sirćetnoj kiselini (40%, 545 mL, 3,11 mol). Smešaje zagrevana na 80 °C tokom 18 sati. Reakciona smešaje zatim ohlađena na sobnu temperaturu. Tokom hlađenja iskristalizovao se proizvod. Posle 1 sata na sobnoj temperaturi reakcionoj smeši je dodat etil etar (800 mL), pa je smeša mešana još jedan sat. Proizvod je zatim isfiltriran, pa je ispran sa etil etrom i sušenje u vakuumskoj peći na 50°C do dostizanja konstantne težine.

Primer lc Rekristalizacija HBr soli jedinjenja I

Smeša 10,0 grama HBr soli jedinjenja I, npr. pripremljena kao što je gore navedeno, zagrevana je tako da refluksuje u 100 ml II20. Smešaje postala bistra i potpuno se rastvorila na 80-90 °C. Bistrom rastvoru je dodat 1 gram aktivnog uglja, pa je refiuksovanje nastavljeno još 15 minuta pre nego što je isfiltriran i ostavljen da se spontano ohladi na sobnu temperaturu. Tokom hlađenja istaložila se čvrsta beia materija, pa je suspenzija mešana 1 sat na sobnoj temperaturi. Filtriranjem i sušenjem u vakuumu na 40 °C preko noći dobijeno je 6,9 grama (69%) HBr kisele adicione soli jedinjenja I. Vidi FIG. 1 za XRPD. Elementarna analiza: 3,92% N, 59,36% C, 6,16% H (teorijski: 3,85% N, 59,34% C, 6,09% H)

Primer ld Priprema osnovnih rastvora slobodne baze

Smeši 500 ml etil acetata i 200 ml II2O je dodato 50 grama HBr soli jedinjenja I tako daje dobijena dvofazna suspenzija. Ovoj suspenziji dodato je približno 25 ml konc. NaOH što je izazvalo formiranje bistrog dvofaznog rastvora (izmereni pFI je bio 13-14). Rastvor je energično mešan tokom 15 minuta, pa je izdvojena organska faza. Organska faza je onda isprana sa 200 ml H20, pa je osušena preko Na2S04, zatim je isfiltrirana i uparena je u vakuumu na 60 °C da bi se dobila slobodna baza u 38 grama prinosa (99%) u vidu skoro bezbojnog ulja.

Rastvaranjem 10 grama ulja i podešavanjem zapremine na 150 ml upotrebom etil acetata dobijeno je 0,235 M osnovnog, odnosno koncentrovanog rastvora u etil acetatu, od koga su upotrebljeni alikvoti od 1,5 ml (100 mg slobodne baze).

Rastvaranjem 10 grama ulja i podešavanjem zapremine na 100 ml upotrebom 96 zapr. % EtOH dobijeno je 0,353 M osnovnog rastvora u EtOH, od koga su upotrebljeni alikvoti od 1,0 ml (100 mg slobodne baze).

Primer le Pobijanje soli upotrebom osnovnih rastvora slobodne baze

Dati alikvoti su stavljeni u analitičke ccvi, a dok su mešani dodata im je odgovarajuća količina kiseline koja je navedena u Tabeli 1. Ako je kiselina bila tečna, onda je dodata čista, u suprotnom je prvo bila rastvorena u odgovarajućem rastvaraču pre dodavanja. Posle mešanja i taloženja, nastavljeno je mešanje preko noći, pa je talog isfiltriran. Pre sušenja u vakuumu na 30 °C uzet je mali referentni uzorak, koji je osušen na sobnoj temperaturi bez vakuuma. Ova procedura je izvršena radi testa za solvate. Neki rezultati su prezentovani u Tabeli 1. XRPD difraktogrami su prikazani na FIG. 1-22, a izabrane pozicije maksimuma, odnosno pikova su navedene u Tabeli 2. Tabela 3 prikazuje rastvorlj i vosti jedinjenja prema predmetnom pronalasku u vodi zajedno sapllu rezultujućem zasućenom rastvoru. Kolona "talog" pokazuje da li je talog koji je izolovan posle određivanja rastvorlj i vosti bio identičan onome za rastvoreno jedinjenje, stoje indikacija formiranja hidrata.

Primer 2A Inhibicija reapsorpcije serotonina ( 5- HT) i nore<p>inefrina ( NE )

Alikvoti ispitivanog jedinjenja i preparat sa pacovskim kortikalnim sinaptozomima bili su prethodno inkubirani tokom 10 min/37 °C, pa im je onda dodato [ H]NE ili [ H]5-HT (finalna koncentracija 10 nM). Određena je nespecifična apsorpcija u prisustvu 10 uM talsuprama ili citaloprama, pa je onda određena totalna apsorpcija u prisustvu pufera. Alikvoti su bili inkubirani tokom 15 minuta na 37 °C. Posle inkubacije [ HJNE ili [ H]5-HT apsorbovan od strane sinaptozomaje izdvojen filtriranjem kroz Unifilter GF/C, prethodno potopljen u 0,1% PEI tokom 30 minuta, upotrebom Tomtec Ccll Harvester programa. Filteri su isprani, pa su izmereni u Wallac MicroBeta brojaču.

