RS55995B1 - Prevencija neželjenih efekata uzrokovanih cd3-specifičnim vezujućim domenima - Google Patents

Description

[0001] Opis

[0003] Predmetni pronalazak se odnosi na glukokortikoid (GC) za upotrebu u postupku poboljšanja, lečenja ili profilakse neuroloških neželjenih događaja uzrokovanih CD3-vezujućim domenom, gde je GC primenjen pre primene prve doze CD3-vezujućeg domena i pre primene druge i/ili treće doze CD3-vezujućeg domena.

[0004] Terapije kancera na bazi antitela zahtevaju ciljni antigen čvrsto vezan za površinu ćelija kancera u cilju da budu aktivne. Vezivanjem za površinsko ciljno mesto, antitelo može direktno da isporuči smrtonosni signal ćeliji kancera ili indirektno putem, na primer, regrutacije citotksične T ćelije, ako je to bispecifično antitelo. U idealnom scenariju tretmana, ciljni antigen je obilno prisutan i dostupan na svakoj ćeliji kancera i odsutan je, zaštićen ili mnogo ređe prisutan na normalnim ćelijama. Ova situacija obezbeđuje osnovu za terapeutski prozor u kome određena količina terapeutika na bazi antitela pogađa ćelije kancera, ali ne i normalne ćelije.

[0005] Iako su vezujući domeni slični antitelima efikasna sredstva u lečenju mnogih poremećaja, naročito kancera, njihova primena nije neophodno lišena sporednih efekata. Neželjeni efekti mogu da uzrokuju reverzibilnu ili ireverzibilnu promenu u zdravstvenom statusu pacijenta. Kako bi neželjeni efekti mogli biti opasni i neželjeni, visoko je poželjno izbeći ih. Međutim, iako je poznato da lek može da izazove neželjene efekte, njegovo prepisivanje i primena ne mogu se izbeći ili su prihvaćeni, s obzirom na to da lek ima izuzetan koristan terapeutski efekat ili može čak da spašava život.

[0006] U kliničkim ispitivanjima, opšta distinkcija se može napraviti između neželjenih efekata (AEs) i ozbiljnih neželjenih efekata (SAEs). Naročito, neželjeni efekti mogu biti klasifikovani u 5 gradusa u skladu sa Zajedničkim terminološkim kriterijumima za neželjene događaje (CTCAE). Gradus 1 se odnosi na blage neželjene događaje, gradus 2 na umerene neželjene događaje, gradus 3 na teške neželjene događaje, gradus 4 na neželjene događaje koji su opasni po život ili onesposobljavajući, dok gradus 5 označava smrt vezanu za neželjeni događaj.

[0007] Neželjeni efekat zabeležen u terapiji antitelom je pojava sporednih efekata povezanih sa infuzijom, kao što je sindrom oslobađanja citokina ("CRS"). Drugi neželjeni sporedni efekti opisani kao povezani sa CRS su umor, povraćanje, tahikardija, hipertenzija, bol u leđima, ali takođe reakcije centralnog nervnog sistema (reakcije CNS-a, neurološke i/ili psihijatrijske), kao što su konvulzije, encefalopatija, cerebralni edem, aseptički meningitis i glavobolja.

[0008] Neželjeni događaji kao što su oslobađanje citokina i neurološke/psihijatrijske reakcije ne samo da su zabeležene sa antitelima koja se vezuju za T-ćelijski receptor, već takođe sa CD19xCD3 bispecifičnim jednolančanim antitelom koji se vezuje za CD3 deo T-ćelijskog receptora (označen kao Blinatumomab (MT103)). Blinatumomab (MT103) je usmeren protiv limfoma, rekombinantno bispecifično jednolančano CD19xCD3 antitelo koje se vezuje za CD19 na površini skoro svih ćelija i B tumorskih ćelija i istovremeno može da zauzme T ćeliju, na taj način pokretanjem T-ćelije da ubije ciljnu B ćeliju ili B tumorsku ćeliju (Hoffmann et al. (2005), Int. J. Cancer Vol. 115, No. 1, pages 98-104). Blinatumomab se sastoji od četiri imunoglobulinska varijabilna domena sastavljena u jedan polipeptidni lanac. Dva od varijabilnih domena iz vezujućeg mesta za CD19, antigen na ćelijskoj površini eksprimiran na većini B ćelija i B tumorskih ćelija. Druga dva varijabilna domena iz vezujućeg mesta za CD3 kompleks na T ćelijama. Blinatumomab je označen tako da usmerava za telo citotoksične ili uništavajuće za ćelije, T ćelije protiv tumorskih ćelija, i predstavlja novi terapeutski pristup za terapiju kancera. Blinatumomab je trenutno u kliničkom ispitivanju.

[0009] Kao što je opisano, na primer, u WO 99/54440, neželjeni efekti su zabeleženi u prethodnoj studiji izvedenoj sa Blinatumomabom primenjenim u ponovljenim bolus infuzijama na pacijenta sa hroničnom limfatičnom leukemijom poreklom od B-ćelija (B-CLL). Kao što je prikazano na Slikama 19 i 20 u WO 99/54440, oslobađanje TNF, IL-6 i IL-8 je nađeno kao odgovor na svaku od primenjenih 20 minutnih-infuzija od 3 mikrograma i 10 mikrograma navedenog bispecifičnog jednolančanog antitela, respektivno, sa oslobađanjem citokina posle svake primene. Maksimalno oslobađanje citokina je zabeleženo posle primene 10 mikrograma bispecifičnog jednolančanog antitela. U sledećoj studiji kliničkog ispitivanja, u kojoj su rastuće doze CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela primenjene na pacijente sa B ćelijskim malignitetima kao bolus infuzije, neželjeni efekti su takođe zabeleženi. Prema retrospektivnoj analizi, 7 od ukupno 22 pacijenta su pokazali ranu neurološku reakciju, uključujući, na primer, konfuziju, ataksiju, poremećaj govora ili dezorijentaciju.

[0010] [0008] Kao što je pokazano u Bargou et al. (Science 321 (2008): 974-7), niske doze kao 0.005 miligrama po kvadratnom metru na dan kontinuirano primenjivane na pacijente sa ne-Hodčkinovim limfomom tokom četiri nedelje dovele su do eliminacije ciljnih ćelija limfoma u krvi. Delimične i potpune regresije tumora su prvi put zabeležene na nivou doze od 0.015 miligrama/m<2>/d, i svih sedam pacijenata tretiranih na nivou doze od 0.06 miligrama/m<2>/d imalo je regresiju tumora (Bargou et al., citiran u prethodnom tekstu). CD19xCD3 bispecifično jednolančano antitelo takođe je dovelo do klirensa tumorskih ćelija iz koštane srži i jetre. Međutim, iako je ova (još uvek u toku) studija ustanovila klinički dokaz koncepta za terapeutsku potenciju formata CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela u lečenju kancera poreklom od ćelija kancera, neurološke reakcije su nađene u toku gore navedenog kliničkog ispitivanja. U cilju stavljanja pod kontrolu ovih neželjenih sporednih efekata, režim primene CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela je promenjen po tome što je promenjen sa bolus infuzije u kontinuiranu intravensku primenu navedenog antitela tokom dužeg vremenskog perioda. Prema tome, s obzirom na to da je Blinatumomab veoma obećavajući lek kandidat za lečenje ne-Hodčkinovog limfoma (NHL), kao što je, difuzni veliki B-ćelijski limfom (DLBCL), folikularni limfom i limfom mantle ćelija (MCL), akutna limfoblastična leukemija (ALL) i/ili hronična limfocitna leukemija (CLL), visoko je poželjno redukovati ili čak potpuno izbeći neželjene sporedne efekte u lečenju pacijenata kod kojih postoji potreba za tim sa CD19xCD3 bispecifičnim jednolančanim antitelom.

[0011] Međutim, teško je dizajnirati terapiju na bazi CD19xCD3 antitela, koja ne izaziva reakcije CNS-a (neurološke i/ili psihijatrijske) ili, drugim rečima, poželjno je obezbediti medicinske terapije na bazi CD19xCD13 antitela sa povećanom tolerabilnošću pacijenta, tj., sa smanjenim ili čak bez neželjenih efekata kao što su reakcije CNS-a.

[0012] Iako su farmaceutska sredstva i postupci koji omogućavaju postepeniju aktivaciju T ćelijskih populacija (videti WO 2007/068354 i Goebeler et al. (2010), Haematologica-The Hematology Journal Vol. 95, Suppl. 2, page 230) već pomogli u izbegavanju značajnih neželjenih efekata kod pacijenata tretiranih sa CD19xCD3 bispecifičnim jednolančanim antitelom, neurološke reakcije nažalost ne bi mogle biti sprečene pomoću ovih mera, naročito u slučajevima u kojima su primenjivane doze od više od 5 do 10 mikrograma po kvadratnom metru na dan (tj.24 časa) antitela.

[0013] Na taj način, tehnički problem koji je u osnovi predmetnog pronalaska je obezbediti sredstva i postupke za prevazilaženje gore navedenih problema.

