RS51766B - Bicikl na rasklapanje, uređaj i postupak - Google Patents

Abstract

Sklopivi bicikl sa sedišnom cevi (25), nosećom cevi (30), prednjim donjim nosačem (90; 95), zadnjim donjim nosačem (200; 205), osovina pedale (97), srednjim sklopom (110) lančanika koji definiše lokaciju osovine, srednjim sklopom (110) lančanika koji se nalazi između prednjeg i zadnjeg donjeg nosača (90, 200; 95, 205), i osovinom (241) zadnjeg točka, pri čemu je odnos razmaka između ose okretanja pedale i lokacije osovine srednjeg lančanog sklopa i razmaka između lokacije osovine i ose zadnjeg točka uglavnom između 0,50 i 1,5, naznačen time što se osovina okretanja pedale (97) nalazi na dnu i ispod dna sedišne cevi.Prijava sadrži još 11 patentnih zahteva.

Description

Oblast tehnike

Ovaj pronalazak se generalno odnosi na sklopive bicikle koji se mogu preklopiti u relativno kompaktni aranžman, a zatim rasklopi£i radi vožnje.

Stanje tehnike

Bicikli koji se mogu preklopiti imaju prednost relativnog kompaktnog aranžmana za odlaganje ili transport, što ih čini popularnim kod korisnika koji žele da smanje prostor za odlaganje, kao što su, između ostalih, oni koji ih koriste za odlazak na posao, rekreativci i kamperi. Poznati preklopivi bicikli imaju niz nedostataka kada se uporede sa standardnim ne-preklopivim biciklima. Na primer, poznati preklopivi bicikli imaju okvir iz dva ili više delova, koji se mogu rastaviti, preklopiti ili teleskopski skratiti. Kod nekih poznatih preklopivih bicikala, dimenzije preklopljenog bicikla se mogu dalje smanjiti skidanjem točkova.

Kod nekih konvencionalnih bicikala, preklopno zglobovi su smešteni u centralnom delu rama, kao što su jedan ili dva na donjoj cevi, gornjoj cevi, sedišnoj potpornoj cevi i prednjoj cevi, ili nosećoj cevi. Mana ovakvog aranžmana je da je smanjena čvrstina rama, što može negativno da utiče na efikasnost okretanja pedala i ukupnu stabilnost.

Drugi nedostatak povezan sa takvim poznatim preklopivim biciklima je da spojevi koji omogućavaju preklapanje mogu vremenom stvoriti zazor, t.j. početi da „rade" posle određenog perioda korišćenja. Ovakav „rad" ima za rezultat bicikl koji se ugiba, što smanjuje efikasnost okretanja pedala, pošto silu koja se koristi za teranje bicikla delimično apsorbuju zglobovi koji se ugibaju. Osim toga, sami spojevi mogu predstavljati slabe tačke bicikla, i mogu da prouzrokuju strukturni kvar, nestabilnost i druge nepoželjne karakteristike vožnje.

Dalji nedostatak čini to što poznati preklopivi bicikli imaju ramove koji su često manji od ramova uporedivih standardnih ne-preklopivih bicikala. To umanjuje ergonomsku prilagođenost vozaču. To za mnoge vozače znači da mogu udobno da voze na kraća rastojanja. Nelagodnost vožnje može umanjiti efikasnost okretanja pedala, a umanjenje karakteristike vožnje su manje pogodne zbog različitih pozicija prednjeg točka i manje veličine točkova u poređenju sa ne-preklopivim biciklima.

Stoga, postoji potreba za preklopivim biciklom koji je ergonomski udoban u vožnji, ima opciju strukture centralnog okvira izjedna, opciju lakog preklapanja u kompaktnu formu, odnosno opciju zadržavanja svoje strukturne čvrstine i integriteta uprkos stalnom preklapanju i rasklapanju.

DE 203 00 031 U prikazuje sklopivi bicikl u skladu sa preambulom patentnog zahteva 1. Ovaj bicikl ne rešava gore navedene probleme vezane za komfor i efikasnost pedaliranja, pošto se pedalna osovina nalazi na donjoj cevi.

Izlaganje suštine pronalaska

Ovaj pronalazak u velikoj meri ublažava nedostatke poznatih preklopivih bicikala, od kojih smo neke prethodno naveli, omogućavajaući da se bicikl preklopi na kompaktnu veličinu a i dalje da ima centralni okvir bez ikakvih pregibnih zglobova. Preklopivi bicikl ovog pronalaska ima prednost preklopivosti iako generalno pruža iskustvo vožnje i trajnost standardnog ne-preklopivog bicikla.

Jedno izvođenje ovog pronalaska obuhvata sklop centralnog rama sa donjom cevi, sedišnoj potpornoj cevi, gornjom cevi i nosećom cevi, naznačen time da su donja cev, sedišna potporna cev, gornja cev i noseća cev generalno fiksirane jedna za drugu. Ovakav raspored može obezbediti ergonomske karakteristike vožnje ne-preklopivog bicikla.

Preklopivi elementi ovog pronalaska opciono obuhvataju preklopivi sklop prednje viljuške, preklopivi sklop zadnjeg točka, i preklopivi sklop upravljača. Iako svaki od ovih sklopova jeste opciona karakteristika ovog pronalaska, one deluju zajedno da smanje veličinu preklopivog bicikla kada je preklopljen, što ga čini, npr. lakšim za transport. Opcioni sklop prednje viljuške se postavlja na prednji točak na donjem kraju, a onda se spaja na ili kod veznih podupirača. U funkciji, konstrukcija prednje viljuške obuhvata cev za povezivanje koje vezuju gornji kraj rama sa točkom, na njegovoj osovini. Ovaj spoj može da funkcioniše tako da se otkoči i da se dozvoli sklopu prednje viljuške da se okrene oko spoja, u pravcu sklopa donje cevi rama. Najbolje da donja cev rama ima dva prostorno razdvojena dela koja su razmaknuta jedan od drugog. Tako da kada se sklop prednje viljuške okrene oko spoja, točak može da se preklopi u prostor između razdvojenih delova, i tako se zarotira u centar okvira, kroz dva razdvojena dela donje cevi. Alternativno, točak i konstrukcija prednje viljuške mogu da zarotiraju za 180° pre nego što se preklope oko spoja.<*>

Opcioni sklop upravljača takođe služi da se smanji dimenzija preklopivog bicikla kada je preklopljen. Naime, upravljači se postavljaju na cev i zakočeni položaj ali da ne može da se otkoči. Kada se želi da se bicikl preklopi, upravljač se otkoči i zarotira nadole, najbolje u položaj koji je unutar prostora centralnog dela rama. U najboljem izvođenju, upravljač je u potpunosti okrenut za 180° pre preklapanja, a upravljač se onda otkači i zarotira naniže u položaj u kome je jedne ručka upravljača sa leve strane centralnog dela rama a druga ručka upravljača s desne strane centralnog dela rama. Onda, uz pomoć spoja koji može da se zakoči, strane upravljača mogu da se preklope na unutra jedna ka drugoj, i mogu da se preklope ka unutra u dovoljnoj meri tako da se ručke ukrste.

