RS54886B1 - Aparat za generisanje hidroksilnih radikala - Google Patents

Abstract

Kaseta sa potrošnim punjenjem (100) adaptirna za upotrebu sa baznom jedinicom (200), pri čemu navedena bazna jedinica i kaseta sa potrošnim punjenjem zajedno grade „ aparat za generisanje hidroksilnih radikala, pri čemu navedena bazna jedinica sadrži sredstvo za napajanje kasete sa potrošnim punjenjem električnom energijom i sredstvo za pokretanje vazduha kroz aparat, naznačena time što navedena kaseta sa potrošnim punjenjem sadrži: spoljašnje kućište; i rezervoar sa zalihom reaktanta (110) koji sadrži zalihu supstance koja reaguje sa ozonom kako bi proizvela hidroksilne radikale; koja se odlikuje rezervoarom za ozon (120) koji sadrži generator ozona; gde je navedeni rezervoar za ozon (120) fiksiran za rezervoar za reaktant (110), a rezervoar za reaktant i rezervoar za ozon su postavljeni u okviru spoljašnjeg kućišta, gde je električni kontakt (128a, 128b), konfigurisan tako da omogući povezivanje spoljašnjeg napajanja električnom energijom na generator ozona, dostupan sa spoljašnje strane spoljnog kućišta.Prijava sadrži još 13 patentnih zahteva.

Description

Opis pronalaska

Polje pronalaska

Predmetni pronalazak se odnosi na aparat za proizvodnju hidroksilnih radikala za otpuštanje u spoljašnju sredinu. Konkretnije, predmetni pronalazak se odnosi na aparat koji sadrži kasetu sa potrošnim punjenjem za upotrebu sa baznom jedinicom, gde navedena kaseta sa potrošnim punjenjem i bazna jedinica funkcionišu u sprezi kako bi obezbedili i dopremili hidroksilne radikale.

Pozadina pronalaska

Upotreba hidroksilnih radikala kao vazdušnih dezinfekcionih sredstava u bolnicama i drugim zatvorenim prostorijama postaje veoma raširena. Dezinfekciona svojstva hidroksilnih radikala poznata su od kako je objavljeno istraživanje sprovedeno Šezdesetih godina XX veka u Porton Daunu (Porton Dovvn) u Velikoj Britaniji i u TNO u Holandiji. Vazdušna dezinfekcija pomoću hidroksilnih radikala imitira proces koji se odvija u prirodi, na otvorenom, tako da se koncentracija hidroksilnih radikala u vazduhu ponekad naziva "faktorom svežeg vazduha".

Jedan primer aparata za generisanje hidroksilnih radikala za vazdušnu dezinfekciju opisan je u WO 2005/026044. Dalji aparat je opisan u WO 2008/125879. Ključne komponente aparata opisanih u ovim dokumentima su rezervoar za olefin, kao što je terpen, i rezervoar za ozon. Iz olefina se proizvodi para olefina, koja se meša i reaguje sa ozonom, dajući hidroksilne radikale.

Iako je ova osnovna hernija za proizvodnju hidroksilnih radikala sada dobro objašnjena, postoji potreba da se obezbedi jednostavan, bezbedan i đelotvoran sistem za obezbeđenje hidroksilnih radikala u zatvorenim prostorijama, Konkretnije, bilo bi poželjno obezbediti sistem kojim korisnici mogu da upravljaju kontinualno i delotvorno, uz minimalne prekide za održavanje i dopunjavanje.

Kratak opis pronalaska

Predmetni pronalazak definisan je priloženim nezavisnim patentnim zahtevima, na koje se treba pozivati. Poželjne odlike predmetnog pronalaska definisane su zavisnim zahtevima.

U prvom rešenju, predmetni pronalazak obezbeđuje kasetu sa potrošnim punjenjem za upotrebu u aparatu za generisanje hidroksilnih radikala, gde navedena kaseta sa potrošnim punjenjem sadrži: spoljašnje kućište i zalihu rektanta u rezervoaru koja sadrži zalihu supstance koja reaguje sa ozonom kako bi proizvela hidroksilne radikale i koja se deiom za obezbeđenje ozona koji sadrži generator ozona; gde je deo za obezbeđenje ozona (rezervoar za ozon) fiksiran za rezervoar za reaktant, a rezervoar za reaktant i rezervoar za ozon su pozicinionirani u okviru spoljašnjeg kućišta, gde je električni kontakt, koji je konfigurisan tako da omogući povezivanje spoljašnjeg izvora električne energije na generator ozona, dostupan sa spoljašnje strane spoljnog kućišta.

Obezbeđivanjem i zalihe reaktanta i generatora ozona u istoj kaseti sa potrošnim punjenjem, operacije u vezi s održavanjem odgovarajuće bazne jedinice u sistemu za generisanje hidroksilnih radikala mogu da se svedu na minimum.

Zaliha reaktanta se troši i tokom upotrebe će se potrošiti. Zbog toga je neophodno da se dopunjava. Brzina kojom se troši reaktant zavisi od načina upotrebe aparata i količine zaliha, ali imajući u vidu nekoliko faktora, uključujući i fizičke dimenzije uređaja, punjenje reaktanta obično je dizajnirano tako da traje nekoliko meseci. U sistemu koji je opisan u WO 2008/125879, na primer. punjenja olefina se menjaju približno na svaka tri meseca.

U prethodno poznatim aparatima koji podrazumevaju baznu jedinicu i kasete za dopunu, kao Što su oni opisani u WO 2008/125879, električni generator ozona obezbeđenje u okviru bazne jedinice, zajedno sa drugim elektronskim elementima sistema. Bazna jedinica obično podrazumeva elektroniku koja kontrolise pumpu ili ventilator koji sprovodi vazduh kroz baznu jedinicu, kao i elektroniku za kontrolu napona koja obezbeđuje pravilno određen napon za dostavu ozona.

Međutim, pronalazači predmetnog pronalaska su prepoznali da elektronski generatori ozona, iako se ne troše, takođe imaju ograničen životni vek, posebno ako se koriste neprekidno. Performanse elektronskih generatora ozona, kao što su generator ozona sa korona pražnjenjem, tokom vremena se smanjuju. Od električnog generatora ozona može se očekvivati da obezbedi odgovarajuće performanse u toku tri ili četiri meseca kontinualne upotrebe. Drugi elektronski elementi sistema obično imaju duži životni vek od generatora ozona, i u skladu sa tim, generator ozona je obično deo koji prvo treba zameniti i koji se najčešće menja od svih elektronskih komponenti.

