RS54427B1 - Postupak i sistem za polaganje i zatezanje nepropusnog pokrivača za hidrotehničke radove u rastresitom materijalu - Google Patents

Abstract

Postupak za polaganje i zatezanje nepropusnog pokrivača koji se sastoji od nekoliko geotraka (20) od elastično rastegljivog sintetičkog materijala, na površini (12,13) hidrotehničkog objekta u rastresitom materijalu, koji se sastoji od sledećih koraka:iskopavanje mnoštva međusobno razmaknutih rovova (14) koji se protežu u jednom pravcu na površini i u tlu (12, 13) hidrotehničkog objekta;oblikovanje pojedinačnih rovova (14) da imaju pravilne završno obrađene površine koje su pogodne da dođu u kontakt sa geotrakama (20); ipolaganje geotraka (20), tako da budu raširene i u dodiru sa površinom (12, 13) hidrotehničkog objekta, sa preklapanjem suprotnih ivica susednih geotraka (20) i stabilizacija geotraka (20) u rovovima (14) stavljanjem balasta (22, 22A); naznačen iskopavanjem pomenutog mnoštva rovova koji se sastoje od prve i druge grupe (14A, 14B) naizmeničnih rovova (14);zaptivenim spajanjem preklopljenih ivica mnoštva geotraka (20) i, dok se polaže mnoštvo geotraka (20), održavanjem stanja geotraka (20) gde one kao most leže na rovovima (14);potiskivanjem geotraka (20) da uđu u udubljenja prve grupe rovova (14A) fiksirajući ih prvim balastnim materijalom; izatim zatezanjem geotraka (20) potiskivanjem da uđu u udubljenja druge grupe rovova (14B) fiksirajući ih da budu u zategnutom stanju pomoću drugog balastnog materijala (22A).Prijava sadrži još 16 patentnih zahteva.

Description

TEHNIKA KOJA PRETHODI PRONALASKU

Ovaj pronalazak odnosi se na postupak i instalaciju ili sistem za polaganje i zatezanje nepropusnog pokrivača koji čini materijal za oblaganje koji se sastoji od mnoštva jedna do druge postavljenih traka geomembrane, koje se pominju i kao „geotrake", za zaštitu hidrotehničkih konstrukcija koje se sastoje od rastresitog prirodnog materijala kao što je, na primer, glina, zemlja, šljunak, stenoviti materijal, odnosno njihova kombinacija, i to naročito brana, kanala i/ili prirodnih ili veštačkih bazena za vodu ili sličnih hidrotehničkih konstrukcija, a kojima se fiksiranje i istovremeno kontrolisano prostiranje nepropusnog pokrivača ostvaruje tokom operacija ugradnje i polaganja.

Za svrhe ovog opisa, „geomembrana" znači nepropusan pokrivač koji se sastoji od mnoštva geotraka i/ili obloga zaptiveno spojenih duž podužnih ivica a u kojoj svaka geotraka ili obloga uključuje najmanje jedan ili više slojeva bilo kog geosintetičkog materijala kako je u daljem tekstu deflnisano, pogodnog da se koristi u dodiru sa tlom; na primer obloge od geotraka mogu da se sastoje od samo jednog sloja prirodne ili sintetičke polimerne smole ili bitumenskog materijala kako je niže deflnisano, ili od više slojeva bilo kog geotehničkog materijala kao što je geokompozit koji čini, na primer, konstrukcija sastavljena od nepropusnog sloja kako je gore deflnisano spojenog sa slojem geotekstila koji je pogodan za nameravanu namenu.

STANJE TEHNIKE

Kao što je poznato, dno i/ili bočne površine hidrotehničkih konstrukcija, naročito hidrauličkih radova koje čini rastresiti materijal kao što su brane, kanali, odnosno vodeni bazeni koji dolaze u kontakt sa vodom, moraju da budu na odgovarajući način zaštićeni i hidroizolovani nepropusnim pokrivačem koji se sastoji od mnoštva jedna do druge postavljanih cerada čije su ivice preklopljene i zaptiveno spojene da bi se sprečilo kako gubljenje vode kroz rastresiti materijal trupa hidrotehničke konstrukcije, sprečavanjem svakog proceđivanja vode, tako i mogućnost sleganja, odnosno erozije pomenutog trupa hidrotehničke konstrukcije u rastresitom materijalu i/ili površine koja je u dodiru sa vodom.