Opcioni sklop zadnjeg točka takođe služi da se smanji dimenzija preklopivog bicikla kada je preklopljen. U ovom izvođenju, sklop prečke se spušta pod uglom od ispod sedišta do osovine zadnjeg točka. Najbolje je da sklop prečke obuhvati i prostorno razdvojene ili paralelne cevi između kojih se postavlja zadnji točak. Na mestu između sedišta i osovine zadnjeg točka, sklop prečke obuhvata sklop za zakočenje. Kada se otkoči sklop za zakočenje, zadnji točak se zarotira nagore, između razdvojenih cevi sklopa podupirača. U najboljem izvođenju, kompaktnost ovog aranžmana može se povećati korišćenjem dvostrukih prenosnih lanaca, sa srednjim lančanikom. Viljuške lanca, zajedno sa zadnjim točkom, se mogu preklopiti nagore ka sedištu. Da bi se olakšalo preklapanje viljuški lanca i zadnjeg točka, prenos sa zupčanika i zadnjeg lančanika je dopunjeno sa još dva lančanika i vratilom, t.j. ima dva lanca u nizu, što za rezultata ima dodatni koeficijent prenosa. Vratilo takođe služi kao obrtni oslonac, oko koga se donja potpora zadnjeg točka i zadnji točak preklapaju. Prednji lanaca ostaje između prednjih prstenova lančanika i srednjeg lančanika, na vratilu, dok zadnji lanac ostaje između srednjeg lančanika i zadnjeg lančanika, pomera se nagore zajedno sa donjom potporom zadnjeg točka i zadnjim točkom bez promene rastojanja između prednjeg lančanika i zadnjeg lančanika. U ovom izvođenju zadnji točak se rotira oko srednjeg lančanika kada se točak preklapa nagore. Viljuške lanca, zajedno sa zadnjim točkom, su preklopivi nagore ka sedištu. U položaju za vožnju, snaga se prenosi preko lanca od lančanika pedale ka srednjem lančaniku a onda preko drugog lanca iz srednjeg lančanika ka lančaniku na zadnjem točku postavljenom na osovini zadnjeg točka. Ako se ukloni zadnji točak, dužina bicikla može još da se smanji u preklopljenom položaju.

Da bi se smanjila širina preklopljenog bicikla, pedale takođe mogu da se preklope.

Prema jednom izvođenju, odnosi rastojanja između različitih lokacija na biciklu ostaju u okvirima prethodno definisanih veličina i daju primere konfiguracija koje omogućuju relativno stabilnije preklopive bicikle i, shodno tome, komforniju i lakšu vožnju. Treba razumeti da, iako su ove veličine date za primere izvođenja, preklopivi bicikli u skladu sa ovim pronalaskom mogu opcionalno imati odnose veličina koji su u okvirima ili van predviđenih.

U alternativnom izvođenju ovog pronalaska, predviđa se preklopivi bicikl za dvoje. U ovom aranžmanu, drugo sedište je smešteno iza prednjeg sedišta, a predviđen je i drugi par pedala. U aranžmanu bicikla za dvoje, nije neophodno potreban drugi par pedala. Na primer, mogu se dodati oslonci za noge drugog putnika, ali najbolje na mestu koje je na bezbednoj udaljenosti od operativnih komponenti prvih pedala. Osim toga, kao alternativa drugom sedištu, ili kao dodatak drugom sedištu, druge opcione komponente se mogu dodati, kao što je sedište za dete, korpa, nosač za poslovnu tašnu, postolje, itd. Takve komponente mogu se ugraditi na sličan način i mesto kao i drugo sedište.

U daljem izvođenju, bicikl se može opremiti motorom koji mu daje momenat motora najednom od lančanika ili na prstenu lančanika.

Ove i druge karakteristike i prednosti ovog pronalaska će se videti iz pregleda detaljnog opisa pronalaska koji sledi, zajedno sa pratećim slikama na kojima se isti referentni brojevi odnose na iste delove u ćelom tekstu.

Kratak opis slika nacrta

Slika 1 predstavlja bočni izgled izvođenja preklopivog bicikla u skladu sa ovim pronalaskom;

Slika 2 predstavlja bočni izgled drugog izvođenja preklopivog bicikla u skladu sa ovim pronalaskom, tj preklopivog bicikla za dvoje;

Slika 3 predstavlja detaljni izgled izvođenja ilustrovanog na Slici 2, koji prikazuje drugu sedišnu potpornu cev, a u skladu sa ovim pronalaskom;

Slika 4 predstavlja bočni izgled izvođenja ilustrovanog na Slici 1, koji ilustruje preklopivi bicikl u skladu sa ovim pronalaskom u preklopljenoj konfiguraciji;

Slika 5 je detaljni izgled izvođenja ilustrovanog na Slici 2, koji prikazuje preklopivi sklop upravljača u preklopljenoj konfiguraciji, u skladu sa ovim pronalaskom;

Slika 6 je detaljni izgled izvođenja ilustrovanog na Slici 5, koji prikazuje sklop preklopivog upravljača u sklopljenoj konfiguraciji, u skladu sa ovim pronalaskom;

Slika 7 je detaljni izgled izvođenja ilustrovanog na Slici 2, koji prikazuje preklopivi sklop prednje viljuške u delimično sklopljenoj konfiguraciji, u skladu sa ovim pronalaskom;

Slika 8 je detaljni pregled izvođenja ilustrovanog na Slici 7, koji prikazuje sklop prednje viljuške u kompletno sklopljenoj konfiguraciji, u skladu sa ovim pronalaskom;

Slika 9 je detaljni izgled izvođenja ilustrovanog na slici 2, koji prikazuje preklopivi sklop zadnjeg točka, u skladu sa ovim pronalaskom;

Slika 10 je detaljni izgled izvođenja ilustrovanog na Slici 9 koji prikazuje sklop zadnjeg točka u delimično sklopljenoj konfiguraciji, u skladu sa ovim pronalaskom;

Slika 11 je detaljni izgled postavke lančanika preklopivog bicikla u skladu sa ovim pronalaskom;

Slika 12 je poprečni detaljni izgled postavke lančanika preklopivog bicikla u skladu sa ovim pronalaskom prikazan duž linija 12-12 kako je prikazano na Slici 11;

Slika 13 je bočni izgled izvođenja preklopivog bicikla u skladu sa ovim pronalaskom;

Slika 14 je bočni izgled izvođenja ilustrovanog na Slici 13, koji ilustruje preklopivi bicikl u skladu sa ovim pronalaskom u delimično sklopljenoj konfiguraciji;

Slika 15 je bočni izgled izvođenja preklopivog bicikla u skladu sa pronalaskom;

Slika 16 je bočni izgled izvođenja preklopivog bicikla u skladu sa ovim pronalaskom;

Slika 17 je bočni izgled motorizovanog izvođenja preklopivog bicikla u skladu sa pronalaskom;

Slika 18 je bočni izgled izvođenja preklopivog bicikla za dvoje u skladu sa ovim pronalaskom;

