RS56094B1 - Obloge za rane za upotrebu u vakuum terapiji - Google Patents

Description

[0001] Dati pronalazak odnosi se na uređaj za tretiranje rana sa oblogom i vakuumom.

[0002] Vakuum je korišćen da poveća protok krvi u tkivo rane i da ukloni eksudat sa mesta rane. Generalno, vakuum terapija koristi uređaj koji se sastoji od sloja za zatvaranje spoljašnjeg oboda rane, ispod kojeg je uspostavljen vakuum da deluje na površini rane.

Vakuum koji je nanet na površinu rane ubrzava lečenje hroničnih rana. Mreža sa otvorima od penastog materijala ili gaza obično se koriste ispod prekrivača kako bi se obezbedio prostor u kojem se formira vakuum i kako bi se smanjilo urastanje tkiva. Odgovarajući vakuum se primenjuje u pogodnom trajanju kako bi pomoglo migraciju tkiva u cilju olakšanja zatvaranja rane. Pogodni vakuum je između 0.1 i 0.99 atmosfere. Vakuum može biti potpuno neprekidan ili cikličan sa primenom vakuuma u promenljivim periodima kada se primenjuje i kada se ne primenjuje.

[0003] Mnoge poznate konvencionalne i napredne kontaktne obloge za rane imaju nedostatke naročito pri upotrebi u terapiji rana usisavanjem. Na primer, gaza i drugi slični ravni tkani materijali obično se koriste kao obloge za rane. Kada je gaza u kontaktu sa ranom ona postaje vlažna sa eksudatom i upada u ranu. Novi rast tkiva može obuhvatiti gazu i time je činiti bolnijom i težom za skidanje sa rane. Kada je pena u kontaktu sa ranom i vakuum je primenjen, pena može da upadne i urastanje tkiva se može dogoditi u urušenu strukturu ćelije sa penom. U cilju prevazilaženja ovog problema relativno krute perforirane tkanine korišćene su za kontakt sa ranom. Međutim, one nisu dovoljno fleksibilne i pogodne da se udobno i adekvatno prilagode uz površinu rane koje su često neregularne u konturi. Obloge koje imaju takve nefleksibilne ili krute strukturne materijale ili slojevi za kontakt sa ranom mogu izazvati nepotreban bol i nelagodnost kod pacijenta.

[0004] U WO 2006/052839 opisana je vakuum obloga za ranu koja je vlaknasta mešavina od vlaknastog materijala koji formira kohezivni gel kada se natopi sa eksudatom rane. Obloga je u formi vlaknastog podmetača koji nije tkan.

[0005] US 2010/0042034 obelodanjuje artikal za negu rana koji izlaže vlakna sa svojstvima formiranja gela koja sadrži bar jednu ravnu strukturu, kao i vlakna koja nemaju svojstva formiranja gela, i vlakna su postavljena u formu ravne trake od tkanine. Predmet za negu rana može izlagati nekoliko ravnih traka od tkanine koje su međusobno tkane, isprepletane, prišivene ili međusobno povezane.

[0006] WO 98/46818 obelodanjuje prepletenu oblogu za rane i metodu za pravljenje takve obloge. Obloga za rane sastoji se iz mešavine tekstilnih vlakana i vlakana za formiranje gela gde je obloga prepletena tkanina koja se sastoji iz pomoćnog prediva i postavljenog prediva i pomoćno predivo suštinski nema vlakna za formiranje gela.

[0007] WO00/01425 obelodanjuje oblogu za rane i materijale pogodne za upotrebu kod tih obloga za rane. Obloga za rane obuhvata celuloznu tkaninu proizvedenu tako da upijanje tkanine nakon karboksimetiliranja nije više od 3g/g veće od upijanja tkanine pre karboksimetiliranja i tako da je stepen zamenjivanja celuloze karboksimetil grupama u karboksimetiliranim tkaninama u opsegu od 0.12 do 0.35.

[0008] E.Karamuk u A1: "TISSUPOR: Development of a structured wound dressing based on a textile composite functionalised by embroidery technology", KTI-PROJEKT No-511 Januar 2001 (2001-01-01) obelodanjuje kako je moguće napraviti oblogu za rane vezenjem prediva na rastvorljivom potpornom filmu, što je praćeno rastvaranjem filma.