Tokom vremena su razvijeni razni postupci i sistemi za prekrivanje i zaštitu hidrauličkih radova ili konstrukcija od betona pomoću geomembrane, naročito hidrotehničkih radova koji se sastoje od rastresitog materijala, a prema kojima su se za učvršćivanje i zatezanje velikog broja geotraka koristili specijalni metalni profili koji su prethodno morali da budu ukotvljeni u površine hidrauličnog objekta.

Da bi se pokrivač pričvrstio za hidraulički objekat predloženo je i da se koriste kratke trake za pričvršćivanje od PVC-a ili drugog polimerskog materijala pogodnog za geotehničku namenu tako što se rečene trake delimično ugrađuju u tlo a onda se nepropusni pokrivač od geotraka toplo vari za prepust pomenutih pričvrsnih traka.

Vremenom se pokazalo se da je upotreba geomembrane izuzetno korisna, naročito za sisteme pokrivanja u kojima su geomembrane izložene vodi i vazduhu, i to kako zahvaljujući kvalitetu i efikasnosti hidroizolacije tako i relativno niskoj ceni i trajnosti.

Odgovarajući sistem kanalizacije obezbeđen istim onim profilima koji služe za pričvršćivanje geomembrane omogućio je i dreniranje i odvođenje vode koja se infiltrirala u rastresiti materijal trupa hidrotehničke konstrukcije ili objekta i svakog curenja vode prouzrokovanog kidanjem i/ili perforacijom zaštitne geomembrane; ovim je sprečeno da membrana bude izložena ispupčivanju i/ili velikim naponima koji bi mogli da ugroze njenu konstruktivnu celovitost.

Kotveni sistemi za pokrivače od geomembrane opisani su, na primer, u EP-A-0 459 015, EP-A-0 722 016iEP-A-l 137 850.

Kada se radi o geomembranama koje su izložene spoljašnjoj sredini, osim o naponima koje prouzrokuje procurivanje vode u tlo takođe je potrebno uzeti u obzir mogućnost talasanja u vodi ili jakog dejstva vetra, izazvanog ciklonima na primer, koji ima tendenciju da usisa membranu kada nije pokrivena vodom tako što je čupa iz mesta gde je ukotvljena.

Najzad, US-A-5082397 se smatra najpribližnijom prethodnom tehnikom i izlaže karakteristike uvodnog dela patentnih zahteva 7 i 9. Ovaj dokument otkriva postupak i hidrotehnički radni proces sa položenim nepropusnim pokrivačem koji sadrži mnoštvo jedna do druge položenih obloga za zaštitu hidrotehničkih radova u kojima se operacije iskopa rova uklanjanjem zemlje, odmotavanja i polaganja rastvorene plastične obloge i odmah potom stavljanja balasta na plastičnu oblogu položenu u rov jednostavnim pokrivanjem te plastične obloge prethodno iskopanom zemljom povezano odvijaju tokom iskopavanja i uzastopno dalje ponavljaju sve dok se ne završi cela površina koju treba zaštititi. Prema tome, prilikom polaganja plastične obloge nije predviđeno nikakvo zatezanje zbog čega je omogućeno formiranje nabora i/ili džepova što dovodi do popuštanja obložnog materijala i infiltracije vode.

CILJEVI PRONALASKA

Pokazalo se da su sistemi pokrivanja ove vrste zato izuzetno složeni i skupi i da nisu uvek pogodni za pravilnu primenu u hidrotehničkim radovima.