Jasno je daje, u okruženjima kao što su bolnice i škole, od vitalnog značaja da postoje dezinfekcioni sistemi koji su u stanju da rade neprekidno i delotvorno, a bilo kakav period tokom kojeg aparat nije u funkciji, koji je potreban da bi se zamenili neispravni delovi, je nepoželjan. Postavljanjem generatora ozona u kasetu sa potrošnim punjenjem, generator ozona može da zameni krajnji korisnik, u isto vreme kada se menja i rezervoar sa zalihom reaktanta, te se izbegava potreba da se poziva osoblje servisa koje je prošlo tehničku obuku za zamenu neispravnih ili pokvarenih generatora ozona. Rezervoar sa zalihom ozona i generator ozona mogu da budu dizajnirani tako da imaju isti očekivani radni vek.

Poželjno je daje generator ozona generator ozona sa električnim napajanjem, kao što je generator ozona sa korona pražnjenjem ili generator jona na bazi plazme. Mogu da se koriste druge vrste generatora ozona sa električnim napajanjem, na primer, generator ozona sa hladnom plazmom, generator ozona UV tipa ili filament od nerđajućeg čelika u dielektričnoj cevi.

Potrošna kaseta sa punjenjem koje se troši može da sadrži i transformator i druge elektronske komponente. Transformator se koristi da obezbedi potreban napon na generatoru ozona, što je obično između 10 i 20 kV, Alternativno, kaseta sa potrošnim punjenjem može da se konfiguriše za upotrebu za baznom jedinicom koja sadrži odgovarajući izvor visokog napona ili transformator za konverziju spoljnjeg napona ili napona iz akumulatorskog napajanja. Alternativno, kaseta sa potrošnim punjenjem može da uključuje i bateriju, zajedno sa odgovarajućim transformatorom.

Poželjno je da rezervoar sa zalihom reaktanta bude rezervoar koji sadrži supstancu koja reaguje sa ozonom kako bi proizvela hidroksilne radikale. Ova supstanca može da se doprema iz rezervoara putem fitilja (kapilarno) ili putem membrane. Tečnost može da se prevodi u paru pomoću struje vazduha koja prolazi preko fitilja ili membrane. Uz to, moguće je upotrebiti grejalicu koja potpomaže isparavanje.

Kaseta može da sadrži prvi ulaz za vazduh i prvi izlaz za vazduh, gde je navedeni prvi izlaz u fluidnoj komunikaciji sa reaktantom u rezervoaru za reaktant i prvim ulazom, a kaseta može da sadrži drugi ulaz za vazduh i drugi izlaz, gde je drugi izlaz u fluidnoj komunikaciji sa generatorom ozona i drugim ulazom za vazduh.

Alternativno, prvi ulaz za vazduh i prvi izlaz za vazduh mogu da budu definisani baznom jedinicom kojoj pripadaju ili kombinacijom kasete sa potrošnim punjenjem i bazne jedinice, gde je navedeni prvi izlaz u fluidnoj komunikaciji sa reaktantom u rezervoaru za reaktant i sa prvim ulazom. Slično tome, drugi ulaz za vazduh i drugi izlaz za vazduh mogu da budu definisani baznom jedinicom kojoj pripadaju ili kombinacijom kasete sa potrošnim punjenjem i bazne nedinice, gde je navedeni drugi izlaz u fluidnoj komunikaciji sa generatorom ozona i drugim ulazom za vazduh.

Prvi izlaz može da se nalazi neposredno pored drugog izlaza, a kaseta (i(li) bazna jedinica) mogu da budu konfigurisane tako da prolazak vazduha kroz jedan od ova dva izlaza, prvi izlaz ili drugi izlaz, povlači vazduh kroz drugi od ova dva izlaza, prvi izlaz ili drugi izlaz. Ovo usisavanje vazduha koristi Venturijev efekat, koji je dobro poznat efekat u dinamici fluida.

Usisno dejstvo Venturijevog efekta može da se kontroliše odgovarajućom geometrijom vodova za vazdušne struje. Na primer, kaseta sa potrošnim punjenjem može da definiše prvi vod za vazdušnu struju između prvog ulaza za vazduh i prvog izlaza, koji se sužava između prvog ulaza ili prvog izlaza. Sužavanje voda na ovakav način povećava Venturijev efekat i tako obezbeđuje jače usisavanje kroz drugi izlaz. Alternativno, ili uz to, kaseta sa potrošnim punjenjem može da definiše drugi vod za vazdušne struje između drugog ulaza za vazduh i drugog izlaza za vazduh, gde se navedeni drugi vod sužava između drugog ulaza za vazduh i drugog izlaza za vazduh. Međutim, u uređajima u praksi, pronađeno je daje potrebno strujanje vazduha preko rezervoara za reaktant toliko malo da suženje ozonskog vođa obično nije neophodno, te mogu da se koriste vodovi sa paralelnim stranama.

Kaseta sa potrošnim punjenjem ili bazna jedinica mogu da sadrže komoru za mešanje koja ima otvor za ispuštan je, gde je navedena komora za mešanje u fluidnoj komunikaciji i sa prvim izlazom i sa drugim izlazom, i konfigurisana je tako da obezbeđuje suštinski potpunu reakciju isparenja iz rezervoara sa reaktantom sa ozonom iz rezervoara ozona pre ispuštanja u okruženje korisnika kroz otvor za ispuštanje.

Rezervoar sa reaktantom može da sadrži zalihu olefina, kao što je D-iimonen, ili to može biti zaliha neke druge supstance, kao što je vođonik peroksid.

Kada je reaktant vođonik peroksid, kaseta sa potrošnim punjenjem ili bazna jedinica mogu dalje da sadrže generator jona, što predstavlja prednost. Interakcija jona sa ozonom i vođonik peroksidom povećava prinos hidroksilnih radikala i tako smanjuje kako količinu ozona koju je potrebno proizvesti, tako i količinu neizreagovanog ozona preostalog nakon reakcije sa vođonik peroksidom.

Generator jona može da bude odvojeni uređaj od generatora ozona, a može da bude i u baznoj jedinici ili u kaseti sa potrošnim punjenjem, te da obezbeđuje jone unutar prvog ili drugog voda za vazdušne struje. Međutim, generator jona može, što predstavlja prednost, da bude isti uređaj kao i generator ozona. U tom slučaju, generator ozona može da bude generator jona na bazi plazme.

Takođe je poželjno da generator jona bude konfigurisan tako da jonizuje vazduh pri relativno niskom naponu kako bi se izbeglo preterano generisanje ozona i azot monoksida. Kako bi se to postiglo, jedna od elektroda u generatoru jona može da bude konfigurisana tako da ima više finih šiljaka. Ovo proizvodi visok gradijent potencijala oko navedenih šiljaka, povećavajući jonizaciju pri datom naponu u poređenju sa onim vrstama elektroda koje daju manji gradijent potencijala. Poželjno je da generator jona bude konfigurisan tako da generiše negativne jone, jer to smanjuje nastanak ozona i azot monoksida u poređenju sa pozitivnim jonima.