[0009] WO 01/023653 obelodanjuje apsorptivnu mešovitu tkaninu koja se sastoji iz kombinacije od prediva za formiranje gela i prediva za ojačanje. Metoda za pravljenje ojačanih apsorptivnih tkanina obuhvata korake tkanja, pletenja ili međusobnog prepletanja prediva za formiranje gela i prediva za ojačanje tako da mreža prediva za ojačanje omogućava strukturalni integritet tkaninama nezavisnim od prediva za formiranje gela.

Mešovita tkanina ili struktura takođe može da se sastoji iz mešovitih prediva u kojima se nalaze oba, vlakna za formiranje gela i vlakna za ojačavanje. Tkanine za formiranje gela ili strukture mogu biti napravljene prvo formiranjem tkanina ili struktura od vlakana za formiranje gela što prethodi prilagođavanju prethodnog stanja u stanje za formiranje gela.

[0010] WO 99/064080 obelodanjuje prediva i obloge za ranu koje sadrže takva prediva. Obloge za ranu slabo se prianjanju i prediva sadrže jezgro od tekstilnog prediva koje ima vlakna za formiranje gela koja su tu postavljena spiralno i sa spoljašnje strane.

[0011] Obloga za rane za upotrebu u vakuum terapiji rana poželjno ima neka ili sva od sledećih karakteristika i svojstava:

porozna je kako bi omogućila eksudatu da oteče;

ima pore ili otvore kako bi omogućilo tkivu ispod da oseti efekte naprezanja tkiva; može lako da se savije ili povije kako bi se popunilo mesto rane;

ako je vlaknast, ima minimalni gubitak vlakana u rani;

predstavlja ista svojstva materijala na ivicama rane kao što ima na mestu rane tako da je kontaktna površina rane neprekidna preko cele rane;

suprotstavlja se urastanju tkiva;

ima veliku vlažnu čvrstoću kako bi se omogućilo lako uklanjanje;

ne vrši pritisak na mesto rane pri upijanju eksudata;

pogodna je za opseg veličina rane i za razne oblike i dubine;

ima minimalnu bioadheziju kako bi minimalizovala poremećaje mesta rane pri uklanjanju; nameće korisno naprezanje tkiva kada se vrši sukcija.

[0012] Pronašli smo da je moguće obezbediti oblogu za rane koja formira gel sa mnogo željenih svojstava navedenih iznad i koja prevazilazi neke od problema urastanja tkiva naznačenih iznad dok ispunjava ranu i omogućuje eksudatu da teče iz mesta rane kada se izvrši vakuum.

[0013] Prema tome pronalazak daje oblogu za rane za upotrebu u vakuum terapiji rana koja se sastoji iz sloja za kontakt sa ranom koji je otvorene strukture imajući pore ili otvor mreže veličine između 0.5 i 5.0 mm<2>koji se sastoji iz niti koje formiraju gel ili vlakana, struktura ima poroznost koja dozvoljava eksudatu da teče kroz nju.

[0014] Otkriveno je i veruje se da naprezanje na tikvu uzrokovano vakuumom stimuliše novi rast tkiva i potpomaže lečenje. Veruje se da prisutna poroznost u otvorenoj strukturi obloge prema pronalasku olakšava vršenje naprezanja na tkivo rane.

[0015] Otvorena struktura može biti u formi mreže koja je ispletena, tkana ili izvezena od prediva koje sadrži niti koje formiraju gel ili vlakna. Termin predivo odnosi se na nit ili lanac neprekidne niti ili vlakana. Alternativno, otvorena struktura može prvo biti ispletena, tkana ili izvezena od tekstilnog prediva koje je zatim hemijski izmenjeno kako bi omogućilo svojstva formiranja gela. Na primer, predivo može biti celulozno predivo koje je ispleteno ili tkano kako bi formiralo otvorenu strukturu i potom je hemijski izmenjeno kako bi dalo vlaknima veće upijanje i gelska svojstva.

[0016] Pod vlaknima za formiranje gela podrazumevaju se higroskopna vlakna koja nakon upijanja eksudata rane postaju vlažno klizava ili gelska i stoga smanjuju tendenciju susednih vlakana da prianjanju za ranu. Vlakna za formiranje gela mogu biti takvog tipa da zadržavaju njihov strukturalni integritet pri upijanju eksudata ili mogu biti takvog tipa koji gubi njihovu vlaknastu formu i postaje gel bez strukture. Vlakna za formiranje gela poželjno su predena natrijum karboksimetilceulozna vlakna, hemijski izmenjena celulozna vlakna, pektin vlakna, alginat vlakna, hitozan vlakna, vlakna hijaloronske kiseline ili druga polisaharidna vlakna ili vlakna dobijena iz gume. Celulozna vlakna imaju poželjno stepen zamenjivanja od barem 0.05 zamenjujućih grupa po jedinici glukoze. Vlakna za formiranje gela poželjno imaju upijanje od barem 2 grama 0.9% slanog rastvora po gramu vlakna (kao što je mereno pomoću metode upijanja slobodnim bubrenjem BS EN 13726-1:2002 Test metode za primarne obloge za rane - Deo 1 : Aspects of absorbency, Method 3.2 free swell absorptive capacity).