Slika 19 je izgled iz perspektive pedale u skladu sa ovim pronalaskom, i Slika 20 je izgled iz perspektive pedale u skladu sa ovim pronalaskom;

Slika 21 je pogled odozgo na izvođenje preklopivog bicikla u skladu sa ovim pronalaskom;

Slika 22 je bočni izgled izvođenja preklopivog bicikla u preklopljenom stanju u skladu sa ovim pronalaskom;

Slika 23 je bočni izgled izvođenja preklopivog u preklopljenom stanju u skladu sa ovim pronalaskom;

Slika 24 je bočni izgled izvođenja preklopivog bicikla u skladu sa ovim pronalaskom;

Slika 25 je pogled spreda na upravljač preklopivog bicikla u skladu sa ovim pronalaskom;

Slika 26 je bočni izgled dela rama preklopivog bicikla u skladu sa ovim pronalaskom;

Slika 27 je pogled odozgo na izvođenje preklopivog bicikla u skladu sa ovim pronalaskom;

Slika 28 je pogled odozgo na gornje cevi i prednji deo donjih cevi nosača preklopivog bicikla u skladu sa ovim pronalaskom;

Slika 29 je bočni izgled dela preklopivog sklopa prednje viljuške preklopivog bicikla u skladu sa ovim pronalaskom;

Slika 30 je pogled spreda ne elemente upravljača preklopivog bicikla u skladu sa ovim pronalaskom;

Slika 31 je detalj sklopa upravljača preklopivog bicikla u skladu sa ovim pronalaskom;

Slika 32 je detalj sklopa upravljača preklopivog bicikla za dvoje u skladu sa ovim pronalaskom;

Primiče se k znanju du su neke ili sve Slike šematski prikazi za potrebe ilustracije i ne prikazuju neophodno stvarne relativne veličine ili lokacije prikazanih elemenata.

Detaljni opis pronalaska

U narednim poglavljima, ovaj pronalazak će biti detaljno opisan putem primera sa upućivanjem na crteže u prilogu. Tokom čitavog ovog opisa, najbolje izvođenje i primeri koji su prikazani treba da se shvate samo kao primeri a ne kao ograničenja ovog pronalaska. Kako je korišćeno ovde, „ovaj pronalazak" sa odnosi na bilo koje pojedinačno izvođenje koje je opisano u ovoj prijavi, i sve ekvivalente. Osim toga, upućivanje na različite karakteristike „ovog pronalaska" u čitavom ovom dokumentu ne znači da sva zahtevna izvođenja ili metodi moraju obuhvatati karakteristike na koje se upućuje.

Ovaj pronalazak se odnosi na preklopivi bicikl uključujući geometriju okvira koja predviđa isti odnos različitih komponenti u preklopljenom i nepreklopljenom stanju. Kako je ovde definisana, „geometrija okvira" odnosi se na postavku cevi koje čine okvir bicikla. Odnos između cevi koje čine okvir bicikla stvara specifičnu „geometriju okvira". Jedna karakteristika preklopivog bicikla ovog pronalaska je da je najbolje da osnova okvira bude konstruisana izjedna. Tj. Da nema nikakvih spojeva koji povezuju pokretne delove.

Na slikama l, 13 i 15 ilustrovano je jedno izvođenje preklopivog bicikla 10 ovog pronalaska. Ovo izvođenje pronalaska sastoji se od osnovnog okvira 12 koji obuhvata jednu donju cev 20, ili najbolje uključujući prostorno razdvojene donje cevi 165, 170, sedišnu potpornu cev 25, gornju cev 15 i noseću cev 30, naznačeno time da su donja cev 20, sedišna potporna cev 25, gornja cev 15 i noseća cev 30 generalno fiksirane jedna za drugu. Najbolje je da donje cevi 165, 170 imaju međuprostor koji je otprilike iste širine kao i prednji točak 175, ili nešto širi. Donje cevi 165, 170 mogu biti paralelne jedna prema drugoj, pod uglom ili zakrivljene. Alternativno, predviđa se jedna donja cev sa zakrivljenjem, ili jedna cev, podeljena na sredini se predviđa takođe oblikovana tako da primi prednji točak kad se preklopi nagore.

Drugo izvođenje ovog pronalaska je ilustrovano na Slikama 2 i 18. U ovom izvođenju, daje se preklopivi bicikl za dvoje 70. Ovo izvođenje obuhvata razne karakteristike koje se nalaze u izvođenju sa jednim sedištem 10, uključujući sklop osnovnog okvira donje cevi 20 ili prostorno razdvojene donje cevi 165, 170 i sedišna potporna cev 25, gornja cev 15 i noseća cev 30 su generalno fiksirane jedna za drugu. Na slikama 2, 3 i 18, preklopivi bicikl za dvoje 70 obuhvata drugu sedišnu potpornu cev 45 sa drugim sedištem 40 i sa pričvršćivačem sedišne potporne cevi 50. Najbolje je da pričvršćivač za drugo sedište bude sa pričvršćivačem koji se trenutno oslobađa, ali mogu se upotrebiti i drugi tipovi pričvršćivača kao što su rezica, bravica, i odgovarajući sklopovi sa zavrtnjem i navrtkom.

Opciono, bicikl sa jednim sedištem može se pretvoriti u preklopivi bicikl za dvoje postavljanjem druge sedišne potporne cevi 45 između dve cevi gornje dijagonalne potpore zadnjeg točka 75, 80 koje čine gornju dijagonalnu potporu zadnjeg točka 85. Na gornju dijagonalnu potporu zadnjeg točka 85 pričvršćen je prijemnik pričvršćivača 55, koji je odgovarajuće veličine da primi pričvršćivač sedišne potporne cevi drugog sedišta 50. Donji kraj sedišne potporne cevi 45 postavljen je podupirač sedišne potporne cevi drugog sedišta 60 koji je smešten između dve cevi prednjeg donjeg nosača 90, 95, prikazanim na Slici 3. Na ovaj način, preklopivi bicikl 10 može se pretvoriti u preklopivi bicikl za dvoje 70, bez promene dimenzije okvira, ili razmaka osovina bicikla.

Na slici 18, preklopivi bicikl za dvoje 70 opciono može da sadrži i sklop drugog para pedala 107 koji dopunjuje sklop srednjeg lančanika 110. Kako je prikazano na Slikama 11 i 18, najbolje je da sklop drugog para pedala 107 bude postavljen u istom ugaonom položaju kao i sklop prvog para pedala 100. Alternativno, par oslonaca za noge (nije prikazan) može se fiksirati bilo gde na okviru gde je to odgovarajuće, bezbedno i zgodno, kao što su cevi prednjeg donjeg nosača 90, 95.

U daljem izvođenju bicikla za dvoje, drugo sedište 40 je postavljeno tako da putnik na sedištu 40 može da bude okrenut unazad. Opcioni oslonci za noge mogu se predvideti tako da se omogući udobno mesto za oslonac nogu putnika koji je okrenut unazad. Isto tako, sedište 40, bilo da je okrenuto unapred ili unazad može uključivati pogodnosti kao što su oslonac za leđa koji povećava udobnost putnika.