[0014] Predmetni pronalazak rešava ovu potrebu i na taj način obezbeđuje primere izvođenja koji se odnose na sredstva i postupke za upotrebu u postupku za poboljšanje, lečenje ili profilaksu neuroloških neželjenih efekata izazvanih CD3-vezujućim domenom, kao što je CD19xCD3 bispecifično antitelo, gde je GC primenjen pre primene prve doze CD3-vezujućeg domena i pre primene druge i/ili treće doze CD3-vezujućeg domena.

[0015] Ovi primeri izvođenja su okarakterisani i opisani ovde i reflektovani u patentnim zahtevima.

[0016] [0014] Mora se navesti da kao što su ovde korišćeni, oblici u jednini "a", "an", i "the" na engleskom jeziku, obuhvataju množinu osim ukoliko kontekst jasno ne ukazuje drugačije. Na taj način, na primer, pozivanje na "reagens" obuhvata jedan ili više takvih različitih reagenasa i pozivanje na "postupak" obuhvata pozivanje na ekvivalentne korake i postupke poznate stručnjacima iz date oblasti tehnike koji bi mogli biti modifikovani ili zamenjeni za postupke koji su ovde opisani.

[0017] Osim ukoliko nije drugačije naznačeno, termin "najmanje" koji prethodi seriji elemenata trebalo bi razumeti tako da se odnosi na svaki element u seriji.

[0018] U ovoj specifikaciji i patentnim zahtevima koji slede, osim ukoliko kontekst ne zahteva drugačije, reč "sadrži", i varijacije kao što su "sadrži" i "koji sadrži", biće shvaćeni da ukazuju na obuhvatanje naznačenog celog broja ili koraka ili grupe celih brojeva ili koraka, ali ne isključivanje bilo kog drugog celog broja ili grupe celih brojeva ili koraka. U svakom slučaju ovde bilo koji od termina "koji sadrži", "sastoji se uglavnom od" i "sastoji se od" može biti zamenjen sa bilo kojim od druga dva termina.

[0019] Nekoliko dokumenata je citirano u tekstu ove specifikacije. Ovde ništa ne bi trebalo tumačiti kao potvrdu da pronalazak nema prava da prethodi takvom otkriću na osnovu prethodnog pronalaska.

[0020] U pogledu neželjenih efekata opisanih u dole navedenim sekcijama, neželjeni efekti CNS-a uključujući neurološke reakcije zabeležene sa CD3-specifičnim vezujućim domenima, naročito je definitivno izuzetan nalaz da ovi neželjeni efekti mogu biti ublaženi ili čak sprečeni ako je primena CD3-specifičnog vezujućeg domena praćena ili joj prethodi primena glukokortikoida kao što je ovde opisan.

[0021] Posebno, pronalazači ovog pronalaska su zabeležili da su ti pacijenti, na koje je primenjivano CD19xCD3 bispecifično antitelo, imali neurološke sporedne efekte, i, pored toga, da bi se ti neurološki sporedni efekti mogli sprečiti ili ublažiti pomoću (pre) i/ili (ko)terapije glukokortikoidima.

[0022] Prema tome, predmetni pronalazak ustanovljava po prvi put da glukokortikoidi kao što je deksametazon ublažavaju ili čak sprečavaju neurološke/psihijatrijske neželjene efekte koji bi se mogli javiti u toku lečenja sa CD3-specifičnim vezujućim domenima (videti takođe sekciju sa Primerima).

[0023] Glukokortikoidi (GCs) su još uvek najšire korišćena imunosupresivna sredstva za lečenje inflamatornih poremećaja i autoimunih bolesti. Glukokortikoidi (GC) su klasa steroidnih hormona koji se vezuju za receptor za glukokortikoid (GR), koji je prisutan u skoro svakoj ćeliji kičmenjaka, uključujući ljude. Ova jedinjenja su potentna anti-inflamatorna sredstva, bez obzira na uzrok inflamacije. Glukokortikoidi suprimiraju, pored ostalog, ćelijskiposredovani imunitet putem inhibicije gena koji kodiraju citokine IL-1, IL-2, IL-3, IL-4, IL-5, IL-6, IL-8 i IFN-γ.

[0024] Kortizon koji pripada grupi glukokortikoida je važan terapeutski lek koji se koristi za borbu protiv bolesti u opsegu od Adisonove bolesti do reumatoidnog artritisa. Od otkrića njegovih anti-reumatskih osobina, koje je dovelo do njegovog priznanja kao čudotvornog leka, proizvedeni su mnogi derivati kortizona sa pojačanim osobinama za bolju borbu protiv specifičnog oboljenja. Kortizon pripada grupi steroida poznatih kao kortikosteroidi. Ovi steroidi se proizvode u adrenalnom korteksu, koji je spoljašnji deo nadbubrežnih žlezda, blizu bubrega. Kortikosteroidi su podeljeni u dve glavne grupe: glukokortikoidi (GCs), koji kontrolišu metabolizam masti, proteina, kalcijuma i ugljenih hidrata, i mineralokortikoide koji kontrolišu nivoe natrijuma i kalijuma. Kortizon pripada prvoj grupi, tj. glukokortikoidima. Kortizon i njegovi mnogi derivati su korišćeni za različite bolesti. Kortizon takođe pomaže u realizaciji transplantacije organa zahvaljujući njegovoj sposobnosti da minimizuje odbrambenu reakciju tela protiv stranih proteina prisutnih u implantiranom organu i na taj način oštećenja funkcionalnosti implantiranog organa. Međutim, uprkos kliničke upotrebe u toku više od 50 godina, specifični anti-inflamatorni efekti GC na različite ćelijske kompartmente imunog sistema još uvek nisu jasni. GC pogađaju skoro svaku ćeliju imunog sistema, i postoje rastući dokazi za mehanizme specifične za ćelijski tip.

[0025] U prvom primeru izvođenja, predmetni pronalazak se odnosi na glukokortikoid (GC) za upotrebu u postupku ublažavanja, lečenja ili profilakse neuroloških neželjenih efekata uzrokovanih preko CD3-vezujućeg domena, gde je GC primenjen pre primene prve doze CD3-vezujućeg domena i pre primene druge i/ili treće doze CD3-vezujućeg domena. Kao što je navedeno u prethodnom tekstu, ovi neželjeni efekti često prate terapiju sa CD3-vezujućim domenom. Predmetni pronalazak popravlja ove nedostatke i obezbeđuje glukokortikoid(e) za upotrebu u postupku ublažavanja, lečenja ili profilakse neuroloških neželjenih efekata kod pacijenta kao što je ovde opisano, pri čemu je navedeni pacijent podvrgnut terapiji sa CD3-vezujućim domenom. Prema tome, predmetni pronalazak se odnosi na glukokortikoid (GC) za upotrebu u postupku za ublažavanje, lečenje ili profilaksu neuroloških neželjenih efekata uzrokovanih CD3-vezujućim domenom kao što je ovde opisan.

[0026] GC je poželjno primenjen u količini koja je dovoljna da ublaži, leči ili spreči navedene neurološke neželjene efekte uzrokovane CD3-vezujućim domenom.

[0027] [0025] Neurološki sporedni efekti su "uzrokovani" primenom CD3-vezujućeg domena na pacijenta. Termin "uzrokovan" označava da je CD3-vezujući domen uzročnik neuroloških neželjenih efekata. Stručnjak iz date oblasti tehnike može lako da proceni da li je primena CD3-vezujućeg domena uzročnik neurološkog efekta ili ne. U tom cilju, potrebno je samo blisko pratiti pacijenta u toku primene i detektovati, time, da je primena CD3-vezujućeg domena bila uzročnik neuroloških negativnih efekata. Slično tome, predviđeno je prekinuti primenu CD3-vezujućeg domena i proceniti da li su neurološki sporedni neželjeni efekti na taj način ublaženi ili čak nestali, što takođe ukazuje da su neurološki sporedni efekti uzrokovani navedenim CD3-vezujućim domenom.