Na NET su jedinjenja prema predmetnom pronalasku pokazivala ICsovrednost od 23 nM. Na SERT su jedinjenja prema predmetnom pronalasku pokazivala ICsovrednost od 8

mM.

Primer 2B S- HT^ antagonizam

Jedinjenja prema predmetnom pronalasku su bila testirana u pogledu afiniteta prema receptorima serotonina i nađeno je da pokazuju antagonistički profil sa afinitetom za 5-HT2Areceptore (Kj 54 mM). Afinitet je izračunat iz Y=l 00/(1+10(X'1°B,c5o)), gde Y označava % vezivanja i X označava koncentraciju jedinjenja. Upotrebljeno je 5 koncentracija jedinjenja (1,10,30, 100,1000 nM) da bi se izračunala ICso vrednost. Ki je izračunat na osnovu Cheng PrusofFjednačine Kj=(ICso/(l+([L]/Kd)). Afinitet je bio određen za MDL Pharmaservices kataloški broj 271650.

U ćelijama sisara koje izražavaju humane 5-HT2Areceptore jedinjenja prema predmetnom pronalasku ispoljavaju konkuretna antagonistička svojstva. Jedinjenja se vezuju za 5-HT2Areceptore sa Ki <100 nM i u funkcionalnom testu jedinjenja antagoniziraju sa 5-HT pobuđeno oslobađanje Ca<2f>iz intracelularnih zaliha sa Kb od 67 nM. Šildova analiza otkriva konkuretni antagonizam sa Kb od 100 nM.

Eksperiment je bio izveden kao što sledi. 2 ili 3 dana pre eksperimenta, 250 fmol mg CHO ćelija koje izražavaju humane 5-HT2Areceptore je zasejano sa gustinom koja je dovoljna da se dobije jednostruki srasli sloj na dan eksperimenta. Ćelije su bile bojene (Ca<2+->komplct firme Molecular Devices) tokom 60 minuta na 37 °C u 5% CO2inkubatoru pri 95% vlažnosti. Bazna, odnosno osnovna vrednost fluorescencije je merena u fluorometrijskom optičkom čitaču ploča (engl. fluorometric imaging plate reader) ili FLIPR<384>firme Molecular Devices (Sunnvvale, Calif.) sa talasnom dužinom pobude od 488 nm i opsegom emisije od 500 do 560 nm. Intenzitet lasera je bio postavljen na nivo koji je podesan za dobijanje osnovnih vrednosti od približno 8000-10000 jedinica fluorescencije. Varijacija osnovne fluorescencije je trebalo da bude manja od 10%. EC50vrednosti su ocenjivane upotrebom rastućih koncentracija testiranog jedinjenja tako da budu pokrivene bar 3 desetice. pA2 vrednosti su ocenjene na osnovu merenja krive reakcije na punu dozu 5-HT sa četiri različite koncentracije jedinjenja (150, 400 1500 i 4000 nM). Kb vrednosti su takođe ocenjene na osnovu merenja 2 desetice koncentracija testiranih supstanci sa EC85 od 5-HT. Testirane supstance su bile dodate ćelijama 5 minuta pre 5-HT. Kjvrednosti su izračunate primenom Cheng-Prusoff jednačine.

Primer 2C Antagonizam 5-HTi a receptora

U oocitima koji izražavaju humane-homomerne 5-HT3Areceptore, 5-HT aktivira struje sa EC50od 2600 nM. Ova struja može biti antagonizirana sa klasičnim 5-1IT3antagonistima kao stoje ondansetron. Ondansetron ispoljava Kj vrednost ispod 1 nM u ovom sistemu. Jedinjenja prema predmetnom pronalasku ispoljavaju potentni antagonizam u malim koncentracijama

