RS54997B1 - Biciklični pirazinon derivati - Google Patents

Description

Tehnička oblast pronalaska

Ovaj pronalazak ima za predmet pronalaženje novih jedinjenja koja imaju vredne karakteristike, posebno one koje se mogu upotrebiti u pripremi medikamenata.

Sadašnji pronalazak se odnosi na biciklične pirazinon derivate koji inhibiraju aktivnost Tankiraza (TANK-ovi) i poli(ADP-riboza)polimeraze PARP-1. Jedinjenja ovog pronalaska su prema tome korisna za lečenje bolesti kao što su kancer, muitiple skleroza, kardiovaskularne bolesti, povreda centralnog nervnog sistema i različiti oblici inflamacije. Sadašnji pronalazak takođe obezbeđuje postupke pripremanja ovih jedinjenja i farmaceutske kompozicije koje sadrže ova jedinjenja.

Stanje tehnike

Nuklearni enzim poli(ADP-riboza) polimeraza-1 (PARP-1) je član PARP familije enzima. Ova rastuća familija enzima se sastoji od PARP-ova kao što su, na primer: PARP-1, PARP-2, PARP-3 i Vault-PARP; i Tankiraze (TANK-ovi) kao što su, na primer: TANK-1 I TANK-2. Na PARP se takođe upućuje kao na poli(adenozin 5-difosfo-riboza) polimerazu ili PARS (poli(ADP-riboza) sintetaza).

Izgleda je je TANK-1 neophodan za polimerizaciju za mitotičko vretenom-povezanu poli(ADP-ribozu). Aktivnost TANK-1 poli(ADP-ribozil)acije može biti presudna za precizno formiranje i održavanje bipolarnosti vretena. Šta više, za PARP aktivnost TANK-1 je pokazano da je neophodna za normalnu telomer separaciju pre anafaze. Mešanje sa tankiraza PARP aktivnošću rezultira u aberantnoj mitozi, što izaziva prolazni prekid ćelijskog ciklusa, verovatno zbog aktivacije tačke kontrole vretena, praćeno ćelijskom smrću. Prema tome, za inhibiciju tankiraza se očekuje da ima citotoksični efekat na proliferativne ćelije tumora (WO 2008/107478).

PARP inhibitori su opisani kod M. Rouleau et al. u Nature Revievvs, Volume 10, 293-301 u kliničkim studijama kancera (Tabela 2, strana 298).

Prema pregledu od strane Horvath and Szabo (Drug News Perspect 20(3), april 2007.god., 171-181) najskorije studije demonstriraju da PARP inhibitori pojačavaju smrt ćelija kancera primarno zbog toga što su uključeni u popravku DNK na različitim nivoima. Skorije studije takođe demonstriraju da PARP inhibitori inhibiraju angiogenezu, bilo inhibiranjem eksprimovanja faktora rasta, ili inhibiranjem faktorom rasta-indukovanih ćelijski proliferativnih odgovora. Ovi nalazi mogu takođe da imaju implikacije na način modaliteta antikancernih efekata PARP inhibitora in vivo.

Takođe studija od strane Tentori et al. (Eur. J. Cancer, 2007, 43(14)2124-2133) pokazuje da PARP inhibitori abrogiraju VEGF ili placentnim faktorom rasta-izazvanu migraciju i sprečavaju formiranje tubuli-sličnih mreža u ćelijski-zasnovanim sistemima, i smanjuju angiogenezu in vivo. Ova studija takođe demonstrira da faktorom rasta-izazvana angiogeneza ima manjak PARP-1 kod pokusnih miševa. Rezultati studije pružaju dokazni materijal za ciljanje PARP-a radi anti-angiogeneze, dodajući nove terapeutske implikacije upotrebi PARP inhibitora u lečenju kancera.

Za nedostatke u konzerviranim signalnim putanjama je dobro poznato da igraju ključne uloge u poreklima i ponašanju u osnovi svih kancera (E.A.Fearon, Cancer Cell, Vol. 16, Issue 5, 2009, 366-368). VVnt putanja je cilj za anti-kancernu terapiju. Ključna karakteristika Wnt putanje je regulisana proteolizom (degradacijom) p-katenina putem kompleksa za destrukciju p-katenina. Proteini kao što su WTX, APC ili Axin su uključeni u proces degradacije. Odgovarajuća degradacija p-katenina je važna da bi se izbegla neodgovarajuća aktivacija VVnt putanje koja je primećena kod mnogih kancera. Tankiraze inhibiraju aktivnost Axina i tako inhibiraju degradaciju p-katenina. Skorašnji rad u žurnaluNaturene samo da nudi važne uvide u proteine koji regulišu VVnt signaliranje već takođe dalje podržavaju pristup da se antagonizuju p-katenin nivoi i lokalizacija putem malih molekula (Huang et al., 2009; Nature, Vol 461-620). Jedinjenje XAV939 inhibira rast DLD-1-ćelija kancera. Pronašli su da XAV9393 blokira sa Wnt-stimulisanu akumulaciju p-katenina povećanjem nivoa AXIN1 i AXIN2 proteina. Potonji rad od strane autora utvrdio je da XAV9393 reguliše AXIN nivoe putem inhibicije tankiraza 1 i 2 (TNKS1 i TNKS2), gde su obe članovi poli(ADP-riboza) polimeraze (PARPI familije proteina (S.J. Hsiao et al., Biochimie 90, 2008, 83-92).

Pronađeno je da jedinjenja prema ovom pronalasku i njihove soli imaju vrlo vredne farmakološke osobine dok se istovremeno dobro tolerišu.

Sadašnji pronalazak se specifično odnosi na jedinjenja formule I koja inhibiraju Tankirazu 1 i 2, na kompozicije koje sadrže ova jedinjenja, i na postupke za njihovu upotrebu u lečenju sa TANK-om-izazvanih bolesti i nezadovoljstva.

Jedinjenja formule I mogu dalje biti upotrebljena za izolaciju i istraživanje aktivnosti ili eksprimovanja TANK-ova. Dodatno tome, ona su posebno pogodna za upotebu u dijagnostičkim postupcima za bolesti u vezi sa neregulisanom ili poremećenom TANK aktivnošću.

Domaćin ili pacijent može da pripada bilo kojoj vrsti sisara, na primer, vrsta primata, posebno ljudi; glodari, uključujući miševe, pacove i hrčke; zečevi; konji, krave, psi, mačke, itd. Životinjski modeli su od interesa za eksperimentalna istraživanja, pošto obezbeđuju model lečenja humane bolesti.

Osetljivost određene ćelije na tretman sa jedinjenjima prema pronalasku može biti utvrđena in vitro testovima. Tipično, kultura ćelije se kombinuje sa jedinjenjem prema pronalasku pri različitim koncentracijama tokom vremenskog perioda dovoljnog da dopusti aktivnim sredstvima kao što su anti IgM da izazovu ćelijski odgovor kao što je eksprimovanje površinskog markera, uobičajeno u trajanju između jednog sata i nedelju dana. In vitro testiranje može biti obavljeno kultivisanjem ćelija iz krvi ili iz uzorka biopsije. Količina površinskog markera koji se eksprimuje se procenjuje citometrijom protoka upotrebom specifičnih antitela koji prepoznaju marker.

Doza varira u zavisnosti od specifičnog jedinjenja koje se koristi, specifične bolesti, statusa pacijenta, itd. Terapeutska doza je tipično dovoljna da značajno smanji neželjenu ćelijsku populaciju u ciljanom tkivu dok se istovremeno pacijent održava u životu. Tretman se generalno nastavlja sve dok se ne pojavi značajno smanjenje, na primer bar oko 50% smanjenja u ćelijskom opterećenju, i može biti nastavljena sve dok se u osnovi ne mogu više detektovati neželjene ćelije u telu.

Drugi pirolopirazinoni su opisani kao V1b receptor antagonisti i kao intermedijarna jedinjenja za proizvodnju ovih jedinjenja u WO 2009/130231 A1 i u WO 2009/130232 A1.

Drugi pirolopirazinoni su opisani kao intermedijarna jedinjenja za proizvodnju GSK3 inhibitora u WO 2009/007029 A1.

Drugi pirazolopirazinoni su opisani kao intermedijarna jedinjenja za proizvodnju PI3 kinaza inhibitora u WO 2011/089400 A1.

Opis pronalaska

Pronalazak se odnosi na jedinjenja formule I

u kojoj

R<1>označava, H, F, Cl, CN, CH3, CH2OH, CH2CI, CH2Br, CF3, CHF2ili CH2F,

R<2>označava H ili A,

R<3>označava H, F, Cl, CH3, CF3 ili CHF2,

X označava CR<3>ili N,

Y označava Ar<1>, Carb, Het<1>ili Cyc,

Ar<1>označava fenili ili naftil, koji je nesupstituisan ili mono-, di- ili trisupstituisan sa Hal, A, [C(R<2>)2]pOR<2>, [C(R<2>)2]pN{R<2>)2,[C(R<2>)2]pHet2, N02, CN, [C(R<2>)2]PCOOR<2>, [C(R<2>)2]PCON(R<2>)2lNR<2>COA, NR<2>S02A, [C(R<2>)2]pS02N(R<2>)2, S(0)nA, COHet<3>, 0[C(R<2>)2]mN(R<2>)2, 0[C(R<2>)2]pAr<2>, 0[C(R<2>)2]pHet<2>, NHCOOA, NHCON(R<2>)2,

Cyc, CHO i/ili COA,

Ar<2>označava fenil, koji je nesupstituisan ili mono- ili disupstituisan sa Hal, A,

[C(R<2>)2]pOR<2>, [C(R<2>)2]PN(R<2>)2, [C(R<2>)2]pHet<3>, N02, CN, [C(R<2>)2]pCOOR, [C(R<2>)2]pN(R<2>)2, N(R<2>)2COA, NR<2>S02A, [C(R<2>)2]pS02N(R<2>)2, C(0)nA, COHet<3>,

0[C(R<2>)2]mN(R<2>)2, 0[C(R<2>)2]pHet<3>, NHCOOA, NHCON(R<2>)2, CHO i/ili COA,

Het<1>označava pirolidinil, azetidinil, tetrahidroimidazolil, tetrahidrofuranil,

tetrahidropirazolil, tetrahidropiranil, piperidinil, morfolinil, heksahidropiridazinil, heksahidropirimidinil, [1,3]dioksolanil, piperazinil, furil, tienil, pirolil, imidazolil, pirazolil, oksazolil, izoksazolil, oksadiazolil, tiazolil, triazolil, tetrazolil, piridil, pirimidil, piridazinil, indolil, izoindolil, benzimidazolil, indazolil, hinolil, 1,3-benzodioksolil, benzotiofenil, benzofuranil, imidazopiridil ili furo[3,2-b]piridil, od kojih je svaki nesupstituisan ili mono- ili disupstituisan sa Hal, A, [C(R<2>)2]pOR<2>, [C(R<2>)2]PN(R<2>)2, [C(R<2>)2jPHet<2>,[C^jpOAr<2>, N02, CN, [C(R<2>)2]pCOOR<2>, [C(R<2>)2]pCON(R<2>)2, NR<2>COA, NR<2>S02A, [C(R<2>)2]pS02N(R<2>)2, S(0)nA, COHet<3>, 0[C(R<2>)2]mN(R<2>)2lOK^R^jpAr<2>, 0[C(R<2>)2]pHet<2>, NHCOOA, NHCON(R<2>)2,

CHO, COA, =S, =NR i/ili =0,

Carb označava indanil ili tetrahidronaftil, od kojih svaki može biti nesupstituisan ili

mono-, di-, tri- ili tetrasupstituisan sa A,

Cyc označava ciklični alkil sa 3, 4, 5, 6 ili 7 C-atoma, koji mogu biti nesupstituisani ili monosupstituisani sa A, OH, Hal, Cn ili Ar<2>ili Het<2>,

Het<2>označava pirolidinil, azetidinil, tetrahidroimidazolil, tetrahidrofuranil,

tetrahidropirazolil, tetrahidropiranil, piperidinil, morfolinil, heksahidropiridazinil, heksahidropirimidinil, [1,3]dioksolanil, piperazinil, furil, tienil, pirolil, imidazolil, pirazolil, oksazolil, izoksazolil, oksadiazolil, tiazolil, triazolil, tetrazolil, piridil, pirimidil, piridazinil, indolil, ozoindolil, benzimidazolil, indazolil, hinolil, 1,3-benzodioksolil, benzotiofenil, benzofuranil, imidazopiridil, ili furo[3,2-b]piridil, od kojih je svaki nesupstituisan ili mono- ili disupstituisan sa Hal, A, [C(R<2>)2]POR<2>, [C(R<2>)2]pN(R<2>)2, [C(R<2>)2]PHet<3>, [C(R<2>)2]pOAr<2>, N02, CN, [C(R<2>)2]pCOOR<2>, [C(R<2>)2]pCON(R<2>)2, NR<2>COA, NR<2>S02A, [C(R<2>)2]pS02N(R<2>)2, S(0)nA, COHet<3>, 0[C(R<2>)2]mN(R<2>)2, O^R'^jpAr<2>, 0[C(R<2>)2]PHet<3>, NHCOOA, NHCON(R<2>)2l

CHO, COA, =S, =NR i/ili =0,

Het<3>označava dihidropirolil, pirolidinil, azetidinil, oksetanil, tetrahidroimidazolil,

dihidropirazolil, tetrahidropirazolil, tetrahidrofuranil, dihidropiridil, tetrahidropiridil, piperidinil, morfolinil, heksahidropirazidinil, heksahidropirimidinil, [1,3]dioksolanil, tetrahidropiranil ili piperazinil, od kojih je svaki nesupstituisan ili mono- ili disupstituisan sa Hal, CN, OR<2>, COOR<2>,

CON(R<2>)2, S(0)nA, S(0)nAr, COA, A i/ili=0,

A označava neračvasti ili račvasti alkil sa 1-10 C-atoma, pri čemu dve susedne CH- i/ili CH2-grupe mogu da formiraju dvogubu vezu i gde jedna ili dve nesusedne CH- i/ili CH2-grupe mogu biti zamenjene sa N-, O- i/ili S-atomima i

pri čemu 1-7 H-atoma mogu biti zamenjeni sa F ili Cl,

Hal označava F, Cl, Br ili I,

n označava 0,1 ili 2,

m označava 1, 2 ili 3,

p označava 0,1, 2, 3 ili 4,

pod uslovom da, ukoliko je R<1>CH2OH, onda Ar<1>nije 2,4-dihlorofenil, i njihovi farmaceutski upotrebljivi solvati, soli, tautomeri i stereoizomeri, uključujući njihove smeše u svim razmerama.

Pronalazak se takođe odnosi na optički aktivne oblike (stereoizomere), enantiomere, racemate, diastereomere i hidrate i solvate ovih jedinjenja.

Pronalazak se odnosi na jedinjenja formule I i njihove tautomere formule la

Štaviše, pronalazak se odnosi na farmaceutski prihvatljive derivate jedinjenja formule

I.

Pojam solvati jedinjenja se uzima da znači adukcije inertnih molekula rastvarača na jedinjenja koje se formiraju zahvaljujući njihovoj zajednički atraktivnoj sili. Solvati su, na primer, mono- ili dihidrati ili alkoksidi. Podrazumeva se da se pronalazak takođe odnosi na solvate soli.

Pojam farmaceutski prihvatljivi derivati se uzima da znači, na primer, soli jedinjenja prema pronalasku i takođe takozvana prolek jedinjenja.

Kako se to ovde koristi osim ukoliko nije drugačije naznačeno, pojam „prolek" znači derivat jedinjenja formule I koja hidrolizuje, oksidira ili na bilo koji drugi način reaguje pod biološkim uslovima (in vitro ili in vivo) da se obezbedi aktivno jedinjenje, posebno jedinjenje formule I. Primeri prolekova uključuju, ali nisu ograničeni na, derivate i metabolite jedinjenja formule I koji uključuju biohidroiizujuće ostatke kao što su biohidrolizujući amidi, biohidrolizujući estri, biohidrolizujući karbamati, biohidrolizujući karbonati, biohidrolizujući ureidi i biohidrolizujući fosfat analozi. U određenim realizacijama, prolekovi jedinjenja sa karboksilnom funkcionalnom grupom su niži alkil estri karboksilne kiseline. Karboksilat estri se pogodno formiraju esterifikovanjem bilo kog od karboksilnih ostatak prisutnih u molekulu. Prolekovi tipično mogu biti pripremljeni upotrebom dobro poznatih postupaka, kao što su oni opisani od strane Burger's Medicina! Chemistrv and Drug Discoven/6th ed. (Donald J. Abraham ed., 2001, Wiley) i Design and Application of Prodrugs (H.Bundgaard ed., 1985, Harvvood Academic Publishers Gmfh).

Izraz „efektivna količina" označava količinu medikamenta ili farmaceutski aktivnog sastojka koja izaziva u tkivu, sistemu, životinji ili čoveku biološki ili medicinski odgovor koji se traži ili želi, na primer, od strane istraživača ili doktora.

Dodatno tome, izraz „terapeutski efektivna količina" označava količinu koja, upoređeno sa odgovarajućim subjektom koji nije primio ovu količinu, ima sledeće posledice: poboljšano lečenje, zaceljivanje, prevenciju ili eliminaciju bolesti, sindroma, stanja, nedostatka, poremećaja ili sporednog efekta ili takođe smanjenje u napretku bolesti, nedostatka ili poremećaja.

Izraz „terapeutski efektivna količina" takođe obuhvata količine koje su efektivne za povećanje normalne fiziološke funkcije.

Ovaj pronalazak se takođe odnosi na upotrebu smeša jedinjenja formule I, na primer smeša dva diastereomera, na primer u odnosu 1:1, 1:2, 1:3, 1:4, 1:5, 1:10, 1:100 ili 1:1000. Ovo su posebno poželjne smeše stereoizomernih jedinjenja.

„Tautomeri" upućuje na izomerne oblike jedinjenja koja su u ravnoteži jedno sa drugim. Koncentracije izomernih oblika će zavisiti od okruženja u kome se jedinjenje nalazi i mogu biti različite u zavisnosti od, na primer, da li je jedinjenje u čvrstom stanju ili je u organskom ili vodenom rastvoru.

Ovaj pronalazak se odnosi na jedinjenja formule I i njihove soli i na postupak pripremanja jedinjenja formule I i njihovih farmaceutski upotrebljivih soli, solvata, tautomera i stereoizomera, naznačen time što

a) jedinjenje formule II

u kojem R<1>, X i Y imaju značenja naznačena u Zahtevu 1, a A' označava neračvasti ili račvasti alkil sa 1, 2, 3 ili 4 C-atoma,

reguje sa NH3, NH4OAc ili (NH4)2C03,

ili

b) jedinjenje formule III

u kojem R<1>, X i Y imaju značenja naznačena u Zahtevu 1,

je ciklovano sa H202pod baznim uslovima,

ili

c) se radikal R<1>i/ili Y konvertuje u sledeći radikal R<1>i/ili Y putem i) konvertovanja COOH ili CHO u H,

ii) konvertovanja estar grupe u alkohol grupu,

iii) konvertovanja u Suzuki sparivanju halogenizovanog fenil prstena u arilovani

fenil prsten,

iv) konvertovanja halogenizovane alkil grupe u alkil grupu,

ili

d) dolazi do oslobađanja od jednog od njegovih funkcionalnih derivata tretmanom sa solvolizujućim ili hidrogenolizujućim sredstvom,

i/ili

se baza ili kiselina formule I konvertuje u jednu od njenih soli.

U gornjem i donjem tekstu, radikali R1, X i Y imaju značenja naznačena za formulu I, osim ukoliko nije izričito navedeno drugačije.

A označava alkil, koji je neračvast (linearan) ili račvast, i ima 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9 ili 10 C atoma. A pretpostavljeno označava metil, osim toga etil, propil, izopropil, butil, izobutil, sek-butil ili terc-butil, osim toga takođe pentil, 1-, 2- ili 3-metilbutil, 1, 1-, 1,2-ili 2,2-dimetilpropii, 1-etilpropil, heksil, 1-, 2-, 3- ili 4-metilpentil, 1, 1-, 1,2-, 1,3-, 2,2-, 2,3- ili 3,3-dimetilbutil, 1- ili 2-etilbutil, 1-etil-l-metilpropil, 1-etil-2-metilpropil, 1,1,2- ili 1,2,2-trimetilpropil, osim toga poželjno, na primer, trifiuorometil.

A posebno poželjno označava alkil koji ima 1, 2, 3, 4, 5 ili 6 C atoma, pretpostavljeno metil, etil, propil, izopropil, butil, izobutil, sek-butil, terc-butil, pentil, heksil, trifiuorometil, pentafluoroetil ili 1,1,1-trifluoroetil. Šta više, A pretpostavljeno označava CH2OCH3, CH2CH2OH ili CH2CH2OCH3. Ciklični alkil ima 3-7 C atoma, pretpostavljeno označava ciklopropil, ciklobutil, ciklopentil, cikloheksil ili cikloheptil. Ar<1>označava pretpostavljeno o-, m- ili p-tolil, o- m- ili p-etilfenil, o-, m- ili p-propilfenil, o-, m- ili p-izopropilfenil, o-, m- ili p-terc-butilfenil, o-, m- ili p-hidroksifenil, o-, m- ili p-nitrofenil, o-, m- ili p-aminofenil, o-, m- ili p-(N-metilamino)fenil, o-, m- ili p-(N-metilaminokarbonil)fenil, o-, m- ili p-metoksifenil, o-, m- ili p-etoksifenil, o-, m- ili p-etoksikarbonilfenil, o-, m- ili p-(N,N-dimetilamino)fenil, o-, m- ili p-(N,N-dimetilaminokarbonil)fenil, o-, m- ili p-(N-etilamino)fenil, o-, m- ili p-(N,N-dietilamino)fenil, o-, m- ili p-fluorofenil, o-, m- ili p-bromofenil, o-, m- ili p-hlorofenil, o-, m- ili p-(metilsulfonamido)fenil, o-, m- ili p-(metilsulfonil)fenil, o-, m- ili p-cijanofenil, o-, m- ili p-karboksifenil, o-, m- ili p-metoksikarbonilfenil, o-, m- ili p-formilfenil, o-, m- ili p-acetilfenil, o-, m- ili p-aminosulfonilfenil, o-rm- ili p-[3-(N,N-dietilamino)propoksi]fenil, osim toga pretpostavljeno 2,3-, 2,4-, 2,5-, 2,6-, 3,4- ili 3,5-difluorofenil, 2,3-, 2,4-, 2,5-, 2,6-, 3,4 ili 3,5-dihlorofenil, 2,3-, 2,4-, 2,5-, 2,6-, 3,4- ili 3,5-dibromofenil, 2,4- ili 2,5-dinitrofenil, 2,5- ili 3,4-dimetoksifenil, 3-nitro-4-hlorofenil, 3-amino-4-hloro-, 2-amino-3-hloro-, 2-amino-4-hloro-, 2-amino-5-hloro- ili 2-amino-6-hlorofenil, 2-nitro-4-N,N-dimetilamino- ili 3-nitro-4-N,N-dimetilamino-fenil, 2,3-diaminofenil, 2,3,4-, 2,3,5-, 2,3,6- ili 3,4,5-tri-hlorofenil, 2,4,6-trimetoksifenil, 2-hidroksi-3,5-dihlorofenil, p-jodo-fenil, 3,6-dihloro-4-aminofenil, 4-fluoro-3-hlorofenil, 2-fluoro-4-bromofenil, 2,5-difluoro-4-bromofenil, 3-bromo-6-metoksifenil, 3-hloro-6-metoksifenil, 3-hloro-4-acetamidofenil, 3-fluoro-4-metoksifenil, 3-amino-6-metilfenil, 3-hloro-4-acetamidofenil ili 2,5-dimetil-4-hlorfenil.

Ar<1>dalje pretpostavljeno označava fenil, koji je nesupstituisan ili mono-, di- ili trisupstituisan od strane Hal, A, [CtR^lpOR<2>, [C(R<2>)2]pN(R<2>)2, [C(R<2>)2]pHet<2>, N02, Cyc, [C(R<2>)2]pCOOR<2>,OtCfR^jpAr<2>, i/ili 0[C(R<2>)2]pHet<2>.

Ar<2>označava pretpostavljeno o-, m- ili p-tolil, o- m- ili p-etilfenil, o-, m- ili p-propilfenil, o-, m- ili p-izopropilfenil, o-, m- ili p-terc-butilfenil, o-, m- ili p-hidroksifenil, o-, m- ili p-nitrofenil, o-, m- ili p-aminofenil, o-, m- ili p-(N-meti!amino)fenil, o-, m- ili p-(N-metilaminokarbonil)fenil, o-, m- ili p-metoksifenil, o-, m- ili p-etoksifenil, o-, m- ili p-etoksikarbonilfenil, o-, m- ili p-(N,N-dimetilamino)fenil, o-, m- ili p-(N,N-dimetilaminokarbonil)fenil, o-, m- ili p-(N-etilamino)fenil, o-, m- ili p-(N,N-dietilamino)fenil, o-, m- ili p-fluorofenil, o-, m- ili p-bromofenil, o-, m- ili p-hlorofenil, o-, m- ili p-(metilsulfonamiđo)fenil, o-, m- ili p-(metilsuifonil)fenil, o-, m- ili p-cijanofenil, o-, m- ili p-karboksifenil, o-, m- ili p-metoksikarbonilfenil, o-, m- ili p-formilfenil, o-, m- ili p-acetilfenil, o-, m- ili p-aminosulfonilfenil, o-, m- ili p-[2-(morfolin-4-il)etoksijfenil, o-, m-ili p-[3-(N,N-dietilamino)propoksi]fenil, osim toga pretpostavljeno 2,3-, 2,4-, 2,5-, 2,6-, 3,4- ili 3,5-difluorofenil, 2,3-, 2,4-, 2,5-, 2,6-, 3,4 ili 3,5-dihlorofenil, 2,3-, 2,4-, 2,5-, 2,6-, 3,4- ili 3,5-dibromofenil, 2,4- ili 2,5-dinitrofenil, 2,5- ili 3,4-dimetoksifenil, 3-nitro-4-hlorofenil, 3-amino-4-hloro-, 2-amino-3-hloro-, 2-amino-4-hloro-, 2-amino-5-hloro- ili 2-amino-6-hlorofenil, 2-nitro-4-N,N-dimetilamino- ili 3-nitro-4-N,N-dimetilamino-fenil, 2,3-diaminofenil, 2,3,4-, 2,3,5-, 2,36, 2,4,6- ili 3,4,5-trihlorofenil, 2,4,5-trimetoksifenil, 2-hidroksi-3,5-dihlorofenil, p-jodo-fenil, 3,6-dihloro-4-aminofenil, 4-luoro-3-hlorofenil, 2-fluoro-4-bromofenil, 2,5-difluoro-4-bromofenil, 3-bromo-6-metoksifenil, 3-hlor-6-metoksifenil, 3-hloro-4-acetamidofenil, 3-fluoro-4-metoksifenil, 3-amino-6-metilfenil, 3-hloro-4-acetamidofenil ili 2,5-dimetil-4-hlorofenil.

Ar<2>dalje pretpostavljeno označava fenil, koji je nesupstituisan ili monosupstituisan sa [C(R<2>)2JPOR<2>.

Het<1>pretpostavljeno označava pirolidinil, azetidinil, tetrahidroimidazolil, tetrahidrofuranil, tetrahidropirazolil, tetrahidropiranil, piperidinil, morfolinil, heksahidropiridazinil, heksahidropirimidinil, [1,3jdioksolanil, piperazinil, furil, tienil, pirolil, imidazolil, pirazolil, oksazolil, izoksazolil, oksadiazolil, tiazolil, triazolil, tetrazolil, piridil, pirimidil, piridazinil, indolil, izoindolil, benzimidazolil, indazolil, hinolil, 1,3-benzodioksolil, benzotiofenil, benzofuranil, imidazopiridil ili furo[3,2-b]piridil, gde je svaki nesupstituisan ili mono- ili disupstituisan sa A, [C(R<2>)2]POR<2>, [C(R<2>)2]PHet<2>i/ili [C^jpAr2.