[0028] Termin "glukokortikoid" označava jedinjenja koja se vezuju, poželjno specifično, za receptor za glukokortikoid. Navedeni termin obuhvata jedinjenje(jedinjenja) izabrana iz grupe koja se sastoji od kortizona, kortizola (hidrokortizona), kloprednola, prednizona, prednizolona, metilprednizolona, deflazakorta, fluokortolona, triamcinolona, (uključujući triamcinolonacetonid), deksametazona, betametazona, kortivazola, parametazona, flustikazonpropionata, triamcinolonacetonida i/ili flutikazona (uključujući flustikazonpropionat), uključujući njihove farmaceutskli prihvatljive derivate. U kontekstu primera izvođenja prema predmetnom pronalasku, navedena jedinjenja mogu biti korišćena pojedinačno ili u kombinaciji. Deksametazon je poželjan. Predmetni pronalazak međutim nije ograničen na gore navedene specifične glukokortikoide. Predviđeno je da se sve supstance koje su već ili će biti klasifikovane kao "glukokortikoid", mogu takođe koristiti u kontekstu predmetnog pronalaska. Takvi budući glukokortikoidi obuhvataju jedinjenja koja se specifično vezuju za i aktiviraju receptor za glukokortikoid. Termin "specifično se vezuje za receptor za GC" označava u skladu sa predmetnim pronalaskom da se GC (ili jedinjenje za koje se pretpostavlja da deluje kao GC) povezuje sa (npr., interaguje sa) receptorom za GC (takođe poznat kao NR3C1) do statistički značajnog stepena u poređenju sa povezivanjem sa proteinima/receptorima generalno (tj., nespecifično vezivanje). Kada se receptor za GC vezuje za glukokortikoide, njegov primarni mehanizam delovanja je regulacija transkripcije gena. U odsustvu GC, receptor za glukokortikoid (GR) je u citosolu koji je u kompleksu sa različitim proteinima uključujući protein toplotnog šoka 90 (hsp90), protein toplotnog šoka 70 (hsp70) i protein FKBP52 (FK506-vezujući protein 52). Vezivanje GC za receptor za glukokortikoid (GR) rezultira u oslobađanju proteina toplotnog šoka. Na taj način je predviđeno da je budući GC, ili farmaceutski prihvatljiv derivat ili so GC poželjno sposoban da se veže za receptor za GC i da oslobodi gore navedene proteine toplotnog šoka. Aktivirani GR kompleks ushodno reguliše ekspresiju anti-inflamatornih proteina u jedru ili suzbija ekspresiju pro-inflamatornih proteina u citosolu (putem sprečavanja translokacije drugih transkripcionih faktora iz citosola u jedro).

[0029] U poželjnom primeru izvođenja, navedeni GC je izabran od najviše klinički korišćenih i relevantnih glukokortikoida kao što su deksametazon, flutikazonpropionat, prednizolon, metilprednizolon, betametazon, triamcinolonacetonid ili njihove kombinacije.

[0030] U čak poželjnijem primeru izvođenja, navedeni GC je deksametazon.

[0031] Deksametazon ima najvišu potenciju glukokortikoida najčešće korišćenih sterpida i takođe ima najduži polu-život (videti Tabelu u daljem tekstu). Ali stručnjak iz date oblasti tehnike može da izabere jedan od drugih poznatih glukokortikoida, od kojih su neki ovde opisani, i izabere odgovarajuću efikasnu dozu za ublažavanje ili prevenciju neuroloških negativnih događaja koji mogu da rezultiraju iz tretmana pacijenta kod koga postoji potreba za tim, kao što je pacijent sa DLBCL sa molekulom bispecifičnog antitela koji sadrži CD3-vezujući domen, kao što je CD19xCD3 bispecifično jednolančano antitelo.

[0034]

[0037] Deksametazon takođe poseduje koristan efekat kod maligne bolesti centralnog nervnog sistema (CNS) (npr. limfom CNS-a ili metastaze na mozgu) – moguće kao posledica specifičnog prodiranja u CNS. Takođe je poželjno (u odnosu na druge steroide) korišćen za lečenje edema mozga. Iako kortikosteroidi smanjuju kapilarnu permeabilnost u samom tumoru, u životinjskim modelima je nađeno da deksametazon može da deluje različito i smanji edem pomoću efekata na masovni izliv iz tumora (Molnar, Lapin, & Goothuis, 1995, Neurooncol.

[0038] 1995; 25(1):19-28.

[0039] [0031] Za klinička ispitivanja u vezi sa primenom CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela za lečenje tumorske mase tkiva limfnog čvora i/ili ekstranodalnog limfoma uzrokovanog sa DLBCL, pronalazači predmetnog pronalaska morali su da razviju režim lečenja koji je bio efikasan i bio bi dobro tolerisan od strane većine pacijenata. U tom cilju, pronalazači predmetnog pronalaska primenili su postepenu primenu CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela gde su na pacijenta primenjivali 5/15/60 µg/m<2>/24 časa. Time, neželjeni efekti, naročito neurološki/psihijatrijski događaji bi mogli biti smanjeni po broju, ublaženi i čak sprečeni. U postepenoj primeni CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela razmatran je režim lečenja upotrebom dve od doza, kao što je 5/15 µg/m<2>/24 časa, 5/60 µg/m<2>/24 časa ili 15/60 µg/m<2>/24 časa tokom trajanja lečenja pacijenta. Odgovarajuća doza može biti izabrana od strane lekara na osnovu efikasnosti, tolerabilnosti i bezbednosti sa minimumom neželjenih efekata kod pacijenta. Ali, pronalazači takođe razmatraju lečenje tumorske mase tkiva limfnog čvora i/ili ekstranodalnog limfoma uzrokovanog sa DLBCL sa bi se uključila kontinuirana primena postojane doze bez povećanja do naredne više doze. Na primer, predmetni režim lečenja obuhvata primenu 5µg/m<2>/24 časa, 15µg/m<2>/24 časa ili 60µg/m<2>/24 časa CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela do završetka kure lečenja do 8 nedelja [56 dana] sa dobrom tolerabilnošću i bez neželjenih efekata, i čak duže ako je određeno da je bezbedna i efikasna.

[0040] Generalno je poželjno da svaka od doza koje su ovde navedene može biti prevedena od količine (u µg)/m<2>/d u µg/d množenjem odgovarajuće doze sa faktorom 1.9. Prema tome, svaka od doza koje su ovde navedene može biti primenjena u postupcima i upotrebama njenim množenjem sa faktorom 1.9. Na primer, doza od 5 µg/m<2>/d je prevedena u 9.5 µg/d, doza od 15 µg/m<2>je prevedena u 28.5 µg/m<2>/ i doza od 60 µg/m<2>/ je prevedena u 114 µg/m<2>. Poželjno je da je decimalni broj koji je rezultat množenja ili zaokružen, respektivno, do celog broja. Na primer, doza od 9.5 µg/d može biti zaokružena do 9 µg/d i doza od 28.5 µg/m<2>može biti zaokružena do 28 µg/d. Slično tome, doza od 9.5 µg/d može biti zaokružena do 10 µg/d i doza od 28.5 µg/m<2>može biti zaokružena do 29 µg/d.

[0041] Termin "farmaceutski prihvatljivi derivati" obuhvata soli, estre, enol etre, enol estre, acetale, ketale, ortoestere, hemiacetale, hemiketale, kiseline, baze, solvate, hidrate ili njihove prolekove. Takve derivate mogu lako pripremiti stručnjaci iz date oblasti tehnike upotrebom poznatih postupaka za takvu derivatizaciju.

[0042] [0034] Doza GC koja će se koristiti u skladu sa primerom izvođenja prema predmetnom pronalasku nije ograničena, tj. zavisiće od okolnosti pojedinačnog pacijenta. GC može biti primenjen intravenski ili oralno. Poželjne doze GC obuhvataju, međutim, između 1 do 6 mg (ekvivalent deksametazona) na donjoj granici doziranja do 40 mg/d (ekvivalent deksametazona). Navedena doza može biti primenjena cela odjednom ili podeljena u manje doze (videti priložene primere). Naročito je poželjna doza od 4 do 24 mg/d. Dnevna doza od 4, 8, 12, 16, 20 ili 24 mg/d je čak poželjnija. Doza od 1 x 4 mg na dan, 2 x 4mg na dan, 1 x 8 mg na dan; 1x4 mg plus 1x8 mg na dan, 2 x 8 mg na dan, 2 x 10mg na dan ili 5 x 4mg na dan i 3 x 8 mg na dan deksametazona je naročito poželjna. "d" označava jedan dan. Dodatni režimi doziranja se mogu izvesti iz priloženih primera. Sve doze date u ovom pasusu odnose se na ekvivalente deksametazona.

[0043] "Neželjeni efekat", koji je nekada takođe označen kao "sporedni efekat" ili "neželjeni događaj (u kliničkim studijama)" je štetan i nepoželjan efekat koji je rezultat medikacije u tretmanu pacijenta sa CD3-vezujućim domenom. "Neurološki/psihijatrijski neželjeni efekat" koji je nekada takođe označen kao neurološki simptom ili neželjeni efekat CNS-a, obuhvata stanja humanog pacijenta kao što su svi oblici bola, uključujući glavobolju i bol u leđima, slabost u mišićima ili nekoordinacija, abnormalne senzacije u koži, i poremećaji u čulima, konvulzije, encefalopatija, cerebralni edem, konfuzija, ataksija, poremećaj govora, halucinacije, apraksija, pareza, tremor, glavobolja ili dezorijentacija. Neurološki efekat kao što je ovde korišćen poželjno obuhvata psihijatrijske neželjene efekte. Nekada, međutim, termini "neurološki neželjeni efekat" i "psihijatrijski neželjeni efekti" mogu biti korišćeni naizmenično.