Stoga postoji potreba da se pronađe neko alternativno rešenje koje je lako za ugradnju, relativno manje skupo i koje istovremeno omogućava čvrsto ankerisanje i kontrolisano zatezanje geotraka tokom polaganja i instalacije i obezbeđuje i odgovarajuću drenažu vode.

Pravilno zatezanje geotraka tokom gradnje i polaganja nepropusnog pokrivača je važno zato što sprečava stvaranje nabora, odnosno džepova koji bi, ako se slučajno probuše, predstavljali velike, preferencijalne prolaze kroz koje bi voda mogla da se proceđuje te tako stvori sve one probleme koji bi trebalo da budu izbegnuti korišćenjem nepropusnog pokrivača; korišćenje pravilno zategnutih geotraka tokom gradnje pokrivača stoga može da spreči gubitak vode kroz trup hidrotehničkog objekta od rastresitog materijala kao i svako procurivanje vode i moguće uleganje i/ili eroziju samog trupa i/ili površine hidrotehničkog objekta koja je u kontaktu sa vodom.

Prema tome, cilj ovog pronalaska je da obezbedi postupak i hidrotehnički rad sa nepropusnim pokrivačem u kome se nepropusni pokrivač sastoji od mnoštva jedna do druge postavljenih geotraka od elastično rastegljivog sintetičkog materijala i u kome iskop rovova, polaganje geotraka i stavljanje balasta mogu da se obavljaju u zasebnim koracima i tako omoguće odgovarajuće zatezanje geotraka da bi se izbeglo stvaranje nabora, odnosno džepova i infiltracija vode u zemljište.

KRATAK OPIS PRONALASKA

Gore navedeno može da se ostvari postupkom za polaganje i zatezanje nepropustivog pokrivača za hidrotehničke objekte koje čini rastresiti materijal, prema zahtevu 1, kao i pomoću hidrotehničkog radnog procesa sa nepropusnim pokrivačem prema zahtevu 9.

Ako površinu hidrotehničkog objekta čini tlo od gline ili inertnog materijala fine granulacije, na primer manje od 0,4 do 0,6 mm, pojedinačni rovovi mogu direktno da se oblikuju tako da od iste te inertne zemlje imaju pravilne, završno obrađene površine koje dolaze u kontakt sa geotrakama; u protivnom, ako zemljište gde se iskopavaju ili kopaju rovovi sadrži stenoviti materijal, šljunak i/ili agregate većih dimenzija, moguće je da se u rovove stavi prvi donji sloj od inertnog materijala odgovarajuće granulacije i konzistencije, na primer šljunak, a preko log donjeg sloja sledeći sloj od sitnozrnastog filtracionog materijala, kao što je pesak, glina i/ili mulj koji se onda oblikuje da se dobiju rovovi čija podužna šupljina ima pravilnu, završno obrađenu površinu pogodnu da dođe u kontakt sa geotrakama.

Nasipanje rovova sitnozrnastim materijalom i oblikovanje kontaktne površine potrebno je za ona zemljišta čija je granulacija veća od granulacije peska i koja tokom kopanja i iskopavanja ne bi dozvolila da rovovi budu oblikovani tako da budu pravilni i glatki. Nepravilno oblikovanje rovova prouzrokovaće nepravilno pozicioniranje i zatezanje geotraka jer bi na ivicama rovova ležale duž linija koje nisu pravilne što bi dovelo do toga da položeni pokrivač ima talasaste ivice te bi bilo teško, ako ne i nemoguće, da se preklopljene ivice geotraka zavare što bi prouzrokovalo nabore ili džepove koji bi umanjili efekat zatezanja. Nasipanje rovova rastresitim balastnim materijalom takođe omogućava funkciju sekundarne drenaže i filtracije. Prisustvo slojeva drenažnog i filtracionog materijala može da se ograniči samo na rovove ili može da se prostire preko cele površine hidrotehničkog objekta koja treba da se pokrije geotrakama.

Prisustvo filtracionog i drenažnog sloja tako omogućava da se svaka voda koja je procurila kroz pokrivne geotrake sakupi i oslobode svi negativni pritisci koji deluju na pokrivač sa donje strane a nastaju zbog prisustva vode, kao što je podzemna voda.