Na Slikama 4 i 14, preklopivi bicikl 10 ovog pronalaska je ilustrovan u preklopljenoj konfiguraciji. Razne opcione karakteristike za preklapanje su ilustrovane na ovim slikama. U ilustrovanom izvođenju na Slikama 1, 4, 13 i 15, opcioni elementi za preklapanje obuhvataju preklopivi sklop prednje viljuške 115, preklopivi sklop zadnjeg točka 120 i preklopivi sklop upravljača 125. Osim toga, sedište 35 može opciono da se povuče u sedišnu potpornu cev 25 oslobađanjem bravice za sedište 123 omogućujući da se cev za montiranje sedišta 124 uvuče u sedišnu potpornu cev 25. Tako, najbolje je da cev za montiranje sedišta 124 ima manji prečnik od prečnika sedišne potporne cevi 25, omogućujući da se cev za montiranje sedišta 124 pokreće unutar sedišne potporne cevi 25.

Kako je prikazano na slikama 5, i 6, preklopivi sklop upravljača 125 sastoji se od dela za montiranje 135, koji se takođe naziva usko grlo, koji može da se rotira i uparen je sa nosećom cevi 30 (koja se takođe zove čeona cev). Upravljač 140 je montiran na deo za montiranje 135 oko osovine za okretanje upravljača 130. Najbolje je da upravljač 140 može da se rotira iz uspravnog položaja kako je ilustrovano na Slikama 1,2 i 5, na primer, u preklopljeni donji položaj kako je ilustrovano na Slikama 3, 4 i 6. Može se upotrebiti bilo koji mehanizam koji omogućava da upravljač 140 bude uspravan u položaju za vožnju i dovoljno fiksiran da omogućava bezbedno upravljanje, a zatim da može da se oslobodi i rotira nadole u preklopljenu konfiguraciju bicikla 10, 70. U jednom izvođenju, postoji frikcioni spoj između cevi za upravljač i dela za montiranje 135, koji je pogodno oblikovan da primi cev za upravljanje. U drugom izvođenju, predviđen je mehanizam reze, a opet u jednom drugom, predviđen je zaporni mehanizam. Elementi upravljača 140 mogu obuhvatati cevi, a na njihovim odnosnim krajevima, ručke 142.

U jednom izvođenju, odnosni elementi upravljača 140 mogu takođe da se preklope na unutra, da bi se dale smanjila veličina preklopljenog bicikla. U ovom izvođenju, obrtne osovine za upravljač 130 su predviđene na mestu gde se ukrštaju upravljač 140 i deo za montiranje 135. u jednom izvođenju, reza za upravljač 145, koja oslobađa element upravljača 140 je tipa sa kukicom i okcem, ali mogu se koristiti i druge vrste reza, kao što je brzo oslobađajuća reza, ili bilo koja pogodna vrsta reze ili pričvršćivača.

Na Slikama 6, 7 i 8 će sada biti prikazan najbolji način za preklapanje sklopa upravljača 125. Najbolje je da se čitav sklop upravljača 125 (zajedno sa prednjim točkom 175) zarotira za oko 180 stepeni tako da čitav sklop bude okrenut unazad. Da bi se postigla ova rotacija, deo za montiranje 135 se zarotira po želji unutar noseće cevi 30. Ova rotirajuća sila se prenosi na prednji točak 175 preko povezanih elemenata za montiranje. Posle ove početne rotacije se oslobađa reza za upravljač 145 omogućujući tako da se cev upravljača 140, zajedno sa povezanim elementima, zarotira oko svojih obrtnih osovina 130. U jednom izvođenju ovog pronalaska, jedna obrtna osovina upravljača 130je postavljena pod uglom od 45 stepeni, a druga obrtna osovina upravljača 130 je postavljena pod uglom od 35 stepeni tako da ručke 142 montirane na krajevima upravljača 140 ne dodiruju jedna drugu kada su u preklopljenom položaju ispod gornje cevi 15, kako je prikazano na Slikama 6 i 8. Naravno, da treba uzeti u obzir i to što se mogu koristiti drugi uglovi obrtnih osovina upravljača zavisno od konstrukcije rama koja se koristi. Tako, u drugom primeru su uglovi veći ili manji za 5 stepeni a u trećem primeru oni su veći ili manji za 8 stepeni, t.j. mogu se odabrati uglovi od 50 i 40 stepeni, ili od 53 ili 43 stepena, što su samo neke od mogućih kombinacija. Uopšteno govoreći, najbolje je, mada nije neophodno, da razlika između okretnih osovina levog i desnog upravljača bude bar 5 stepeni, iako bi mogla da se odabere i razlika od 2-3 stepena, na primer.

Ponovo na slikama 7 i 8, ilustrovan je sklop prednje viljuške 115. U konfiguraciji za vožnju, kako je ilustrovana na Slici 1, sklopom prednje viljuške 115 postavlja se prednji točak 175 preko osovine na okvir 12. Treba imati u vidu da bilo kakav postavka elemenata sklopa prednje viljuške 115 može da se koristi da se postavi prednji točak 115 tako da može da se rotira, i da opciono omogućava da se prednji točak pomeri na okviru 12 u postupku preklapanja. U ilustrovanom izvođenju, sklop prednje viljuške 115 je pričvršćen za noseću cev 30 okvira 12 tako da može da se obrće. On obuhvata prednju viljušku 150 koja se pruža unapred kada je preklopivi bicikl 10 postavljen u konfiguraciju za vožnju, kako je prikazano na Slici 1. Prikačena na prednju viljušku 150 tako da može da se obrće, oko obrtne osovine viljuške 157 je pokretna spona 155 na koju je prikačen prednji točak 175 tako da može da se skine i rotira. Na pokretnu polugu 155 je fiksiran stremen 160 koji obuhvata rezu stremena 180. I pokretna poluga 155 i stremen 160 su postavljeni oko prednjeg točka 175.

U najboljem izvođenju reza stremena 180 može biti bravica sa oprugom, ali druge vrste reza ili pričvršćivača se mogu koristiti, kako oni sa kukicom i okcem, ili pričvršćivači koji se brzo oslobađaju. Sklop prednje viljuške 115 se preklapa rotiranjem prednje viljuške 150 za oko 180 stepeni. Zatim se oslobađa reza stremena 180, koja oslobađa stremen 160, i omogućava vozaču da zarotira pokretnu polugu 155 i stremen 160 oko obrtne osovine viljuške 157 kako je prikazano na slikama 7 i 8.

Primeri preklopljene konfiguracije su ilustrovani na Slikama 4 i 8. U preklopljenoj konfiguraciji, prednji točak 175 se pomera ka okviru. Najbolje je da se postavi između dva elementa donje cevi 165, 170 koji čine donju cev 20.