Het<1>posebno pretpostavljeno označava pirolidinil, piperidinil, morfolinil, pirazolil, piridil, pirimidil ili 1,3-benzodioksolil, od kojih je svaki nesupstituisan ili mono- ili disupstituisan sa A, [C(R<2>)2]pOR<2>, [C(R<2>)2]pHet<2>i/ili [C(R2)2]pAr2.

Het<2>pretpostavljeno označava pirolidinil, azetidinil, tetrahidroimidazolil, tetrahidrofuranil, tetrahidropirazolil, tetrahidropiranil, piperidinil, morfolinil, heksahidropiridazinil, heksahidropirimidinil, [1,3]dioksolanil, piperazinil, furil, tienil, pirolil, imidazolil, pirazolil, oksazolil, izoksazolil, oksadiazolil, tiazolil, triazolil, tetrazolil, piridil, pirimidil, piridazinil, indolil, izoindolil, benzimidazolil, indazolil, hinolil, 1,3-benzodioksolil, benzotiofenil, benzofuranil, imidazopiridil ili furo[3,2-b]piridil, gde je svaki nesupstituisan ili mono- ili disupstituisan sa A, [C(R<2>)2]POR<2>, [C(R<2>)2]PHet<3>i/ili [C(R<2>)2]<p>OHet<3>.

Het<2>posebno pretpostavljeno označava pirolidinil, piperidinl, morfolinil, pirazolil, oksazolil, izoksazolil ili oksadiazolil, od kojih je svaki nesupstituisan ili mono- ili disupstituisan sa A, [C(R<2>)2]pOR<2>, [C(R<2>)2]pHet<3>i/ili [C(R<2>)2]pOHet<3>.

Het<3>pretpostavljeno označava dihidropirolil, pirolidinil, azetidinil, oksetanil, tetrahidroimidazolil, dihidropirazolil, tetrahidropirazolil, tetrahidrofuranil, dihidropiridil, tetrahidropiridil, piperidinil, morfolinil, heksahidropiridazinil, heksahidropirimidinil, [1,3]dioksolanil, tetrahidropiranil ili piperazinil.

Het<3>posebno pretpostavljeno označava pirolidinil, piperidinil, morfolinil ili tetrahidropiranil.

Hal pretpostavljeno označava F, Cl ili Br, ali takođe i I, posebno pretpostavljeno F ili Cl.

Kroz ovaj pronalazak, svi radikali koji se pojavljuju više od jedanput mogu biti identični ili različiti, odnosno nezavisni su jedan od drugog. Jedinjenja formule I mogu imati jedan ili više hiralnih centara i mogu prema tome da se pojavljuju u različitim stereoizomernim oblicima. Formula I obuhvata sve ove forme.

U skladu sa tim, pronalazak se odnosi, posebno, na jedinjenja formule I u kojima bar jedan od navedenih radikala ima jedno od pretpostavljenih značenje koja u gornjem tekstu naznačena. Neke pretpostavljene grupe jedinjenja mogu biti izražene sledećim formulama la do Ig, koje su u skladu sa formulom I i u kojima radikali koji nisu detaljnije označeni imaju značenje naznačeno u formuli I, ali koji u la Ar<1>označava fenil, koji je nesupstituisan ili mono-, di- ili trisupstituisan sa Hal, A, [C(R<2>)2]POR<2>, [C(R<2>)2jPN(R<2>)2, [C(R<2>)2)pHet<2>, N02, Cvc, [C(R<2>)2]pCOOR2, 0[C(R<2>)2]pAr<2>, i/ili 0[C(R<2>)2]<p>Het<2>;

u lb Ar<2>označava fenil, koji je nesupstituisan ili monosupstituisan sa

[C(R<2>)2]pOR<2>;

u Ic Het<1>označava pirolidinil, azetidinil, tetrahidroimidazolil, tetrahidrofuranil,

tetrahidropirazolil, tetrahidropiranil, piperidinil, morfolinil, heksahidropiridazinil, heksahidropirimidinil, [1,3]dioksolanil, piperazinil, furil, tienil, pirolil, imidazolil, pirazolil, oksazolil, izoksazolil, oksadiazolil, tiazolil, triazolil, tetrazolil, piridil, pirimidil, piridazinil, indolil, izoindolil, benzimidazolil, indazolil, hinolil, 1,3-benzodioksolil, benzotiofenil, benzofuranil, imidazopiridil ili furo[3,2-b]piridil, gde je svaki nesupstituisan ili mono- ili disupstituisan sa A, [C(R<2>)2]pOR<2>, [C(R<2>)2]pHet<2>i/ili [C^hjpAr<2>;

u Id Het<2>označava pirolidinil, azetidinil, tetrahidroimidazolil, tetrahidrofuranil,

tetrahidropirazolil, tetrahidropiranil, piperidinil, morfolinil, heksahidropiridazinil, heksahidropirimidinil, [1,3]dioksolanil, piperazinil, furil, tienil, pirolil, imidazolil, pirazolil, oksazolil, izoksazolil, oksadiazolil, tiazolil, triazolil, tetrazolil, piridil, pirimidil, piridazinil, indolil, izoindolil, benzimidazolil, indazolil, hinolil, 1,3-benzodioksolil, benzotiofenil, benzofuranil, imidazopiridil ili furo[3,2-b]piridil, gde je svaki nesupstituisan ili mono- ili disupstituisan sa A, [C(R<2>)2]pOR<2>, [C(R<2>)2]PHet3 i/ili [C(R<2>)2]<p>OHet<3>;

u le Het<3>označava dihidropirolil, pirolidinil, azetidinil, oksetanil,

tetrahidroimidazolil, dihidropirazolil, tetrahidropirazolil, tetrahidrofuranil, dihidropiridil, tetrahidropiridil, piperidinil, morfolinil, heksahidropiridazinil, heksahidropirimidinil, [1,3]dioksolanil, tetrahidropiranil ili piperazinil;

u If R<1>označava H, F, Cl, CN CH3, CH2OH, CH2CI, CH2Br, CF3>CHF2 ili CH2F,

R<2>označava H ili A,

R<3>označava H, F, Cl, CH3, CF3 ili CHF2)

X označava CR<3>ili N,

Y označava Ar1,Carb, Het<1>ili Cyc,

Ar<1>označava fenil, koji je nesupstituisan ili mono-, di- ili trisupstituisan sa Hal, A, [C(R<2>)2]pOR2,[C(R<2>)2]PN(R<2>)2, [C(R<2>)2]pHet<2>, N02lCyc, [C(R<2>)2]pCOOR<2>, OtCCR2^]^, i/ili 0[C(R<2>)2]pHet<2>,

Ar<2>označava fenil, koji je nesupstituisan ili monosupstituisan sa

[C(R<2>)2]pOR<2>,

Het<1>označava pirolidinil, azetidinil, tetrahidroimidazolil, tetrahidrofuranil,

tetrahidropirazolil, tetrahidropiranil, piperidinil, morfolinil, heksahidropiridazinil, heksahidropirimidinil, [1,3]dioksolanil, piperazinil, furil, tienil, pirolil, imidazolil, pirazolil, oksazolil, izoksazolil, oksadiazolil, tiazolil, triazolil, tetrazolil, piridil, pirimidil, piridazinil, indolil, izoindolil, benzimidazolil, indazolil, hinolil, 1,3-benzodioksolil, benzotiofenil, benzofuranil, imidazopiridil ili furo[3,2-b]piridil, gde je svaki nesupstituisan ili mono- ili disupstituisan sa A, [C(R<2>)2]pOR<2>, [C(R<2>)2]pHet<2>i/ili [CfR^jpAr<2>,

Carb označava indanil ili tetrahidronaftil, gde svaki može biti nesupstituisan ili

mono-, di-, tri- ili tetrasupstituisan sa A,

Cyc označava ciklični alkil sa 3, 4, 5, 6 ili 7 C-atoma, koji mogu biti

nesupstituisani ili monosupstituisani sa A, OH, Hal, Cn ili Ar<2>ili Het<2>,

Het<2>označava pirolidinil, azetidinil, tetrahidroimidazolil, tetrahidrofuranil,

tetrahidropirazolil, tetrahidropiranil, piperidinil, morfolinil, heksahidropiridazinil, heksahidropirimidinil, [1,3]dioksolanil, piperazinil, furil, tienil, pirolil, imidazolil, pirazolil, oksazolil, izoksazolil, oksadiazolil, tiazolil, triazolil, tetrazolil, piridil, pirimidil, piridazinil, indolil, izoindolil, benzimidazolil, indazolil, hinolil, 1,3-benzodioksolil, benzotiofenil, benzofuranil, imidazopiridil ili furo[3,2-b]piridil, gde je svaki

nesupstituisan ili mono- ili disupstituisan sa A, [C(R<2>)2]pOR<2>, [C(<R2>)2]PHet<3>i/ili [C(R<2>)2]<p>OHet<3>,

Het<3>označava dihidropirolil, pirolidinil, azetidinil, oksetanil,

tetrahidroimidazolil, dihidropirazolil, tetrahidropirazolil, tetrahidrofuranil, dihidropiridil, tetrahidropiridil, piperidinil, morfolinil, heksahidropiridazinil, heksahidropirimidinil, [1,3]dioksolanil, tetrahidropiranil ili piperazinil,

A označava neračvasti ili račvasti alkil sa 1-10 C-atoma, pri čemu dve susedne CH- i/ili CH2-grupe mogu formirati dvogubu vezu i pri čemu jedna ili dve nesusedne CH- i/ili CH2-grupe mogu biti zamenjene sa N-, O- i/ili S-atomima i pri čemu 1-7 H-atoma mogu biti zamenjeni sa F ili Cl, Hal označava F, Cl, Br ili I,

p označava 0,1,2,3 ili 4,

pod uslovom da, ukoliko je R<1>CH2OH, onda Ar<1>nije 2,4-dihlorofenil;

u Ig R<1>označava H, F, Cl, CN, CH3, CH2OH, CH2CI, CH2Br, CF3, CHF2ili CH2F,

R<2>označava H ili A,

R<3>označava H, F, Cl, CH3, CF3 ili CHF2,

X označava CR<3>ili N,

Y označava Ar<1>,Carb, Het<1>ili Cyc,

Ar<1>označava fenil, koji je nesupstituisan ili mono-, di- ili trisupstituisan sa Hal, A, [C(R<2>)2]pOR<2>, [C(R<2>)2]pN(R<2>)2, [C(R<2>)2]pHet<2>, N02, Cyc, [C(R<2>)2]pCOOR<2>, 0[C(R<2>)2]pAr<2>, i/ili 0[C(R<2>)2]pHet<2>,

Ar<2>označava fenil, koji je nesupstituisan ili monosupstituisan sa [C(R<2>)2]pOR<2>,

Het<1>označava pirolidinil, piperidinl, morfolinil, pirazolil, piridil, pirimidil ili 1,3-benzodioksolil, od kojih je svaki nesupstituisan ili mono- ili disupstituisan sa A, [C(R<2>)z]pOR<2>, [C(R<2>)2]pHet<2>i/ili [CfR^lpAr2,

Carb označava indanil ili tetrahidronaftil, gde svaki može biti nesupstituisan ili

mono-, di, tri- ili tetrasupstituisan sa A,

Cyc označava ciklični alkil sa 3, 4, 5, 6 ili 7 C-atoma, koji mogu biti nesupstituisan! ili monosupstituisani sa A, OH, Hal, CN ili Ar<2>ili Het<2>,

Het<2>označava pirolidinil, piperidinl, morfolinil, pirazolil, oksazolil, izoksazolil ili oksadiazolil, od kojih je svaki nesupstituisan ili mono- ili disupstituisan sa A, [C(R<2>)2]pOR<2>, [C(R<2>)2]PHet<3>i/ili [C(R<2>)2]pOHet<3>,

Het<3>označava pirolidinil, piperidinil, morfolinil ili tetrahidropiranil,

A označava neračvasti ili račvasti alkil sa 1-10 C-atoma, pri čemu dve susedne CH- i/ili CH2-grupe mogu formirati dvogubu vezu i pri čemu jedna ili dve nesusedne CH- i/ili CH2-grupe mogu biti zamenjene sa O-atomima i pri čemu 1-7 H-atoma mogu biti zamenjeni sa F ili Cl,

Hal označava F, Cl, Br ili I,

p označava 0, 1, 2, 3 ili 4,

pod uslovom da, ukoliko je R<1>CH2OH, onda Ar<1>nije 2,4-dihlorofenil;

i njihove farmaceutski korisne soli, solvati, tautomeri i stereoizomeri, uključujući njihove smeše u svim razmerama.

Jedinjenja formule I a takođe i početni materijali za njihovo pripremanje su, dodatno, pripremljeni postupcima poznatim per se, kako je to opisano u literaturi (na primer u standardnim radovima, kao što je Houben-Weyl, Methoden der organischen Chemie [Methods of Organic Chemistrv], Georg-Thieme-Verlag, Stuttgart), preciznije prema reakcionim uslovima koji su poznati i pogodni za navedene reakcije. Ovde se takođe mogu upotrebiti varijante poznate per se a koje ovde nisu pomenute detaljnije.

Početna jedinjenja formule II i formule III su generalno poznata. Ipak, ukoliko su nova onda mogu biti pripremljena postupcima poznatim per se.

Jedinjenja formule I mogu pretpostavljeno biti dobijena reagovanjem jedinjenja formule II sa NH3, NH4OACili (NH4)2C03. U zavisnosti od uslova koji se koriste, vreme trajanja reakcije je između nekoliko minuta i 14 dana, reakciona temperatura je između oko -10° i 140°, normalno između 30° i 130°, posebno između oko 60° i oko 120°. Reakcija se obavlja u inertnom rastvaraču. Primeri odgovarajućih inertnih rastvarača su ugljovodonici, kao što su heksan, petroleum etar, benzen, toluen ili ksilen; hlorirani ugljovodonici, kao što su trihloroetilen, 1,2-dihloroetan, ugljentetrahlorid, hloroform ili dihlorometan; alkoholi, kao što su metanol, etanol, izopropanol, n-propanol, n-butanol ili terc-butanol; etri, kao šeo je dietil etar, diizopropil etar, tetrahidrofuran (THF) ili dioksan; glikol etri, kao što su etilen glikol monometil ili monoetil etar, etilen glikol dimetil etar (diglim); ketoni, kao Što su aceton ili butanon; amidi, kao što su acetamid, dimetilacetamid ili dimetilformamid (DMF); nitrili, kao što je acetonitril; sulfoksidi, kao što je dimetil sulfoksid (DMSO); ugljendisulfid; karboksilne kiseline, kao što su mravlja kiselina ili sirćetna kiseline; nitro jedinjenja, kao što su nitrometan ili nitrobenzen; estri, kao što je etil acetat, ili smeše navedenih rastvarača. Posebno su poželjni metanol ili sirćetna kiselina.

Dalje, jedinjenja formule I mogu pretpostavljeno biti dobijena reagovanjem jedinjenja formule III sa H2O2pod baznim uslovima. Reakcija se obavlja u inertnom rastvaraču, u prisustvu alkalnog ili alkalno-zemnog metal hidroksida, karbonata ili bikarbonata ili druge soli slabe kiseline alkalnih ili alkalno-zemnih metala, pretpostavljeno kalijuma, natrijuma, kalcijuma ili cezijuma.

U zavisnosti od uslova koji se koriste, vreme trajanja reakcije je između nekoliko minuta i 14 dana, reakciona temperatura je između oko -10° i 140°, normalno između 30° i 130°, posebno između oko 60° i oko 120°. Primeri odgovarajućih inertnih rastvarača su ugljovodonici, kao što su heksan, petroleum etar, benzen, toluen ili ksilen; hlorirani ugljovodonici, kao što su trihloroetilen, 1,2-dihloroetan, ugljentetrahlorid, hloroform ili dihlorometan; alkoholi, kao što su metanol, etanol, izopropanol, n-propanol, n-butanol ili terc-butanol; etri, kao šeo je dietil etar, diizopropil etar, tetrahidrofuran (THF) ili dioksan; glikol etri, kao što su etilen glikol monometil ili monoetil etar, etilen glikol dimetil etar (diglim); ketoni, kao što su aceton ili butanon; amidi, kao što su acetamid, dimetilacetamid ili dimetilformamid (DMF); nitrili, kao što je acetonitril; sulfoksidi, kao što je dimetil sulfoksid (DMSO); ugljendisulfid; karboksilne kiseline, kao što su mravlja kiselina ili sirćetna kiseline; nitro jedinjenja, kao što su nitrometan ili nitrobenzen; estri, kao što je etil acetat, ili smeše navedenih rastvarača. Posebno su poželjni CH2CI2i voda ili metanol i dimetilsulfoksid.

Jedinjenja formule I dalje mogu biti dobijena konvertovanjem radikala R<1>i/ili Y drugi radikal R<1>i/ili Y putem

i) konvertovanja COOH ili CHO u H,

ii) konvertovanja estar grupe u alkohol grupu,

iii) konvertovanjem u Suzuki sparivanju halogenovanog fenil prstena u arilovani fenil

prsten.

iv) konvertovanjem halogenovane alkil grupe u alkil grupu.

Korak i):

Konvertovanje COOH grupe u H pretpostavljeno se obavlja sa bakar praškom pod baznim uslovima, pretpostavljeno u organskom rastvaraču; pretpostavljeno u hinolinu pod standardnim uslovima.

Konvertovanje CHO grupe u H pretpostavljeno se obavlja u inertnom rastvaraču, pretpostavljeno u dietilenglikoldimetiletru, u prisustvu 3-difenil-fosfanilpropil(difenil)fosfanu i rodijum(111)-hlorid trihidratu pod standardnim uslovima.

Korak ii):

Konvertovanje estar grupe u alkohol grupu se pretpostavljeno obavlja u prisustvu Cerijum(lll) hloridu sa alkilmagnezijumhloridom u THF pod standardnim uslovima ili sa litijumaluminijumhidridom u THF.

Korak iii):

Konvertovanje halogenovanog fenil prstena u arilovani fenil prsten se obavlja pod standardnim uslovima za Suzuki sparivanje.

Korak iv)

Konvertovanje halogenovane alkil grupe u alkil grupu se pretpostavljeno obavlja sa UAIH4u THF ili sa cinkom u sirćetnoj kiselini pod standardnim uslovima.

Jedinjenja formule I dalje mogu biti dobijena oslobađanjem jedinjenje formule I od jednog od njihovih funkcionalnih derivata tretmanom sa solvolizujućim ili hidrogenolizujućim sredstvom.

Pretpostavljeni početni materijali za solvolizu ili hidrogenolizu su oni koji su u skladu sa formulom I, ali sadrže odgovarajuće zaštitne amino i/ili hidroksilne grupe umesto jedne ili više slobodnih amino i/ili hidroksilnih grupa, pretpostavljeno one koje nose amino-zaštitnu grupu umesto H atoma vezanog za N atom, posebno one koji nose R'-N grupu, u kojoj je R' amino-zaštitna grupa, umesto HN grupe, i/ili one koje nose hidroksilnu-zaštitnu grupu umesto H atoma hidroksilne grupe, na primer one koje su u skladu sa formulom I, ali nose -COOR" grupu, gde je R" hidroksilna-zaštitna grupa, umesto -COOH grupe. Pretpostavljeni početni materijali su takođe oksadiazol derivati, koji mogu biti konvertovani u odgovarajuća amidino jedinjenja.

Takođe je moguće za mnoštvo - identičnih ili različitih - zaštitnih amino i/ili hidroksilnih grupa da budu prisutne u molekulu početnog materijala. Ukoliko su prisutne zaštitne grupe različite jedna od druge, one u mnogim slučajevima mogu da se selektivno cepaju.

Pojam „amino-zaštitna grupa" je generalno poznat i odnosi se na grupe koje su pogodne za zaštitu (blokiranje) amino grupe od hemijskih reakcija, ali koje se lako uklanjaju nakon što se željena hemijska reakcija obavila na drugom mestu u molekulu. Takve tipične grupe su, posebno, nesupstituisane ili supstituisana acil, aril, aralkoksimetil ili aralkil grupe. Pošto se amino-zaštitne grupe uklone nakon željene reakcije (ili reakcione sekvence), njihov tip i veličina dalje nisu ključni; ipak, poželjne su one koje imaju 1-20, posebno 1-8, atoma ugljenika. Pojam „acil grupa" se ima razumeti u najširem smislu u vezi sa sadašnjim postupkom. Uključuje acil grupe izvedene iz alifatičnih, aralfatičnih, aromatičnih ili heterocikličnih karboksilnih kiselina ili sulfokiselina, i, posebno, alkoksikarbonil, ariloksikarbonil i posebno aralkoksikarbonil grupa. Primeri takvih acil grupa su alkanoil, kao što su acetil, propionil i butiril; aralkanoil, kao što je fenilacetil; aroil, kao što su benzoil i tolil; ariloksialkanoil, kao što je POA; alkoksikarbonil, kao što su metoksi karboni I, etoksikarbonil, 2,2,2-trihloroetoksikarbonil, BOC (terc-butoksikarbonil) i 2-jodoetoksikarbonil; aralkoksikarbonil, kao što su CBZ („karbobenzoksi"), 4-metoksibenziloksikarbonil i FMOC; i arilsulfonil, kao što je Mtr. Poželjne amino-zaštitne grupe su Boe i Mtr, dalje CBZ, Fmoc, benzil i acetil.

Pojam „hidroksilna-zaštitna grupa" je takođe generalno poznata i odnosi se na grupe koje su pogodne za zaštitu hidroksilne grupe od hemijskih reakcija, ali su lako uklonjive nakon što se željena hemijska reakcija obavi na nekom drugom mestu u molekulu. Tipične takve grupe su gore pomenute nesupstituisane ili supstituisane ahl, aralkil ili acil grupe, šta više takođe alkil grupe. Priroda i veličina hidroksilnih-zaštitnih grupa nisu ključne pošto se ponovo uklanjaju nakon željene hemijske reakcije ili reakcione sekvence; prednost se daje grupama koje imaju 1-20, posebno 1-10, atoma ugljenika. Primeri hidroksilnih-zaštitnih grupa su, između ostalog, benzil, 4-metoksibenzil, p-nitrobenzoil, p-toluensulfonil, terc-butil i acetil, pri čemu su posebno poželjne benzil, tetrahidropiranil i terc-butil.

Jedinjenja formule I se oslobađaju od svojih funkcionalnih derivata - u zavisnosti od zaštitne grupe koja se koristi - na primer upotrebom jakih kiselina, povoljno upotrebom TFA ili perhlorne kiseline, ali takođe i korišžćenjem drugih jakih neorganskih kiselina, kao što su hlorovodonična kiselina ili sumporna kiselina, jakih organskih karboksilnih kiselina, kao što su trihlorosirćetna kiselina, ili sulfokiseline, kao što su benzne- ili p-toluensulfokiselina. Prisustvo dodatnog inertnog rastvarača je moguće, ali nije uvek neophodno. Odgovarajući inertnih rastvarači su pretpostavljeno organski, na primer karboksilne kiseline, kao što sićetna kiselina, etri, kao što su tetrahidrofuran ili dioksan, amidi, kao što je DMF, halogenovani ugljovodonici, kao što je dihlorometan, šta više takođe alkoholi, kao što su metanol, etanol ili izopropanol, i voda. Smeše gore pomenutih rastvarača su takođe podobne. TFA se poželjno koristi sa viškom bez dodavanja daljeg rastvarača, a perhlorna kiselina se poželjno koristi u obliku smeše sirćetne kiseline i 70% perhlorne kiseine u odnosu 9:1. Povoljne reakcione temperature za cepanje su između oko 0 i 50°, poželjno između 15 i 30° (sobna temperatura).

BOC, Obut i Mtr grupe mogu se, na primer, pretpostavljeno cepati korišćenjem TFA u dihlorometanu ili upotrebom otprilike 3 do 5N HCI u dioksanu na 15-30°, a FMOC grupa se može captati upotrebom otrpilike 5 do 50% rastvora dimetilamina, dietilamina ili piperidina u DMF na 15-30°.

Zaštitne grupe mogu biti uklonjene hidrogenolitički (na primer CBZ, benzil ili oslobađanje amidino grupe iz njenog oksadiazol derivata) i mogu se cepati, na primer, tretmanom sa vodonikom u prisustvu katalizatora (na primer plemeniti-metal kao katalizator, kao što je paladijum, povoljno uz podršku, kao što je ugljenik). Ovde su odgovarajući rastvarači oni koji su u gornjem tekstu naznačeni, posebno, na primer, alkoholi, kao što su metanol ili etanol, ili amidi, kao što je DMF. Hidrogenolizovanje se generalno obavlja na temperaturama između oko 0 i 100° a pritisci su između 1 i 200 bara, poželjno na 20-30° i pri 1-10 bara. Hidrogenolizoa CBZ grupe dobro uspeva, na primer, na 5 do 10% Pd/C u metanolu ili upotrebom amonijum formata (umesto vodonika) na Pd/C u metanol/DMF na 20-30°.

Primeri odgovarajućih inertnih rastvarača su ugljovodonici, kao što su heksan, petroleum etar, benzen, toluen ili ksilen; hlorirani ugljovodonici, kao što su trihloroetilen, 1,2-dihloroetan, tetrahlorometan, trifluorometilbenzen, hloroform ili dihlorometan; alkoholi, kao što su metanol, etanol, izopropanol, n-propanol, n-butanol ili terc-butanol; etri, kao šeo je dietil etar, diizopropil etar, tetrahidrofuran (THF) ili dioksan; glikol etri, kao Što su etilen glikol monometil ili monoetil etar, etilen glikol dimetil etar (diglim); ketoni, kao što su aceton ili butanon; amidi, kao što su acetamid, dimetilacetamid, N-metilpirolidon (NMP) ili dimetilformamid (DMF); nitrili, kao što je acetonitril; sulfoksidi, kao što je dimetil sulfoksid (DMSO); ugljendisulfid; karboksilne kiseline, kao što su mravlja kiselina ili sirćetna kiseline; nitro jedinjenja, kao što su nitrometan ili nitrobenzen; estri, kao što je etil acetat, ili smeše navedenih rastvarača.

Estri mogu biti saponifikovani, na primer, korišćenjem sirćetne kiseline ili korišćenjem NaOH ili KOH u vodi, voda/THF-u ili voda/dioksanu, na temperaturama između 0 i 100°.

Slobodne amino grupe mogu dalje biti acilovane na konvencionalan način korišćenjem hloranhidrida ili anhidrida kiseline ili alkilovanjem upotrebom nesupstituisanog ili supstituisanog alkil halida, ili reagovanjem sa CH3-C(=NH)-Oet, povoljno u inertnom rastvaraču, kao što su dihlorometan ili THF i/ili u prisustvu baze, kao što su trietilamin ili piridin, pri temperaturama između -60 i +30°.

