RS55256B1 - Herbicidno sredstvo koje sadrži flufenacet - Google Patents

Description

Pronalazak se odnosi na tehničku oblast sredstava za zaštitu bilja od korova koja, na primer, mogu da se koriste kod biljnih kultura i kao aktivni sastojci u herbicidnim sredstvima koja sadrže flufenacet u kombinaciji sa drugim herbicidima.

Herbicidna aktivna supstanca flufenacet (proizvođač: Bayer CropScience) se odlikuje širokim spektrom delovanja protiv monokotiledonih i dikotiledonih biljaka i koristi se na primer (npr.) pre setve, pre nicanja ili posle nicanja kod sejanja i/ili sadnje poljoprivrednih ili baštenskih biljnih kultura, kao i nekultivisanih površina (npr. kod žitarica kao što su pšenica, ječam, raž, tritikale, zatim pirinač, kukuruz, proso, šećerna repa, šećerna trska, uljana repica, pamuk, suncokret, soja, krompir, paradajz, pasulj, lan. pašnjaci, voćni zasadi, plantažne kulture, zelene i travnate površine, kao i stambene i industrijske zone i pruge).

Kao zasebni agens, flufenacet je u prodavnicama dostupan pod trgovačkim nazivima kao što su, na primer, Cadou®. Drago®, Define® i Tiara®. Pored upotrebe kao zasebnog agensa, u literaturi su poznate smeše flufenaceta sa drugim herbicidima (npr. US 5985797 B, US 5593942 B, US 5912206 B, US 5811373 B. US 5858920 B; US 6967188 B. US 6492301 B. US 6864217 B, US 6486096 B; US 2003/0069138 A. WO 2002/058472 A, US 6365550 B, US 2003/0060367 A, US 6878675 B, US 6071858 B, WO 2007/112834 A), a u prodaji: mešavina sa metribuzinom (npr. Axiom®, Bastiile®, Artist®, Domain®, Plateen®, Fedor®. Draeda®), sa izoksaflutolom (npr. Epic®, Cadou Star®), sa metosulamom (npr. Diplome®. Terano®), sa diflufenikanom (npr. Herold®, Liberator®), sa 2,4-D (npr. Drago 3.4®). sa atrazinom (npr. Aspect®), sa pendimetalinom (npr. Crvstal®, Malibu Pack®). sa atrazinom i metribuzinom (npr. Axiom AT®) i sa diflufenikanom i flurtamonom (npr. Baccara FORTE®). Osim toga, sredstva koja sadrže flufenacet i metribuzin opisana su u radovima DE 4223465 Al. Grey, T L & Bridges. D C (..Alternatives to Diclofop for the Control of Ryegrass in Winter Whear, WEED TECHNOLOGY, knj. 17. br. 2. 5. mart 2001, str. 219-223), Ritter, R L & Hiwot Menbere („Preemergence Control of Italian Rvegrass in Wheat"\ WEED TECHNOLOGY, knj. 16, br. 1.12. mart 2001. str. 55-59) i Yenish. J P & Eaton. N A (,,Weed Control in Dry Pea Under Conventional No-Tillage Svstems". WEED TECHTMOLOGY, knj. 16, br. 1. 28. decembar 2000, str. 88-95). W James Grichar i sar. (W James Grichar et al. „Flufenacet and Metribuzin Combinations for VVeed Control and Corn (Zea mays) Tolerance", WEED TECHNOLOGY, knj. 17, br. 2, 10. jul 2002, str. 346-351) opisuju sredstva koja sadrže flufenacet i metribuzin u smeši sa atrazinom. sa ciljem da se poboljša efikasnost smeše flufenacet-metribuzin. U patentu WO 2008</>075065 A2 opisana je smeša koja sadrži etofumesat i eventualno druge herbicide, kao sto je, na primer, smeša flufenaceta i diflufenikana. WO 2007/112834 A2 objavljuje smešu u obliku vodene disperzije koja sadrži diflufenikan, flufenacet i flurtamon, pri čemu je zadatak ovog pronalaska poboljšanje aktivnosti dvojne smeše diflufenikana i flurtamona. U patentu US 2004/171488 Al opisana je smeša herbicida za selektivno suzbijanje korova na bazi N-aril-uracila. između ostalog, sa drugim herbicidnim smešama, kao što je flufenacet sa diflufenikanom ili flufenacet sa metribuzidom. pri čemu posebne kombinacije imaju sinergijsko dejstvo.

Uprkos dobrim efektima flufenaceta kao zasebnog agensa i u već poznatim mešavinama. još uvek postoji potreba za poboljšanjem aplikativnog profila ove aktivne supstance u specijalnim oblastima primene. Razlozi za to su mnogobrojni, kao što je npr. dalje povećanje efikasnosti u specijalnim oblastima primene, povećanje tolerancije biljnih kultura, reakcija na nove tehnike proizvodnje pojedinih kultura i/ili povećana pojava korova koji su otporni na herbicide (npr. TSR i EMR rezistentnosti kod ALS i ACCase). na primer. kod žitarica, pirinča i kukuruza. Ova poboljšanja aplikativnog profila mogu biti od značaja, kako pojedinačno tako i u međusobnoj kombinaciji.

Mogućnost za poboljšanje aplikativnog profila herbicida može da se sastoji u kombinovanju aktivne supstance sa jednom ili više dodatnih aktivnih supstanci. Međutim, kod kombinovane primene više aktivnih supstanci često nastupaju fenomeni fizičke i biološke nepodnošljivosti. npr. nedovoljna stabilnost pri dodavanju koformulanata, razlaganje aktivne supstance ili uzajamna nepodnošljivost aktivnih supstanci. Suprotno tome. poželjne su kombinacije aktivnih supstanci sa povoljnim profilom dejstva, visokom stabilnošću i što je moguće više sinergijski pojačanim dejstvom, koje dozvoljava smanjenje potrebne količine u odnosu na pojedinačnu primenu kombinovanih aktivnih supstanci. Takođe su poželjne i kombinacije aktivnih supstanci koje povećavaju opštu toleranciju biljnih kultura i/ili mogu da se koriste kod specijalnih tehnika proizvodnje. Tu. na primer. spada smanjenje dubine setve. što najčešće ne može da se primenjuje zbog tolerancije kultura. Time se uopšteno postiže brže nicanje biljne kulture, smanjuje se rizik od pojave bolesti prilikom klijanja (kao npr. Pvthium i Rhizoctonia), poboljšava sposobnost prezimljavanja i gustina. Ovo takođe važi i za kasne setve koje zbog rizika tolerancije kultura inače ne bi bile moguće.

Zadatak predloženog pronalaska se sastoji u poboljšanju aplikativnog profila herbicidne aktivne supstance flufenaceta u pogledu: • pojednostavljenog postupka primene, čime se snižavaju troškovi korisnika i postiže se blaži uticaj na okolinu. • poboljšanja fleksibilnosti primene aktivnih supstanci pre nicanja. pa do nicanja biljnih kultura i korova. • poboljšanja fleksibilnosti primene aktivnih supstanci, što bi omogućilo primenu pre setve kulture. • poboljšanja fleksibilnosti i pouzdanosti primene na zemljištima sa različitim karakteristikama. • poboljšanja pouzdanosti primene na rezistentne vrste korova koja omogućava nove mogućnosti efikasnog menadžmenta otpornosti.

• poboljšanja pouzdanosti primene na korov koji klija iz različite dubine zemljišta.

• poboljšanja i fleksibilnosti primene na zemljištima sa različitim pH vrednostima. Ovaj zadatak je rešen obezbeđivanjem herbicidnih sredstava koja sadrže flufenacet i ostale herbicide, diflufenikan i metribuzin.

Prema tome, predmet pronalaska se odnosi na herbicidna sredstva koja sadrže kao jedini herbicid aktivne sastojke:

A) flufenacet (komponenta A)

B) diflufenikan (komponenta B) i

C) metribuzin (komponenta C); naznačeno time što herbicidne komponente međusobno stoje u sledećoj težinskoj razmeri: (opseg komponente A): (opseg komponente B): (opseg komponente C) (2^00): (1:500): (5:5000).

Aktivne supstance koje su u ovom opisu navedene pod „zajedničkim nazivom"(herbicidni aktivni sastojci) poznate su, na primer, iz priručnika ..The Pesticide Manual". 14. izdanje 2006/2007, ili iz odgovarajućeg elektronskog priručnika „The e-Pestiđde Manual". verzija 4.0 (2006-07), koga je objavio British Crop Protection Council. odnosno the Roval Soc. of Chemistrv, kao i iz priručnika ..The Compendium of Pesticide Common Names"na internetu (veb stranica: http://www.alanwood.net/pesticides/).

Herbicidni aktivni sastojci, komponente A. B i C. u nastavku će skraćeno biti označeni kao „(pojedinačne) aktivne supstance", ..(pojedinačni) herbicidi"ili kao ..herbicidne komponente"i poznati su kao zasebne supstance ili kao mešavina. npr. iz priručnika ..The Pesticide Manual". 14. izdanje (videti gore), gde su registrovani pod sledećim brojevima (skraćenica:

..PM #.." sa odgovarajućim rednim brojem registracije/..sequentiell entry number"):

• Komponenta A: flufenacet (PM #381), sinonim tiafluamid. npr. N-(4-fluorfenil)-N-(l-metiletil)-2-[[5 - (trifluorometil)-1.3.4-tiađiazoi-2-il]oksi]acetamid; • Komponenta B: diflufenikan (PM #258), npr. N-(2,4-difluorofenil)-2-|3-(trifluorometil)fenoksi ]-3-piridinkarboksamid; • Komponenta C: metribuzin (PM #573). npr. 4-amino-6-( l.l-dimetiletil)-3-(metiltio)-1,2.4-triazin-5(4//)-on.

Ako se u okviru ovog opisa koristi skraćeni oblik ..zajedničkog naziva"neke aktivne supstance, onda su time - ukoliko je primenljivo - obuhvaćeni svi uobičajeni derivati, kao što su estri i soli, i izomeri, a naročito optički izomeri. posebno u komercijalnom obliku, odn. oblicima. Ako se „zajedničkim nazivom"označava estar ili so. onda su time obuhvaćeni i svi drugi uobičajeni derivati, kao što su drugi estri i soli. slobodne kiseline i neutralna jedinjenja. izomeri, a naročito optički izomeri, posebno u komercijalnom obliku, odn. oblicima. Navedeni nazivi hemijskih jedinjenja označavaju najmanje jedno od jedinjenja koja su obuhvaćena „zajedničkim nazivom", često neko od jedinjenja kome se daje prednost.

Ukoliko se u ovom opisu upotrebljava skraćenica ..AS/ha", onda to znači ..aktivna supstanca po hektaru", u odnosu na 100%-tnu aktivnu supstancu. Svi navodi u opisu su težinski procenti (skraćenica: ,.tež.-%") i odnose se. ako to nije drugačije đefinisano. na relativnu težinu odgovarajuće komponente u odnosu na ukupnu težinu herbicidnog sredstva (npr. mešavine).