[0044] Posebno, neurološke/psihijatrijske reakcije zabeležene u toku lečenja sa CD3-vezujućim domenom obuhvataju na primer konfuziju i dezorijentaciju. "Konfuzija" kao što je ovde korišćena označava gubitak orijentacije koja je sposobnost ispravnog postavljanja sebe u svetu prema vremenu, lokaciji i ličnom identitetu, i često pamćenja koje je sposobnost da se ispravno seti prošlih događaja ili da nauči novi materijal. Pacijenti obično imaju teškoće da se koncentrišu i mišljenje nije samo zamućeno i nejasno, već često značajno usporeno. Pacijenti sa neurološkim/psihijatrijskim reakcijama takođe pate od gubitka pamćenja. Često, konfuzija dovodi do gubitka sposobnosti da se prepoznaju ljudi i/ili mesta, ili da se kaže vreme i datum. Osećaji dezorijentacije su česti kod konfuzije, i sposobnost odlučivanja je umanjena. Neurološke reakcije dalje sadrže nerazgovetan govor i/ili teškoće sa nalaženjem reči. Ovaj poremećaj može da pogorša oba, izražavanje i razumevanje jezika kao i čitanje i pisanje. Pored urinarne inkotinencije, takođe vertigo i vrtoglavica mogu da prate neurološke reakcije kod nekih pacijenata.

[0045] Ovde navedeni "pacijent" je sisar, poželjno čovek, koji će biti ili (je već) tretiran CD3-vezujućim domenom.

[0046] Takođe je predviđeno da je pacijent okarakterisan odnosom B/T-ćelija manjim od 1:5 (videti PCT/EP2010/066207).

[0047] [0039] U poželjnom primeru izvođenja, sumnja se/pretpostavlja se da će pacijent sadržati ili već sadrži maligne CD19 pozitivne limfocite (naročito B ćelije). U poslednjem slučaju, navedenom pacijentu je već postavljena dijagnoza da sadrži takve ćelije. Ovi maligni CD19 pozitivni limfociti (naročito B ćelije) su prisutni kod pacijenta kod koga se razvija i/ili koji pati od leukemije i/ili limfoma.

[0048] "CD3-vezujući domen" karakteriše u vezi sa predmetnim pronalaskom vezujući domen koji sadrži okvirni region i "antigen-vezujuće-mesto" ili "antigen-interagujuće mesto" koje je sposobno da specifično interaguje sa CD3 antigenom. Navedeno vezivanje/interakcija takođe se razume da definiše "specifično prepoznavanje". Termin "specifično interaguje" označava u skladu sa pronalaskom da je vezujući domen sposoban da se veže za najmanje dva, poželjno najmanje tri, poželjnije najmanje četiri aminokiseline CD3 antigena, poželjno CD3 epsilon antigena i poželjnije humanog CD3 epsilon antigena. Takvi CD3-vezujući domeni kao i specifični CD3 epsilon epitopi su dobro poznati stručnjaku iz date oblasti tehnike i ilustrovani detaljno na primer u WO2008119567 ili u WO2008119566.

[0049] Kao što je ovde korišćen, "CD3" označava molekul eksprimiran kao deo T ćelijskog receptora i ima značenje kao što mu je tipično dodeljeno u stanju tehnike. Kod ljudi, on obuhvata u pojedinačnom ili nezavisno kombinovanom obliku sve poznate CD3 podjedinice, na primer CD3 epsilon, CD3 delta, CD3 gama, CD3 zeta, CD3 alfa i CD3 beta. Humani CD3 epsilon je naznačen u GenBank pristupni broj. NM_000733.

[0050] Poželjan je CD3-vezujući molekul koji se vezuje za humani CD3 epsilon. CD3 epsilon epitop opisan detaljno u WO2008119567 ili u WO2008119566 je čak poželjniji.

[0051] Termin "okvir" obuhvata okvir za antigen-vezujuća mesta. Na primer, takav okvir bi mogao biti obezbeđen pomoću proteina A, naročito, njegovog Z-domena (afitela), ImmE7 (proteina imuniteta), BPTI/APPI (Kunitz domena), Ras-vezujućeg proteina AF-6 (PDZ-domena), haribdotoksina (toksina škorpije), CTLA-4, Min-23 (notinsi), lipokalina (antikalina), neokarzinostatina, domena fibronektina, ankirin konsenzus ponavljajućeg domena ili tioredoksina (Skerra, Curr. Opin. Biotechnol.18, 295-304 (2005); Hosse et al., Protein Sci.15, 14-27 (2006); Nicaise et al., Protein Sci.13, 1882-1891 (2004); Nygren and Uhlen, Curr. Opin. Struc. Biol.7, 463-469 (1997)).

[0052] Poželjan "okvir" je, u kontekstu predmetnog pronalaska, delovi koji se prepoznaju u tehnici varijabilnig regiona antitela koji postoje između divergentnijih (tj., hipervarijabilnih) regiona koji određuju komplementarnost (CDR regiona) unutar varijabilnog regiona antitela. Takvi okvirni regioni su tipično označeni kao okviri 1 do 4 (FR1, FR2, FR3 i FR4) i obezbeđuju okvir za predstavljanje šest CDR regiona (tri iz teškog lanca i tri iz lakog lanca) u trodimenzionalnom prostoru, da bi se formirala antigen-vezujuća površina.

[0053] [0045] Poželjan primer CD3-vezujućeg domena u skladu sa predmetnim pronalaskom je antitelo. Vezujući domen može biti monoklonsko ili poliklonsko antitelo ili poreklom od monoklonskog ili poliklonskog antitela. Termin "antitelo" sadrži njegove derivate ili funkcionalne fragmente koji još uvek zadržavaju vezujuću specifičnost. Tehnike za proizvodnju antitela su dobro poznate u tehnici i opisane, npr. u Harlow and Lane "Antibodies, A Laboratory Manual", Cold Spring Harbor Laboratory Press, 1988 and Harlow and Lane "Using Antibodies: A Laboratory Manual" Cold Spring Harbor Laboratory Press, 1999. Termin "antitelo" takođe sadrži imunoglobuline (Ig's) različitih klasa (tj. IgA, IgG, IgM, IgD i IgE) i podklasa (kao što je IgG1, IgG2 itd.).

[0054] Definicija termina "antitelo" takođe obuhvata primere izvođenja kao što su himerna, jednolančana, de-imunizovana i humanizovana antitela, kao i fragmente antitela, kao što su, pored ostalih, Fab fragmenti. Fragmenti ili derivati antitela dalje sadrže F(ab')2, Fv, scFv fragmente ili antitela sa jednim domenom, antitela sa jednim varijabilnim domenom ili jedan varijabilni domen imunoglobulina koji sadrži samo jedan varijabilni domen, koji može biti VH ili VL, koji se specifično vezuje za antigen ili epitop nezavisno od drugih V regiona ili domena; videti, na primer, Harlow and Lane (1988) i (1999), citiran u prethodnom tekstu. Takav jedan varijabilni domen imunoglobulina obuhvata ne samo izolovani polipeptid jednog varijabilnog domena antitela, već takođe veće polipeptide koji sadrže jedan ili više monomera polipeptidne sekvence jednog varijabilnog domena antitela.

[0055] Bispecifični formati antitela su poželjni; međutim drugi multispecifični formati antitela (trispecifični, tetra-antitela itd.) nisu isključeni.

[0056] U sledećem poželjnom primeru izvođenja, predmetni pronalazak se odnosi na CD19xCD3 bispecifična antitela, koja sadrže prvi vezujući domen sposoban da se vezuje za epitop humanog CD3 epsilon lanca i drugi vezujući domen sposoban da se vezuje za humani CD19 za upotrebu u postupcima za lečenje/režim doziranja kao što je ovde opisan. Primeri za bispecifične molekule prema postupcima pronalaska su opisani detaljno u WO 99/54440 i WO 2004/106381 i WO 2008/119565. Sva specifična CD19xCD3 bispecifična antitela koja su ovde navedena, uključujući njihove varijante, fragmente, ekvivalente itd. su naročito poželjna CD19xCD3 bispecifična antitela prema predmetnom pronalasku.

[0057] [0049] Kao što je ovde korišćeno, "CD19xCD3 bispecifično antitelo" (uključujući CD19xCD3 bispecifično jednolančano antitelo) označava jedan polipeptidni lanac koji sadrži dva vezujuća domena. Takva jednolančana antitela su poželjna u kontekstu postupaka/režima doziranja prema predmetnom pronalasku. Svaki vezujući domen sadrži najmanje jedan varijabilni region iz teškog lanca antutela ("VH ili H region"), pri čemu se VH region prvog vezujućeg domena specifično vezuje za CD3 epsilon molekul, i VH region drugog vezujućeg domena se specifično vezuje za CD19. Dva vezujuća domena su izborno vezana međusobno preko kratkog polipeptidnog spejsera. Neograničavajući primer za polipeptidni spejser je Gly-Gly-Gly-Gly-Ser (G-G-G-G-S) i njegovi ponovci. Svaki vezujući domen može dodatno da sadrži jedan varijabilni region iz lakog lanca antitela ("VL ili L region"), pri čemu su VH region i VL region unutar svakog od prvog i drugog vezujućeg domena vezani međusobno preko polipeptidnog linkera, na primer tipa koji je naveden i za koji je tražena zaštita u EP 623679 B1, ali u svakom slučaju dovoljno dugačkog da omogući da se VH region i VL region prvog vezujućeg domena i VH region i VL region drugog vezujućeg domena spare međusobno tako da su, zajedno, sposobni da se specifično vežu za odgovarajuće prvi i drugi vezujući domen. Takva CD19CD3 bispecifična jednolančana antitela su detaljno opisana u WO 99/54440 i WO 2004/106381.