Farmaceutske soli i drugi oblici

Navedena jedinjenja prema pronalasku mogu biti upotrebljena u njihovom konačnom ne-slanom obliku. Sa druge strane, sadašnji pronalazak takođe obuhvata upotrebu ovih jedinjenja u obliku njihovih farmaceutski prihvatljivih soli, koje mogu biti izvedene iz različitih organskih i neorganskih kiselina i baza postupcima poznatim u nauci. Oblici farmaceutski prihvatljivih soli formule I se u najvećem delu pripremaju konvencionalnim postupcima. Ukoliko jedinjenje formule I sadrži karboksilnu grupu, jedna od njegove odgovarajuće soli može biti formirana reagovanjem jedinjenja sa pogodnom bazom da se dobije odgovarajuća bazna-adiciona so. Takve baze su, na primer, hidroksidi alkalnih metala, uključujući kalijumhidroksid, natrijumhidroksid i litijumhidroksid; hidroksidi alkalno zemnih metala, kao što su barijumhidroksid i kalcijumhidroksid; alkoksidi alkalnih metala, na primer kalijummetilat i natrij u mpropilat; i različite organske baze, kao što su piperidin, dietanolamin i N-metilglutamin. Na isti način su uključene aluminijum soli jedinjenja formule I. U slučaju određenih jedinjenja formule I, kisele-adicione soli mogu biti formirane tretiranjem ovih jedinjenja sa farmaceutski prihvatljivim organskim i neorganskim kiselinama, na primer, halogenidi, kao što je hlorvodonik, bromvodonik ili jodvodonik, druge mineralne kiseline i njihove odgovarajuće soli, kao što su sulfat, nitrat ili fosfat i slično, i alkil- i monoarilsulfonati, kao što su etansulfonat, toluensulfonat i benzensulfonat, i druge organske kiseline i njihove odgovarajuće soli, kao što su acetat, trifluoroacetat, tartrat, maleat, sukcinat, citrat, benzoat, salicilat, askorbat i slično. U skladu sa tim, farmaceutski prihvatljive kisele-adicione soli jedinjenja formule I uključuju sledeće: acetat, adipat, alginat, arginat, aspartat, benzoat, benzensulfonat (bezilat), bisulfat, bisulfit, bromid, butirat, kamforat, kamforsulfonat, kaprilat, hlorid, hlorobenzoat, citrat, ciklopentanpropionat, diglukonat, dihidrogenfosfat, dinitrobenzoat, dodecilsulfat, etansulfonat, fumarat, galakterat (iz sluzne kiseline), galakturonat, glukoheptanoat, glukonat, glutamat, glicerofosfat, hemisukcinat, hemisulfat, heptanoat, heksanoat, hipurat, hlorhidrat, bromhidrat, jodhidrat, 2-hidroksietansulfonat, jodid, izetionat, izobutirat, laktat, laktobionat, malat, maleat, malonat, mandelat, metafosfat, metansulfonat, meti I benzoat, monohidrogenfosfat, 2-naftalensulfonat, nikotinat, nitrat, oksalat, oleat, palmoat, pektinat, persulfat, fenilacetat, 3-fenilpropionat, fosfat, fosfonat, ftalat, ali ovo ne predstavlja ograničenje.

Dalje, bazne soli jedinjenja prema pronalasku uključuju aluminijum, amonijum, kalcijum, bakar, gvožđe(III), gvožđe(ll), litijum, magnezijum, mangan(lll), mangan(ll), kalijum, natrijum i cink soli, ali ovim se nema namera da se nametne ograničenje. Od gore pomenutih soli, prednost se daje amonijumu; od soli alkalnih metala natrijumu i kalijumu, a od soli alkalno zemnih metala kalcijumu i magnezijumu. Soli jedinjenja formule I koje su izvedene iz farmaceutski prihvatljivih organskih ne-toksičnih baza uključuju soli primarnih, sekundarnih i tercijarnih amina, supstituisanih amina, takođe uključujući prirodno nastale supstituisane amine, cikličnih amina, bazne jon izmenjivačke smole, na primer, arginin, betain, kafein, hloroprokain, holin, N,N'-dibenziletilendiamin (benzatin), dicikloheksilamin, dietanolamin, dietilamin, 2-dietilaminoetanol, 2-dimetilaminoetanol, etanolamin, etilendiamin, N-etilmorfolin, N-etilpiperidin, glukamin, glukozamin, histidin, hidrabamin, izopropilamin, lidokain, lizin, meglumin, N-metil-D-glukamin, morfolin, piperazin, piperidin, poliamin smole, prokain, purini, teobromin, trietanolamin, trietilamin, trimetilamin, tripropilamin i tris(hidroksimetil)metilamin (trometamin), ali ovim se nema namera da se napravi ograničenje.

Jedinjenja sadašnjeg pronalaska koja sadrže bazne grupe koje sadrže azot mogu biti kvaternizovane upotrebom agenasa kao što su (Ci-C4>alkil halidi, na primer metil, etil, izopropil i terc-butil hlorid, bromid i jodid; di(Ci-C4)alkil sulfati, na primer dimetil, dietil i diamil sulfat; (Ci0-Ci8)alkil halidi, na primer decil, dodecil, lauril, miristil i stearil hlorid, bromid i jodid; i aril(Ci-C4)alkil halidi, na primer benzil hlorid i fenetil bromid. Oba i vodeno- i u ulju-rastvorljiva jedinjenja prema pronalasku mogu biti pripremljena upotrebom takvih soli.

Gore pomenute farmaceutske soli koje pretpostavljeno uključuju acetat, trifluoroacetat, bezilat, citrat, fumarat, glukonat, hemisukcinat, hipurat, hlorhidrat, bromhidrat, isetionat, mandelat, meglumin, nitrat, oleat, fosfonat, pivalat, natrijum fosfat, stearat, sulfat, sulfosalicilat, tartrat, tiomalat, tozilat i trometamin, ali ovim se nema namera ograničavanja.

Posebno poželjni su hlorhidrat, dihlorhidrat, bromhidrat, maleat, mezilat, fosfat, sulfat i sukcinat.

Kisele-adicione soli baznih jedinjenja formule I se pripremaju dovođenjem oblika slobodne baze u kontakt sa dovoljnom količinom željene kiseline, čime se izaziva formiranje soli na konvencionalan način. Slobodna baza može biti regenerisana dovođenjem oblika soli u kontakt sa bazom i izolovanjem slobodne baze na konvencionalan način. Oblici slobodne baze se razlikuju u određenom pogledu od odgovarajućih oblika njihovih soli imajući u vidu određenje fizičke osobine, kao što je rastvorljivost u polarnim rastvaračima; ipak, u svrhu ovog pronalaska soli korespondiraju sa njihovim odgovarajućim oblicima slobodne baze.

Kao što je pomenuto, farmaceutski prihvatljive bazne-adicione soli jedinjenja formule I se formiraju sa metalima ili aminima, kao što su alkalni metali i alkalno zemni metali ili organski amini. Pretpostavljeni metali su natrijum, kalijum, magnezijum i kalcijum. Pretpostavljeni organski amini su N,N'-dibenziletilendiamin, hloroprokain, holin, dietanolamin, etilendiamin, N-metil-D-glukamin i prokain.

Bazne-adicione soli kiselih jedinjenja prema pronalasku se pripremaju dovođenjem oblika slobodnog oblika kiseline u kontakt sa odgovarajućom količinom željene baze, Čime se izaziva formiranje soli na konvencionalan način. Slobodna kiselina može biti regenerisana dovođenjem oblika solu u kontakt sa kiselinom i izolovanjem slobodne kiseline na konvencionalan način. Oblici slobodne baze se razlikuju u određenom pogledu sa njihovim odgovarajućim oblicima soli kada se tiče određenih fizičkih osobina, kao što su rastvorljivost u polarnim rastvaračima; ipak u svrhu ovog pronalaska soli korespondiraju sa njihovim odgovarajućim oblicima slobodne kiseline. Ukoliko jedinjenje prema pronalasku sadrži više od jedne grupe koja je sposobna da formira farmaceutski prihvatljivu so ovog tipa, pronalazak takođe obuhvata više soli. Tipični višestruki oblici soli uključuju, na primer, bitartrat, diacetat, difumarat, dimeglumin, difosfat, dinatrijum i tri hlorhidrat, ali ovim se nema namera da se postavi ograničenje.

U pogledu gore navedenog, može se videti da se je izraz „farmaceutski prihvatljiva so" ovde uzet da znači aktivni sastojak koji sadrži jedinjenje formule I u obliku jedne od njegovih soli, posebno ukoliko ovaj oblik soli pruža poboljšanje farmakokinetičke osobine aktivnog sastojka upoređeno sa slobodnim oblikom aktivnog sastojka ili bilo kojim drugim oblikom soli aktivnog sastojka koji je ranije korišćen. Farmaceutski prihvatljiv oblik soli aktivnog sastojka može takođe da obezbedi po prvi put aktivni sastojak sa željenom farmakokinetičkom osobinom koju prethodno nije imao i čak može da ima pozitivan uticaj na farmakodinamiku aktivnog sastojka u pogledu njegove terapeutske efikasnosti u telu.

Izotopi

Ima se osim toga namera da jedinjenje formule I uključi njegov izotopom-označen oblik. Izotopom-označen oblik jedinjenja formule I je identičan sa ovim jedinjenjem osim u činjenici da su jedan ili više atoma jedinjenja zamenjeni sa atomom ili atomima koji imaju atomsku masu ili maseni broj koji se razlikuje od atomske mase ili masenog broja atoma koji se uobičajeno prirodno pojavljuje. Primeri izotopa koji su već komercijalno dostupni i koji mogu biti inkorporisani u jedinjenje formule I putem dobro poznatih postupaka uključuju izotope vodonika, ugljenika, azota, kiseonika, fosfora, fluora i hlora, na primer<2>H, 3H,<14>C,15N, 1<8>0, 1<7>0, 31P, 3<2>P, 3<5>S, 1<8>Fi<36>CI, svaki posebno. Za jedinjenje formule I, njegov prolek ili farmaceuski prihvatljivu so i jednog i drugog koji sadrže jedan ili više gore pomenutih izotopa i/ili drugih izotopa drugih atoma se ima namera da budu deo sadašnjeg pronalaska. Izotopom-označeno jedinjenje formule I može biti upotrebljeno na brojne korisne načine. Na primer, izotopom-označeno jedinjenje formule I u kojem je, na primer, radioizotop, kao što su<3>H ili<14>C inkorporisan, je pogodno za medikament i/ili oglede distribucije u supstrat tkivu. Ovi radioizotopi, odnosno tritijum (<3>H) i ugljenik-14 (<14>C), su posebno poželjni zato što se jednostavno pripremaju i odlično se mogu detektovati. Inkorporacija težih izotopa, na primer deuterijuma (<2>H), u jedinjenje formule I ima terapeutske koristi zbog veže metabolitičke stabilnosti ovog izotopom-označenog jedinjenja. Veća metabolitička stabilnost se direktno prenosi na povećanje in vivo polu-života ili niže doze, što pod najvećem broju okolnosti predstavlja poželjnu realizaciju sadašnjeg pronalaska. Izotopom-označeno jedinjenje formule I može uobičajeno biti propremljeno obavljanjem postupaka otkrivenih u šemama sinteze i opisu koji se na njih odnosi, u delu sa primerima i u delu za pripremanje u ovom tekstu, tako što zamenjuju ne-izotopom-označen reaktant putem već dostupnog izotopom-označenog reaktanta.

Deuterijum (<2>H) može takođe biti inkorporisan u jedinjenje formule I u svrhu da se manipuliše oksidativnim metabolizmom jedinjenja putem efekta primarnog kinetičkog izotopa. Efekat primarnog kinetičkog izotopa je pramena brzine hemijske reakcije što rezultira iz izmene izotopnog jezgra, što zauzvrat izaziva pramenu osnovnog stanja energija neophodnih za formiranje kovalentne veze nakon izotopne izmene. Izmena težim izotopom uobičajeno rezultira u smanjeju osnovnog stanja energije hemijske veze i tako izaziva smanjenje u brzini raskida veze ograničenjem brzine. Ukoliko dođe do raskida veze u ili u blizini tačke opterećenja u regionu duž koordinate multi-produktivne reakcije, odnosi distribucije proizvoda mogu biti značajno izmenjeni. Radi objašnjenja: ukoliko je deuterijum vezan za atom ugljenika na neizmenjivačkoj poziciji, razlike u brzini k^ko= 2-7 su tipične. Ukoliko se ove razlike u brzini uspešno primene na jedinjenje formule I koje je osetljivo na oksidaciju, profil ovog jedinjenja in vivo može biti drastično modifikovan i rezultira u poboljšanim farmakokinteičkim osobinama.

Kada otkriva i razvija terapeutska sredstva, stručnjak iz ove oblasti nauke pokušava da optimizuje farmakokinetičke parametre dok istovremeno zadržava poželjne in vitro osobine. Razumno je pretpostaviti da su mnoga jedinjenja sa slabim farmakokinetičkim profilima osetljiva na oksidativni metabolizam. In vitro mikrozomski ogledi na jetri koji su trenutno dostupni daju vredne informacije o toku oksidativnog metabolizma ovog tipa, što zauzvrat dopušta racionalni dizajn deuterizovanih jedinjenja formule I sa poboljšanom stabilnošću kroz otpornost na takav oksidativni metabolizam. Prema tome, dobijena su značajna poboljšanja farmakokinetičkih profila jedinjenja formule I, i mogu biti izražena kvantitativno u pogledu povećanja in vivo polu-života (t/2), koncentracije sa maksimalnim terepeutskim dejstvom (Cmax), površine pod krivom odgovora na dozu (AUC), i F; i u pogledu smanjenog uklanjanja, doze i troškova materijala.

U onom što sledi se ima namera da se ilustruje gore navedeno: jedinjenje formule I koje ima višestruke potencijalne položaje napada za oksidativni metabolizam, na primer benzilovane atome vodonika i atome vodonika vezane za atom azota, se pripremaju kao serija analoga u kojima su različite kombinacije atoma vodonika zamenjene atomima deuterijuma, tako da neki, najveći broji ili svi ovi atomi vodonika budu zamenjeni atomima deuterijuma. Određivanja polu-života omogućava povoljnu i preciznu determinaciju u kojoj meri je poboljšanje u otpornosti na oksidativni metabolizam ostvareno. Na ovaj način, utvrđeno je da polu-život matičnog jedinjenja može biti produžen do 100% kao rezultat izmene deuterijum-vodonik ovog tipa.

Izmena deuterijum-vodonik u jedinjenju formule I može takođe biti upotrebljeno da se postigne povoljna modifikacija spektra metabolita početnog jedinjenja da bi se umanjili ili eliminisali neželjeni toksični metaboliti. Na primer, ukoliko toksični metabolit proističe kroz oksidativno ugljenik-vodonik (C-H) cepanje veze, može se razumno pretpostaviti da će deuterizovani analog u velikoj meri umanjiti ili eliminisati proizvodnju neželjenog metabolita, čak i ukoliko određena oksidacija nije brzinom-utvrđeni korak. Dalje informacije o stanju tehnike u pogledu deuterijum-vodonik izmene mogu biti pronađene, na primer kod Hanzlik et al., J. Org. Chem. 55, 3992-3997, 1990, Reider et al., J. Org. Chem. 52, 3326-3334, 1987, Foster, Adv. Drug Res. 14, 1-40, 1985, Gillette et al, Biochemistrv 33(10) 2927-2937, 1994, i Jarman et al. Carcinogenesis 16(4), 683-688, 1993.

Pronalazak se dalje odnosi na medikamente koji sadrže bar jedno jedinjenje formule I i/ili njihove farmaceutski prihvatljive derivate, solvate i stereoizomere, uključujući njihove smeše u svim razmerama, i opciono vezivnih sredstava i/ili adjuvanata.

Farmaceutske formulacije mogu biti date u obliku jedinica doze koje sadrže prethodno utvrđenu količinu aktivnog sastojka po jedinici doze. Takva jedinica može da sadrže, na primer, 0,5 mg do 1 g, pretpostavljeno 1 mg od 700 mg, posebno poželjno 5 mg do 100 mg jedinjenja prema pronalasku,u zavisnosti od stane koje se tretira, postupka davanja i starosti, težine i stanja pacijenta, ili farmaceutske formulacije mogu biti date u obliku jedinica doze koje sadrže prethodno utvrđenu količinu aktivnog sastojka po jedinici doze. Pretpostavljene formulacije jedinice doze su one koje sadrže dnevnu dozu ili delimičnu-dozu, kako je u gornjem tekstu naznačeno, ili njihovu korespondirajuću frakciju aktivnog sastojka. Šta više, farmaceutske formulacije ovog tipa mogu biti pripremljene upotrebom postupka koji je generalno poznat u farmaceutskoj nauci.

Farmaceutske formulacije mogu biti adaptirane za davanje putem bilo kog željenog pogodnog postupka, na primer putem oralnog (uključujući bukalni ili podjezični), rektalnog, nazalnog, mesnog (uključujući bukalni, podjezični ili kroz kožu), vaginalnog ili parenteralnog (uključujući potkožni, intramuskularni, intravenozni ili intradermalni) postupak. Takve formulacije mogu biti pripremljene upotrebom postupaka poznatih u farmaceutskoj nauci putem, na primer, kombinovanja aktivnog sastojka sa vezivnim sredstvom(ima) ili adjuvantom(ima).

Farmaceutske formulacije adaptirane za oralno davanje mogu biti date kao odvojene jedinice, kao što su, na primer, kapsule ili tablete; praškovi ili granule; rastvori ili suspenzije u vodenoj ili ne-vodenoj tečnosti; jestive pene ili penasta hrana; ili ulje-uvodi tečne emulzije ili voda-u-ulju tečne emulzije.

Tako, na primer, u slučaju oralnog davanja u obliku tablete ili kapsule, komponenta aktivnog sastojka može biti kombinovana sa oralnim, netoksičnim i farmaceutski prihvatljivim inertnim vezivnim sredstvom, kao što su, na primer, etanol, glicerin, voda i slično. Praškovi se pripremaju usitnjavanjem jedinjenja do odgovarajuće fine veličine i njegovim mešanjem sa farmaceutskim vezivnim sredstvom usitnjenim na sličan način, kao što su, na primer, jestivi ugljeni hidrat, kao Što su, na primer, škrob ili manit. Ukus, prezervativ, sredstvo za dispergovanje i boja mogu na isti način biti prisutni.

Kapsule se proizvode pripremanjem praška smeše kako je u gornjem tekstu opisano i punjenjem oblikovanih želatinskih omotača sa njima. Sredstva za poboljšanje protoka i lubrikanti, kao što su, na primer, krajnje dispergovana silicijumova kiselina, talk, magneziju stearat, kalicijum stearat ili polietilen glikol u čvrstom obliku, mogu biti dodati smeši praška pre operacije punjenja. Sredstvo za dezintegraciju ili rastvaranje, kao što su, na primer, agar-agar, kalcij um karbonat ili natrijumkarbonat, mogu na isti način biti dodati da bi se poboljšala dostupnost medikamenta nakon što se kapsula uzme.

Dodatno tome, ukoliko se želi ili je neophodno, odgovarajuća vezivna sredstva, lubrikanti ili sredstva za dezintegraciju kao i boje mogu na isti način biti inkorporisani u smešu. Odgovarajuća vezivna sredstva uključuju škrob, želatin, prirodne Šećere, kao što su, na primer, glukoza ili beta glukoza, sredstva za zaslađivanje spravljena od kukuruznog škroba, prirodna i sintetička guma, kao Što su, na primer, akacija, tragakant ili natrijum alginat, karboksimetilceluloza, polietilen glikol, voskovi i slično. Lubrikanti koji se koriste u ovim oblicima doze uključuju natrijum oleat, natrijum stearat, magnezijum stearat, natrijum benzoat, natrijum acetat, natrijum hlorid i slično. Sredstva za dezintegraciju uključuju, bez ograničenja, škrob, metilcelulozu, agar, bentonit, ksantan gumu i slično. Tablete su formulisane putem, na primer, pripremanje smeše praška, granulacije i suvog presovanje smeše, dodavanjem lubrikanta i sredstva za dezintegraciju i presovanjem celokupne smeše da se dobiju tablete. Smeša praška se priprema mešanjem jedinjenja usitnjenog na odgovarajući način sa rastvaračem ili bazom, kako je to u gornjem tekstu opisano, i opciono sa vezivnim sredstvom kao što su, na primer, cerboksimetilceluloza, alginat, želatin ili polivinilpirolidon, sredstvom za sprečavanje rastvaranja, kao što je to, na primer, parafin, akceleratorom absorbcije, kao što je to, na primer, kvaternarna so, i/ili absorbantom kao što su to, na primer, bentonit, kaolin iii dikalcijum fosfat. Smeša praška može biti granulirana njenim vlaženjem sa vezivnim sredstvom kao što su to, na primer, sirup, pasta škroba, gumarabika bagrema ili rastvori celuloze ili polimer materijali i presovanjem kroz sito. Kao alternativna granulacije, smeša praška može biti provedena kroz mašinu za pravljenje tableta, dajući grumenje neuniformnog oblika, koji se razbijaju da se formiraju granule. Granule mogu biti podmazane dodavanjem stearinske kiseline, stearat soli, talka ili mineralnog ulja da bi se sprečilo slepljivanje tablete sa kalup modlama. Podmazana smeša se onda presuje da se dobiju tablete. Jedinjenja prema pronalasku mogu takođe biti kombinovana sa inertnim vezivnim sredstvom slobodnog protoka i onda presovana direktno da se dobiju tablete bez obavljanja granulacije ili koraka suvog presovanja. Prozirni ili neprozirni zaštitni sloj koji sadrže sloj šelaka za zaptivanje, sloj Šećera ili polimer materijal i sloj lepka ili voska mogu biti prisutni. Boje mogu biti dodate ovim oblogama da bi se bilo u mogućnosti da se napravi razlika između različitih jedinica doze.

Oralne tečnosti kao što su, na primer, rastvor, sirupi i eliksiri, mogu biti pripremljene u obliku jedinica doze tako da data količina sadrži prethodno specifikovanu količinu jedinjenja. Sirupi mogu biti pripremljeni rastvaranjem jedinjenja u vodenom rastvoru sa odgovarajućim ukusom, dok se eliksiri pripremaju upotrebom netoksičnog alkoholnog nosača. Suspenzije mogu biti formulisane dispergovanjem jedinjenja u netoksičnom nosaču. Sredstva za poboljšanje rastvaranje i emulgatori kao što su, na primer, etoksilovani izostearil alkoholi i polioksietilen sorbin etri, prezervativi, sredstva za dodavanje ukusa kao što su, na primer, pepermint ulje ili prirodni zaslađivači ili saharin, ili druga veštačka sredstva za zaslađivanje i slično mogu na isti način biti dodati.

Formulacije jedinica doze za oralno davanje mogu, ukoliko se to želi, biti obuhvaćene u mikrokapsule. Formulacija takođe može biti pripremljena na takav način da je oslobađanje prošireno ili zadržano kao što je to, na primer, putem oblaganja ili ugrađivanja određenog materijala u polimere, vosak i slično.

Jedinjenja formule I i njene soli, solvati i fiziološki funkcionalni derivati mogu takođe biti dati u obliku sistema za isporuku lipozoma kao što su to, na primer, mali unilamelasti mehurići, veliki unilamelasti mehurići i muitilamelasti mehurići. Lipozomi mogu biti formirani iz različitih fosfolipida kao što su, na primer, holesterol, stearilamin ili fosfatidilholini.

Jedinjenja formule I i njihove soli, solvati i fiziološki funkcionalni derivati mogu takođe biti isporučeni upotrebom monoklonalnih antitela kao individualnih nosača za koje su molekuli jedinjenja spareni. Jedinjenja takođe mogu biti sparena za rastvorljive polimere kao ciljanje nosače medikamenta. Takvi polimeri mogu da obuhvataju polivinilpirolidon, piran kopolimer, polihidroksipropilmetakrilaminofenol, polihidroksietilaspartamidofenil ili polietilen oksid polilizin, supstituisane palmitoil radikalima. Jedinjenja mogu dalje biti sparena za klasu biorazgradljivih polimera koji su pogodni za postizanje kontrolisanog oslobađanja medikamenta, na primer, polimlečna kiselina, poli-ipsilon-kaprolakton, polihidroksibuterna kiselina, poliortoestri, poliacetali, polidihidroksipirani, policijanoakrilati i unakrsno povezani amfipatični blok kopolimeri hidrogelova.

Farmaceutske formulacije adaptirane za transdermalno davanje mogu biti date kao nezavisni flasteri za produženi, bliski kontakt sa epidermom primaoca. Tako, na primer, aktivni sastojak može biti isporučen sa flastera jontoforezom, kako je to generalno opisano u Pharmaceutical Research, 3(6), 318 (1986).

Farmaceutska jedinjenja adaptirana za mesno davanje mogu biti formulisana kao masti, kreme, suspenzije, losioni, puderi, rastvori, paste, gelovi, sprejovi, aerosoli i ulja.

Za tretman oka ili drugog eksternog tkiva, na primer usta i kože, formulacije se protpostavljeno apliciraju kao mesna mast ili krema. U slučaju formulacije kao masti, aktivni sastojak može biti upošljen bilo sa parafinski ili vodeno-mešljivom osnovom kreme. Alternativno, aktivni sastojak može biti formulisan da se dobije krema sa ulje-u-vodi osnovom kreme ili voda-u-ulju osnovom.

Farmaceutske formulacije adaptirane za mesnu primenu na oku uključuju kapi za oči, u kojima je aktivni sastojak rastvoren ili suspendovan u odgovarajućem nosaču, posebno u vodenom rastvaraču.

Farmaceutske formulacije adaptirane za mesnu primenu u ustima obuhvataju pastile u obliku romba, pastile i sredstva za pranje usta.

Farmaceutske formulacije adaptirane za rektalno davanje mogu biti date u obliku supozitorija ili klistira.

Farmaceutske formulacije adaptirane za nazalno davanje u kojima je supstanca nosača čvrsta sadrže sirov prašak koji ima veličinu čestice, na primer, u opseku 20-500 mikrona, koje se daju ušmrkavanjem, odnosno brzom inhalacijom kroz nazalne puteve iz kontejnera koji sadrži prašak koji se drži blizu nosu. Odgovarajuće formulacije za davanje kao nazalni sprej ili nazalne kapi sa tečnošću kao supstancom nosačem obuhvataju rastvore aktivnog sastojka u vodi ili ulju.

Farmaceutske formulacije adaptirane za davanje inhalacijom obuhvataju fino isitnjeni prah, koji može biti generisan različitim tipovima dispenzera sa aerosolima, raspršivačima ili sredstvima za uduvavanje.

Farmaceutske formulacije adaptirane za vaginalno davanje mogu biti date kao vagitorije, tamponi, kreme, gelovi, paste, pene ili sprej formulacije.

Farmaceutske formulacije adaptirane za parenteralno davanje uključuju vodene i ne-vodene sterilne rastvore za ubrizgavanje koji sadrže antioksidante, pufere, bakteriostatike i rastvorljiva sredstva, putem kojih se formulacija čini izotoničnom sa krvlju primaoca koji se ima tretirati; i vodene i ne-vodene sterilne suspenzije, koje mogu sadržati medijum suspenzije i sredstva za zgušnjavanje. Formulacije mogu biti date u kontejneru sa pojedinačnom dozom ili sa multidozom, na primer zapečaćene ampule i bočice, a čuvaju se u zamrznutom-osušenom (liofilisanom) stanju, tako da je neophodno samo dodavanje sterilnog tečnog nosača, na primer vode u svhe ubrizgavanja neposredno pre upotrebe. Rastvori za ubrizgavanje i suspenzije pripremljeni u skladu sa receptom mogu biti pripremljeni iz sterlnih praškova, granula i tableta.

Podrazumeva se i bez da je pomenuto da, dodatno gore posebno pomenutim konstituentima, formulacije mogu takođe sadržati ostala sredstva uobičajena u nauci u pogledu određenog tipa formulacije; tako, na primer, formulacije koje su pogodne za oralno davanje mogu da sadrže sredstva za davanje ukusa.

