RS54935B1 - Prefabrikovani modul za gradnju - Google Patents

Description

OBLAST PRONALASKA

[0001]Predmetni pronalazak odnosi se na prefabrikovani modul uključen u izgradnju, preciznije pronalazak se odnosi na prefabrikovane instalacione module radi izgradnje zgrada sa više prostorija kao što su hoteli, studentski domovi, bolnice, itd.

POZADINA

[0002]Prefabrikovani moduli koji se koriste u gradnji poznati su već neko vreme. Veličina i izgled modula mogu mnogo zavisiti od njihove upotrebe. U okviru oblasti prefabrikovanih modula poznato je da su takvi moduli pogodni za mokre čvorove, kao što su kupatila i kuhinje; uporediti sa na primer GB-A-1,213,009 i NL-A-6903809.

[0003]EP-A-462,790 opisuje sistem gradnje koji obuhvata prostorije formirane od prefabrikovanih prostornih jedinica, u kome jedinice obuhvataju zidove i plafon. Prostorne jedinice raspoređene su u redove u kojima svaki red ima susedne parove prostornih jedinica i gde je svaki par jedinica po svojoj konstrukciji poput odraza u ogledalu drugog para. lako su elementi prefabrikovani, još ima puno posla da se uradi u enterijeru pre nego što zgrada bude spremna za upotrebu, kao na primer hotel. Rad na gradilištu je dugotrajan i skup pošto puno radnika mora biti angažovano kako bi se završio enterijer. Stoga, ovaj poznati sistem uključuje visoke troškove Što je verovatno glavni razlog što nije primenjen u praksi. Sistem gradnje sličnog tipa poznat je iz VVO-A-2005/088021, a ovaj dokument opisuje karakteristike uvoda zahteva 1.

[0004]US-A-2005/0108957 opisuje prefabrikovani modul namenjen za upotrebu u višespratnoj zgradi. Moduli mogu da sadrže kupatilo, kuhinju, stepenište ili kombinaciju prethodno pomenutog i mogu biti poslagani jedan na drugi i onda postavljeni u skladu sa sa konstrukcijom koja ih okružuje. Jedan modu! može biti oblikovan tako da ima planirane dve prostorije što znači da bi taj modul uključivao na primer dva kupatila koja se odnose kao predmet i lik u ogledalu. Pored toga, svaki modul ima vertikalni kanal koji uključuje instalacije kao što su vodovodne, kanalizacione i ventilacioni kanal. Ovaj poznati sistem je komplikovan i ima iste probleme kao i skupi sistem koji je gore opisan.

[0005]Što se tiče stanja tehnike, takođe bi mogao biti pomenut vVO-A-2006/13653 pošto on opisuje prefabrikovani instalacioni modul. Međutim, ova publikacija ne pominje nisku cenu prefabrikovanja zasnovano na jednostavnim konstrukcijama. Stoga, predloženi moduli za instalaciju nisu pogodni za građevinske projekte onog tipa koji se danas traži na tržištu.

[0006]Prefabrikovani elementi za zgrade ne uključuju samo instalacione module i slično, već i različite tipove zidova i panela. Jedan primer ovakvog elementa opisan je u EP-A-565,842. Međutim, ovaj poznati element čini samo deo zgrade, a publikacija ne navodi opšte rešenje problema kako izgraditi celu zgradu koja zadovoljava današnje zahteve za jeftinim građevinskim projektima koji se izvode pod pritiskom kratkih rokova.

[0007]U pogledu gore navedenih opisa, postoji potreba za unapređenim rešenjem za sisteme izgradnje koji se zasnivaju na prefabrikovanim modulima.

SUŠTINA PRONALASKA

[0008]Cilj ovog pronalaska je da ovako obezbedi novu tehniku za izgradnje zgrada koja je poboljšana u odnosu na stanje tehnike.

[0009]Poseban cilj je da obezbedi prefabrikovani modul koji je ekonomičan u odnosu na elemente izgradnje stanja tehnike.

[0010]Dodatni cilj je da obezbedi prefabrikovani modul koji omogućava smanjenje vremena rada na gradilištu.

[0011]Još jedan cilj je da obezbedi prefabrikovani modul koji može da se koristi za izvođenje širokog opsega građevinskih konstrukcija i primena.

[0012]Ovi i drugi ciljevi, koji će se pojaviti u pratećem opisu, postignuti su sad u skladu sa ovim pronalaskom pomoću toga što prefabrikovani modu! ima bočnu stranicu oblikovanu za povezivanje sa mnoštvom panela i ploča radi izgradnje dela zgrade. Modul obuhvata: četiri zida koja se pružaju između podne ploče i krovne ploče radi formiranja pravougaonog oblika kvadra, odeljak unutar pomenutog oblika kvadra, i unutrašnju opremu, od koje je bar neka povezana za tehničke instalacije raspoređene unutar pomenutog oblika kvadra. Mokri čvor izveden je unutar modula opremljen vodonepropusnim slojevima sa unutrašnje stranice zidova i podne ploče odeljka. Modul je konstruisan kao noseća konstrukcija koja ima pomenuta četiri zida izvedena sa ravanskim elementom sa drvenim jezgrom obuhvatajući unakrsno laminirano drvo koje je smešteno susedno najmanje jednom izolacionom sloju.

[0013]Dalje karakteristike pronalaska i njegova ostvarenja definisana su u zavisnim zahtevima.

[0014]Ideja ovog pronalaska je da obezbedi prefabrikovani modul koji ima najmanje jedan mokri čvor i sve neophodne tehničke instalacije već sklopljene i upotrebu pomenutog prefabrikovanog modula u postupku izgradnje kako bi se sjedinile dobre strane tehnika modularne gradnje sa dobrim stranama tehnika gradnje baziranim na panelima na nov način.

[0015]Sledeća ideja je da obezbedi prefabrikovani modul koji je delimično pogodan za zgrade sa više stanova. Poželjno, prefabrikovani modul koristi se za izgradnju zgrada sa više soba, u kojima svaki stanovnik zauzima jednu sobu, kao što je u hotelima, studentskim domovima, bolnicama, itd.

[0016]Modul može da obuhvata unutrašnje zidove koji formiraju najmanje dva odeljka unutar oblika kvadra. Unutrašnji zidovi mogu dalje da obezbede formiranje takva dva zasebna odeljka, pri čemu je svaki od pomenutih odeljaka nastanjen od strane svog stanara. Stoga, modul može biti prefabrikovan i konstruisan za dva stanara pri čemu je ukupan broj modula za zgradu puno smanjen.

[0017]Najmanje jedan od pomenutih izolacionih slojeva može biti višeslojne konstrukcije koja obuhvata unutrašnji sloj od materijala za prigušivanje zvuka i/ili materijala otpornog na požar, opciono od termoizolacionog materijala i spoljašnji sloj, poželjno od gipsane ploče. Na ovaj način, obezbeđena je veoma čvrsta i bezbedna konstrukcija.

[0018]Gornji ivični delovi četiri zida mogu da se pružaju izvan spoijašnje površine krova, i/ili u kome se donji ivični delovi četiri zida pružaju izvan spoijašnje površine poda. Ovo je korisno jer je obezbeđen prostor za instalacije na vrhu, ili ispod modula, pri čemu se instalacioni prostor može koristiti za skladištenje i da omogući pristup delovima tehničkih instalacija.

[0019]Modul može da obuhvata najmanje jedan kanal oblikovan za smeštanje tehničkih instalacija. U jednom ostvarenju, postoji dodatni drugi kanal pri čemu dva kanala opslužuju dva odeljka modula. Ovaj raspored kanal(a) obezbeđuje efikasnu upotrebu prostora dostupnog u modulu, a tehničke instalacije mogu biti efikasno sakupljene u ograničenim površinama.