[0058] Humani CD19 protein je naznačen u GenBank pristupni broj. AAA69966.

[0059] Poželjno, bispecifično antitelo primenjeno u postupcima/režimima doziranja prema predmetnom pronalasku ima raspored domena VL(CD19)-VH(CD19)-VH(CD3)-VL(CD3).

[0060] Međutim, takođe je predviđeno da se postupci prema pronalasku mogu izvesti sa CD19xCD3 bispecifičnim jednolančanim antitelom drugih rasporeda domena, kao što je VH(CD19)-VL(CD19)-VH(CD3)-VL(CD3),

[0061] VL(CD19)-VH(CD19)-VL(CD3)-VH(CD3),

[0062] VH(CD19)-VL(CD19)-VL(CD3)-VH(CD3),

[0063] VL(CD3)-VH(CD3)-VH(CD19)-VL(CD19),

[0064] VH(CD3)-VL(CD3)-VH(CD19)-VL(CD19),

[0065] VL(CD3)-VH(CD3)-VL(CD19)-VH(CD19), ili

[0066] VH(CD3)-VL(CD3)-VL(CD19)-VH(CD19).

[0067] Poželjno CD19xCD3 bispecifično antitelo primenjeno u postupcima prema predmetnom pronalasku sadrži

[0069] (a) anti-CD3 CDR regione teškog lanca prikazane kao CD3 CDR-H1 u SEQ ID NO: 11 (RYTMH), poželjnije u SEQ ID NO: 11 (GYTFTRYTMH), CD3 CDR-H2 u SEQ ID NO: 12 (YINPSRGYTNYNQKFKD) i CD3 CDR-H3 u SEQ ID NO: 13 (YYDDHYCLDY); i/ili

[0070] (b) anti-CD3 CDR regione lakog lanca prikazane kao CD3 CDR-L1 u SEQ ID NO: 14 (RASSSVSYMN), CD3 CDR-L2 u SEQ ID NO: 15 (DTSKVAS) i CD3 CDR-L3 u SEQ ID NO: 16 (QQWSSNPLT); i/ili

[0071] (c) anti-CD19 CDR regione teškog lanca prikazane kao CD19 CDR-H1 u SEQ ID NO: 17 (SYWMN), poželjnije u SEQ ID NO: 17 (GYAFSSYWMN), CD19 CDR-H2 u SEQ ID NO: 18 (QIWPGDGDTNYNGKFKG) i CD19 CDR-H3 u SEQ ID NO: 19 (RETTTVGRYYYAMDY); i/ili

[0072] (d) anti-CD19 CDR regione lakog lanca prikazane kao CD19 CDR-L1 u SEQ ID NO: 20 (KASQSVDYDGDSYLN), CD19 CDR-L2 u SEQ ID NO: 21 (DASNLVS) i CD19 CDR-L3 u SEQ ID NO: 22 (QQSTEDPWT).

[0074] Poželjnije je da CD19xCD3 bispecifično antitelo primenjeno u postupcima prema predmetnom pronalasku sadrži CD3 CDR regione teškog i lakog lanca. Čak poželjnije, CD19xCD3 bispecifično antitelo primenjeno u postupcima prema predmetnom pronalasku sadrži CD3 CDR regione teškog lanca i lakog lanca kao i CD19 CDR regione teškog i lakog lanca. CDR regioni koji su ovde navedeni su u skladu sa Kabat sistemom numeracije. Kabat šema numeracije je široko prihvaćeni standard za numeraciju ostataka u antitelu na konzistentan način (Kabat et al., Sequences of Proteins of Immunological Interest, 1991).

[0075] Alternativno, poželjno da CD19xCD3 bispecifično antitelo primenjeno u postupcima prema predmetnom pronalasku sadrži

[0077] (a) CD19 varijabilni teški lanac prikazan u SEQ ID NO: 3 (nukleotidna sekvenca je prikazana u SEQ ID NO: 4); i/ili

[0078] (b) CD19 varijabilni laki lanac prikazan u SEQ ID NO: 5 (nukleotidna sekvenca je prikazana u SEQ ID NO: 6); i/ili

[0079] (c) CD3 varijabilni teški lanac prikazan u SEQ ID NO: 7 (nukleotidna sekvenca je prikazana u SEQ ID NO: 8); i/ili

[0080] (d) CD3 varijabilni laki lanac prikazan u SEQ ID NO: 9 (nukleotidna sekvenca je prikazana u SEQ ID NO: 10).

[0082] Poželjnije, CD19xCD3 bispecifično antitelo primenjeno u postupcima prema predmetnom pronalasku sadrži CD19 varijabilni težak i lak lanac i/ili CD3 varijabilan težak i lak lanac. Čak poželjnije, CD19xCD3 bispecifično antitelo primenjeno u postupcima prema predmetnom pronalasku sadrži CD19 varijabilni težak i lak lanac kao i CD3 varijabilan težak i lak lanac.

[0083] U sledećoj alternativi, takođe je poželjno da navedeno bispecifično jednolančano antitelo sadrži aminokiselinsku sekvencu izabranu iz grupe koja se sastoji od

[0085] (a) aminokiselinske sekvence kao što je prikazana u SEQ ID NO: 1;

[0086] (b) aminokiselinske sekvence kodirane od strane nukleinsko kiselinske sekvence kao što je prikazana u SEQ ID NO: 2;

[0087] (c) aminokiselinske sekvence kodirane od strane nukleinsko kiselinske sekvence koja ima najmanje 70%, 80%, 90%, 95% ili 99% identičnosti sa nukleinsko kiselinskom sekvencom (b), pri čemu je aminokiselinska sekvenca sposobna da se specifično vezuje za CD3 i CD19; i

[0088] (d) aminokiselinske sekvence kodirane od strane nukleinsko kiselinske sekvence koja je degenerisana kao rezultat genetičkog koda do nukleinsko kiselinske sekvence (b), pri čemu je navedena aminokiselinska sekvenca sposobna da se specifično vezuje za CD3 i CD19.

[0090] Potrebno je razumeti da se identičnost sekvenci određuje u odnosu na celu aminokiselinsku sekvencu. Za poravnanja sekvenci, na primer, mogu se koristiti programi Gap ili BestFit (Needleman and Wunsch J. Mol. Biol. 48 (1970), 443-453; Smith and Waterman, Adv. Appl. Math 2 (1981), 482-489), koji je sadržan u GCG softverskom paketu (Genetics Computer Group, 575 Science Drive, Madison, Wisconsin, USA 53711 (1991). Za stručnjake iz date oblasti tehnike rutinski je postupak odrediti i identifikovati aminokiselinsku sekvencu koja ima npr. 70%, 80%, 90%, 95%, 96%, 97%, 98% ili 99% identičnosti sekvence sa aminokiselinskim sekvencama CD19xCD3 bispecifičnog antitela koje je ovde opisano (poželjno MT103). Na primer, prema Crick's Wobble hipotezi, 5' baza na anti-kodonu nije prostorno ograničena kao druge dve baze, i prema tome bi mogla imati nestandardno bazno sparivanje. Drugim rečima: treća pozicija u tripletu kodona može da varira tako da dva tripleta koji se razlikuju u ovom trećem položaju mogu da kodiraju isti aminokiselinski ostatak. Navedena hipoteza je dobro poznata stručnjaku iz date oblasti tehnike (videti npr. http://en.wikipedia.org/wiki/Wobble_Hypothesis; Crick, J Mol Biol 19 (1966): 548-55). Pored toga rutinski je postupak za stručnjaka iz date oblasti tehnike da odredi citotoksičnu aktivnost takve aminokiselinske sekvence koja ima npr.70%, 80%, 90%, 95%, 96%, 97%, 98% ili 99% identičnosti sekvence sa nukleotidnim ili aminokiselinskim sekvencama CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela koje je ovde opisano. Citotoksična aktivnost CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela ili konstrukta antitela koje ima npr.70%, 80%, 90%, 95%, 96%, 97%, 98% ili 99% identičnosti sekvence sa aminokiselinskim sekvencama CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela može biti određena pomoću postupaka kao što su ilustrovani npr. u WO 99/54440.

[0091] Naročito poželjno, navedeno CD19xCD3 bispecifično jednolančano antitelo ima aminokiselinsku sekvencu prikazanu u SEQ ID NO: 1.

[0092] Takođe je naročito poželjno CD19xCD3 bispecifično antitelo MT103 opisano u WO 99/54440 kao i ona CD19xCD3 bispecifična antitela opisana u WO 2004/106381 i WO 2008/119565.