[0017] Poželjno vlakna za formiranje gela imaju upijanje od barem 10g/g kao što je mereno u testu upijanja slobodnim bubrenjem, još poželjnije između 15g/g i 25g/g.

[0018] Obloga, na primer, može sadržati vlakna koja ne formiraju gel, i naročito, tekstilna vlakna kao što su Tencel, pamuk ili viskoza i može sadržati likru ili druga elastična vlakna. Poželjnije tekstilna vlakna imaju upijanje manje od 10g/g kao što je mereno u metodi slobodnog bubrenja a još poželjnije manje od 5g/g.

[0019] Veličina pora obloge delimično određuje naprezanje izvršeno na ranu pri vršenju sukcije. Naprezanje je takođe određeno uniformnošću obloge preko površine koja se tretira. Maksimalno naprezanje i uniformnost nanošenja će stoga zavisiti ne samo od veličine pora otvorene strukture već takođe i od linearne gustine prediva koje je korišćeno za pravljenje obloge. Maksimalno naprezanje može se ostvariti povećanjem veličine pora ili povećanjem linearne gustine prediva. Uniformnost se povećava smanjenjem veličine pora i smanjenjem linearne gustine prediva. Otkrili smo da se prihvatljivo naprezanje javlja na rani gde struktura ima veličinu pora između 0.5 mm<2>i 5.0 mm<2>, poželjnije između 3.0 mm<2>i 4.0 mm<2>i gde predivo ima linearnu gustinu od 20 tex do 40 tex.

[0020] Otvorena struktura može biti u formi mreže sa predivom spojenim u intervalima kako bi se formirao umreženi sklop ili otvorena struktura može biti ispletena sa porama veličine kao što je navedeno iznad.

[0021] Prednost takve otvorene strukture je u tome da se lako savija ili gužva kako bi se podudaralo sa ranom i pokrilo mesto rane. Zbog svoje strukture, obloga i dalje dozvoljava eksudatu da prolazi kroz nju kada se nanese vakuum na ranu bez obzira što obloga može da ne bude poravnata sa mestom rane. Prilagodljivost otvorene strukture dozvoljava svim delovima rane da budu u kontaktu sa sličnom strukturom obloge tako da na primer ivice rane budu u kontaktu sa otvorenom strukturom kao i položajem rane.

[0022] U sledećem otelotvorenju pronalazak daje uređaj za vakuum terapiju rana koji se sastoji iz obloge za ranu koja je otvorene strukture sa porama ili otvorom veličine od između 0.5 do 5.0 mm<2>i sadrži predivo od niti za formiranje gela ili vlakna, strukture koja ima poroznost koja dozvoljava eksudatu da teče kroz nju;

izvor vakuuma postavljen je tako da bude udaljen od mesta rane pomoću obloge za ranu; i sloj za zatvaranje putem vakuuma koji pokriva ranu koji je predviđen da održava relativni vakuum u sloju za kontakt sa ranom.

[0023] Otvorena struktura obloge prema pronalasku može se napraviti prvo formiranjem prediva od gelskih vlakana. Ovo se može izvršiti na različite načine. Na primer, vlakna za formiranje gela, koja su, na primer, bilo koja od onih pomenutih iznad ili mogu biti modifikovana celuloza, karboksimetil celuloza ili alignat, mogu biti predena u prediva koja sadrže razne mešavine vlakana za formiranje gela i tekstilnih vlakna. Predenje može biti izvršeno prvo nabiranjem vlakana u mešavini i okretanjem prediva iz nabrane mešavine.