[0020]Tehničke instalacije obuhvataju najmanje jedan ventilacioni vod, i/ili najmanje jedan glavni električni kabl, i/ili najmanje jedan električni kabl niskog napona opciono priključen za najmanje jednu razvodnu tablu, i/ili najmanje jednu vodovodnu cev, i/ili najmanje jednu kanalizacionu cev, i/ili toplotni sistem za grejanje vodom, i/ili rashladni sistem, i/ili sistem protivpožarnih prskalica. Ovo je korisno jer su sve potrebne instalacije koje verovatno mogu biti potrebne već obezbeđene za modul, što čini modul kompletno završenim i spremnim za postavljanje i povezivanje sa panelima i pločama.

[0021]Modul može dalje da obuhvata najmanje jedno sredstvo za sprezanje radi kasnijeg sprezanja sa prefabrikovanim panelom ili pločom ili drugim prefabrikovanim modulom pomoću veznog uređaja. Zahvaljujući tome što su takvi eiementi prethodno postavljeni na modul, položaj sredstva za sprezanje može biti veoma precizan tako da poveća kvalitet zgrade i olakšava rad na izgradnji.

[0022]Sredstva za sprezanje mogu biti oblikovana da prihvate dinamički priključak i/ili statički priključak ili veznu jedinicu formiranu kao kombinacija statičkog i dinamičkog priključka.

[0023]Modul može dodatno da obuhvata žlebove za postavljanje koji su izvedeni na gornjim ivičnim delovima pomenutih zidova modula, i ispuste za postavljanje koje su izvedeni na donjim ivičnim delovima pomenutih zidova modula, za poravnavanje prvog modula i drugog modula njegovim slaganjem na prvi modul. Imajući takve ispuste i žlebove za postavljanje pripremljene na modulima, može se postići veoma sigurno postavljanje kada se moduli slažu tokom procesa podizanja zgrade. Raspored ispusta i žlebova takođe može biti zamenjen. U jednom takvom ostvarenju, ispusti za postavljanje izvedeni su na gornjem ivičnom delu prvog modula, dok se žlebovi za postavljanje izvedeni na donjem ivičnom delu drugog modula.

[0024]Sredstva za postavljanje, tj. ispusti i odgovarajući žlebovi, takođe služe kao stabilizirajuća sredstva za pričvršćivanje doprinoseći stabilizaciji cele zgrade u slučaju jakih vetrova, manjih zemljotresa, itd.

[0025]U jednom ostvarenju, sredstva za spajanje tehničkih instalacija nalaze se u prostoru koji je formiran od dela gornjih ivičnih delova zidova koji se prostire izvan spoijašnje površine krova. Ovaj pristup ima prednosti i tokom izgradnje zgrade i prilikom nadgledanja i održavanja kada je zgrada u upotrebi.

[0026]Poželjno je da su dimenzije modula približno 6,5-7,0 m po dužini, oko 2,5 m po dubini i oko 3,0 m po visini. Ove dimenzije su prilagođene veličini prikolice standardnih kamiona što obezbeđuje efikasan transport. Poželjno, dva modula se mogu prevoziti kamionom istovremeno.

[0027]Kod jednog aspekta, zgrada je izvedena tako da obuhvata najmanje jedan prefabrikovani modul prema ovom pronalasku.

[0028]U ovom kontekstu, poželjno je da je zgrada sa više soba za više stanara. Takve zgrade mogu na primer biti zgrade koje imaju više studentskih stanova, hotel, bolnica, ili sličan tip zgrada. Dalje, deo zgrade može tako biti shvaćen kao deo zgrade sa više stanara čiji deo odgovara jednom stanu, jednoj hotelskoj sobi, jednoj bolničkoj sobi, itd.

[0029]Pod izrazom pravougaoni oblik kvadra podrazumeva se konstrukcija kutije opšteg tipa.

KRATAK OPIS CRTEŽA

[0030]Ostvarenja ovog pronalaska biće opisana u nastavku uz pozivanje na priložene, šematske crteže koji bez ograničavanja ilustruju primere koncepta ovog pronalaska. FIG. 1 prikazuje prefabrikovani modul (tzv. kutija sa mokrim čvorom) postavljen na temelj u inicijalnoj fazi izgradnje zgrade.

FIG. 2 prikazuje dva niza modula poravnata na temelju i razdvojena hodnikom.

FIG. 3 prikazuje kako se postavljaju podne ploče naTemelj i time formiraju podove za hodnik kao i prostorije koje se grade van poravnat ih modula. FIG. 4 prikazuje kako se postavljaju vertikalno prefabrikovani zidni paneli i povezuju sa levom linijom modula. FIG. 5 prikazuje kako se dalje zidni paneli postavljaju vertikalno i povezuju sa desnom linijom modula, dok se prefabrikovani fasadni paneli postavljaju u sekvenci na zidne panele na levoj strani zagrade u izgradnji. FIG. 6 prikazuje kako se gornje ploče postavljaju na vertikalne zidne panele na levoj strani zagrade i tako obrazuju grupu prostorija, dok se fasadni paneli postavljaju na zidne panele na desnoj strani zgrade. FIG. 7 prikazuje završeno prizemlje zgrade i kako počinje montiranje prvog sprata modulima koji se postavljaju na vrh donjih modula. FIG. 8 prikazuje zagradu sa završenim prizemljem i završenim prvim spratom izgrađenim od modula i panela.

FIG. 9 je raščlanjeni izgled FIG. 8, elementi prikazani pojedinačno samo radi ilustracije.

FIG. 10 prikazuje kako zgrada tipa prikazanog na FIG. 1-9 može biti podignuta u dva suprotna smera.

FIG. 11 prikazuje postupak gradnje višespratne zgrade tipa prikazanog na FIG. 10.

FIG. 12 je pogled sa strane višespratne zgrade tipa prikazanog na FIG. 11.

FIG. 13 je presek duž linije preseka 13-13 sa FIG. 12.

FIG. 14A-14G prikazuju odozgo alternativni raspored zagrada izgrađenih prema principima koncepta ovog pronalaska. FIG. 15 prikazuje kako se prefabrikovani elementi proizvode i transportuju na mesto gde se podiže zgrada.

FIG. 16A prikazuje dva modula sistema u kosoj projekciji odozgo.

FIG. 16B prikazuje uvećano horizontalni presek modula sa FIG. 16A povezanog sa hodnikom. FIG. 17A-17C prikazuju horizontalni presek delova modula, uključujući varijante unutrašnje opreme.

FIG. 18 prikazuje delimiČni vertikalni presek leve strane zgrade prikazane na FIG. 8.

FIG. 19 prikazuje modul sa FIG. 16A spreda.

FIG. 20 prikazuje u kosoj projekciji odozdo gornji modul koji se postavlja na donji modul.

FIG. 21 prikazuje odozgo donji modul na koji se postavlja modu! sa FIG. 20.

FIG. 22 prikazuje uveličano sredstva za pričvršćivanje i vodice koje se koriste kada se moduli slažu vertikalno jedan na drugi. FIG 23 prikazuje uveličano vodice i sredstva za pričvršćivanje koja se koriste kada se moduli slažu vertikalno jedan na drugi.

FIG. 24 prikazuje prefabrikovani zidni panel sa prednje strane.

FIG. 25 prikazuje zidni panel sa FIG. 24 na kome su isečeni određeni delovi.

FIG. 26A prikazuje u horizontalnom preseku kako se panel sa FIG. 24-25 spaja sa fasadnim panelima (uporediti sa FIG. 6). FIG. 26B prikazuje u vertikalnom preseku kako se zidni paneli sa FIG. 24-25 spajaju sa pločama (uporediti sa FIG. 9).

FIG. 27 prikazuje prefabrikovani fasadni panel sa dva prozora.

FIG. 28 prikazuje tri panela i ploču koji se koriste za formiranje prostorije.

FIG. 29 prikazuje u delimičnom vertikalnom preseku statički vezni uređaj pre povezivanja zidnog panela sa modulom.

FIG. 30 prikazuje statički priključak sa FIG. 29 kada je sklopljen.