U drugom rešenju, predmetni pronalazak obezbeđuje aparat za generisanje hidroksilnih radikala koji sadrži baznu jedinicu i kasetu sa potrošnim punjenjem, gde je navedena kaseta sa potrošnim punjenjem u skladu sa prvim rešenjem predmetnog pronalaska, dok bazna jedinica podrazumeva sredstvo za obezbeđenje napajanja električnom energijom za kasetu sa potrošnim punjenjem, kao i spredstvo za sprovođenje vazduha kroz aparaturu.

Bazna jedinica može da sadrži transformator za transformisanje napona iz električne mreže ili drugog spol jnog izvora napona do jačine napona koja je pogodna za generator ozona u kaseti sa potrošnim punjenjem. Bazna jedinica može da sadrži komoru za mešanje koja je u fluidnoj komunikaciji sa izlazom koji je u fluidnoj komunikaciji sa rezervoarom za reaktant i izlaz koji je u fluidnoj komunikaciji sa rezervoarom za ozon, pri čemu komora za mešanje dalje sadrži otvor za ispuštanje.

Bazna jedinica može da sadrži ulaz za vazduh bazne jedinice i vazdušni vod bazne jedinice između ulaza za vazduh bazne jedinice i ulaza za vazduh na kaseti sa potrošnim punjenjem, ili koji je delimično definisan kasetom sa potrošnim punjenjem, gde se vazdušni vod sužava između ulaza za vazduh bazne jedinice i ulaza za vazduh na kaseti sa potrošnim punjenjem, ili ulaza koji je delimično definisan kasetom sa potrošnim punjenjem. Suženje ulaznog voda ubrzava protok vazduha prema ulazu za vazduh na kaseti sa potrošnim punjenjem, ili ka ulazu za vazduh koji je delimično definisan kasetom sa potrošnim punjenjem. Brzina protoka vazduha kroz generator ozona utiče na koncentraciju ozona u vazduhu koji se dostavlja u komoru za mešanje. Suženje ulaznog voda stoga može da bude dizajnirano tako da obezbeđuje prethodno određenu koncentraciju ozona. Drugi načini da se kontrolišu koncentracije ozona i olefina obuhvataju kontrolu brzine pumpe ili ventilatora koji se koriste kao način za sprovođenje vazduha kroz aparat, kao i kontrolu napona koji se dovodi na generator ozona.

Bazna jedinica može da sadrži generator jona u okviru, ili neposredno pored vazdušnog voda bazne jedinice. Takođe je poželjno da generator jona bude konfigurisan tako da jonizuje vazduh pri relativno niskom naponu kako bi se izbeglo preterano generisanje ozona i azot monoksida. Kako bi se to postiglo, jedna od elektroda u generatoru jona može da bude konfigurisana tako da ima više finih šiljaka. Ovo proizvodi visok gradijent potencijala oko navedenih Šiljaka, povećavajući jonizaciju pri datom naponu u poređenju sa onim vrstama elektroda koje daju manji gradijent potencijala. Poželjno je da generator jona bude konfigurisan tako da generiše negativne jone, opet zato što to smanjuje nastanak ozona i azot monoksida.

U trećem rešenju, predmetni pronalazak obezbeđuje baznu jedinicu, gde je navedena bazna jedinica pogodna za upotrebu sa kasetom sa potrošnim punjenjem u skladu sa prvim rešenjem predmetnog pronalaska, za proizvodnju hidroksilnih radikala i sredstvo za povezivanje sa električnim napajanjem, ulaz za vazduh na baznoj jedinici, sredstvo za pokretanje vazduha kroz potrošno punjenje i priključak koji je konfigurisan tako da primi kasetu sa potrošnim punjenjem, gde navedeni priključak podrazumeva električne kontakte koji su pogodni za dostavljanje napajanja električnom energijom iz mreže za povezivanje priključka za napajanje električnom energijom sa kasetom sa potrošnim punjenjem.

Bazna jedinica može da sadrži vazdušni vod bazne jedinice između ulaza za vazduh bazne jedinice i ulaza za vazduh na kaseti sa potrošnim punjenjem, ili koji je delimično definisan kasetom sa potrošnim punjenjem, gde se vazdušni vod bazne jedinice sužava između ulaza za vazduh bazne jedinice i ulaza za vazduh na kaseti sa potrošnim punjenjem, ili ulaza za vazduh koji je delimično definisan kasetom sa potrošnim punjenjem. Suženje vazdušnog voda ubrzava protok vazduha do ulaza za vazduh na kaseti sa potrošnim punjenjem.

Bazna jedinica može da sadrži generator jona u okviru, ili neposredno pored vazdušnog voda bazne jedinice. Takođe je poželjno da generator jona bude konfigurisan tako da jonizuje vazduh pri relativno niskom naponu kako bi se izbeglo preterano generisanje ozona i azot monoksida. Kako bi se to postiglo, jedna od elektroda u generatoru jona može da bude konfigurisana tako da ima više finih šiljaka. Ovo proizvodi visok gradijent potencijala oko navedenih šiljaka, povećavajući jonizaciju pri datom naponu u poređenju sa onim vrstama elektroda koje daju manji gradijent potencijala. Poželjno je da generator jona bude konfigurisan tako da generiše negativne jone, opet zato što to smanjuje nastanak ozona i azot monoksida.

Kratak opis crteža

Rešenja prema predmetnom pronalasku će u daljem tekstu biti detaljno opisana, samo kao primer, uz pozivanje na priložene crteže, na kojima: Slike la, lb i lc ilustruju kasetu sa potrošnim punjenjem u skladu sa prvim rešenjem predmetnog pronalaska;

Slike 2a, 2b i 2c ilustruju kasetu sa potrošnim punjenjem sa slike 1 u kombinaciji sa baznom jedinicom prema predmetnom pronalasku;

Slika 3 je poprečni presek kasete sa potrošnim punjenjem sa slike 1 postavljene na baznu jedinicu prikazanu na slici 2;

Slike 4a i 4b ilustruju kasetu sa potrošnim punjenjem u skladu sa drugim rešenjem predmetnog pronalaska;

Slika 5 ilustruje modul sa generatorom ozona prikazan na slikama 4a i 4b;

Slika 6 ilustruje kasetu sa potrošnim punjenjem prema drugom rešenju predmetnog pronalaska instaliranu na baznu jedinicu, pri Čemu je kućište uklonjeno;

Slika 7 ilustruje put vazduha kroz generator ozona prikazan na slikama 5 i 6;

Slika 8 je crtež glave za doziranje prikazane na slici 4 u perspektivi;

Slika 9 je poprečni presek aparata u skladu sa trećim rešenjem predmetnog pronalaska; i

Slike 1 Oa i 1 Ob su crtež iz perspektive i poprečni presek kasete za upotrebu sa aparatom sa slike 9.