Terapetuski efektivna količina jedinjenja formule I zavisi od brojnih faktora, uključujući, na primer, starost i težinu životinje, precizno stanje koje zahteva tretman i ozbiljnost istog, prirodu formulacije i način davanja, i konačno ga utvrđuje doktor ili veterinar koji tretira. Ipak, efektivna količina jedinjenja prema pronalasku je generalno u rasponu od 0,1 do 100 mg/kg telesne težine primaoca (sisar) na dan i posebno tipično je u rasponu od 1 do 10 mg/kg telesne težine na dan. Tako, stvarna količina na dan za odraslog sisara koji teži 70 kg je uobičajeno između 70 i 700 mg, pri čemu se ova količina može dati kao jedna doza na dan ili kako je uobičajeno u seriji delimičnih doza (kao što je, na primer, dva, tri, četiri, pet ili Šest puta) po danu, tako da je ukupna dnevna doza ista. Efektivna količina njihovih soli ili solvata ili fiziološki funkcionalnog derivata može biti utvrđena kao frakcija efektivne količine jedinjenja prema pronalaskuper se.Može se pretpostaviti da su slične doze pogodne za tretman drugih gore pomenutih stanja.

Kombinovani tretman ovog tipa može biti postignut uz pomoć simultanog, uzastopnog ili odvojenog izdavanja individualnih komponenti tretmana., Kombinacija proizvoda ovog tipa upošljavaju jedinjenja ovog pronalaska.

Pronalazak se dalje odnosi na medikamente koji sadrže bar jedno jedinjenje formule I i/ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, solvate i stereoizomere, uključujući njihove smeše u svim razmerama, i bar jedan dalji medikament kao aktivni sastojak.

Pronalazak se takođe odnosi na set (pribor) koji sadrže odvojena pakovanja

(a) efektivne količine jedinjenja formule I i/ili njegovih farmaceutski prihvatljivih soli,

solvata i stereoizomera, uključujući njihove smeše u svim razmerama,

i

(b) efektivne količine daljeg medikamenta kao aktivnog sastojka.

Pribor sadrži odgovarajuće kontejnere, kao što su kutije, pojedinačne boce, kese ili ampule. Pribor može, na primer, da sadrži odvojene ampule, gde svaka sadrži efektivnu količinu jedinjenja formule I i/ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, solvate i stereoziomere, uključujući njihove smeše u svim razmerama, i efektivnu količinu daljeg medikamenta kao aktivnog sastojka u rastvorenom ili liofilisanom obliku.

„Tretiranje" kako se ovde koristi, znači ublažavanje, u celini ili delimično, simptoma povezanih sa poremećajem ili bolešću, ili usporavanje ili zaustavljanje ili dalja progresija ili pogoršanje tih simptoma, ili prevenciju ili profilaksu bolesti ili poremećaja kod subjekta koji ih ima ili kod koga postoji rizik da se razvije bolest ili poremećaj.

Pojam „efektivna količina" u vezi sa jedinjenjem formule (I) može značiti količinu sposobnu za ublažavanje, u celosti ili delimično, simptoma povezanih sa poremećajem ili bolešću, ili usporavanje ili zaustavljanje dalje progresije ili pogoršanja ovih simptoma, ili sprečavanje ili obezbeđivanje profilakse za bolest ili poremećaj kod subjekta kod koga se ili postoji rizik da se razvije bolest koja je ovde data, kao što su inflamatoma stanja, imunološka stanja, kancer ili metabolitička stanja.

U jednoj realizaciji efektivna količina jedinjenja formule (I) je količina koja inhibira tankirazu u ćeliji, na primer, in vitro ili in vivo. U nekim realizacijama, efektivna količina jedinjenja formule (I) inhibira tankirazu u ćeliji za 10%, 20%, 30%, 40%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90% ili 99%, upoređeno sa aktivnošću tankiraze u netretiranoj ćeliji. Efektivna količina jedinjenja formule (I), na primer u farmaceutskoj kompoziciji, može biti na nivou koji će izazvati željeno dejstvo; na primer, oko 0,005 mg/kg subjektove telesne težine do oko 10 mg/kg subjektove telesne težine u jedinici doze i za oralno i za parenteralno davanje.

UPOTREBA

Sadašnji jedinjenja su pogodna za farmaceutski aktivne sastojke za sisare, posebno ljude, u lečenju kancera, multiple skleroze, kardiovaskularnih bolesti, povrede centralnog nervnog sistema i različitih oblika inflamacije.

Sadašnji pronalazak obuhvata upotrebu jedinjenja formule I i/ili njihovih fiziološki prihvatljivih soli i solvata za pripremanje medikamenta za tretman ili prevenciju kancera, multiple skleroze, kardiovaskularnih bolesti, povrede centralnog nervnog sistem i različitih oblika inflamacije.

Primeri inflamatomih bolesti uključuju reumatoidni artritis, psorijazu, kontaktni dermatitis, odloženu hipersenzitivnu reakciju i slično.

Izraz „tankirazom-izazvane bolesti ili stanja" upućuje na patološka stanja koja zavise od aktivnost jedne ili više tankiraza.

Bolesti povezane sa aktivnošću tankiraze uključuju kancer, multiplu sklerozu, kardiovaskularne bolesti, povredu centralnog nervnog sistema i različite oblike inflamacije.

Sadašnji pronalazak se specifično odnosi na jedinjenja formule I i njihove farmaceutski prihvatljive soli, solvate, tautomere i stereoizomere, uključujući njihove smeše u svim razmerama, za upotrebu za tretman kancera, multiple skleroze, kardiovaskularnih bolesti, povrede centralnog nervnog sistema i različitih oblika inflamacije.

Reprezentativni kanceri za koje su jedinjenja formule I korisna za tretiranje i prevenciju uključuju, ali nisu ograničena na, kancer glave, vrata, oka, usta, grla, jednjaka, bronhija, grkljana, ždrela, grudi, kosti, pluća, debelog creva, rektuma, stomaka, prostate, mokraćne bešike, materice, cerviksa, dojke, jajnika, testisa i drugih reproduktivnih organa, kože, tiroide, krvi, limfnih čvorova, bubrega, jetre, pankreasa, mozga, centralnog nervnog sistema, čvrste tumore i u krvi nastale tumore.

Reprezentativne kardiovaskularne bolesti za koje su jedinjenja formule I korisna za tretiranje i prevenciju uključuju, ali nisu ograničene na, restenozu, aterosklerozu i njene posledice kao što su šlog, miokardijački infarkt, ishemično oštećenje srca, pluća, stomaka, bubrega, jetre, pankreasa, slezine ili mozga.

Otkrivena jedinjenja formule I mogu biti data u kombinaciji sa drugim poznatim terapeutskim sredstvima, uključujući antikancerna sredstva. Kako se to ovde koristi, pojam „antikancerno sredstvo" se odnosi na bilo koje sredstvo koje se daje pacijentu sa kanceroma u svrhe tretiranja kancera.

Anti-kancerni tretman koji je ovde definisan može biti primenjen kao jedina terapija ili može uključiti, dodatno jedinjenju pronalaska, konvencionalnu hirurgiju, radioterapiju ili hemoterapiju. Takva hemoterapija može uključiti jednu ili više od sledećih kategorija anti-tumornih sredstava: (i) antiproliferativna/antineoplastična/DNK-štetna sredstva i njihove kombinacije, kako se koriste u medicinskoj ontologiji, kao što su sredstva za alkilovanje (na primer cis-platin, karboplatin, ciklofosfamid, azotni senf, melfalan, hloroambucil, busulfan i nitrosouree); antimetaboliti (na primer antifolati kao što su fluoropirimidini kao što je 5-fluorouracil i tegafur, raltitreksed, metotreksat, citozin arabinozid, hidroksiurea i gemcitabin); antitumorni antibiotici (na primer antraciklini, kao što su adriamicin, belomicin, doksorubicin, daunomicin, epirubicin, idarubicin, motimicin-C, daktinomicin i mitramicin); antimitotička sredstva (na primer vinca alkaloidi, kao što su vinkristin, vinblastin, vindesin i vinorelbin, i taksoidi, kao što su taksol i taksoter); topoizomeraze inhibitori (na primer epipodofilotoksini, kao što su etopozid i tenipozid, amsakrin, topotekan, irinotekan i kampotekin) i ćelijski-diferencirajuća sredstva (na prirner sve-trans-retinska kiselina, 13-cis-retinska kiselina i fenretinid); (ii) citostatična sredstva, kao što su antiestrogeni (na primer tamoksifen, toremifen, raloksifen, droloksifen i jodoksifen), estrogen receptor regulatori naniže (na primer fulvestrant), antiandrogeni (na primer bikalutamid, flutamid, nilutamid i ciproteron acetat), LHRH antagonisti ili LHRH agonisti (na primer goserelin, leuprorelin i buserelin), progesteroni (na primer megestrol acetat), aromataza anhibitori (na primer anastrozol, letrozol, vorazol i eksemestan) i inhibitori 5a-reduktaze, kao što je finasterid; (iii) sredstva koja inhibiraju invaziju ćelija kancera (na primer metaloproteinaza inhibitori, kao što je marimastat, i inhibitori receptorske funkcije urokinaza plazminogen aktivatora); (iv) inhibitori funkcije faktora rasta, na primer takvi inhibitori uključuju antitela faktora rasta, antitela receptora faktora rasta (na primer anti-erbb2 antitelo trastuzumab [Herceptin™] i anti-erbbl antitelo cetuximab [C225], famezil transferaza inhibitori, tirozin kinaza inhibitori i serin/treonin kinaza inhibitori, na primer inhibitori epidermalne familije faktora rasta (na primer EGFR familija tirozin kinaza inhibitora, kao što su N-(3-hloro-4-fluorofenil)-7-metoksi-6-(3-mofolinopropoksi)hinazolin-4-amin (gefitinib, AZD1839), N-(3-etinilfenil)-6,7-bis (2-metoksietoksi)hinazolin-4-amin (erlotinib, OSI-774) i 6-akrilamido-N-(3-hloro-4-fluorofenil)-7-(3-morfolinopropoksi)hinazolin-4-amin (Cl 1033)), na primer inhibitori familije platelet-izvedenog faktora rasta i na primer inhibitori familije hepatocit faktora rasta; (v) antiangiogenska sredstva, kao što su ona koja inhibiraju dejstva vaskularnog endotelijalnog faktora rasta, (na primer antitelo anti-vaskularnog endotelijskog ćelijskog faktor rasta bevacizumab [Avastin ™], jedinjenja kao što su ona otkrivena u publikovanim međunarodnim patentnim prijavama WO 97/22596, WO 97/30035, VVO 97/32856 i WO 98/13354) i jedinjenja koja rade putem drugih mehanizama (na primer linomid, inhibitori integrin av(53 funkcije i angiostatin); (vi) Za sudove-štetna sredstva, kao što combretastatin A4 i jedinjenja otkrivena u međunarodnim patentnim prijavama VVO 99/02166, WO 00/40529, VVO 00/41669, VVO 01/92224, VVO 02/04434 i VVO 02/08213; (vii) antisens terapije, na primer one koje su usmerene na ciljeve koji su u gornjem tekstu navedeni, kao što su ISIS 2503, anti-Ras antisens; (viii) pristupi geskom terapijom, uključujući, na primer, pristupe za zamenu aberantnih (nenormalnih) gena, kao što su aberant p53 ili aberant BRCA1 ili BRCA2, GDEPT (terapija prolekom na genski-usmereni enzim) pristupi, kao što su oni koji koriste citozin deaminazu, timidin kinazu ili bakterijski nitroreduktaza enzim, i pristupi za povećanje tolerancije pacijenta na

hemoterapiju ili radioterapiju, kao što genska terapija na multi-lek otpornost; i

(ix) pristupi imunoterapijom uključujući, na primer, ex-vivo i in-vivo pristupe za povećanje imunogeničnosti pacijentovih ćelija tumora, kao što je trasfekcija sa citokinima, kao što su interleukin 2, interleukin 4 ili stimulišući faktor za granulocit-makrofaga koloniju, pristupi za smanjenje energije T-ćelija, pristupi korišćenjem transficiranih imunih ćelija, kao što su citokin-transficirane dendritične ćelije, pristupi upotrebom citogen-transficiranih ćelijskih linija tumora, i pirstupi upotrebom anti-idiotipskih antitela.

Medikamenti iz donje Tabele 1 se pretpostavljeno, ali ne i ekskluzivno, kombinuju sa jedinjenjima formule I.

Sledeće skraćenice upućuju svaka posebno na donje definicije:

aq (vodeni), h (sat), g (gram), L (litar), mg (miligram), MHz (Megaherc), min. (minut), mm (milimetar), mmol (milimol), mM (milimolarno), m.p. (tačka topljenja), eq (ekvivalent), mL (mililitar), L (mikrolitar, ACN (acetonitril), AcOH (sirćetna kiselina), CDCI3(deuterijumizovan hloroform), CD3OD (deuterijumizovan metanol), CH3CN (acetonitril), c-hex (cikloheksan), DCC (dicikloheksil karbodiimid), DCM (dihlorometan), DIC (diizopropil carbodiimid), DIEA (diizopropiletil-amin), DMF (dimetilformamid), DMSO (dimetilsulfoksid), DMSO-d6(deuterijumizovan dimetilsulfoksid), EDC (1-(3-dimetil-amino-propil)-3-etilkarbodiimid), ESI (elektro-sprej jonizacija), EtOAc (etilacetat), Et20 (dietil etar), EtOH (etanol), HATU (dimetilamino-([1,2,3]triazolo[4,5-b]piridin-3-iloksi)-metilen]-dimetil-amonijum heksafluorofosfat), HPLC (Tečna hromatografija visokih performansi), i-PrOH (2-propanol), K2C03(kalijumkarbonat), LC (Tečna hromatografija), MeOH (metanol), MgS04(magnezijum sulfat), MS (masena spektrometrija), MTBE (Metil terc-butil etar), NaHC03(natrijumbikarbonat), NaBH4(natrijum borohidrid), NMM (N-metil morfolin), NMR (Nuklearna magnetna rezonanca), PyBOP (benzotriazol-1-il-oksi-tris-pirolidino-fosfonijum heksafluorofosfat), RT (sobna temperatura), Rt (vreme zadržavanja), SPE (ekstrakcija čvrste faze), TBTU (2-(1-H-benzotriazol-1-il)-1,1,3,3-tetrametiluromium tetrafluoro borat), TEA (trietilamin), TFA (trifluorosirćetna kiselina), THF (tetrahidrofuran), TLC (Hromatografija tankog sloja), UV (Ultraljubičasto).

Opis in vitro ogleda

Skraćenice:

GST = Glutation-S-transferaza

FRET = Transfer energije fluorescentnom rezonancom

HTRF® = (homogena vremenski rešena fluorescencija)

HEPES = 4-(2-hidroksietil)-1-piperaziri etanasulfonska kiselina pufer

DTT = Ditiotreitol

BSA = serum albumin govečeta

CHAPS = deterdžent;

CHAPS = 3-[(3-holamidopropil)dimetilamonio]-1-propansulfonat Streptavidin-XLent® je konjugat streptavidin-XL665 visokog stepena za koji su uslovi sparivanja optimizovani da se dobije prinos konjugata sa pojačanim performansama za neke oglede, posebno za one koji zahtevaju visoku osetljivost.

Testiranje biohemijske aktivnosti Tankiraze1i 2: Ogled autoparilacije

Ogled autoparilacije se obavlja u dva koraka: analizira se enzimska reakcija u kojoj GST-označena Tankiraza-1, resp Tankiraza-2 transferiše biotinilovanu ADP-ribozu na sebe sa biotinilovanog NAD kao ko-supstrata i reakcija detekcije gde je vremenski rešen FRET između kriptata označenog anti-GST vezom za GST oznaku enzima i Xlent® ozančenog-streptavidina vezanog za biotin-parilovani ostatak. Aktivnost autoparilacije se može detektovati direktno putem povećanja HTRF signala.

Ogled autoparilacije se obavlja formatom ogleda 384-bazenčića HTRF® (Cisbio, Codolet, Francuska) na Greiner-ovim mikrotiter plaćama sa nb 384-bazenčića i koristi se za visoku proveru protoka, 250 nM GST-označene Tankiraze-1 (1023-1327aa), posebno oko 250 nM GST-označenje Tankiraze-2 (873-1166 aa) i 5 uM bio-NAD (Biolog, Life science Inst., Bremen, Nemačka) kao ko-supstrat se inkubiraju u ukupnoj zapremino od 5ul (50 mM HEPES, 4 mM Mg-hlorid, 0,05% Pluronic F-68, 1,4 mM DTT, 0,5% DMSO, pH 7,7) u odsustvu ili prisustvu testiranog jedinjenja (10 razblaženih koncentracija) tokom 90 minuta na 30°C. Reakcija se zaustavlja dodavanjem 1 ul 50 mM EDTA rastvora. Dodaje se 2 ul detekcionog rastvora (1,6 pM SA-Xlent® (Cisbio, Codolet, Francuska), 7,4 nM Atni-GST-K® (Eu-označen anti-GST, Cisbio, Codolet, Francuska) u 50 mM HEPES, 800 mM KF, 0,1% BSA, 20 mM EDTA, 0,1% CHAPS, pH 7,0). Nakon 1h inkubacije na sobnoj temperaturi HTRF je meri sa Envision multimode čitačem (Perkin Elmer LAS Nemačka GmbH) pri ekscitacionoj talasnoj dužini od 340 nm (laserksi mod) i emisionim talasnim dužinama 615 nm i 665 nm. Utvrđuje se odnos emisionih signala. Upotrebljena puna vrednost je reakcija oslobođena od inhibicije. Farmakološka nulta vrednost koja se koristi je XAV-939 (Tocris) u konačnoj koncentraciji od 5 uM. Inhibitorne vrednosti (IC50) se utvrđuju korišćenjem bilo programa Symyx Assay Explorer® ili Condosseo® od Genedata.

Merenje ćelijske inhibicije tankiraze

Pošto su Tankiraze opisane da moduliraju čelijski nivo Axin2 (Huang et al., 2009; Nature) povećanje Axin2 nivoa se koristi kao očitavanje za utvrđivanje ćelijske inhibicije Tankiraza u na Luminex-u baziranom ogledu.

Ćelije ćelijske linije DLD1 karcinoma debelog creva se postave na ploče sa 96 bazenčića sa 1,5x10<4>ćelija po bazenčiću. Sledeći dan, ćelije se tretiraju sa serijskim razblaživanjem testiranog jedinjenja u sedam koraka kao triplikati sa konačnom DMSO koncentracijom od 0,3%. Nakon 24 sata, ćelije se lizuju i pufer lize (20 mM Tris/Hcl pH 8,0, 150 mM NaCI, 1% NP40, 10% Glicerin) i lizati se očiste centrifugiranjem kroz filter ploču 96 bazenčića (0,65um). Axin2 protein se izoluje iz ćelijskih lizata inkubacijom sa monoklonalnim anti-Axin2 antitelom (R&D Systems #MAB6078) koje je vezano za fluorescentna karboksizrna. Onda se vezani Axin2 specifično detektuje sa poliklonalnim anti-Axin2 antitelom (Cell Signaling #2151) i odgovarajućim PE-fluorescentnim sekundarnim antitelom. Količina izolovanog Axin2 proteina se utvrđuje u Luminex<200>mašini (Luminex Corporation) prema proizvođačkom uputstvu računanjem 100 događaja po bazenčiću. Inhibicija Tankiraze putem testiranih jedinjenja rezultira u visokom nivoima Axin2 što je u direktnoj korelaciji sa povećanjem fluorescence koja se može detektovati. Tako su kontrolne ćelije tretirane samo sa rastvaračem (neutralna kontrola) i sa Tankiraza referentnim inhibitorom IVVR-2 (3E-06 M) na koji se upućuje kao kontrolu maksimalnog povećanja Axin2. Radi analize, dobijeni podaci se normalizuju spram netretiranog rastvarača kao kontrole i uklapaju za određivanje EC50 vrednosti upotrebom Assay Explorer softvera (Accelrvs).

Opis PARP1 ogleda

Biohemijska aktivnost testiranja PARP-1: Ogled autoparilacije

Ogled autoparilacije se obavlja u dva koraka: enzimske reakcije u kojoj His-označeni Parp-1 transferiše biotinilovanu ADP-riboza/ADP-riboza samoj sebi iz biotinilovanog NAD/NAD kao ko-supstrata i detekcione reakcije gde se analizira vreme potrebno za rešavanje FRET između kriptata označenog sa anti-His antitelom veznom za His oznaku enzima i Xlent® označenog-streptavidina vezanog za ostatak biotin-parilacije. Aktivnost autoparilacije se može detektovati direktno putem povećanja u HTRF signalu.

Ogled autoparilacije se obavlja kao ogled sa 384-bazenčića HTRF® (Cisbio, Codolet, Francuska) formatiran na Greiner-ovim mikrotiter pločama male zapremine. 35 nM His-označenog Parp-1 (humani, rekombinantni, Enzo Life Sciences GmbH, Lorrach, Nemačka) i smeša 125 nM bio-NAD (Biolog, Life science Inst., Bremen, Nemačka) i 800 nM NAD kao ko-supstrat se inkubiraju u ukupnoj zapremini od 6 pl (100 mM Tris/HCI, 4 mM Mg-hlorid, 0,01 % IGEPAL® CA630, 1 mM DTT, 0,5 % DMSO, pH 8, 13 ng/pl aktivirane DNK (BPS Bioscience, Sand Diego, SAD)) u odsustvu ili prisustvu testiranog jedinjenja (10 razblaženih koncentracija) tokom 150 minuta na 23°C. Reakcija se zaustavlja dodavanje 4 uL Stop/detekcija rastvora (70 nM SA-Xlent®

(Cisbio, Codolet, Francuska), 2,5 nM Anti-His-K® (Eu-označen anti-His, Cisbio, Codolet, Francuska) u 50 mM HEPES, 400 mM KF, 0,1 % BSA, 20 mM EDTA, pH 7,0). Nakon jednog sata inkubacije na sobnoj temperaturi HTRF se meri sa Envision multimode čitačem (Perkin Elmer LAS Germanv GmbH) pri talasnoj dužini ekscitacije od 340 nm (laserski mod) i talasnim dužinama emisije od 615 nm i 665 nm. Odnos emisionih signala se utvrđuje. Puna vrednost se koristi u reakcijama bez inhibitora. Farmakološka nulta vrednost koja se koristi je Olaparib (LClabs, VVobum, SAD) u konačnoj koncentracii od 1 uM. Inhibitome vrednosti (IC50) se utvrđuju upotrebom bilo programa Symyx Assay Explorer® ili Condosseo® od GeneData.

Opis TNKS1 i TNKS2 ELISA ogleda

Biohemijska aktivnost testiranja TNKS 1 i 2: aktivnost ELISA (ogled autoparilacije)

Radi analize aktivnosti autoparilacije TNKS 1 i 2 obavlja se aktivnost ELISA: U prvom koraku GST označeni TNKS se hvataju na glutationom obloženu ploču. Onda se obavlja ogled aktivnost sa biotinilovanim NAD u odsustvu/prisustvu jedinjenja. Tokom enzimske reakcije GST označeni TNKS transferišu biotinilovanu ADP-ribozu samim sebe iz biotinilovanog NAD kao ko-supstrata. Za detekciju dodaje se streptavidin-HRP konjugat koji se vezuje za biotinilovane TNKS i time se hvata za ploče. Količina biotinilovanih resp. autopariliranih TNKS se detektuje sa luminiscentnim supstratom za HRP. Nivo luminiscentnog signala je u direktnoj korelaciji sa količinom autopariliranih TNKS i prema tome sa aktivnošću TNKS. Aktivnost ELISA se obavlja na glutationom obloženim mikrotiter pločama sa 384 bazenčića (Express capture Glutathione obložena ploča, Biocat, Heidelberg, Nemačka). Ploče se prethodno ekvilibhšu sa PBS. Onda se ploče inkubiraju sa 50 pl 20 ng/bazenčić GST-označenim Tnks-1 (1023-1327 aa, pripremljeno u kući), i posebno GST-označenim Tnks-2 (873-1166 aa, pripemljeno u kući) u oglednom puferu (50 mM HEPES, 4 mM Mg-hlorid, 0,05% Pluronic F-68, 2 mM DTT, pH 7,7) preko noći na 4°C. Ploče se operu 3 puta sa PBS-Tween-30. Bazenčići se blokiraju inkubacijom na sobnoj temperaturi tokom 20 minuta sa 50 pl blokirajućeg pufera (PBS, 0,05 % Tween-20, 0,5 % BSA). Nakon toga se ploče operu 3 puta sa PBS-Tween-20. Enzimska reakcija se obavlja u 50 pl reakcionom rastvoru (50 mM HEPS, 4 mM Mg-hlorid, 0,05 % Pluronic F-68, 1,4 mM DTT, 0,5% DMSO, pH 7,7) sa 10 pM bio-NAD (Biolog, Life science Inst., Bremen, Nemačka) kao ko-supstratom u odsustvu ili prisustvu testiranog jedinjenja (10 razblaženih koncentracija) tokom jednog sata na 30°C. Reakcija se zaustavlja 3 puta pranjem sa PBS-Tween-20. Radi detekcije se dodaju 50 pl 20ng/pl Streptavidn, HRP konjugat (MoBiTec, Gottingen, Nemačka) u PBS/0,05%Tween-20/0,1%BSA i ploče se inkubiraju 30 minuta na sobnoj temperaturi. Nakon tri puta pranja sa PBS-Tween-20 dodaje se 50pl rastvora SuperSignal ELISA Femto Maximum osetljivosti supstrat (ThermoFisherScientific (Pierce), Bonn, Nemačka). Nakon 1 minut inkubacije na sobnoj temperaturi signali luminiscence se mere sa Envision multimode čitačem (Perkin Elmer LAS Germanv GmbH) pri 700 nm. Puna iskorišćena vrednost je reakcija bez inhibitora. Farmakološka nulta vrednost koja se koristi je XAV-939 (Tocris) u konačnoj koncentraciji od 5 pM. Inhibitome vrednosti (IC50) se utvrđuju upotrebom bilo programa Symyx Assay Explorer® ili Condosseo® od GeneData.

U gornjem i donjem tekstu, sve temperature su naznačene u °C. U sledećim primerima, „konvencionalni rad" znači: voda je dodata ukoliko je neophodno, pH je podešen, ukoliko je neophodno, do vrednosti između 2 i 10, u zavisnosti od konstitucije krajnjeg proizvoda, smeša je ekstrakovana sa etilacetatom ili dihlorometanom, faze su odvojene, organska faza je osušena preko natrijum sulfata i isparava, a ostatak je prečišćen hromatografijom na silika gelu i/ili putem kristalizacije. Rf vrednosti na silika gelu; eluent: etilacetat/metanol 9:1.

HPLC/MS uslovi A

kolona: Chromolith Performance ROD RP-18e, 50 x 4,6 mm<2>

gradijent: A:B = 96:4 do 0:100 u 2,8 minuta

brzina protoka: 2,40 ml/min

eluent A: voda + 0,05 % mravlja kiselina

Eluent B: acetonitril + 0,04 % mravlja kiselina

talasna dužina: 220 nm

masena spektroskopija: pozitivni mod

HPLC/MS uslovi B

kolona: Chromolith Performance ROD RP-18e, 100 x 3 mm<2>

gradijent: A:B = 99:1 do 0:100 u 3,5 minuta

brzina protoka: 2,0 ml/min

eluent A: voda + 0,05 % mravlja kiselina

Eluent B: acetonitril + 0,04 % mravlja kiselina

talasna dužina: 220 nm

masena spektroskopija: pozitivni mod

HPLC/MS uslovi C

kolona: Chromolith Performance ROD RP-18e, 100 x 3 mm<2>

gradijent: A:B = 99:1 do 0:100 u 1,8 minuta

brzina protoka: 2,0 ml/min

eluent A: voda + 0,05 % mravlja kiselina

Eluent B: acetonitril + 0,04 % mravlja kiselina

talasna dužina: 220 nm

masena spektroskopija: pozitivni mod

<1>H NMR se beleži na Bruker DPX-300, DRX-400 ili AVII-400 spektrometru, upotrebom preostalog signala deuterizovanog rastvarača kao interne reference. Hemijska pomeranja 6 su data u ppm u odnosu na preostali signal rastvarača (6 = 2,49 ppm za<1>H NMR u DMSO-d6).<1>H NMR podaci su dati kako dalje sledi: hemijsko pomeranje (multipličnost, konstante sparivanja i broj vodonika). Multipličnost je data u skraćenicama kako sledi: s (singlet), d (dublet), t (triplet), q (kvartet), m (multiplet), br (široko).