Shodno pronalasku, herbicidna sredstva imaju herbicidno aktivan sadržaj komponenata A. B i C i mogu sadržati i druge sastojke, kao što su npr. agrohemijske aktivne supstance iz grupe insekticida, fungicida i safenera i/ili dodatne materije koje su uobičajene kod zaštite bilja i/i!i pomoćna sredstva za mešanje. ili mogu da se upotrebljavaju zajedno sa njima.

Herbicidna sredstva iz ovog pronalaska u poželjnoj varijanti imaju poboljšanje aplikativnog profila sinergijskog dejstva. Ovi sinergijski efekti se mogu primetiti npr. kod zajedničke primene herbicidnih komponenata, ali se često mogu utvrditi i kod vremenski pomerene promene (Splitting). Takođe je moguća i primena pojedinačnih herbicida ili kombinacije herbicida iz više delova (sekvencijalna primena). npr. primene pre nicanja koje su praćene primenama nakon nicanja ili rana primena kod nicanja praćena primenom u srednjoj i kasnoj fazi nicanja. Pri tome je poželjna zajednička ili skoro istovremena primena aktivnih supstanci herbicidnih sredstava shodno pronalasku.

Sinergijski efekti dozvoljavaju smanjenje količine primene pojedinačnih aktivnih supstanci ili veće dejstvo kod iste količine primene. kontrolu do sada nepoznatih vrsta (praznine), produženje perioda primene i/ili smanjenje broja neophodnih pojedinačnih primena i -- kao rezultat za korisnika - ekonomski i ekološki povoljniji sistem za borbu protiv korova.

Količina primene herbicidnih komponenata i njihovih derivata u herbicidnim sredstvima može da varira u velikom opsegu. Korišćenjem herbicidnih komponenti u količinama primene od 16 do 7500 g AS/ha u procesu pre i posle nicanja, suzbija se relativno širok spektar jednogodišnjeg i višegodišnjeg korova, travnog korova i trave oštrice.

Količine primene herbicidnih komponenti u herbicidnom sredstvu međusobno stoje u sledećem težinskom odnosu: (opseg komponente A): (opseg komponente B): (opseg komponente C) obično (2-400): (1-500): (5-5000),

poželjno (1-40): (1-30) : (2-50).

naročito poželjno (1-10) : (1-10): (1-10).

Količine primene odgovarajućih herbicidnih komponenti u herbicidnom sredstvu su:

• Komponenta A: obično 10-2000 g AS/ha, poželjno 30-400 g AS/ha. a naročito poželjno 50-300 g AS/ha flufenaceta: • Komponenta B: obično 1-500 g AS/ha, poželjno 10-300 g AS/ha. a naročito poželjno 20-200 g AS/ha diflufenikana; • Komponenta C: obično 5-5000 g AS/ha. poželjno 20-500 g AS/ha, a naročito poželjno 30-300 g AS/ha metribuzina.

Shodno tome. težinski procenti (tež.-% ) herbicidnih komponenata se mogu izračunati iz gore navedenih količina primene u odnosu na ukupnu težinu herbicidnih sredstava koja mogu sadržati i dodatne sastojke.

Shodno pronalasku, kod primene aktivnih sastojaka herbicidnog sredstva kod biljnih kultura, zavisno od biljne kulture, od određene količine primene može biti svrsishodna upotreba safenera kako bi se smanjila ili sprečila eventualna šteta na biljnoj kulturi. Takvi safeneri su poznati stručnjacima. Pogodni safeneri su (Sl-1) mefenpir(-dietil), (SI-7) fenhlorazol(-etil).

(SI-12) izoksadifen(-etil), (S2-1) klokvintocet(-mekšiI), (S3-1) dihlormid. (S3-2) R-29148 (3-dihloracetil-2.2,5-trimetii-l,3-oksazolidin). (S3-3) R-28725 (3-dihloracetil-2,2,-dimetil-1,3-oksazolidin), (S3-4) benoksakor. (S3-5) PPG-1292 (N-alil-N-[( 1.3-dioksolan-2-ii)-metill-dihloracetamid), (S3-6) DKA-24 (N-alil-N-[(alil-aminokarbonil)-metill-dihloracetamid). (S3-7) AD-67/MON 4660 (3-dihloracetil-l-oksa-3-azaspiro[4.5]dekan). (S3-8) Tl-35 (1-dihloracetil-azepan), (S3-9) diciklonon. (S3-10)/(S3-11) furilazol. (S4-1) ciprosulfamid. (S7-l)metil-(diienilmetoksi)acetat(CAS reg. br.: 41858-19-9). (S9-1) 1.2-dihidro-4-hidroksi-l-metil-3-(5-tetrazolil-karbonil)-2-hinolon (CAS reg. br.: 95855-00-8). (SI 1-1) oksabetrinil.

(SI 1-2) fluksofenim, (SI 1-3) ciometrinil, (S12-1) metil-f(3-okso-l H-2-benzotiopiran-4(3H)-iliden)metoksi]acetat (CAS reg. br.: 205121-04-6). (SI3-1) anhidrid naftalena. (SI3-2) fenklorim, (SI3-3) flurazol. (SI3-4) CL-304415 (4-karboksi-3.4-dihidro-2H-l-benzopiran-4-sirćetna kiselina). (S13-5) MG-191 (2-dihlormetil-2-metil-1.3-dioksolan), (S13-6) MG-838 (2-propenil l-oksa-4-azaspiro[4.5]dekan-4-karboditioat), (SI3-7) disulfoton (0,0-dietil S-2-etiltioetil fosforditioat). (SI3-8) dietolat. (SI3-9) mefenat: a naročito poželjni su (Sl-1) mefenpir(-dietil), (Si-7) fenhlorazol(-etil). (Sl-12) izoksadifen(-etil). (S2-1) klokvintocet(-meksil). (S3-1) dihlormid. (S3-4) benoksakor. (S3-7) AD-67/MON 4660 (3-dihloracetil-l-oksa-3-azaspiro[4.5jđekan). (S3-8) TI-35 (1-dihloracetil-azepan). (S3-10)/(S3-l 1) furilazol.

(S4-1) ciprosulfamid, (SI 1-1) oksabetrinil. (SI 1-2) fluksofenim. (SI 1-3) ciometrinil, (SI 3-1) anhidrid naftalena. (SI3-2) fenklorim. (SI3-3) flurazol: od posebnog prioriteta su (Sl-1) mefenpir(-dietil), (Si-7) fenhlorazol(-etil), (Sl-12) izoksadifen(-etil), (S2-1) klokvintocet(-

meksil), (S3-1) dihlormid. (S3-4) benoksakor. (S3-7) AD-67/MON 4660 (3-dihloracetil-l-oksa-3-azaspiro[4,5]dckan), (S3-10)/(S3-11) furilazol. (S4-1) ciprosulfamid, (SI 1-2) fluksofenim, (S13-2) fenklorim, (SI3-3) flurazol. (SI4-1) daimuron (sin. SK 23, 1 -(1-metil-1-feniletil)-3-p-tolil-karbamid).

Posebno poželjne kombinacije herbicidnih sredstava i safenera shodno pronalasku su takve kod kojih je safener izabran iz grupe safenera koja se sastoji od jedinjenja (Sl-1) mefenpir(-dietil), (Sl-12) izoksadifen(-etil). (S24) klokvintocet (-meksil). (S4-1) ciprosulfamid. a posebno poželjni kao safeneri su (Sl-1) mefenpir(-dietil). (Sl-12) izoksadifen(-etil) i (S4-1) ciprosulfamid. Zaprimenu kod pirinča naročito su poželjni (Sl-12) izoksadifen(-etil). (SI3-2) fenklorim i (S14-1) daimuron. Za primenu kod žitarica naročito su poželjni (Sl-1) mefenpir(-dietil), (S2-1) klokvintocet(-meksil), (S4-1) ciprosulfamid. a kod kukuruza naročito (Sl-12) izoksadifen(-etil). (S3-1) dihlormid, (S3-4) benoksakor i (S4-1) ciprosulfamid. Za primenu kod šećerne trske poželjni su (Sl-12) izoksadifen(-etil) i (S4-1) ciprosulfamid.

Shodno ovom pronalasku, potrebne količine primene safenera mogu u zavisnosti od indikacije i upotrebljenih količina herbicidnog sredstva da variraju unutar širokih granica i po pravilu se kreću od 1 do 5000 g, a poželjno od 5 do 2500 g. te naročito kod primene aktivne supstance od 10 do 1000 g po hektaru.

Težinski odnos herbicidno sredstvo shodno pronalasku : upotreba safenera može da varira u širokim granicama, a poželjno je da leži u opsegu od 1 : 50000 do 500 : 1. naročito 1 : 8000 do 250 : 1. posebno poželjno ! : 2500 do 50 : 1. Shodno pronalasku, optimalne količine herbicidnog sredstva i safenera zavise kako od tipa korišćenog safenera, tako i od vrste i faze razvoja tretirane biljne populacije i mogu se od slučaja do slučaja utvrditi unapred obavljenim rutinskim testovima.

U pogledu primene. shodno pronalasku, herbicidno sredstvo i safener mogu, na primer. da se primenjuju uz koformulante ili da se zajedno primenjuju kao mešavina iz rezervoara, ali i da se koriste vremenski potnereno (odvojena primena, splitting). Takođe je moguća i primena iz više delova (sekvencijalna primena), npr. posle tretmana semena ili tretmana semena (bilja) pre setve ili pre nicanja, koja je praćena primenom nakon nicanja ili posle rane primene nakon nicanja, praćene primenom u srednjoj i kasnoj fazi nicanja. Pri tom je poželjna istovremena ili vremenski bliska primena (aplikacija) herbicida i safenera shodno pronalasku, a posebno je poželjna istovremena primena.

Shodno pronalasku, takve kombinacije herbicida pored komponenata A. B i C sadrže još jedan ili više dodatnih agrohemijskih sastojaka iz grupe insekticida i fungicida. Ža takve kombinacije važe prethodno istaknuti uslovi.

Herbicidna sredstva shodno pronalasku pokazuju izuzetno herbicidno dejstvo protiv širokog spektra komercijalno važnih mono i dikotiledonih korova, kao što su korovi, travni korovi i trave oštrice (Cvperaceae), uključujući vrste koje su otporne na herbicidne aktivne supstance. kao što su glifozati. glufozinati, atrazin, inhibitori fotosinteze, imidazolinonski herbicidi. sulfoniluree. (hetero-)ariloksi-ariloksialkilkarbonske kiseline, odn. -fenoksialkilkarbonske kiseline (tzv..Fops"). cikloheksandionoksim (tzv..Dims") ili inhibitori rasta. Aktivni sastojci dobro deluju čak i na višegodišnji korov koji daje izdanke iz rizoma. delova korena ili drugih trajnih organa. Ove supstance se pri tom mogu primenjivati npr. u procesu pre setve, pre nicanja ili posle nicanja, npr. istovremeno ili posebno.