Geotrake mogu poprečno da se polože preko rovova i onda zaptiveno spoje jedna sa drugom duž preklopljenih ivica ili mogu prethodno da se zavare i podužno polože na rovove pod uslovom da je ukupna širina geotraka ili obloga od prethodno zavarenih geotraka veća od širine između krajnjih ivica tri ili više susednih rovova.

KRATAK OPIS CRTEŽA

Ova i druge karakteristike postupka i sistema pogodnog za polaganje i zatezanje nepropusnog pokrivača koji se sastoji od mnoštva geotraka, za hidrotehničke objekte koje čini rastresiti materijal, u skladu sa ovim pronalaskom mogu bolje da se razumeju iz opisa datog u daljem tekstu i priloženih crteža na kojima: SI. 1 predstavlja izgled u perspektivi rezervoara za vodu koji sadrži nepropusni pokrivač sačinjen od geotraka koje su položene i zategnute u skladu sa pronalaskom;

SI. 2 predstavlja uvećanu projekciju dela površine dna rezervoara za vodu sa Slike 1 da prikaže iskop kotvenih rovova;

SI. 3 predstavlja poprečni izgled shodno liniji 3-3 Slike 2;

SI. 4 predstavlja uvećani poprečni izgled rova shodno liniji 4-4 Slike 2;

SI. 5 predstavlja poprečni izgled sličan onom na Slici 4 da prikaže formiranje drenažnog sloja;

SI. 6 predstavlja poprečni izgled sličan onom na prethodnim slikama da prikaže formiranje filtracionog ili prelaznog sloja posle drenažnoj sloja;

SI. 7 predstavlja izgled sličan onom na Slici 2 da prikaže polaganje nekoliko geotraka koje se poprečno protežu preko rovova;

SI. 8 predstavlja poprečni izgled shodno liniji 8-8 Slike 7;

SI. 9 predstavlja izgled sličan onom sa Slici 7 da prikaže prvi ulazak do dna geotraka u prvu grupu naizmeničnih rovova;

SI. 10 predstavlja poprečni izgled shodno liniji 10-10 Slike 9;

SI. 11 predstavlja uvećani poprečni izgled rova shodno liniji 11-11 Slike 9;

SI. 12 predstavlja uvećani poprečni izgled rova shodno liniji 12-12 Slike 9;

SI. 13 predstavlja izgled sličan onom na Slici 9 da prikaže naredni ulazak do dna i konačno zatezanje geotraka u drugoj grupi naizmeničnih rovova postavljenih između prve grupe rovova;

SI. 14 predstavlja poprečni izgled shodno liniji 14-14 Slike 13;

SI. 15 predstavlja šematski izgled u kome su zbirno prikazani osnovni koraci postupka shodno pronalasku.

DETALJAN OPIS PRONALASKA

Slika 1 prikazuje, na primer, generički hidraulički objekat u rastresitom malerijalu koji se sastoji od rezervoara za vodu 10 uključujući obalni nasip 11 koji ima kosu unutrašnju površinu 12 i dno 13 i služi da drži određenu količinu vode.

Da bi se sprečio gubitak vode proeeđivanjem u tlo, i unutrašnja površina 12 i površina dna 13 rezervoara za vodu su obično zaštićene nepropusnim pokrivačem koji se sastoji od mnoštva geotraka od sintetičkog, elastično rastegljivog elastomerskog materijala koje moraju da budu adekvatno zaptiveno spojene duž preklopljenih ivica, zategnute i učvršćene za tlo.

Geotrake nepropusnog pokrivača mogu da budu napravljene od bilo kog materijala pod uslovom da on odgovara planiranoj nameni; izbor materijala može naročito da se izvrši između sintetičkih materijala navedenih u sledećoj tabeli, bilo da se uzmu pojedinačno ili u kombinaciji.

