RS52519B9 - Spirociklična jedinjenja koja su inhibitori 11-ss hidroksil steroid dehidrogenaze tipa 1 - Google Patents

Description

Opis

OBLAST PRONALASKA

[0001] Ovaj pronalazak se odnosi na određena spirociklična jedinjenja koja su inhibitori 11-β hidroksil steroid dehidrogenaze tipa 1 (11β HSD1), kompozicije koje ih sadrže, i metode za njihovo korišćenje za lečenje dijabetesa, gojaznosti i drugih bolesti.

POZADINA PRONALASKA

[0002] Značaj hipotalamo-hipofizno-nadbubrežne osovine (HPA) u kontroli variranja glukokortikoida je očigledan iz činjenice da poremećaj homeostaze u HPA osovini zbog preterane ili slabe sekrecije ili delovanja dovodi do Kušingovog sindroma ili Adisonove bolesti, respektivno (Miller and Chrousos (2001) Endocrinology and Metabolism, eds. Felig and Frohman (McGraw-Hill, New York), 4th Ed.: 387-524). Pacijenti sa Kušingovim sindromom (retka bolest koja se karakteriše sistemskim viškom glukokortikoida poreklom od tumora nadbubrežne žlezde ili hipofize) ili oni koji primaju terapiju glukokortikoida razvijaju reverzibilnu visceratnu gojaznost. Zanimljivo, fenotip pacijenata sa Kušingovim sindromom jako podseća na Ravenov metabolički sindrom (poznat i kao sindrom X ili sindrom insulinske rezistencije) čiji simptomi uključuju visceralnu gojaznost, glukoznu intoleranciju, insulinsku rezistenciju, hipertenziju, dijabetes tipa 2 i hiperlipidemiju (Reaven (1993) Ann. Rev. Med. 44: 121-131). Međutim, uloga glukokortikoida u preovlađujućim oblicima ljudske gojaznosti je ostala nejasna, jer koncentracije cirkulišućih glukokortikoida nisu povišene kod većine pacijenata sa metaboličkim sindromom. U stvari, delovanje glukokortikoida na ciljno tkivo ne zavisi samo od nivoa cirkulišućih već i od intracelularne koncentracije glukokortikoida, a njihovo pojačano lokalno delovanje u masnom tkivu i skeletnim mišićima je pokazano kod metaboličkog sindroma. Sakupljeni su dokazi da je aktivnost enzima 11βHSD1, koji regeneriše aktivne glukokortikoide iz neaktivnih oblika i igra centralnu ulogu u regulisanju intracelularne koncentracije glukokortikoida, obično povišena u masnim depoima kod gojaznih osoba. Ovo sugeriše ulogu lokalne glukokortikoidne reaktivacije kod gojaznosti i metaboličkog sindroma.

[0003] S obzirom na sposobnost 11βHSD1 da regeneriše kortizol od inertnog cirkulišućeg kortizona, značajna pažnja je posvećena njegovoj ulozi u pojačanju glukokortikoidne funkcije. 11βHSD1 je eksprimovan u mnogim tkivima bogatim glukokortikoidnim receptorima, uključujući i tkiva od metaboličkog značaja, kao što su jetra, masno tkivo i skeletni mišići, i kao takav je pretpostalja se da pomaže tkivno specifičnu potencijaciju glukokortikoidima posredovanog antagonizma insulinske funkcije. Uzimajući u obzir a) fenotipsku sličnost između viška glukokortikoida (Kušingov sindrom) i metaboličkog sindroma sa normalnim sadržajem cirkulišućih glukokortikoida kod ovog drugog, kao i b) sposobnost 11βHSD1 da generiše aktivni kortizol iz neaktivnog kortizona na tkivno specifičan način, sugerisano je da su centralna gojaznost i metaboličke komplikacije kod Sindroma X rezultat povećane aktivnosti 11βHSD1 u masnom tkivu, što rezultira “Kušingovom bolešću omentuma” (Bujalska et al. (1997) Lancet 349: 1210-1213). Zaista se pokazalo da kod 11β HSD1 postoji ushodna regulacija u masnom tkivu kod gojaznih glodara i Ijudi (Livingstone et al. (2000) Endocrinology 131: 560-563; Rask et al. (2001) J. Clin. Endocrinol. Metab. 86: 1418-1421; Lindsay et al. (2003) J. Clin. Endocrinol. Metab. 88:2738-2744; Wake et al. (2003) J. Clin. Endocrinol. Metab. 88: 3983-3988).

[0004] Dodatna podrška za ovo gledište je došla iz studija na transgenskim mišjim modelima. Adipozno specifična prekomerna eksprimiranost 11βHSD1 pod kontrolom aP2 promotera kod miša stvara fenotip koji izuzetno podseća na Ijudski metabolički sindrom (Masuzaki et al. (2001) Science 294: 2166-2170; Masuzaki et al (2003) J. Clinical Invest 112: 83-90). Što je važno, ovaj fenotip se javlja bez povećanja ukupnog cirkulišućeg kortikosterona, već je pokretan lokalnom produkcijom kortikosterona u masnim depoima. Povećana aktivnost 11βHSD1 kod ovih miševa (2-3 puta) je veoma slična onoj koja je uočena kod Ijudske gojaznosti (Rask et al. (2001) J. Endocrinol 86: 1418- 1421). Ovo sugeriše da lokalna pomoću 11βHSD1 posredovana konverzija inertnog glukokortikoida u aktivni glukokortikoid može imati dalekosežne uticaje na insulinsku osetljivost celog organizma.

[0005] Na osnovu ovih podataka, moglo bi se očekivati da bi gubitak 11βHSD1 doveo do povećanja insulinske osetljivosti i glukozne tolerancije, zbog tkivno-specifičnog deficita u nivoima aktivnih glukokortikoida. To je, u stvari, slučaj koji je prikazan u studijama na miševima sa deficitom u 11βHSD1 dobijenim homolognom rekombinacijom (Kotelevstev et al. (1997) Proc. Natl. Acad. Sci. 94: 14924-14929; Morton et al. (2001.) J Biol. Chem. 276. 41293-41300; Morton et al. (2004) Diabetes 53: 931-938). Ovi miševi su potpuno lišeni 11-keto reduktazne aktivnosti, potvrđujući da 11βHSD1 kodira jedino aktivnost sposobnu da generiše aktivni kortikosteron iz inertnog 11-dehidrokortikosterona. Miševi sa manjkom 11βHSD1 otporni na ishranom i stresom indukovanu hiperglikemiju, pokazuju atenuiranu indukciju glukoneogenih enzima jetre (PEPCK, G6P), povećanu osetljivost insulina u masnom tkivu, a imaju i bolji tipidni profil (smanjeni trigliceridi i povećan “dobar holesterol” HDL). Pored toga, ove životinje pokazuju otpornost ka gojaznosti izazvanoj punomasnom ishranom. Zajedno uzeto, ove studije transgenskih miševa potvrđuju ulogu lokalne reaktivacije glukokortikoida u kontroli hepatične i periferne osetljivosti na insulin, i sugerišu da se inhibicija 11βHSD1 aktivnosti može pokazati kao korisna u tečenju niza poremećaja povezanih sa glukokortikoidima, uključujući gojaznost, insulinsku rezistenciju, hiperglikemiju i hiperlipidemiju.

[0006] Objavljeni su podaci koji idu u prilog ovoj hipotezi. Nedavno je objavljeno da 11βHSD1 igra ulogu u patogenezi centralne gojaznosti i pojavi metaboličkog sindroma kod ljudi. Povećana ekspresija 11βHSD1 gena je povezana sa metaboličkim poremećajima kod gojaznih žena, a sumnja se da povećana ekspresija tog gena doprinosi povećanoj lokalnoj konverziji kortizona u kortizol u masnom tkivu gojaznih osoba (Engeli et al (2004) Obes. Res. 12: 9-17).

[0007] Pokazano je da nova klasa 11βHSD1 inhibitora, arilsulfonamidotiazola, poboljšava insulinsku osetljivost jetre i smanjuje nivo glukoze u krvi kod hiperglikemičnih vrsta miševa (Barf et al. (2002) J. Med. Chem. 45: 3813 - 3815, Alberts et al. Endocrinology (2003) 144: 4755-4762). Osim toga, nedavno je objavljeno da selektivni inhibitori 11βHSD1 mogu da ublaže tešku hiperglikemiju kod miševa genetski gojaznih dijabetičara. Tako je, 11βHSD1 obećavajuća farmaceutska meta u lečenju metaboličkog sindroma (Masuzaki et al. (2003) Curr Drug Targets Immune Endocr. Metabol. Disord. 3: 255-62).

A. Gojaznost i metabolički sindrom

[0008] Kao što je već opisano, niz dokaza ukazuje da inhibicija 11βHSD1 aktivnosti može biti efikasna u borbi Protiv gojaznosti i/ili sa aspekta klastera metaboličkog sindroma, uključujući glukoznu intoleranciju, insulinsku rezistenciju, hiperglikemiju, hipertenziju, i/ili hiperlipidemiju. Glukokortikoidi su poznati antagonisti delovanja insulina, a redukcija lokalnih nivoa glukokortikoida, inhibiranjem konverzije intracelularnog kortizona u kortizol bi trebalo da poveća hepatičnu i/ili perifernu insulinsku osetljivost i potencijalno smanji visceralnu gojaznost. Kao što je opisano, 11βHSD1 nokaut miševi su otporni na hiperglikemiju, pokazuju atenuiranu indukciju ključnih glukoneogenih enzima jetre, pokazuju znatno veću insulinsku osetljivost u masnom tkivu, i imaju bolji lipidni profil. Pored toga, ove životinje pokazuju otpor prema gojaznosti izazvanoj punomasnom ishranom (Kotelevstev et al. (1997) Proc. Natl. Acad. Sci. 94: 14924-14929; Morton et al. (2001) J Biol. Chem, 276: 41293-41300; Morton et al. (2004) Diabetes 53: 931-938). Dakle, pretpostavlja se da inhibicija 11βHSD1 ima višestruke korisne efekte na jetru, masno tkivo, i/ili skeletne mišiće, naročito u vezi sa ublažavanjem komponenata metaboličkog sindroma i/ili gojaznosti.