(0,1 nM-100 nM) (IC50-10 nM/Kb~2 mM) i agonistička svojstva kada se primene u većim koncentracijama (100-100000 nM) (ECS0~2600 nM) dostižu maksimalnu struju sa približno 70-80% maksimalne struje koju ispoljava sam 5-HT. U oocitima koji izražavaju pacovske-homomeme 5-HT3Areceptore, 5-HT aktivira struje sa EC50od 3,3 uM. Eksperimenti su izvršeni kao što sledi. Oociti su hirurški odstranjeni iz zrelih ženkiXenepus laevisanesteziranih u 0,4% MS-222 tokom 10-15 min. Oociti su onda digestirani, odnosno obrađivani na sobnoj temperaturi tokom 2-3 sati sa 0,5 mg/ml kolagenaze (tip IA Sigma-Aldrich) u OR2 puferu (82,5 mN NaCl, 2,0 mM KC1, 1,0 mM MgCI2i 5,0 mM HEPES, pH 7,6). Oociti koji su bili bez folikularnog omotača su sakupljeni, pa su inkubirani tokom 24 sati u modifikovanom Bartovom slanom puferu [88 mM NaCl, 1 mM KO, 15 mM HEPES, 2,4 mM NaHC03, 0,41 mM CaCl2, 0,82 mM MgS04, 0,3 mM Ca(N03)2]dopunjenom sa 2 mM natrijum piruvata, 0,1 U/l penicilina i 0,1 ug/1 streptomicina. Oociti u stadijumu IV-IV su identifikovani i injektirani sa 12-48 ni vode bez nukleaze koja je sadržala 14-50 pg cRNK kodirane za humane 5-HT3Areceptore i inkubirani na 18 °C sve dok nisu upotrebljeni za elektrofiziološka snimanja (1-7 dana posle injektiranja). Oociti sa ekspresijom humanih 5-HT3receptora su stavljeni u kupatilo od 1 ml, pa su isprani sa Ringerovim puferom (115 mM

NaCl, 2,5 mM KC1, 10 mM HEPES, 1,8 mM CaCl2, 0,1 mM MgCl2, pH 7,5). Ćelije su

stavljene na agar sa utaknutim 0,5-1 Mf2 elektrodama koje su sadržale 3 M ICC1 i naponom na stezaljkama od -90 mV sa GeneClamp 500 B pojačavačem. Oociti su kontinualno ispirani sa Ringerovim puferom, a lek je primenjen na perfuzatu, odnosno tečnosti od ispiranja. Rastvori 5-HT agonista su primenjivani tokom 10-30 sek. Potencije antagonista 5-HT3receptora su ispitane merenjem koncentracije-reakcije pri 10 uM 5-HT stimulaciji.

Primer 2D Antagonizam oti a receptora

Jedinjenja prema predmetnom pronalasku su testirana u pogledu afiniteta prema a1Areceptom i utvrđeno je da pokazuju antagonistički profil sa srednjim afinitetom za aiAreceptore (Ki=34 nM).

Na dan eksperimenata membrane (vidi dole opis pripreme membrana) su rastopljene i homogenizovane u puferu primenom Ultra turraxa, pa su razređene do željene koncentracije (5 u.g / udubljenju, 5 ug / 900 ul, čuvane na ledu do upotrebe).

Eksperiment je započeo mešanjem 50 ul testiranog jedinjenja, 50 ul [ H]-prazosina i 900 ul membrana, pa je smeša inkubirana tokom 20 minuta na 25 °C. Nespecifično vezivanje je određeno u prisustvu 10 uM WB-4101, a totalno vezivanje je određeno u prisustvu pufera. Posle inkubacije, vezani Iigand je odvojen od nevezanog filtriranjem kroz Unifilter GF7B, prethodno potopljen u 0,1% PEI tokom 30 minuta, primenom Tomtec Cell Harvester programa (D4.2.4). 96 bunarčića, odnosno udubljenja. Filteri su isprani 3 puta sa 1 ml ledeno hladnog pufera, pa su osušeni na 50 °C, a filterima je dodato. 35 ul scintilacione tečnosti/ udubljenju. Vezana radioaktivnost je izmerena u Wallac OY 1450 MicroBeta. Afinitet je izračunat iz Y=100/(l+10(<x->'<og>,<c>5o)), gde Y označava % vezivanja i X označava koncentraciju jedinjenja. Za izračunavanje IC50vrednosti su upotrebljene koncentracije jedinjenja koje pokrivaju 2 desetice. K; je izračunat iz Cheng Prusoff jednačine Kj=(IC5o/(l+([L]/Kd)).

U funkcionalnom testu jedinjenja prema predmetnom pronalasku antagoniziraju adrenalin izazvan oslobađanjem Ca<2+>iz međućelijskih zaliha, a funkcionalni test otkriva da su jedinjenja antagonisti.

Ovi eksperimenti su izvršeni u suštini kao što je opisano u nastavku.

Sve ćelije su bile kultivisane u DMEM medijumu snabdevenom sa 10% BCS, 4 mM L-glutamina (ili 2 mM u slučaju COS-7), i 100 jedinica/ml penicilina plus 100 u,g/ml streptomicina, na 37 °C, u 5% C02.