FiG. 31 prikazuje statički priključak sa FIG. 29-30 u sklopljenom položaju (uporediti sa FIG. 5).

FIG. 32 prikazuje horizontalni presek statičkog priključka prikazanog na FIG. 29-31 (linija preseka 32-32 sa FIG. 31; takođe uporediti sa FIG. 5). FIG. 33 prikazuje u vertikalnom preseku prvi dinamički vezni uređaj za povezivanje panela sa modulom (uporediti sa FIG. 18). FIG. 34 prikazuje horizontalni presek prvog dinamičkog priključka sa FIG. 33 (linija preseka 34-34 sa FIG. 33). FIG. 35 prikazuje horizontalni presek drugog tipa dinamičkog priključka za povezivanje ploče sa modulom (uporediti sa FIG. 18). FIG. 36 prikazuje vertikalni presek drugog dinamičkog priključka sa FIG. 35 u spoju između ploče i modula (linija preseka 36-36 sa FIG. 35). FIG. 37 prikazuje u vertikalnom preseku ilustrativni primer načina pričvršćivanja fasadne obloge na fasadni panel.

FIG. 38 prikazuje povezivanje vodovodnih cevi.

FIG. 39 prikazuje povezivanje kanalizacionih cevi.

FIG. 40 prikazuje povezivanje ventilacionih vodova.

FIG. 41 prikazuje horizontalni presek zgrade sa središnjim hodnikom koja ima poravnate module i prostorije na obe strane. FIG. 42 prikazuje horizontalni presek zgrade sa hodnikom koja ima poravnate module i prostorije samo sa jedne strane. FIG. 43A prikazuje odozgo dve studentske sobe u zgradi u skladu sa ostvarenjem koncepta ovog pronalaska. FIG. 43B prikazuje odozgo dve hotelske sobe u zgradi u skladu sa ostvarenjem koncepta ovog pronalaska. FIG. 43C prikazuje odozgo porodičnu sobu u zgradi u skladu sa ostvarenjem koncepta ovog pronalaska. FIG. 43D prikazuje odozgo sobu za osobu sa invaliditetom u zgradi u skladu sa ostvarenjem koncepta ovog pronalaska. FIG. 44 prikazuje bočni izgled zgrade prema ostvarenju koncepta ovog pronalaska tako da može da ima prostorije različitih veličina u zavisnosti od veličine zidnih panela koji se koriste.

DETAUNI OPIS OSTVARENJA

[0031]Ilustrativni primerspoljašnosti ostvarenja zgrade prikazanje šematski na FIG. 1-8.

[0032]Zgrada B prema ovom primeru formirana je pomoću više standardizovanih elemenata (videti FIG. 9). Glavni elementi su prefabrikovani, kutijasti moduli 2, prefabrikovani paneli 4 i 6 i prefabrikovane ploče 8. Svaki modul 2 obuhvata najmanje prostor za kupatilo i prostor za instalacije. Postoje dva opšta oblika panela 4, 6 pri čemu su prvi paneli 4 za formiranje unutrašnjih zidova, a drugi paneli 6 za formiranje spoljašnjih zidova. Paneli 4 za formiranje unutrašnjih zidova pričvršćeni su na module 2, a paneli 6 za formiraje spoljašnjih zidova pričvršćeni su na panele 4 koji formiraju unutrašnje zidove. Ploče 8 su za formiranje podova i krovova kutijastih prostorija R izrađenih od panela. Ploče 8 mogu da imaju varijabilnu dužinu. Poželjno, dužina ploče 8 jednaka je polovini dužine modula 2. Međutim, dužina ploče 8 takođe može da bude jednaka dužini modula, ili više tih dužina.

[0033] Prilikom izgradnje zgrade B prema ovom konceptu, počinje se prvim modulom 2 tako da je jedna bočna stranica prvog modula 2 u neposrednoj blizini bočne stranice susednog modula 2. Dva poravnata modula 2 ne moraju nužno biti pričvršćena jedan za drugi krutim elementima, nego mogu jednostavno biti postavljeni u neposrednu blizinu jedan do drugog i osigurani u pravilnom položaju pomoću sredstava za poravnavanje izvedenim na donjoj stranici modula i sučeljenih sa tlom ili temeljom F, koji opciono može da ima noseću konstrukciju, kao na primer od čelika ili betona (nije prikazano). U prikazanom primeru, moduli 2 postavljeni su u dva odmaknuta reda, obrazujući hodnik C između dva reda modula 2. Radi iskorišćenja hodnika C, moduli su izvedeni sa najmanje jednim otvorom za vrata okrenuta prema hodniku C (videti FIG. 16A-16B}.

[0034] U sledećoj fazi, ploče 8 pričvršćene su na module 2 radi formiranja podova hodnika C i prostorija R koji se izrađuju. Nakon toga, paneli 4 se pričvršćuju na module 2 radi formiranja unutrašnjih zidova prostorija R. Paneli 4 su pričvršćeni na stranice svakog modula 2 nasuprot hodniku C. U sledećoj fazi, paneli 6 radi formiranja spoljašnjih zidova pričvršćuju se na slobodne ivične delove panela 4 koji formiraju unutrašnje zidove, a naspram modula 2. Fasadna obloga 7 se zatim pričvršćuje na spoijašnje panele 6 koji formiraju spoijašnje zidove (videti FIG. 15 i 37). Fasadna obloga 7 izvedena je na spoljašnjim panelima 6, a ovi paneli 6 u nastavku će se takođe nazivati fasadni paneli 6.

[0035] Faza pričvršćivanja ploča 8 i panela 4, 6 može biti izvedena na različitim modulima 2 paralelno. Stoga, prvi modul može da bude povezan za panele i ploče u isto vreme kada i susedni moduli koji su raspoređeni u redu, ili nizu. Pošto su moduli koji su postavljeni susedno prvom (ili središnjem) modulu pričvršćeni u svoj odgovarajući položaj, sledeći moduli se raspoređuju uz ove module u isto vreme kada se paneli i ploče pričvršćuju na već izvedene module. Prvi i drugi red mogu biti izgrađeni na opisan način tj. kao paralelni produžetak redova ili nizova.

[0036]Ukoliko zgrada B treba da ima dodatne spratove, ponavljaju se gore opisane faze, pri čemu se moduli 2 gornjeg sprata pričvršćuju na module 2 donjeg sprata. Kao što je prikazano na

FIG. 10 i 11 polazeći od jednog modula 2, sledeći moduli 2 mogu biti pričvršćeni u bilo kojem podužnom pravcu zgrade B i na vrh ostalih modula 2. Pošto se zgrada B gradi na ovaj način, rad je veoma efikasan. Jedan tim građevinskih radnika može da se koncentriše na poravnavanje i slaganje modula 2 korišćenjem dizalica (nisu prikazane), dok drugi tim građevinskih radnika može da se koncentriše na postavljanje ploča 8 i montažu panela 4, 6 radi formiranja prostorije R. Građevinski rad pomera se od polazne tačke (vertikalna ravan V na FIG. 10-11) u dva suprotna horizontalna smera, i u isto vreme i u vertikalnom pravcu kao što je prikazano strelicama. Ovime se na mestu izgradnje štedi vreme i time se smanjuju troškovi. Ponekad se može dati prednost postepenoj izgradnji zgrade samo u jednom pravcu, ali je tako rad efikasan, pošto slaganje modula 2 može biti izvedeno na gore od polazne tačke dok se formiraju prostorije R izrađene od panela u sekvenci u horizontalnom pravcu.