Mikrotalasna hernija se obavlja na mikrotalasnom reaktoru jediničnog moda EmrvsTM Optimiser od Personal Chemistn/.

Primer 1

Sinteza 3-(4-benziloksi-fenil)-2H-pirolo[1,2-a]pirazin-1-ona („A1")

Suspenzija 200 mg (1,60 mmol) metil estra 1 H-pirol-2-karboksilne kiseline i 1,56 g (4,79 mmol) cezijum karbonata u 3 ml DMF se zagreva do 50°C uz mešanje. Onda se tokom 3 minuta doda rastvor 488 mg (1,60 mmol) 1-(4-benziloksi-fenil)-2-bromo-etanona u 1 mL DMF. Reakciona smeša se meša 188 sati na 50°C. Reakciona smeša se filtrira sukcijom i filtrat isparava. Ostatak se kristališe iz dietil etra da se dobije metil estar 1-[2-(4-benziloksi-fenil)-2-okso-etil]-1H-pirol-2-karboksilne kiseline kao bež kristali; HPLC/MS 2,51 min (A), [M+H]350.

Suspenzija 100 mg (0,286 mmol) metil estra 1-[2-(4-benziloksi-fenil)-2-okso-etil]-1H-pirol-2-karboksilne kiseline u 7 M rastvoru aminijaka u metanola se zrači u mikrotalasnom aparatu na 90°C tokom 18h. Reakciona smeša se ohladi do sobne temperature i isparava. Ostatak se hromatografiše na silika gel koloni sa petroetar/etilacetatom kao eluentom da se dobije 3-(4-benziloksi-fenil)-2H-pirolo[1,2-a]pirazin-1-on kao bež kristali; HPLC/MS 2,26 min (A), [M+H] 317.

Analogno, dobijaju se sledeća jedinjenja:

Primer 2

Sinteza 3-(4-trifluorometil-fenil)-2H-pirolo[1,2-ajpirazin-1 -ona

(„A13")

Rastvor 1,15 g (9,19 mmol) metil estra 1 H-pirol-2-karbonske kiseline i 2,70 g (10,1 mmol) 2-bromo-(1-(4-trifluorometil-fenil)-etanona u 20 ml acetonitrila se tretira sa 3,30 g (10,1 mmol) cezijum karbonata. Rezultirajuća suspenzija se meša na 35°C tokom 18h. Reakciona smeša se filtrira i filtrat se isparava. Ostatak se hromatografiše na silika gel koloni sa cikloheksan-etilacetatom kao eluentom da se dobije metil estar 1-[2-okso-2-(4-tirfluorometil-fenil)-etil]-1H-pirol-2-karboksilne kiseline kao žuto ulje; HPLC/MS 2,52 (a), [M+H] 312.

Rastvor 106 mg (0,34 mmol) metil estra 1-[2-okso-2-(4-trifluorometil-fenil)-etil]-1H-pirol-2-karbonske kiseline i 789 mg (10,2 mmol) amonijum acetata u 2 ml sirćetne kiseline se zagreva do 80°C sa mešanjem. Smeša se meša na ovoj temperaturi tokom 5 sati i onda ohladi do sobne temperature. Smeša se deli na particije između THF i zasićenog rastvora natrijum hlorida. Organska faza se opere dva puta sa 25% vodenim amonijakom i dva puta za zasićenim rastvorom natrijum hlorida. Organska faza se osuši preko natrijum sulfata i isparava. Ostatak se hromatografiše na silika gel koloni sa cikloheksan/etilacetatom kao eluentom da se dobije 3-(4-trifluorometil-fenil)-2H-pirolo[1,2-a]pirazin-1-on kao bezbojni kristali;

HPLC/MS 2,11 (A), [M+H] 279;

<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) 5 [ppm] 10,91 (s, 1H), 7,90 (m, 3H), 7,82 (d, J=8,4, 2H), 7,49 (dd, J=2,4, 1,5, 1H), 6,95 (m, 1H), 6,61 (dd, J=3,8, 2,6, 1H).

Analogno se pripremaju sledeća jedinjenja:

3-(1-metil-1H-pirazol-4-il)-2H-pirolo[1,2-a]pirazin-1-on („A14")

HPLC/MS 1,66 min (B), [M+H] 215;

<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) 8 [ppm] 10,62 (s, 1H), 8,15 (s, 1H), 7,86 (d, J=0,6, 1H), 7,66 (s, 1H), 7,37 (dd, J=2,5, 1,5, 1H), 6,87 (m, 1H), 6,53 (dd, J=3,9, 2,5, 1H), 3,86 (s, 3H);

3-{4-terc-butil-fenil)-7-metil-2H -pirolo[1,2-a]pirazin-1-on („A38")

HPLC/MS 2,94 min (B), [M+H] 281;

<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) 5 [ppm] 10,64 (s, 1H), 7,61 (s, 1H), 7,59 (d, J=8,6, 2H), 7, 46 (d, J=8,6, 2H), 7,24 (dd, J=1,5, 0,8, 1H), 6,72 (m, 1H), 2,18 (s, 3H), 1,30 (s, 10H);

3-(4-terc-butil-fenil)-1 -okso-1,2-dihidro -pirolo[1,2-a]pirazin-7-karbonitril

(„A92")

Primer 3

Sinteza 6-(4-terc-butil-fenil)-5H-pirazolo[1,5-a]pirazin-4-ona („A15")

Rastvor 849 mg (4,00 mmol) dietil pirazol-3,5-dikarboskilata i 1,02 g (4,00 mmol) 2-bromo-1-(4-terc-butil-fenil)-etanona u 4 ml acetona se tretira sa 663 mg (4,89 mmol) kalijumkarbonata. Rezultirajuća suspenzija se meša tokom noći na sobnoj temperaturi. Reakciona smeša se deli na particije između vode i dihlorometana. Organska faza se osuši preko natrijum sulfata i isparava da se dobije dietile estar 1-[2-(4-terc-butil-fenil)-2-okso-etil]-1H-pirazol-3,5-dikarboksilne kiseline kao svetio žuta pena; HPLC/MS 2,77 (A), [M+H] 387.

Rastvor 1,04 g (2,71 mmol) dietil estra 1 -[2-(4-terc-butil-fenil)-2-okso-etil]-1 H-pirazol-3,5-dikarbonske kiseline i 2,08 g (27,1 mmol) amonijum acetata u 20 ml sirćetne kiseline se meša tokom 44 sati na 110°C. Reakciona smeša se ohladi do sobne temperature i doda se višak vode. Rezultirajući talog se filtrira i opere sa vodom. Ostatak se hromatografiše na silika gel koloni sa dihlorometan/metanolom kao eluentom da se dobije etil estar 6-(4-terc-butil-fenil)-4-okso-4,5-dihidro-pirazolo[1,5-ajpirazin—2-karbonske kiseline kao bezbojni kristali; HPLC/MS 2,41 (A), [M+H] 340.

Rastvor 547 mg (1,61 mmol) etil estra 6-(4-terc-butil-fenil)-4-okso-4,5-dihidro-pirazolo[1,5-a]pirazin—2-karbonske kiseline u 10 ml 1,2-dimetoksietanu se tretira sa 5 ml 1 N vodenim NaOH rastvorom. Rezultirajuća suspenzija se zagreva od 100°C i rezultirajući rastvor se meša na ovoj temperaturi tokom 48 sata. Reakciona smeša se ohladi do sobne temperature i isparava. Ostatak je pretvoren u prašak sa vodom i čvrsti oblici se filtriraju i operu sa vodom. Filtrat se zakiseli sa 2 N HCI. Rezultirajući talog se uklanja filtriranjem, opere sa 2 N HCI i sa vodom i osuši pod vakuumom da se dobije 6-(4-terc-butil-fenil)-4-okso-4,5-dihidro-pirazolo[1,5-a]pirazin-2-karbonska kiselina u bezbojnom čvrstom stanju; HPLC/MS 2,03 (A), [M+H] 312.

28,9 mg (0,454 mmol) Bakar praška se doda rastvoru 70,7 mg (0,227 mmol) 6-(4-terc-butil-fenil)-4-okso-4,5-dihidro-pirazolo[1,5-a]pirazin-2-karbonske kiseline u 2 ml hinolina. Smeša se meša na 190°C tokom 20 sati. Hinolin se uklanja destilovanjem pod vakuumom i ostatak se hromatografiše na silika gel koloni sa cikloheksan/etilacetatom kao eluentom da se dobije 6-(4-terc-butil-fenil)-5H-pirazolo[1,5-a]pirazin-4-on kao bezbojni kristali; HPLC/MS: 1,88 (C), [M+H] 268;

<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) 5 [ppm] 11,49 (s, 1H), 8,03 (s, 1H), 7,92 (d, J=2,2, 1H), 7,69 (d, J=8,5, 2H), 7,49 (d, J=8,6, 2H), 7,01 (d, J=1,6, 1H), 1,32 (s, 9H).

Analogno se dobijaju sledeća jedinjenja:

Primer 4

Sinteza 6-(4-terc-butil-fenil)-2-hidroksimetil-5H-pirazolo[1,5-a]pirazin-4-ona („A18") i alternativna sinteza „A15"

Pod azotom, 43,4 mg (1,14 mmol) litijumaluminijumhidrida se doda rastvoru 194 mg (0,571 mmol) etil estra 6-(4-terc-butil-fenil)-4-okso-4,5-dihidro-pirazolo[1,5-ajpirazin-2-karboksilne kiseline (za pripremanje pogledati prethodni primer) u 20 ml THF. Reakciona smeša se meša na ambijentalnoj temperaturi tokom dva sata. Doda se polako reakcionoj smeši nekoliko kapi metanola a potom 2 ml 2 N vodenog HCI rastvora. Zatim se filtrira preko uloška celita. Filtrat se isparava i ostatak se hromatografiše na silika gel koloni sa cikloheksan/etilacetatom kao eluentom da se dobije 6-(4-terc-butil-fenil)-2-hidroksimetil-5H-pirazolo[1,5-a]pirazin-4-on („A18") kao beli prašak; HPLC/MS: 1,72 (C), [M+H] 298;<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) 6 [ppm] 11,46 (s, 1H), 7,94 (s, 1H), 7,67 (d, J=8,5, 2H), 7,49 (d, J=8,5, 2H), 6,91 (s, 1H), 5,28 (bs, 1H), 4,59 (s, 2H), 1,31 (s, 9H).

Analogno se dobijaju sledeća jedinjenja:

599 mg (1,41 mmol) Dess-Martin periodlnana se doda rastvoru 140 mg (0,471 mmol) 6-(4-terc-butil-fenil)-2-hidroksimetil-5H-pirazolo[1,5-a]pirazin-4-ona u 5 ml dihlorometana i 1 ml DMF. Reakciona smeša se meša na ambijentalnoj temperaturi tokom 18 sati. Reakciona smeša se filtrira i filtrat se opere sa zasićenim rastvorom natrijum tiosulfata i zasićenim rastvorom natrijum hidrogen karbonata. Organska faza se osuši preko natrijum sulfata i isparava. Ostatak se pretvori u prašak sa terc-butilmetilestrom, čvrsti oblik se odvaja filtriranjem i osuši pod vakuumom da se dobije 6-(4-terc-butil-fenil)-4-okso-4,5-dihidro-pirazolo[1,5-ajpirazin-2-karbaldehid kao svetio žuti kristali; HPLC/MS: 1,93 (C), [M+H] 296.

140 mg (0,473 mmol) 6-(4-terc-butil-fenil)-4-okso-4,5-dihidro-pirazolo[1,5-a]pirazin-2-karbaldehida se rastvori u 1 ml dietilenglikol-dimetiletru. Doda se 12 mg (0,028 mmol) 3-difenilfosfanilpropil(difenil)-fosfana i 3,7 mg (0,014 mmol) rodijum(lll)-hlorid

trihidrata. Reakciona smeša se meša tokom 42 sata na 160°C. Smeša se ohladi do sobne temperature i deli na particije između dihlorometana i vode. Organska faza se osuši preko natrijum sulfata i isparava. Ostatak se hromatografiše na silika gel koloni sa cikloheksan/etilacetatom kao eluentom da se dobije 6-(4-terc-butil-fenil)-5H-pirazolo[1,5-a]pirazin-4-on („A15") kao bezbojni kristali; HPLC/MS: 1,88 (C), [M+H] 268.

Analogno se dobijaju sledeća jedinjenja:

6-(4-bromo-fenil)-5H-pirazolo[1,5-a]pirazin-4-on („A40")

6-(6-pirolidin-1 -i l-pirid in-3-i l)-5 H-p irazo lo[ 1,5-a]pirazin-4-on („A42") 6-[4-(5-metil-[1,2,4]oksadiazol-3-il)-fenil]-5H-pirazolo[1,5-a]pirazin-4-on („A43") 6-{1 -terc-butil-1 H-pirazol-4-il)-5H-pirazolo[1,5-a]pirazin-4-on („A44") 6-(1-terc-butil-1 H-pirazol-4-il)-2-hidroksimetil-5H-pirazolo[1,5-a]pirazin-4-on (,,A89U)

HPLC/MS 1,78 (B), [M+H] 288.

Primer 5

Sinteza 3-(4-bromo-fenil)-2H-pirolo[1,2-a]pirazin-1-ona („A24")

5,53 g (40,0 mmol) Kalijumkarbonata se doda rastvoru 1,70 ml (20,0 mmol) pirol-2-karbonitrila i 8,34 g (30,0 mmol) 2,4'-dibromo-acetofenona u 40 ml DMF. Rezultirajuća suspenzija se meša 1 sat na sobnoj temperaturi. Reakciona smeša se razblaži sa dihlorometanom i filtrira uz sukciju. Ostatak se opere sa dihlorometanom. Filtrat se isparava i ostatak se hromatografiše na silika gel koloni sa cikloheksan/etilacetatom kao eluentom da se dobije 1-[2-(4-bromo-fenil)-2-okso-etil]-1 H-pirol-2-karbonitril kao svetio narandžasti čvrsti oblik; HPLC/MS 2,80 (B), [M+H] 289/291. 3,36 g (11,6 mmol) 1-[2-(4-bromo-fenil)-2-okso-etil]-1H-pirol-2-karbonitrila i 3,95 g (11,6 mmol) tetrabutilamonijum vodoniksulfata se rastvori u 23 ml dihlorometana. Polako se dodaju uz mešanje 12,3 (121 mmol) vodenog rastvora vodonikperoksida (30% maseno) i onda 4,63 ml (50,0 mmol) vodenog rastvora natrijum hidroksida (32% maseno). Reakciona smeša se meša na ambijentalnoj temperaturi tokom 90 minuta i onda deli u particije između vode i dihlorometana. Organska faza se osuši preko natrijum sulfata i isparava. Ostatak se hromatografiše na silika gel koloni sa cikloheksan/etilacetatom da se dobiju dva proizvoda: 3-(4-bromo-fenil)-2H-pirolo[1,2-a]pirazin-1-on; beli prah; HPLC/MS 2,42 (B), [M+H]289/291;<1>H NMR (400 MHz, DMSO-de) 5 [ppm] 10,80 (s, 1H), 7,78 (s, 1H), 7,64 (m, 4H), 7,46 (m, 1H), 6,92 (d, J=3,3, 1H), 6,58 (dd, J=3,8, 2,6, 1H). 3-(4-bromo-fenil)-3-hidroksi-3,4-dihidro-2H-pirolo[1,2-a]pirazin-1-on; beli prah; HPLC/MS 2,17 (B), [M+H] 307/309;<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) 5 [ppm] 8,30 (s, 1H), 7,58 (m, 4H), 6,95 (s, 1H), 6,70 (d, J=2,3, 1H), 6,67 (s, 1H), 6,16 (m, 1H), 4,15 (m, 2H). 825 mg (2,69 mmol) 3-(4-bromo-fenil)-3-hidroksi-3,4-dihidro-2H-pirolo[1,2-a]pirazin-1-ona se taloži u 6,6 ml dihlorometana. Onda se doda 207 pl (2,69 mmol) trifluorosirćetne kiseline. Nakon 10 minuta mešanja na sobnoj temperaturi, reakciona smeša se isparava. Ostatak se pretvori u prah sa zasićenim rastvorom natrijum karbonata. Čvrsti oblici se odvajaju filtriranjem, operu sa vodom i osuše pod vakuumom da se dobije 3-(4-bromo-fenil)-2H-pirolo[1,2-a]pirazin-1-on kao beli prah; HPLC/MS 2,42 (B), [M+H] 289/291. 3-(4-Bromo-fenil)-7-metil-2H-pirolo[1,2-a]pirazin-1-on se priprema analogno:

HPLC/MS 2,59 min (B), [M+H] 303/305.

Primer 6

Sinteza 3-[4-(1-metil-1H-pirazol-4-il)-fenil]-2H-pirolo[1,2-a]pirazin-1-ona („A25")

Poz azotom, suspenzija 141 mg (0,485 mmol) 3-(4-bromo-fenil)-2H-pirolo[1,2-a]pirazin-1-ona, 111 mg (0,534 mmol) 1-metil-4-(4,4,5,5-tetrametil-[1,3,2]dioksaborolan-2-il)-1 H-pirazola i 49 mg (0,58 mmol) natrijum vodonik karbonata u 1 ml DMF i 0,5 ml vode se zagreva do 40°C. Onda se doda 6,8 mg (0,010 mmol) bis(trifenilfosfin}-paladijum(il)-hlorida. Reakciona smeša se zagreva do 80°C i meša na ovoj temperaturi tokom 20 sati. Reakciona smeša se ohladi do sobne temperature i doda se višak vode. Rezultirajući talog se odvaja filtriranjem i opere sa vodom. Ostatak se hromatografiše na silika gel koloni sa metanol/dihlorometanom kao eluentom da se dobije 3-[4-( 1 -metil- 1H-pirazol-4-il)-fenil]-2H-pirolo[1,2-a]pirazin-1-on kao svetio žuti kristali; HPLC/MS 2,09 min (B), [M+H] 291;

<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) 6 [ppm] 10,73 (s, 1H), 8,21 (s, 1H), 7,93 (s, 1H), 7,76 (s, 1H), 7,66 (m, 4H), 7,46 (dd, J=2,3, 1,6, 1H), 6,91 (d,J=3,2,1H), 6,58 (dd, J=3,9, 2,6, 1H), 3,87 (s, 3H).

Analogno se dobijaju sledeća jedinjenja:

Primer 7

Sinteza metil estra 4-(1-okso-1,2-dihidro--pirolo[1,2-a]pirazin-3-il)-benzojeve kiseline („A28") i 3-[4-(1-hidroksi-1-metil-etil)-fenil]-2H-pirolo[1,2-a]pirazin-1-ona („A29")

U autoklavu, rastvor 285 mg (0,986 mmol) 3-(4-bromo-fenil)-2H-pirolo[1,2-a]pirazin-1-ona i 157 mg (1,55 mmol) trietilamina u 6 ml metanola i 6 ml toluena se ispere sa azotom. Doda se 24 mg (0,029 mmol) (1,1'-bis(difenilfosfino)-ferocen)dihloropaladijuma(ll) i 22 mg (0,040 mmol) 1,1-bis-(difenilfosfino)-ferocena. Onda se autoklav puni sa ugljen monoksidom i zagreva do 100°C. Autoklav se održava na ovoj temperaturi tokom 16 sati sa pritiskom ugljen monoksida od 2-4 bara. Autoklav se dovodi do atmosferskog pritiska. Čvrsti oblici se odvajaju filtriranjem; ostatak se opere sa metanolom i terc-butil meti letrom i osuši pod vakuumom da se dobije metil estar 4-(1-okso-1,2-dihidro-pirolo[1,2-a]pirazin-3-il)-benzojeve kiseline kao bledo žuto-beli čvrsti oblik; HPLC/MS 1,83 min (A), [M+H] 269;

<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) 6 [ppm] 11,02 (s, 1H), 8,17 (d, J=8,4, 2H), 8,07 (s, 1H), 7,99 (d,J=8, 4,2H), 7,64 (s, 1H), 7,10 (d, J=3,6, 1H), 6,76 (m, 1H), 4,03 (s, 3H).

Suspenziji 99,0 mg (0,369 mmol) metil estra 4-(1-okso-1,2-dihidro-pirolo[1,2-a]pirazin-3-il)-benzojeve kiseline u 1,5 ml THF, doda se100 mg (0,406 mmol) cerijum(lll) hlorida i smeša se meša 1 sat na ambijentalnoj temperaturi pod argonom. Onda se doda 517 pl (1,55 mmol) 3 M rastvora metilmagnezijum hlorida u THF se doda i reakciona smeša se meša 1 sat na sobnoj temperaturi. Reakciona smeša se tretira sa vodom i deli na particije između 10% vodenog rastvora limunske kiseline i etilacetata. Organska faza se osuše preko natrijum sulfata i isparava. Ostatak se prečisti preparativnom HPLC. Proizvod koji sadrži frakcije se isparava i deli na particije između zasićenog rastvora natrijum vodonik karbonata i etilacetata. Organska faza se osuši preko natrijum sulfata i isparava da se dobije 3-[4-(1-hidroksi-1-metil-etil)-fenilj-2H-pirolo[1,2-a]pirazin-1-on u čvrstom stanju bele boje; HPLC/MS 1,67 min (A), [M+H] 269;

<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) 6 [ppm] 10,69 (s, 1H), 7,70 (s, 1H), 7,60 (d, J=8,4, 2H), 7,53 (d,J=8, 4,2H), 7,45 (s, 1H), 6,90 (d, J=3,5, 1H), 6,57 (m, 1H), 5,05 (s, 1H), 1,45 (s, 6H).

Analogno se dobijaju sledeća jedinjenja: 6-[4-(1 -hidroksi-1 -metil-etil)fenil]-2-metil-5H-pirazolo[1,5-a]pirazin-4-on {„A46") 6-[4-(1-hidroksi-1-metil-etil)fenil]-5H-pirazolo[1,5-a]pirazin-4-on („A47") 3-[4-(1-hidroksi-1-metil-etil)-fenil]-7-metil-2H-pirolo[1,2-a]pirazin-1-on („A56")

HPLC/MS 1.81 min (C), [M+H] 283;

<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) 8 [ppm] 10,62 (s, 1H), 7,63-7,56 (m, 3H), 7,54-7,50 (m, 2H), 7,25-7,21 (m, 1H), 6,73-6,69 (m, 1H), 5,22-4,80 (m, 1H), 2,18 (s, 3H), 1,44 (s, 6H).

Primer 8

Sinteza 6-(4-terc-butil-fenil)-2-metil-5H-pirazolo[1,5-a]pirazin-4-ona („A30")

Rastvor 463 mg (3,00 mmol) etil estra 5-metil-2H-pirazol-3-karbonske kiseline i 765 mg (3,00 mmol) 2-bromo-1-(4-terc-butil-fenil)-etanona u 4 ml acetona se tretira sa 498 mg (3,60 mmol) kalijumkarbonata. Rezultirajuća suspenzija se meša tokom noći na sobnoj temperaturi. Reakciona smeša se isparava do suvog stanja i ostatak se deli na particije između vode i dihlorometana. Organska faza se osuši preko natrijum sulfata i isparava da se dobije smeša dva izomera kao mrka smola, koja se kao takva koristi u sledećem koraku: Etil estar 2-[2-(4-terc-butil-fenil)-2-okso-etil]-5-metil-2H-pirazol-3-karbonske kiseline; HPLC/MS 3,25 min (B), [M+H] 329;

Etil estar 1-[2-(4-terc-butil-fenil)-2-okso-etil]-5-metil-1H-pirazol-e-karbonske kiseline; HPLC/MS 3,05 min (B), [M+H] 329.

Sirovi proizvod dobijen u prethodnom koraku se rastvori u 5 ml glacijalne sirćetne kiseline. Doda se 1,99 (25,8 mmol) amonijum acetata i rezultirajuća suspenzija se meša 6 sati na 110°C. Reakcionoj smeši se dopusti da se ohladi do sobne temperature i deli se na particije između vode i dihlorometana. Organska faza se osuši preko natrijum sulfata i isparava. Ostatak se hromatografiše preparativnom HPLC da se dobije 6-(4-terc-butil-fenil)-2-metil-5H-pirazolo[1,5-a]pirazin-4-on kao bezbojni kristali; HPLC/MS 2,76 min (B), [M+H] 282;

<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) 8 [ppm] 11,40 (s, 1H), 7,91 (d, J=0,5, 1H), 7,66 (d, J=8,6, 2H), 7,48 (d, J=8,6, 2H), 6,80 (s, 1H), 2,36 (s, 3H), 1,31 (s, 9H).

Sledeće jedinjenje se priprema analogno

6-(4-terc-butil-fenil)-2-trifluorometil-5H-pirazolo[1,5-a]pirazin-4-on („A55")

HPLC/Ms 3,18 min (B), [M+H] 336.

Primer 9

Sinteza 3-(4-{1 -[2-(tetrahidro-piran-2-iloksi)-etil]-1 H-pirazol-4-il}-fenil)-2H-pirolo[1,2-a]pirazin-1-ona („A31") i 3-{4-[1 -(2-hidroksi-etil)-1 H-pirazol-4-il]-fenil}-2H-pirolo[1,2-a]pirazin-1-ona („A32")

Pod azotom, suspenzija 145 mg (0,50 mmol) 3-(4-bromo-fenil)-2H-pirolo[1,2-a]piražin-1-ona, 177 mg (0,55 mmol) 1-[2-(tetrahidro-piran-2-iloksi)-etil]-4-(4,4,5,5-tetrametil-[1,3,2]dioksoborolan-2-il)-1 H-pirazola i 50 mg (0,60 mmol) natrijum vodonik karbonata u 1 ml DMF i 0,5 ml vode se zagreva do 40°C. Onda se doda 7,0 mg (0,010 mmol) bis(trifeniIfosf in)-palad ijum(11 )-hlorida. Reakciona smeša se zagreva do 80°C i meša na ovoj temperaturi 20 sati. Reakciona smeša se ohladi do sobne temperature i doda se višak vode. Rezultirajući talog se odvaja filtriranjem i opere sa vodom. Ostatak se hromatografiše na silika gel koloni sa metanol/dihlorometanom kao eluentom da se dobije 3-(4-{1-[2-(tetrahidro-piran-2-iloksi)-etil]-1H-pirazol-4-il}-fenil)-2H-pirolo[1,2-a]pirazin-1-on kao beli prah; HPLC/MS 2,39 min (B), [M+H] 405;

<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) 6 [ppm] 10,73 (s, 1H), 8,25 (s, 1H), 7,97 (s, 1H), 7,77 (S, 1H), 7,66 (s, 4H), 7,46 (s, 1H), 6,91 (d, J=3,9, 1H), 7,97 (s, 1H), 7,77 (s, 1H), 7,66 (s, 4H), 7,46 (s, 1H), 6,92 (d, J=3,9, 1H), 6,57 (m, 1H), 4,55 (t, J=3,3, 1H), 4,31 (m, 2H), 3,97 (dt, J=11,0, 5,5, 1H), 3,77 (dt, J=10,7, 5,3, 1H), 3,57 (ddd, J=11,4, 8,6, 3,0, 1H), 3,38 (m, 1H), 1,53 (m, 6H).