[0093] Primena CD3-vezujućeg domena ili farmaceutske kompozicije koja sadrži navedeni CD3-vezujući domen je poželjno intravenska primena. Primena GC ili farmaceutske kompozicije koja sadrži navedeni GC je poželjno intravenska ili per os (p.o.). Oni se mogu primeniti kao bolus injekcija ili (kontinualno) kontinuirano, pri čemu je poželjna kontinuirana primena. Kontinuirana primena se odnosi na primenu koja je uglavnom bez prekida. "Uglavnom bez prekida" obuhvata kontinuiranu primenu obično bez neprekinutog protoka ili prostornog proširenja. Na primer, WO 2007/068354 opisuje režim lečenja koji je specifično predviđen. Drugi režimi lečenja koji su predviđeni u kontekstu predmetnog pronalaska su navedeni u PCT/EP2010/066207.

[0094] U poželjnom primeru izvođenja, prva doza CD3-vezujućeg domena je primenjena tokom prvog vremenskog perioda; i izborno uzastopno druga doza CD3-vezujućeg domena je primenjena tokom drugog vremenskog perioda, pri čemu druga doza prekoračuje prvu dozu.

[0095] Termin "prekoračuje" označava da je drugi period vremena najmanje za dan duži od prvog vremenskog perioda.

[0096] U sledećem poželjnom primeru izvođenja prema predmetnom pronalasku, treća doza CD3-vezujućeg domena je primenjena tokom trećeg vremenskog perioda posle primene prve i druge doze tokom prvog i drugog vremenskog perioda. Prema tome, predmetni pronalazak daje šemu primene (režim doziranja) iz tri stadijuma (tri koraka) za primenu u upotrebama i postupcima koji su ovde opisani.

[0097] U sledećem poželjnom primeru izvođenja, predmetni pronalazak obuhvata kontinuiranu primenu postojane doze CD3-vezujućeg domena bez povećanja na sledeću višu dozu. Na primer, predmetna primena obuhvata primenu od 60µg/m<2>/24 časa, 15µg/m<2>/24 časa ili 5µg/m<2>/24 časa CD3-vezujućeg domena, naročito CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela do završetka toka lečenja do 8 nedelja [56 dana] i čak duže ako je utvrđeno da je bezbedno i efikasno.

[0098] [0065] Specifičnije, u šemi primene od tri stadijuma, deksametazon je primenjivan u opsegu od između 6 i 48 časova pre primene prve doze CD3-vezujućeg domena, poželjnije između 6 i 12 časova i poželjnije 12 časova, pre primene prve doze. Zatim približno 1 čas pre (opseg 15 min – 2 časa uključujući 30 min, 45 min, 60 min, 75 min, 90 min) primene prve doze vezujućeg domena, doza deksametazona je ponovo primenjena na pacijenta. Zatim je deksametazon primenjen 1 ili više dana, poželjno 2 do 3 dana, posle prve doze antitela, poželjno tokom dva dana posle prve primene vezujućeg domena i primenjen je 1 ili više dana, poželjno 2 ili više dana posle svakog povećanja doze, poželjno tokom dva dana posle primene povećane doze vezujućeg domena. Svaka od doza deksametazona je poželjno između 6 i 40 mg, i poželjno približno 20 ili 24 mg po dozi.

[0099] Vremenski opseg između 6 i 48 časova obuhvata primenu doze deksametrazona i označava da su vremena pre prve primene vezujućeg domena 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 33, 34, 35, 36, 37, 38, 39, 40, 41, 42, 43, 44, 45, 46, 47 i 48 časova. Slično, poželjni vremenski opseg između 6 i 12 časova obuhvata primenu doze deksametazona pre prve primene vezujućeg domena i obuhvata 6, 7, 8, 9, 10, 11 i 12 časova,

[0100] U sledećem primeru izvođenja, deksametazon je primenjivan tokom perioda od dva, tri, četiri ili pet dana tokom koga je doza vezujućeg domena povećana. Na primer, deksametazon je primenjen u prvoj vremenskoj tački u dozi od 6 do 40 mg ili 6 do 48 mg, poželjno 20, 24, 28, 32, 36, 40, 44 ili 48 mg, pri čemu je poželjno 20 ili 24 mg, u drugoj vremenskoj tački u dozi od poželjno 8, 12, 16, 20 ili 24 mg, pri čemu je poželjno 16 mg i/ili u trećoj vremenskoj tački u dozi od poželjno 2, 4, 6, 8, 10 ili 12 mg, pri čemu je poželjno 8 mg. Takođe može biti primenjen u četvrtoj vremenskoj tački ili četvrtoj i petoj vremenskoj tački u dozi od poželjno 2, 4, 6, 8, 10 ili 12 mg, pri čemu je poželjno 8 mg.

[0101] Takođe je predviđeno da je humani pacijent prema predmetnom pronalasku okarakterisan odnosom B/T-ćelija od manje od 1:5 (videti PCT/EP2010/066207). Kao što je detaljno navedeno u PCT/EP2010/066207, neurološki sporedni efekti često prate primenu CD19xCD3 bispecifičnog antitela kod pacijenata koji su okarakterisani odnosom B/T-ćelija od manje od 1:5. Prevencija, poboljšanje ili lečenje neuroloških sporednih efekata uzrokovanih CD3-vezujućim domenom pomoću ovde navedene GC terapije, je međutim takođe primenljiva na pacijente koji su okarakterisani odnosom B/T-ćelija od više od 1:5 (videti PCT/EP2010/066207).

[0102] Ovde je takođe naveden (farmaceutski) komplet ili pakovanje koje sadrži GC i/ili CD3-vezujući domen, i uputstva i/ili odštampani tekst koji ukazuje da se GC koristi za lečenje, poboljšanje i/ili profilaksu neuroloških neželjenih efekata uzrokovanih navedenim CD3-vezujućim domenom. Navedeni GC i CD3-vezujući domen su poželjno pakovani zajedno u jednom hermetički zatvorenom pakovanju ili kompletu. Takođe je predviđeno da pakovanje ili komplet prema predmetnom pronalasku, dalje sadrži sredstva za primenu GC i/ili CD3vezujućeg domena na pacijenta i/ili pufere, bočice, teflonske kesice ili kese za infuziju koje se normalno koriste za infuziju terapeutskih sredstava. "Sredstva" time obuhvataju jedan ili više artikala izabranih iz grupe koja se sastoji od šprica, hipodermne igle, kanile, katetera, infuzione kese za intravensku primenu, intravenske vehikulume, bočice, pufere, stabilizatore, pisana uputstva koja pomažu stručnjaku iz date oblasti tehnike u pripremi odgovarajućih doza i infuzija prema pronalasku itd.

[0103] "Potpuni odgovor" je određen u odsustvu klinički detektabilne bolesti sa normalizacijom bilo kojih prethodno abnormalnih imadžing studija kao što su radiografske studije. Takav odgovor poželjno opstaje najmanje 4 do 8 nedelja, nekada 6 do 8 nedelja ili više od 8, 10, 12, 14, 16, 18 ili 20 nedelja ili duže, posle lečenja prema pronalasku. Alternativno, poboljšanje bolesti može biti kategorizovano kao delimični odgovor. Poželjno, potpuna remisija kod ALL (akutne limfoblastične leukemije) je definisana kao broj blasta ispod 5% u koštanoj srži i obnova funkcije koštane srži. Detaljne definicije remisije i odgovora za NHL (ne-Hodčkinov limfom) pacijente su korišćene prema Cheson et al., 1999, J Clin Oncol. Apr; 17(4):1244

[0104] "Delimični odgovor" je određen kao najmanje oko 50% smanjenja u celokupnom merljivom opterećenju tumora (tj., broja malignih ćelija prisutnih u pacijentu, ili izmerene zapremine masa tumora) u odsustvu novih lezija i opstajanje u trajanju od 4 do 8 nedelja ili više od 8, 10, 12, 14, 16, 18 ili 20 nedelja ili duže. "Potpuni odgovor" međutim neophodno ne ukazuje na to da je bolest izlečena, s obzirom na to da pacijent može ima relaps. Međutim, ukoliko je to slučaj, pacijent može ponovo biti lečen kompozicijom koja sadrži CD19xCD3 bispecifično antitelo kao što je ovde opisano.

[0106] Primeri

[0108] Sledeći primeri ilustruju pronalazak. Ove primere ne bi trebalo tumačiti kao da ograničavaju obim ovog pronalaska. Primeri su obuhvaćeni za svrhe ilustracije i predmetni pronalazak je ograničen samo patentnim zahtevima.

[0109] Pacijenti su lečeni blinatumomabom i ko-medikacija deksametazonom je funkcionisala kao poboljšanje, lečenje ili profilaksa neuroloških i/ili psihijatrijskih neželjenih efekata.

[0110] Primena terapeutskog deksametazona je korisna po tome što su neurološki i/ili psihijatrijski simptomi nestali bez potrebe za zaustavljanjem lečenja blinatumomabom.

[0111] [0075] Pacijent 109-015 sa folikularnim limfomom primao je blinatumomab u dozi od 60µg/m<2>/d od početka lečenja (tj. bez koraka povećanja doze) u trajanju od 4 nedelje, pacijent je dodatno primao deksametazon na dane 4-5: 3x 8mg p.o. i na dane 6-7: 1x8mg p.o. u cilju lečenja glavobolje. Ovaj ciklus lečenja nije morao da se prekine zbog neuroloških/psihijatrijskih neželjenih događaja.