U nastavku se navode konkretni primeri nekih tipičnih monokotiledonih i dikotiledonih korova koji se mogu suzbiti herbicidnim sredstvima shodno pronalasku, ali bez ograničenja samo na navedene vrste.

Dobro se suzbijaju monokotiledoni korovi, jednogodišnji, kao što su npr. Avena spp.. Alopecurus spp., Apera spp.. Brachiaria spp.. Bromus spp.. Digitaria spp., Lolium spp.. Echinochloa spp.. Leptochloa spp.. Fimbristj lis spp.. Panicum spp.. Phalaris spp.. Poa spp.. Setaria spp., kao i vrste trave oštrice, kao i višegodišnje vrste Agropvron. Cvnođon. lmperata. kao i si rak i trajne vrste trava oštrica.

Dikotiledone vrste se protežu na širok spektar vrsta, kao što su npr. Abutilon spp.. Amaranthus spp.. Chenopodium spp.. Chrvsanthemum spp.. Galium spp.. Ipomoea spp..

ICochia spp., Lamium spp., Matricaria spp., Pharbitis spp., Polvgonum spp..Sida spp., Sinapis spp.. Solanum spp.. Stellaria spp., Veronica spp., Eclipta spp., Sesbania spp., Aeschvnomene spp. i Viola spp., Xanthium spp. u grupi jednogodišnjih, kao i Convolvulus. Cirsium. Rumex i Artemisia u grupi višegodišnjih korova.

Ako se herbicidna sredstva shodno pronalasku primene pre klijanja na površini zemljišta, onda se ili potpuno sprečava izbijanje klica korova ili korov raste do faze zametka lista, ali tada prestaje da raste i na kraju potpuno izumire nakon dve do četiri nedelje.

U slučaju primene herbicidnih sredstava shodno pronalasku na zelene delove biljke u procesu posle nicanja takođe veoma brzo nakon primene dolazi do drastičnog zaustavljanja rasta, tako da korov ostaje u fazi rasta u kojoj se nalazio u trenutku primene ili u potpunosti izumire nakon izvesnog vremena tako da se na ovaj način štetni korov za biljne kulture uklanja veoma rano i na održiv način. Herbicidna sredstva shodno pronalasku mogu da se primenjuju i kod pirinča u vodi, a zatim se prenose preko tla, izdanaka i korena.

Herbicidna sredstva shodno pronalasku se odlikuju veoma brzim i dugotrajnim herbicidnim dejstvom. Otpornost na kišu aktivnih sastojaka u herbicidnim sredstvima shodno pronalasku po pravilu je povoljna. Posebna prednost se ogleda u težini, jer se komponente A, B i C u sredstvima shodno pronalasku mogu efikasno dozirati i podesiti na tako male vrednosti da njihovo delovanje na zemljište bude optimalno niskog nivoa. Prema tome. njihova primena ne samo daje moguća kod osetljivih kultura, već se time praktično sprečava i kontaminacija podzemnih voda. Preko kombinacije aktivnih sastojaka shodno pronalasku omogućava se značajno smanjenje potrebnih količina primene aktivnih sastojaka.

Kod istovremene primene komponenata A, B i C u sredstvima shodno pronalasku se u poželjnoj varijanti postiže poboljšanje aplikativnog profila kao posledica superaditivnih (=sinergijskih) efekata. Pri tom je delovanje kombinacija jače od zbira očekivanog dejstva pojedinačnih herbicida. Sinergijski efekti omogućavaju veće i/ili duže dejstvo (trajno dejstvo); suzbijanje širokog spektra korova, travnih korova i trava oštrica delimično samo sa jednom, odn. nekoliko primena; brže herbicidno dejstvo; kontrolu do sada nepoznatih vrsta (praznine); kontrolu npr. vrsta koje pokazuju toleranciju ili otpornost na jedan ili više herbicida; proširenje spektra primene i/ili smanjenje broja potrebnih pojedinačnih primena. odn. smanjenje ukupne količine primene - kao rezultat za korisnika - ekonomski i ekološki povoljnije sisteme za borbu protiv korova.

Navedene karakteristike i prednosti potrebne su u praktičnom suzbijanju korova da bi se poljoprivredne/šumarske/baštenske kulture, travnjaci/pašnjaci ili kulture za proizvodnju energije (biogas, bioetanol) zaštitili od neželjenih konkurentnih biljaka i da bi se time osigurao i/ili povećao kvalitet i količina prinosa. Ovim novim kombinacijama u herbicidnim sredstvima shodno pronalasku se u pogledu opisanih karakteristika u velikoj meri prevazilazi tehnički standard.

Bilo da se radi o herbicidnim sredstvima shodno pronalasku koja imaju odličan herbicidni efekat na mono ili dikotiledone korove, štetno dejstvo na kulture je beznačajno ili isključeno.

Iz toga proizlazi da sredstva shodno pronalasku delimično imaju karakteristike koje regulišu rast kod biljnih kultura. Ona deluju regulativno na metabolizam biljaka i time omogućavaju ciljanu kontrolu biljnih sastojaka i olakšanu žetvu, kao npr. aktiviranjem desikacije i usporavanja rasta. Osim toga. pogodna su i za opšte upravljanje i sprečavanje neželjenog vegetativnog rasta, ali bez uništavanja biljaka. Sprečavanje vegetativnog rasta je veoma važno kod velikog broja mono i dikotiledonih kultura, jer se na taj način može smanjiti ili potpuno sprečiti gubitak useva tokom skladištenja.

Na osnovu poboljšanog aplikativnog profila, sredstva shodno pronalasku se mogu primeniti kako za suzbijanje korova u poznatim biljnim kulturama tako i za suzbijanje korova kod tolerantnih ili genetski izmenjenih biljnih kultura i biljaka za proizvodnju energije. Genetski izmenjene biljke (GMO) se po pravilu odlikuju posebno dobrim karakteristikama, na primer otpornošću na određene pesticide. pre svega određene herbicide (kao npr. otpornost na komponente A. B i C u sredstvima shodno pronalasku), te na primer otpornošću na štetne insekte. bolesti biljaka ili izazivače bolesti, kao što su određeni mikroorganizmi poput gljivica, bakterija ili virusa. Druge posebne karakteristike se odnose npr. na useve s obzirom na količinu, kvalitet, skladištenje, kao i sastav specijalnih sastojaka. Tako su poznate genetski modifikovane biljke koje imaju povećani sadržaj škroba ili izmenjen kvalitet škroba ili one koje imaju drugačiji sastav masnih kiselina u usevima. odn. povećani sadržaj vitamina ili energetskih svojstva. Druge posebne karakteristike mogu se. na primer. ogledati u toleranciji ili otpornosti na abiotske stresore. kao što su npr. toplota, hladnoća, suša, so i ultraljubičasto zračenje. Sredstva shodno pronalasku se na osnovu svojih herbicidnih i drugih karakteristika takođe mogu koristiti za suzbijanje korova u biljnim kulturama dobijenim poznatim mutantnim selekcijama ili razvojnim biljnim kulturama, kao i kod hibrida nastalih ukrštanjem mutagenih i transgenih biljaka.

Dosadašnji načini proizvodnje novih biljaka koje imaju modifikovane karakteristike u odnosu na uobičajene biljke sastoje se, na primer, u klasičnom postupku uzgajanja i proizvodnje mutanata. Alternativno, nove biljke sa modifikovanim karakteristikama mogu da se proizvedu uz pomoć tehnika genetskog inženjeringa (videti npr. EP 0221044 A, EP 0131624 A). Opisane su. na primer. u više slučajeva: rekombinantne modifikacije biljnih kultura u svrhu modifikacije škroba koji se sintetiše u biljkama (npr. WO 92/011376 A. WO 92/014827 A. WO 91/019806 A): genetski modifikovane biljne kulture koje su otporne na određene herbicide tipa glufozinata (uporediti npr. EP 0242236 A, EP 0242246 A) ili glifozata (WO 92/000377 A) ili sulfoniluree (EP 0257993 A. US 5.013.659) ili na kombinacije ili mešavine ovih herbicida usled takozvanog ..gene stacking"-a, kao što su transgene biljne kulture, npr. kukuruz ili soja pod trgovačkim nazivima ili oznakama Optimum™ GAT™ (Glvphosate ALS Tolerant): transgene biljne kulture, na primer pamuk, sa sposobnošću da proizvode toksine bakterije Bacillus thuringiensis (Bt-Toxine) koji biljke čine otpornim na određene štetočine (EP 0142924 A, EP 0193259 A); transgene biljne kulture sa modifikovanim sastavom masnih kiselina (WO 91/013972 A): genetskim inženjeringom izmenjene biljne kulture sa novim sadržajima ili sekundarnim materijama, npr. novi fitoaleksini koji povećavaju otpornost na bolesti (EP 0309862 A. EP 0464461 A): genetskim inženjeringom modifikovane biljke sa smanjenom fotorespiracijom, povećanim prinosima i većom tolerancijom na stresore (EP 0305398 A): transgene biljne kulture koje proizvode važne proteine za farmaceutiku i dijagnostiku (..molecular pharming"): transgene biljne kulture koje se odlikuju povećanim prinosima ili boljim kvalitetom; transgene biljne kulture koje odlikuju kombinacije navedenih novih karakteristika (..gene stacking").

U principu je poznat veliki broj tehnika molekularne biologije kojima se mogu proizvesti nove genetski modifikovane biljke sa modifikovanim karakteristikama; videti npr. I. Potrvkus i G. Spangenberg (eds.) Gene Transfer to Plants, Springer Lab Ivianual (1995 ). Springer Verlag Berlin. Heidelberg ili Christou...Trends in Piant Science"1 (1996) 423^31. Za takve manipulacije tehnikama genetskog inženjeringa se molekuli nukleinske kiseline mogu uvesti u plazmide koji omogućuju mutagenezu ili promenu sekvence rekombinacijom DNK. sekvenci. Uz pomoć standardnih tehnika, npr. zamene baza. delovi sekvenca se uklanjaju ili se dodaju prirodne ili sintetičke sekvence. Za povezivanje DNK fragmenata, fragmentima se mogu dodati adapteri ili linkeri, videti npr. Sambrook et al.. 1989. Molecular Cloning. A Laboratory Manual, 2. Aufl. Cold Spring Harbor Laboratory Press, Cold Spring Harbor, NY: ili Winnacker „Gene und Klone", VCH Weinheim 2. izdanje 1996.