440 pl 4 N rastvora hlorovodonične kiseline u dioksanu se doda rastvoru 150 mg (0,371 mmol) 3-(4-{1-[2-(tetrahidro-piran-2-iloksi)-etil]-1 H-pirazol-4-il}-fenil)-2H-pirolo[1,2-a]pirazin-1-ona u 6 ml dihlorometana. Rezultirajućoj suspenziji se dopušta da stoji 1 sat na sobnoj temperaturi. Onda se dodaju voda i zasićeni rastvor natrijum karbonata sve dok pH vrednost ne dostigne 9. Dihlorometan se uklanja pod vakuumom; čvrsti oblik se odvaja filtriranjem, opere sa vodom i osuši pod vakuumom

da se dobije 3-{4-[1-(2-hidroksi-etil)-1H-pirazol-4-il]-fenil}-2H-pirolo[1,2-a]pirazin-1-on kao beli kristali; HPLC/Ms 1,93 min (B), [M+H] 321;

<1>H NMR (300 MHz, DMSO-d6) 5 [ppm] 10,73 (s, 1H), 8,23 (s, 1H), 7,96 (s, 1H), 7,77 (s, 1H), 7,67 (s, 4H), 7,46 (dd,J=2,5,1,5, 1H), 6,91 (dd, J=3,9, 0,8, 1H), 6,58 (dd, J=3,9, 2,5, 1H), 4,92 (t, J=5,2, 1H), 4,17 (t, J=5,6, 2H), 3,78 (q, J=5,4, 2H).

Primer 10

Sinteza 2-hlorometil-6-(4-trifluorometoksi-fenil)-5H-pirazolo[1,5-a]pirazin-4-ona („A33") i 2 metil-6-(4-trifiuorometoksi-fenil}-5H-pirazolo[1,5-a]pirazin-4-ona („A34")

82 mg (0,252 mmol) 2-Hidroksimetil-6-(4-trifluorometoksi-fenil)-5H-pirazolo[1,5-a]pirazin-4-ona se tretira sa tionil h bridom u dihlorometan u slično kao u WO2010/043676 (primer G02) da se dobije 2-hlorometil-6-(4-trifluorometoksi-fenil)-5H-pirazolo[1,5-a]pirazin-4-on kao bledi ružičasti kristali; HPLC/MS 1,91 min (C), [M+H] 344;

<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) 5 [ppm] 11,68 (s, 1H), 8,09 (s, 1H), 7,87 (d, J=8,8, 2H), 7,49 (d, J=8,2, 2H), 7,10 (s, 1H), 4,88 (s, 2H).

Rastvor 18,9 mg (0,055 mmol) 2-hlorometil-6-(4-trifluorometoksi-fenil)-5H-pirazolo[1,5-a]pirazin-4-ona u 0,5 ml THF se ispere sa azotom. Doda se 3,5 mg (0,092 mmol) litijumaluminijumhidrida i reakciona smeša se meša 5 sati na sobnoj temperaturi. Onda se sukcesivno dodaju 1 ml THF, 3,5 pl 15% vodenog rastvora NaOH i 10,5 pl vode. Rezultirajuća suspenzija se meša 30 minuta na sobnoj temperaturi. Talog se odvaja filtriranjem i opere sa THF i etanolom. Filtrat se isparava i prečisti preparativnom HPLC da se dobije 2-metii-6-(4-trifluorometoksi-fenil)-5H-pirazolo[1,5-a]pirazin-4-on kao bezbojni kristali; HPLC/MS 2,53 min (B), [M+H] 310;

<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) 5 [ppm] 11,50 (s, 1H), 8,01 (s, 1H), 7,86 (d, J=8,8, 2H), 7,47 (d, J=8,3, 2H), 6,81 (s, 1H), 2,36 (s, 3H).

Analogno se pripremaju sledeća jedinjenja: 2-metil-6-(4-pirolidin-1 -il-fenil)-5H-pirazolo[1,5-a]pirazin-4-on („A37") HPLC/MS 2,57 min (B), [M+H] 295;<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) 6 [ppm] 11,24 (s, 1H), 7,75 (s, 1H), 7,54 (d, J=8,8, 2H), 6,74 (s, 1H), 6,59 (d,J=8,9,2H), 3,27 (t, J=6,6, 4H), 2,34 (s, 3H), 1,97 (t, J=6,6, 4H); 2-metil-6-(6-pirolidin-1 -il-3-piridil)-5H-pirazolo[1,5-a]pirazin-4-on („A48") 2-metil-6-[4-(5-metil-[1,2,4]oksadiazol-3-il)fenil]-5H-ptrazolo[1,5-a]pirazin-4-on („A49") 6-cikloheksil-2-metil-5H-pirazolo[1,5-a]pirazin-4-on („A50") 2-metil-6-(1-izopropil-1 H-pirazol-4-il)-5H-pirazolo[1,5-a]pirazin-4-on („A51") 2-metil-6-(1 -terc-butil-1 H-pirazol-4-il)-5H-pirazolo[1,5-a]pirazin-4-on („A52") 2-metil-6-[1-(4-metokslfenil)-4-piperidil]-5H-pirazolo[1,5-a]pirazin-4HDn („A53") 2-mettl-6-(2-pirolidin-1 -ilpirimidn-5-il)-5H-pirazolo[1,5-a]pirazin-4-on („A54")

Primer 11

Sinteza 3-(4-terc-butil-fenil)-7-fluoro-2H-pirolo[1,2-a]pirazin-1-ona („A35")

Suspenzija 93,7 mg (0,655 mmol) metil estra 4-fluoro-1 H-pirol-2-karboksilne kiseline (sinteza opisana kod J.Leroy et al. Tetrahedron 58, p. 6713, 2002) i 640 mg (1,96 mmol) cezijum karbonata u 1,3 ml DMF se zagreva do 50°C uz mešanje. Doda se 167 mg (0,655 mmol) 2-bromo-1-(4-terc-butil-fenil)-etanona i reakciona smeša se meša 18 sati na 50°C. Reakciona smeša se filtrira uz sukciju i filtrat se isparava. Ostatak se hromatografiše na silika gel koloni sa cikloheksan/etilacetatom kao eluentom da se dobije metil estar 1-[2-(4-terc-butil-fenil)-2-okso-etil]-4-fluoro-1H-pirol-2-karboksiIne kiseline kao mrki amorfni čvrsti oblik; HPLC/MS 3,26 min (B), [M+H] 318.

Rastvor 52,4 mg (0,165 mmol) metil estra 1-[2-(4-terc-butil-fenil)-2-okso-etil]-4-fluoro-1 H-pirol-2-karboksilne kiseline i 382 mg (4,95 mmol) amonijum acetata u 0,5 ml sirćetne kiseline se meša 18 sati na 110°C. Reakcionoj smeši se dopusti da se ohladi do sobne temperature i doda se višak vode. Rezultirajući talog se odvaja filtriranjem, opere sa vodom i osuši. Hromatografiše se na silika gel koloni sa cikloheksan/etilacetatom kao eluentom da se dobije 3-(4-terc-butil-fenil)-7-fluoro-2H - pirolo[1,2-a]pirazin-1-on kao svetio mrki kristali; HPLC/MS 2,88 min (B), [M+H] 285;<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) 5 [ppm] 10,97 (s, 1H), 7,61 (s, 1H), 7,58 (d, J=8,5, 2H), 7,48 (m, 3H), 6,75 (d, J=1,6, 1H), 1,31 (s, 9H).

Analogno se priprema sledeće jedinjenje

7-fluoro-3-fenil-2H -pirolo[1,2-a]pirazin-1-on („A93")

HPLC/MS 2,27 min (B), [M+H] 229;

Primer 12

Sinteza 2-bromometil-6-(4-bromo-fenil)-5H -pirazolo[1,5-a]pirazin-4-ona („A36") i 6-(4-bromo-fenil)-2-metil-5H -pirazolo[1,5-a]pirazin-4-ona („A39")

Suspenziji 142 mg (0,445 mmol) 6-(4-bromo-fenil)-2-hidroksi-metil-5H -pirazolo[1,5-a]pirazin-4-ona u 8 mL dihlorometana se doda 52 pl (0,56 mmol) fosfor tribromida. Reakciona smeša se meša 20 sati na sobnoj temperaturi. Smeša se podeli u particiji između vode i dihlorometana. Organska faza se osuši preko natrijum sulfata i isparava. Prečišćavanje sa preparativnom HPLC (RP18 silika gel, eluent voda/acetonitril/mravlja kiselina) daje 2-bromometil-6-(4-bromo-fenil)-5H pirazolo[1,5-a]pirazin-4-on kao nečisto beli čvrsti oblik; HPLC/MS 2,21 min (A), [M+H] 384.

Rastvoru 64,4 mg (0,168 mmol) bromometil-6-(4-bromo-fenil)-5H -pirazolo[1,5-a]pirazin-4-ona u 2,5 ml sirćetne kiseline se doda 55 mg (0,84 mmol) aktiviranog cink praška. Reakciona smeša se meša na 100°C 18 sati. Reakcionij smeši se dopušta da se ohladi do sobne temperature i podeli se u particije između vode i etilacetata. Organska faza se opere sa zasićenim rastvorom natrijm vodonik karbonata, osuši preko natrijum sulfata i isparava da se dobije 6-(4-bromo-fenil)-2-metil-5H - pirazolo[1,5-a]pirazin-4-on kao beli čvrsti oblik;

HPLC/MS 2,00 min (A), [M+H] 304/306;

<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) 5 [ppm] 11,52 (s, 1H), 8,00 (s, 1H), 7,67 (m, 4H), 6,81 (s, 1H),2,36 (s, 3H).

Primer 13

Sinteza 3-(1-terc-butil-1H-pirazol-4-il)-7-metil-2H -pirolo[1,2-a]pirazin-1-ona („A57")

Suspenziji 5,00 g (29,7 mmol) 1-terc-butil-1H-pirazol-4-karboksilne kiseline i 5,80 g (59,5 mmol) N,0-dimetilhidroksilamin hlorhidrata u 60 ml dihlorometana se doda 12,5 g (65,4 mmol) N-(3-dimetilaminopropil)-N'-etilkarbodiimid hlorhidrat, 4,42 g (32,7 mmol) 1-hidroksibenzotriazola i 16,4 ml (119 mmol) trietilamina. Reakciona smeša se meša 18 sati na sobnoj temperaturi. Ohladi se sa zasićenim rastvorom natrijum vodonik karbonata i smeša se odvaja u particije između vode i dihlorometana. Organska faza se osuši preko natrijum sulfata i isparava. Ostatak se hromatografiše na silika gel koloni sa cikloheksan/etilacetatom kao eluentom da se dobije metoksi-metil-amid 1-terc-butil-1H-pirazol-4-karboksilne kiseline kao bezbojni kristali; HPLC/MS 1,91 min (B), [M+H] 212.

Poz azotom, rastvor 5,87 g (27,7 mmol) metoksi-metil-amida 1-terc-butil-1H-pirazol-4-karboksilne kiseline u 55 ml THF se ohladi do 0°C i doda se ukapanjem na 0°C 3 M rastvor metilmagnezijum bromida u dietil etru. Reakciona smeša se meša 18 sati na sobnoj temperaturi. Reakciona smeša se odvaja u particije između slanog rastvora i etilacetata. Organska faza se osuši preko natrijum sulfata i isparava. Ostatak se hromatografiše na silika gel koloni sa cikloheksan/etilacetatom kao eluentom da se dobije 1-(1-ter-butil-1H-pirazol-4-il)-etanon kao beli čvrsti oblik; HPLC/MS 1,87 min (B), [M+H] 167;

<1>H NMR (300 MHz, DMSO-d6) 6 [ppm] 8,44 (d, J=0,7 Hz, 1H), 7,92 (d, J=0,7 Hz, 1H),

2,37 (s, 3H), 1,54 (s, 9H).

Rastvoru 1,66 g (10,0 mmol) 1-(1-ter-butil-1H-pirazol-4-il)-etanona u 18 ml dihlorometana se doda 5,86 pl (0,10 mmol) 32% rastvora bromvodonične kiseline u sirćetnoj kiselini. Onda se doda ukapanjem rastvor 3,20 g (20 mmol) broma u 5 ml dihlorometana. Reakciona smeša se meša 3 dana na sobnoj temperaturi. Onda se doda vodeni natrijum vodonik sulfit da se redukuje višak broma. Reakciona smeša se redukuje po zapremini pod vakuumom i onda se odvajaju particije između vode i etilacetata. Organska faza se osuši preko natrijum sulfata i isparava. Ostatak se hromatografiše na silika gel koloni sa cikloheksan/etilacetatom kao eluentom da se dobije 2-bromo-1-(1-terc-butil-1H-pirazol-4-il)-etanon kao žuto ulje, koje kristališe dok stoji; HPLC/MS 2,28 min (B), [M+H] 245/247.

Suspenziji 229 mg (1,50 mmol) etil estra 4-metil-1 H-pirol-2-karboksilne kiseline u 3,7 ml DMF se doda 185 mg (1,65 mmol) kalijum-terc-butoksida u delovima pod azotom. smeša se meša 30 minuta na sobnoj temperaturi i ohladi do 0°C Onda se doda 367 mg (1,50 mmol) 2-bromo-1-(1-terc-butil-1H-pirazol-4-il)-etanona. Smeša se meša 1 sat na 0°C i 30 minuta na sobnoj temperaturi. Reakciona smeša se izdvoji u particije između dihlorometana i vode. Organska faza se oduši preko natrijum sulfata i isparava. Ostatak se hromatografiše na silika gel koloni sa cikloheksan/etilacetatom da se dobije etil estar 1-[2-(1-terc-butil-1H-pirazol-4-il)-2-okso-etil]-4-metil-1H-pirol-2-karboksilne kiseline kao žuto ulje; HPLC/MS 2,82 min (B), [M+H] 318.

Rastvor 375 mg (1,18 mmol) etil estra 1-[2-(1-terc-butil-1H-pirazol-4-il)-2-okso-etil]-4-metil-1 H-pirol-2-karboksilne kiseline i 4,89 g (63,5 mmol) amonijum acetata u 4,15 ml sirćetne kiseline se meša 28 sati na 110°C. Reakcionoj smeši se dopusti da se ohladi do sobne temperature i doda se višak vode. Rezultirajući talog se odvaja filtriranjem, opere sa vodom i osuši. Hromatografiše se na silika gel koloni sa cikloheksan/etilacetatom kao eluentom da se dobije 3-(1-terc-butil-1H-pirazol-4-il)-7~metil-2H -pirolo[1,2-a]pirazin-1-on kao svetio žuti čvrsti oblik; HPLC/MS 2,27 min (B), [M+H] 271;

<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) 5 [ppm] 10,47 (s, 1H), 8,38 (d, J=0,8 Hz, 1H), 7,88 (d,J=0, 8Hz, 1H), 7,60 (d, J=0,8 Hz, 1H), 7,15 (dd, J=1,7, 0,9 Hz, 1H), 6,67 (dt, J=1,6, 0,8 Hz, 1H), 2,17 (s, 3H), 1,53 (s, 9H).

Primer 14

Sinteza 3-(4-bromo-fenil)-7-fluoro-2H -pirolo[1,2-a]pirazin-1-ona („A58") i 7-fluoro-3-[4-(1-hidroksi-1-metil-etil)-fenil]-2H -pirolo[1,2-a]pirazin-1-ona („A59")

Rastvoru 15,7 g (100 mmol) etil estra 4-fluoro-1 H-pirol-2-karboksilne kiseline i 27,8 g (100 mmol) 2,4'-dibromoacetofenona u 150 ml acetona se doda 16,6 g (120 mmol) cezijum karbonata. Rezultirajuća suspenzija se meša na 35°C tokom 3 dana. Reakciona smeša se dodaje u 600 ml vode uz mešanje. Rezultirajući talog se izdvaja filtriranjem, opere sa vodom i osuši pod vakuumom da se dobije etil estar 1-[2-(4-bromo-fenil)-2-okso-etil]-4-fluoro-1H-pirol-2-karboksilne kiseline kao svetio žuti čvrsti oblik; HPLC/MS 3,14 (B), [M+H] 354/356;

<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) 6 [ppm] 7,97 (d, J=8,6 Hz, 2H), 7,82 (d, J=8,6 Hz, 2H), 7,13 (dd, J=3,3, 2,2 Hz, 1H), 6,72 (d, J=2,2Hz, 1H), 5,82 (s, 2H), 4,08 (q, J=7,1Hz, 2H), 1,14 (t, J=7,1 Hz, 3H).

Suspenzija 27,4 g (77,3 mmol) etil estra 1-[2-(4-bromo-fenil)-2-okso-etil]-4-fluoro-1H-pirol-2-karbonske kiseline i 140 g (1,82 mol) amonijum acetata u 150 ml sirćetne kiseline se zagreva do 110°C i rezultirajući rastvor se meša 18 sati na 110°C. Reakcionij smeši se dopusti da se ohladi do sobne temperature i doda se u 1,5 L vode uz mešanje. Rezultirajući talog se izdvaja filtriranjem, opere sa vodom i osuši pod vakuumom. Uvodi se u izopropil acetat, zagreva do refluksa i filtrira dok je vruća. Ostatak se opere sa izopropil acetatom i osuši pod vakuumom da se dobije 3-(4-bromo-fenil)-7-fluoro-2H-pirolo[1,2-a]pirazin-1-on kao sivi kristali; HPLC/MS 1,83 min (A), [M+H] 307/309;

<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) 5 [ppm] 11,07 (s, 1H), 7,72-7,64 (m, 3H), 7,63-7,57

(m, 2H), 7,47 (dd, J=3,4, 1,9 Hz, 1H), 6,77 (dd, J=1,9, 0,6 Hz, 1H).

U autoklavu, suspenzija 20,4 g (66,5 mmol) 3-(4-bromo-fenil)-2H-pirolo[1,2-a]pirazin-1-on i 15,1 ml (110 mmol) trietilamina u 240 ml metanola i 240 ml toluena se ispira sa azotom. Doda se pod azotom 1,69 g (2,07 mmol) (1,1'-bis(difenilfosfino)-ferocen)dihloropaladijuma(ll) i 1,53 g (2,76 mmol) 1,1-bis-(difenilfosfino)-ferocena. Onda se autoklav napuni sa na 4,5 bara ugljen monoksidom i zagreva do 100°C. Autoklav se održava na ovoj temperaturi tokom 16 sati sa pritiskom ugljen monoksida od 6,2-4,2 bara. Autoklav se dovodi do atmosferskog pritiska. Čvrsti oblici se izdvajaju filtriranjem; ostatak se opere sa metanolom i 2-propanolom i osuše pod vakuumom da se dobije metil estar 4-(7-fluoro-1-okso-1,2-dihidro-pirolo[1,2-a]pirazin-3-il)-benzojeve kiseline kao svetio ružičasti prah; HPLC/MS 2,32 min (B), [M+H] 287;<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) 5 [ppm] 11,14 (s, 1H), 8,02 (d, m, 2H), 7,85-7,78 (m, 3H), 7,50 (dd, J=3,5, 1,9 Hz, 1H), 6,80 (d, J=1,8 Hz, 1H), 3,88 (s, 3H).

Suspenziji 5,73 g (20,0 mmol) metil estra 4-(7-fluoro-1-okso-1,2-dihidro-pirolo[1,2-a]pirazin-3-il)-benzojeve kiseline u 85 ml THF se dodaju 5,42 g (22,0 mmol) cerijum(lll) hlorida i smeša se meša 1 sat na ambijentainoj temperaturi pod azotom. Onda se doda ukapanjem 30,5 ml (84,0 mmol) 20% rastvora metilmagnezijum hlorida u THF i reakciona smeša se meša 30 minuta na sobnoj temperaturi. Reakciona smeša se deli na particije između THF i slanog rastvora i organska faza se osuši preko natrijum sulfata i isparava. Ostatak se hromatografiše na silika gel koloni sa metanol-dihlorometanom kao eluentom da se dobije 7-fluoro-3-[4-(1 -hidroksi-1 -metil-etil)-fenil]-2H-pirolo[1,2-a]pirazin-1-on kao prah boje krema; HPLC/MS 2,15 min (B), [M+H] 287;

<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) 6 [ppm] 10,97 (s, IH), 7,61 (s, 1H), 7,59 (d, J=8,5 Hz, 2H), 7,54 (d, J=8,5 Hz, 2H), 7,47 (dd, J=-3,4, 1,9 Hz, 1H), 6,75 (d, ,7=1.7 Hz, 1H), 5,06 (S, 1H), 1,45 (S, 6H).

Sledeća jedinjenja se pripremaju analogno:

7-hloro-3-[4-(1-hidroksi-1-metil-etil)-fenil]-2H-pirolo[1,2-a]pirazin-1-on („A60")

HPLC/MS 1,81 (C), [M+H] 303;

<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) 6 [ppm] 11,00 (s, 1H), 7,66 (s, 1H), 7,63-7,58 (m, 3H), 7,56 (d, J=8,6 Hz, 2H), 6,94 (dd, J=1,8, 0,7 Hz, 1H), 5,09 (s, 1H), 1,46 (s, 6H);

3-[4-(1 -etil-1 -hidroksi-propil)-fentl]-7-fluoro-2H-pirolo[1,2-a]pirazin-1 -on (,,A61")

HPLC/MS 2,47 (B), [M+H] 315;

<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) 6 [ppm] 10,95 (s, 1H), 7,64 (s, 1H), 7,59 (d, J=8,2 Hz, 2H), 7,49-7,41 (m, 3H), 6,75 (d, J=1,9Hz, 1H), 4,60 (s, 1H), 1,73 (m, 4H), 0,66 (t, ,7=7,3 Hz, 6H);

3-[4-(1-hidroksi-1-metil-etil)-fenil]-1-okso-1,2-dihidro-pirolo[1,2-a]pirazin-7-karbonitril

(„A62")

HPLC/MS 1,70 (A), [M+H] 294;

<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) ppm [ppm] 11,15 (s, 1H), 8,14 (d, J=1,7 Hz, 1H), 7,72 (s, 1H), 7,64-7,53 (m, 4H), 7,43-7,36 (m, 1H), 5,10 (s, 1H), 1,45 (s, 6H).

Primer 15

Sinteza 7-fluoro-3-[4-(1-fluoro-1-metil-etil)-fenil]-2H -pirolo[1,2-a]pirazin-1-ona („A63")

Suspenzija 57,3 mg (0,20 mmol) 7-fluoro-3-[4-(1-hidroksi-1-metil-etil)-fenil]-2H-pirolo[1,2-a]pirazin-1-ona u 0,5 ml dihlorometana se ohladi do -78°C. Onda se doda 105 pl (0,80 mmol) dietilaminosulfurtrifluorida. Reakcionoj smeši se dopušta da dostigne sobnu temperaturu tokom 30 minuta. Reakciona smeša se isparava i ostatak se tretira sa vodom i zasićenim rastvorom natrijum vodonik karbonata. Čvrsti oblici se odvajaju filtriranjem i hromatografišu na silika gel koloni sa cikloheksan/etilacetatom kao eluentom da se dobije 7-fluoro-3-[4-(1-fluoro-1-metil-etil)-fenil]-2H-pirolo[1,2-a]pirazin-1-on kao beli prah; HPLC/MS 2,60 min (B), [M+H] 289;

<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) 5 [ppm] 11,01 (s, 1H), 7,70-7,63 (m, 3H), 7,53-7,44 (m, 3H), 6,76 (d, J=1,9 Hz, 1H), 1,67 (d, J=22,2 Hz, 6H).

Primer 16

Sinteza 6-(4-terc-butil-fenil)-2-fluorometil-5H-pirazolo[1,5-a]pirazin-4-ona („A64")

Suspenzija 149 mg (0,50 mmol) 6-(4-terc-butil-fenil)-2-hidroksimetil-5H-pirazolo[1,5-a]pirazin-4-ona u 1,25 ml dihlorometana se ohladi do -78°C. Onda se doda 264 pl (2,00 mmol) dietilaminosulfurtrifluorida. Reakcionoj smeši se dopusti da dostigne sobnu temperaturu tokom 30 minuta. Reakciona smeša se isparava i ostatak se tretira sa vodom i zasićenim rastvorom natrijum vodonik karbonata. Čvrsti oblici se odvajaju filtriranjem i hromatografišu na silika gel koloni sa cikloheksan/etilacetatom kao eluentom da se dobije 6-(4-terc-butil-fenil)-2-fluorometil-5H-pirazolo[1,5-a]pirazin-4-on kao beli prah; HPLC/MS 2,80 min (B), [M+H] 300;

<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) 6 11,57 (s, 1H), 8,03 (s, 1H), 7,73-7,64 (m, 2H), 7,55-7,46 (m, 2H), 7,15 (d, J=2,0 Hz, 1H), 5,52 (d, J=48,1Hz, 2H), 1,32 (s, 9H).

Primer 17

Sinteza 2-hidroksimetil-6-[4-(1 -hidroksi-1 -metil-etil)-fenil]-5H-pirazolo[1,5-a]pirazin-4-ona („A65")

Primer 18

Sinteza 6-(4-terc-butil-fenil)-2-difluorometil-5H-pirazolo[1,5-a]pirazin-4-ona („A66")

Suspenzija 148 mg (0,50 mmol) 6-(4-terc-butil-fenil)-4-okso-4,5-dihidro-pirazolo[1,5-a]pirazin-2-karbaldehida u 1,25 ml dihlorometana se ohladi do -78°C. Onda se doda 264 pl (2,00 mmol) dietilaminosulfurtrifluorida. Reakcionoj smeši se dopušta da dostigne sobnu temperaturu tokom 30 minuta. Reakciona smeša se isparava i ostatak se tretira sa vodom i zasićenim rastvorom natrijum vodonik karbonata. Čvrsti oblici se izdvajaju filtriranjem i usitne sa terc-butil metil etrom da se dobije 6-(4-terc-butil-fenil)-2-difluorometil-5H-pirazolo[1,5-a]pirazin-4-on kao bež prah; HPLC/MS 2,95 min(B), [M+H] 318;

<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) 6 [ppm] 10,79 (s, 1H), 8,09 (s, 1H), 7,73-7,65 (m, 2H), 7,56-7,47 (m, 2H), 7,23 (s, 1H), 7,21 (t, J=54,3 Hz, 1H), 5,75 (s, 1H), 1,32 (s, 9H).

Primer 19

Sinteza 6-(4-bromo-fenil)-2-trifluorometil-5H-pirazolo[1,5-a]pirazin-4-ona („A67"), metil estra 4-(4-okso-2-trifluorometil-4,5-dihidro-pirazolo[1,5-a]pirazin-6-il)-benzojeve kiseline („A68") i 6-[4-(1-hidroksi-1-metil-etil)-fenil]-2-trifluorometil-5H-pirazolo[1,5-a]pirazin-4-ona („A69")

Rastvoru 1,93 g (9,27 mmol) etil estra 5-trifluorometil-2H-pirazol-3-karboksilne kiseline i 2,58 g (9,27 mmol) 2-bromo-1-(4-bromo-fenil)-etanona u 13 ml acetona se doda 1,54 g (11,1 mmol) kalijum karbonata. Rezultirajuća suspenzija se meša preko noći na sobnoj temperaturi. Reakciona smeša se isparava do suvog stanja i ostatak se podeli na particije između vode i dihlorometana. Organska faza se osuši preko natrijum sulfata i isparava da se dobije smeša dva izomera kao mrka smola, koja se koristi kao takva u sledećem koraku. Izomer A: etil estar 2-[2-(4-bromo-fenil)-2-okso-etil]-5-trifluorometil-2H-pirazol-3-karboksilne kiseline; HPLC/MS 3,30 min (B), [M+H] 405/407;

Izomer B: etil estar 1-[2-(4-bromo-fenil)-2-okso-etil]-5-trifluorometil-1H-pirazol-3-karboksilne kiseline; HPLC/MS 3,16 min (B), [M+H] 405/407;

Odnos izomera: A:B=89:11.