B. Pankreasna funkcija

[0009] Poznato je da glukokortikoidi inhibiraju glukozom-stimulisano lučenje insulina iz beta ćelija pankreasa (Billaudel i Sutter (1979) Horm. Metab. Res, 11: 555-560). I kod pacova sa Kušingovim sindromom i kod Zucker fa/fa pacova dijabetičara, glukozom-stimulisano lučenje insulina je znatno smanjeno (Ogava et al. (1992) J. Clin. Invest. 90: 497-504).

11βHSD1 mRNA i aktivnost je zabeležena u ćelijama pankreasnih ostrvaca ob/ob miševa, a inhibicija ove aktivnosti karbenoksotonom, inhibitorom 11βHSD1, poboljšava glukozom-stimulisano oslobađanje insulina (Davani et al. (2000) J. Biol. Chem. 275: 34841-34844). Dakle, pretpostavlja se da inhibicija 11βHSD1 ima blagotvorno dejstvo na pankreas, uključujući povećanje glukozom-stimulisanog oslobađanja insulina.

C. Kognicija i demencija

[0010] Blago kognitivno oštećenje je uobičajena karakteristika starenja koja se u krajnjoj liniji može dovesti u vezu sa progresijom demencije. Kod starijih ljudi i starijih životinja, individualne razlike u opštoj kognitivnoj funkciji su povezane sa razlikama u dugoročnom izlaganju glukokortikoidima (Lupien et al. (1998) Nat. Neurosci. 1: 69-73). Dalje je predloženo da disregulacija HPA osovine, dovodeći do hronične izloženosti višku glukokortikoida u nekim moždanim subregionima, doprinosi opadanju kognitivne funkcije (McEven and Sapolski (1995) Curr. Opin. Neurobiol. 5: 205-216).

11βHSD1 obiluje u mozgu, a eksprimovan je u više podregiona uključujući hipokampus frontalni korteks i cerebelum (Sandip et al. (2004) Proc. Natl. Acad. Sci. Early edition: 1-6). Lečenje primarnih ćelija hipokampusa sa 11βHSD1 inhibitorom karbenoksolonom štiti ćelije neurotoksičnosti ekscitatornih amino kiselina (Rajan et al. (1996) J. Neuroscience 16: 65 -70.). Pored toga, miševi sa manjkom 11βHSD1 su zaštićeni od glukokortikoidne disfunkcionalnosti hipokampusa, koja je povezana sa starenjem (Yau et al. (2001) Proc. Natl. Acad. Sci. 98: 4716-4721). U dve randomizirane, dvostruko slepe, placebo-kontrolisane cross-over studije, davanje karbenoksolona poboljšalo je verbalnu fluentnost i verbalnu memoriju (Sandip et al. (2004) Proc. Natl. Acad. Sci. Early edition: 1-6). Pretpostavljeno je dakle, da inhibicija 11βHSD1 smanjuje izloženost glukokortikoidima u mozgu i štiti neuronalnu funkciju od štetnih efekata glukokortikoida, uključujući i kognitivna oštećenja, demenciju i/ili depresiju.

D. Intraokularni pritisak

[0011] Glukokortikoidi mogu da se koriste lokalno i sistemski za širok spektar stanja u kliničkoj oftalmologiji. Jedna posebna komplikacija sa ovim režimima lečenja je kortikosteroidom indukovani glaukom. Ovu bolest karakteriše značajno povećanje Intraokularnog pritiska (IOP). U svom uznapredovalom i nelečenom obliku, IOP može da dovede do delimičnog gubitka vidnog polja i eventualno do slepila. IOP se stvara iz odnosa stvaranja i odvodjenja očne vodice humour aquosis. Očna vodica se stvara u ne-pigmentisanim epitelnim ćelijama (NPE), a drenira se putem trabekularne mreže. 11βHSD1 je lokalizovan na NPE ćelijama (Stokes et al. (2000) Invest. Ophthalmol. Vis. Sci. 41: 1629-1683; Rauz et al. (2001) Invest. Ophthalmol. Vis. Sci. 42: 2037 - 2042), a njegova funkcija je verovatno relevantna za pojačavanje glukokortikoidne aktivnosti u okviru ovih ćelija. Ovaj pojam je potvrdio konstataciju da koncentracija slobodnog kortizola u velikoj meri premašuje koncentraciju kortizona u očnoj vodici (odnos 14:1). Funkcionalni značaj 11βHSD1 u oku je ocenjen korišćenjem inhibitora karbenoksolona kod zdravih dobrovoljaca (Rauz et al. (2001) Invest. Ophthalmol. Vis. Sci. 42: 2037-2042). Posle sedam dana lečenja karbenoksolonom, IOP je smanjen za 18%. Dakle, pretpostavlja se da inhibicija 11βHSD1 u oku smanjuje lokalnu koncentraciju glukokortikoida i IOP, proizvodeći blagotvorne efekte u lečenju glaukoma i drugih poremećaja vida.

E. Hipertenzija

[0012] Iz adipocita proizvedene hipertenzivne supstance kao što su leptin i angiotenzinogen su predložene da se uključe u patogenezu hipertenzije kao posledice gojaznosti (Matsuzava et al. (1999) Ann. N.Y. Acad. Sci. 892: 146- 154; Vajchenberg (2000) Endocr. Rev. 21: 697-738). Leptin, koji se luči u višku u aP2-11βHSD1 transgenih miševa (Masuzaki et al. (2003) J. Clinical Invest. 112: 83-90), može da aktivira različite puteve simpatičkog nervnog sistema, uključujući i one koji regulišu krvni pritisak (Matsuzava et al. (1999) Ann. N.Y. Acad. Sci. 892: 146-154). Pored toga je pokazano da je renin-angiotenzin sistem (RAS) glavni uticajni faktor krvnog pritiska (Walker et al. (1979) Hypertension 1: 287-291). Angiotenzinogen, koji se proizvodi u jetri i masnom tkivu, je ključna podloga za renin i pokreće aktiviranje RAS. Nivoi plazma angiotenzinogena su znatno povišeni u aP2-11βHSD1 transgenskih miševa, kao i angiotenzina II i aldosterona (Masuzaki et al (2003) J. Clinical Invest. 112: 83-90). Ove snage su verovatno pokretači povišenog krvnog pritiska koji je uočen u aP2-11βHSD1 transgenskih miševa. Lečenje ovih miševa sa niskim dozama jednog angiotenzin II receptora uklanja ovu hipertenziju (Masuzaki et al. (2003) J. Clinical Invest 112: 83-90). Ovaj podatak ukazuje na značaj lokalnog glukokortikoidnog reaktiviranja u masnom tkivu i jetri, i sugeriše da hipertenzija može biti izazvana ili pogoršana delovanjem 11βHSD1. Dakle, pretpostavlja se da inhibicija 11βHSD1 i smanjenje nivoa glukokortikoida u masnom tkivu i/ili jetri imaju blagotvorno dejstvo na hipertenziju i sa hipertenzijom povezane kardiovaskularne poremećaje.

F. bolest kostiju

[0013] Glukokortikoidi mogu da imaju negativne efekte na skeletna tkiva. Produženo izlaganje čak i umerenoj dozi glukokortikoida može dovesti do osteoporoze (Cannalis (1996) J. Clin. Endocrinol. Metab. 81: 3441-3447) i povećanog rizika od preloma. Eksperimenti in vitro potvrđuju pogubne efekte glukokortikoida i na ćelije koje resorbuju kosti (takođe poznate kao Osteoklasti) i na ćelije koje formiraju kosti (Osteoblasti). Pokazano je da je 11βHSD1 prisutan u kulturama primarnih humanih Osteoblasta kao i u ćelijama kosti odraslih, najverovatnije mešavina osteoklasta i osteoblasta (Cooper et al. (2000) Bone 27: 375-381), i 11βHSD1 inhibitora karbenoksolona je pokazala da ublažava negativne efekte glukokortikoida na formiranje nodula na kostima (Bellous et al. (1998) Bone 23: 119-125.). Dakle, predviđeno je da inhibicija 11βHSD1 smanjuje lokalnu koncentraciju glukokortikoida u osteoklastima i osteoblastima, proizvođeći blagotvorne efekte kod različitih oblika koštanih obolenja, uključujući i osteoporozu.

[0014] Za lečenje ili prevenciju sa 11βHSD1 povezanih bolesti, kao što su gore opisane, trenutno se razvijaju inhibitori 11βHSD1, sa malim molekulima . Na primer, neki inhibitori na bazi amida su objavljeni u WO 2004/089470, WO 2004/089896, WO 2004/056745, i WO 2004/065351. Dodatni mali molekuli inhibitora 11βHSD1 su objavljeni u US 2005/0282858, US 2006/0009471, US 2005/0288338, US 2006/0009491, US 2006/0004049 US 2005/0288317, US 2005/0288329, US 2006/0122197 , US 2006/0116382, kao i u US 2006/0122210.

[0015] WO2007/067504 opisuje jedinjenja korisna u lečenju raznih bolesti povezanih sa ekspresijom ili aktivnosti 11-β hidroksil steroida dehidrogenaze tip 1. 11) INCY0035 (US 2007/0066584)

[0016] 11βHSD1 antagonisti su ocenjeni u kliničkim ispitivanjima na Ijudima (Kurukulasuriia, et al., (2003) Curr. Med. Chem. 10: 123-53).

[0017] U svetlu eksperimentalnih podataka koji ukazuju na ulogu 11βHSD1 u poremećajima povezanim sa glukokortikoidima, metaboličkom sindromu, hipertenziji, gojaznosti, insulinskoj rezistenciji, hiperglikemiji, hiperlipidemiji, dijabetesu tipa 2, višku androgena (hirzutizam, menstrualna disfunkcija, hiperandrogenizam) i sindromu policističnih jajnika (PCOS), poželjni su terapeutski agensi usmereni na uvećanje ili supresiju tih metaboličkih puteva, modulacijom transdukcije glukokortikoidnog signala na nivo 11βHSD1.

[0018] Kao što se pokazalo, i dalje postoji potreba za novijim i boljim lekovima kojima je cilj 11βHSD1. Jedinjenja, kompozicije i metode opisane ovde pomažu da se zadovolje ova i druge potrebe.

KRATAK OPIS PRONALASKA

[0019] Ovaj pronalazak obezbeđuje, interalia, inhibitore 11βHSD1 koji imaju Formulu I:

ili njihove farmaceutski prihvatljive soli, u kojima su promenljive definisane ispod.