Detaljan opis pronalaska

Slike la. lb i lc ilustruju kasetu sa potrošnim punjenjem u skladu sa prvim rešenjem predmetnog pronalaska. Slika laje bočni prikaz kasete, slika lb je zadnja strana kasete dok je slika lc poprečni presek kasete. Kaseta 100 sadrži rezervoar sa olefinom 110 i generator ozona 120. Rezervoar sa ozonom sadrži rezervoar 112 u kome se čuva određena količina tečnog olefina, kao što je terpen. Fitilj 114 je uveden u rezervoar i pruža se preko vrha rezervoara, za dopremanje olefina do izlaza za olefin. Ovo je najjasnije prikazano na slici lc koja prikazuje fitilj koji se proteže iz unutrašnjosti rezervoara do voda koji se prostire između ulaza za vazduh 116 i izlaza 118. Vazduh koji ulazi na ulaz 116 prolazi preko fitilja 114 i usput sakuplja isparenja olefina, pre nego što izađe kroz izlaz 118.

Fitilj 114 može da bude izrađen od bilo kog pogodnog fibroznog materijala, kao što je polipropilensko vlakno.

Reaktant u ovom primeru je olefin, ili smeša olefina. Međutim, mogu da se koriste druge supstance koje reaguju sa ozonom kako bi dale hidroksilne radikale, na primer, vođonik peroksid ili cinamaldehid.

Trebalo bi takođe imati u vidu da rezerve reaktanta ne moraju da budu u tečnom obliku, već bi mogle da budu i čvrste ili gasovite. Na primer, kao izvor olefina može da se koristi čvrsti pčelinji vosak. Takođe. fitilj ilustrovan na slikama la, lb i lc može da se zameni drugim načinima za prevođenje isparenja reaktanata do voda za vazduh. Na primer, može da se koristi membrana propustljiva za isparenja, kako bi se odvojio rezervoar sa reaktantom od odgovarajuće struje vazduha.

Rezervoar sa ozonom 120 sadrži elektronski generator ozona 122 koji se nalazi neposredno pored voda za vazduh koji ima ulaz 124 i izlaz 126. Kiseonik u vazđuhu koji ulazi kroz ulazni vod 124 prelazi preko generatora ozona, koji je u ovom primeru uređaj sa korona pražnjenjem, čime nastaje ozon. Vazduh obogaćen ozonom izlazi kroz izlaz 3 26. Odgovarajući generatori ozona sa korona pražnjenjem, kao što su generatori jona na bazi plazme, dostupni su preko Trump Electronics sa sedištem u East Yongfu Road, Tianchang, Kina 201100 (www.trumpxp.com) i mogu da budu izrađeni, na primer, od aluminijum oksida ili kalcijum silikata. Takođe mogu da se koriste i druge vrste generatora ozona, kao što su generatori ozona UV tipa, generatori ozona na bazi hladne plazme ili filamenti od nerđajućeg čelika u dielektričnoj cevi.

Kako bi se obczbedio neophodan napon na generatoru ozona 122, na poleđini generatora ozona obezbeđeni su električni kontakti 128a i 128b. Izlazi 118 i 126 su odmah jedan pored drugog, u okviru monolitnog kalupa koji definiše vodove kojim prolazi vazduh. Aranžman prikazan na slici lc. gde su izlazi neposredno jedan pored drugog, konfigurisan je tako da vazduh koji struji preko generatora ozona i napolje kroz izlaz 126, povlači vazduh koji struji kroz ulaz 116 preko olefinskog fitilja i napolje kroz izlaz 118. Strujanje vazduha preko izvora olefina rezultat je Venturijevog efekta, koji je dobro poznat efekat u dinamici fluida. Struja vazduha koja izlazi kroz izlaz 126 izaziva smanjenje pritiska u regionu izlaza 126, što povlači vazduh kroz ulaz 116. Ovo se jasnije vidi na ilustraciji na slici 3.

Kalup koji definiše ulaze i izlaze za vazduh za rezervoar za ozon i za rezervoar za olefin može da bude povezan sa posudom 112 pomoću šrafa ili pomoću žabice.

Električni kontakti 128a i 128b izrađeni su od bilo kog pogodnog provodničkog materijala, kao što je bakar, i razdvojeni su kako bi se sprečilo varničenje. Generatori ozona sa korona pražnjenjem rade na veoma visokom naponu, tako da varničenje jedan od mogućih problema, ukoliko su električni kontakti postavljeni preblizu jedan drugom.

Slike 2a, 2b i 2c ilustruju kasetu prikazanu na slikama 1 a, I b i 1 c i njen odnos sa baznom jedinicom koja je konfigurisana tako da se direktno povezuje na izvor napajanja iz električne mreže. Slika 2a je bočni prikaz, a slika 2b prikaz iz perspektive, dok je slika 2c prikaz isečka sa koga je uklonjen jedan element kućišta bazne jedinice. Bazna jedinica 200 sadrži kućište 210 i deo sa poklopcem na Šarkama 214, zajedno sa standardnim bajonetskim utikačem za povezivanje na električnu mrežu. Poklopac sa šarkama 214 prikazanje u otvorenom položaju, koji omogućava postavljanje i uklanjanje kasete 100. Kao što je prikazano na slici 2c, u okviru bazne jedinice postoje elektronske komponente 230, uključujući transformator koji se koristi za transformaciju napona iz električne mreže do visokog napona koji je neophodan za rad generatora ozona u punjenju. Električni kontakti 232 i 234 obezbeđeni su za ostvarivanje kontakta sa odgovarajućim kontaktima 128a i 128b na punjenju. Električni kontakti 232, 234 na baznoj jedinici su opremljeni oprugama, kako bi se obezbedio dobar električni kontakt.

Slika 3 predstavlja poprečni presek bazne jedinice sa slika 2a do 2c, zajedno sa kasetom, gde je kaseta postavljena u baznu jedinicu. Bazna jedinica obuhvata ventilator 220 koji povlači vazduh kroz ulaz za vazduh 222, u vazdušni vod koji se sužava 224, a koji se nado vezuje na ulaz 124 na kaseti. Vazduh koji ventilator povlači ubrzava se kako se vod sužava. Ubrzana struja vazduha zatim prolazi preko generatora ozona 122 u punjenju i izlazi na izlaz 126 u komoru za mešanje 228 koja je formirana u okviru poklopca 214 bazne jedinice. Smanjeni pritisak vazduha koji teče kroz izlaz 126 povlači vazduh kroz ulaz 226 u poklopcu 2114, kroz ulaz 116 na kaseti i preko fitilja 114 koji sadrži olefin, u ovom slučaju terpen. Vazduh obogaćen oiefinom zatim izlazi kroz izlaz 118 u komoru za mešanje 228 gde se meša sa, i reaguje sa ozonom, dajući hidroksilne radikale. Hidroksilni radikali potom napuštaju komoru za mešanje preko otvora za ispuštanje 240.