Proizvodnja biljnih ćelija sa ograničenom aktivnošću genetskog proizvoda može se postići, na primer. ekspresijom najmanje jednog odgovarajućeg antisens-RNK i jednog sens-RNK za postizanje učinka kosupresije ili ekspresijom najmanje jednog odgovarajuće konstruisanog ribozima koji čepa specifične transkripcije gore navedenog genetskog proizvoda.

U tu svrhu se mogu koristiti DNK molekuli koji obuhvataju celu kodirajuću sekvencu genetskog proizvoda i eventualno fiankirajuće sekvence, kao i DNK molekuli koji obuhvataju samo deo kodirajuće sekvence. pri čemu ti delovi moraju biti dovoljno dugački da bi se u ćelijama obezbedio antisens efekat. Takođe se mogu koristiti DNK sekvence koje se odlikuju visokim stepenom homologije sa kodirajućim sekvencama genetskog proizvoda, ali nisu potpuno identične.

U slučaju ekspresije molekula nukleinske kiseline u biljkama, sintetisani protein može da se nađe u bilo kom delu biljne ćelije. Međutim, da bi se postigla lokalizacija u određenom delu. kodirajući region DNK sekvence može npr. da se kombinuje i osigura lokalizaciju u određenom delu. Takve sekvence su poznate stručnjacima (videti npr. Braun et al., EMBO J. 11 (1992), 3219-3227; Wolter et al., Proc. Natl. Acad. Sci. USA 85 (1988). 846-850: Sonnevvald et al., Plant J. 1 (1991), 95-106). Ekspresija molekula nukleinskih kiselina može da se obavi i u organelama biljnih ćelija.

Iz ćelija transgenih biljaka može da se reprodukuje cela biljka korišćenjem poznatih tehnika. Kod transgenih biljaka se, u principu, radi o biljkama proizvoljne vrste, odnosno o monokotiledonim, kao i dikotiledonim biljkama. Tako postoje genetski modifikovane biljke sa karakteristikama modifikovanim nađekspresijom. supresijom ili inhibicijom homolognih (— prirodnih) gena ili genskih sekvenci. ili ekspresijom heterolognih (= stranih) gena ili genskih sekvenci.

Cilj predloženog pronalaska je i da obezbedi postupak za suzbijanje neželjenog rasta biljaka (na primer, korova), poželjno u biljnim kulturama kao što su žitarice (npr. tvrda i meka pšenica, ječam. raž. zob. ukrštene vrste kao tritikala, pirinač zasađen ili zasejan pod .Upland* ili ,Paddy'uslovima, kukuruz, proso, kao što je sirak). šećerna repa, šećerna trska, repica, pamuk, suncokret, soja. krompir. paradajz, pasulj, poput običnog pasulja i boba. lan, te kod pašnjaka, voćnih nasada, plantažnih kultura, zelenih i travnatih površina, kao i u stambenim i industrijskim zonama i na prugama, a posebno poželjno u monokotiledonim kulturama kao što su žitarice, na primer pšenica, ječam. raž. zob. ukrštene vrste kao tritikala, pirinač, kukuruz i sirak. i u dikotiledonim kulturama kao što su suncokret, soja, krompir. paradajz, pri čemu se komponente A. B i C herbicidnog sredstva shodno pronalasku, istovremeno ili posebno, npr. pre nicanja (vrlo rano do kasno), nakon nicanja ili pre i nakon nicanja, primenjuju na biljke, na primer, korove, delove biljaka, na seme biljaka ili na površinu na kojoj rastu biljke, na primer, na oranicu.

Cilj ovog pronalaska je takođe i postupak sa komponentama A. B i C sadržanim u herbicidnim sredstvima shodno pronalasku za selektivno suzbijanje korova u biljnim kulturama, poželjno u gore navedenim biljnim kulturama, kao i njegova primena.

Cilj ovog pronalaska je takođe postupak za suzbi janje nepoželjne vegetacije korišćenjem herbicidnih sredstava, shodno pronalasku, koja sadrže sastojke A. B i C. kao i njihova primena u biljnim kulturama, koje su genetski modifikovane (transgene) ili dobijene selektivnim mutacijama, i koja inhibiraju regulatore rasta, kao što je npr. 2.4 D. Dicamba, ili herbicide. esencijalne biljne enzime, npr. acetolaktat sintetaze (ALS), EPSP sintaze. glutamin sintetaze (GS) ili hiđroksifenilpiruvat đioksigenaze (HPPD). a koje su otporne na herbicide iz grupe sulfonilurea, glifozata, glufozinata, odnosno benzoilizoksazola i analognih aktivnih sastojaka, ili na proizvoljne kombinacije tih aktivnih sastojaka. Herbicidna sredstva shodno pronalasku posebno poželjno mogu da se primenjuju u transgenim biljnim kulturama koje su otporne na kombinaciju glifozata i glufozinata, glifozata i sulfonilurea ili imidazolinona. Herbicidna sredstva shodno pronalasku izuzetno poželjno mogu da se primenjuju u transgenim biljnim kulturama, kao što je npr. kukuruz ili soja pod trgovačkim nazivom ili oznakom Optimum™ GAT™ (Glvphosate ALS Tolcrant).

Cilj ovog pronalaska je i primena komponenata A. B i C, sadržanih u herbicidnim sredstvima shodno pronalasku, za suzbijanje korova, poželjno u biljnim kulturama, te poželjno u gore navedenim biljnim kulturama.

Herbicidna sredstva shodno pronalasku takođe mogu da se koriste za neselektivno suzbijanje neželjene vegetacije, na primer, u plantažnim kulturama, na ivicama saobraćajnica. trgovima, u industrijskim postrojenjima ili na prugama; ili za selektivnu kontrolu neželjene vegetacije u biljnim kulturama za proizvodnju energije (biogas. bioetanol).

Herbicidna sredstva shodno pronalasku mogu da se koriste i kao mešovite formulacije komponenata A, B i C. a prema potrebi sa dodatnim agrohemijski aktivnim supstancama, aditivima i / ili uobičajenim pomoćnim sredstvima za formulisanje. koje se zatim na uobičajen način koriste razblažene vodom, ili u obliku takozvanih mešavina za rezervoare sa posebno ili delimično posebno formulisanim komponentama sa vodom. Pod određenim uslovima mešovite formulacije se razblažuju drugim tečnostima ili čvrstim materijama ili se primenjuju u nerazblaženom stanju.

Komponente A, B i C ili njihove potkombinacije mogu da se formulišu na različite načine u zavisnosti od zadatih bioloških i/ili hemijsko-fizičkih parametara. Kao opcije za opšte formulacije u obzir dolaze, na primer: prašak za prskanje {WP). koncentrat rastvorljiv u vodi, emulzioni koncentrat (EC). vodeni rastvori (SL), emulzije (EW), kao ulja-u-vodi i vode-u-ulju. rastvori ili emulzije za prskanje, rastvorljivi koncentrati (SC). disperzije, uljne disperzije (OD), suspoemulzije (SE), sredstva za posipanje (DP). sredstva za namakanje semena, granule za primenu na tlu ili za posipanje (GR), ili granule rastvorljive u vodi (WG). formulacije ultra-low-volume. disperzije sa mikrokapsulama ili voskom.

Neke vrste formulacija su, u principu, poznate i opisane su. na primer. u: ..Manual on Development and Use of FAO and WHO Specifications for Pesticides". FAO and WHO. Rome. Italv, 2002; Winnacker-Kiichler, ..Chemische Technologie". Band 7. C. Hanser Verlag Miinchen. 4. Auli. 1986; van Valkenburg, ..Pesticide Formulations", Marcel Dekker N.Y. 1973; K. Martens, ,,Spray Drving Handbook". 3rd Ed. 1979. G. Goodvvin Ltd. London. Neophodna pomoćna sredstva za formulisanje, kao što su inertni materijali, tenzidi. rastvarači i druge dodatne materije, takođe su poznata i opisana su. na primer, u: Watkins, „Handbook of Insecticide Dust Dituents and Carriers"'. 2nd Ed., Darland Books, Caldwell NJ.; H.v. Olphen...Introduction to Clay Colloid Chemistry"; 2nd Ed.. J. Wiley & Sons. N.Y. Marsden. ..Solvents Guide", 2nd Ed., Interscience. N.Y. 1950; McCutcheon's...Detergents and Emulsifiers Annual", MC Publ. Corp.. Ridegevvood N.J.; Sislev and Wood...Encyclopedia of Surface ActiveA<g>ent<i>, Chem. Publ. Co. Inc.. N.Y. 1964: Schonfeidt...Grenzflachenaktive Athylenoxidaddukte", Wiss. Verlagsgesellschaft, Stuttgart 1976. Winnacker-K.iichler.

..Chemische Technologie", Band 7, C. Hanser Verlag Miinchen, 4. Auti. 1986.

Na osnovu ovih formulacija mogu se napraviti i kombinacije sa drugim agrohemijski aktivnim sastojcima, kao što su fungicidi. insekticidi, a takođe i safeneri, đubriva i/ili regulatori rasta, na primer, u obliku gotove formulacije ili kao mešavina za rezervoar.

Praškovi za prskanje (praškovi koji kvase) su preparati koji se ravnomerno rastvaraju u vođi i koji, osim aktivnih sastojaka, sadrže jedan ili više razređivača ili inertnih materijala, jonskih i/ili nejonskih tenzida (sredstva za kvašenje, disperzanti). na primer. polioksietilisane alkilfenole, polietoksilisane masne alkohole ili masne amine. propilen oksid-etilen kopolimere, alkansulfonate ili alkilbenzolsulfonate ili alkilnaftalensulfonate. natrijum lignosulfonat, natrijum 2,2'-dinaftilmetan-6,6"-disulfonat. natrijum dibutilnaftalen sulfonat ili, takođe, natrijum oleoilmetiltaurinat.

Emulzioni koncentrati se pripremaju rastvaranjem aktivnog sastojka u nekom organskom rastvaraču ili smeši rastvarača, npr. butanolu, cikloheksanonu, dimetilformamiđu. acetofenonu. ksilolu ili takođe u aromatičnim rastvaračima sa visokom tačkom ključanja ili ugljovodonicima, uz dodavanje jednog ili više jonskih i/ili nejonskih tenzida (emulgatora). Kao emulgatori se, na primer, mogu koristiti: kalcijumove soli alkilarilsulfonske kiseiine. kao što je kalcijum dodecilbenzensulfonat. ili nejonski emulgatori. kao što su poliglikolni estri masnih kiselina, alkilarilpoliglikol etar. poliglikolni etri masnih alkohola, kopolimer propilen oksida i etilen oksida, alkilpolietar. sorbitanski estri masnih kiselina, polioksietilen sorbitanski estri masnih kiselina ili polioksietilensorbit estri.

Praškovi se dobijaju mlevenjem aktivnih sastojaka sa fino usitnjenim čvrstim materijalima, na primer, talkom, prirodnom glinom, kao što je kaolin, bentonitom i pirofilitom. ili dijatomejskom zemljom.