[0020] Ovaj pronalazak dalje obezbeđuje kompozicije koje obuhvataju jedinjenje formule I, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, i najmanje jedan farmaceutski prihvatljiv nosač.

[0021] Ovaj pronalazak dalje obezbeđuje metode inhibicije 11βHSD1 kontaktom 11βHSD1 sa jedinjenjem Formule I, ili njegovom farmaceutski prihvatljivom soli.

[0022] Ovaj pronalazak dalje obezbeđuje metod inhibiranja aktivnosti 11βHSD1 uključujući kontakt 11βHSD1 sa jedinjenjem Formule I, ili njegovom farmaceutski prihvatljivom soli.

[0023] Ovaj pronalazak dalje obezbeđuje metode inhibiranja konverzije kortizona u kortizol u ćeliji koje uključuju kontakt ćelije sa jedinjenjem Formule I, ili njegovom farmaceutski prihvatljivom soli.

[0024] Ovaj pronalazak dalje obezbeđuje metode inhibiranja produkcije kortizola u ćeliji koje uključuju kontakt ćelije sa jedinjenjem Formule I, ili njegovom farmaceutski prihvatljivom soli.

[0025] Ovaj pronalazak dalje obezbeđuje metode lečenja raznih bolesti, uključujući bilo koje od sledećih obolenja, ili kombinaciju dva ili više od sledećih obolenja: gojaznost, šećerna bolest, glukozna intolerantnost; insulinska rezistencija; hiperglikemija; hipertenzija; hiperlipidemija; kognitivno oštećenje, depresija, demencija, glaukom, kardiovaskularni poremećaji, osteoporoza, upala, metabolički sindrom; višak androgena, ili sindrom policističnih jajnika (PCOS) kod pacijenata uključujući davanje pacijentu terapeutski delotvorne količine jedinjenja Formule I, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli.

[0026] Ovaj pronalazak dalje obezbeđuje jedinjenje Formule I, ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so, za upotrebu u tečenju Ijudskog ili životinjskog organizma.

[0027] Ovaj pronalazak dalje obezbeđuje korišćenje jedinjenja Formule I, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, za pripremu leka za terapeutsku upotrebu.

DETALJAN OPIS

[0028] Ovaj pronalazak obezbeđuje, inter alia, inhibitore enzima 11βHSD1, koji imaju Formulu I:

[0036] Na raznim mestima u ovom opisu, supstituenti jedinjenja iz ovog pronalaska su navedeni u grupama ili u opsezima. Posebno je nameravano da pronalazak uključi svaku i sve potkombinacije članova tih grupa i opsega. Na primer, termin "C1-6alkil" je specifično namenjen da se pojedinačno navedu metil, etil, C3alkil, C4alkil, C5alkil i C6alkil.

[0037] Dodatno je procenjeno da određene karakteristike pronalaska, koje su, zbog jasnosti, opisane u kontekstu različitih primena, takođe mogu biti predstavljene u kombinaciji, u jednoj primeni. Nasuprot tome, razne karakteristike pronalaska koje su, zbog sažetosti, opisane u kontekstu jedne primene, mogu biti pretstavljene odvojeno ili u bito kojoj pogodnoj potkombinaciji.

[0038] Ovde upotrebljen, termin "alkil" se odnosi na zasićenu grupu ugljovodonika koja je nerazgranata ili razgranata. Primer alkil grupe uključuje metil (Me), etil (Et), propil (npr. n-propil i izopropil), butil (npr. n-butil izobutil, t-butil), pentil (npr. n- pentil, izopentil, neopentil) i st.

[0039] Ovde upotrebljeno, "cikloalkil" se odnosi na nearomatska 3-7-člana karboklična jedinjenja uključujući na primer, ciktopropil, ciklobutil, ciklopentil i cikloheksil.

[0040] Ovde opisana jedinjenja su asimetrična (npr. imaju jedan ili više stereocentara). Ukoliko nije drugačije naznačeno podrazumevaju se svi stereoizomeri, kao što su enantiomeri. Jedinjenja iz ovog pronalaska koja sadrže asimetrično supstituisan ugljenikov atom mogu biti izdvojena u optički aktivnom ili racemskom obliku. Metode za pripremanje optički aktivnih oblika iz optički aktivnih polaznih materijala su poznati u struci, kao što su rezolucija racemskih smeša ili stereoselektivna sinteza. Cis i trans izomeri jedinjenja ovog pronalaska su opisani i mogu biti izolovani kao mešavina izomera ili kao pojedinačni izomeri.

[0041] Jedinjenja iz ovog pronalaska mogu da sadrže tautomerne oblike. Tautomerni oblici nastaju kao rezultat izmene jednostruke veze sa susednom dvostrukom vezom zajedno sa uporednim premeštanjem jednog protona. Tautomerni oblici obuhvataju prototropske tautomere koji su izomerna protonaciona stanja koja imaju istu empirijsku formulu i ukupno naelektrisanje. Primer prototropskih tautomera uključuje keton-enot parove, amid- imidna kiselina parove, taktam-laktim parove, amid - imidna kisetina parove, enamin-imin parove, i prstenaste forme, gde proton može zauzimati dva ili više položaja u heterocikličnom sistemu, na primer, 1H- i 3H-imidazol, 1H-, 2H- i 4H-1,2,4-triazol, 1H- i 2H-izoindot, i 1H- i 2H-pirazol. Tautomerni oblici mogu biti u ravnoteži ili prostorno zaključani u jednom obliku pomoću odgovarajuće supstitucije.

[0042] Jedinjenja iz ovog pronalaska takođe mogu obuhvatiti sve izotope atoma koji se pojavljuju u intermedijatima ili finalnim jedinjenjima. Izotopi uključuju one atome koji imaju isti atomski broj ali različite masene brojeve. Na primer, izotopi vodonika uključuju tricijum i deuterijum.

[0043] Sva jedinjenja i njihove farmaceutski prihvatljive soli, mogu se dobiti u različitim čvrstim oblicima, uključujući i rastvorene ili hidratisane oblike. U nekim primenama, čvrsti oblik je kristalni oblik. Metode za pripremanje i otkrivanje različitih čvrstih oblika su rutinske u struci i uključuju, na primer, difrakciju sprašenog uzorka X-zracima, diferencijalnu skenirajuću kalorimetriju, termogravimetrijsku analizu, dinamičku sorpciju pare, FT-IR, Metodu Ramanovog rasejavanja, NMR u čvrstom stanju, Karl-Fischer titraciju, itd.

[0044] U nekim primenama, jedinjenja iz ovog pronalaska, i njihove soli, su suštinski izdvojeni. Pod "suštinski izdvojen" se podrazumevalo da je jedinjenje barem delimično ili u suštini razdvojeno od okruženja u kojem je formirano ili detektovano. Delimična separacija može da obuhvati, na primer, kompoziciju obogaćenu jedinjenjem iz ovog pronalaska. Suštinsko izdvajanje može uključivati kompozicije koje sadrže najmanje oko 50%, najmanje oko 60%, najmanje oko 70%, najmanje oko 80%, najmanje oko 90%, najmanje oko 95%, najmanje oko 97%, ili na najmanje oko 99% po masi jedinjenja iz ovog pronalaska, ili njihovih soli. Metode za izdvajanje jedinjenja i njihovih soli su rutina u struci.

[0045] Ovaj pronalazak takođe obuhvata i farmaceutski prihvatljive soli jedinjenja koja su ovde opisana. Kako je ovde upotrebljeno, "farmaceutski prihvatljive soli" se odnosi na derivate ovde pokazanih jedinjenja u kojima je polazno jedinjenje modifikovano konvertovanjem postojeće kisele ili bazne grupe u njen oblik soli. Primeri farmaceutski prihvatljivih soli uključuju, ali nisu ograničeni na, mineralne ili soli organskih kiselina baznih ostataka, kao što su amini; alkalne ili organske soli kiselinskih ostataka kao što su karboksilne kiseline i sl. Farmaceutski prihvatljive soli ovog pronalaska uključuju konvencionalne netoksične soli polaznog jedinjenja formirane, na primer, od neotrovnih neorganskih ili organskih kiselina. Farmaceutski prihvatljive soli iz ovog pronalaska mogu biti sintetisane iz polaznog jedinjenja koje sadrži bazne ili kisele grupe pomoću konvencionalnih hemijskih metoda. Generalno gledano, ovakve soli mogu biti pripremljene reakcijom slobodnih kiselih ili baznih formi ovih jedinjenja u stehiometrijskom odnosu sa odgovarajućom bazom ili kiselinom u vodi ili u organskom rastvaraču, ili u mešavini dva; obično, nevodena medijuma poput etra, etil acetata, etanola, izopropanota ili acetonitrila po mogućnosti. Liste pogodnih soli se nalaze u Remington’s Pharmaceutical Sciences, 17th ed., Mack Publishing Company, Easton, Pa., 1985, p. 1418 i u Journal of Pharmaceutical Science, 66, 2 (1977), od kojih je svaka referencom obuhvaćena u celini.

[0046] Ovde upotrebljeni izraz "farmaceutski prihvatljiv" se odnosi na ona jedinjenja, materijale, kompozicije, i/ili dozirane oblike koji su, u okviru pouzdane medicinske procene, pogodni za upotrebu u kontaktu sa tkivima ljudskih bića i životinja bez veće toksičnosti, iritacije, alergijskog reagovanja, ili nekog drugog problema ili komplikacije, uz srazmerno razuman odnos korist/rizik.

[0047] Jedinjenja iz ovog pronalaska mogu da “modulišu” aktivnost 11βHSD1. Termin "modulišu" se odnosi na sposobnost da se poveća ili smanji aktivnost enzima ili receptora. Shodno tome, jedinjenja iz ovog pronalaska mogu da se koriste u metodama modulacije 11βHSD1 dovođenjem u kontakt enzima ili receptora sa jednim ili više ovde opisanih jedinjenja ili kompozicija. U nekim primenama, jedinjenja iz ovog pronalaska mogu delovati kao inhibitori 11βHSD1. U daljim primenama jedinjenja iz pronalaska se mogu koristiti za modulaciju aktivnosti 11βHSD1 kod pojedinca kojem je potrebna modulacija enzima ili receptora davanjem modulacione količine jedinjenja iz ovog pronalaska.