[0037]Radi završetka zgrade B dodaju se i sledeći delovi, kao što je glavni ulaz, liftovi i stepenište, ali ovi delovi su opcioni i ovde neće biti detaljno opisani. Na FIG. 12 i 13 prikazan je primer šestospratne zgrade B izgrađene pomoću opšteg postupka pronalaska. Jedan kraj zgrade B može da ima prostor RA za recepciju i lift ili kanal LS za lift. Podrazumeva se da ovi prostori RA i LS mogu biti različite vrste u zavisnosti od tipa zgrade. Kod alternativnog ostvarenja, prostor RA za recepciju i kanal LS za lift mogu biti integrisani u zgradu B. Osim toga, bočne strane zgrade B mogu biti prekrivene elementima fasadne obloge koji se uobičajeno koriste za poboljšanje kvaliteta i otpornosti same zgrade.

[0038]Na FIG. 14A-14G prikazani su različiti načini kombinovanja standardizovanih elemenata radi formiranja različitih tipova zgrada. Sve ove varijante zasnovane su na istoj ideji poravnavanja i slaganja modula u oblik takozvanih kutija 2 sa mokrim čvorom u dva paralelna niza odmaknuta za širinu hodnika C. Prostorije R izgrađene od panela formirane su van strane svakog niza kutija 2 sa mokrim čvorom. Podrazumeva se da su mogući mnogi drugi oblici osim onih prikazanih na FIG. 14.

[0039]Kao što je prikazano na FIG. 15 i prema konceptu modula 2, zidni paneli 4 i 6 kao i fasadna obloga 7 i ploče 8 prefabrikovani su na posebnom mestu PS proizvodnje, a zatim se transportuju do mesta ES gradnje ili podizanja. Veličine prefabrikovanih elemenata su takve da oni mogu biti transportovani na standardnim kamionima T.

[0040]Poželjno, spoijašnje dimenzije modula 2 prilagođene su standardnim dimenzijama kamiona. Na primer, modul 2 tipa kao što je prikazano na FIG. 16A može da ima dužinu od 6,5 - 7,0 m, dubinu od 2,5 m i visinu od 3,0 m. Tada se dva modula 2 mogu prevoziti na standardnom kamionu T. Naravno da se veličina modula može modifikovati radi prilagođavanja veličinama kamiona različitih vrsta u različitim zemljama. Na sličan način, dimenzije panela 4, G, 7 i ploča 8 mogu se prilagoditi da odgovaraju veličini standardnog kamiona T. To znači da proizvodnja, transport i distribucija mogu biti optimizovani tako da se održavaju niski troškovi. Zahvaljujući standardizaciji, olakšano je planiranje građevinskog projekta i uz to lako je izračunati troškove izgradnje za različite projekte. Treba napomenuti, da dimenzije i veličine prefabrikovanih elemenata mogu puno da variraju u zavisnosti od nacionalnih standarda i zahteva koji se razlikuju od države do države. Međutim, koncept ovog pronalaska je prilagodljiv u tom smislu i jednostavan da se prilagodi specifičnim kriterijumima.

[0041]Na FIG. 16A prikazana su dva modula 2, od kojih svaki ima pravougaoni oblik kvadra. Moduli 2 mogu imati neznatno različitu opremu u zavisnosti od planirane upotrebe, ali jedna vrsta kupatila 10 prisutna je kod svih modula 2. Ukoliko su moduli 2, na primer, namenjeni za upotrebu u domovima za negu, kupatilo može da ima drugu vrstu opreme od uobičajenog kupatila 10. U nekim modulima 2 postoji kuhinjski deo 12 a u drugim modulima 2 kuhinjski deo 12 može biti zamenjen, na primer, plakarima i/ili šipkama za kačenje 214 (videti FIG. 43B). Zajednička karakteristika modula 2 je da oni imaju mokri čvor spreman za upotrebu sa vodonepropusnim slojevima na unutrašnjim zidovima i podu i opciono na plafonu.

[0042]U svakom modulu 2 postoji najmanje jedan vertikalni prolazni ventilacioni vod 16 (videti FIG. 16B). Na vrhu svakog modula 2, postoji prostor 18 za različite vrste cevi, kablova itd (videti FIG. 18). Svaki modul 2 ima najmanje jedna vrata 20 koja se otvaraju prema hodniku C. Poželjno, postoji takođe takozvani kanal ili vrata za instalacije 21 koja se otvaraju prema hodniku C radi obezbeđivanja pristupa do jedinica za snabdevanje (voda, struja itd.) u prostoru S (videti FIG. 16B). Opciono, mogu postojati i vrata 22 koja se otvaraju prema prostoriji R na naspramnoj stranici modula 2 u odnosu na hodnik C.

[0043]Moduli 2 mogu biti kompletirani u fabrici svom opremom potrebnom za planiranu namenu modula 2 u završenoj zgradi B. Izraz oprema takođe uključuje završnu obradu, opremu, instalacije, itd. Stoga, gotovo kupatilo 10, uključujući vrata 24 kupatila, opciono gotov kuhinjski deo 12, po mogućstvu gotove plakare 214 i sva dodatna vrata 20, 21, 22 instaliraju se u module 2 već na mestu PS proizvodnje. Svi kablovi su unapred instalirani, kao što je glavni električni i kabl za snabdevanje strujom niskog napona, strujomer sa osiguračima, internet konekcija, itd. Osim toga, svi tipovi vodovodnih cevi - kao što su cevi za toplu i hladnu vodu, kao i sistemi za hlađenje i protivpožarne prskalice - instalirani su u fabrici na mestu PS proizvodnje. Isto važi za sve ventilacione vodove i kanalizacione vodove. Ovi sklopovi su takođe instalirani u module 2 na mestu PS proizvodnje. U celini su svi takozvani kanalski sklopovi i tehničke instalacije su prethodno instalirane u modul 2.

[0044] Zahvaljujući standardizaciji i prethodnom postavljanju instalacija i dovoda, moduli 2 su u osnovi spremni za upotrebu nakon dolaska kamiona na mesto ES podizanja. Osim toga, dobro planirano raspoređivanje kablova i vodova olakšava povezivanje svih dovoda kada su moduli 2 poravnati i poslagani na mesto ES podizanja. Podizanje zgrade B može biti izvedeno od strane radnika koji su uglavnom obučeni za građevinske radove, dok se potreba za visoko kvalifikovanim radnicima kao što su električari ili vodoinstalateri može održati na veoma niskom nivou što značajno smanjuje vreme izgradnje.

[0045] Modul 2 može biti podeljen na dva mokra čvora, u kojem su mokri čvorovi poželjno simetrični u odnosu na središnju liniju pomenutog modula 2. Stoga, svaki od mokrih čvorova je namenjen svom stanu ili prostoriji, tako da se svaki modul koristi u izgradnji dve prostorije ili stana. Prema tome, na FIG. 16A prikazani su mokri Čvorovi za četiri različite prostorije/stana kao dva modula.

[0046]Na FIG. 16B modul 2, kao i njegov susedni hodnik C, su prikazani. Modul 2 podeljen je po svojoj središnjoj liniji radi formiranja dva simetrična mokra čvora unutar modula 2. Mokri čvorovi pristupačni su samo iz hodnika C (ili iz kasnije podignute prostorije na naspramnoj strani hodnika C) tako da nema dirktnog prolaza između mokrih čvorova. Svaki mokri čvor uključuje dva glavna odeljka, tj. Čajnu kuhinju i kupatilo, kao i dva manja kanala za smeŠtanje tehničkih instalacija neophodnih za unutrašnju opremu dotičnog mokrog čvora. Stoga, FIG. 16B prikazuje enterijer prefabrikovanog modula 2.

[0047]Na FIG. 17A prikazani su sledeći detalji jednog od glavnih odetjaka. Ovde, glavni odeljak uključuje opremu za formiranje kupatila 10. Stoga, unutrašnji zidovi odeljka orekriveni su vodonepropusnim slojem. Lavabo WB, VVC školjka WC, i tuš kabina SC takođe su kompletno ugrađeni i instalirani tako da je kupatilo 10 spremno za upotrebu. Vodovodne i kanalizacione cevi povezane su sa glavnim vodovima u manjem kanalu S koji se nalazi iza toaleta, naznačeno na FIG.17A.