Aparat može da bude projektovan i za drugačije strujanje vazduha. Na primer, u vodu sa fitiljem 114 može da se nalazi ventilator, dok unutrašnja geometrija bazne jedinice i kasete mogu da budu konfigurisane tako da koriste Venturijev efekat za usisavanje vazduha kroz generator ozona. Isto tako, suženje vazdušnog voda može da se nalazi i u kaseti, umesto u baznoj jedinici, ili može da se nalazi i u jednom i u drugom delu. Dalje, Venturijev efekat može da se koristi u okviru bazne jedinice, a ne na izlazima kasete. Na primer, bazna jedinica može da obuhvata izlazne vodove koji odgovaraju položaju izlaza kasete sa potrošnim punjenjem, koji se ponašaju kao nastavak vodova za vazduh formiranih u okviru kasete. Ovi izlazni vodovi mogu da se ulivaju u komoru za mešanje, a Venturijev efekat u toj tački može da dovede do uvlačenja vazduha kroz vod koji je u dodiru sa rezervoarom za olefin.

Alternativno, generator ozona i rezervoar za olefin mogu da se nalaze na istom vodu, jedan nakon drugog u smeru toka vazdušne struje, ili da se suštinski nalaze jedan nasuprot drugog u okviru istog voda. Međutim, ovo nije poželjna opcija jer ostaci isparenja olefina i proizvoda rekcije sa ozonom mogu da se nagomilaju na generatoru ozona ili na fitilj u ili membrani za olefin. To smanjuje učinak celog sistema, te je zato poželjno da postoje odvojeni vodovi za dovod olefina i za dovod ozona, tako da se oni mešaju i reaguju na nekom mestu koje se nalazi nishodno od ove lokacije.

Slika 3 takođe prikazuje položaj transformatora i elektroničkih delova koji su s njim spregnuti 230, koji obezbeđuju visok napon na kontaktima 234 i 232, koji su pokazani u kontaktu sa električnim kontaktima 128a i 128 b na kaseti sa potrošnim punjenjem.

Električni priključak sa električne mreže na elektroniku 230 nije prikazan, ali je obezbeđen odgovarajućim komponentama instalacije.

Komora za mešanje 228 formirana u okviru poklopca 214 obuhvata otvor za ispuštanje 240 kroz koji hidroksilni radikali prelaze u okruženje korisnika. Komora za mešanje može da ima kompleksnu geometriju kojom se obezbeđuje da vazduh bogat ozonom sa izlaza 126 i vazduh bogat olefinom sa izlaza 118 imaju dovoljno vremena i dovoljnu turbulenciju da se obezbedi potpuno mešanje. WO 2008/125879 opisuje komoru za mešanje za ove namene, a ista ili slična geometrija može da se koristi u rešenju prikazanom na slici 3.

Kombinacija bazne jedinice i kasete prikazane na slici 3 može da bude konfigurisana tako da radi kontinualno, ili može da podrazumeva i elektroničku kontrolu koja obezbeđuje napajanje ventilatoru i generatoru ozona s vremena na vreme, kako bi se hidroksilni radikali otpustili u atmosferu povremeno ili periodično. Na baznoj jedinici može da se nalazi korisnički interfejs koji omogućava korisniku da programira program rada uređaja tako da se hidroksilni radikali otpuštaju samo u vreme kada se korisnici nalaze u neposrednoj blizini. Ovo bi moglo biti korisno, na primer, u školskom okruženju. Elektronski tajmer ili brojač ciklusa takođe može da bude obezbeđen zajedno sa zvučnim ili vizuelnim alarmom, kako bi obavestio korisnika o tome daje potrebna zamena kasete.

Prvo rešenje takođe može da se implementira uz upotrebu vođonik peroksida kao reaktanta, umesto (ili uz) olefin. Kada se koristi vođonik peroksid, postoji posebna prednost u smislu nastanka jona u okviru vazdušne struje koja prolazi kroz uređaj, kao što je opisano u tekstu koji se odnosi na sliku 9. Generator jona može da bude obuhvaćen baznom jedinicom ili može da se nalazi u kaseti sa potrošnim punjenjem, ali u prvom rešenju generator ozona takođe funkcioniše kao generator jona. Upotreba generatora jona na bazi plazme za dobijanje ozona, i za jonizaciju vazduha je i delotvorna i ekonomična.

Poželjno je da se joni proizvode u generatoru jona pod najmanjim mogućim naponom, kako bi se proizvodnja ozona zadržala na niskom nivou i kako bi se na najmanju moguću meru svela proizvodnja azot monoksida. Kako bi se to postiglo, elektrode u okviru generatora jona na bazi plazme sadrže veći broj oštrih šiljaka. Ovi oštri šiljci daju veliki gradijent potencijala unutar generatora ozona, povećavajući verovatnoću jonizacije pri primenjenom naponu. Generator jona na bazi plazme takođe je konfigurisan tako da proizvodi negativne jone, opet kako bi se proizvodnja ozona održala na poželjnom nivou. Odgovarajući generator jona na bazi plazme koji odgovara ovom dizajnu može se nabaviti preko Trump Electronics, koji je prethodno referenci ran.

Slike 4a i 4b ilustruju drugo rešenje kasete sa potrošnim punjenjem u skladu sa predmetnim pronalaskom. Slika 4a je bočna projekcija dok je slika 4b prikaz sa donje strane, iz perspektive. Kaseta prikazana na slici 4a uključuje ne samo generator ozona, već i transformator koji je potreban da se napon obezbeđen iz spoljašnjeg napajanja prevede u napon koji je neophodan za rad generatora ozona.

Na slici 4a, kaseta sa potrošnim punjenjem 400 iz drugog rešenja pođrazumeva rezervoar za ozon 410, rezervoar sa zalihom olefina 440 i glavu za doziranje 450, u kojoj se mešaju vazduh obogaćen olefinom i vazduh obogaćen ozonom kako bi se dobili hidroksilni radikali. Slika 4b prikazuje električno kontaktno jastuče 416 na donjoj strani kasete 400 za povezivanje sa napajanjem unutar bazne jedinice.

Kao i u prvom rešenju. rezervoar sa reaktantom (u ovom primeru opet je to rezervoar sa olefinom) sastoji se od posude 442 u koju je postavljen fitilj 444. Olefini unutar posude prelaze u fitilj i mogu da se dobiju na otvorenom kraju fitilja u obliku pare (isparenja). Kao i u prethodnom rešenju, trebalo bi da bude jasno da umesto tečnog izvora, može da se koristi i čvrst ili gasovit izvor reaktanta, kao i da umesto fitilja može da se koristi i membrana.