[0112] Pacijent 109-017 sa folikularnim limfomom primao je blinatumomab u dozi od 60µg/m<2>/d od početka lečenja (tj. bez koraka povećanja doze) u trajanju od 5 nedelja; u cilju lečenja tremora deksametazon je davan p.o.: dan 7: 8mg-4mg-4mg; dan 8+9: 8mg-4mg-0mg; dan 10-11: 4mg-4mg-0mg; dan 12-15: 4mg- 0mg - 0mg)). Ovaj ciklus lečenja nije morao biti prekinut zbog neuroloških/psihijatrijskih neželjenih događaja.

[0113] Pacijent 109-026 sa MCL primao je blinatumomab u dozi od 5 µg/m<2>/d u trajanju od 1 nedelje, a zatim 60µg/m<2>/d preostalih 6 nedelja. Pacijent je primao deksametazon p.o. u cilju lečenja apraksije na dan d11: 3x8mg i na dan 12: 2x8mg. Ovaj ciklus lečenja nije morao biti prekinut zbog neutroloških/psihijatrijskih neželjenih događaja.

[0114] Pacijent 135-001 sa DLBCL primao je blinatumomab u 5 µg/m<2>/d jednu nedelju, u 15 µg/m<2>/d tokom druge nedelje i 60 µg/m<2>/d još 4 dana. Pacijent je primao deksametazon u cilju lečenja tremora u 5 µg/m<2>/d na d3 (3x8mg) nastavljen sa opadajućom dozom tokom manje od nedelju dana. Nije bilo pojave neuroloških događaja posle rasta do 15 µg, što bi moglo biti objašnjeno profilaktičkim efektom deksametazona. Međutim, na dan 4 posle porasta do 60 µg/m<2>/d pacijent je morao da prekine lečenje zbog neuroloških/psihijatrijskih neželjenih efekata koji su se javili prebrzo da bi moglo da se interveniše deksametazonom.

[0115] Pacijent 109-036 sa folikularnim limfomom je lečen sa 5 µg/m<2>/d tokom prve nedelje nakon čega je usledilo lečenje sa 60 µg/m<2>/d blinatumomaba tokom preostalih 6 nedelja lečenja. Pacijent je imao neurološke neželjene događaje (tremor i apraksiju) počevši na dan 11, tj. četiri dana posle porasta do 60 µg/m<2>/d. Deksametazon je primenjivan i.v. (3x8 mg) i neurološki neželjeni događaji su nestali pod kontinuiranim lečenjem sa blinatumomabom.

[0116] Pacijent 109-038 sa DLBCL primao je blinatumomab u 5 µg/m<2>/d tokom jedne nedelje, u 15 µg/m<2>/d tokom druge nedelje i 60 µg/m<2>/d tokom preostalih 6 nedelja lečenja. Na dan 15, pacijent je razvio intencioni tremor koji je nestao pošto je dat deksametazon (3x8mg i.v.) (kontinuirani tretman blinatumomabom).

[0117] Pacijent 109-039 sa MCL je primao blinatumomab u 5 µg/m<2>/d tokom jedne nedelje, u 15 µg/m<2>/d tokom druge nedelje i 60 µg/m<2>/d tokom preostalih 12 dana lečenja. Na dan 17, pacijent je razvio tremor i mali poremećaj govora koji su nestali pošto je dat deksametazon; 3x8mg deksametazona i.v. (kontinuirani tretman blinatumomabom).

[0118] [0082] Pacijent 153-002 sa MCL primao je blinatumomab u 5 µg/m<2>/d jednu nedelju, u 15 µg/m<2>/d tokom druge nedelje i 60 µg/m<2>/d tokom jedne nedelje. Pacijent je razvio male probleme u govoru na dan 4 koji su potpuno nestali pošto je dat deksametazon (3x8mg p.o.), u rastućim dozama tokom nekoliko dana. Na dan 22 pacijent je morao da zaustavi lečenje zbog pareze koja je nestala bez intervencije. Pored terapeutske upotrebe deksametazona za ublažavanje neuroloških neželjenih događaja, deksametazon je takođe korišćen kao profilaksa u cilju prevencije neuroloških neželjenih događaja.

[0119] Pacijent 135-002 sa DLBCL je primao blinatumomab u 5 µg/m<2>/d jednu nedelju, u 15 µg/m<2>/d tokom druge nedelje i 60 µg/m<2>/d tokom preostale 2 nedelje i pored toga je primio profilaksu deksametazonom (doza: 3x8 mg na dan početka lečenja blinatumomabom i na dane povećanja doze). Pacijent nije morao da prekine lečenje blinatumomabom zbog neuroloških neželjenih efekata.

[0120] Pacijent 155-001 u ispitivanju 103-206 sa relapsirajućim ALL, tretiran je kontinuiranom infuzijom blinatumomaba u dozi od 15µg/m2/d u trajanju od 16 dana. Na pacijenta je primenjen deksametazon pre primene blinatumomaba u skladu sa navodima iz predmetne prijave. Specifično, data je profilaksa deksametazonom (8mg pre početka lečenja): Pacijent nije morao da prekine lečenje zbog neželjenih događaja. Pacijent je postigao potpunu remisiju.

[0121] Svaki od sledećih 5 pacijenata u ispitivanju 103-104 (svi sa DLBCL) je tretiran sa kontinuiranom infuzijom blinatumomaba u 5µg/m2/d tokom prve nedelje, zatim 15µg/m2/d tokom druge nedelje i zatim 60µg/m<2>/d tokom preostalog perioda lečenja koji bi mogao biti dodatnih 2-6 nedelja. Takođe svaki od sledećih pacijenata je tretiran profilaktički sa 20 mg deksametazona na dvanaest časova i 1 čas pre početka tretmana blinatumomabom i pre nego što se svaka doza povećala od 5 do 15 µg i od 15 do 60 µg.

[0122] Pacijenti 135-003 nisu morali da prekinu tretman zbog neuroloških/psihijatrijskih neželjenih događaja.

[0123] Pacijent 108-007 nije morao da prekine tretman zbog neuroloških/psihijatrijskih neželjenih događaja. Ovaj pacijent je postigao potpunu remisiju limfoma.

[0124] Pacijent 108-008 nije morao da prekine tretman zbog neuroloških/psihijatrijskih neželjenih događaja.

[0125] Pacijent 108-009 nije morao da prekine tretman zbog neuroloških/psihijatrijskih neželjenih događaja. Ovaj pacijent je postigao objektivni odgovor limfoma.

[0126] Pacijent 108-010 je dodatno primio 100 mg prednizolona jedan čas pre početka infuzije. Pacijent nije morao da prekine tretman zbog neuroloških/psihijatrijskih neželjenih događaja.

[0127] [0091] Deksametazon je korišćen kao profilaksa za neurološke neželjene događaje kod ženskog pacijenta starosti 14 godina sa ALL koji je tretiran sa 15µg/m2/d blinatumomaba na osnovu primene iz samilosti na imenovanog pacijenta. 4 nedelje u prvom ciklusu pacijent je primao deksametazon na dan 1: 3x6 mg p.o., na dan 2: 2x 6mg p.o. i na dan 3: 1x 6mg). Pacijent nije morao da prekine tretman zbog neželjenih efekata. Pacijent je postigao potpunu remisiju.

[0128] Kliničko ispitivanje faze I je izvedeno kod pacijenata sa različitim B-NHL uključujući DLBCL za procenu konstrukta CD19xCD3 bispecifičnog antitela kod DLBCL pacijenata. Pacijenti su tretirani tokom 4-8-nedelja putem kontinuirane i.v. primene antitela sa sledećim postepenim režimom doziranja: prva nedelja u 5 µg/m<2>/d, druga nedelja u 15 µg/m<2>/d i tokom preostalog perioda tretmana u 60 µg/m<2>/d.

[0129] Obuhvaćene su dve kohorte svaka sa 6 DLBCL pacijenata. Dve kohorte u se razlikovale samo po dozi i režimu glukokortikoidne medikacije primenjene na početku infuzije antitela za ublažavanje neželjenih događaja.

[0130] Od dvanaest pacijenata, 5 su bili muškarci i 7 žene. Medijana starosti je bila 57 godina (u opsegu od 24 do 78 godina). Pacijenti su primili medijanu od 4 prethodna režima (opseg od 2-6). Svi pacijenti su bili izloženi rituksimabu. Osam od 12 pacijenata je podvrgnuto ASCT. Međunarodni prognostički indeks (IPI) prilikom skrininga je bio u opsegu od 1 do 3 sa medijanom od 2. U prvoj kohorti 100 mg prednizolona je primenjeno 1 čas pre početka; i u drugoj kohorti pacijenti su primali deksametazon (3x 8 mg) na dane 1, 2 i 3. Pre početka tretmana u drugoj kohorti 20 mg deksametazona je primenjivano na 12 časova i 1 čas pre primene konstrukta CD19xCD3 bispecifičnog antitela.