Gornja lista nije iscrpna i sadrži i materijale koji se sa tehničkog i komercijalnog aspekta mogu pripisati porodici elastomera i bitumenskih materijala.

Geotrake mogu da budu različite debljine koja se kreće od 0,2 do 40 mm, sa modulom elastičnosti između 10 i 5.000 MPa, eventualno u spoju sa geotekstilom. Prema ovom pronalasku, da bi se geotrake postavile i učvrstile za površine 12 i 13 rezervoara za vodu 10, kako je prikazano na Slikama 1 do 4, prvo se u zemlji iskopa mnoštvo rovova 14 koji su paralelni jedan sa drugim i svi orijentisani u datom pravcu; rovovi 14 moraju da budu dovoljno veliki da, ako je potrebno, prime unapred određenu količinu drenažnog materijala i/ili filtracionog materijala, kako je u daljem tekstu objašnjeno. Rovovi 14 mogu da budu bilo kog pogodnog oblika, na primer, mogu da imaju pravougaoni, trapezni ili polukružni poprečni presek. Kako je prikazano na detalju na Slici 4, rovovi 14 mogu da budu bilo koje širine L na gornjim ivicama i dubine S zavisno od prirode tla i količine drenažnog i/ili filtracionog materijala u rovovima dok razmak P između susednih rovova 14 mora da bude veli od širine L, na primer između četiri i deset ili više puta L, tako da između susednih rovova 14 bude dovoljna dužina geotraka koja omogućava potrebno izduženje elastičnim rastezanjem neophodno za zatezanje putem odgovarajućeg balastnog materijala.

Samo kao primer, napominje se da su tokom eksperimentalnih ispitivanja iskopani rovovi maksimalne širine L između 600 i 1000 mm i dubine D između 400 i 700 mm sa razmakom P između 4 i 10 m.

Kao što je prethodno izvešteno, u slučaju da je zemljište sačinjeno od inertnog materijala fine granulacije, najmanje 0,5 do 0,6 mm, kao što je pesak ili glina, kada se rovovi prokopaju, zemlja mora adekvatno da se sabije i oblikuju pojedinačni rovovi čija podužna rupa ima pravilnu, završno obrađenu kontaktnu površinu odgovarajuću da dođe u dodir sa geotrakama 14.

Opciono, ako su karakteristike zemljišta u kome su iskopani rovovi takve da tlo sadrži veće agregate, kada rovovi 14 budu iskopani i pošto se zemlja adekvatno sabije, pojedinačni rovovi 14 se delimično pune prvim slojem 15 drenažnog materijala, koji se na primer sastoji od krupnog šljunka; na ovaj način se stvara vrsta drenažnog kanala koji je odgovarajuće iskošen prema obodnom razvodu.

Sloj 15 drenažnog materijala može da se rasporedi samo u rovove 14 na površini dnal3 hidrotehničkog objekta ili rezervoara za vodu dok se u slučaju kose površine 12 okrenute prema vodi rezervoaru 10 predlaže da se drenažni sloj 15 položi preko cele površine kako je šematski prikazano na Slici 5.

U svakom slučaju, sloj 15 od drenažnog materijala u rovovima 14 rasporediće se tako da formira podužnu šupljinu 16 koja je dovoljno velika da u nju može da se smesti drugi sloj 17 od filtracionog materijala, kako je prikazano na Slici 6, od naročito rastresitog materijala koji može da se oblikuje, kao što je zemlja, fini pesak ili sitan šljunak, sa zaobljenim i oštrim ivicama koji tako postaje prelazni sloj između drenažnog sloja 15 ispod i zaštitnih geotraka koje se kasnije polažu.

Pošto se filtracioni sloj 17 rasporedi u rovove 14 korišćenjem odgovarajućeg alata, kao što je kašika bagera, dobija se podužni kanal 18 kako je prikazano na Slici 6.

Debljina drenažnog sloja 15, filtracionog sloja 17 i time i oblik i veličina podužnog kanala 18 moraju da se proračunaju tako da kanali 18 mogu da prime geotrake dovoljno velike da dovedu do željenog zatezanja kao i da obezbede neophodno blokiranje kako bi mogle da izdrže spoljne sile kao što su vetar, talasi i led.