[0048]FIG. 17B i FIG.17C prikazuju varijante drugog glavnog odeljka modula 2. Na FIG. 17B, ovaj odeljak uključuje čajnu kuhinju 12 postavljenu taman pored ventilacionog kanala 16. Čajna kuhinja 12 opremljena je sudoperom S i grejnom pločom HP i pogodna je za studentsku sobu, dok je ostvarenje prikazano na FIG. 17C, tj. sa šipkama za kačenje CH, pogodno za kratkotrajni boravak kao što je hotel.

[0049]Vertikalni presek sa FIG. 18 prikazuje kako dva naslagana modula 2 mogu biti povezana sa prostorijama R izrađenim od panela, od kojih svaka deftniše sledeći pravougaoni oblik kvadra u nastavku oblika kvadra koji su definisani modulima 2. Veze koje su prikazane šematski na FIG.

18 biće opisane kasnije.

[0050]FIG. 19 je pogled spreda na modul 2 i prikazuje dvoje vrata 20 prema hodniku i vrata 21 za instalacije između dva odeljka modula 2.

[0051]Kao što je najbolje prikazano na FIG. 20, svaki modul 2 ima više relativno dugačkih šipki 26 i više kratkih šipki 28 usmerenih na dole sa donje stranice modula 2. Kod prikazanog ostvarenja, šipke 26 i 28 isturene na dole imaju kružni poprečni presek i prečnik kratkih šipki 28 je veći od prečnika dugačkih šipki 26. Svaki ugao donje stranice modula 2 ima dugačku šipku 26, a i dugačke i kratke šipke 26, 28 smeštene su po spoljašnjim ivicama donje stranice modula 2.

[0052]Kao što se vidi na FIG. 21 modul 2 ima otvore 30, 32 na vrhu koji odgovaraju i koji su oblikovani tako da prihvate dugačke i kratke šipke 26, 28 modula 2 koji je složen na donji modul 2. Kada se gornji modul 2 spušta, kratke šipke 28 se uvlače u otvore 32 donjeg modula 2 prilagođene da prihvate kratke šipke 28.

[0053]Stoga, prilikom slaganja modula 2 jedan na drugi, šipke 26, 28 se uvlače u odgovarajuće otvore 30, 32, respektivno, kao što je detaljno prikazano na FIG. 22-23. To znači da šipke 26, 28 služe kao vodice i sredstva za poravnavanje koji olakšavaju postupak slaganja koji se izvodi pomoću dizalica (nisu prikazane). Kada je slaganje dva modula 2, jedan na drugi, završeno, šipke 26, 28 služe kao sredstva za pričvršćivanje koja osiguravaju module 2, jedan u odnosu na drugi, u svim pravcima. Stoga, formacija poravnatih modula je stabilna kada se nastavljaju građevinski radovi formiranjem prostorija R izrađenih od panela na svakoj strani hodnika C na gradilištu. Šipke 26 i 28 takođe doprinose opštoi stabilnosti celokupne zgrade B u odnosu na sile koje se mogu javiti, kao što je vetar, manji potres, itd.

[0054]FIG. 20-21 prikazuju da svaki modul 2 ima uopšteno četiri spoljašnja zida 34a-34d, podnu ploču 36 i krovnu ploču 38. Takođe je prikazano da modul 2 može da ima najmanje jedan unutrašnji pregradni zid 35. Tehničke instalacije modula 2 kao i oprema, biće dalje opisani u nastavku.

[0055]Kao što je prikazano na FIG. 24-25, 26A i 26B, svaki panel 4 za formiranje zidova prostorija normalno ima drveni noseći zid ili jezgro 41, gipsane ploče 43, okvire gipsane ploče, protivpožarnu i zvučnu izolaciju 45 i opciono toplotnu izolaciju (nije prikazana), prethodno instalirane električne i kablove niskog napona 47 i prethodno instalirane utičnice i prekidače 49. Paneli 4 su proizvedeni u fabrici kao što je gore navedeno. Na gornje i donje ivice svakog panela 4 postavljene su drvene letve 44a i 44b, pričvršćene na drveni noseći zid panela 4. Svaka letva 44a, 44b je isturena izvan panela 4 na suprotnim stranicama panela 4. Stoga, poprečni presek forme panela 4 ima oblik slova I (videti FIG. 26B).

[0056] FIG. 26A prikazuje u vertikalnom preseku da slobodni prednji ivični deo zidnog panela 4 ima bočnu izbočinu 53 koja odgovara žlebu 51 fasadnih panela 6 za olakšano spajanje i formiranje čvrstog spoja spajanjem.

[0057] FIG. 26B prikazuje dve ploče 8 koje formiraju podove. Svaka prefabrikovana ploča 8 ima element 46 sa drvenim jezgrom preko kojeg se postavlja suvi sloj 48. Uobičajeno ploča 8 ima izolacioni sloj 50 i donji sloj 52. Gornji slojevi završavaju se neposredno pre ivice elementa 46 sa drvenim jezgrom, pri čemu je žleb 54 formiran na spoju dve ploče 8 u sklopu poda. Žleb 54 između dve ploče 8 prihvata letvu 44a panela 4. Svaki panel 4 pričvršćen je na ploču 8 pomoću priteznih vijaka 56, 58 koji prolaze kroz letve 44a, 44b panela 4 u element 46 sa drvenim jezgrom ploče 8.

[0058] Fasadni panel 6' sa dva prozora prikazan je na FIG. 27. Fasadni panel 6' je poželjno iste konstrukcije kao i zidni paneli 4. Stoga, on ima drveno jezgro 41, gipsanu ploču 43 i izolaciju 45. Fasadni paneli 6' pričvršćeni su na gornje slobodne ivične delove zidnih panela 4, na primer relativno dugačkim vijcima (nisu prikazani) ili drugim sredstvima za pritezanje koji su postavljeni u ivične delove zida panela sa spoijašnje stranice fasadnog panela.

[0059] Ovaj tip fasadnog panela 6' može da ima dužinu dve prostorije uključujući tada dva prozora, jedan za svaku sobu. Uobičajeno, veliki fasadni panel 6' ovog tipa nema izvedene električne i kablove niskog napona ili postavljene utičnice i prekidače ali oni mogu da postoje kod nekog drugog ostvarenja. Panel 6' može da bude pričvršćen na panele 4 i ploču 8 prema gore navedenom postupku pričvršćivanja.

[0060] Drvena jezgra 41 i 46 koja su gore opisana izrađena su od unakrsno laminiranog drveta (CLT). CLT jezgra pokazala su vrlo dobre rezultate za prefabrikovane panele i ploče ove vrste. Čvrstoća je odlična i laki su za rukovanje. Modul 2 je konstruisan kao noseća konstrukcija težine zgrade. Poželjno, zidovi i paneli mogu takođe biti konstruisani kao noseće konstrukcije što smanjuje potrebu za dodatnim konstrukcionim komponentama neophodnim za obezbeđivanje čvrstoće zgrade.

[0061] FIG. 28 prikazuje standardni fasadni panel 6 sa jednim prozorom u njegovom položaju između dva unutrašnja panela 4. Panel 6 ima prethodno ugrađen prozor W (šematski prikazan na FIG. 28) koji može da bude zamenjen balkonskim vratima u zavisnosti od toga da li će zgrada biti građena sa balkonima ili bez njih (uporediti sa FIG. 44). Fasadna obloga 7 je pričvršćena na spoljašnjost fasadnih panela 6 pomoću sklopa prikazanog na FIG. 37. U osnovi, fasadna obloga 7 okačena je na fasadne panele 6. Fasadna obloga 7 može da bude bilo koje boje i od bilo kojeg materijala u zavisnosti od vrste zgrade i budžeta građevinskog projekta. Fasada formirana od fasadnih obloga 7 je laka za montažu na spoljašnjost panela 6 na gradilištu ili na mestu proizvodnje bez bilo kakve potrebe za posebno obučenim osobljem.