[0131] Iako se samo jedan DLT (reverzibilni CNS događaj gradusa 3) javio u prednizolon DLBCL kohorti i, na taj način, ta kohorta je smatrana bezbednom, dodatna DLBCL kohorta gde je primenjivan profilaktički deksametazon (3x8 mg na početku infuzije ili povećanja i smanjenja doze do 3x6 mg ili 3x4 mg tokom sledeća 2 dana, respektivno) bila je otvorena za optimizaciju menadžmenta CNS događaja. U svetlu prva dva pacijenta koja imaju DLT zbog reverzibilnog CNS neželjenog događaja, modifikovani "rani deksametazon" raspored (20 mg na - 12 do -6 časova i -1 čas, na početku infuzije ili povećanja doze, i 3x8 mg u toku sledeća 2 dana) je uveden za testiranje da li ranija i intenzivnija primena deksametazona može da ublaži neželjene događaje CNS-a. Nisu zabeleženi dodatni DLTs posle ovog podešavanja rasporeda deksametazona. Na taj način, i kohorta deksametazona kao i "rana primena deksametazona" su smatrani bezbednim. Među ukupno 5 pacijenata sa DLBCL tretiranih sa "ranim rasporedom deksametazona" nije zabeležen DLT. Prema tome, zaključeno je da je dodatna primena "ranog deksametazona" najbezbedniji način za primenu blinatumomaba na pacijente sa DLBCL. Takođe za pacijente sa "ranim deksametazonom" zabeleženi su objektivni odgovori.

[0132] SPISAK SEKVENCI

[0133]

[0134] <110> Micromet GmbH

[0136] <120> Prevencija neželjenih efekata uzrokovanih CD3-specifičnim vezujućim domenima

[0138] <130> MIM13896PCT

[0140] <150> US 61/412,229

[0141] <151> 2010-11-10

[0143] <160> 22

[0145] <170> PatentIn version 3.5

[0147] <210> 1

[0148] <211> 498

[0149] <212> PRT

[0150] <213> Veštačka sekvenca

[0152] <220>

[0153] <223> CD19xCD3 bispecifično jednolančano antitelo

[0155] <400> 1

[0156]

[0157]

[0158]

[0161] <211> 1494

[0162] <212> DNK

[0163] <213> Veštačka sekvenca

[0165] <220>

[0166] <223> CD19xCD3 bispecifično jednolančano antitelo

[0168] <400> 2

[0169]

[0172] <211> 124

[0173] <212> PRT

[0174] <213> Veštačka sekvenca

[0176] <220>

[0177] <223> VH anti CD19

[0179] <400> 3

[0180]

[0183] <211> 372

[0184] <212> DNK

[0185] <213> Veštačka sekvenca

[0187] <220>

[0188] <223> VH anti CD19

[0190] <400> 4

[0192]

[0194] <210> 5

[0195] <212> PRT

[0196] <213> Veštačka sekvenca

[0198] <220>

[0199] <223> VL anti CD19

[0201] <400> 5

[0203]

[0206] <210> 6

[0207] <211> 333

[0208] <212> DNK

[0209] <213> Veštačka sekvenca

[0211] <220>

[0212] <223> VL anti CD19

[0214] <400> 6

[0215]

[0218] <211> 119

[0219] <212> PRT

[0220] <213> Veštačka sekvenca

[0222] <220>

[0223] <223> VH anti CD3

[0225] <400> 7

[0227]

[0229] <210> 8

[0230] <211> 357

[0231] <212> DNK

[0232] <213> Veštačka sekvenca

[0234] <220>

[0235] <223> VH anti CD3

[0237] <400> 8

[0239]

[0241] <210> 9

[0242] <211> 106

[0243] <212> PRT

[0244] <213> Veštačka sekvenca

[0246] <220>

[0247] <223> VL anti CD3

[0249] <400> 9

[0250]

[0253] <211> 318

[0254] <212> DNK

[0255] <213> Veštačka sekvenca

[0257] <220>

[0258] <223> VL anti CD3

[0260] <400> 10

[0262]

[0264] <210> 11

[0265] <211> 10

[0266] <212> PRT

[0267] <213> veštačka

[0268] <223> CD3 CDR-H1

[0270] <400> 11

[0272] <210> 12

[0273] <211> 17

[0274] <212> PRT

[0275] <213> veštačka

[0277] <220>

[0278] <223> CD3 CDR-H2

[0280] <400> 12

[0282] <210> 13

[0283] <211> 10

[0284] <212> PRT

[0285] <213> veštačka

[0287] <220>

[0288] <223> CD3 CDR-H3

[0290] <400> 13

[0292] <210> 14

[0293] <211> 10

[0294] <212> PRT

[0295] <213> veštačka <223> CD3 CDR-L1

[0297] <400> 14

[0299] <210> 15

[0300] <211> 7

[0301] <212> PRT

[0302] <213> veštačka

[0304] <220>

[0305] <223> CD3 CDR-L2

[0307] <400> 15

[0309] <210> 16

[0310] <211> 9

[0311] <212> PRT

[0312] <213> veštačka

[0314] <220>

[0315] <223> CD3 CDR-L3

[0317] <400> 16

[0319] <210> 17

[0320] <211> 10

[0321] <212> PRT

[0322] <213> veštačka

[0324] <220>

[0325] <223> CD19 CDR-H1

[0327] <400> 17

[0329] <210> 18

[0330] <211> 17

[0331] <212> PRT

[0332] <213> veštačka

[0334] <220>

[0335] <223> CD19 CDR-H2

[0337] <400> 18

[0339] <210> 19

[0340] <211> 15

[0341] <212> PRT

[0342] <213> veštačka

[0344] <220>

[0345] <223> CD19 CDR-H3

[0347] <400> 19

[0349] <210> 20

[0350] <211> 15

[0351] <212> PRT

[0352] <213> veštačka <223> CD19 CDR-L1

[0354] <400> 20

[0356] <210> 21

[0357] <211> 7

[0358] <212> PRT

[0359] <213> veštačka

[0361] <220>

[0362] <223> CD19 CDR-L2

[0364] <400> 21

[0366] <210> 22

[0367] <211> 9

[0368] <212> PRT

[0369] <213> veštačka

[0371] <220>

[0372] <223> CD19 CDR-L3

[0374] <400> 22

Claims (13)

1. Patentni zahtevi

1. Glukokortikoid (GC) za upotrebu u postupku poboljšanja, lečenja ili profilakse neuroloških neželjenih događaja putem primene CD3-vezujućeg domena, naznačen time što se GC primenjuje pre primene prve doze CD3-vezujućeg domena i pre primene druge doze i/ili treće doze CD3-vezujućeg domena.

2. Glukokortikoid za upotrebu prema patentnom zahtevu 1, naznačen time što navedeni GC je deksametazon.

3. Glukokortikoid za upotrebu prema prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, naznačen time što se prva doza CD3-vezujućeg domena primenjuje tokom prvog vremenskog perioda i uzastopno druga doza CD3-vezujućeg domena se primenjuje tokom drugog vremenskog perioda, pri čemu druga doza prekoračuje prvu dozu.

4. Glukokortikoid za upotrebu prema patentnom zahtevu 3, naznačen time što se posle prve i druge doze CD3-vezujućeg domena tokom prvog i drugog vremenskog perioda, primenjuje treća doza CD3-vezujućeg domena, pri čemu treća doza prekoračuje prvu i drugu dozu.

5. Glukokortikoid za upotrebu prema patentnom zahtevu 1 ili 2, naznačen time što se CD3-vezujući domen primenjuje kontinuirano.

6. Glukokortikoid za upotrebu prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, naznačen time što navedeni neurološki neželjeni događaj je jedan ili više od poremećaja u čulima, konvulzija, encefalopatije, cerebralnog edema, konfuzije, ataksije, apraksije, poremećaja govora, halucinacija, pareze, tremora, glavobolje ili dezorijentacije.

7. Glukokortikoid za upotrebu prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, naznačen time što se GC primenjuje posle pojave neurološkog neželjenog događaja.

8. Glukokortikoid za upotrebu prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, naznačen time što je navedeni CD3-vezujući domen bispecifično jednolančano antitelo.

9. Glukokortikoid za upotrebu prema patentnom zahtevu 8, naznačen time što navedeno bispecifično jednolančano antitelo je CD19 x CD3 bispecifično jednolančano antitelo.

10. Glukokortikoid za upotrebu prema patentnom zahtevu 9, naznačen time što navedeno CD19 x CD3 bispecifično jednolančano antitelo je MT103.

11. Glukokortikoid za upotrebu prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, naznačen time što navedeni pacijent je čovek.

12. Glukokortikoid za upotrebu prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, pri čemu je navedeni pacijent naznačen odnosom B/T-ćelija od manje od 1:5.

13. Glukokortikoid za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 12, naznačen time što se navedeni CD3-vezujući domen vezuje za humani CD3 epsilon.

Izdaje i štampa: Zavod za intelektualnu svojinu, Beograd, Kneginje Ljubice 5