Pošto se pripreme rovovi 14, ili deo njih, i napune drenažnom slojem 15 i filtracionim slojem 17 kada je potrebno da se napravi završno obrađena kontaktna površina koja dolazi u dodir sa geotrakama i pošto se ona eventualno prekrije slojem zaštitnog geotekstila, koji nije prikazan, shodno primeru koji se razmatra pokrivač se pravi polaganjem izvesnog broja geotraka 20 poprečno ili ortogonalno preko rovova 14 kako je prikazano na Slici 7, odmotavajući ih iz rolni; kao alternativa polaganju geotraka 20 poprečno, kao što je prikazano na Slici 7 više prethodno zavarenih geotraka 20 može da se položi paralelno sa rovovima 14 pod uslovom daje ukupna širina prethodno zavarenih geotraka veća od prostora između krajnjih ivica najmanje tri susedna rova 14.

Geotrake 20 se prvo polažu i rasprostiru tako da budu ravno uz tlo ili površinu hidrotehničkog objekta koji treba da se zaštiti praveći most preko pojedinačnih rovova 14, kako je prikazano na

Slici 8; predviđanjem adekvatnog preklopa 21 između suprotnih strana susednih geotraka moguće je da se između njih ostvari zaptiveno spajanje na primer termičkim varenjem, vulkanizacijom ili odgovarajućim lepkom.

Pošto se položi i zaptiveno spoji određeni broj geotraka 20, treba pristupiti njihovom pričvršćivanju i zatezanju; to se obavlja postupno u koracima koji se nastavljaju jedan na drugi kako je prikazano na Slikama 9 do 14 priloženih crteža.

Konkretno, kako je prikazano na Slikama 9 i 10 i u detalju na Slici 11, geotrake 20 se prvo redosledno potiskuju u šupljine 18 prve grupe naizmeničnih rovova 14A, na primer neparni rovovi kako su označeni brojevima 1 i 3 na Slici 9, stavljanjem prvog odgovarajućeg balasta 22.

Konkretmje, stavljanjem balasta na geotrake 20 u prvoj grupi naizmeničnih rovova 14A, geotrake 20 ostaju da prianjaju uz tlo raspoređene tako da premošćuju preostalu drugu grupu parnim brojevima označenih rovova 14B koji su susedni i stoje između prethodne grupe rovova 14A, kako je prikazano na Slikama 9, 10 i u detalju na Slici 12. Pošto se završi prvi korak stavljanja balasta na geotrake 20 u šupljinama neparnih rovova 14A, geotrake se onda zatežu i na njih stavlja balast u šupljine parnih rovova 14B, kako je prikazano i označeno sa 22A na Slikama 13 i 14.

Stavljanjem balasta redosledom kako je prethodno navedeno vrši se konačno zatezanje geotraka 20 kojim one savršeno prianjaju uz površine 12 i 13 hidrotehničkog objekta koji treba da se zaštiti. Jasno, mora se voditi računa da se geotrake 20 stabilno pričvrste stavljanjem tereta odgovarajuće težine da bi se stvorilo željeno izduženje i željeno zatezanje elastičnim rastezanjem koje se kreće, na primer, između 2% i 4% u prostoru geotraka 20 između susednih rovova 14A i 14B, kako je prikazano strelicama Wl i W2 na Slikama 13 i 14.

Kao balast 22 i 22A može da se koristi bilo koja vrsta materijala; na primer, može da se izabere šljunak, pesak, zemlja, beton ili neka njihova kombinacija.

Opciono, kako prikazuje 23 na Slici 14, balast 22, 22A kod svakog rova 14 može da se pokrije dodatnom geotrakom 23 koja se pođužno proteže preko pojedinačnih rovova i termički je duž ivica zaptiveno spojena sa geotrakama 20.