[0048] Ovaj pronalazak dalje obezbeđuje metode inhibiranja konverzije kortizona u kortizol u ćeliji, ili inhibiranja proizvodnje kortizola u ćeliji, gde je konverzija u ili produkcija kortizola, posredovana, bar delimično, 11βHSD1 aktivnošću. Metode merenja stepena konverzije kortizona u kortizol i obratno, kao i metode za merenje nivoa kortizona i kortizola u ćelijama, su rutinske u struci.

[0049] Ovaj pronalazak dalje obezbeđuje metode za povećanje insulinske osetljivosti ćelije dovođenjem u kontakt ćelije sa jedinjenjem iz ovog pronalaska. Metode merenja insulinske osetljivosti su rutina u struci.

[0050] Ovaj Pronalazak dalje obezbeđuje metode lečenja bolesti povezanih sa aktivnošću ili ekspresijom, uključujući abnormalnu aktivnost i prekomernu ekpresiju 11βHSD1 kod pojedinca (npr. pacijenta) davanjem pojedincu kojem je potrebno takvo lečenje terapeutski efektivnog iznosa ili doze jedinjenja iz ovog pronalaska, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, ili njegove farmaceutski prihvatljive kompozicije. Primeri bolesti mogu uključivati bilo koju bolest, poremećaj ili stanje koje je direktno ili indirektno povezano sa ekspresijom ili aktivnosti ovog enzima. Sa 11βHSD1 povezana bolest može da uključuje bilo koju bolest, poremećaj ili stanje koje može biti sprečeno, poboljšano ili izlečeno modulacionom aktivnosti enzima.

[0051] Primeri sa 11βHSD1 povezanih obolenja uključuju gojaznost, dijabetes, glukoznu netoleranciju, insulinsku rezistenciju, hiperglikemiju, hipertenziju, hiperlipidemiju, kognitivna oštećenja, demenciju, depresiju (npr. psihotična depresija), glaukom, kardiovaskularne poremećaje, osteoporozu, i upalu. Dalji primeri sa 11βHSD1 - povezanih obolenja uključuju metabolički sindrom, dijabetes tipa 2, višak androgena (hirzutizam, menstrualnu nepravilnost, hiperandrogenizam) i sindrom policističnih jajnika (PCOS).

[0052] Ovde upotrebljen, termin "ćelija" se odnosi na ćeliju koja je u in vitro uslovima, ех vivo ili in vivo. U nekim primenama, ех vivo ćelija može biti deo tkiva uzorka isečenog iz organizma, kao što su sisari. U nekim primenama, in vitro ćelija može da bude ćelija u ćelijskoj kulturi. U nekim primenama, in vivo ćelija je ćelija koja živi u organizmu, poput sisara. U nekim primenama, ćelija je adipocit, ćelija pankreasa, hepatocit, neuron, ili ćelija oka (očna ćelija).

[0053] Ovde upotrebljen, termin "kontakt" odnosi se na dovođenje u kontakt navedenih grupa u in vitro sistemu ili in vivo sistemu. Na primer, "kontakt" enzima 11βHSD1 sa jedinjenjem iz ovog pronalaska obuhvata davanje jedinjenja iz ovog pronalaska pojedincu ili pacijentu, kao što je čovek, koji ima 11βHSD1, kao i, na primer, uvođenje jedinjenja iz pronalaska u uzorak koji sadrži ćelijski ili prečišćeni preparat koji sadrži 11βHSD1 enzim.

[0054] Ovde upotrebljeni, termini "pojedinac" ili "pacijent", se koriste kao sinonimi, odnose se na bilo koju životinju, uključujući sisare, po mogućstvu miševe, pacove, druge glodare, zečeve, pse, mačke, svinje, goveda, ovce, konje, ili primate, a po mogućstvu najviše na ljude.

[0055] U ovom zakonu, termin "lečenje" ili "tretman" se odnosi na jedno ili više (1) prevenciju bolesti, na primer, Prevencija bolesti, stanja ili poremećaja kod pojedinca koji može biti predisponiran za bolest, stanje ili poremećaj, ali još uvek ne doživljavaju ili ne pokazuju bolest ili simptome bolesti, (2) inhibirajući bolest, na primer, inhibira bolest, stanje ili poremećaj kod pojedinca koji je doživljava ili pokazuje bolest ili simptome bolesti, stanja ili poremećaja, i (3) izlečenje bolesti, na primer, izlečenje bolesti, stanja ili poremećaja kod pojedinca koji je doživljava ili pokazuje bolest ili simptome bolesti, stanja ili poremećaja (tj. oporavak od bolesti i/ili simptoma) kao što je smanjenje težine obolenja.

[0056] Kada se koriste kao lekovi, jedinjenja iz ovog pronalaska mogu biti davana u obliku farmaceutskih kompozicija koje su kombinacija jedinjenja iz ovog pronalaska i najmanje jednog farmaceutski prihvatljivog nosača. Ove kompozicije se mogu pripremiti na način poznat u farmaceutskoj praksi, a mogu biti davane različitim putem, u zavisnosti od toga da ti se želi lokalna ili sistemska terapija i zavisno od oblasti koja se leči. Davanje može biti topičko (uključujući oftalmološko i kroz mukozne membrane uključujući intranazalno, vaginalno i rektalno davanje), plućno (npr. inhalacijom ili insuflacijom prahova ili aerosola, uključujući pomoću nebulizera; intratrahealno, intranazalno, epidermalno i transdermalno), okularno, oralno ili parenteralno. Metode za očno davanje mogu uključiti topičku administraciju (očne kapi), subkonjunktivalnom, periokutarnom ili intravitrealnom injekcijom ili uvođenjem balon katetera ili oftalmoloških inserata hirurški postavljenih u konjuktivnu kesicu. Parenteralna administracija obuhvata intravensku, intraarterijsku, potkožnu, intraperitoneatnu ili intramuskularnu injekciju iti infuziju, iti intrakranijalnu, npr, intratekalna ili intraventrikularnu, administraciju. Parenteralna administracija može biti u obliku jedne bolus doze, ili, na primer, putem kontinuatne perfuzione pumpe. Farmaceutske kompozicije i formulacije za lokalno davanje mogu obuhvatiti transdermalne flastere, masti, losione, kreme, gelove, kapi, supozitorije, sprejeve, tečnosti i praškove. Konvencionalni farmaceutski nosači, vodeni, praškasti ili na bazi ulja, ugušćivači i slično mogu biti neophodni ili poželjni.

[0057] Ovaj pronalazak takođe uključuje farmaceutske kompozicije koje sadrže, kao aktivne supstance, jedno ili više gore navedenih jedinjenja iz ovog pronalaska u kombinaciji sa jednim ili više farmaceutski prihvatljivih nosača. U pravljenju kompozicije iz ovog pronalaska, aktivni sastojak se obično meša sa ekscipijentom razblaženim ekscipijentom ili obuhvaćenim nosačem u vidu, na primer, kapsule, kesice, papira ili drugog kontejnera. Kada ekscipijent služi kao rastvarač, to može da bude čvrst, polu-čvrst, ili tečan materijal, koji deluje kao nosač ili medijum za aktivne sastojke. Dakle, kompozicije mogu biti u obliku tableta, pilula, praškova, pastila, kesica, kapsula, eliksira, suspenzije, emulzije, rastvora, sirupa, aerosola (u čvrstom stanju ili u tečnom medijumu), kreme sadrže, na primer, do 10% po masi aktivnog jedinjenja, mekih i tvrdih želatinskih kapsula, supozitorija, sterilnih injekcionih rastvora i sterilno upakovanih prahova.

[0058] U pripremi formulacije, aktivno jedinjenje može biti mleveno da se obezbedi odgovarajuća veličina čestica pre kombinovanja sa ostalim sastojcima. Ako je aktivno jedinjenje uglavnom nerastvorno, može biti samleveno na veličinu čestica manju od 200 mesh. Ako je aktivno jedinjenje uglavnom rastvorljivo u vodi, veličina čestica mlevenjem može da se podesi tako da se obezbedi ravnomerna raspodela u formulaciji, npr oko 40 mesh.

[0059] Jedinjenja iz ovog pronalaska mogu biti obrađena korišćenjem poznatih procedura mlevenja kao što je mokro mlevenje da se dobije odgovarajuća veličina čestica za formiranje tableta i za druge vrste formulacija. Fino raspodeljeni (nano čestice) preparati jedinjenja iz ovog pronalaska mogu biti pripremljeni pomoću procesa poznatih u struci, na primer vidi međunarodnu Prijavu Patenta br. WO 2002/000196.

[0060] Neki primeri pogodnih ekscipijenata uključuju laktozu, dekstrozu, saharozu, sorbitol, manitol, skrob, gumu akaciju, kalcijum fosfat, alginate, tragakant, želatin, kalcijum silikat, mikrokristalnu celulozu, polivinilpirolidon, celulozu, vodu, sirup i metil celulozu. Formulacije mogu dodatno uključivati: agense za podmazivanje, kao što su talk, magnezijum stearat i mineralno ulje; agense kvašenja; emulgatore i suspendujuće agense; konzervanse kao što su metili propithidroksi-benzoati; zasladivače i arome. Kompozicije iz ovog pronalaska mogu biti tako formulisane da obezbede brzo, produženo ili odloženo oslobađanje aktivnog sastojka poste davanja pacijentu primenom primenom procedura poznatih u struci.

[0061] Kompozicije mogu biti formulisane u vidu jediničnih doza, svaka doza sadrži od oko 5 do oko 100 mg, češće oko 10 do oko 30 mg, aktivnog sastojka. Termin "jedinična doza" odnosi se na fizički odvojene jedinice pogodne kao jedinične doze za ljudske subjekte i druge sisare, gde svaka jedinica sadrži unapred određenu količinu aktivnog materijala obračunatog da proizvede željeni terapijski efekat, zajedno sa odgovarajućim farmaceutskim ekscipijentom.

[0062] Aktivno jedinjenje može da bude efikasno u širokom spektru doza, a obično se daje u farmaceutski efektivnoj količini. Međutim biće shvaćeno, da se iznos jedinjenja koje se stvarno daje obično utvrđuje od strane lekara, u skladu sa relevantnim okolnostima, uključujući stanje koje treba lečiti, izabrani način davanja, jedinjenje koje se daje, starost, težinu, reagovanje pacijenta, težinu simptoma pacijenta, i slično.