U ovom rešenju, rezervoar za ozon se nalazi ispod rezervoara sa olefinom, a njegov oblik je takav da je sama kaseta suštinski cilindričnog oblika. Takođe je moguć i različit relativni položaj rezervoara sa olefinom i generatora ozona, uz različitu konfiguraciju vazdušnih vodova koji se koriste da bi vazduh obogaćen olefmima i vazduh obogaćen ozonom sproveli u komoru za mešanje u doznoj glavi.

Konfiguracija dela koji dostavlja ozon prikazana je detaljnije na slici 5. Generator ozona 412 je obezbeđen u obliku komponente okrenute ka dole, na koju se povezuje odgovarajući transformator 420. Ovaj transformator se povezuje na spoljašnji električni kontaktni jastučić 416 koji je formiran na dvostranoj ploči sa štampanim električnim kolom preko instalacija 424 koje se prostiru unutar kućišta rezervoara za ozon. Obezbeđena je komponenta 430 kako bi se razdvojili vazdušni vod 418 u kome se generiše vazduh obogaćen ozonom od električnog kontaktnog jastučića 416 i sa njim povezanih elektroničkih komponenti 420. Ovo je važno zbog sprečavanja oksidacije elektroničkih komponenti. Komponenta 430 može da bude integrisana sa kućištem kasete sa potrošnim punjenjem, ili može da bude obezbeđena u obliku zasebne komponente. Vazduh ulazi u rezervoar sa ozonom kroz ulaz 414 i izlazi kroz sličan izlaz na suprotnoj strani kućišta. Ova struja vazduha ne samo što obezbeđuje kiseonik iz kojeg se generiše ozon, već obezbeđuje i hlađenje za elektroniku, a posebno za transformator.

Slika 6 prikazuje kasetu sa potrošnim punjenjem 400 instaliranu u baznu jedinicu, sa kućištem 500 bazne jedinice prikazanim odvojeno, iznad kasete. Kaseta 400 se ubacuje kroz otvor (nije prikazan) na vrhu kućišta 500 i povezuje se sa vodovima za protok vazduha i sa električnim kontaktnim jastučetom u baznoj jedinici.

Bazna jedinica obuhvata ulaz za vazduh 505 kroz koji vazduh iz spoljašnje sredine može da uđe u baznu jedinicu kroz kućište 500. Ulaz za vazduh bazne jedinice 505 je u fluidnoj komunikaciji sa crevima 510 i 515 koja se povezuju za rezervoar sa olefinom i generator ozona, redom. Još jedno crevo 520 povezuje izlaz iz generatora ozona sa doznom glavom 450. U okviru dozne glave, struja vazduha obogaćenog ozonom i vazduha obogaćenog olefinom se mešaju pre nego što se ispuste u okruženje korisnika. Ventilator ili pumpa 525 obezbeđeni su u okviru bazne jedinice za pokretanje vazduha iz ulaza za vazduh bazne jedinice 505 kroz creva 510 i 515.

Dozna glava 450 na kaseti sa potrošnim punjenjem obuhvata i priključke koji se sparuju sa priključcima koji se nalaze na kraju creva 510 i 520 kada se punjenje postavi u baznu jedinicu. Dno kasete, koja sadrži generator ozona, sparuje se sa zaptivkom 530 u baznoj jedinici, kao što je prikazano na slici 7.

Na slici 7 detaljnije je prikazan je tok vazduha kroz generator ozona, a posebno je prikazana zaptivka 530 koja se pripaja uz dno kasete kako bi obezbedi la i napajanje električnom energijom, i hermetički zatvoren vazdušni tok iz creva 515, preko generatora ozona, do creva 520. Zaptivka 530 je sužena tako da odgovara suženom delu kasete 400 i obuhvata i otvor ulaza za vazduh 532 i otvor izlaza za vazduh 534, koji su povezani sa crevima 515 i 520, redom. Otvori za ulaz i izlaz obezbeđuju zaptivenu vezu sa ulazom i izlazom generatora ozona. Zaptivka takođe obuhvata i električni kontakt 540 koji se povezuje sa kontaktom 416 formiranim na kaseti, kada se kaseta postavi u zaptivku 530, čime se obezbeđuje električno napajanje elektronici 420 unutar kasete.

Slika 6 ne prikazuje dalje električne komponente u okviru bazne jedinice, ali elektronika može da se postavi bilo gde unutar kućišta 500 i da se poveže sa kontaktom 416 na kaseti preko zaptivke.

Slika 8 je šematski prikaz, u perspektivi, dozne glave 450, sa prikazom putanja toka vazduha kroz đoznu glavu 450 do izlaza za otpuštanje 840. Vazduh obogaćen ozonom iz generatora ozona prikazan je kao linija 800. Vazdušna struja iz creva 510 za snabdevanje olefinom prikazana je kao linija 810. Vazduh obogaćen ozonom koji ulazi u doznu glavu cirkuliše putanjom 805 do komore za mešanje 830. Vazdušna struja za dovođenje olefina đeli se u doznoj glavi, pri čemu jedan deo struje prelazi preko fitilja 444 putanjom 815 kako bi estrahovala isparenja olefina, dok drugi deo vazduha prelazi vazdušnom obilaznicom 820 koja zaobilazi fitilj. Obe struje, 815 i 820 se susreću u komori za mešanje 830 zajedno sa vazduhom obogaćenim ozonom. Ozon i olefini reaguju u komori za mešanje 830 kako bi se dobili hidroksilni radikali. koji se potom oslobađaju u okruženje korisnika kroz otvor za otpuštanje 840.

Dozna glava 450 izrađena je od komponente od kalupljene plastike. Detaljniji opis dozne glave prikazane na slici 8 može da se nađe u WO2008/l 25879.

Dozna glava obezbeđuje komoru za mešanje koja se nalazi ni shodno od rezervoara sa olefinom i generatora ozona i obezbeđuje da suštinski sav ozon iz generatora za ozon izreaguje sa molekulima olefina. Ovo obezbeđuje bezbedne koncentracije ozona u okruženju i visoke koncentracije hidroksilnih radikala.

Bazna jedinica može da bude dizajnirana tako da omogući drugačije konfiguracije kasete sa potrošnim punjenjem. Na primer, ako su generator ozona i rezervoar za olefin postavljeni jedan pored drugog u pravcu ubacivanja kasete u baznu jedinicu, creva i zaptivka mogli bi biti projektovani tako da obezbede odgovarajuće putanje za protok fluida i odgovarajuće električne veze bez izmena u principu rada.

Slike 9, 10a i 10b ilustruju alternativni dizajn bazne jedinice i kasete. Slika 9 je poprečni presek. Bazna jedinica 900 konfigurisana je tako da primi kasetu 905. Kaseta je detaljnije ilustrovana na slikama 10a i 10b.