Suspenzioni koncentrati su suspenzije aktivnih sastojaka u vodi. Mokrim mlevenjem pomoću komercijalno dostupnih kugličnih mlinova i prema potrebi sa dodavanjem dodatnih tenzida, mogu se, na primer, napraviti druge vrste formulacija koje su slične navedenim. Osim suspendovanog aktivnog sastojka ili aktivnih sastojaka, u formulaciji se mogu dodati i rastvoriti i drugi aktivni sastojci.

Uljne disperzije su suspenzije aktivnih sastojaka na bazi ulja. pri čemu ulje može biti bilo koja organska tečnost. na primer. biljno ulje. aromatični ili alifatični rastvarač ili alkilni ester masnih kiselina. Mokrim mlevenjem pomoću komercijalno dostupnih kugličnih mlinova i prema potrebi sa dodavanjem dodatnih tenzida (sredstva za kvašenje, disperzanti). mogu se. na primer, napraviti druge vrste formulacija koje su slične navedenim. Osim suspendovanog aktivnog sastojka ili aktivnih sastojaka, u formulaciji se mogu dodati i rastvoriti i drugi aktivni sastojci.

Emulzije, na primer emulzije tipa ulja-u-vodi (EW). mogu se na primer pripremiti pomoću mešalica, koloidnih mlinova i/ili stacionarnih mešalica za mešavine sa vodom ili sa organskim rastvaračima koji se ne mešaju sa vodom i uz dodavanje dodatnih tenzida po potrebi, kao na primer kod već navedenih vrsta formulacija. Aktivni sastojci su ovde u rastvorenom obliku.

Granule se mogu proizvesti raspršivanjem aktivnog sastojka na adsorptivni. granulirani inertni materijal ili nanošenjem koncentrata aktivne supstance pomoću lepkova, na primer polivinil alkohola, natrijum poliakrilata ili mineralnih ulja. na površinu noseće materije (nosača), kao što je pesak, kaolinit. kreda ili granulirani inertni materijal. Pogodni aktivni sastojci mogu takođe da se granuliraju na uobičajeni način za proizvodnju granuliranog đubriva, a po potrebi i kao mešavina sa đubrivom. Granule rastvorljive u vodi proizvode se po pravilu uobičajenim postupcima, kao što su sušenje raspršivanjem, granulacija u fluidnom sloju, peletiranje, mešanje u mešalicama velike brzine i ekslrudiranje bez čvrstog inertnog materijala.

Za proizvodnju granula peletiranjem, granulacijom u fluidnom sloju, ekstrudovanjem i raspršivanjem, videti tehnike npr. u ..Sprav-Drving Handbook"3. izdanje 1979. G. Goodvvin Ltd., London; J.E. Browning, ..Agglomeration". Chemical and Engineering 1967. od strane 147 nadalje; ,.Perry's Chemical Engineer's Handbook". 5. izd.. McGravv-IIill, New York 1973. str. 8-57.

Više detalja o formulisanju sredstava za zaštitu bilja videti npr. u G.C. Klingman. ,.Weed Control as a Science", John Wiley and Sons, Inc.. New York, 1961, str. 81-96 i J.D. Freyer. S.A. Evans. ,.Weed Control Handbook", 5. izd., Blackvvell Scientific Publications. Oxford, 1968. str. 101-103.

Agrohemijske formulacije po pravilu sadrže od 0,1 do 99 težinskih procenata, a posebno od 2 do 95 tež.-%, aktivnih sastojaka herbicidnih komponenti, pri čemu su u zavisnosti od vrste formulacije uobičajene sledeće koncentracije: U praškovima za prskanje koncentracija aktivnih sastojaka iznosi npr. oko 10 do 95 tež.-%. dok ostatak do 100 tež.-% čine uobičajeni sastojci formulacije. Kod emulzionih koncentrata, koncentracija aktivnih sastojaka može. na primer, da se kreće od 5 do 80 tež.-%. Praskaste formulacije uglavnom sadrže od 5 do 20 tež.-% aktivnog sastojka, dok rastvori za prskanje sadrže oko 0.2 do 25 tež.-%. Kod granulata kao što su rastvorljive granule, sadržaj aktivnih sastojaka delom zavisi od toga da li je aktivno jedinjenje u tečnom ili čvrstom stanju i koja se pomoćna sredstva koriste za granulisanje i punjenje. Sadržaj granulata rastvorljivih u vodi se po pravilu kreće od 10 do 90 tež.-%. Pored toga, navedene formulacije aktivnih sastojaka po potrebi sadrže uobičajena sredstva za lepljenje. kvašenje, rastvaranje, emulgovanje. konzerviranje, zaštitu od zamrzavanja i sredstva za rastvaranje, punjenje, bojenje, nanošenje, protiv stvaranja pene. protiv isparavanja i sredstva koja utiču na pH vrednost ili viskoznost.

Herbicidno dejstvo kombinacija herbicida shodno pronalasku može da se poboljša npr. surfaktantima, kao sto je sredstvo za kvašenje iz reda poliglikolnih etara masnih alkohola. Poliglikolni etri masnih alkohola poželjno sadrže 10-18 C atoma u ostatku masnog alkohola i 2-20 jedinica etilenoksida u delu poliglikol etra. Poliglikolni etri masnih alkohola mogu uključivati natrijumove i kalijumove soli, ili amonijačne soli. kao i soli zemnoalkalnih metala, kao što su magnezijumove soli. npr. Ci2/Ci4-masni alkohol-diglikoletersulfat-natrijum (Genapol® LRO. Clariant GmbH); videti npr. EP-A-0476555. EP-A-0048436. EP-A-0336151 ili US-A-4,400,196. kao i Proe. EWRS Symp...Factors Affecting Herbicidal Activity and Selectivity"\ 227-232 (1988). Nejonski poliglikolni etri masnih alkohola su sa npr. 2-20. poželjno 3-15 jedinica etilenoksida koje sadrže (Cio-CikK poželjno (Cio-Cu)-poliglikolni etar masnog alkohola (npr. poliglikolni etar izotridecil alkohola) npr. iz GenapoP X-serije, kao što su GenapoP X-030. GenapoP X-060. GenapoP X-080 ili GenapoP X-150 (sve proizvodi Clariant GmbH).

Predloženi pronalazak obuhvata i kombinaciju komponenata A. B i C sa prethodno navedenim sredstvima za kvašenje iz reda poliglikolnih etara masnih kiselina, poželjno sa 10-18 C-atoma u ostatku masnog alkohola i 2-20 jedinica etilenoksida u delu poliglikolnog etra, koja mogu da se jave u nejonskoni i jonskom obliku (npr. kao sulfati poliglikolnih etara masnih kiselina). Poželjni su Ci2/Ci4-masni alkohol-diglikoletarsulfat-natrijum (GenapoP LRO. Clariant GmbH) i poliglikolni etar izotridecilalkohola. sa 3-15 jedinica etilenoksida. npr. iz GenapoP X-serije, kao što su Genapol " X-030. Genapol " X-060. Genapol" X-080 i GenapoP X-150 (sve proizvodi Clariant GmbH). Takođe je poznato da su poliglikolni etri masnih kiselina, bilo nejonski ili jonski poliglikolni etri masnih kiselina (npr. sulfati poliglikoletra masnih kiselina), pogodni kao pomoćna sredstva za penetraciju i pojačavanje dejstva za niz drugih herbicida. pored ostalog za herbicide iz serije imidazolinona (videti npr. EP-A-0502014).

Herbicidno dejstvo kombinacija herbicida shodno pronalasku može da se pojača i korišćenjem biljnih ulja. Pod pojmom ..biljna ulja"podrazumevaju se ulja iz biljnih vrsta od kojih se dobija ulje, kao što su sojino ulje, repičino ulje. suncokretovo ulje. ulje od semenki pamuka, laneno ulje, kokosovo ulje, palmino ulje. ulje šafranike ili ricinusovo ulje, a posebno repičino ulje. kao i produkti njegove transesterifikacije. npr. alkilni estri. kao sto je metilestar repičinog ulja ili etilestar repičinog ulja.

Biljna ulja su pogodno estri C10-C22-. poželjno Ci2-C2o-masnih kiselina. Cio-CV-estri masnih kiselina su, na primer, estri nezasićenih ili zasićenih Cio-C^-masnih kiselina, a posebno sa parnim brojem atoma ugljenika, npr. erukinska kiselina, laurinska kiselina, palmitinska kiselina, te posebno Ci »-masne kiseline, kao što je stearinska kiselina, linolna kiselina ili linoleinska kiselina.

Primeri za estre Cio-C22-masnih kiselina su estri koji se dobijaju konverzijom glicerina ili glikola sa C10-C22- masnim kiselinama, kao npr. u uljima od biljnih vrsta od kojih se dobijaju ulja, ili estara Ci-C2o-alkil-CioC22-masnih kiselina, kao što se mogu dobiti npr. transesteriAkacijom pomenutog glicerinskog ili glikolnog estra-Cio-C22-masnih kiselina sa C1-C20alkoholima (npr. melanolom, etanolom, propanolom ili butanolom). Transesterifikacija se može izvesti poznatim metodama, kao što su npr. one opisane u Rompp Chemie Lexikon. 9. Auflage, Band 2, Seite 1343, Thieme Verlag Stuttgart.

Kao estri Ci-C2o-alkil-Cto-C22-masnih kiselina pogodni su metilestar. propilestar. butilestar, 2-etil-heksilestar i dodecilestar. Kao estri glikol- i glicerin-Cio-C22-masnih kiselina pogodni su pojedinačni ili mešoviti glikolni i glicerinski estri Oo-C22-masnih kiselina, a posebno masnih kiselina sa parnim brojem atoma ugljenika, npr. erukinska kiselina, laurinska kiselina, palmitinska kiselina, te posebno Cix-masne kiseline, kao što su stearinska kiselina, oleinska kiselina, linolna kiselina ili linoleinska kiselina.

Biljna ulja su u herbicidnim sredstvima shodno pronalasku sadržana npr. u obliku komercijalno dostupnih aditiva za formulisanje sa uljem, a posebno onih na bazi repičinog ulja, kao što su Hasten® (Victorian Chemical Companv. Australija, kasnije nazvan Hasten, glavni sastojak: etil estar repičinog ulja). Actirob" B (Novance. Francuska, kasnije nazvan ActirobB, glavni sastojak: metil estar repičinog ulja). Rako-BinoP (Bayer AG. NemaČka, kasnije nazvan Rako-Binol. glavni sastojak: repičino ulje). Renol" (Stefes, Nemačka. kasnije nazvan Renol, sastojak biljnog ulja: metil estar repičinog ulja) ili Stefes Mero" (Stefes, Nemačka, kasnije nazvan Mero, glavni sastojak: metil estar repičinog ulja).