Alternativno izvođenje sklopa prednje viljuške 115 može sadržati dve opruge ili amortizera 14, kako je prikazano na slikama 15, 16 i 17, koji se montiraju između prednje viljuške 150 i bilo stremena 160 i/ili pokretne poluge 155. Dve opruge ili amortizera 14 bi obezbedili da reza stremena 180 bude u zatvorenom položaju, kada se preklopivi bicikl 10 postavi u položaj za vožnju. Opruge ili amortizeri 14 mogu biti bilo kog tipa, kao što su oni od elastomera, hidraulični ili pneumatski. Bilo bi dobro da jedna ili više opruga ili amortizera 14 mogu da se postave bilo gde na sklopu prednje viljuške 115, na bilo kom pogodnom mestu.

Karakteristika preklopivog sklopa prednje viljuške 155 je da se „čeoni ugao" noseće cevi može konfigurisati slično čeonom uglu ne-preklopivog bicikla. Čeoni ugao određuje ugao nagiba viljuške, koji utiče na „brzinu" upravljanja. To jest, upravljanje ovim pronalaskom će izgledati normalno nekome ko je navikao da vozi ne-preklopivi bicikl, za razliku od konvencionalnih preklopivih bicikala, koji imaju iskošeniji čeoni ugao, što za rezultat ima iskošeniji nagib viljuške. To se može primeniti da se kreira relativno brzo upravljanje, koje za posledicu može imati oštro upravljanje ili takav osećaj, ako se želi.

Opcioni sklop zadnjeg točka 120 je takođe predviđen. Može se koristiti bilo koji sklop koji je pogodan za montiranje zadnjeg točka tako da on može da se rotira u odnosu na okvir 12 i za montiranje po želji jednog ili više sklopova. U ilustrovanom izvođenju, dijagonalna potpora zadnjeg točka je podeljena na gornju dijagonalnu potporu zadnjeg točka 85 i donju dijagonalnu potporu zadnjeg točka 185. Gornja dijagonalna potpora zadnjeg točka 85 može opciono da ima dve cevi gornje dijagonalne potpore zadnjeg točka 75, 80, prikazano na Slici 3. Donja dijagonalna potpora zadnjeg točka 185 opciono ima dve cevi donje dijagonalne potpore zadnjeg točka 190, 195, prikazano na Slikama 3, 9 i 10. Na donju potporu zadnjeg točka 185 je pričvršćen prijemnik pričvršćivača potpore sedišta 215, koji je odgovarajuće veličine da prihvati stezač 210 donje dijagonalne potpore zadnjeg točka. Na taj način, donja dijagonalna potpora zadnjeg točka 185 je spojena sa gornjom dijagonalnom potporom zadnjeg točka 85 tako da se taj spoj može oslobađati. Najbolje bi bilo da je stezač 210 potpore sedišta tipa koji se brzo oslobađa, ali se mogu koristiti i drugi pogodni pričvršćivači, ili reze. Takođe, može se zameniti položaj pričvršćivača u odnosu na prijemnik.

Kako je prikazano na slikama 3, 9 i 10, jedna od karakteristika ovog pronalaska je da je donji nosač podeljen na prednji donji nosač koji se sastoji od dve cevi prednjeg donjeg nosača 90, 95 i zadnji donji nosač koji se sastoji od dve cevi zadnjeg donjeg nosača 200, 205. Cevi su povezane tako da se obrću osovinicom 220. Sklop srednjeg lančanika 110 je spojen tako da može da se okreće oko osovinice 220. Sklop srednjeg lančanika 110 je povezan sa prednjim lančanikom 105 prednjim lancem 225, koji ide od prednjeg lančanika 105 do prvog srednjeg lančanika 112 na sklopu srednjeg lančanika 110 (kako je prikazano na Slikama 11 i 12). Zadnji lanac 230 povezuje drugi srednji lančanik 114 sa glavčinom zadnjeg točka 235 koja može da ima jedan ili više lančanika 237 za različite stepene prenosa.

U najboljem izvođenju bicikla za dvoje, prečnik prvog lančanika 105 je isti kao i prečnik prvog srednjeg lančanika 112, a prečnik drugog lančanika 114 je veći od prečnika jednog ili više lančanika 237 na zadnjoj glavčini 235, iako bilo koja veličina lančanika može da se koristi ako prenosi silu koju generišu pedale bilo kog sklopa pedala 100, 107 na zadnji točak 240.

U jednom izvođenju ovog pronalaska, glavčina zadnjeg točka 235 može sadržati unutrašnje zupčanike, ili zadnja glavčina 235 može sadržati spoljne zupčanike i iskliznicu koja pokreće lanac između menjača. Pored toga, prednji lančanik 105 može sadržati dodatne lančanike, pored dva lančanika 112, 114 na ilustracijama. Na taj način, pruža se mogućnost izbora niza različitih stepena prenosa. Jedna od karakteristika ovog pronalaska je da dva sklopa lančanika 105, 110 nude stepen prenosa koji može da dogovori na najveći broj potreba kada je u pitanju brzina bicikla,

Treba napomenuti da, iako se o lancima 225 i 230 ovde govori kao o elementima koji obezbeđuju mehanizam za prenos sile između lančanika 105, 110 i, ili mehanizma glavčine 235, sila se može prenositi i preko bilo kojeg mehanizma koji omogućava da se sila na odgovarajući način prenese od stopala ili šaka bicikliste do točka ili točkova kojima se na odgovarajući način upravlja. Na primer, sila može da se prenosi od pedala 100 ili 107 preko pogonskog vratila do zadnjeg točka 240 ili prednjeg točka 175. Ovakav sistem sa pogonskim vratilom dobro je poznat i ima široku primenu, na primer u motornim vozilima gde prenosi pogonsku silu od motora do jednog točka ili više točkova. Alternativno, izvor energije 65 može da obuhvata električni motor ili motor sa unutrašnjim sagorevanjem koji, u najboljem izvor energije 65 može da obuhvata električni motor ili motor sa unutrašnjim sagorevanjem koji, u najboljem izvođenju, ne bi povećao dimenzije preklopnog bicikla 10 u preklopljenom stanju ili preklopnog bicikla za dvoje 70.

Opet na slikama 3, 9 i 10, sledi opis načina na koji se način preklapa sklop zadnjeg točka 120. Kada stezač 210 dijagonalne potpore zadnjeg točka nije spojen sa prijemnikom pričvršćivača potpore sedišta 215, zadnji točak se okreće oko osovinice 220, ka sedištu 35. Prednji lanac 225 ostaje između prednjeg lančanika 105 i zadnjeg lančanika 110, dok zadnji lanac 230 ostaje između zadnjeg lančanika 110 i zadnje glavčine 235. Dve cevi zadnjeg donjeg nosača 200, 205 pomeraju se na gore zajedno sa zadnjim točkom 240. Ovakva postavka komponenti održava rastojanje između prednjeg lančanika 105 i zadnjeg lančanika 110 generalno stabilnom tokom postupka preklapanja i tako se sprečava bilo kakvo opuštanje lanaca 225, 230. Shodno tome, nije moguće spadanje lanaca 225, 230 tokom preklapanja i rasklapanja preklopivog bicikla 10. U jednom alternativnom izvođenju ovog pronalaska umesto lanaca mogu se koristiti pogonski kaiševi, ako je moguće nazubljeni pogonski kaiševi umesto lanaca.