Aparatura koja je prikazana na slici 9 koristi vođonik peroksid kao reaktant. Tečni vođonik peroksid sadržan je u rezervoaru 910 u kaseti 905. U rezervoar se uvodi fitilj 915 koji se pruža iznad vrha kasete, a služi za dopremanje vođonik peroksida do izlaza 920. Ovo je jasnije ilustrovano na slici 10b koja prikazuje fitilj koji izlazi iz rezervoara i izvan kasete. Fitilj je prekriven poklopcem koji može da se skine 925, koji je postavljen preko otvora 920 i koji štiti fitilj i sprečava prosipanje. Korisnik skida poklopac 925 pre ubacivanja kasete u baznu jedinicu. Prikazanje i otvor za punjenje 930, kroz koji se rezervoar puni vođonik peroksidom. On je zatvoren poklopcem koji omogućava prolazak vazduha, koji sprečava prosipanje tečnosti ali omogućava izlazak gasa. Fitilj 915 može da bude izrađen od bilo kog pogodnog fibroznog materijala, kao što je polipropilensko vlakno.

Generator ozona 935 obezbeđenje u okviru kasete. Generator ozona je generator ozona sa korona pražnjenjem koji generiše i jone, kao i ozon, u toku svog rada. Pogodni generatori ozona sa korona pražnjenjem, kao što su generatori jona na bazi plazme, dostupni su preko Trump Electronics sa sedištem u East Yongfu Road, Tianchang, Kina 201100 (www.trumpxp.comtrumpxp.com) i mogu da budu izrađeni, na primer, od aluminijum oksida ili kalcijum silikata. Generator ozona sadrži seriju otvora 940 koji omogućavaju protok vazduha do i od prostora između ploča generatora ozona.

Proizvodnja jona zajedno sa ozonom korisna je kada se kao reaktant koristi vođonik peroksid. Ozon reaguje sa vođonik peroksidom dajući veći broj radikalskih vrsta kao što je ilustrovano jednačinama koje slede, ajoni ubrzavaju proces i obezbeđuju dodatne puteve za generisanje radikala.

Reakcija vođonik peroksida sa ozonom je spora, ali reakcija njegovog anjona HO2" je brza i daje hidroksilne radikale. Još jedan proizvod ove reakcije je radikal O2", koji takođe reaguje sa ozonom dajući O3"'. O3" reaguje sa H<+>kako bi se dobio HO3', koji zatim disosuje u hidroksil radikal i kiseonik.

Tako se uspostavlja lančana reakcija, a prinos hidroksilnih radikala veći je za datu količinu ozona kada se kao reaktant koristi olefin.

Kako je količina ozona koja je potrebna veoma mala, poželjno je da se joni proizvode pri najmanjem mogućem naponu u generatoru ozona. Na taj način, proizvodnja ozona ostaje na niskom nivou, a proizvodnja neželjenog azot monoksida se smanjuje na najmanji mogući nivo. Kako bi se to postiglo, jedna od elektroda u okviru generatora jona na bazi plazme sadrži veći broj oštrih šiljaka. Ovi oštri šiljci daju veliki gradijent potencijala unutar generatora ozona, povećavajući verovatnoću jonizacije pri primenjenom naponu. Generator jona na bazi plazme takođe je konfigurisan tako da proizvodi negativne jone, opet kako bi se proizvodnja ozona održala na poželjnom nivou.

Kaseta 905 obuhvata električne kontakte 945 za povezivanje sa napajanjem električnom energijom u baznoj jedinici 900. Kaseta 905 takođe obuvhata transformator (nije prikazan) za prevođenje 12 V DC napajanja bazne jedinice u napon potreban za generator ozona 935. Bazna jedinica obuhvata priključak za napajanje električnom energijom 950 za povezivanje za napajanje električnom energijom, obično jc to 12V DC napajanje adaptirano iz električne mreže. Priključak za napajanje 950 se električno povezuje sa kontaktima na baznoj jedinici koji se povezuju sa kontaktima 945 na kaseti.

Putanje vazdusnih struja u aparatu prikazane na slici 9 slične su onima koje su prikazane na slici 3 i ilustrovane su strelicama na slici 9. Bazna jedinica podrazumeva ventilator 955 koji usisava vazduh kroz ulaz za vazduh na dnu bazne jedinice u vadzušni vod 960 koji se sužava. Vazduh koji ventilator povlači ubrzava se kako se vod 960 sužava. Ubrzana struja vazduha zatim prolazi preko generatora ozona 935 u kaseti, gde se generišu ozon i joni. a zatim u komoru za mešanje 975 koja je formirana u okviru bazne jedinice. Kao i u rešenju na slici 3, protok vazduha kroz vod 960, pored odeljka 970, povlači vazduh kroz ulaz 965 i preko fitilja 915 koji sadrži vođonik peroksid. Vazduh obogaćen vođonik peroksidom potom ulazi u komoru za mešanje 975 gde se meša i reaguje sa ozonom i jonima iz voda 960 gradeći hidroksilne radikale. kao što je prethodno opisano. Hidroksilni radikali potom napuštaju komoru za mešanje preko otvora za ispuštanje 980.

Kao i u slučaju rešenja prikazanog na slici 3, i aparat na slici 9 može da bude projektovan za različite putanje vazdušnih struja. Na primer, u vodu sa fitiljem može da se nalazi ventilator, dok unutrašnja geometrija bazne jedinice i kasete mogu da budu konfigurisane tako da koriste Venturijev efekat za usisavanje vazduha kroz generator ozona.

Alternativno, generator ozona i rezervoar za vođonik peroksid mogu da se nalaze na istom vodu, jedan nakon drugog u smeru toka vazdušne struje, ili da se suštinski nalaze jedan nasuprot drugog u okviru istog voda.

Aparat na slici 9 takođe omogućava upotrebu opcionog rezervoara sa mirisnim sastojcima, koji je obezbeđen u okviru kasete 990. Deo vazduha koji prolazi kroz vod 960 prolazi kroz kasetu 990 (prikazanu strelicom na slici 9), uvodeći hemijsko sredstvo ili sredstva sa mirisom u okruženje korisnika.

Rešenje prikazano na slikama 9, 10a i 10b obuhvata generator ozona koji takođe jonizuje vazduh. Međutim, moguće je uvrstiti i dalji ili odvojeni jonizator u okviru istog, ili neposredno pored vazdušne struje koja prolazi kroz aparat. Ovo je posebno korisno ukoliko deo za obezbeđivanje ozona ne deluje kao jonizator. Moguća pozicija odvojenog jonizatora 985 prikazana je isprekidanom linijom na slici 9. Jonizator može da bude bilo koji pogodan tip generatora negativnih jona. Jonizator može da se postavi bilo gde uz tok vazdušne struje kako bi se u vazdušnu struju uveli joni, pre nego što ona prođe kroz izlaz za otpuštanje 980, te može da bude postavljen ili u baznu jedinicu ili u kasetu.