[0062] Na FIG. 29-32 prikazan je statički vezni uređaj 60, 70 sa tri glavna dela: prvim veznim članom 60, drugim veznim članom 70 i pričvrsnim elementom u obliku šipke 65.

[0063] Prvi vezni deo 60 obuhvata osnovnu ploču 62 i prirubnicu 64 isturenu iznad nje (FIG. 32). Osnovna ploča 62 je normalno povezana sa zidnim panelom 4 pomoću najmanje jedne osovinice 66 uvučene da čvrsto naleže u odgovarajući otvor 68 u zidnom panelu 4, ili pomoću vijaka ili sličnih priteznih elemenata (nisu prikazani}. Prirubnica 64 izvedena je na preseku 61 na panelu 4 i ima otvor 63 za prihvatanje šipke 65.

[0064] Drugi vezni član 70 obuhvata osnovnu ploču 72 i prirubnicu 74 isturenu izvan nje (FIG. 32). Osnovna ploča 72 povezana je sa modulom 2 pomoću najmanje jedne osovinice 76 ubačene u odgovarajući otvor 78 modula 2. Prirubnica 74 drugog veznog dela 70 je isturena izvan modula 2 i ima otvor 73 za prihvatanje šipke 65.

[0065] Otvori 68, 78 odgovarajućih veznih uređaja 60, 70 kao i žleb ili presek 61 mogu da obrazuju sredstva za sprezanje i koji su integrisani u zidni panei 4 ili modul 2, respektivno. Sredstva za sprezanje doprinose pričvršćivanju i primeni statičkog veznog uređaja 60, 70.

[0066] Prilikom montaže zidnog panela 4 na modul 2, panel 4 se pomera prema modulu 2, koji je postavljen na tlo ili na temelj F ili se slaže na drugi modul, u smetu strelice A na FIG. 29 dok se prirubnica 74 drugog veznog člana 70 prihvata u presek 61 panela 4 (FIG. 30). U ovom položaju, šipka 65 ugura se kroz poravnate otvore 63 i 73 dve prirubnice 64 i 74 i ostvaruje se statička veza; prikazano na FIG. 31. U horizontalnom preseku sa FIG. 32, detaljno je prikazan statički vezni uređaj 60, 70.

[0067] Osnovna ideja sa statičkim priključcima 60, 70 je u tome što oni treba da povežu integrisana sredstva za sprezanje (presek, sredstva za pričvršćivanje, itd.) onih elemenata koje treba povezati.

[0068] Pored statičkih veznih uređaja 60, 70 mogu se koristiti i drugi tipovi priključaka, naime takozvani dinamički priključci. Ovaj tip dinamičkog veznog uređaja 80 izveden je za smanjivanje ili eliminaciju malih zazora između građevinskih elemenata koji mogu da zaostanu nakon povezivanja statičkih priključaka 60, 70. FIG. 33-36 prikazuju takve dinamičke priključke 80, 80' koji se koriste kada se montiraju paneli 4 na modul 2 i ploče 8 na modul 2. Dinamički priključak 80 takođe se može koristiti kada se montiranjem spajaju dva različita panela 4, 6.

[0069] Ovaj tip dinamičkog priključka 80 prikazan na FIG. 33-34 sastoji se od dve šipke 82, 84 koje imaju spoijašnje navoje i koje se spajaju sa čaurom 86 koja ima unutrašnje navoje. Prilikom korišćenja, prva šipka 82 se uvlači u otvor zida modula 2 i pričvrŠćuje, primera radi lepljenjem.

Čaura 86 je „skrivena" unutar zida modula 2. Panel 4 se pomera do naleganja sa zidom modula 2, a slobodan završetak druge šipke 84 se navija u čauru 86. Da bi se kompletirala dinamička veza, koriste se kontra elementi u obliku sklopa 88 navrtka-podloška koji se prihvataju u usek 89 panela 4.

[0070]Otvor u zidu modula, kao i žleb ili usek 89, mogu da formiraju sredstva za sprezanje integrisana u zid modula 2 i panela, respektivno. Sredstva za sprezanje doprinose pričvršćivanju i primeni dinamičkog veznog uređaja 80. Pritezanje priključka 80 izvodi se standardnim ključem (nije prikazan) sprezanjem navrtke iz sklopa 88 navrtka-podloška.

[0071]Sličan tip dinamičkog priključka 80' može da se koristi za vezu modul-ploča kao što je prikazano na FIG. 35-36. Konstrukcija ovog priključka 80'je u osnovi ista kao i priključka 80 koja je gore opisana, ali usek 89' je blago drugačijeg oblika. Otvor koji prihvata šipku 82' u zidu modula i žleb ili usek 89' mogu se smatrati kao integrisani sredstva za sprezanje gore opisanog tipa. Pritezanje se postiže na isti način kao što je gore opisano.

[0072]Ideja koja je podloga za funkcionisanje dinamičkog povezivanja je u tome da elementi koje treba povezati treba da imaju prefabrikovana sredstva čije se pritezanje izvodi brzo na mestu podizanja. Udubljeni useci 89, 89' i prethodno ugrađene Šipke 82, 82' za sprezanje i vezne čaure 86, 86' omogućavaju postizanje brzog pritezanja korišćenjem alata kojima je lako rukovati.

[0073]Kod prvenstvenog ostvarenja, može se koristiti jedan priključak koji deiuje i kao statički i kao dinamički priključak. Stoga, priključci 60, 80 ili 70, 80 mogu se zameniti jednim priključkom koji obrazuje kombinovanu veznu jedinicu.

[0074]Poželjno, zaptivne trake sa gumenim nitima (nije prikazano) uvlače se između soojeva drvenih elemenata zgrade.

[0075]FIG. 37 prikazuje primer uređaja za pričvršćivanje fasadne obloge 7 na fasadni panel 6. Ovaj uređaj, koji je u suštini viseći sklop uključuje prvi element 90 vešanja, drugi element 92 vešanja i vijke 94a-94c. Prvi element 90 vešanja pričvršćen je na panel 6 pomoću vijka 94a na svom donjem delu. Formira se zazor između gornjeg dela prvog elementa 90 vešanja i panela 6. Drugi element 92 vešanja pričvršćuje se na fasadnu oblogu 7 pomoću vijka 94b na svom donjem delu. Njegov gornji deo je u obliku naopako okrenutog slova U koji zahvata gornji deo prvog elementa 90 vešanja i pruža se od zazora između panela 6 i prvog elementa 90 vešanja i okružuje gornji deo prvog elementa 90 vešanja. Dodatni vijak 94c je obezbeđen da osigura da su prvi i drugi elementi 90, 92 vešanja sigurno pričvršćeni jedan za drugi.

[0076]Sklop vešanja prikazan na FIG. 37 omogućava postavljanje fasadne obloge 7 na fasadne panele 6 na veoma efikasan način. Elementi 90, 92 vešanja poželjno su izduženi profili, ali takođe mogu biti kraći profili ili nosači (nisu prikazani). Zahvaljujući konstrukciji vešanja, moguće je lako zameniti fasadne obloge 7 drugim tipovima spoljašnjih panela ili elemenata ukoliko je to poželjno.

[0077]Kao što je prikazano na FIG. 38-40, modul 2 dalje obuhvata tri različita sklopa za snabdevanje. FIG. 38 prikazuje vodovodnu cev 96 koja se pruža od gornjeg modula 2 i pričvršćena je za vodovodnu cev 98 donjeg modula 2 pomoću kliznog cevastog elementa 97. Kada povezuje dve vertikalno poravnate vodovodne cevi 96, 98, cevasti element 97 povlači se u smeru strelice, od donje vodovodne cevi 98 do gornje vodovodne cevi 96. Kada cevasti element 97 premosti zazor između dve vodovodne cevi 96, 98, gornji i donji završetak cevastog elementa biće spojeni stezanjem na tim mestima pomoću ručnog alata (nije prikazan). Na taj način ostvaruje se vodovodno povezivanje dva modula 2 složena jedan na drugi. Cevi 96, 98 kao i vezni element 97 mogu biti izrađeni od metala, poželjno od nerđajućeg čelika.