Geotrake 20 i 23 mogu da budu bilo kog tipa; na primer, mogu da budu u formi običnih traka od geosintetičkog materijala ili geokompozita koji se sastoji od kombinacije geosintetike i geotekstila.

U nekim slučajevima, u prostoru između susednih rovova, prelazni sloj može da uključi geotekstil, geokompozit, geormrežu ili drugi anti-penetracioni materijal pogodan za zaštitu geotraka; slično tome, drenažni sloj može da se sastoji od bilo kog geodrenažnog materijala kao što je šljunak, geomreža, georešetka, geopletivo ili njihova kombinacija.

Slika 15 daje rezime koji objašnjava osnovne korake od SI do S5 postupka za polaganje i zatezanje geotraka shodno ovom pronalasku, i to:

51 prikazuje korak iskopa rova 14,

52 prikazuje korak nasipanja rovova opcionim drenažnim slojem 15,

53 prikazuje korak nasipanja rovova 14 opcionim filtracionim slojem 17 oblikovanog sa

podužnim udubljenjem 18 pogodnim da obezbedi pravilnu, završno obrađenu površinu koja dolazi u dodir sa geotrakama,

54 prikazuje postavljanje geotraka 20 koje prave most preko rovova 14,

55 prikazuje korak potiskivanja i blokiranja geotraka prvim balastnim materijalom u udubljenjima prve grupe rovova, kao što su neparni rovovi 14A, i na kraju

S6 prikazuje završni korak zatezanja i učvršćivanja geotraka njihovim potiskivanjem i blokiranjem pomoću drugog balastnog materijala u udubljenja druge grupe rovova, kao što su parni rovovi 14B.

Podrazumeva se, međutim, da je ono što je rečeno i prikazano na priloženim crtežima dato samo kao primer opštih odlika postupka i sistema shodno ovom pronalasku; prema tome, na oblik, veličinu, raspored i razmak između rovova 14, vrstu materijala za drenažni i/ili filtracioni sloj i balast mogu da se primene druge modifikacije ili varijacije kojima se postižu isti efekti i rezultati bez odstupanja od patentnih zahteva.

Claims (17)

1. Postupak za polaganje i zatezanje nepropusnog pokrivača koji se sastoji od nekoliko geotraka (20) od elastično rastegljivog sintetičkog materijala, na površini (12,13) hidrotehničkog objekta u rastresitom materijalu, koji se sastoji od sledećih koraka: iskopavanje mnoštva međusobno razmaknutih rovova (14) koji se protežu u jednom pravcu na površini i u tlu (12, 13) hidrotehničkog objekta; oblikovanje pojedinačnih rovova (14) da imaju pravilne završno obrađene površine koje su pogodne da dođu u kontakt sa geotrakama (20); i polaganje geotraka (20), tako da budu raširene i u dodiru sa površinom (12, 13) hidrotehničkog objekta, sa preklapanjem suprotnih ivica susednih geotraka (20) i stabilizacija geotraka (20) u rovovima (14) stavljanjem balasta (22, 22A); naznačen iskopavanjem pomenutog mnoštva rovova koji se sastoje od prve i druge grupe (14A, 14B) naizmeničnih rovova (14); zaptivenim spajanjem preklopljenih ivica mnoštva geotraka (20) i, dok se polaže mnoštvo geotraka (20), održavanjem stanja geotraka (20) gde one kao most leže na rovovima (14); potiskivanjem geotraka (20) da uđu u udubljenja prve grupe rovova (14A) fiksirajući ih prvim balastnim materijalom; i zatim zatezanjem geotraka (20) potiskivanjem da uđu u udubljenja druge grupe rovova (14B) fiksirajući ih da budu u zategnutom stanju pomoću drugog balastnog materijala (22A).

2. Postupak prema zahtevu 1 u kome se oblikovana površina rovova (14) koja je u kontaktu sa geotrakama (20) sastoji od finog, inertnog materijala čija je veličina jednaka ili manja od 0,5 mm.