Claims (14)

1. Kaseta sa potrošnim punjenjem (100) adaptirna za upotrebu sa baznom jedinicom (200), pri čemu navedena bazna jedinica i kaseta sa potrošnim punjenjem zajedno grade aparat za generisanje hidroksilnih radikala, pri čemu navedena bazna jedinica sadrži sredstvo za napajanje kasete sa potrošnim punjenjem električnom energijom i sredstvo za pokretanje vazduha kroz aparat, naznačena time što navedena kaseta sa potrošnim punjenjem sadrži: spoljašnje kućište; i rezervoar sa zalihom reaktanta (110) koji sadrži zalihu supstance koja reaguje sa ozonom kako bi proizvela hidroksilne radikale; koja se odlikuje rezervoarom za ozon (120) koji sadrži generator ozona; gde je navedeni rezervoar za ozon (120) fiksiran za rezervoar za reaktant (110), a rezervoar za reaktant i rezervoar za ozon su postavljeni u okviru spoljašnjeg kućišta, gde je električni kontakt (128a, 128b). konfigurisan tako da omogući povezivanje spoljašnjeg napajanja električnom energijom na generator ozona, dostupan sa spoljašnje strane spoljnog kućišta.

2. Kaseta sa potrošnim punjenjem prema bilo kom prethodnom pratentnom zahtevu, naznačena time što dalje sadrži transformator (420) povezan sa generatorom ozona.

3. Kaseta sa potrošnim punjenjem prema bilo kom od prethodnih pratentnih zahteva, naznačena time što navedena kaseta definiše prvi ulaz za vazduh (116) i prvi izlaz (118), gde je navedeni prvi izlaz u fluidnoj komunikaciji sa rezervoarom za reaktant (110) i prvim ulazom; i gde navedena kaseta definiše drugi ulaz za vazduh (124) i drugi izlaz (126), gde je drugi izlaz u fluidnoj komunikaciji sa generatorom ozona (120) i drugim ulazom za vazduh.

4. Kaseta sa potrošnim punjenjem prema patentnom zahtevu 3, naznačena time što se prvi izlaz (118) nalazi neposredno pored drugog izlaza (126), a kaseta je konfigurisana tako da prolazak vazduha kroz jedan od izlaza, prvi izlaz ili drugi izlaz, povlači vazduh kroz drugi od ta dva izlaza, prvi izlaz ili drugi izlaz.

5. Kaseta sa potrošnim punjenjem prema patentnim zahtevima 3 ili 4, naznačena time što dalje sadrži komoru za mešanje (830) koja ima otvor za ispuštanje, pri čemu je komora za mešanje (830) u fluidnoj komunikaciji i sa prvim izlazom i sa drugim izlazom, i konfigurisana tako da obezbeđuje suštinski potpunu reakciju isparenja iz rezervoara sa reaktantom sa ozonom iz rezervoara za ozon pre ispuštanja u okruženje korisnika kroz otvor za ispuštanje.

6. Kaseta sa potrošnim punjenjem prema bilo kom od prethodnih pratentnih zahteva, naznačena time što sadrži generator jona.

7. Kaseta sa potrošnim punjenjem prema patentnom zahtevu 6, naznačena time što generator ozona (120) funkcioniše kao generator jona.

8. Aparat za generisanje hidroksilnih radikala koji sadrži baznu jedinicu (200) i kasetu sa potrošnim punjenjem (100) iz bilo kog od prethodnih patentnih zahteva, naznačen time što navedena bazna jedinica sadrži sredstvo za napajanje (232,234) kasete sa potrošnim punjenjem električnom energijom i sredstvo za pokretanje vazduha (220) kroz aparat.

9. Aparat za generisanje hidroksilnih radikala prema patentnom zahtevu 8, naznačen time što navedena bazna jedinica (200) sadrži komoru za mešanje (228) koja je u fluidnoj komunikaciji sa izlazom iz rezerovara za reaktant i izlazom iz rezervoara za ozon, pri čemu navedena komora za mešanje (228) dalje sadrži izlaz za otpuštanje.

10. Aparat za generisanje hidroksilnih radikala prema patentnom zahtevu 8 ili 9, naznačen time što navedena bazna jedinica (200) sadrži ulaz za vazduh na baznoj jedinici (222) i vazdušni vod bazne jedinice (224) između ulaza za vazduh na baznoj jedinici i ulaza za vazduh na kaseti sa potrošnim punjenjem (100), gde se ulazni vod sužava između ulaza za vazduh bazne jedinice i ulaza za vazduh na kaseti sa potrošnim punjenjem.

11. Aparat prema bilo kom od patentnih zahteva 8 do 10, naznačen time Što sadrži prvi ulaz za vazduh (116) i prvi izlaz za vazduh (118), gde je prvi izlaz u fluidnoj komunikaciji sa reaktantom u rezervoaru za reaktant i sa prvim izlazom; i drugi ulaz za vadzuh (124) i drugi izlaz za vazduh (126) gde je drugi izlaz za vazduh u fluidnoj komunikaciji sa generatorom ozona i drugim ulazom za vazduh; gde je prvi izlaz (118) postavljen neposredno pored drugog izlaza (126), a aparat je konfigurisan tako da vazduh koji protiče kroz jedan od izlaza, prvi izlaz ili drugi izlaz, povlači vazduh kroz drugi od ta dva izlaza, prvi izlaz ili drugi izlaz.

12. Aparat prema bilo kom od patentnih zahteva 8 do 11, naznačen time što sadrži generator jona u baznoj jedinici.

13. Bazna jedinica, gde je navedena bazna jedinica pogodna za upotrebu sa kasetom sa potrošnim punjenjem iz bilo kog od patentnih zahteva 1 do 8 za proizvodnju hidroksilnih radikala, koja sadrži sredstvo za povezivanje sa električnim napajanjem, ulaz za vazduh na baznoj jedinici (222), sredstvo (220) za pokretanje vazduha kroz kasetu sa potrošnim punjenjem i priključak koji je konfigurisan tako da primi kasetu sa potrošnim punjenjem (100). gde navedeni priključak podrazumeva električne kontakte (232, 234) koji su pogodni za napajanje električnom energijom iz mreže za priključivanje napajanja električnom energijom za kasetu sa potrošnim punjenjem.

14. Bazna jedinica prema patentnom zahtevu 13, koja sadrži vazdušni vod bazne jedinice (224) između ulaza za vazduh bazne jedinice i ulaza za vazduh na kaseti sa potrošnim punjenjem, naznačena time što se ulazni vazdušni vod bazne jedinice sužava između ulaza za vazduh bazne jedinice i ulaza za vazduh na kaseti sa potrošnim punjenjem.