Dvadeset četiri sata pre opita, CHO ćelije koje izražavaju humaneal a-7receptore su zasejane u mikrotitarske ploče sa crnim zidovima i 384 bunarčića, odnosno udubljenja prevučene sa poli-D-lizinom. Medijum za kultivisanje je isisan, pa su ćelije obojene sa 1,5 uM Fluo-4 u opitnom puferu koji se sastojao od Henkovog balansiranog slanog rastvora (138 mM NaCl, 5 mM KC1, 1,3 mM CaCl2, 0,5 mM MgCl2, 0,4 mM MgS04, 0,3 mM KH2P04, 0,3 mM Na2IIP04, 5,6 mM glukoze) plus 20 mM HEPES pH 7,4, 0,05% BSA i 2,5 mM probenicida (50 ul/udubljenju) tokom 1 sata u 5% C02na 37 °C. Postoje višak boje izliven,

ćelije su bile isprane u opitnom puferu, pa su pokrivene sa finalnim zapreminom jednakom 45 ul/udubljenju (ili 30 ul/po udubljenju za test antagonizma). U slučaju evaluacije antagonizma, u ovom trenutku je dodat antagonist ili nosač kao alikvot od 15 ul u puferu koji je sadržao 4% DMSO na 4x finalnoj koncentraciji (finalni DMSO=l%), praćeno sa inkubacijom tokom 20

min. Osnovna vrednost fluorescencije je merena sa fluorometrijskim optičkim čitačem ploča ili FLIPR(TM) firme Molecular Devices (Sunnyvale, Calif.) sa talasnom dužinom pobude od 488 nm i emisionim opsegom od 500 do 560 nm. Energija za lasersko pobuđivanje je bila podešena tako da su osnovne vrednosti očitavanja fluorescencije iznosile približno 8.000 relativnih jedinica fluorescencije (engl. relative fluorescent units, skr. RFU). Ćelije su onda stimulisane na sobnoj temperaturi sa agonistima rastvorenim u opitnom puferu (15 ul), pa su RFU merene na intervalima od 1,5 sekundi tokom perioda od 2,5 min. Za svako udubljenje je izračunata maksimalna promena fluorescencije. Krive koncentracija-reakcija koje su izvedene na osnovu maksimalne promene fluorescencije analizirane su nelinearnom regresijom (Hilova jednačina). Za određivanja antagonizma, posle 20 min inkubacije jedinjenja (kao što je

navedeno gore), dodate su fiksirane koncentracije standardnog agonista serotonina.

Primer 2E Povećanje dopamina

Jedna jedina injekcija jedinjenja prema predmetnom pronalasku u zavisnosti od doze je povećavala ekstracelularne nivoi DA u frontalnom korteksu pacova. Jedinjenje prema predmetnom pronalasku u dozama od 8,9 mg/kg i 18 mg/kg s.c, povećalo je nivoe DA približno 100% i 150%, respektivno, iznad osnovnog nivoa kao što je prikazano na FIG. 23. Količine su izračunate kao slobodna baza.

Metod.

Upotrebljeni su muški Sprague-Dawley pacovi, čija inicijalna težina je iznosila 275-300 g. Životinje su smeštene pod 12-časovnim ciklusom svetio/tama pod kontrolisanim uslovima u pogledu sobne temperature (21+-2 °C) i vlažnosti (55+-5%) sa hranom i vodom iz česme na raspolaganju ad libitum. Za eksperimente sa trodnevnim tretmanom su bile upotrebljene osmotske minipumpe (Alzet, 2ML1). Pumpe su bile napunjene pod aseptičkim uslovima, pa su implantirane subkutano pod anestezijom sevofluranom. Eksperimenti su bili izvršeni sa minipumpama na nosaču. Uzorci krvi za merenje nivoa testiranog jedinjenja u plazmi posle 3 dana tretmana su bili uzeti na kraju eksperimenata.

Hirurški i mikrodijalistički eksperimenti.

Pacovi su anestezirani sa hipnormom/dormikumumom (2 ml/kg), a intracerebralne vodeće kanile (CMA/12) su implantirane stereotaksički u hipokampus, tako da pozicija vrha dijalističke sonde bude u ventralnom hipokampusu (koordinate: 5,6 mm posteriorno od bregme, lateralno -5,0 mm, 7,0 mm ventralno od dure ili u frontalnom korteksu (koordinate: 3,2 mm anteriorno od bregme; lateralno, 0,8 mm; 4,0 mm ventralno od dure). Za fiksiranje vodećih kanila su upotrebljeni pričvrsni vijci i akrilni cement. Telesna temperatura životinja je praćena pomoću rektalne sonde i održavana jc na 37 °C. Ostavljeno je da se pacovi oporave od hirurškog zahvata tokom 2 dana, pri čemu su bili smešteni pojedinačno u kavezima. Na dan eksperimenta mikrodijalistička sonda (CMA/12, 0,5 mm prečnik, 3 mm dužina) bila je umetnuta kroz vodeću kanilu. Sonde su bile povezane preko dvostrukog kanalskog stožera sa mikroinjekcionom pumpom. Perfuzija, odnosno ispiranje mikrodijalističke sonde sa filtriranim Ringerovim rastvorom (145 mm NaCl, 3 mM KC1, 1 mM MgCl2, 1,2 mM CaCl2koji je sadržao 0,5 uM neostigmina) počelo je neposredno pre umetanja sonde u mozak i nastavljeno je tokom trajanja eksperimenta sa kontantnim protokom od 1 (1,3) ul/min. Posle 180 min stabilizacije, započeli su eksperimenti. Dijalizati su uzimani svakih 20 (30) min. Posle eksperimenta životinje su eutanazirane, njihovi mozgovi su izvađeni, zamrznuti i isečeni radi verifikacije postavljanja sondi.