Predloženi pronalazak u narednoj varijanti realizacije obuhvata kombinacije komponenata A. B i C sa prethodno navedenim biljnim uljima. kao što je repičino ulje. poželjno u obliku komercijalno dostupnih aditiva za formulisanje sa uljem, a posebno onih na bazi repičinog ulja, kao što su Hasten", Actirob"B, Rako-Binol", Renol" ili Stefes Mero".

Da bi se primenile, formulacije u komercijalnom obliku se po potrebi razblažuju na uobičajeni način, npr. u slučaju praškova za prskanje, emulzionih koncentrata, disperzija i granulata rastvorljivih u vodi. Praškasti preparati, granulati za posipanje, odn. rasipanje, kao i formulacije za prskanje više se ne razblažuju dodatnim inertnim materijama pre primene.

Aktivni sastojci mogu da se primene na biljke, delove biljke, seme biljke ili obradivu površinu (oranicu), a poželjno na zelene biljke i delove biljke, a po potrebi na oranice. Jedna mogućnost primene je istovremena primena aktivnih sastojaka u obliku mešavina za rezervoar, pri čemu se optimalno koncentrovane formulacije pojedinačnih aktivnih sastojaka zajedno mešaju sa vodom u rezervoaru, a zatim se dobijena supa primenjuje za prskanje.

Zajednička herbicidna formulacija herbicidnih sredstava shodno pronalasku, sa komponentama A, B i C. ima prednost lakše primene. jer su količine komponenata već podešene na međusobno optimalan odnos. Osim toga. pomoćna sredstva u formulaciji takođe su međusobno optimalno podešena.

A. Primeri formulacija opšte vrste

a) Praškasto sredstvo se dobija mešanjem 10 tež. delova aktivnog sastojka/smeše aktivnih sastojaka i 90 tež. delova talka, kao inertnog sredstva, i njihovim mlevenjem

u vibracionom mlinu.

b) Prašak koji se lako rastvara u vodi dobija se mešanjem 25 tež. delova aktivnog sastojka/smeše aktivnih sastojaka. 64 tež. delova kaolinske gline kao inertnog

materijala, 10 tež. delova kalijum lignosulfonata i 1 tež. dela natrijum oleoilmetihaurata kao sredstva za kvašenje i dispergovanje. a zatim se melje u klinastom mlinu.

c) Suspenzioni koncentrat koji se lako disperguje u vodi dobija se mešanjem 20 tež. delova aktivnog sastojka/smeše aktivnih sastojaka sa 5 tež. delova

tristirilfenolpoliglikol etra (Soprophor BSU). 1 tež. delom natrijum lignosulfonata (Vanisperse CB) i 74 tež. delova vode. a zatim se melje u mlinu sa habajućim konusom do finoće zrna ispod 5 mikrona.

d) Uljna disperzija koja se Iako raspoređuje u vodi se dobija mešanjem 20 tež. delova aktivnog sastojka/smeše aktivnih sastojaka sa 6 tež. delova alkilfenolpoliglikoletra

(Triton<*>X 207). 3 tež. dela izotridekanolpoliglikoletra(8 EO) i 71 tež. delom parafinskog mineralnog ulja (opseg ključanja npr. oko 255 do 277°C) i melje u mlinu sa habajućim konusom do Finoće zrna ispod 5 mikrona.

e) Emulgacioni koncentrat se dobija mešanjem 15 tež. delova aktivnog sastojka/aktivnih sastojaka, 75 tež. delova cikloheksanona kao sredstva za rastvaranje

1 10 tež. delova oksetilirajućeg nonilfenola kao emulgatora.

f) Granulat koji se disperguje u vodi se dobija mešanjem

75 tež. delova jednog aktivnog sastojka/smeše aktivnih sastojaka.

10 tež. delova kalcijum lignosulfonata,

5 tež. delova natrijum-laurilsulfata.

3 tež. dela polivinil alkohola i

7 tež. delova kaolina

a zatim se melje klinastim mlinom i prašak se granulira u fluidizovanom sloju putem raspršivanja vode kao granulacione tečnosti. g) Granulat koji se disperguje u vodi takođe se dobija mešanjem 25 tež. delova aktivnog sastojka/smeše aktivnih sastojaka.

5 tež. delova natrijum 2,2'-dinatfilmetan-6,6'-disulfonata.

2 tež. dela natrijum oleoilmctiltaurata,

1 tež. dela polivinil alkohola,

17 tež. delova kalcijum-karbonata i

50 tež. delova vode

ujednačava se na koloidnom mlinu i predusitnjava, a zatim se melje mlinom; tako dobijena suspenzija se raspršuje u tornju za raspršivanje pomoću mlaznica za jedan materijal, a zatim se suši.

B. Biološki primeri

a) Opisi metoda

Eksperimenti u staklenicima

U standardnom postupku ispitivanja, seme različitih biotipova (porekla) korova i trava posejano je u saksije prečnika 8-13 cm sa prirodnom zemljom standardne obradive površine (muljevita ilovača, nesterilna) i pokriveno pokrovnim slojem zemlje debljine oko 1 cm. Saksije su zatim stavljene u staklenik (12-16 h osvetljenja, temperatura danju 20-22<c>C, noću 15-18°C) i kultivisane do vremena primene. Saksije su zatim tretirane na laboratorijskoj liniji za prskanje pomoću supa za prskanje koje su sadržale sredstva shodno pronalasku, savremene mešavine, odnosno pojedinačne primenjene komponente. Primena aktivnih sastojaka formulisanih kao WG, WP. EC ili drugačije formulisanih aktivnih sastojaka ili kombinacija aktivnih sastojaka vršena je u određenim fazama rasta biljaka. Potrebna količina vode za prskanje iznosila je oko 100-600 I/ha. Nakon tretmana, biljke su ponovo vraćane u staklenike.

Približno 3 nedelje nakon primene vršena je vizuelna procena delovanja na zemlju/lišće prema skali od 0-100% u odnosu na netretiranu kontrolnu grupu: 0% = nema vidljivog delovanja u odnosu na netretiranu kontrolnu grupu; 100% = potpuno delovanje u odnosu na netretiranu kontrolnu grupu.

(Napomene: Termin ..seme" takođe obuhvata vegetativne oblike razmnožavanja, npr gomoljastim rizomima; korišćene skraćenice: h osvetljenja = sati trajanja osvetljenja. g AS / ha = grama aktivne supstance po hektaru, I / ha = litara po hektaru, S - osetljivo. R = otporno)

1. Delovanje na korov pre nicanja: Seme različitih biotipova (porekla) korova i trava

posejano je u saksije prečnika 8-13 cm sa prirodnom zemljom standardne obradive površine (muljevita ilovača, nesterilna) i pokriveno pokrovnim slojem zemlje debljine oko 1 cm. Saksije su zatim stavljene u staklenik (12 16 h osvetljenja. temperatura danju 20-22°C. noću I5-18°C) i kultivisane do vremena primene. Saksije su u BBCH fazi 00-10 semena/biljaka tretirane na laboratorijskoj liniji za prskanje pomoću supa za prskanje koje su sadržale sredstva shodno pronalasku, mešavine, odnosno pojedinačne primenjene komponente u formulacijama WG. WP. EC ili drugim formulacijama. Potrebna količina vode za prskanje iznosila je oko 100-600 I/ha.