[0078]Slična tehnika koristi se za povezivanje dve kanalizacione cevi 100, 102 između dva modula 2, kao što je prikazano na FIG. 39. Međutim, u ovom slučaju cevi 100, 102 kao i vezni element 103 izrađeni su od plastike, što znači da se spajanje stezanjem cevastog veznog elementa 103 izvodi pomoću električne struje. Kada vezni element 103 premosti zazor između poravnatih kanalizacionih cevi 100, 102, primenjuje se električna struja na elementu 103 preko dva grla 103a, 103b pri čemu se prećnik cevi 103 smanjuje tako da je povezan stezanjem i zavaren na poravnate krajnje delove kanalizacionih cevi 100, 102. Tako je ostvarena veza za odvođenje vode između dva vertikalno naslagana modula 2.

[0079]FIG. 40 prikazuje dva vertikalno poravnata ventilaciona voda 106, 108 koji se pružaju između dva modula 2 i gde je donji ventilacioni vod 106 izveden sa savitljivim elementom 107 koji može biti povučen na gore prema gornjem ventilacionom vodu 108 gde se pričvršćuje vijcima ili drugim pogodnim priteznim sredstvima (nisu prikazani). Ovime, eliminisan je zazor između dva ventilaciona voda 106, 108 savitljivim elementom 107 i ostvareno je ventilaciono povezivanje između dva naslagana modula 2.

[0080]Sklopovi za snabdevanje prikazani na FIG. 38-40 mogu biti sklopljeni u kanalu za instalacije modula 2, naime u prostoru S i ventilacionom kanalu 16 prikazanom na FIG. 17. Lak pristup prostoru S obezbeđen je otvorom prema hodniku C. Ostale instalacije mogu biti postavljene u ovaj kanal za instalacije, kao što su merači, kontrolni paneli, itd.

[0081]Zgrada B može biti izgrađena na mnogo različitih načina, a dve alternative prikazane su na FIG. 41-42. FIG. 41 prikazuje raspored sa hodnikom C u centru i grupom sličnih prostorija R sa obe strane hodnika C. Na svakoj strani hodnika C, moduli 2 formiraju niz gde su moduli 2 na naspramnim stranama hodnika C sučeljeni jedan sa drugim. Moduli 2 su raspoređeni na takav način da su kupatila 10 sučeljena u dva niza. Zgrada se zatim nastavlja prostorijama R koje se pružaju u smeru udaljavanja od hodnika C.

[0082]FIG. 42 prikazuje alternativni raspored gde postoji samo jedan niz prostorija R pored hodnika C. U mesto drugog niza prostorija R izvedena je zvučna barijera SB. Ovo je prednost kada je zgrada smeštena u blizini bučne oblasti, npr. autoputa.

[0083]Kao što postoje različiti rasporedi za celokupnu zgradu B, postoje i različiti rasporedi prostorija R, a naročito modula 2.

[0084]FIG. 43A prikazuje dve slične prostorije 111 konfigurisane da se koriste kao studentske sobe. Svaka prostorija 111 ima odeljak sa mokrim čvorom koje uključuje kupatilo 110 i čajnu kuhinju 112. Kupatilo 110 je potpuno opremljeno WC-om 150, lavaboom 152, tuš kabinom 154, itd. Površina kupatila 110 ispunjava zahteve da bude vodonepropusna i slične zahteve. Isto se odnosi i na čajnu kuhinju 12 koja je opremljena sudoperom 156, opremom za kuvanje kao što su grejne ploče 158, kuhinjski ormani 160, itd. Takozvani mokri čvor je spreman za upotrebu nakon postavljanja. Sve instalacije modula 2 koje su potrebne za mokri čvor izrađuju se na mestu prefabrikacije, što olakšava osiguranje kontrole kvaliteta, itd.

[0085]Deo studentskog doma izrađen od panela može da bude potpuno opremljen nameštajem nakon izgradnje, na primer stolom 162, stolicama 164, krevetom 166, itd. Radi održavanja troškova na niskom nivou, nameštaj može da bude standardizovan.

[0086]FIG. 43B prikazuje dva neznatno različite prostorije 211 konfigurisane da se koriste u hotelu. Svaka soba ima kupatilo 210 koje može da bude slično kupatilu studentske sobe 110, tj. sa WC-om 250, lavaboom 252, tuš kabinom 254, itd Međutim, čajna kuhinja je zamenjena šipkama za kačenje i/ili plakarima 214. Hotelska soba npr. može da bude nameštena sa velikim krevetom 216, stolom 262 i stolicama 264, kao drugim svetlosnim instalacijama, klima uređajem, sistemima protivpožarnih prskalica, itd. (nije prikazano).

[0087]Na FIG. 43C prikazan je treći tip prostorije 311 osmišljene kao porodična prostorija koja je dvostruko veća od studentskih i hotelskih prostorija 111, 211 koje su gore opisane. Glavna razlika su vrata 380 koja obezbeđuju uzajamni pristup do oba odeljka 312a i 312b prostorije. Kupatilo 310 je veće ali ima istu osnovnu opremu, naime VVC 350, lavabo 352 i tuš kabinu 356. Čajna kuhinja je proširena u veliku kuhinju 312 sa prostorom za ručavanje, ali je kuhinjska oprema u suštini ostala ista (sudopera 356, uređaj 358 za kuvanje i kuhinjski ormani 370). Nameštaj porodične prostorije 311 izrađene od panela može da uključuje sto najmanje 362, stolice 364 i najmanje jedan krevet 366. U zavisnosti od broja gostiju u porodičnoj prostoriji 311, može da postoji dodatni krevet 368 u jednom od odeljaka.

[0088]Četvrti primer prostorije 411 prikazan je na FIG. 43D konfigurisan je tako đa ima dovoljno prostora za osobe sa invaliditetom. Slično porodičnoj prostoriji 311, modul 2 je modifikovan tako da je prostorija 411 dvostruko veća od studentske prostorije 111 ili hotelske prostorije 211. Površina modula 2 sada ima veliku spavaću sobu 410 i veliku prostor 412 za kuhinju. Vrata 480 obezbeđuju pristup između dva odeljka 412a, 412b prostorije 411.

[0089] Kupatilo 410 ove vrste prostorije 411 prilagođeno je osobama sa invaliditetom i obuhvata specijalnu opremu 490, 492 za ovu svrhu. Na isti način, prostor 412 za kuhinju može da uključuje određenu specijalnu opremu koja ovde nije detaljnije opisana. Ostale modifikacije izvršene su radi olakšanog kretanja osobe sa invaliditetom u invalidskim kolicima unutar prostorije. Stoga, obrnuto su postavljene šarke, što kod ostvarenja ovde nije prikazano, i izvodljivo je da otvori za vrata budu izvedeni nešto šire da bi bilo prostora za kretanje invalidskih kolica.

[0090] FIG. 44 je šematski prikaz sa strane alternativne zgrade gde su prostorije R pravougaonog oblika kvadra različite veličine u zavisnosti od mesta na kome su smeštene u zgradi. Najveće prostorije Rl su u prizemlju i sa pomeranjem na gore prostorije R2-R5 postaju manje. Prostorije R2-R5 na prvom spratu ili iznad imaju balkone 500 postavljene na krov donjeg sprata. Raspored kutija 2 sa mokrim čvorovima od kojih svaka ima pravougaoni oblik kvadra i hodnika C koji se pruža između njih je isti za ovaj tip zgrade kao i za zgrade B prikazane na FIG. 1-13. Razlika leži u veličini prostorija R1-R5 izrađenih od panela, čija se veličina lako modifikuje korišćenjem zidnih panela 6 različite dužine. Naravno da je potrebno koristiti ploče 8 odgovarajućih dimenzija. Međutim, fasadni paneli 6 i fasadna obloga 7 mogu da budu isti kao kod prethodno opisanih zgrada. Takođe treba napomenuti da se mogu koristiti isti statički i dinamički vezni uređaji kada se gradi zgrada tipa prikazanog na FIG. 44.