Analiza diializata.

Koncentracija dopamina u dijalizatima bila je određena pomoću HPLC sa elektrohemijskom detekcijom. Monoamini su izdvojeni pomoću reverzno fazne tečne hromatografije (ODS 150x3 mm, 3 pM). Dopamin: Mobilna faza se sastojala od 90 mM NaH2P04, 50 mM natrijum citrata, 367 mg/l natrijum 1-oktansulfonske kiseline, 50 uM EDTA i 8% acetonitrila (pH 4,0) sa protokom od 0,5 ml/min. Elektrohemijska detekcija je izvršena pomoću kulometrijskog detektora; potencijal je bio postavljen na 250 mV (vodeća ćelija na 350 mV) (Coulochem II,

ESA).

Primer 2F Povećanje acetilholina

Za ocenjivanje efekata jedinjenja prema predmetnom pronalasku na ekstracelularne nivoe acetilholina u prefrontalnom korteksu slobodno pokretnih pacova je bio projektovan jedan eksperiment.

Za eksperimente su bili upotrebljeni muški Wistar pacovi (280-350 g; Harlan, Zeist, Holandija). Pacovi su bili individualno smešteni u plastičnim kavezima (30x30x40 cm) i imali su pristup hrani i vodi ad libitum.

Pacovi su anestezirani upotrebom izofiurana (2%, 400 mL/min N20, 400 ml/min 02). Za lokalnu anesteziju je bio upotrebljen lidokain (10% m/v). Svaka životinja je bila stavljena u stereotaksični ram (Kopf instruments, USA), a priručne sonde I-oblika (Hospal AN 69 membrana, 4 mm izložena površina) su bile umentnute u medijalni prefrontalni korteks (mPFC) uz upotrebu atlasa mozga pacova koji su priredili Paksinos i Votson (1982). Koordinate vrha sonde su bile mPFC [AP=3,4 mm, L=-0,8 mm, V=5,0 mm]. Onda je sonda bila fiksirana za lobanju sa dentalnim cementom i vijkom. Kao postoperativni analgetik je davan fluniksin (1 mg/kg s.c).

Eksperimenti su izvršeni 24-48 sati posle hirurške intervencije. Na dan eksperimenta, pacovi su bili povezani sa fleksibilnim PEEK cevima sa mikroperfuzionim pumpama (CMA 102), i dijalističke sonde su ispirane sa Ringerovim puferom koji je sadržao 147 mM NaCl, 3,0 mM KC1, 1,2 mM CaCl2, i 1,2 mM MgCl2, sa protokom od 1,5 uL/min. Mikrodijalistički uzorci su uzimani u intervalima od 30 min u mini-fiole koje su sadržale 55 uL 0,02 M mravlje kiseline radi određivanja acetilholina. Uzorci su uzimani pomoću automatizovanog frakcionog kolektora (CMA 142), i čuvani su na -80 °C do analize. Posle okončanja eksperimenata pacovi su eutanazirani. Mozgovi su im bili odstranjeni, pa su čuvani u rastvoru paraformaldehida (4% m/v). Pozicioniranje svake sonde je bilo verifikovano histološki prema Paksinosu i Votsonu (1982), pravljenjem koronalnih sekcija mozga.

Testirano jedinjenje je rastvoreno u 10% 2-OH-propil-beta-ciklodekstrina, a davanje je vršeno subkutano injekcijama zapremine od 5 mL/kg u različitim dozama.

Koncentracije acetilholina su određene pomoću HPLC sa detekcijom tandemskom masenom spektrometrijom (MS/MS).