Kao što je prikazano na Slici 4, kada je potpuno preklopljen, zadnji točak 240 zauzima položaj pored sedišta 35. Može se koristiti bravica da bi se zadnji točak 240 zadržao u preklopljenom stanju. Time se značajno smanjuje veličina preklopivog bicikla 10, što omogućava da se ovaj bicikl nosi u velikoj torbi, rancu, kao i da se lako smesti u manje vozilo.

Pored toga, da bi se smanjila širina preklopivog bicikla 10, ili preklopivog bicikla za dvoje 70, i pedale se mogu preklopiti. Štaviše, preklopivi bicikl 10, ili preklopivi bicikl za dvoje 70 može da bude snabdeven i električnim motorom ili motorom sa unutrašnjim sagorevanjem 15 a da to ne uveća njegove dimenzije u preklopljenom stanju.

Može se koristiti bilo koji prečnik točka koji omogućava da se točkovi na odgovarajući način preklope uz korišćenje predviđenog sklopa okvira 12. Na primer, i prednji točak 175 i zadnji točak 240 mogu biti prečnika 14 inča ili 16 inča, ali mogu se koristiti i druge veličine točka, kao na primer točkovi prečnika 23 inča i druge veličine točka. Pored toga, preklopivi bicikl 10 i preklopivi bicikl za dvoje 70 mogu imati i kočnice, svetla, branik, pokretni nogar i drugu opremu. Štaviše, okvir može da bude napravljen tako da dogovara i detetu, kao i natprosečnc velikom odraslom čoveku, dok gornja cev 15 može da se postavi niže ka donjoj cevi(ma) 20, kako već tradicionalno imaju bicikli namenjeni ženama, kao što je prikazano na slici 16.

Sada, na Slikama 19-20, prikazan je sklop preklopive pedale 11. Na pauzi pedale 16 nalazi se oslonac pedale 51. Uski deo pedale 52 spojen je sa osloncem pedale 51. Izuzetna je povoljnost što se i uski deo pedale 52 i oslonac pedale 51 mogu okretati oko poluga pedale 16. Spoljni oslonac za nogu 57 se spaja okretanjem oko obrtne osovine pedale 58, a kada je u preklopljenom stanju, kao što je prikazano na Slici 20, on znatno smanjuje širinu sklopa preklopne pedale 11. Kada nije u preklopljenom stanju, kao što je prikazano na Slici 19, spoljni oslonac za nogu 57, zajedno sa uskim delom pedale 52, daje dovoljno prostora za smeštanje stopala bicikliste.

Na slikama 21-32 prikazano je još ilustracija izvođenja ovog pronalaska o kome je već izlagano u prethodnom tekstu, sa sličnim referentnim brojevima koji se odnose na slične elemente. Na slici 21 prikazan je preklopivi bicikl 10 u skladu sa jednim drugim izvođenjem ovog pronalaska. U ovom izvođenju, donje cevi 165, 170 prikazane su sa širim razmakom u jednom delu nego u drugom. Na primer, kao što je prikazano na slici, razmak između donjih cevi 165, 170 je širi na donjem delu preklopivog bicikla 10 (t.j. bliže nosećoj cevi 30) nego bliže pedalama. U ovom izvođenju, prednji točak 175 i odgovarajuća osovina 176 uklapaju se u širi deo kada je preklopivi sklop prednje viljuške u preklopljenom stanju. Naravno, alternativno, generalno jednoličan razmak između donjih cevi može da se održi sve dok je razmak dovoljno širok da u njega može da stane najmanje jedan deo prednjeg točka u preklopljenom stanju, u izvođenju naznačeno time da je prednji točak postavljen između donjih cevi. Alternativno, koristi se samo jedna donja cev umesto dvostruke donje cevi sa razmakom između njih. U izvođenju sa jednom donjom cevi, prednji točak se postavlja duž stranice donje cevi u preklopljenoj konfiguraciji.

U alternativnom izvođenju, gornja cev 15 može da bude zakrivljena, kao što je prikazano na Slici 21. Potpora sedišta 85 isto tako može opcionalno da bude zakrivljena i poravnata na takav način da se obezbedi generalno neprekinuti luk od noseće cevi 30 do cevi zadnjeg donjeg nosača 200, 205. Ko što se može videti na Slikama 21, 22 i 24, u jednom izvođenju, cevi potpore sedišta 86A i 86B spojene su na odgovarajuće cevi zadnjeg donjeg nosača 200, 205 i to delovima koji se zakrivljuju kako bi bili generalno paralelni sa odgovarajućom cevi zadnjeg nosača 200, 205. Može se koristiti bilo koji pričvršćivač koji obezbeđuje dovoljnu čvrstoću kako bi cevi ostale u priličnoj meri u čvrstom položaju jedna u odnosu na drugu, kao što je npr. zavarivanje, zakivke, zavrtnji, lepkovi, ili njihova kombinacija. U jednom izvođenju, krivulja gornje cevi 30 dovoljno je velika tako da prednji točak ne izlazi iz nje u potpunosti. Alternativno, luk može da bude i manji, u velikoj meri prav, ili da se zakrivljuje na dole, kako bi se omogućilo da prednja cev izlazi, ako se tako želi. Isto tako, u jednom izvođenju, uopšte nema gornje cevi.

Gornja cev 15 može da opcionalno uključuje dva prostorno razdvojena člana 15A, 15B a potpora sedišta 8B može da uključuje dva prostorno odvojena člana potpore sedišta 86A, 86B. Članovi gornje cevi 15A, 15B i članovi potpore sedišta 86A, 86B mogu opcionalno da se krive od prednjeg dela ka zadnjem delu kao što je opisano u prednjem tekstu. Treba obratiti pažnju da, iako se izrazi „cev" i „cevi" koriste u ovom opisu da bi se označili različiti članovi konstrukcije bicikla 10, da se bilo koji tip člana dovoljne jačine ili drugih karakteristika može koristiti - kao na primer članovi od čvrstog materijala, prečke različitih poprečnih preseka, ili cevi (t.j. članovi koji definišu unutrašnji prostor). Stezač 210 dat je ispod sedišta 35 koje je pričvršćeno tako da se može oslobađati za potporu sedišta 86, ili potporu sedišta 86A i 86B. U nepreklopljenom položaju, potporu(e) sedišta drži na mestu stezač 210, a u preklopljenom položaju, stezač 210 funkcioniše tako što oslobađa potpore sedišta 86 ili 86A, 86B kako bi omogućio da se zadnji točak okrene do svog preklopljenog položaja. Primeri stezača 210 prikazani su na Slikama 21-24, iako se može koristiti svaki pričvršćivač koji u dovoljnoj meri steže i tako zadržava potporu(e) sedišta u stegnutom ili pričvršćenom odnosu prema sedišnoj potpornoj cevi. U jednom izvođenju, neka vrsta ručke sa navrtkom se koristi kako bi se obezbedila snaga pričvršćivanja stezaču 210.