[0063] Za izradu čvrstih kompozicija poput tableta, glavni aktivni sastojak se meša sa farmaceutskim ekscipijentom da se formira čvrsta preformulacija kompozicije koja sadrži homogenu mešavinu jedinjenja iz ovog pronalaska. Kada je reč o ovim preformulisanim kompozicijama kao homogenim, aktivni sastojak je obično dispergovan ravnomerno u kompoziciji, tako da kompozicija može lako biti podeljena u podjednako efikasne jedinične doze poput tableta, pilula i kapsula. Ova čvrsta preformulacija se zatim deli na jedinične doze gore opisanog tipa koje sadrže, npr. od 0,1 do oko 500 mg aktivnog sastojka iz ovog pronalaska.

[0064] Tablete ili pilule iz ovog pronalaska mogu biti prevučene ili na drugi način obrađene da obezbede oblik doziranja koji može da omogući prednost produženog dejstva. Na primer, tableta ili pilula može sadržati unutrašnju i spoljašnju komponentu doziranja, pri čemu ova druga obavija prethodnu. Dve komponente mogu da se odvoje unutrašnjim slojem koji služi da se odupre dezintegraciji u želucu i omogući unutrašnjoj komponenti da prođe netaknuta u dvanaestopalačno crevo, ili da omogući odloženo oslobađanje. Razni materijali mogu se koristi za takve unutrašnje slojeve ili premaze, i takvi materijali uključuju više polimernih kiselina i mešavina polimernih kiselina sa materijalima poput šelaka, cetil alkohola i celuloznog acetata.

[0065] Tečni oblici u koje se mogu uključiti jedinjenja i kompozicije iz ovog pronalaska, za oralno davanje ili putem injekcije uključuju vodene rastvore, odgovarajuće aromatizovane sirupe, vodene ili uljane suspenzije i aromatizovane emulzije sa jestivim uljima, kao što su: ulje iz semena pamuka, ulje susama, kokosovo ulje, ulje od kikirikija i eliksiri i sični farmaceutski nosači.

[0066] Kompozicije za inhalaciju ili uduvavanje uključuju solucije i suspenzije u farmaceutski prihvatljivim, vodenim ili organskim rastvaračima, ili njihovim mešavinama i prahove. Tečne ili čvrste kompozicije mogu sadržati odgovarajuće farmaceutski prihvatljive ekscipijente kao što je opisano gore. U nekim primenama, kompozicije su davane oralnim ili nazalnim respiratornim putem za lokalni ili sistemski efekat. Kompozicije mogu biti nebulizirane upotrebom inertnih gasova. Nebulizirane solucije se mogu udisati direktno iz nebulizera ili nebulizer može da se priključi na šator lica (masku za lice), ili na mašinu za disanje sa pozitivnim pritiskom. Solucija, suspenzija ili praškaste kompozicije se mogu dati oralno ili nazalno pomoću uređaja koji isporučuju formulaciju na odgovarajući način.

[0067] Količina jedinjenja ili kompozicije koja se daje pacijentu će se razlikovati u zavisnosti od toga šta se daje, svrhe davanja, kao što je profilaksa ili terapija, stanja pacijenta, načina davanja i sl. U terapeutskim primenama, kompozicije se mogu dati pacijentu koji već pati od bolesti u količini koja je dovoljna da izleči, ili bar delimično spreči simptome bolesti i njeno komplikovanje. Efektivne doze će zavisiti od stanja bolesti koja se leči kao i od procene dežurnog lekara u zavisnosti od faktora kao što su težina bolesti, starost, težina, opšte stanje pacijenta i slično.

[0068] Kompozicije date pacijentu mogu biti u obliku gore opisanih farmaceutskih kompozicija. Ove kompozicije mogu biti sterilisane konvencionalnim tehnikama sterilizacije, ili mogu da budu sterilno filtrirane. Vodene solucije mogu biti upakovane za upotrebu kao takve, ili liofilizovane, liofilizirana preparacija se kombinnuje sa sterilnim vodenim nosačem pre davanja. PH vrednost složenih preparata obično će biti između 3 i 11, po mogućnosti od 5 d° 9 a najbolje od 7 do 8. Biće shvaćeno da će upotreba određenih napred pomenutih ekscipijanata, nosača, ili stabilizatora dovesti do formiranja farmaceutskih soli.

[0069] Terapeutska doza jedinjenja iz ovog pronalaska može varirati u zavisnosti od, na primer, osobitosti upotrebe za koju je tretman napravljen, načina davanja jedinjenja, zdravlja i stanja pacijenta, i odluke lekara koji ga prepisuje. Procenat ili koncentracija jedinjenja iz pronalaska u farmaceutskoj kompoziciji mogu da variraju u zavisnosti od više faktora, uključujući doziranje, hemijske karakteristike (npr. hidrofobnost), kao i put davanja.

Na primer, jedinjenja iz ovog

pronalaska mogu biti obezbeđena u fiziološkom vodenom puferskom rastvoru sa sadržajem od oko 0,1 do oko 10% v/v jedinjenja za parenteralno davanje. Neke tipične doze kreću se od oko 1 μg/kg do oko 1 g/kg telesne težine dnevno. U nekim primenama, raspon doza je od 0,01 mg/kg, do oko 100 mg/kg telesne težine dnevno. Doza verovatno zavisi od takvih promenljivih kao što su vrsta i stepen progresije bolesti ili poremećaja, ukupno zdravstveno stanje određenog pacijenta, relativna biološka efikasnost izabranog jedinjenja, formulacija ekscipijenta i put davanja. Efektivne doze se mogu ekstrapolirati iz doza-odgovor krivih dobijenih iz in vitro ili iz testova na životinjskim modelima.

[0070] Jedinjenja iz ovog pronalaska mogu biti formulisana u kombinaciji sa jednim ili više dodatnih aktivnih sastojaka koji mogu da uključuju neki farmaceutski agens, kao što su antivirusni agensi, vakcine, antitela, imuno pojačivači, imuno supresori, anti-inflamatorni agensi, analgetici i lekovi za lečenje dijabetesa ili gojaznosti, hiperglikemije, hipertenzije, hiperlipidemije, i slično. Agensi za lečenje metaboličkih poremećaja sa kojima se jedinjenje iz ovog pronalaska može kombinovati uključuju, ali nisu ograničeni na, amilin analoge, inkretin mimetike, inhibitore inkretin-degradirajućeg enzima dipeptidil peptidaze-IV, agoniste peroksizom proliferatorno aktiviranih receptora (PPAR)-a i PPAR-g, i CB1 inhibitora kanabinoidnog receptora.

[0071] Pronalazak će biti detaljnije opisan putem konkretnih primera. Sledeći primeri su ponuđeni radi ilustracije, a ne u nameri da se na bilo koji način ograniči pronalazak. Stručnjaci će lako prepoznati različite nevažne parametre koji se mogu menjati ili modifikovati da se u suštini dobiju isti rezultati.

PRIMERI

[0072] Sva jedinjenja su prečišćena bilo pomoću fleš kolonske hromatografije ili reverzno fazne tečne hromatografije pomoću Waters FractionLynx LC-MS sistema sa usmerenom masenom frakcionacijom. Kolona: Waters XBridge C185 μm, 19 х 100 mm, mobilna faza: A: 0,15% NH4OH u vodi i mobilna faza B: 0,15% NH4OH u acetonitrilu, protok je 30 ml/m, gradijent odvajanja je optimizovan za svako jedinjenje korišćenjem Compound Specific Method Optimization protokola kao što je opisano u literaturi ["Preparative LC-MS Purification: Improved Compound Specific Method Optimization", K. Blom, B. Glass, R. Sparks, A. Combs, J. Combi. Chem., 2004, 6, 874- 883].

[0073] Izdvojeni proizvod je tada obično podvrgnut analitičkom LC/MS za proveru čistoće pod sledećim uslovima: Instrument; Agilent 1100 serije, LC/MSD, Kolona: Waters Sunfire ™ C185 μm, 2,1 х 5,0 mm, Puferi: mobilna faza A: 0,025% TFA u vodi i mobilna faza B: 0.025% TFA u acetonitrilu; gradijent 2% do 80% pufera B u 3 min sa protokom 1,5 mL/min.