[0024] Otkrili smo da se naročito pogodna prediva mogu formirati rotirajućim predenjem ili predenjem sa otvorenim krajem. U takvom procesu, vlakna za formiranje gela se mešaju sa tekstilnim vlaknima i nabiraju se kako bi se proizvela neprekidna mreža. Mreža se razvlači kako bi se dobio otcepak nabora i zatim se prede na rotoru. U predenju rotorom, centrifuga velike brzine je korišćena da prikupi i uvije pojedinačna vlakna u predivo. Predivo dobijeno ovom tehnikom ima karakteristike dovoljne čvrstoće na zatezanje da im omogući dalju obradu upotrebom mašina za predenje ili tkanje.

[0025] Sledeće otelotvorenje pronalaska daje postupak za pravljenje prediva koje sadrži vlakna za formiranje gela i ima linearnu gustinu od 20 tex do 40 tex, koji se sastoji se iz koraka:

mešanje vlakana za formiranje gela opciono sa tekstilnim vlaknima;

nabiranjem kako bi se formirala neprekidna mreža;

razvlačenjem mreže kako bi se dobio otcepak i

rotorsko predenje kako bi se proizvelo predivo.

[0026] Prediva proizvedena ovom metodom poželjno imaju od 30% do 100% težine u vlaknima za formiranje gela i od 0% do 70% težine u tekstilnim vlaknima. Poželjnije predivo ima od 50% do 100% težine u vlaknima za formiranje gela sa ravnotežom tekstilnih vlakana i najpoželjnije od 60% do 100% težine u vlaknima za formiranje gela.

[0027] Vlakna koja su prisutna u predivu poželjno imaju glavnu dužinu od 30 do 60 mm, poželjnije od 40 do 55 mm i najpoželjnije od 45 do 55 mm.

[0028] Predivo dobijeno po postupku prema datom pronalasku ne mora da sadrži tekstilna vlakna što omogućuje strukturi da bude proizvedena tako da se sastoji u potpunosti od vlakana za formiranje gela.

[0029] Gelsko predivo može se proizvesti upotrebom prediva koje se sastoji iz vlakana od prirodne celuloze ili iz vlakana od rastvarajuće celuloze ili iz mešavine vlakana od celuloze i drugih tekstilnih vlakana ili upotrebom prediva od niti od rastvarajuće celuloze koje je potom prilagođeno da bi hemijski izmenilo predivo kako bi se dobila gelska svojstva. Na primer, Liocel predivo može se koristiti kao početni materijal i da se prilagodi u postupku zagrevanja u bubnju kako bi uticalo na svojstvo formiranja gela u predivu.

[0030] Prediva dobijena postupcima prema datom pronalasku poželjno imaju suvu čvrstoću na zatezanje od barem 10cN/tex, poželjnije od 10 do 40 cN/tex a najpoželjnije od 16 do 35 cN/tex kao što mereno pomoću britanskog standarda ISO 20622009.

[0031] Alternativno otvorena struktura obloge prema pronalasku može biti napravljena tkanjem tekstilnog prediva i dobijena tkanina se zatim prilagođava kako bi dobila svojstva formiranja gela kako bi se formirala otvorena struktura vlakana za formiranje gela.

[0032] Takođe je moguće pletenje sa osnovom i potkom otvorene strukture upotrebom tekstilnog prediva kao što je Liocel i potom prilagođavanjem dobijene tkanine kako bi se dobila obloga za rane prema pronalasku. Dalje je moguće izvesti otvorenu strukturu u tekstilnom predivu na potporni film koji se potom uklanja, na primer ispiranjem, i dobijena struktura se prilagođava kako bi se formirala otvorena struktura koja sadrži predivo od vlakana za formiranje gela.

[0033] U daljem aspektu pronalazak daje postupak za pravljenje otvorene strukture ili mreže vlakana za formiranje gela:

vezenje otvorene strukture koja ima pore ili otvor veličine između 0.5 i 5.0 mm<2>u tekstilnom predivu na rastvorljivom potpornom filmu;

uklanjanje potpornog filma rastvaranjem istog i

prilagođavanje strukture daje svojstva formiranja gela kod prediva i formiranje strukture koja sadrži predivo od vlakana za formiranje gela.

[0034] Poželjna metoda za prilagođavanja prediva ili vlakana opisana je u WO 00/01425. Na primer, prediva ili vlakna mogu biti karboksimetilisana upumpavanjem reakcione tečnosti putem reakcionog nosioca i stoga držati celulozni materijal na 65°C tokom 90 minuta.