Alikvoti (25 u.L) su bili injektirani na HPLC kolonu pomoću automatizovanog injektora za uzorke (PerkinElmer Instruments, series 200). Hromatografsko odvajanje je izvršeno na reverzno-faznoj 150x2,00 mm (4 pm) analitičkoj koloni (Phenomenex Synergy MAX-RP, Bester) zaštićenoj sa 4x2,0 mm zaštitnom kolonom (Phenomenex Synergy MAX-RP AJO-6073, Bester), koji su zajedno držani na temperaturi od 30 °C. Mobilna faza

(izokratična) sastojala se od ultraprečišćene vode (UP), acetonitrila (ACN) i trifluorosirćetne kiseline (TFA) (UP:ACN:TFA=95,0:0,5:0,1 v/v/v %). Mobilna laza je propuštena kroz sistem sa protokom od 0,300 mL/min pomoću HPLC pumpe (PerkinElmer Instruments, series 200 mi ero pump).

LC/MS analize su izvršene upotrebom AP1 4000 MS/MS sistema koji se sastojao od API 4000 MS/MS detektora i Turbo Ion Spray interfejsa (oba firme Applied Biosystems, Holandija). Akvizicije su izvršene u pozitivnom jonizacionom modu, sa naponom jonskog raspršivanja postavljenim na 5,5 kV, pritiskom raspršivanja gasa od 50 psig (na SCIEX skali 0-90) sa temperaturom sonde od 600 °C. Instrument je radio u modu za višestruko praćenje reakcije (engl. multiple-reaction-monitoring, skr. MRM) radi detekcije acetilholina (prekursor 146,1 Da, proizvod 86,8 Da). Energija kolizije je bila 21,0 eV i pritisak kolizionog gasa (azota) je održavan na 7 (na SCIEX skali od 0-12). Podaci su kalibrisani i kvantifikovani upotrebom Analyst(TM) sistema za obradu podataka (Applied Biosystem, verzija 1.2).

Dva uzastopna mikrodijalistička uzorka sa varijacijom manjom od 50% su uzeta kao osnovni nivoi i postavljeni su kao 100%. Promene u koncentraciji acetilholina izražene su kao procenat osnovnog nivoa za isti subjekat. Podaci su prikazani na FIG. 24.

Primer 2G Povećanje acetilholina

Za ocenjivanje efekata jedinjenja prema predmetnom pronalasku na ekstracelularne nivoe acetilholina u prefrontalnom korteksu i ventralnom hipokampusu pacova koji su se slobodno kretali je bio projektovan jedan eksperiment.

Bili su korišćeni muški Sprague-Dawley pacovi, koji su inicijalno imali težinu od 275-300 g. Životinje su bile smeštene pod 12-časovnim ciklusom svetlost/tama pod kontrolisanim uslovima sa regularnom temperaturom u prostoriji (21+-2 °C) i vlažnosti (55+-5%), sa hranom i vodom iz česme na raspolaganju ad libitum.

Hirurški i mikrodijalistički eksperimenti

Pacovi su anestezirani sa hipnormom/dormikumumom (2 ml/kg), a intracerebralne vodeće kanile (CMA/12) su implantirane stereotaksički u hipokampus, tako da pozicija vrha dijalističke sonde bude u ventralnom hipokampusu (koordinate: 5,6 mm posteriomo od bregme, lateralno -5,0 mm, 7,0 mm ventralno od dure ili u frontalnom korteksu (koordinate: 3,2 mm anteriorno od bregme; lateralno, 0,8 mm; 4,0 mm ventralno od dure). Za fiksiranje vodećih kanila su upotrebljeni pričvrsni vijci i akrilni cement. Telesna temperatura životinja je praćena pomoću rektalne sonde i održavana je na 37 °C. Ostavljeno je da se pacovi oporave od hirurškog zahvata tokom 2 dana, pri čemu su bili smešteni pojedinačno u kavezima. Na dan eksperimenta mikrodijalistička sonda (CMA/12, 0,5 mm prečnik, 3 mm dužina) bila je umetnuta kroz vodeću kanilu.

Sonde su bile povezane preko dvostrukog kanalskog stožera sa mikroinjckcionom pumpom. Perfuzija, odnosno ispiranje mikrodijalističke sonde sa filtriranim Ringerovim rastvorom (145 mm NaCl, 3 mM KC1, 1 mM MgCh, 1,2 mM CaCb koji je sadržao 0,5 uM neostigmina) počelo je neposredno pre umetanja sonde u mozak i nastavljeno je tokom trajanja eksperimenta sa kontantnim protokom od 1 (1,3) ul/min. Posle 180 min stabilizacije, započeli su eksperimenti. Dijalizati su uzimani svakih 20 min. Posle eksperimenta životinje su eutanazirane, njihovi mozgovi su izvađeni, zamrznuti i isečeni radi verifikacije postavljanja sondi.