1

[0076] Benzil hloroformat (Aldrich, cat #: 119938) (191 ml, 1,34 mol) je polako dodat u ohlađenu (na 0°C) smešu etil-3-piperidin karboksilata (Aldrich, cat #: 194360) (200 g, 1,27 mol) i trietilamina (266 ml, 1,91 mol) u metilen hloridu (1000 ml). Reakcionoj smeši je omogućeno da se postepeno zagreva do sobne temperature uz mešanje tokom 3 h. Reakcija je ugašena dodatkom 1N HCl aq. solucije i proizvod je ekstrahovan nekoliko puta sa metilen hloridom. Kombinovani ekstrakti su oprani vodom, zasićenim vodenim rastvorom NaHC03, vodom, slanim rastvorom, osušeni pomoću MgSO„, filtrirani i koncentrovani pod sniženim pritiskom da se dobije željeni proizvod u obliku ulja (359,8 g, 97%). LC/MS 292.2 (M H) *. ;; ;;; [0078] Rastvoru 1-benzil 3-etil piperidin-1,3-dikarboksilata (120.0 g 0,412 mol) u THF (400 ml) ohlađenom na -78 ° C je dodato u vidu kapi 270 ml natrijum-bis (trimetilsilil) amidnog rastvora (1M rastvor u THF iz Aldrich, cat #: 245585) tokom 2 sata. Mešavina je mešana na -78 ° C dodatnih sat vremena. Zatim je polako dodavan 1-bromo-3- metilbut-2-en (Aldrich cat #: 249904) (71 ml, 0,62 mol) tokom 1 h. Mešavina je mešana na -78 ° C u trajanju od 30 min, i ostavljena da se zagreje na s.t. i mešana je dodatnih 3 h. Reakciona smeša je ugašena sa 1N HCl aq. rastvorom. Glavnina THF je uklonjena pod sniženim pritiskom. Ostatak je ekstrahovan sa etil-acetatom. Kombinovani ekstrakti su oprani zasićenim vodenim rastvorom NaHCO3i slanim rastvorom, a onda osušeni sa MgSO4, filtrirani i koncentrovani pod sniženim pritiskom. Sirovi ostatak je prečišćen kolonskom hromatografijom u koloni silika gela sa 10-20% etil-acetata u heksanu da se dobije željeni proizvod (140 g, 94%). LC/MS: m/s = 332.2 (M H)\ ;; ;;; [0080] Ozon je propuštan kroz rastvor 1-benzil 3-etil-3-(3-metilbut-2-en-1-il)piperidin-1,3-dikarboksilata (35,2 g, 0,0979 mol) u metilen hloridu (800 mL) na -78 ° C dok boja rastvora nije postala plava. Reakciona smeša je zatim produvavana azotom dok plava boja nije nestala. Dimetilsulfid (Atdrich, cat #: 274380) (14 ml, 0,19 mol) i trietilamin (26,5 mL 0,19 mol) su dodati i smeša je mešana na sobnoj temperaturi tokom noći. Isparljivi rastvarači su uklonjeni pod sniženim pritiskom i smeša je prečišćena direktnom fleš hromatografijom u koloni silika gela sa 20% etil-acetata u heksanu da se dobije željeni proizvod u kvantitativnom prinosu. LC/MS 334.2 (M H)<+>. ;Korak 4: benzil 2-(cis-4-hidroksicikloheksil)-1 -okso-2 ,7-diazaspiro [4,5] dekan-7-karboksilat ; ;;; [0082] U rastvor cis-4-aminociktoheksanol hidrohlorida (dostupan od Sijia Medchem Lab, Kina) (13,8 g, 0,0910 mol) i 1-benzil 3-etil 3-(2-oksoetil) piperidin-1,3-dikarboksilat (31,0 g, 0,0930 mol) u 1,2-dihloretanu (250 ml) je dodat trietilamin (23,3 mL 0,167 mol) na sobnoj temperaturi. Mešavina je mešana na 40°C tokom noći. Natrijum triacetoksiborohidrid (Aldrich, cat #: 316393) (49,3 g, 0,232 mol) je dodat gornjoj smeši i mešan na s.t. 1 sat. LC/MS podaci ukazuju da je početni materijal utrošen, a međuproizvod sa P/E: 433.2 (M H) * je zapažen.

[0083] Smeša je potom zagrevana na 80°C tokom 4 sata ili dok LC/MS nije pokazao da je intermedijarni amin (m/e: 433.2) potrošen. Reakciona smeša je ugašena sa aq. NaHCO3. Organski sloj je opran slanim rastvorom, osušen sa MgSO4, filtriran i koncentrovan pod sniženim pritiskom. Sirovi materijal je osušen pod sniženim pritiskom tokom noći da se dobije bezbojno viskozno ulje (26,9 g, 66,8%). LC/MS m/s 387.2 (M H)<+>.

Korak 5: benzil (5S)-2- (cis-4-hidroksicikioheksil)-1-okso-2,7-diazaspiro[4,5]dekan-7-karboksilat

[0085] Racemska smeša dobijena u gornjem koraku (26,9 grama) je prečišćena na sistemu Agilent serije 1100 koristeći Chiralcel OD-H kolonu (3,0 х 25 cm, veličine čestica 5 mikrona, Chiral Technologies) ispirana sa 30% etanol/heksanom (izokratski, 22 ml/min.). Punjenje kolone je približno 150 mg/injekciji a pikovi su bili inicirani UV apsorbansom na 220 nm. Pik 1 je eluiran približno 8,5 min. a Pik 2 približno 9,8 min. Frakcije pika 2 su kombinovane i koncentrovane da se obezbedi željeni proizvod (11,9 grama) u obliku bele čvrste pene. Optička čistoća sakupljenog materijala iz pika 2 određena je pomoću Agilent 1100 serije analitičkog sistema opremljenog Chiralcel OD-H kolonom (4,6 х 250 mm, veličine čestica 5 mikrona, Chiral Technologies) i ispiran sa 30% etanol/heksana (izokratski, 0,8 ml/min.). LC/MS m/e 387.2 (M H)<+>. Apsolutna stereohemija pika 2 je utvrđena rendgenskom analizom strukture monokristala bliskih analoga: benzil (5S)-2-(trans-4-hidroksicikloheksil)-1-okso- 2,7-diazaspiro[4,5]dekan-7-karboksilat i (5S)-2-(cis-4-{[terc-butil(dimetH)silil]oksi}cikloheksil)-2,7- diazaspiro[4,5]dekan-1-jedan pripremljenih kako je opisano u Koracima 5 a-c.

Korak 5a: benzyl 2-(cis-4-{[terc-butil(dimetil)silil]oksi}cikloheksi)-1-okso-2,7-diazaspiro [4,5] dekan-7-karboksilat

[0087] Uz mešanje u rastvor benzil 2-(cis-4-hidroksidkloheksil)-1-okso-2,7-diazaspiro[4,5] dekan-7-karboksilata (60.00 g 155,2 mmol) u bezvodnom N, N-dimetilformamidu (160 ml) na s.t. je dodat 1H-imidazol (32,0 g, 466 mmol) i tercbutiIdimetitsilil hlorid (36,2 g, 233 mmol). Reakciona smeša je mešana na s.t. tokom 4 h, ugašena vodom (150 ml), i ekstrahovana sa EtOAc (3 х 150 ml). Sastavljeni organski slojevi su oprani slanim rastvorom, osušeni natrijum-sulfatom, filtrirani i koncentrovani pod sniženim pritiskom da se dobije sirovi proizvod (84 g). Čist proizvod (55,4 g) dobijen je rekristalizacijom sirovog proizvoda iz heptana. Rastvor zaostao nakon kristalizacije je bio koncentrovan i podvrgnut prečišćavanju fleš hromatografijom na koloni silika gela eluiranjem sa AcOEt/Heksan da se dobije dodatnih 14,4 g proizvoda sa ukupnim prinosom 89,7%.

Korak 5b: 2-(cis-4-{[terc-butil(dimetil)silil]oksi} cikloheksil)-2,7-diazaspiro[4,5 dekan-1-jedan

[0089] U rastvor benzil 2-(cis-4-{[terc-butil(dimetil)silil]oksi} cikloheksil)-1-okso-2 ,7-diazaspiro [4,5] dekan-7-karboksilata (18,0 g, 35,9 mmol) u metanolu (150 ml) je dodato 10% paladijuma na ugljeniku (Aldrich, cat#: 520888) (1,8 g, 1,5 mmol) u atmosferi azota. Reakciona smeša je hidrogenizovana i mućkana na 50 psi tokom 20 h. Reakciona smeša je filtrirana kroz Celitni filter a zatim oprana metanolom (300 ml). Filtrat je koncentrovan pod sniženim pritiskom da se dobije željeni proizvod kao bela čvrsta supstanca u kvantitativnom prinosu.

Korak 5c:(5S)-2-(cis-4-[[terc-butil(dimetil)silil]oksi}cikloheksil)-2,7-diazaspiro[4,5]dekan-1-jedan

[0091] 2-(cis4-{[terc-butil(dimetil)silil]oksi}cikloheksil)-2,7-diazaspiro[4,5] dekan-1-jedan(7,00 g, 19,1 mmol) je rastvoren u acetonitrilu (50 ml ) i metanolu (7 ml) na s.t. Nakon što je polazni materijal bio potpuno rastvoren, rastvor je zagrejan do 70 ° C. Na gornji rastvor je polako dodat rastvor (2R)-hidroksi (fenil) sirćetne kiseline (1,45 gr, 9,55 mmol) u acetonitrilu (20 ml) na 65-70<0>C. Posle toga, rastvor je zagrevan na 74°C 10 min, i ostavljen da se polako ohladi na sobnoj temperaturi preko noći. Formirani kristali su prikupljeni filtracijom da se dobije 3,38 g željenog proizvoda u obliku soli (2R)-hidroksi (fenil) sirćetne kiseline. Dobijena so (3,38 g) je rastvorena u vodi (50

1

ml) i pH je podešen na 12 sa 40 ml vodenog rastvora K2CO3(2,0 M). Mešavina je ekstrahovana dihlormetanom (3 puta). Kombinovani organski slojevi su osušeni magnezijum-sulfatom, filtrirani i koncentrovani pod sniženim pritiskom da se dobije željeni proizvod kao slobodna baza (bezbojni čvrsti kristali) (2.37 g). Apsolutna stereohemija ovog jedinjenja je utvrđena rendgenskom analizom strukture monokristala soli (2R)-hidroksi (fenil) sirćetne kiseline (5S)-2-(cis-4-{[tercbutil(dimetil)silil] Oksi} cikloheksil)-2,7-diazaspiro [4,5] dekan-1-jedan.

Korak 6: (5S)-2-(cis-4-hidroksicikloheksil)-2,7-diazaspiro[4,5] dekan-1-jedan

[0094] Benzil (5S)-2-(cis-4-hidroksicikloheksil)-1-okso-2,7-diazaspiro[4,5]dekan-7-karboksilat pripremljen u koraku 5 (0.266 g, 0,000688 mol) je rastvoren u metanolu (5,0 ml) i mešan u atmosferi vodonika u prisustvu 10% paladijuma na ugljeniku (Aldrich, cat #: 520888) (20,0 mg) na s. t. tokom 2 h. Reakciona smeša je filtrirana i isparljivi rastvarači su uklonjeni pod sniženim pritiskom da se dobije željeni proizvod u kvantitativnom prinosu. LC/MS m/e 253.2 (M H)<+>.

Korak 7: (5S)-7-(4-bromo-2-fluorofenil)-2-(cis-4-hidrokicikloheksil)-2,7-diazaspiro[4,5]dekan-1-jedan

[0095] Mešavina (5S)-2-(cis4-hidrokicikloheksil)-2,7-diazaspiro[4,5]dekan-1-jedan (1,04 g, 0,00412 mol), 4-bromo- 2-fluoro-1-jodobenzen (Aldrich, cat #: 283304) (1,85 g, 0,00615 mol), bakar (I) jodid (Aldrich, cat #: 215554) (0.122 g, 0,000640 mol), kalijum-fosfat (2,63 g, 0.0124 mol) i 1,2 -etandiol (0,48 ml, 0,0086 mol) u 1-butanolu (3,90 ml) je zagrevana na 100° C pod azotom 2 d. Reakcija je ugašena vodom, i ekstrahovana etrom. Organski slojevi su sastavljeni, oprani vodom, slanim rastvorom, osušeni preko Na2SO4, i filtrirani. Filtrat je uparen pod sniženim pritiskom. Ostatak je prečišćen fleš kotonskom hromatografijom na kotoni silika gela eluiranjem sa 0 do 5% metanola u DCM da bi se dobio željeni proizvod (950 mg, 54,2%). LC/MS m/s 425.1/427.0 (M H)<+>.