[0091] Završetak sredstava za spajanje bar jedne tehničke instalacije poželjno je da je dostupan u prostoru koji je formiran iznad krova pomenutog modula, tj. u prostoru za instalacije iznad modula, ili u prostoru formiranom ispod poda pomenutog modula.

[0092] Faza izvođenja najmanje jednog odeljka može biti izvedena tako da se formiraju dva glavna odeljka i formiranjem najmanje jedanog kanala za pomenute tehničke instalacije. Stoga, tehničke instalacije smeštene su u namenskim prostorima, čime enterijer glavnih odeljaka, u koje će biti nastanjeni stanari, može biti konstruisana na veoma atraktivan način bez vodova, kanala koji smetaju, ili sličnog.

[0093] Najmanje jedan ventilacioni vod može da se pruža unutar prvog kanala, i poželjno najmanje jedan glavni električni kabl, najmanje jedan kabl niskog napona, uključujući opcionu razvodnu tablu, najmanje jedna vodovodna cev, i najmanje jedna kanalizaciona cev mogu da se pružaju unutar drugog kanala. Ovakav raspored tehničkih instalacija je veoma efikasan i može da obezbedi lak pristup prilikom instaliranja i održavanja tehničkih instalacija. U jednom ostvarenju, pomenuti prvi i drugi kanal mogu biti formirani kao zajednički prostor.

[0094] Što se tiče zidova modula, ravansko drveno jezgro formirano unakrsnim laminiranjem drveta može biti poželjno zalepljeno ili zakucano. U nekim okolnostima, može se koristiti takozvano zavarivanje drveta radi dobijanja pogodnog unakrsno laminiranog drveta.

[0095] Sredstva za poravnavanje modula, tj. ispusti i odgovarajući žlebovi, takođe služe kao stabilizaciona sredstava za pričvršćivanje doprinoseći stabilizaciji cele zagrade u slučaju jakog vetra, manjeg potresa, itd.

[0096] Postupak izgradnje prethodno opisan, i posebno kod inventivnih prefabrikovanih modula, može se koristiti zajedno sa opštim postupkom povezivanja prefabrikovanih modula (uključujući kutije sa mokrim čvorovima i tehničke instalacije takve da su spremne da budu nastanjene od strane svog stanara) i prefabrikovanih panela radi formiranja najmanje dela zgrade.

[0097] Treba uzeti u obzir da koncept ovog pronalaska nije nikako ograničen ovde opisanim ostvarenjima i da su moguće brojne modifikacije unutar obima ovog pronalaska koje su date u zavisnim zahtevima. Na primer, mogu se koristiti drugi materijali za elemente uključene u izdradnji zgrade. Pored toga, mogu se koristiti druga vezna sredstva sve dok se njima postiže pouzdano spajanje elemenata.

Claims (14)

1. Prefabrikovani modul (2) koji ima bočnu stranicu oblikovanu za povezivanje sa većim brojem panela (4, 6) i ploča (8) radi izgradnje dela zgrade (B), pri čemu pomenuti modul {2} obuhvata: četiri zida (34) koji se pružaju između podne ploče (36) i krovne ploče (38) radi formiranja pravougaonog oblika kvadra; odeljak (10) unutar pomenutog oblika kvadra; i unutrašnju opremu (WC, WB), od koje je bar neka povezana sa tehničkim instalacijama raspoređenim unutar pomenutog oblika kvadra; pri čemu je mokri čvor izveden unutar pomenutog modula (2); i pri čemu je pomenuti modul (2) konstruisan kao noseća konstrukcija koja ima pomenuta četiri zida (34) izvedena sa ravanskim drvenim jezgrom koje obuhvata najmanje jedan izolacioni sloj; naznačen t i m e, što je pomenuti mokri čvor izveden unutar pomenutog modula (2) opremljen vodonepropusnim slojevima na unutrašnjim stranicama zidova (34) i podne ploče (38) odeljka (10); i što pomenuto ravansko drveno jezgro osim toga obuhvata unakrsno laminirano drvo koje je smešteno susedno pomenutom najmanje jednom izolacionom sloju.

2. Modul prema zahtevu 1, koji dalje obuhvata unutrašnje zidove (35) koji formiraju najmanje dva odeljka unutar oblika kvadra.

3. Modul prema zahtevu 2, u kome su unutrašnji zidovi (35) izvedeni tako da su formirana dva zasebna odeljka, pri čemu je svaki od pomenutih odeljaka spreman da bude nastanjen od strane svog stanara.

4. Modul prema bilo kom od prethodnih zahteva, u kome je pomenuti izolacioni sloj višeslojne konstrukcije koja obuhvata unutrašnji sloj od materijala za prigušivanje zvuka i/ili materijala otpornog na požar, opciono od termoizolacionog materijala i spoljašnji sloj, prvenstveno od gipsane ploče.

5. Modul prema bilo kom od prethodnih zahteva, u kome se gornji ivični delovi četiri zida (34) pružaju izvan spoijašnje površine krovne ploče (36), i/ili u kome se donji ivični delovi četiri zida (34) pružaju izvan spoijašnje površine podne ploče (38).

6. Modul prema bilo kom od prethodnih zahteva, koji dalje obuhvata najmanje jedan kanal (16, S) konfigurisan za smeštanje tehničkih instalacija.

7. Modul prema zahtevima 2 i 6, koji dalje obuhvata drugi kanal (S) za smeštanje tehničkih instalacija, pri čemu pomenuti kanali opslužuju dva odeljka modula (2).

8. Modul prema bilo kom od prethodnih zahteva, u kome pomenute tehničke instalacije obuhvataju najmanje jedan ventilacioni vod (16), i/ili najmanje jedan glavni električni kabl, i/ili najmanje jedan električni kabl niskog napona opciono priključen za najmanje jednu razvodnu tablu, i/ili najmanje jednu vodovodnu cev (96-98), i/ili najmanje jednu kanalizacionu cev (100, 102), i/ili toplotni sistem za grejanje vodom, i/ili rashladni sistem, i/i!i sistem protivpožarnih prskalica.

9. Modul prema bilo kom od prethodnih zahteva, koji dalje obuhvata najmanje jedno sredstvo za sprezanje radi kasnijeg sprezanja sa prefabrikovanim panelom (4, 6) ili pločom (8) ili drugim prefabrikovanim modulom (2) veznim uređajem (70, 80).

10. Modul prema zahtevu 9, u kome je pomenuti elementi za sprezanje izvedeni da prihvate dinamički priključak (80) i/ili statički priključak (70) ili priključnu jedinicu formiranu kao kombinacija statičkog i dinamičkog priključka.

11. Modul prema bilo kom od navedenih zahteva, koji dalje obuhvata žiebove (30, 32) za postavljanje, koji su izvedeni na gornjim ivičnim delovima pomenutih zidova modula, i ispuste (26, 28) za postavljanje, koji su izvedeni na donjim ivičnim delovima pomenutih zidova modula, za poravnavanje prvog modula i drugog modula njegovim slaganjem na prvi modul.

12. Modul prema bilo kom od zahteva 5-11, u kome su elementi za spajanje pomenutih tehničkih instalacija dostupni u prostoru (18) formiranog od strane dela gornjih ivičnih delova pomenutih zidova (34) koji se pružaju izvan spoijašnje površine krovne ploče (36).

13. Modul prema bilo kom od prethodnih zahteva, kod koga su dimenzije modula (2) približno 6,5 m po dužini, oko 2,5 m po dubini i oko 3,0 m po visini.

14. Zgrada koja obuhvata najmanje jedan prefabrikovani modul (2) prema bilo kom od prethodnih zahteva.