Nakon tretmana biljke su ponovo vraćane u staklenike, a po potrebi su đubrene i navodnjavane. 2. Delovanje na korov nakon nicanja: Seme različitih biotipova (porekla) korova i trava posejano je u saksije prečnika 8-13 cm sa prirodnom zemljom standardne obradive površine (muljevita ilovača, nesterilna) i pokriveno pokrovnim slojem zemlje debljine oko 1 cm. Saksije su zatim stavljene u staklenik (12-16 h osvetljenja. temperatura danju 20-22°C, noću 15-18°C) i kultivisane do vremena primene. Saksije su u različitim BBCH fazama između 11-25 semena/biljaka. odn. po pravilu između dve do tri nedelje od početka kultivacije, tretirane na laboratorijskoj liniji za prskanje pomoću supa za prskanje koje su sadržale sredstva shodno pronalasku, mešavine, odnosno pojedinačne primenjene komponente u formulacijama WG. WP. EC ili drugim formulacijama. Potrebna količina vode za prskanje iznosila je oko 100-600 I/ha. Nakon tretmana biljke su ponovo vraćane u staklenike, a po potrebi su đubrene i navodnjavane. 3. Delovanje na korov pre nicanja sa dodavanjem aktivnog sastojka i bez njega: Seme različitih biotipova (porekla) korova i trava posejano je u saksije prečnika 8-13 cm sa prirodnom zemljom standardne obradive površine (muljevita ilovača, nesterilna). Saksije sa semenom su upoređivane ili u BBCH fazi 00-10 semena/biljaka. tj. po pravilu između dve i tri nedelje od početka kultivacije, tretirane na laboratorijskoj liniji za prskanje pomoću supa za prskanje koje su sadržale sredstva shodno pronalasku, mešavine, odnosno pojedinačne primenjene komponente u formulacijama WG. WP, EC ili drugim formulacijama, ili je ekvivalentna količina sredstva shodno pronalasku, mešavine. odnosno pojedinačne primenjene komponente u formulacijama WG, WP, EC ili drugim formulacijama, dodata u pokrivni sloj debljine 1 cm. Potrebna količina vode za prskanje iznosila je oko 100-600 I/ha. Nakon tretmana biljke su ponovo vraćane u staklenike, a po potrebi su đubrene i navodnjavane. Saksije su kultivisane u stakleniku (12-16 h osvetljenja, temperatura danju 20-22°C. noću 15-18°C). 4. Selektivno delovanje pre nicanja: Seme različitih vrsta kultura (porekla) posejano je u saksije prečnika 8-13 cm sa prirodnom zemljom standardne obradive površine (muljevita ilovača, nesterilna) i pokriveno pokrovnim slojem zemlje debljine oko 1 cm. Saksije su zatim stavljene u staklenik (12-16 h osvetljenja, temperatura danju 20-22°C. noću 15-18°C) i kultivisane do vremena primene. Saksije su u BBCH fazi 00-10 semena/biljaka tretirane na laboratorijskoj liniji za prskanje pomoću supa za prskanje koje su sadržale sredstva shodno pronalasku, mešavine. odnosno pojedinačne primenjene komponente u formulacijama WG. WP, EC ili drugim formulacijama. Potrebna količina vode za prskanje iznosila je oko 100-600 I/ha. Nakon tretmana biljke su ponovo vraćane u staklenike, a po potrebi su đubrene i navodnjavane. 5. Selektivno delovanje nakon nicanja: Seme različitih vrsta kultura (porekla) posejano je u saksije prečnika 8-13 cm sa prirodnom zemljom standardne obradive površine (muljevita ilovača, nesterilna) i pokriveno pokrovnim slojem zemlje debljine oko 1 cm. Saksije su zatim stavljene u staklenik (12-16 h osvetljenja, temperatura danju 20-22°C, noću 15-18°C) i kultivisane do vremena primene. Saksije su u različitim BBCH fazama između 11-32 semena/biljaka. odn. po pravilu između dve do četiri nedelje od početka kultivacije, tretirane na laboratorijskoj liniji za prskanje pomoću supa za prskanje koje su sadržale sredstva shodno pronalasku, mešavine. odnosno pojedinačne primenjene komponente u formulacijama WG. WP. EC ili drugim formulacijama. Potrebna količina vode za prskanje iznosila je oko 100-600 I/ha. Nakon tretmana biljke su ponovo vraćane u staklenike, a po potrebi su đubrene i navodnjavane. Saksije su kultivisane u stakleniku (12-16 h osvetljenja, temperatura danju 20-22°C. noću 15-18°C). 6. Delovanje na korov kod primene pre setve: Seme različitih biotipova (porekla) korova i trava posejano je u saksije prečnika 8-13 cm sa prirodnom zemljom standardne obradive površine (muljevita ilovača, nesterilna). Saksije za seme su 7 dana pre setve tretirane na laboratorijskoj liniji za prskanje pomoću supa za prskanje koje su sadržale sredstva shodno pronalasku, mešavine. odnosno pojedinačne primenjene komponente u formulacijama WG. WP, EC ili drugim formulacijama. Potrebna količina vode za prskanje iznosila je oko 100-600 I/ha. Nakon setve su saksije stavljane u staklenike, a po potrebi su đubrene i navodnjavane. Saksije su kultivisane u stakleniku (12-16 h osvetljenja. temperatura danju 20-22°C. noću 15-18°C). 7. Delovanje protiv korova pre i posle nicanja pri različitim uslovima zemljišta: Seme različitih biotipova (porekla) korova i trava posejano je u saksije prečnika 8-13 cm sa prirodnom zemljom i pokriveno pokrovnim slojem zemlje debljine oko 1 cm. Radi kontrole herbicidnog delovanja biljke su uzgajane u različitim zemljištima, od standardnog obradivog zemljišta (muljevita ilovača, nesterilna) sa manje organske supstance (1,8%) do teškog zemljišta i visokog sadržaja organskih materija (6.8%) (mešavina standardnog obradivog zemljišta i standardne zemlje ED73 1:1). Saksije su zatim stavljene u staklenik (12-16 h osvetljenja. temperatura danju 20-22°C. noću 15-18°C) i kultivisane do vremena primene. Saksije su u različitim BBCH fazama 00-10 semena/biljaka tretirane na laboratorijskoj liniji za prskanje pomoću supa za prskanje koje su sadržale sredstva shodno pronalasku, mešavine, odnosno pojedinačne primenjene komponente u formulacijama WG. WP, EC ili drugim formulacijama. Potrebna količina vode za prskanje iznosila je oko 100-600 I/ha. Nakon tretmana biljke su ponovo vraćane u staklenike, a po potrebi su đubrene i navodnjavane. Saksije su kultivisane u stakleniku (12-16 h osvetljenja. temperatura danju 20-22°C, noću 15-18°C). 8. Delovanje protiv korova pre nicanja i posle nicanja radi suzbijanja otpornih trava/korova: Seme različitih biotipova (porekla) korova i trava sa različitim mehanizmima otpora na različite mehanizme delovanja posejano je u saksi je prečnika 8-13 cm sa prirodnom zemljom standardne obradive površine (muljevita ilovača, nesterilna) i pokriveno pokrovnim slojem zemlje debljine oko 1 cm. Saksije su zatim stavljene u staklenik (12-16 h osvetljenja, temperatura danju 20-22°C. noću 15-18°C) i kultivisane do vremena primene. Saksije su u različitim BBCH fazama 00-10 semena/biljaka tretirane na laboratorijskoj liniji za prskanje pomoću supa za prskanje koje su sadržale sredstva shodno pronalasku, mešavine, odnosno pojedinačne primenjene komponente u formulacijama WG, WP, EC ili drugim formulacijama. Potrebna količina vode za prskanje iznosila je oko 100-600 l/ha. Nakon tretmana biljke su ponovo vraćane u staklenike, a po potrebi su đubrene i navodnjavane. Saksije su kultivisane u stakleniku (12-16 h osvetljenja, temperatura danju 20-22°C. noću 15-18°C). 9. Delovanje protiv korova i selektivno delovanje na kulture pre i posle nicanja pri

različitim uslovima setve: Seme različitih biotipova (porekla) korova, trava i biljnih kultura posejano je u saksije prečnika 8-13 cm sa prirodnom zemljom i pokriveno pokrovnim slojem zemlje debljine oko 0.5-2 cm. Saksije su zatim stavljene u staklenik (12-16 h osvetljenja. temperatura danju 20-22°C, noću 15-18°C) i kultivisane do vremena primene. Saksije su u različitim BBCH fazama 00-10 semena/biljaka tretirane na laboratorijskoj liniji za prskanje pomoću supa za prskanje koje su sadržale sredstva shodno pronalasku, mešavine, odnosno pojedinačne primenjene komponente u formulacijama WG. WP, EC ili drugim formulacijama. Potrebna količina vode za prskanje iznosila je oko 100-600 l/ha. Nakon tretmana biljke su ponovo vraćane u staklenike, a po potrebi su đubrene i navodnjavane. Saksije su kultivisane u stakleniku (12-16 h osvetljenja. temperatura danju 20-22°C. noću 15-18°C).

10. Delovanje protiv korova pre i posle nicanja pri različitim pH vrednostima

zemljišta: Seme različitih biotipova (porekla) korova i trava posejano je u saksije prečnika 8-33 cm sa prirodnom zemljom i pokriveno pokrovnim slojem zemlje debljine oko 1 cm. Radi poređenja herbicidnog dejstva. biljke su uzgajane u obradivom zemljištu, ođ standardnog obradivog zemljišta (muljevita ilovača, nesterilna) sa različitim pH vrednostima od pH 7,4 i pH 8,4. Zemljište je na odgovarajući način pomešano sa krečom. da bi se dobile više pH vrednosti. Saksije su zatim stavljene u staklenik (12-16 h osvetljenja. temperatura danju 20-22<3>C. noću 15 18°C) i kultivisane do vremena primene. Saksije su u različitim BBCH fazama

00-10 semena/biljaka tretirane na laboratorijskoj liniji za prskanje pomoću supa za prskanje koje su sadržale sredstva shodno pronalasku, mešavine, odnosno pojedinačne primenjene komponente u formulacijama WG, WP, EC ili drugim formulacijama. Potrebna količina vode za prskanje iznosila je oko 100-600 l/ha. Nakon tretmana biljke su ponovo vraćane u staklenike, a po potrebi su đubrene i navodnjavane. Saksije su kultivisane u stakleniku (12-16 h osvetljenja, temperatura danju 20-22°C. noću 15-18°C).

b) Rezultati

Korišćenesu sledeće skraćenice:

BBCH = BBCH kod daje informacije o fazi morfološkog razvoja biljke. Ovo je zvanična skraćenica za Biologische Bundesanstalt, Bundessortenamt und CHemische Industrie (Biološki savezni institut, savezna kancelarija za biljne sorte i hemijska industrija). Opseg od BBCH 00-10 odnosi se na faze klijanja semena do probijanja površine. Opseg od BBCH 11-25 odnosi se na faze razvoja lista do faze grananja izdanaka (u skladu sa brojem izdanaka, odn. bočnih izdanaka).

PE = primena na zemljište pre nicanja; BBCH semena/biljaka 00-10

PO = primena na zelene delove biljke nakon nicanja; BBCH biljaka 11-25

Umešavanje = odgovarajuća količina supe za prskanje po površini ručno se umešava u zemlju pokrivnog sloja.

ED73 zemljište = standardna zemlja se sastoji od podzemne gline i veoma kvalitetnog treseta IU zemljište = muljevita ilovača - standardno obradivo zemljište

TSR = ..engl. Target-Site Resistance"- mesto delovanja otpora - Populacije korova sadrže biotipove sa otporom specifičnim za mesto delovanja. odnosno prirodnim mutacijama u genskoj sekvenci menja se mesto vezivanja na mestu delovanja, tako da aktivni sastojak više ne može dovoljno da se veže i deluje na odgovarajući način.

EMR - ..engl. Enhanced Metabolic Resistance"- metabolička rezistencija - Populaci je korova sadrže biotipove sa metaboličkom rezistencijom, odnosno biljke imaju sposobnost da pomoću enzimskih kompleksa brže metabolizuju aktivni sastojak, odnosno aktivni sastojci se u biljkama brže razgrađuju.

HRAC = ..Herbicide Resistance Action Committee"je radna grupa istraživačkih industrija koja kategorizuje dozvoljene aktivne sastojke prema njihovom mehanizmu delovanja (MoA = Mode of Action = mehanizam delovanja) (npr. HRAC grupa B = inhibitori acetolaktat sintetaze (ALS)).

HRAC grupa A = inhibitori acetilkoenzim-A-karboksilaze (ACCase).

HRAC grupa B = inhibitori acetolaktat sintetaze (ALS).

HRAC grupa Cl = inhibitori fotosinteze - metribuzin.

HRAC grupa Fl = inhibitori fitoen desaturaze (PDS) - diflufenikan HRAC grupa K3 = inhibitori ćelijske deobe - flufenacet.

Doza g AS/ha = količina primene u gramima aktivne supstance po hektaru.

Delovanja herbicidnih sredstava shodno pronalasku odgovaraju postavljenim zahtevima i time rešavaju zadatak poboljšanja aplikativnog profila herbicidnog aktivnog sastojka flufenaceta (pored ostalog, pružaju fleksibilna rešenja u vezi sa količinama primene pri istoj do povećanoj efikasnosti).

Kada se razmatraju herbicidni efekti sredstava shodno pronalasku u odnosu na savremene mešavine, odnosno pojedinačne primenjene komponente na komercijalno značajne mono i dikotiledone korove, sinergijski herbicidni efekti se izračunavaju na osnovu ,Colby formule*

(uporediti sa S.R. Colby; Weeds 15 (1967), 20-22):

gde su:

A, B, C = efekti komponenata A, odn. B, odn. C u procentima pri doziranju a, odn. b grama AS/ha;

E<c>= očekivana vrednost prema .Colbv formuli"u %. pri doziranju a + b grama AS/ha.

A = razlika (%) između izmerene vrednosti u % - očekivana vrednost u %

(izmerena vrednost manje očekivana vrednost)

A<D>= razlika (%) od izmerene vrednosti kod posmatranja A - % - do izmerene vrednosti kod posmatranja B - %. Posmatrane vrednosti A i B mogu da variraju u zavisnosti od slučaja ispitivanja i definišu se u delu rezultata (npr. odnos: A = PE primena na zemljište, do B = umešavanje u zemljište; ili A = PF, primena na zemljište, do B = primena na zemljište pre setve itd.).