Korak 8: 5-3-fluoro-4-[(5S)-2-(cis-4-hidroksicikioheksil)- 1-okso-2,7-diazaspiro[4.5]dec-7-il] fenil -N-metilpiridin-2-karboksamid

[0096] Kalijum fosfat (637mg 0,00300mol) u vodi (3,00 ml) je dodat u mešavinu (5S)-7-(4-bromo-2-fluorofenil)-2- (cis-4-hidrokicikloheksit)-2,7-diazaspiro[4,5]dekan-1-jedan (425mg 0,00100 mol), N-metil-5-(4,4,5,5-tetrametil- 1,3,2-dioksaborotan-2-il)piridin-2-karboksamida (Frontier Inc, cat #: M10074) (393 mg 0,00150 mol) i tetrakis (trifenilfosfin) paladijuma (Aldrich, cat #: 216666) (35 mg 0,000030 mol) u 1,4-dioksanu (3,00 ml). Dobijena smeša je zagrevana na 120°C tokom 24 h. Smeša je pomešana sa etit-acetatom i oprana vodom i stanim rastvorom. Organski sloj je osušen sa Na2SO4, filtriran koncentrovan pod sniženim pritiskom. Ostatak je prečišćen fleš kolonskom hromatografijom u koloni silika gela eluiranjem sa 5% metanolom u DCM da se dobije željeni proizvod (285 mg, 59,3%). LC/MS m/e 481.2 (M H)<+>.

<1>H-NMR (400 MHz DMSO-d6): 8.89 (1H, dd, J = 2.5, 0.6 Hz), 8.76 (1H, k, J = 4.7 Hz), 8.22 (1H, dd, J = 8.4, 2.5 Hz ), 8.03 (1H, dd, J = 8.4, 0.6 Hz), 7.65 (1H, dd, J = 14.2, 2.1 Hz), 7.56 (1H, dd, J = 8.5, 2.1 Hz), 7.13 (1H, t, J = 8.5 Hz), 4.37 (1 H, D, J = 3.1 Hz), 3.78 (1H, m), 3.71 (1H, m), 3.21-3.38 (ЗН, m), 3.07 (1H, d, j = 11.4 Hz), 2.81 (ЗН, d, j = 4.7 Hz), 2.64-2.74 (2H, m), 2.18-2.26 (1H, m), 1.60-1.91 (8H , m), 1.39-1.51 (ЗН, m), 1.21-1.30 (2H, m).

[0099] Oksalil hlorid (20,0 mL 0,236 mol) je dodat u rastvor 5-bromopiridin-2-karboksilne kiseline (Alfa Aesar, cat #: B25675) (10,1 g, 0.0500 mol) u metilen hloridu (60 ml) na s.t. a zatim i 5 kapi DMF. Smeša je mešana na s.t. tokom 2 h. Volatili su upareni pod sniženim pritiskom. Ostatak je azeotropski uparen sa toluenom dva puta. Ostatak je zatim rastvoren u DCM (30 ml) a uz dodatak 30 ml Dimetilamina u THF rastvoru (2,0 m) (Aldrich, cat #; 391956) i Hunig baze (20,0 ml) (Aldrich, cat #: 496219). Smeša je mešana na s.t. tokom 3 h. Reakciona smeša je pomešana sa DCM (100 ml) i oprana vodom, 1N HCl i slanim rastvorom. Organska faza je osušena sa Na2SO4, filtrirana i koncentrovana da se dobije željeni proizvod (10,5 g, 91,7%).

Korak 2: NN-dimetil-5-(4,4,5,5-tetrametil-1 ,3,2-diokaborotan-2-il) piridin-2-karboksamid

[0101] Smeša 5-Bromo-N,N-dimetilpiridin-2-karboksamida (5,73 g, 0.0250 mol), 4,4,5,5,4 ', 4', 5', 5'-oktametil- [2,2'] la [[1,3,2] dioksaborolanil] (6,98 g, 0.0275 mol) (Aldrich, cat #: 473294), [1,T-bis (difenilfosfino)ferocen] dihloropaladijum (II) kompleks sa dihlormetanom (1:1) (0,6 g, 0,0007 mol) (Aldrich, cat #: 379670), 1,1 -bis (difenilfosfino) ferocen (0,4 g, 0,8 mmol) (Aldrich, cat #: 177261), i kalijum acetat (7,36 g, 0.0750 mol) u 1,4- dioksanu (100 ml) je zagrevan na 120 ° C tokom 20 sati. Posle hlađenja, smeša je koncentrovana, pomešana sa etil-acetatom i oprana zasićenim NH4Cl rastvorom, vodom, slanim rastvorom; osušena sa Na2SO4. Nakon filtracije, filtrat je koncentrovan i sirovi materijal je dodatno prečišćen u silika gelu eluiran u koloni etil-acetat/heksan da se dobije željeni proizvod (4,7 g, 68%).

1

Korak 3: 5-{3-Fluoro-4-[(5S)-2-(cis-4-hidroksiciykloheksil)-1-okso-1,7- diazaspiro[4.5] dec-7-il] fenil}-N,N- dimetilpiridin-2-karboksamid

[0102] Ovo jedinjenje je pripremljeno pomoću procedura analognih onima opisanim u sintezi iz Primera 1, Korak 8 počev od N,N-dimetil-5-(4,4,5,5-tetrametil-1, 3, 2-diokaborolan-2-il) piridin-2-karboksamida i (5S)-7-(4-bromo-2-fluorofenil)-2-(cis-4-hidroksiciktoheksil)-2,7-diazaspiro[4,5] dekana-1-jedan. LC/MS m/s 495.3 (M H)<+>.<1>H-NMR (400 MHz DMSO-d6): 8.86 (1H, d, j = 1.7 Hz), 8.15 (1H, dd, J = 8.1, 2.3 Hz), 7.51-7.65 (ЗН, m), 7.12 (1H , t, j = 8.9 Hz), 4.37 (1H, d, j = 3.1 Hz), 3.78 (1H, m), 3.71 (1H, m), 3.22-3.38 (ЗН, m), 3.06 (1H, d, J = 11.7 Hz) 3,00 (ЗН, s), 2.97 (ЗН, s), 2.64-2.74 (2H, m), 2.18-2.27 (1H, m), 1.60-1.91 (8H, m), 1.39-1.51 (ЗН, m), 1.22-1.30 (2H, m).

[0105] Ovo jedinjenje je pripremljeno pomoću procedura koje su analogne onima opisanim u sintezi iz Primera 2, koraci 1 i 2 počev od 5-bromopiridin-2-karboksilne kiseline.

Korak 2: N-Etil-5-[3-fluoro-4-[(5S)-2-(cis-4-hidroksicikloheksil)-1-okso-2,7-diazaspiro[4.5]dec-7-il]fenil}piridin-1-karboksamid

[0106] Ovo jedinjenje je pripremljeno pomoću procedura koje su analogne onima opisanim u sintezi iz Primera 1, Korak 8 počev od N-etil-5-(4,4,5,5-tetrametil-1,3,2-diokaborolan-2-il) piridin-2-karboksamida i (5S)-7-(4-bromo-2-fluorophenil)-2- (cis-4-hidrokicictohekil)-2,7-diazaspiro [4,5] dekana-1- jedan. LC/MS m/s 495.3 (M H) \

Primer 4

5-{3-Hloro-4-[(5S)-2-(ds-4-hidroksidkloheksil)-1-okso-2,7-diazaspiro[4.5]dec-7-il]fenil}-N-etilpiridin-2-karboksamid

1

[0109] Mešavina (5S) -2-(cis-4-{[terc-butil(dimetil)silil]oksi}cikloheksil)-2,7-diazaspiro[4,5] dekana-1-jedan (0.282 g, 0,000769 mol), 4-bromo-2-hloro-1-jodobenzena (0.293 g, 0,000922 mol) (Lancaster, cat #: 19245), bakar (I) jodida (0.015 g, 0,000077 mol), kalijum fosfata (0.490 g, 0,00231 mol) i 1,2-etandiola (0.0857 mL 0,00154 mol) u 1-butanolu (0,75 ml) je zagrevana na 100° C u azotu tokom 2 d. Reakciona smeša je filtrirana, koncentrovana pod sniženim pritiskom, i ostatak je prečišćen fleš hromatografijom u koloni silika gela (eluiranjem sa 0 do 50% etil- acetata u heksanu) da se dobije željeni proizvod.

Korak 2: 5-{3-hloro-4-[(5S)-2-(cis-4-hidroksicikloheksil)- 1-okso-2,7-diazaspiro[4.5]dec-7-il] fenil}-N-etilpiridin-2-karboksamid

[0110] U smešu (5S)-7-(4-bromo-2-hlorofenil)-2-(cis-4-{[terc-butil(dimetil)silil]oksi}cikloheksil) -2,7-diazaspiro[4,5]dekana-1-jedan (20 mg 0,00004 mol), [1,1'-bis(difenilfosfino) ferocen] dihloropaladijum(II) kompleksa sa dihlormetanom (1:1) (2,0 mg), tetrakis (trifenilfosfin) paladijuma (1,0 mg) i kalijum-karbonata (14,9 mg 0,000108 mol) u bezvodnom N,N-dimetilformamidu (1 ml) uz mešanje je dodat N-etil-5-(4,4,5,5-tetrametil- 1,3,2-diokaborolan-2-il)piridin-2-karboksamid (14,5 mg 0.054 mmol). Smeša dobijena reakcijom je zagrevana na 150°C i mešana tokom noći, a zatim je uklonjena TBS zaštitna grupa dodatkom 1,7 M fluorosilicijumove kiseline u vodi (0,10 ml) i smeša je mešana na s. t. tokom noći. Reakciona smeša je zatim direktno prečišćena pomoću RP- HPLC da se dobije željeni proizvod. LC/MS m/s 511.2 (M H)<+>.<1>H-NMR (400 MHz DMSO-d6): 8.92 (1H, d, j = 2.3 Hz), 8.84 (1H, t, J= 5.9 Hz), 8.26 (1H, dd, J = 8.2, 2.3 Hz), 8.06 (1H, d, j = 8.2 Hz), 7.89 (1H, d, j = 2.2 Hz), 7.74 (1H, dd, J = 8.5, 2.2 Hz), 7.30 (1H, t, j = 8.5 Hz) 4.39 (1H, d, j = 3.1 Hz), 3.80 (1H, m), 3.72 (1H, m), 3.24-3.44 (5H , m), 3.01 (1H, d, j = 11.4 Hz), 2.63-2.74 (2H, m), 2.40-2.53 (1H, m), 1.64-1.91 (8H, m), 1.41-1.53 (ЗН, m ), 1.20- 1.32 (2H, m), 1.13 (ЗН, t, j = 7.2 Hz).