Dobijeni sirovi proizvod u prethodnom koraku se rastvori u 32 ml glacijalne sirćetne kiseline, 13,6 g (176 mmol) amonijum acetata se doda i rezultirajuća suspenzija se meša 18 sati na 110°C. Reakcionoj smeši se dopušta da se ohladi do sobne temperature i doda se višak vode. Rezultirajući talog se izdvaja filtriranjem, opere sa vodom i osuši pod vakuumom da se dobije prinos 6-(4-bromo-fenil)-2-trifluorometil-5H-pirazolo[1,5-a]pirazin-4-on kao svetio mrki prah; HPLC/MS 2,37 min (C), [M+H] 358/360;

<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) 6 [ppm] 11,92 (s, 1H), 8,24 (s, 1H), 7,71 (s, 4H), 7,54 (t, J=0,8 Hz, 1H).

U autoklavu, suspenzija 358 mg (1,00 mmol) 6-(4-bromo-fenil)-2-trifluorometil-5H-pirazolo[1,5-a]pirazin-4-ona i 210 pl (1,5 mmol) trietilamina u 7 ml metanola i 7 ml toluena se ispere sa azotom. Doda se pod azotom 25 mg (0,03 mmol) (1,1-bis(difenilfosfino)-ferocen)dihloropaladijuma(ll) i 22 mg (0,04 mmol) 1,1-bis-(difenilfosfino)-ferocena. Onda se autoklav napuni sa 2 bara ugljen monoksidom i zagreva se do 100°C. Autoklav se održava na ovoj temperaturi 18 sati sa maksimalnim pritiskom ugljen monoksida od 4,2 bara. Autoklav se dovodi do atmosferskog pritiska. Čvrsti oblici se odvajaju filtriranje, ostatak se opere sa metanolom i osuši pod vakuumom da se dobije metil estar 4-(4-okso-2-trifluorometil-4,5-dihidro-pirazolo[1,5-a]pirazin-6-il)-benzojeve kiseline kao fini crveni prah; HPLC/MS 2,20 min (C), [M+H] 338;

<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) 6 [ppm] 11,99 (s, 1H), 8,33 (s, 1H), 8,08-8,01(m, 2H), 7,96-7,89 (m, 2H), 7,55 (s, 1H), 3,89 (s, 3H).

Suspenziji 223 mg (0,66 mmol) metil estra 4-(4-okso-2-trifluorometil-4,5-dihidro-pirazolo[1,5-a]pirazin-6-il)-benzojeve kiseline u 2,8 ml THF se doda 178 mg (0,72 mmol) cerijum(lll) hlorida. Smeša se meša 1 sat na ambijentalnoj temperaturi pod azotom. Onda se doda ukapanjem 1,31 ml (3,60 mmol) 20% rastvor metilmagnezijum hlorida u THF i reakciona smeša se meša 1 sat na sobnoj temperaturi. Reakciona smeša se deli na particije između THF i slanog rastvora i organska faza se osuši preko natrijum sulfata i isparava. Ostatak se hromatografiše na silika gel koloni sa cikloheksan/etilacetatom kao eluentom da se dobije 6-[4-(1-hidroksi-1-metil-etil)-fenil]-2-trifluorometil-5H-pirazolo[1,5-a]pirazin-4-on kao svetio žuti prah; HPLC/MS 2,46 min (B), [M+H] 338;

<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) 6 [ppm] 11,84 (s, 1H), 8,17 (s, 1H), 7,70 (d, J=8,5 Hz, 2H), 7,58 (d, J=8,5 Hz, 2H), 7,53 (s, 1H), 5,11 (s, 1H), 1,46 (s, 6H).

Primer 20

Sinteza 7-fluoro-3-{4-[1-(2-hidroksi-etoksi)-1-metil-etil]-fenil}-2H-pirolo[1,2-a]pirazin-1-on („A70")

Suspenziji 28,6 mg (0,10 mmol) 7-fluoro-3-[4-(1 -hidroksi-1 -metil-etil)-fenil]-2H-pirolo[1,2-a]pirazin-1-ona u 0,45 ml etana-1,2-diola se doda 1,7 mg (0,01 mmol) mnohidrata toluen-4-sulfokiseline. Reakciona smeša se meša 5 dana na ambijentalnoj temperaturi. Reakciona smeša se podeli na particije između vode i etilacetata. Organska faza se oduši preko natrijum sulfata i isparav. Ostatak se hromatografiše na silika gel koloni sa cikloheksan/etilacetatom kao eluentom da se dobije 7-fluor-3-{4-[1 -(2-hidroksi-etoksi)-1 -metil-etil]-fenil}-2H-pirolo[1,2-a]pirazin-1 - onn kao beli prah; HPLC/MS 2,17 min (B), [M+H] 331;

<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) 5 [ppm] 10,99 (s, 1H), 7,68-7,61 (m, 3H), 7,55-7,50 (m, 2H), 7,48 (dd, J=3,4, 1,9 Hz, 1H), 6,77 (d, J=1,9 Hz, 1H), 4,55 (t, J=5,6 Hz, 1H), 3,50 (q,J=- 5, 5Hz, 2H), 3,19 (t, J=5,6 Hz, 2H), 1,50 (s, 6H).

Sledeće jedinjenje se priprema analogno:

7-fluoro-3-{4-[1 -(2-metoksi-etoksi)-1 -metil-etil]-fenil}-2H-pirolo[1,2-a]pirazin-1 -on C,A71")

Primer 21

Sinteza 3-[4-(1-amino-1-metil-etil)-fenil]-7-fluoro-2H-pirolo[1,2-a]pirazin-1-on („A72")

Suspenziji 143 mg (0,5 mmol) 7-fluoro-3-[4-(1-hidroksi-1-metil-etil)-fenil]-2H-pirolo[1,2-a]pirazin-1-ona i 71,5 mg (1,1 mmol) natrijum acida u 1 ml dihlorometana se doda ukapanjem pod eksternim hlađenjem sa ledom rastvor 316 pl (4,1 mmol) trifluorosirćetne kiseline u 0,6 ml dihlorometana. Reakciona smeša se meša 3 sata na 0°C. Led i 25% vodeni amonijak se dodaju da se dobije dvo-fazna smeša sa pH 11. Onda se doda 1:1 smeša cikloheksan/etilacetat. Organska faza se odvaja, osuši preko natrijum sulfata i isparava da se dobije 3-[4-(1-azido-1-metil-etil)-fenil]-7-fluoro-2H-pirolo[1,2-a]pirazin-1-on kao bež prah; HPLC/MS 2,29 min (A), [M+H] 312.

Talogu 103 mg (0,33 mmol) 3-[4-(1-azido-1-metil-etil)-fenil]-7-fluoro-2H-pirolo[1,2-a]pirazin-1-ona i 90 mg (1,38 mmol) cink praška u 2 mL THF se doda 175 ml (3,1 mmol) sirćetne kiseline i smeša se meša 3 sata na sobnoj temperaturi. Suspenzija se priguši sa THF/dihlorometan/etilacetatom. Smeša se filtrira uz sukciju i ostatak se opere sa metanolom. Filtrat isparava i ostatak se prečisti preparativnom HPLC da se dobije 3-[4-(1-amino-1-metil-etil)-fenilj-7-fluoro-2H-pirolo[1,2-a]pirazin-1-on format so kao beli čvrsti oblik; HPLC/MS 157 min (B), [M+H] 268;

<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) 5 [ppm] 8,35 (s, 1H), 7,70-7,58 (m, 6H), 7,48 (dd, J=3,4, 1,9 Hz, 1H), 6,76 (d, J=1,7 Hz, 1H), 4,57 (široki pik), 1,52 (s, 6H).

Primer 22

Sinteza 7-fluoro-3-[4-(2-metil-tetrahidro-furan-2-il)-fenil]-2H-pirolo[1,2-a]pirazin-1 -ona („A73") i 7-fluoro-3-[4-(4-hidroksi-1-metilen-butil)-fenil]-2H-pirolo[1,2-a]pirazin-1-ona

(„A74")

3-(4-Bromo-fenil)-7-fluoro-2H-pirolo[1,2-a]pirazin-1-on (154 mg, 0,50 mmol), paladijum(ll)acetat (5,6 mg, 0,03 mmol), 1,3-bis-(difenilfosfino)-propan (21,3 mg, 0,05 mmol), 4-penten-1-ol (51,7 mg, 0,60 mmol) i diizopropilamonijum-tetrafluoroborat (142 mg, 0,75 mmol) se izmeri u reakcionom sudu. Doda se 1,4-dioksan (1ml) i reakcioni sud se ispere sa azotom. Rezultirajuća suspenzija se meša 1 minut i doda

se trietilamin (208 ul, 1,50 mmol) i reakcioni sud se ispere sa azotom i zatvori. Reakciona smeša se meša preko noći na 110°C. Reakcionoj smeši se dopusti da se ohladi do sobne temperature.dodaju se n-heptan (1,5 ml) i tetrafluoroboma kiseline (0,21 ml, 54% rastvor u dietiletru, 1,5 mmol) i rezultirajuća bifazna smeša se meša energično na sobnoj temperaturi 3 sata. Doda se trietilamin (69 pl, 0,5 mmol) i reakciona smeša se onda podeli u particije između vode i dihlorometana. Organska faza se osuši preko natrijum sulfata i isparava. Ostatak se hromatografiše na silika gel koloni sa cikloheksan/etilacetatom kao eluentom da se dobiju dva proizvoda: 7-fluoro-3-[4-(2-metil-tetrahidro-furan-2-il)-fenil]-2H-pirolo[1,2-a]pirazin-1-on; u belom čvrstom stanju; HPLC/MS 2,52 (B), [M+H] 313;<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) 5 [ppm] 10,97 (s, 1H), 7,66-7,58 (m, 3H), 7,52-7,44 (m, 3H), 6,76 (d, J=1,8 Hz, 1H), 3,99-3,89 (m, 1H), 3,83 (td, J=8,0, 5,5 Hz, 1H), 2,17-1,90 (m, 3H), 1,82-1,67 (m, 1H), 1,46 (s, 3H);

7-fluoro-3-[4-(4-hidroksi-1-metilen-butil)-fenil]-2H-pirolo[1,2-a]pirazin-1 -on (sadrži nešto od izomera 7-fluoro-3-[4-((E)-4-hidroksi-1-metil-but-1-enil)-fenil]-2H-pirolo[1,2-a]pirazin-1-on); HPLC/MS 2,32 (B), [M+H] 313;<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) 6 [ppm] 10,98 (s, 1H), 7,69-7,53 (m, 3H), 7,53-7,43 (m, 3H), 6,75 (m, 1H), 6,45-6,39 (m, 2H), 4,41 (t, J=5,2 Hz, 1H), 3,45 (td, J=6,4, 5,0 Hz, 2H), 2,29-2,19 (m, 2H), 1,66-1,54 (m, 2H).

Primer 23

Sinteza 3-(4-piperidin-4-il-fenil)-2H-pirolo[1,2-a]pirazin-1-ona („A75")

4-Fenil-piperidin (4,0 g; 24,81 mmol) se rastvori u dihlorometanu (50 ml), doda se trietilamin (3,44 mL; 24,8 mmol) i rastvor se ohladi do -78°C. Na ovoj temperaturi doda se ukapanjem tokom 2 minuta anhidrid trifluorosirćetne kiseline (3,45 ml; 24,81 mmol). Reakcija se ostavi da se meša na -78°C 10 minuta i onda se dopušta da se zagreje do sobne temperature tokom 30 minuta. Reakciona smeša se razblaži sa dihlorometanom i ekstrakuje sa vodom (2 puta). Organski sloj se jedanput opere sa zasićenim rastvorom NaHC03, vodom (tri puta), osuši preko Na2S04, filtrira sukcijom i isparava do suvog stanja. Sirovi proizvod 2,2,2-trifluoro-1-(4-fenil-piperidin-1-il)-etanon, žuto bistro ulje, se koristi bez daljeg prečišćavanja.

Radi reakcije boca sa tri vrata i okruglim dnom se opere sa acetonom, zagreje i ohladi u eksikatoru. Aluminijum hlorid (6,38 g; 47,83 mmol) se izmeri u ovoj boci, doda se osušeni dihlorometan (30 ml) i pod argonom se doda ukapanjem bromoacetil bromid (2,60 ml; 29,9 mmol), rastvoren u dihlorometanu (20 ml), na 0-5°C. 2,2,2-Trifluoro-1-(4-fenil-piperidin-1-il)-etanon (6,24 g; 23,92 mmol) se rastvori u 10 ml dihlorometana (osušen) i doda se ukapanjem reakcionoj smeši, pri čemu se održava temperatura izmeđ 0-5°C. Smeša se meša na 0-5<*>C 1,5 sat, zagreje do sobne temperature i meša preko noći. Reakciona smeša se sipa na led (200 g) i ekstrakuje sa dihlorometanom (3 puta). Kombinovani organski slojevi se operu sa zasićenim rastvorom NaHC03, vodom i slanim rastvorom, osuše preko Na2S04, filtrira sukcijom i isparava do suvog stanja. Sirovo ulje se prečisti fleš hromatografijom da se dobije 1-{4-[4-(2-bromo-acetil)-fenil]-piperidin-1-il}-2,212-trifluoro-etanon kao bezbojno ulje. ;1H-Pirol-2-karbonitril (0,84 ml; 9,42 mmol) i 1-{4-[4-(2-bromo-acetil)-fenil]-piperidin-1-il}-2,2,2-trifluoro-etanon (2,74 g; 7,25 mmol) se rastvore u acetonu (25 ml). Ovom bistrom mrkom rastvoru se doda kalijum karbonat (2 g; 14,49 mmol) i smeša se meša na sobnoj temperaturi preko noći. Reakciona smeša se filtrira sukcijom i opere sa acetonom. Filtrat se isparava do suvog stanja. Ostatak se prečisti fleš hromatografijom da se dobije 1-(2-okso-2-{4-[1-(2,2,2-trifluoro-acetil)-piperidin-4-il]-fenil}-etil)-1 H-pirol-2-karbonitril kao bledi beličasti kristali. ;1-(2-Okso-2-{4-[1-(2,2,2-trifluoro-acetil)-piperidin-4-il]-fenil}-etil)-1H-pirol-2-karbonitril (1,40 g; 3,60 mmol) se nataloži u metanolu (10 ml). Dodaju se kalijum karbonat (2,49 g; 17,98 mmol), suvi dimetilsulfoksid (0,77 ml; 10,79 mmol) i vodonik peroksid (1,10 ml; 10,79 mmol) (oprez: jaka eksotermička reakcija nakon dodavanja vodonik peroksida). Žuta suspenzija se meša preko noći. Reakciona smeša se razblaži sa vodom, talog se filtrira sukcijom, opere sa vodom i osuši pod vakuumom na 50°C. Sirovi proizvod se prečisti fleš hromatografijom. Kombinovane frakcije se isparavaju do suvog stanja. Ostatak se izitni sa dietiletrom, filtrira sukcijom i osuši pod vakuumom na 50°C da se dobije 3-(4-piperidin-4-il-fenil)-2H -pirolo[1,2-a]pirazin-1-on kao beličasti čvrsti oblik; ;HPLC/MS 1,27 min (A), [M+H] 294; ;<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) 8 [ppm] 10,47 (s, 2H), 7,68 (s, IH), 7,59 (d, J=8,0 Hz, 2H), 7,46-7,42 (m, 1H), 7,30 (d, J=8,0 Hz, 2H), 6,90 (d, J=4,0 Hz, 1H), 6,56 (t, J=3,2 Hz, 1H), 3,07-2,98 (m, 2H), 2,66-2,46 (m, 3H), 1,73-1,65 (m, 2H), 1,52 (qd, J=12,2 Hz, 3,9, 2H). ;Sledeće jedinjenje se sintetiše analogno: ;3-(4-Pirolidin-3-il-fenil)-2H -pirolo[1,2-a]pirazin-1-on („A76") ; ;bledo žuti čvrsti oblik; HPLC/MS 1,25 min (A), [M+H] 280; ;<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) 6 [ppm] 7,70 (s, 1H), 7,62-7,57 (m, 2H), 7,47-7,44 (m, 1H), 7,38-7,34 (m, 2H), 6,92-6,89 (m, 1H), 6,57 (dd, J=4,0 Hz, 2,5, 1H), 3,27-3,13 (m, 2H), 3,07-2,99 (m, 1H), 2,97-2,89 (m, 1H), 2,69 (dd, J=10,0 Hz, 7,6, 1H), 2,22-2,11 (m, 1H), 1,77-1,68 (m, 1H). ;Primer 24 ;Sinteza 7-fluoro-3-(4-piperidin-4-il-fenil)-2H-pirolo[1,2-a]pirazin-1-ona („A77") ; ;Etil estar 4-fluoro-1 H-pirol-2-karboksilne kiseline (1,07 g; 6,83 mmol) i 1-(4-[4-(2-bromo-acetil)-fenil]-piperidin-1-il)-2,2,2-trifluoro-etanon (2,00 g; 5,26 mmol) se rastvore u acetonu (20 ml). Ovom bistrom mrkom rastvoru doda se kalijum karbonat (1,45 g; 10,51 mmol) i reakciona smeša se meša na ambijentalnoj temperaturi preko noći. Reakciona smeša se razblažuje sa acetonom, filtrira sukcijom i opere sa acetonom. Filtrat isparava do suvog stanja. Sirovi proizvod se prečisti fleš hromatografijom da se dobije etil estar 4-fIuoro-1-(2-okso-2-{4-[1-(2,2,2-trifluoro-acetil)-piperidin-4-il]-fenil}-etil)-1 H-pirol-2-karboksilne kiseline u beličastom čvrstom stanju; HPLC/MS 2,67 min (A), [M+H] 455. ;Etil estar 4-fluoro-1 -(2-okso-2-{4-[1 -(2,2,2-trifluoro-acetil)-piperidin-4-il]-fenil}-etil)-1 H-pirol-2-karboksilne kiseline (1,57 g; 3,42 mmol) se rastvori u sirćetnoj kiselini (10 ml) i doda se amonijim acetat (5,80 g, 75,25 mmol). Reakciona smeša se meša na 110°C preko noći. Reakcionoj smeši se dopušta da se ohladi do sobne temperature, sipa u hladnu vodu (250 ml) i ekstrakuje sa etilacetatom. Organski slojevi se odbace. Vodeni sloj se bazifikuje sa 2N NaOH (pH11). Formira se talog, čvrsti oblik se filtrira sukcijom, opere sa vodom i malom količinom etilacetata. Onda se čvrsti oblik rastvori u 150 ml etilacetata, osuši preko Na2S04, filtrira sukcijom i isparava do suvog stanja. Ostatak se zdrobi sa dietiletrom, izdvaja filtriranjem i osuši pod vakuumom na 50°C (preko noći). Vodeni filtrat se ekstrakuje 3 puta sa etilacetat/MeOH (5%). Kombinovani organski slojevi se operu sa slanim rastvorom, osuši preko Na2S04, izdvaja filtriranjem i isparava do suvog stanja. Ostatak se zdrobi za dietiletrom, filtrira sukcijom i osuši pod vakuumom da se dobije 7-fluoro-3-(4-piperidin-4-il-fenil)-2H-pirolo[1,2-a]pirazin-1-on u čvrstom stanju bež boje; HPLC/MS 1,37 min (A), [M+H] 312;<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) 6 [ppm] 7,63-7,53 (m, 3H), 7,48-7,45 (m, 1H), 7,35-7,26 (m, 2H), 6,77-6,72 (m, 1H), 3,06-2,98 (m, 2H), 2,62-2,59 (m, 1H), 2,59-2,53 (m, 2H), 1,73-1,64 (m, 2H), 1,51 (qd, J=12,3, 3,9 Hz, 2H). ;Sledeće jedinjenje se sintetiše analogno: ;7-Hloro-3-(4-piperidin-4-il-fenil)-2H -pirolo[1,2-a]pirazin-1 -on („A78") ; ;u čvrstom stanju bež boje; HPLC/MS 1,43 min (A), [M+H] 328; ;<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) 5 [ppm] 7,63 (s, 1H), 7,61-7,54 (m, 3H), 7,35-7,28 (m, 2H), 6,92 (d, J=1,6Hz, 1H), 3,03 (dt, J=12,0, 3,0 Hz, 2H), 2,66-2,54 (m, 3H), 1,74-1,65 (m, 2H), 1,52 (qd, J=12,3Hz, 3,9, 2H). ;Primer 25 ;Sinteza 3-[4-(1-metil-piperidin-4-il)-fenil]-2H-pirolo[1,2-a]pirazin-1-on („A79") ; ;3-(4-Piperidin-4-il-fenil)-2H-pirolo[1,2-a]pirazin-1-on (50,0 mg; 0,17 mmol) se rastvori u acetonitrilu (1,5 mL), doda se 35% vodeni rastvor formaldehida (67,0 pl; 0,84 mmol) i reakciona smeša se meša 5 minuta. Doda se natrijum cijanoborohidrid (21,2 mg; 0,34 mmol) u malim porcijama i reakcija se meša 2 sata. Reakciona smeša se razblaži sa vodom, tretira sa zasićenim rastvorom NaHC03i ekstrakuje sa etilacetatom (tri puta). Kombinovani organski slojevi se operu sa slanim rastvorom, osuše preko Na2S04, filtriraju i isparavaju do suvog stanja. Sirovi proizvod se prečisti preparativnom HPLC. Kombinovane frakcije se koncentrišuin vacuo,vodeni ostatak se učini baznim sa zasićenim rastvorom NaHC03, tretira sa NaCI (Čvrsti oblik) i ekstrakuje sa etilacetatom (četiri puta). Kombinovani organski slojevi se operu sa ;slanim rastvorom, osuše preko Na2S04, filtriraju sukcijom i isparavaju do suvog stanja da se dobije 3-[4-(1-metil-piperidin-4-il)-fenil]-2H-pirolo[1,2-a]pirazin-1-on u čvrstom stanju bež boje; HPLC/MS 1,28 min (A), [M+H] 308;<1>H NMR (500 MHz, DMSO-de) 5 [ppm] 10,69 (s, 1H), 7,68 (s, 1H), 7,61-7,57 (m, 2H), 7,45-7,43 (m, 1H), 7,34-7,30 (m, 2H), 6,91 -6,88 (m, 1H), 6,56 (dd, J=3,9 Hz, 2,5, 1H), 2,90-2,84 (m, 2H), 2,53-2,45 (m, 1H); 2,20 (s, 3H), 1,97 (td, J=-11,6 Hz, 2,7, 2H), 1,79-1,62 (m, 4H). ;Sledeća jedinjenja se pripremaju analogno: 3-[4-(1 -metil-pirolidin-3-il)-fenil]-2H-pirolo[1,2-a]pirazin-1 -on („A80") u čvrstom stanju, beličaste boje; HPLC/MS 1,21 min (A), [M+H] 294; 1H NMR (400 MHz, DMSO- d6) 6 [ppm] 10,77 (s, 1H), 7,79-7,73 (m, 1H), 7,69-7,61 (m, 2H), 7,51 (dd, J=2,6, 1,5 Hz, 1H), 7,47-7,37 (m, 2H), 6,96 (ddd, J=3,9, 1,6, 0,7 Hz, 1H), 6,62 (dd, J=4,0, 2,5 Hz, 1H), 3,42 (dq, J=9,7, 7,0 Hz, 1H), 2,90 (dd, J=9,0, 7,8 Hz, 1H), 2,77-2,62 (m, 2H), 2,50 (dd, J=9,0, 6,7 Hz, 1H), 2,40-2,26 (m, 4H), 1,82 (ddt, J=-12,9, 8,4, 6,6 Hz, 1H). 7-fluoro-3-[4-(1 -metil-piperidin-4-il)-fenil]-2H-pirolo[1,2-a]pirazin-1 -on (,,A81") u čvrstom stanju, bele boje; HPLC/MS 1,39 min (A), [M+H] 326; <1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) 5 [ppm] 10,96 (s, 1H), 7,62-7,53 (m, 3H), 7,46 (dd, J=3,4, 1,9 Hz, 1H), 7,36-7,29 (m, 2H), 6,74 (d, J=1,8 Hz, 1H), 2,91-2,82 (m, 2H), 2,55-2,44 (m, 1H), 2,19 (s, 3H), 2,02-1,91 (m, 2H), 1,79-1,59 (m, 4H). 7-hloro-3-[4-(1 -metil-piperidin-4-il)-fenil]-2H-pirolo[1,2-a]pirazin-1 -on {„A82") ;u čvrstom stanju, bele boje; HPLC/Ms 1,46 min (A), [M+H] 342; ;<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) 6 [ppm] 10,96 (s, 1H), 7,62 (s, 1H), 7,60-7,54 (m, 3H), 7,37-7,30 (m, 2H), 6,92 (d, J=1,7Hz, 1H), 2,87 (dt, J=11,9, 3,1 Hz, 2H), 2,55-2,45 (m, 1H), 2,20 (s, 3H), 1,97 (td, J=11,7, 2,8 Hz, 2H), 1,78-1,61 (m, 4H). ;Primer 26 ;Sinteza 6,7-difluoro-3-[4-(1 -hidroksi-1 -metil-etil)-fenil]-2H-pirolo[1,2-a]pirazin-1 -ona ;(„A83") ; ;Etil estar 4-fluoro-1 H-pirol-2-karboksilne kiseline (1,57 g, 10,0 mmol) se rastvori u acetonitrilu (10 ml), doda se 1-hlorometil-4-fluoro-1,4-diazonia-biciklo[2,2,2]oktan bis (tetrafluoroborat) (Selectfluor™, 3,54 g, 10,0 mmol) i smeša se zrači u Botage Initiator mikrotalasnom sintetizer tokom 5 minuta na 70°C. Reakcionoj smeši se dopušta da se ohladi do sobne temperature i deli se u particije između vode i dihlorometana. Organska faza se osuši preko natrijum sulfata i isparava. Ostatak se hromatografiše na silika gel koloni sa cikloheksan/etilacetatom kao eluentom da se dobije etil estar 4,5-difluoro-1H-pirol-2-karboksilne kiseline u čvrstom stanju, bele boje; HPLC/MS 1,78 (C), [M+H] 176;<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) 5 [ppm] 12,93 (s, 1H), 6,67 (d, J=4,5Hz, 1H), 4,22 (q, J=7,1 Hz, 2H), 1,26 (t, J=7,1 Hz, 3H). ;Etil estar 5-fluoro-1H-pirol-2-karboksilne kiseline se priprema na sličan način: HPLC/MS 1,68 (C), [M+H] 158;<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) 5 [ppm] 12,58 (s, 1H), 6,69 (dd, J=4,9, 4,0 Hz, 1H), 5,69 (t, J=4,0Hz, 1H), 4,22 (q, J=7,1Hz, 2H), 1,27 (t, J=7,1 Hz, 3H). ;Sledeći koraci se obavljaju slično primeru 14. Iz etil estra 4,5-difluoro-1 H-pirol-2-karboksilne kiseline se dobija 6,7-difluoro-3-[4-(1 -hidroksi-1 -metil-etil)-fenil]-2H-pirolo[1,2-a]pirazin-1-on kao bež prah; HPLC/MS 1,70 (C), [M+H] 305; *H NMR (400 MHz, DMSO-de) 5 [ppm] 11,04 (s, 1H), 7,69-7,61 (m, 2H), 7,57-7,51 (m, 2H), 7,50 (s, 1H), 6,90 (d, J=4,7Hz, 1H), 5,09 (s, 1H), 1,44 (s, 6H).