Herbicidni efekti sredstava shodno pronalasku su pri tom bili iznad očekivanja na osnovu proračuna prema ,Colby formuli*.

Eksperimenti u staklenicima

Ako nije navedeno drugačije, flufenacet je standardno primenjivan u obliku formulacije SC 500, što odgovara 500 g aktivne supstance po litru formulisanog proizvoda. Primena diflufenikana je vršena u obliku formulacije SC 500. što odgovara 500 g aktivnog sastojka po litru formulisanog proizvoda. Primena metribuzina je vršena u obliku formulacije WG 70. što odgovara 700 g aktivne supstance po kilogramu formulisanog proizvoda.

Kako pri PE primeni, tako i pri umešavanju u zemljište, mešanjem aktivnih sastojaka postignuto je sinergijsko dejstvo u poređenju sa dejstvom pojedinačnih aktivnih sastojaka (A + 2 - +12). PE dejstvo (A) je uporedivo sa dejstvom pri umešavanju (B) (AD ±0 - -5). tzbegavanjem umešavanja se štedi na troškovima umešavanja, struktura zemljišta ostaje očuvana i postiže se ušteda na emisiji CO2. Kod PE primene i umešavanja je u opštem slučaju poboljšana kompatibilnost kultura (A -10 - -16; negativne vrednosti za biljne kulture označavaju bolju kompatibilnost biljnih kultura). Poredeći PE primenu sa umešavanjem, kompatibilnost biljnih kultura je značajno poboljšana (A<D>-30: negativne vrednosti za biljne kulture označavaju bolju kompatibilnost biljnih kultura).

Komentar: Pri PE pri meni je mešanjem aktivnih sastojaka postignuta uporediva efikasnost kao pri umešavanju u zemljište. Istovremeno je kompatibilnost biljnih kultura značajno poboljšana.

Komentar: U poređenju sa efektom pojedinačnih aktivnih sastojaka, u smeši je zbog većeg nivoa delovanja mogao da se postigne samo blag sinergijski efekat kod ispitivanih vrsta biljaka (A +7). Međutim, kompatibilnost kultura je značajno poboljšana nakon PO primene (A -19; negativne vrednosti za biljne kulture označavaju bolju kompatibilnost biljnih kultura). U mešavini se proširuje fleksibilnost primene aktivnih sastojaka. Pojedinačni aktivni sastojci se pre svega primenjuju samo na PE način, tako da se sa mešavinom omogućava primena u kasnijim fazama rasta.

Kod PO primene se poboljšavaju pouzdanost delovanja i kompatibilnost biljnih kultura.

U poređenju sa efektom pojedinačnih aktivnih sastojaka, u smeši je kod PE primene i primene pre setve mogao da se postigne sinergijski efekat kod ispitivanih vrsta biljaka (A+2 - +27). Istovremeno je nakon primene pre setve značajno poboljšana kompatibilnost kultura (A -14; negativne vrednosti za biljne kulture označavaju bolju kompatibilnost biljnih kultura). U poređenju sa PE primenom pre setve, usled visokih nivoa delovanja, u mešavini nije moglo da se postigne dodatno poboljšanje delovanja (A<D>±0), dok je kompatibilnost kultura ipak poboljšana (A<D>-15, negativne vrednosti za biljne kulture označavaju bolju kompatibilnost biljnih kultura). Komentar: Kod primene pre setve sačuvana je pouzdanost delovanja, dok je kompatibilnost biljnih kultura bila poboljšana.

Primenljivost pojedinačnih aktivnih sastojaka je ograničena karakteristikama zemljišta, odnosno pojedinačni aktivni sastojci ne mogu da se primenjuju ili mogu samo u ograničenoj meri da se primenjuju na zemljište sa povećanim sadržajem gline i većim sadržajem organskih supstanci. Kao što je očekivano, delovanje gotovo svih pojedinačnih aktivnih sastojaka u zemljištu smanjuje se sa povećanjem sadržaja gline i organske supstance

(smanjenje 0 A<D>+15 - -70%) (pored ostalog, zbog vezivanja za komplekse gline i humusa i veće mikrobiološke aktivnosti, što dovodi do ubrzane razgradnje). Mešavina stabilizujc delovanje u različitim zemljištima u odnosu na pojedinačne aktivne sastojke. Dok delovanje pojedinačnih aktivnih sastojaka opada u prošeku 0 AIJ -23% (smanjenje 0 A<[>) -4 - - 41%) u teškim zemljištima, delovanje mešavine se smanjuje samo za 0 A<D>1 % (smanjenje 0 A1J ±0 --1%). Mešavina ima prednost od 0 +22% (smanjenje 0 Au +4 - +40%). Istovremeno je sa smešom poboljšana kompatibilnost biljnih kultura za A<IJ>-15% (negativne vrednosti za biljne kulture označavaju bolju kompatibilnost biljnih kultura). Na taj način se poboljšava fleksibilnost primene mešavine na različite vrste zemljišta. Komentar: Mešavina poboljšava delovanje uz istovremeno bolju kompatibilnost biljnih kultura u različitim zemljištima u odnosu na pojedinačne aktivne sastojke.

Jodosulfuron je aktivni sastojak iz HRAC grupe B. Komentar: Kod svih ispitivanih biljnih vrsta je zbog visoke efikasnosti moglo samo delimično da se dokaže visoko sinergijsko delovanje usled mešanja (A±0 - +22). Slab stepen efikasnosti pojedinačnih aktivnih sastojaka flufenaceta i diflufenikana ukazuje da rezistentni LOLSS biotip takođe pokazuje slabu osetljivost prema ovim aktivnim sastojcima. Samo smeša sa metribuzinom dovodi do neočekivano visokog sinergijskog delovanja (A+22). Prednost smeše u odnosu na pojedinačne aktivne sastojke iznosi A<u>+45%. Pouzdanost delovanja na biotipove rezistentne na TSR i EMR se značajno poboljšava usled trokomponentne mešavine. Aktivni sastojci HRAC grupe Fl, K3 i Cl izuzetno su povoljni u mešavini radi efikasnog upravljanja rezistencijom.

Kod svih ispitivanih biljnih vrsta je zbog visoke efikasnosti moglo da se dokaže samo slabo sinergijsko delovanje usled mešanja (A±0 - +6). Kompatibilnost kultura je generalno znatno bolja u mešavini u odnosu na pojedinačne aktivne sastojke (A-l 7 - -25: negativne vrednosti za biljne kulture označavaju bolju kompatibilnost biljnih kultura). Komentar: Kod PE primene se mešanjem tri aktivna sastojka povećava pouzdanost delovanja na biljke koje klijaju iz različitih dubina, pri čemu nema negativnog uticaja na kompatibilnost biljnih kultura, koja se poboljšava.

Kod svih ispitivanih biljnih vrsta je zbog visoke efikasnosti moglo da se dokaže samo slabo sinergijsko delovanje usled mešanja (A+2 - -+-3). Kompatibilnost kultura je generalno poboljšana u mešavini u odnosu na pojedinačne aktivne sastojke (A+4 - -15; negativne vrednosti za biljne kulture označavaju bolju kompatibilnost biljnih kultura). Kod viših pH vrednosti zemljišta je generalno poboljšana kompatibilnost biljnih kultura u mešavini za AD + 10, dok je delovanje ostalo konstantno visoko A<D>±0.

Komentar: Kod PE primene je pri višoj pH vrednosti zemljišta poboljšana selektivnost u poređenju sa pojedinačnim aktivnim sastojcima.

Claims (12)

1. Herbicidna sredstva koja sadrže jedino herbicidne aktivne sastojke A) flufenacet (komponenta A) B) diflufenikan (komponenta B) i C) metribuzin (komponenta C); naznačena time što herbicidne komponente međusobno stoje u sledećoj težinskoj razmeri: (opseg komponente A): (opseg komponente B): (opseg komponente C) (2-400): (1-500): (5-5000).

2. Herbicidna sredstva shodno patentnom zahtevu 1, naznačena time što herbicidne komponente međusobno stoje u sledećoj težinskoj razmeri: (opseg komponente A): (opseg komponente B): (opseg komponente C) (1-40) : (1-30) : (2-50).

3. Herbicidna sredstva shodno patentnom zahtevu 1, naznačena time što herbicidne komponente međusobno stoje u sledećoj težinskoj razmeri: (opseg komponente A): (opseg komponente B): (opseg komponente C) (1 10): (1-10) : (1-10).

4. Herbicidna sredstva shodno jednom od patentnih zahteva od 1 do 3, koja sadrže sledeće količine primene herbicidnih komponenata: Komponenta A: 10-2000 g AS/ha flufenaceta: Komponenta B: 1 -500 g AS/ha diflufenikana: Komponenta C: 5-5000 g AS/ha metribuzina.

5. Herbicidna sredstva shodno jednom od patentnih zahteva od 1 do 3. koja sadrže sledeće količine primene herbicidnih komponenata: Komponenta A: 30— 400 g AS/ha flufenaceta; Komponenta B: 10-300 g AS/ha pendimetalina; Komponenta C: 20-500 g AS/ha diflufenikana.

6. Herbicidna sredstva shodno jednom od patentnih zahteva od 1 do 3, koja sadrže sledeće količine primene herbicidnih komponenata: Komponenta A: 50-300 g AS/ha flufenaceta; Komponenta B: 20-200 g AS/ha pendimetalina; Komponenta C: 30-300 g AS/ha diflufenikana.

7. Herbicidna sredstva shodno jednom od patentnih zahteva od 1 do 6 koja dodatno sadrže uobičajene aditive za zaštitu bilja i/ili pomoćna sredstva za formulisanje.

8. Herbicidna sredstva shodno jednom od patentnih zahteva od 1 do 7 koja dodatno sadrže jednu ili više komponenata iz grupe agrohemijskih aktivnih sastojaka koja obuhvata insekticide, fungicide i safenere.

9. Postupak za suzbijanje nepoželjne vegetacije, naznačen time što se komponente A. B i C herbicidnog sredstva definisane u skladu sa jednim od patentnih zahteva od 1 do 8 primenjuju istovremeno ili posebno na biljke, delove biljke, seme biljke ili na zemlju na kojoj biljke rastu.

10. Postupak shodno patentnom zahtevu 9 za selektivno suzbijanje korova u biljnim kulturama.

11. Postupak shodno patentnom zahtevu 10. naznačen time što su biljne kulture genetski modifikovane ili dobijene selektivnim mutacijama.

12. Primena herbicidnog sredstva delinisanog shodno jednom od patentnih zahteva od 1 do 8 za suzbijanje korova.