Primer 5

Uporedni podaci

[0111] Neočekivano je pronađeno da jedinjenja iz ovog pronalaska ispoljavaju povoljno nisku inhibiciju aktivnosti jonskog kanala (mereno pomoću hERG “patch clamp” ogleda) u poređenju sa sličnim jedinjenjima (5S)-7-(2,4-difluorofenil)-2-(trans-4-hidroksicikloheksU)-2,7-diazaspiro[4,5] dekan-1-jedan (Komparativ 1) i 3-Fluoro-4-[2-(trans-4-hidroksicikloheksil)-1-okso-2,7-diazaspiro [4,5]dec-7-il] benzonitril (Komparativ 2), vidi WO 2006/053024. Tabela 1 upoređuje donje podatke za potenciranje i inhibiciju aktivnosti jonskog kanala. Dok su jedinjenja iz ovog

1

[0114] Slobodna frakcija je određena odvajanjem slobodnog leka od vezanog leka u plazmi pomoću ravnotežne dijalize u skladu sa standardnim radnim procedurama. Podaci o ćelijskoj potentnosti su dobijeni prema proceduri iz Primera 7 ispod. Ciljna koncentracija leka je izračunata deljenjem ćelijskog potencijala sa slobodnom frakcijom. hERG “patch clamp” podaci su dobijeni u skladu sa procedurom opisanom gore. Farmakokinetičke studije su sprovedene u skladu sa rutinskim procedurama na pacovima kojima je data jedinična oralna doza od 5 mg/kg. Podaci koncentracija plazmevreme su korišćeni za određivanje Cmaxi AUC farmakokinetičkih parametara po standardnim ne prostornim metodama pomoću WinNonlin® verzije 5.0.1.

[0115] Ovaj primer ilustruje određene osobine zahtevanih jedinjenja. Nije napravljen prikaz da li komparativna jedinjenja predstavljaju najbliže strukturne analoge jedinjenja iz ovog pronalaska, i nije napravljen prikaz u pogledu toga da li su predstavljeni svi mogući komparativni podaci kako bi razumni umovi mogli da razlikuju, šta čini blisku strukturnu analogiju a šta predstavlja relevantne uporedne podatke.

Primer 6

Enzimski test 11βHSD1

[0116] Svi in vitro testovi su izvedeni sa izbistrenim lizatima kao izvorom 11βHSD1 aktivnosti. HEK-293 prolazni transfektanti koji eksprimuju epitopom-označenu verziju kompletnog humanog 11βHSD1 su sakupljeni centrifugiranjem. Oko 2 х 10<7>ćelija je resuspendovano u 40 ml pufera za liziranje (25 mM Tris-HCL, pH 7.5, 0.1 M NaCl, I mM MgCl2i 250 mM saharoze) i lizirano u mikrofluidizeru. Lizati su izbistreni centrifugiranjem i supernatanti su alikvotirani i zamrznuti [0117] Inhibicija 11βHSD1 pomoću test jedinjenja je ocenjena u in vitro uslovima pomoću “Scintillation proximity” ispitivanja (SPA). Suva test jedinjenja su rastvorena, na 5 mM u DMSO. Ona su razblažena u DMSO do odgovarajuće koncentracije za SPA ogled. 0,8 μL dvostrukog serijskog razblaženja jedinjenja je ukapano na 384 velova u DMSO tako da je pokriven opseg 3 tog koncentracije jedinjenja. 20 μL bistrog lizata je dodato u svaki vel. Reakcije su inicirane dodavanjem 20 μL mešavine supstrat-kofaktor u puferu (25 mM Tris HCL, pH 7.5, 0.1 M NaCl, 1 mM MgCl2) do finalnih koncentracija od 400 pM NADPH, 25 nM<3>H-kortizona i 0,007% Triton Х-100. Ploče su inkubirane na 37°C jedan sat. Reakcije su inaktivirane dodavanjem 40 μL “anti-mouse” obloženih SPA perli koje su pre-inkubirane sa 10 μM karbenoksolona i kortizol-specifičnim monoklonskim antitelima. Inaktivirane ploče su inkubirane minimum 30 minuta na ST pre očitavanja na Topcount scintilacionom brojaču. Kontrole bez lizata, sa

1

inhibiranim lizatom, i bez mAb rutinski su odrađene. Otprilike 30% od ulaznog kortizona je smanjeno pomoću 11βHSD1 u neinhibiranoj reakciji pod ovim uslovima.

Primer 7

Ćelijski test aktivnosti za 11βHSD1

[0118] Periferne krvne mononuklearne ćelije (PBMCs) su izolovane od normalnih Ijudskih dobrovoljaca pomoću “Ficoll density” centrifugiranja. Ćelije su stavljene u velove 4x10<5>ćelija/vel u 200 μL AIM-V (Gibco BRL) medija u 96 velova. Ćelije su tokom noći stimulisane sa 50 ng/ml rekombinantnog humanog IL-4 (R&D Systems). Sledećeg jutra, 200 nM kortizona (Sigma) je dodavano u prisustvu ili odsustvu različitih koncentracija jedinjenja. Ćelije su inkubirane 48 sati, a potom su sakupljeni supernatanti. Konverzija kortizona u kortizol je određena komercijalno dostupnim Eliza Testom.

[0119] Razne modifikacije pronalaska, pored onih koje su ovde opisane, biće jasne stručnim osobama iz navedenih opisa. Takve modifikacije takođe treba da spadaju u oblast priloženih zahteva.

1

Claims (13)

Patentni Zahtevi

1. Jedinjenje koje je:

5-{3-Fluoro-4-[(5S]-2-(cis-4-hidrokidkloheksil)-1-okso-2,7-diazaspiro[4.5]dec-7-il]fenil} -N,N-dimetilpiridin-2-karboksamid,

ili njegova farmaceutski prihvatljiva so.

2. Jedinjenje koje je:

5-{3-nuoro-4-[(5S)-2-(cis-4-hidroksicikloheksil)-1-okso-2,7-diazaspiro[4.5]dec-7-il]fenil}-N-metilpiridin-2-karboksamid;

ili njegova farmaceutski prihvatljiva so.

3. Jedinjenje koje je:

N-Etil-5-{3-fluoro-4-[(5S)-2-cis-4-hidroksicikloheksil)-1-okso-2,7- diazaspiro [4.5]dec-7-il]fenil}piridin-2-karboksamid,

ili njegova farmaceutski prihvatljiva so.

4. Jedinjenje koje je:

5-{3-Hloro-4-[(5S)-2-(cis-4-hidroksicikloheksil)-1-okso-2,7-diazaspiro[4.5]dec-7-il]fenU}-N-etilpiridin-2-karboksamid,

ili njegova farmaceutski prihvatljiva so.

5. Kompozicija koja sadrži jedinjenje iz bilo kog od zahteva od 1 do 4, ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so, i najmanje jedan farmaceutski prihvatljiv nosač.

6. Metod inhibiranja aktivnosti 11βHSD1 koji uljučuje kontakt pomenutog 11βHSD1 ех vivo sa jedinjenjem iz bito kog od zahteva od 1 do 4, ili njegovom farmaceutski prihvatljivom soli.

7. Metod inhibiranja konverzije kortizona u kortizol u ćeliji, obuhvatajući kontakt ćelije ех vivo sa jedinjenjem iz bilo kog od zahteva od 1 do 4, ili njegovom farmaceutski prihvatljivom soli.

8. Metod inhibiranja stvaranja kortizola u ćeliji, obuhvatajući kontakt ćelije ех vivo sa jedinjenjem iz bilo kog od zahteva od 1 do 4, ili njegovom farmaceutski prihvatljivom soli.

9. Jedinjenje iz bilo kog od zahteva od 1 do 4, iti njegova farmaceutski prihvatljiva so, za tečenje gojaznosti; dijabetesa; glukozne intolerancije; insulinske rezistencije; hiperglikemije; hipertenzije; hiperlipidemije; kognitivnog oštećenja; depresije; demencije; glaukoma; kardiovaskularnih poremećaja; osteoporoze; upale; metaboličkog sindroma; viška androgena; ili sindroma policističnih jajnika (PCOS) kod pacijenta.

10. Jedinjenje iz bilo kog od zahteva od 1 do 4 ili njegova farmaceutski prihvatljiva so za upotrebu u lečenju dijabetesa tipa II kod pacijenta.

11. Jedinjenje iz bilo kog od zahteva od 1 do 4, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, za upotrebu u terapeutskom tretmanu ljudskog ili životinjskog organizma.

2

12. Upotreba jedinjenja iz bilo kog od zahteva od 1 do 4, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, za pripremu leka za upotrebu u lečenju gojaznosti; dijabetesa; glukozne intolerancije; insulinske rezistencije; hiperglikemije; hipertenzije; hiperlipidemije; kognitivnog oštećenja; depresije; demencije; glaukoma; kardiovaskularnih poremećaja; osteoporoze; upale; metaboličkog sindroma; viška androgena, ili sindroma policističnih jajnika (PCOS).

13. Upotreba jedinjenja iz bilo kog od zahteva od 1 do 4, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, za pripremu leka za upotrebu u lečenju dijabetesa tipa II.

Izdaje i štampa: Zavod za intelektualnu svojinu, Beograd, Kneginje Ljubice 5