3. Postupak prema zahtevu 1 koji sadrži dodatne korake: delimično nasipanje svakog rova (14) prvim slojem (15) od drenažnog materijala i zatim nasipanje rova (14) drugim slojem (17) od filtracionog inertnog materijala koji može da se sabija; i obrazovanje drugog filtracionog sloja (17) sa podužnim kanalom (18) oblikujući ga tako da ima pravilnu završno obrađenu površinu za kontakt sa geotrakama (20).

4. Postupak prema zahtevu 1 u kome se geotrake (20) polažu u poprečnom pravcu u odnosu na rovove (14).

5. Postupak prema zahtevu 1 u kome se mnoštvo prethodno zavarenih geotraka (20) polaže podužno u odnosu na rovove (14).

6. Postupak prema zahtevu 3 u kome sloj drenažnog materijala (15) sadrži geosintetiku za drenažu.

7. Postupak prema zahtevu 6 u kome je sloj od drenažnog materijala (15) izabran od: šljunka, geomreže, georešetke, geopletiva ili njihove kombinacije.

8. Postupak prema zahtevu 1 u kome je sloj filtracionog materijala (17) izabran od: kreča, peska, sitnog okruglog šljunka, geomreže, geotekstila ili njihove kombinacije.

9. Hidraulička konstrukcija koja ima površinu zemljišta od rastresitog materijala sa položenim i zategnutim nepropusnim pokrivačem za tlo, u kojoj se nepropusni pokrivač sastoji od mnoštva jedne do druge postavljenih geotraka (20) od elastično rastegljivog sintetičkog materijala čije se bočne ivice preklapaju i u kojoj geotrake (20) drži balastni materijal (22,22A) u mnoštvu rovova (14) koji se na paralelno protežu na hidrauličnoj površini zemljišta (12, 13); mnoštvo rovova (14) su kotveni rovovi (14) svaki sa udubljenjem formiranim sa pravilnim završno obrađenim površinama koje dolaze u kontakt sa geotrakama (20) naznačena time da pomenuto mnoštvo rovova (14) čini prva grupa naizmeničnih rovova (14A) i druga grupa naizmeničnih rovova (14B) u kojoj se svaki rov (14A) prve grupe proteže između rovova (14B) druge grupe rovova; mnoštvo geotraka (20) je poprečno i/ili podužno rašireno da premosti pomenutu prvu i drugu grupu rovova (14A, 14B);r i geotrake (20) su položene i zategnute prema postupku zahteva 1, rečene geotrake (20) se drže u zategnutom stanju pomoću prvog i drugog balastnog materijala (22, 22A) u rečenoj prvoj i drugoj grupi rovova (1 A, 14B).

10. Sistem prema zahtevu 9 u kome se drenažni materijal sastoji od: šljunka, geomreže, georešetke, geopletiva, pojedinačno ili u kombinaciji.

11. Sistem prema zahtevu 9 u kome se sloj (17) od filtracionog materijala sastoji od: peska, zemlje, gline, kreča upotrebljenih pojedinačno ili u kombinaciji.

12. Sistem prema zahtevu 11 u kome se sloj (17) od filtracionog materijala dalje sastoji od geotekstila, geomreže, geokompozita ili njihove kombinacije.

13. Sistem prema zahtevu 9 u kome balastni materijal uključuje: pesak, šljunak, zemlju, beton ili njihovu kombinaciju.

14. Sistem prema zahtevu 9 u kome je sintetički materijal od koga su geotrake (20) izabran od materijala navedenih u sledećoj tabeli:

15.Sistem prema zahtevu 13 u kome geotrake (20) imaju debljinu između 0,2 i 40 mm i mogul elastičnosti između 10 i 5000 MPa.

16.Sistem prema zahtevu 9 u kome je razmak (P) između rovova (14A, 14B) od četiri do deset puta maksimalna širina (L) rovova.

17. Sistem prema zahtevu 9,naznačen time štosadrži dodatnu geotraku (23) koja prekriva balastni materijal (22, 22A) zaptiveno spojenu sa geotrakama (20).