6-fluoro-3-[4-(1-hidroksi-1-metil-etil)-fenil]-2H-pirolo[1,2-a]pirazin-1-on („A84")

se priprema slično iz etil estra 5-f1uoro-1 H-pirol-2-karboksilne kiseline kao bež prah; HPLC/MS 1,63 (C), [M+H] 287;<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) 5 [ppm] 10,78 (s, 1H), 7,69, 7,61 (m, 2H), 7,58-7,49 (m, 2H), 7,44 (s, 1H), 6,86 (dd, J=5,1, 4,3 Hz, 1H), 6,25 (t, J=4,1Hz, 1H), 5,08 (s, 1H), 1,45 (s, 6H).

Primer 27

Sinteza 7-fluoro-3-[4-(1-hidroksi-ciklopentil)-fenil]-2H-piroio[1,2-a]pirazin-1-ona

(„A85")

Balon sa okruglim dnom od 25 ml se ispere sa azotom i napuni sa 6,9 ml suvog THF, 134 mg (5,50 mmol) magnezijuma i 49 mg (0,20 mmol) cerijum(lll) hlorida. Pod mešanje, suspenzija se ohladi do 0°C. Onda se doda 378 pl (3,20 mmol) 1,4-dibromobutana, suspenziji se dopusti da dostigne sobnu temperaturu, meša se 30 minuta na ovoj temperaturi i ponovo ohladi do 0°C. Onda se doda ukapanjem rastvor 286 mg (1,00 mmol) metil estra 4-(7-fluoro-1-okso-1,2-dihidro-pirolo[1,2-a]pirazin-3-il)-benzojeve kiseline u 2,3 ml THF. Reakciona smeša se meša 30 minuta na 0°C i jedan sat na sobnoj temperaturi. Reakciona smeša se priguši sa zasićenim rastvorom amonijum hlorida. Suspenziji 5,73 g (20,0 mmol) metil estra 4-(7-fluoro-1-okso-1,2-dihidro-pirolo[1,2-a]pirazin-3-il)-benzojeve kiseline u 85 ml THF se doda 5,42 g (22,0 mmol) i smeša se meša 1 sat na ambijentalnoj temperaturi pod azotom. Onda se doda ukapanjem 30,5 ml (84 mmol) 20% rastvora metilmagnezijum hlorida u THF i reakciona smeša se meša 30 minuta na sobnoj temperaturi. Reakciona smeša se odvaja u particije između etilacetata i vode. Organska faza se osuši preko natrijum sulfata i isparava. Ostatak se hromatografiše na silika gel koloni sa cikloheksan/etilacetatu kao eluentu da se dobije 7-fluoro-3-[4-(1-hidroksi-ciklopentil)-fenil]-2H-pirolo[1,2-a]pirazin-1-on kao svetio narandžasti prah; HPLC/MS 2,37 (B), [M+H] 313;<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) 5 [ppm] 10,99 (s, 1H), 7,62 (s, 1H), 7,59 (d, J=8,5 Hz, 2H), 7,54 (d, J=8,5 Hz, 2H), 7,48 (dd, J=3,4, 1,0 Hz, IH), 6,75 (d, J=1,8 Hz, 1H), 4,85 (s, 1H), 1,92-1,80 (m, 6H), 1,80-1,69 (m, 2H).

Primer 28

Sinteza 3-[4-(3-hidroksi-azetidin-3-il)-fenil]-2H-pirolo[1,2-a]pirazin-1-on hlorhidrata

(„A86")

HPLC/MS 1,13 (A), [M+H] 282;<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) 5 [ppm] 10,83 (s, 1H), 9,24 (s, 2H), 7,82 (s, 1H), 7,78-7,73 (m, 2H), 7,70-7,62 (m, 2H), 7,48 (dd, J=2,5, 1,5 Hz, 1H), 6,93 (dd, J=3,9, 1,3 Hz, 1H), 6,78 (s, 1H), 6,59 (dd, J=3,9, 2,5 Hz, 1H), 4,34 (d, J=11,7 Hz, 2H), 4,11 (d, J=11,7 Hz, 2H).

Primer 29

Sinteza 3-[4-(1-hidroksi-1-metil-etil)fenil]-6-metil-2H-pirolo[1,2-a]pirazin-1-on („A87")

Reakcija se obavlja prema Y.Fujiwara et al., J. Am. Chem. Soc. 2012, 134, 1494-1497.

Primer 30

Sinteza 7-hloro-3-[4-(1,3-dihidroksi-1 -metil-propil)fenil]-2H-pirolo[1,2-a]pirazin-1 -on

(„A88")

Analogno se pripremaju sledeća jedinjenja:

Farmakološki podaci

Jedinjenja prikazana u Tabeli 1 su posebno poželjna jedinjenja prema pronalasku.

Sledeći primeri se odnose na medikamente:

Primer A: Bočice za ubrizgavanje

Rastvor 100 g aktivnog sastojka formule I i 5 g dinatrijum vodonikfosfata u 3 L bidestilovane vode se podesi na pH 6,5 upotrebom 2 N hlorovodonične kiseline, sterilno se filtrira, transferiše u bočice za ubrizgavanje, liofiliše pod sterilnim uslovima 1 zapečati pod sterilnim uslovima. Svaka bočica za ubrizgavanje sadrži 5 mg aktivnog sastojka.

Primer B: Supozitorije

Smeša 20 g aktivnog sastojka formule I sa 100 g soja lecitina i 1400 g kakaovog ulja se istopi, sipa u modle i dopusti se da se ohlade. Svaka supozitorija sadrži 20 mg aktivnog sastojka.

Primer C: Rastvor

Rastvor se priprema od 1 g aktivnog sastojka formule I, 9,38 g NaH2P04■ 2 H20, 28,48 g Na2HP04■ 12 H20 i 0,1 g benzalkonijum hlorida u 940 ml bidestilovane vode. Vrednost pH se podesi na 6,8, i rastvor se napravi do 1 L i steriliše zračenjem. Ovaj rastvor može biti upotrebljen u obliku kapi za oči.

Primer D: Mast

500 mg aktivnog sastojka formule I se meša sa 99,5 g Vazelina pod aseptičnim uslovima.

Primer E: Tablete

Smeša 1 kg aktivnog sastojka formule I, 4 kg laktoze, 1,2 kg škroba od krompira, 0,2 kg talka i 0,1 kg magnezijum stearata se presuje na konvencionalan način da se dobiju tablete na takav način da svaka tableta sadrži 10 mg aktivnog sastojka.

Primer F: Dražeje

Tablete se presuju analogno Primeru E i potom oblažu na konvencionalan način sa oblogom saharoze, škroba od krompira, talka, tragakanta i boje.

Primer G: Kapsule

2 kg aktivnog sastojka formule I se uvodi u tvrde želatinske kapsule na konvencionalan način tako što svaka kapsula sadrži 20 mg aktivnog sastojka.

Primer H: Ampule

Rastvor 1 kg aktivnog sastojka formule I u 60 L bidestilovane vode se sterilno filtrira, transferiše u ampule, liofiliše pod sterilnim uslovima i začepi pod sterilnim uslovima. Svaka ampula sadrži 10 mg aktivnog sastojka.

Claims (15)

1. Jedinjenja formule I naznačena time,što R<1>označava, H, F, Cl, CN, CH3, CH2OH, CH2CI, CH2Br, CF3, CHF2ili CH2F, R<2>označava H ili A, R<3>označava H, F, Cl, CH3, CF3 ili CHF2, X označava CR<3>ili N, Y označava Ar<1>, Carb, Het<1>ili Cyc, Ar<1>označava fenili ili naftil, koji je nesupstituisan ili mono-, di- ili trisupstituisan sa Hal, A, [C(R<2>)2]pOR<2>, [C(R<2>)2]PN(R<2>)2, [C(R<2>)2]pHet<2>, N02, CN, [C(R<2>)2]pCOOR<2>, [C(R<2>)2]pCON(R<2>)2, NR<2>COA, NR<2>S02A, [C(R<2>)2]pS02N(R<2>)2, S(0)nA, COHet3, 0[C(R<2>)2]mN(R<2>)2, OrCCR^jpAr2, 0[C(R<2>)2]pHet<2>, NHCOOA, NHCON(R<2>)2, Cyc, CHO i/ili COA, Ar<2>označava fenil, koji je nesupstituisan ili mono- ili disupstituisan sa Hal, A, [C(R<2>)2]POR<2>, [C(R<2>)2]PN(R<2>)2, [C(R<2>)2]<p>Het<3>, N02, CN, [C(R<2>)2]pCOOR, [C(R<2>)2]PN(R<2>)2, N(R<2>)2COA, NR<2>S02A, [C(R<2>)2]pS02N(R<2>)2, C{0)nA, COHet<3>, 0[C(R<2>)2]mN(R<2>)2, 0[C(R<2>)23PHet<3>, NHCOOA, NHCON(R<2>)2, CHO i/ili COA, Het<1>označava pirolidinil, azetidinil, tetrahidroimidazolil, tetrahidrofuranil, tetrahidropirazolil, tetrahidropiranil, piperidinil, morfolinil, heksahidropiridazinil, heksahidropirimidinil, [1,3]dioksolanil, piperazinil, furil, tienil, pirolil, imidazolil, pirazolil, oksazolil, izoksazolil, oksadiazolil, tiazolil, triazolil, tetrazolil, piridil, pirimidil, piridazinil, indolil, izoindolil, benzimidazolil, indazolil, hinolil, 1,3-benzodioksolil, benzotiofenil, benzofuranil, imidazopiridil ili furo[3,2-bjpiridil, od kojih je svaki nesupstituisan ili mono- ili disupstituisan sa Hal, A, [C(R<2>)2]pOR<2>, [C(R<2>)2]PN(R<2>)2, [C(R<2>)2]pHet<2>,[C(R<2>)2]pOAr<2>, N02, CN, [C(R<2>)2]pCOOR<2>, [C(R<2>)2]pCON(R<2>)2, NR<2>COA, NR<2>S02A, [C(R<2>)2]pS02N(R<2>)2>S(0)nA, COHet<3>, 0[C(R<2>)2]mN(R<2>)2, O^R^lpAr<2>, 0[C(R<2>)2]pHet<2>, NHCOOA, NHCON{R<2>)2, CHO, COA, =S, =NR i/ili =0, Carb označava indanil ili tetrahidronaftil, od kojih svaki može biti nesupstituisan ili mono-, di-, tri- ili tetrasupstituisan sa A, Cyc označava ciklični alkil sa 3, 4, 5, 6 ili 7 C-atoma, koji mogu biti nesupstituisani ili monosupstituisani sa A, OH, Hal, Cn ili Ar<2>ili Het<2>, Het<2>označava pirolidinil, azetidinil, tetrahidroimidazolil, tetrahidrofuranil, tetrahidropirazolil, tetrahidropiranil, piperidinil, morfolinil, heksahidropiridazinil, heksahidropirimidinil,[1,3]dioksolanil,piperazinil, furil, tienil, pirolil, imidazolil, pirazolil, oksazolil, izoksazolil, oksadiazolil, tiazolil, triazolil, tetrazolil, piridil, pirimidil, piridazinil, indolil, izoindolil, benzimidazolil, indazolil, hinolil, 1,3-benzodioksolil, benzotiofenil, benzofuranil, imidazopiridil, ili furo[3,2-b]piridil, od kojih je svaki nesupstituisan ili mono- ili disupstituisan sa Hal, A, [C(R<2>)2]pOR<2>, [C(R<2>)2]PN(R<2>)2, [C(R<2>)2]pHet<3>, [C^jpOAr<2>, N02, CN, [C(R<2>)2]<p>COOR<2>, [C(R<2>)2]pCON(R<2>)2, NR<2>COA, NR<2>S02A, [C(R<2>)2]PS02N(R<2>)2, S(0)nA, COHet<3>, 0[C(R<2>)2]mN(R<2>)2, 0[C(R<2>)2]pAr<2>, 0[C(R<2>)2]pHet<3>, NHCOOA, NHCON(R<2>)2, CHO, COA, =S, =NR i/ili =0, Het<3>označava dihidropirolil, pirolidinil, azetidinil, oksetanil, tetrahidroimidazolil, dihidropirazolil, tetrahidropirazolil, tetrahidrofuranil, dihidropiridil, tetrahidropiridil, piperidinil, morfolinil, heksahidropirazidinil, heksahidropirimidinil, [1,3]dioksolanil, tetrahidropiranil ili piperazinil, od kojih je svaki nesupstituisan ili mono- ili disupstituisan sa Hal, CN, OR<2>, COOR<2>, CON(R<2>)2, S(0)nA, S(0)nAr, COA, A i/ili=0, A označava neračvasti ili račvasti alkil sa 1-10 C-atoma, pri čemu dve susedne CH- i/ili CH2-grupe mogu da formiraju dvogubu vezu i gde jedna ili dve nesusedne CH- i/ili CH2-grupe mogu biti zamenjene sa N-, O- i/ili S-atomima i pri čemu 1-7 H-atoma mogu biti zamenjeni sa F ili Cl, Hal označava F, Cl, Br ili I, n označava 0,1 ili 2, m označava 1, 2 ili 3, p označava 0,1,2,3 ili 4, pod uslovom da, ukoliko je R<1>CH2OH, onda Ar<1>nije 2,4-dihlorofenil, i njihovi farmaceutski prihvatljivi solvati, soli, tautomeri i stereoizomeri, uključujući njihove smeše u svim razmerama.

2. Jedinjenja prema Zahtevu 1,naznačena time,što u njima Ar<1>označava fenil, koji je nesupstituisan ili mono-, di- ili trisupstituisan od strane Hal, A, [C(R<2>)2]pOR<2>, [C(R<2>)2]PN(R<2>)2, [C(R<2>)2]pHet<2>, N02, Cyc, [C(R<2>)2]PCOOR<2>, 0[C(R<2>)2]pAr<2>)i/ili 0[C(R<2>)2]pHet<2>, i njihovi farmaceutski prihvatljivi solvati, soli, tautomeri i stereoizomeri, uključujući njihove smeše u svim razmerama.

3. Jedinjenja prema Zahtevu 1 ili 2,naznačena time,što u njima Ar<2>označava fenil, koji je nesupstituisan ili monosupstituisan sa [C(R<2>)2]pOR<2>, i njihovi farmaceutski prihvatljivi solvati, soli, tautomeri i stereoizomeri, uključujući njihove smeše u svim razmerama.

4. Jedinjenja prema jednom ili više od Zahteva 1-3,naznačena time,što u njima Het<1>označava pirolidinil, azetidinil, tetrahidroimidazolil, tetrahidrofuranil, tetrahidropirazolil, tetrahidropiranil, piperidinil, morfolinil, heksahidropiridazinil, heksahidropirimidinil, [1,3]dioksolanil, piperazinil, furil, tienil, pirolil, imidazolil, pirazolil, oksazolil, izoksazolil, oksadiazolil, tiazolil, triazolil, tetrazolil, piridil, pirimidil, piridazinil, indolil, izoindolil, benzimidazolil, indazolil. hinolil, 1,3-benzodioksolil, benzotiofenil, benzofuranil, imidazopiridil ili furo[3,2-b]piridil, gde je svaki nesupstituisan ili mono- ili disupstituisan sa A, [C(R<2>)2]pOR<2>, [C(R<2>)2]pHet<2>i/ili [CCR^jpAr2. i njihovi farmaceutski prihvatljivi solvati, soli, tautomeri i stereoizomeri, uključujući njihove smeše u svim razmerama,

5. Jedinjenja prema jednom ili više od Zahteva 1-4,naznačena time,što u njima Het<2>označava pirolidinil, azetidinil, tetrahidroimidazolil, tetrahidrofuranil, tetrahidropirazolil, tetrahidropiranil, piperidinil, morfolinil, heksahidropiridazinil, heksahidropirimidinil, [1,3]dioksolanil, piperazinil, furil, tienil, pirolil, imidazolil, pirazolil, oksazolil, izoksazolil, oksadiazolil, tiazolil, triazolil, tetrazolil, piridil, pirimidil, piridazinil, indolil, izoindolil, benzimidazolil, indazolil, hinolil, 1,3-benzodioksolil, benzotiofenil, benzofuranil, imidazopiridil ili furo[3,2-b]piridil, gde je svaki nesupstituisan ili mono- ili disupstituisan sa A, [C(R<2>)2]POR<2>, [C(R<2>)2]pHet<3>i/ili [C(R<2>)2]<p>OHet<3>. i njihovi farmaceutski prihvatljivi solvati, soli, tautomeri i stereoizomeri, uključujući njihove smeše u svim razmerama.

6. Jedinjenja prema jednom ili više od Zahteva 1-4,naznačena time,što u njima Het<3>označava dihidropirolil, pirolidinil, azetidinil, oksetanil, tetrahidroimidazolil, dihidropirazolil, tetrahidropirazolil, tetrahidrofuranil, dihidropiridil, tetrahidropiridil, piperidinil, morfolinil, heksahidropiridazinil, heksahidropirimidinil, [1,3]dioksolanil, tetrahidropiranil ili piperazinil, i njihovi farmaceutski prihvatljivi solvati, soli, tautomeri i stereoizomeri, uključujući njihove smeše u svim razmerama.

7. Jedinjenja prema jednom ili više od Zahteva 1-6,naznačena time,Što u njima R<1>označava H, F, Cl, CN CH3, CH2OH, CH2CI, CH2Br, CF3, CHF2 ili CH2F,R<2>označava H ili A, R<3>označava H, F, Cl, CH3, CF3ili CHF2, X označava CR<3>ili N, Y označava Ar<1>,Carb, Het<1>ili Cyc, Ar<1>označava fenil, koji je nesupstituisan ili mono-, di- ili trisupstituisan sa Hal, A, [C(R<2>)2]pOR<2>, [C(R<2>)2]PN(R<2>)2, [C(R2)2]pHet2 N02, Cyc, [C(R<2>)2]PCOOR2, 0[C(R<2>)2jpAr<2>, i/ili 0[C(R<2>)2]pHet<2>, Ar<2>označava fenil, koji je nesupstituisan ili monosupstituisan sa [C(R<2>)2]pOR<2>, Het<1>označava pirolidinil, azetidinil, tetrahidroimidazolil, tetrahidrofuranil, tetrahidropirazolil, tetrahidropiranil, piperidinil, morfolinil, heksahidropiridazinil, heksahidropirimidinil, [1,3]dioksolanil, piperazinil, furil, tienil, pirolil, imidazolil, pirazolil, oksazolil, izoksazolil, oksadiazolil, tiazolil, triazolil, tetrazolil, piridil, pirimidil, piridazinil, indolil, izoindolil, benzimidazolil, indazolil, hinolil, 1,3-benzodioksolil, benzotiofenil, benzofuranil, imidazopiridil ili furo[3,2-b]piridil, gde je svaki nesupstituisan ili mono- ili disupstituisan sa A, [C(R<2>)2]pOR<2>, [C(R<2>)2]pHet<2>i/ili [C(R<2>)2jpAr<2>, Carb označava indanil ili tetrahidronaftil, gde svaki može biti nesupstituisan ili mono-, di-, tri- ili tetrasupstituisan sa A, Cyc označava ciklični alkil sa 3, 4, 5, 6 ili 7 C-atoma, koji mogu biti nesupstituisani ili monosupstituisani sa A, OH, Hal, Cn ili Ar<2>ili Het<2>, Het<2>označava pirolidinil, azetidinil, tetrahidroimidazolil, tetrahidrofuranil, tetrahidropirazolil, tetrahidropiranil, piperidinil, morfolinil, heksahidropiridazinil, heksahidropirimidinil, [1,3]dioksolanil, piperazinil, furil, tienil, pirolil, imidazolil, pirazolil, oksazolil, izoksazolil, oksadiazolil, tiazolil, triazolil, tetrazolil, piridil, pirimidil, piridazinil, indolil, izoindolil, benzimidazolil, indazolil, hinolil, 1,3-benzodioksolil, benzotiofenil, benzofuranil, imidazopiridil ili furo[3,2-b]piridil, gde je svaki nesupstituisan ili mono- ili disupstituisan sa A, [C(R<2>)2]pOR<2>, [C(R<2>)2]pHet<3>i/ili [C(R<2>)2]POHet<3>, Het<3>označava dihidropirolil, pirolidinil, azetidinil, oksetanil, tetrahidroimidazolil, dihidropirazolil, tetrahidropirazolil, tetrahidrofuranil, dihidropiridil, tetrahidropiridil, piperidinil, morfolinil, heksahidropiridazinil, heksahidropirimidinil, [1,3]dioksolanil, tetrahidropiranil ili piperazinil, A označava neračvasti ili račvasti alkil sa 1-10 C-atoma, pri čemu dve susedne CH- i/ili CH2-grupe mogu formirati dvogubu vezu i pri čemu jedna ili dve nesusedne CH- i/ili CH2-grupe mogu biti zamenjene sa N-, O- i/ili S-atomima i pri čemu 1-7 H-atoma mogu biti zamenjeni sa F ili Cl, Hal označava F, Cl, Br ili I, p označava 0,1,2,3 ili 4, pod uslovom da, ukoliko je R<1>CH2OH, onda Ar<1>nije 2,4-dihlorofenil, i njihovi farmaceutski prihvatljivi solvati, soli, tautomeri i stereoizomeri, uključujući njihove smeše u svim razmerama.

8. Jedinjenja prema jednom ili više od Zahteva 1-7,naznačena time,što u njima R<1>označava H, F, Cl, CN, CH3lCH2OH, CH2CI, CH2Br, CF3, CHF2ili CH2F, R<2>označava H ili A, R<3>označava H, F, Cl, CH3, CF3ili CHF2, X označava CR<3>ili N, Y označava Ar<1>,Carb, Het<1>ili Cyc, Ar<1>označava fenil, koji je nesupstituisan ili mono-, di- ili trisupstituisan sa Hal, A, [C(R<2>)2]pOR<2>, [C(R<2>)2]PN(R<2>)2, [C(R<2>)2]pHet<2,>N02, Cyc, [C(R<2>)2]PCOOR<2>, 0[C(R<2>)2]pAr<2>, i/ili 0[C(R<2>)2]<p>Het<2>, Ar<2>označava fenil, koji je nesupstituisan ili monosupstituisan sa [C(R<2>)2]pOR<2>, Het<1>označava pirolidinil, piperidinil, morfolinil, pirazolil, piridil, pirimidil ili 1,3- benzodioksolil, od kojih je svaki nesupstituisan ili mono- ili disupstituisan sa A, [C(R<2>)2]POR<2>, [C(R<2>)2]pHet2i/ili [C^hjpAr<2>, Carb označava indanil ili tetrahidronaftil, gde svaki može biti nesupstituisan ili mono-, di, tri- ili tetrasupstituisan sa A, Cyc označava ciklični alkil sa 3, 4, 5, 6 ili 7 C-atoma, koji mogu biti nesupstituisani ili monosupstituisani sa A, OH, Hal, CN ili Ar<2>ili Het<2>, Het<2>označava pirolidinil, piperidinil, morfolinil, pirazolil, oksazolil, izoksazolil ili oksadiazolil, od kojih je svaki nesupstituisan ili mono- ili disupstituisan sa A, [C(R<2>)2]pOR<2>, [C(R<2>)2]PHet<3>i/ili [C(R<2>)2]<p>OHet<3>, Het<3>označava pirolidinil, piperidinil, morfolinil ili tetrahidropiranil, A označava neračvasti ili račvasti alkil sa 1-10 C-atoma, pri čemu dve susedne CH- i/ili CH2-grupe mogu formirati dvogubu vezu i pri čemu jedna ili dve nesusedne CH- i/ili CH2-grupe mogu biti zamenjene sa O-atomima i pri čemu 1-7 H-atoma mogu biti zamenjeni sa F ili Cl, Hal označava F, Cl, Br ili I, p označava 0,1,2,3 ili 4, pod uslovom da, ukoliko je R<1>CH2OH, onda Ar<1>nije 2,4-dihlorofenil, i njihovi farmaceutski prihvatljivi solvati, soli, tautomeri i stereoizomeri, uključujući njihove smeše u svim razmerama.

9. Jedinjenja prema Zahtevu 1,naznačena time,što su odabrane od grupe i njihovi farmaceutski prihvatljivi solvati, soli, tautomeri i stereoizomeri, uključujući njihove smeše u svim razmerama.

10. Postupak pripremanja jedinjenja formule I prema Zahtevima 1-9 i njihovih farmaceutski prihvatljivih soli, solvata, tautomera i stereoizomera,naznačen time,što a) jedinjenje formule II u kojem R<1>, X i Y imaju značenja naznačena u Zahtevu 1, a A' označava neračvasti ili račvasti alkil sa 1, 2, 3 ili 4 C-atoma, reguje sa NH3, NH4OAc ili (NH4)2C03, ili b) jedinjenje formule III u kojem R<1>, X i Y imaju značenja naznačena u Zahtevu 1, je ciklovano sa H2O2pod baznim uslovima, ili c) se radikal R<1>i/ili Y konvertuje u sledeći radikal R<1>i/ili Y putem i) konvertovanja COOH ili CHO u H, ii) konvertovanja estar grupe u alkohol grupu, iii) konvertovanja u Suzuki sparivanju halogenizovanog fenil prstena u arilovani fenil prsten, iv) konvertovanja halogenizovane alkil grupe u alkil grupu, ili d) dolazi do oslobađanja od jednog od njegovih funkcionalnih derivata tretmanom sa solvolizujućim ili hidrogenolizujućim sredstvom, i/ili se baza ili kiselina formule I konvertuje u jednu od njenih soli.

11. Medikamenti,naznačeni time,što sadrže bar jedno jedinjenja formule I prema Zahtevu 1 i/ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, solvate, tautomere i stereoizomere, uključujući njihove smeše u svim razmerama, i opciono farmaceutski prihvatljiv nosač, ekscipient ili tečni nosač.

12. Jedinjenja formule I prema Zahtevu 1 i njihove farmaceutski prihvatljive soli, solvati, tautomeri i stereoizomeri, uključujući njihove smeše u svim razmerama,naznačeni time,što služe za upotrebu u lečenju i/ili prevenciji kancera, multiple skleroze, kardiovaskularnih bolesti, povrede centralnog nervnog sistema i različitih oblika inflamacije.

13. Jedinjenja za upotrebu prema Zahtevu 12,naznačena time,što služe za tretman i/ili prevenciju bolesti odabranih od grupe koja se sastoji od kancera glave, vrata, oka, usta, grla, jednjaka, bronhija, grkljana, ždrela, grudi, kosti, pluća, debelog creva, rektuma, stomaka, prostate, mokraćne bešike, materice, cerviksa, dojke, jajnika, testisa i drugih reproduktivnih organa, kože, tiroide, krvi, limfnih čvorova, bubrega, jetre, pankreasa, mozga, centralnog nervnog sistema, čvrstih tumora i u krvi nastalih tumora.

14. Medikamenti,naznačeni time,što sadrže bar jedno jedinjenje formule I prema Zahtevu 1 i/ili njihove farmaceutski prihvatljive soli, solvate i stereoizomere, uključujući njihove smeše u svim razmerama, i bar još jedan dalji medikament kao aktivni sastojak.

15. Pribor (set),naznačen time,što sadrži u odvojenim pakovanjima (a) efektivnu količinu jedinjenja formule I prema zahtevu 1 i/ili njihove farmaceutski prihvatljive soli, solvate i stereoizomere, uključujući njihove smeše u svim razmerama, i (b) efektivnu količinu daljeg medikamenta kao aktivnog sastojka.