Na Slikama 22 i 23 dato je još ilustracija izvođenja preklopivog bicikla 10 u preklopljenom stanju. Preklapanje preklopivog bicikla 10 podrazumeva nekoliko koraka koji se ne moraju uvek izvoditi sledećim redosledom. Kao što je već opisano u prethodnom tekstu, sklop preklopivog upravljača 125 može da se rotira oko noseće cevi 30. Rotiranje sklopa preklopivog upravljača 125 isto tako izaziva rotiranje preklopive prednje viljuške 115 i prednjeg točka 175. Sklop prednje viljuške 115 i pripadajući prednji točak 175 rotiraju se ka sklopu donje cevi, koja uključuje elemente donje cevi 165, 170 tako da najmanje jedan deo prednjeg točka 175 bude pozicioniran u prostoru razmaka između elemenata 165, 170. U jednom izvođenju, koristi se jedna donja cev u preklopljenoj konfiguraciji, točak 175 je pozicioniran do donje cevi. U jednom izvođenju, koristi se razdvojena gornja cev i najmanje jedan deo točka zalazi u razmak između gornjih cevi 15A i 15B. Sklop preklopivog upravljača 125 može da se preklopi oslobađanjem bravice upravljača 145 koja omogućava da se ručke 142 okreću na dole i približavaju se jedna drugoj. Svaki od elemenata upravljača 140 je pozicioniran na spoljnu stranu gornje cevi 15. S obzirom da je svaki od elemenata upravljača 140 pozicioniran na spoljnoj strani gornje cevi 15. S obzirom da se elementi upravljača 140 preklapaju na unutra, ručke 142 su postavljene pod uglom ka sklopu glavnog rama 12 preklopivog bicikla 10. Rotiranjem i preklapanjem sklopa preklopivog upravljača 125, dužina i širina preklopivog bicikla 10 se smanjuje i tako se smanjuje i prostor koji je potreban za smeštanje preklopivog bicikla 10. Stezač 210 potpore sedišta oslobađa potpore sedišta i tako omogućava da se zadnji točak 240 rotira ka sedištu 35. U izvođenju koje uključuje sklop središnjeg lančanika 110, zadnji točak 240 se rotira oko osovine sklopa središnjeg lančanika. Opcionalno, potpore sedišta 86A, 86B tako izlaze van sedišne potporne cevi 25 i zalaze u sklop glavnog rama 12. Sklop preklopive pedale 11 isto tako može da se preklopi kako bi se smanjila širina preklopivog bicikla 10, Sedište 35 može da se oslobodi i da se postavi na niži položaj.

Prednji branik 245 može opciono da se obezbedi, a prednji branik 245 može opciono da uključi postolje branika 250. Postolje branika 250 pomaže da se preklopivi bicikl 10 održi u uspravnom položaju kada je u preklopljenom stanju. Postolje branika 250 može da se koristi u kombinaciji sa postoljem rama koji je detaljnije opisan u daljem tekstu. Opciono, sklop prednje viljuške 115 može da bude takve veličine da najmanje jedan štrčeći element 200 bude izvan prečnika točkova i da funkcioniše kao postolje u preklopljenoj konfiguraciji - umesto postolja branika 250 ili zajedno sa njim.

Opciono, postolje rama 255 je obezbeđeno kako bi pomoglo da se preklopivi bicikl 10 održi u uspravnom položaju. Opciono, ono se može spojiti na deo jedne ili na obe prednje donje cevi nosača 90, 95, ili u izvođenjima u kojima se koristi samo jedna prednja donja cev nosača 96, postolje rama može opciono da se spoji na jedna njen deo. Međutim, može se spojiti na bilo kom odgovarajućem mestu gde može da pomogne da se preklopljeni bicikl 10 održi u uspravnom položaju. Opciono, i postolje rama 255 i postolje branika 250 i/ili štrčeći element sklopa viljuške 260 kao što je u prethodnom tekstu opisano mogu se koristiti u različitim kombinacijama.

Na slikama 26-28 prikazan je sklop glavnog rama 12 jednog izvođenja preklopivog bicikla 10. Tu je prikazana i bravica sedišta 123 koja zaključava sedište u željenom položaju. Donje cevi 165, 170 su u ovom izvođenju nakrenute prema prednjem delu preklopivog bicikla 10 i tako se u njih smešta prednji točak 175 kada je u sklopljenom stanju. U ovom primeru, donje cevi 165, 170 su užeg prečnika koji se prostire sa jednog kraja nakrenutog dela pa gotovo do dijagonalne potpore zadnjeg točka, i opciono, ima oblik slova ,,D".

Na slici 29 prikazan je jedna primer sklopa prednje viljuške 115. Iako je zakrivljeni deo 156 prikazan sa zaobljenim uglovima, trebalo bi primetiti da se može koristiti svaki aranžman koji obezbeđuje dovoljnu čvrstinu i karakteristike pri vožnji. U prikazanom

izvođenju, zakrivljeni deo 156 i element viljuške 150 su obrtno povezani sa spojnicom 151. Trebalo bi razumeti da su moguće i drugačije konstrukcije sklopa prednje viljuške 115 koje omogućavaju obrtnu vezu između prednje viljuške i prednjeg konektora točka - kao što je spona 155. U prikazanom izvođenju, točak prednje viljuške158 dat je na zakrivljenom delu 156.

Na slikama 30-32 dat je detaljan prikaz upravljača 140. Veze pod uglom 133 daju primer sklopa veze za povezivanje upravljača 140 sa delom za montiranje 135. Kako se postepeno oslobađaju, upravljači 140 se rotiraju na dole i konačno ka unutrašnjosti dela glavnog rama 12 obrćući se oko točkova osovinice 130.

Prema jednom izvođenju ovog pronalaska, omer rastojanja između različitih mesta na preklopivom biciklu nalazi se u granicama željenih omera i tako se obezbeđuju željene karakteristike rukovanja, veličine i vožnje. U jednom izvođenju, omeri takvih rastojanja se biraju kako bi se poboljšale karakteristike stabilnosti, rukovanja i vožnje preklopivog bicikla 10 kada je u stanju vožnje. Veličine različitih komponenti, kao što su na primer gornje cevi 15, 15A, 15B, donje cevi 20, 165, 170, sedišna potporna cev 25, dijagonalna potpora zadnjeg točka 85, prednji donji nosači 90, 95, 96 ili zadnji donji nosači 200, 205, mogu da budu različiti kako bi odgovarali različitim željenim konfiguracijama bicikla i karakteristikama vožnje.

Da bi smo prikazali željene omere, sledeće tačke će se koristiti u izlaganju:

A osovina pedale 97

B osovina prednjeg točka 176

C osovina zadnjeg točka 241

D gornji deo sedišne potporne cevi 25

E sedište 35

F Mesto 153 na kome se prednja viljuška 150 spaja na noseću cev

30

G Ručka 142

H Osovinica u središtu sklopa lančanika 110

X Nivo tla

Treba napomenuti da, iako se ovde koriste različiti omeri, dimenzije i opsezi omera, namera je da oni budu sami primeri pronalaska a ne da predstavljaju ograničenja za konkretne dimenzije ili omere. Treba razumeti da se u praksi mogu koristiti i omeri koji su van opsega omera koji je ovde dat. Primeri pogodnih opsega omera su kako sledi: omer rastojanja A do B i A do C je u opsegu od 0,67 do 2,01; omer rastojanja A do B i B do F je u opsegu od 0,9 do 2,72; omer rastojanja od A do B i A do F je u opsegu od 0,54 do 1,64; omer rastojanja od A do F i B do F je u opsegu od 0,83 do 2,49; dok je omer rastojanja od A do H i H do c u opsegu od 0,50 do 1,5.