Analiza dijalizata acetilholina

Koncentracija acetilholina (ACh) u dijalizatimaje analizirana pomoću HPLC sa elektrohemijskom detekcijom upotrebom mobilne faze koja se sastojala od 100 mM dinatrijum bifosfata, 2,0 mM oktan sulfonske kiseline, 0,5 mM tetrametil-amonijum hlorida i 0,005% MB (ESA), pH 8,0. Pre-kolonski enzimski reaktor (ESA) koji je sadržao imobilisanu holin oksidazu eliminisao je holine iz injektiranog uzorka (10 ul) pre odvajanja od ACh na analitičkoj koloni (ESA ACH-250); protok 0,35 ml/min, temperatura: 35 °C. Posle analitičke kolone uzorak je prošao kroz post-kolonski fazni reaktor (ESA) koji je sadržao imobilisanu acetilholinsterazu i holin oksidazu. Zadnje pomenuti reaktor je konvertovao ACh u holin, a zatim holin u betain i H2O2. Zadnje pomenuti je detektovan elektrohemijski, upotrebom elektrode od platine (analitička ćelija: ESA, model 5040).

Prezentacija podataka

U eksperimentima sa jednom injekcijom srednja vrednost 3 uzastopna ACh uzorka koji su neposredno prethodili davanju jedinjenja služila je kao osnovni nivo za svaki eksperiment, a podaci su bili konvertovani u procente od osnovne vrednosti (srednja osnovna vrednost pre injekcije normalizovana do 100%). Podaci su prezentovani na FIG. 25a i 25b.

Podaci prezentovani na FIG. 24 pokazuju neočekivane padove u nivoima acetilholina (vidi npr. 8 mg/kg) koje je teško objasniti i koji su pripisani neizvesnosti eksperimenta. Sve u svemu, oba skupa podataka iz primera 2F i 2G pokazuju isto, tj. povećanje u ekstracelularnim nivoima acetilholina u zavisnosti od doze. Očekuje se da se ovaj pretklinički nalaz prevede u poboljšanje kognicije u kliničkim primenama koje bi bilo primenljivo npr. u lečenju bolesti koje su karakterisane kognitivnim poremećajima, kao što su pacijenti od Alchajmerove bolesti, parcijalno reagujući pacijenti, pacijenti sa kognitivnim poremećajima itd.

Primer 3 Dejstvo na neuropatski bol

Da bi se demonstriralo njegovo dejstvo protiv neuropatskog bola, jedinjenje prema predmetnom pronalasku je testirano u formalinskom modelu za neuropatski bol[ Neuropharm.,48, 252-263, 2005;Pain,51, 5-17, 1992]. U ovom modelu, miševi su primili injekciju formalina (4,5%, 20 ul) u plantamu površinu leve zadnje šape i posle toga su radi posmatranja pojedinačno smešteni u staklene tegle (kapacitet 2 1). Iritacija izazvana injekcijom formalina pobudila je karakteristični bifazni bihevioralni odgovor, koji je kvantifikovan kao količina vremena provedenog u lizanju povređene šape. Prva faza (0-10 minuta) predstavlja direktnu hemijsku iritaciju i nocicepciju, dok se za drugu (20-30 minuta) smatra da predstavlja bol neuropatskog porekla. Ove dve faze su odvojene periodom zapaljenja u kome se ponašanje vraća na normalu. Merenje dužine vremena provedenog u lizanju povređene šape u dve faze služi za ocenjivanje delotvornosti testiranog jedinjenja da smanji bolni stimulans.

Po grupi je testirano osam C57/B6 miševa (oko 25 g). Tabela 4 dole pokazuje dužinu vremena provedenog u lizanju povređene šape u dve faze, tj. 0-5 minuta i 20-30 minuta posle injekcije formalina. Količina davanog jedinjenja je izračunata kao slobodna baza.

Podaci u tabeli 4 pokazuju daje jedinjenje prema predmetnom pronalasku imalo malo dejstvo u prvoj fazi koja je predstavljala direktnu hemijsku iritaciju i nocicepciju. Još važnije, podaci takođe jasno ukazuju na smanjenje vremena provedenog u lizanju šapa u drugoj fazi u zavisnosti od doze, što ukazuje na efekat jedinjenja prema predmetnom pronalasku u lečenju neuropatskog bola.

Primer 4 kapsule

U prvom koraku 4-[2-(4-metilfenilsulfanil)-fenil]piperidin hidrobromid je pomešan sa mikrokristalnom celulozom. U drugom koraku je primešan magnezijum stearat. Pripremljene su kapsule sa četiri različite jačine - aktivni sastojak je bio u vidu slobodne baze.

Iz svake šarže je pripremljeno 10.000 kapsula.

Claims (15)

1. jedinjenje koje je 4-[2-(4-metilfenil-sulfanil)fenil]piperidin HBr adiciona so u kristalnom obliku.