Jedan primer ovog pronalaska dat je u TABELI 1. U TABELI 1, gornji red i levi stupci odgovaraju konkretnim tačkama na biciklu (ili na tlu) kao što je navedeno na spisku gore. Rastojanja između tačaka date su na presecima datog reda / stupca. Gde je ista tačka na preseku, koristi se tačkica (■) da bi se prikazala mera rastojanja. Iako su jedinice korišćene u ovom prikazu centimetri, treba razumeti da se mogu koristiti i druge jedinice a ovaj primer je dat da bi se sagledala relativna rastojanja u cilju određivanja omera. Isto tako, treba obratiti pažnju da su ova rastojanja data samo kao jedna od brojnih mogućih primera kako se ovaj pronalazak može realizovati u praksi, kao i da omeri između rastojanja mogu da se razlikuju za čak 50% ili za više. Iako su u prethodnom tekstu dati primeri opsega omera rastojanja, mogu da se izvedu i drugi omeri i opsezi omera koji su karakteristični za preklopivi bicikl ovog pronalaska tako što će se odabrati bilo koja kombinacija rastojanja datih u TABELI 1, određivanjem omera između odabranih rastojanja i odabiranjem opsega omera koji se kreće od pola omera do jednog i po omera. Pored toga, rastojanja se mogu smanjivati ili povećavati kako bi odgovarale različitoj veličini bicikla.

Shodno tome, može se videti da je predviđen preklopivi bicikl. Osoba koja ima znanja iz ove oblasti će umeti da ceni to što ovaj pronalazak može da u praksi ima i drugačija izvođenja od ovih ovde opisanih koja su data u ovom opisu kao ilustracija a ne kao ograničenja. Opis i primeri koji su dati u ovoj specifikaciji i pripadajućim crtežima prikazuju izvođenje(a) ovog pronalaska. Nije namera ove specifikacije i crteža da ograniče isključivi obuhvat ovog patentnog dokumenta. Mnogi dizajn osim u prethodnom tekstu opisanih izvođenja može potpasti pod bukvalan i/ili pravni obuhvat zahteva navedenih dalje u tekstu, dok je ovaj pronalazak ograničen isključivo zahtevima koji slede. Napominjemo da se pronalazak može primeniti i u različitim ekvivalentima specifičnih izvođenja koja su predmet ovog opisa.

Claims (12)

1. Sklopivi bicikl sa sedišnom cevi (25), nosećom cevi (30), prednjim donjim nosačem (90; 95), zadnjim donjim nosačem (200; 205), osovina pedale (97), srednjim sklopom (110) lančanika koji definiše lokaciju osovine, srednjim sklopom (110) lančanika koji se nalazi između prednjeg i zadnjeg donjeg nosača (90, 200; 95, 205), i osovinom (241) zadnjeg točka, pri čemu je odnos razmaka između ose okretanja pedale i lokacije osovine srednjeg lančanog sklopa i razmaka između lokacije osovine i ose zadnjeg točka uglavnom između 0,50 i 1,5,naznačen timešto se osovina okretanja pedale (97) nalazi na dnu i ispod dna sedišne cevi.

2.Sklopivi bicikl iz patentnog zahteva 1, gde je odnos razmaka između ose okretanja pedale i ose prednjeg točka (176) i razmaka između ose okretanja pedale i ose zadnjeg točka uglavnom između 0,67 i 2,01.

3.Sklopivi bicikl iz patentnog zahteva 1 ili 2, gde se odnos razmaka između ose okretanja pedale i ose prednjeg točka i razmaka između ose okretanja pedale i mesta gde se cev prednje viljuške (150) spaja sa nosećom cevi uglavnom između 0,54 i 1,64.

4.Sklopivi bicikl iz patentnog zahteva 1 ili 2, gde je odnos razmaka između ose okretanja pedale i ose prednjeg točka i razmaka između ose prednjeg točka i mesta gde se cev prednje viljuške spaja sa nosećom cevi uglavnom između 0,9 i 2,72.

5.Sklopivi bicikl iz patentnog zahteva 1 ili 2, gde je odnos razmaka između ose okretanja pedale i mesta gde se cev prednje viljuške spaja sa nosećom cevi i razmaka između ose prednjeg točka i mesta gde se cev prednje viljuške spaja sa nosećom cevi uglavnom između 0,83 i 2,49.

6.Sklopivi bicikl iz bilo kojeg od patentnih zahteva 1 do 5, gde je odnos razmaka između ose okretanja pedale i ose prednjeg točka i razmaka između ose okretanja pedale i ose zadnjeg točka oko 1,34.

7. Sklopivi bicikl iz bilo kojeg od patentnih zahteva 1 do 6, gde je odnos razmaka između ose okretanja pedale i mesta osovine srednjeg lančanog sklopa i razmaka između mesta osovine i ose zadnjeg točka oko 1,0.

8.Sklopivi bicikl iz bilo kojeg od patentnih zahteva 1 do 7 dalje se sastoji od: sklopivog sklopa viljuški (115) koji uključuje: prednji deo viljuške (150) povijeni deo gde je mesto spoja povezano sa krajem dela prednje viljuške i povijeni deo je napravljen tako da bude spojen sa prednjim točkom (175) bicikla tako da se može ukloniti, na srednjoj lokaciji uz povijeni deo.

9.Sklopivi bicikl iz bilo kojeg od patentnih zahteva 1 do 8, koji se dalje sastoji od sklopa (15, 15A ili 15B) gornje cevi, uključujući dva dela koja su prostorno odvojeni najmanje za deo svoje dužine.

10.Postupak sklapanja sklopivog bicikla iz bilo kojeg od patentnih zahteva 8 ili 9 koji se sastoji od: razdvajanja kraja povijenog dela od dela prednjih viljuški, i okretanja prednjeg točka (175) oko ose koja se nalazi na spoju dela prednjih viljuški i povijenog dela.

11.Postupak iz patentnog zahteva 10, koji se dalje sastoji od: ubacivanja najmanje jednog dela prednjeg točka između prostorno odvojenih delova sklopa (20, 165 ili 170) dijagonalne cevi.

12.Postupak iz patentnog zahteva 10 ili 11 koji se dalje sastoji od: razdvajanja nosača (75, 80, 85, 86A, 86B, 190 ili 195) sedišta sklopivog bicikla od stezača (210); i okretanja zadnjeg točka (240) oko ose definisane srednjom osom rotacije koja se nalazi između i poravnata je sa osom okretanja pedale (97) i osovinom (241) zadnjeg točka u konfiguraciji za vožnju.