2. Jedinjenje prema zahtevu 1, koje jedinjenje je karakterisano pikovima na XRPD približno za 6,08, 14,81, 19,26 i 25,38°20.

3. Jedinjenje prema zahtevu 1, koje jedinjenje je karakterisano sa XRPD koji je prikazan na Fig. 1.

4. Jedinjenje koje je 4-[2-(4-metilfenil-sulfanil)fenil]piperidin adiciona so DL-mlečne kiseline u kristalnom obliku.

5. Jedinjenje koje je 4-[2-(4-metilfenil-sulfanil)fenil]piperidin adiciona so glutarne kiseline (1:1).

6. Jedinjenje koje je 4-[2-(4-metilfeni]-sulfanil)fenilJpiperidin adiciona so malonske kiseline (1:1) u kristalnom obliku.

7. Jedinjenje koje je 4-[2-(4-metilfenil-sulfanil)fenil]piperidin adiciona so L-asparaginske kiseline (1:1) ili hidrat adicione soli L-asparaginske kiseline (1:1) u kristalnom obliku.

8. Jedinjenje koje je 4-[2-(4-metilfenil-sulfanil)fenil]piperidin adiciona so glutaminske kiseline (1:1) ili monohidrat adicione soli glutaminske kiseline u kristalnom obliku.

9. Jedinjenje prema bilo kom od zahteva 1-8 za primenu u lečenju.

10. Farmaceutska kompozicija koja sadrži jedinjenje prema bilo kom od zahteva 1-8 zajedno sa farmaceutski prihvatljivim ekscipijensom.

11. Jedinjenje prema bilo kom od zahteva 1-8 za primenu u lečenju bolesti izabrane između hroničnog bola, depresije kod parcijalno reagujućih pacijenata, lečenju rezistentne depresije, Alchajmerove bolesti, kognitivnih poremećaja, ADHD, melanholije, PTSD, valunga, apneje pri spavanju, zavisnosti od alkohola, nikotina ili ugljenih hidrata, zloupotrebe narkotika, zloupotrebe alkohola ili lekova, emezisa, poremećaja u ishrani, IBS, afektivnih poremećaja, depresije, sindroma „velike depresije", postporođajne depresije, depresije povezane sa bipolarnim poremećajem, Alchajmerove bolesti, psihoze ili Parkinsonove bolesti, anksioznosti, opšteg anksioznog poremećaja, socijalnog anksioznog poremećaja, opsesivno-kompulzivnog poremećaja, napada panike, fobije, socijalne fobije, agorafobije ili urinarne stres inkontinencije.

12. Jedinjenje prema zahtevu 11 za primenu u lečenju hroničnog bola.

13. Jedinjenje prema zahtevu 12 za primenu u lečenju sindroma fantomskog boLa, neuropatskog bola, dijabetičarske neuropatije, post-herpesne neuralgije (PHN), sindroma karpalnog tunela (CTS), HIV neuropatije, sindroma kompleksnog regionalnog bola (CPRS), trigeniminalne neuralgije / trigeminusne neuralgije / bolnih tikova, hirurških intervencija (npr. postoperativna analgezija), dijabetičarske vaskulopatije, kapilarne rezistencije ili dijabetičarskih simptoma u vezi sa insulitisom, bola u vezi sa anginom, bola u vezi sa menstruacijom, bola u vezi sa tumorom, zubobolje, glavobolje, migrene, glavobolje tenzionog tipa, trigeminalne neuralgije, sindroma temporomandibularnog zgloba, bolova u kostima i zglobovima (osteoartritis), reumatoidnog artritisa, reumatoidnog artritisa i edema uzrokovanih traumom u vezi sa žiganjem, iščašenjima i frakturama kostiju zbog osteoartritisa, osteoporoze, metastaza u kostima ili iz nepoznatih razloga, gihta, fibrozitisa, miofascijalnog bola, torakalnog sindroma, bola u gornjem delu leđa ili bola u donjem delu leđa (pri čemu je bol u leđima rezultat sistematske, regionalne ili primarne bolesti kičme (radikulopatija)), bola u karlici, bola u grudima izazvanog srčanim poremećajima, bola u grudima koji nije izazvan srčanim poremećajima, bola u vezi sa povredama kičmene moždine (SCI), centralnog bola posle moždanog udara, tumorske neuropatije, AIDS-a, bola zbog srpastih ćelija ili gerijatrijskog bola.

14. Jedinjenje prema zahtevu 13 za primenu u lečenju neuropatskog bola.

15. Jedinjenje prema zahtevu 14, pri čemu je pomenuti neuropatski bol izabran između hiperpatije, hiperalgezije, neuropatije, dijabetičarske neuropatije, neuritisa, neuralgije, hiperestezije, kauzalgije i alodinije.