Reakciona tečnost je rastvor alkalija (obično natrijum hidroksid) i natrijum monohloroacetata u denaturisanom alkoholu. Nakon vremena reakcija, reakcija se gasi sa kiselininom i ispira se pre sušenja u labaratorijskoj pećnici tokom 1 sata na 40°C.

[0035] Poželjna otelotvorenja prema pronalasku prikazana su na slikama gde:

Slika 1 je grafik koji prikazuje čvrstoće na zatezanje za prediva prema pronalasku;

Slika 2 prikazuje otvorenu strukturu proizvedenu od prediva koje sadrži vlakna za formiranje gela u nenapregnutom, blago razvučenom i vlažnom i blago razvučenom stanju;

Slika 3a prikazuje tkaninu ispletenu upotrebom Tencel osnovne i potke unošenjem prediva prema pronalasku u oba, suvom i vlažnom stanju;

Slika 3b prikazuje vezivanje jednog od prediva sa drugim tkanine na Slici 3a;

Slika 4 prikazuje otvorenu strukturu proizvedenu pomoću vezenja tekstilnog prediva na film, (a) prikazuje vezenje dvoslojne strukture na film, (b) prikazuje promenjenu suvu strukturu i (c) prikazuje vlažnu strukturu;

Slika 5 prikazuje povezanu ispletene strukture na osnovi koja je proizvedena upotrebom HF-2011/250;

Slika 6 prikazuje mikroskopski snimak slike iz Slike 5 prikazujući povezana prediva koja formiraju petlje unutar reda pletenice;

Slika 7 prikazuje prilagođenu tkanu strukturu u suvom stanju;

Slika 8 prikazuje strukturu sa Slike 7 ali u vlažnom stanju.

[0036] Pronalazak je prikazan sledećim primerima.

Primer 1 – Ispredeno predivo od vlakana za formiranje gela

[0037] Liocel vlakna i vlakna karboksimetil celuloze u mešavini 50:50, 60:40 i 70:30 CMC:Liocel napravljena su nabiranjem na Trutzschler platnenom grebenu i predenjem dobijenih otcepaka uvijanjem pri 650 obrtaja/metru.

Primer 2 – Prilagođavanje tekstilnog prediva u predivo za formiranje gela

[0038] Prediva su prilagođena u laboratoriji upotrebom malog bubnja za zagrevanje. U oba ogleda, vlaknasta prediva od liocel nisu prilagođena. Prediva korišćena za prilagođenje su vlakno 33 Tex Tencel®; HF-2011/090; i 20 Tex liocel niti serije HF-2011/051 (ogled 1) i HF-2011/125 (ogled 2). Tencel® je u vlasništvu Lenziga, žigom zaštićena marka liocela i Tencel® predivo je korišćeno kao vlaknasto predivo. Liocel nit je isporučena od Acelon chemicals i Fiber Corporation (Tajvan) pomoću Offtree Ltd.

[0039] Prednosti prilagođenja prediva su u tome da celokupne kupe prediva mogu potencijalno biti prilagođeno u jednom relativno jednostavnom postupku, i gelski postupak kod vlakana se izbegava, stoga smanjujući potreban broj koraka u postupku i oštećenje vlakana.

Ogled 1 – Predivo umotano oko jezgra bubnja za zagrevanje

[0040] U ovom ogledu, Tencel® predivo je čvrsto umotano oko perforiranog jezgra bubnja za zagrevanje upotrebom električne bušilice za rotiranje jezgra i povlačenjem prediva iz pakovanja zbog brzine. Ovo znači da je predivo umotano čvrsto oko jezgra pod naprezanjem.

[0041] Predivo je prilagođeno postupkom opisanim u WO 00/01425 u kojem je karboksimetilacija izvršena pumpanjem tečnosti kroz bubanj za zagrevanje a time i celulozne materijale na 65C tokom 90 minuta. Reakciona tečnost je bila rastvor alkalija (obično natrijum hidroksida) i natrijum monohloroacetata u industrijskom denaturisanom alkoholu. Nakon vremena reakcije, reakcija je ugašena pomoću kiseline i isprana pre sušenja u laboratorijskoj pećnici tokom 1 sata na 40 C.

[0042] Prilagođenje je bilo uspešno i oba, vlaknasto predivo i predivo od gelskih niti je proizvedeno; HF-2011/103 i HF-2011/105 respektivno. Usled čvrstog i neravnomernog motanja vlaknastog prediva oko jezgra, moralo se ukloniti upotrebom skalpela što je ostavilo više kratkih dužina (približno 14cm) prilagođenog prediva.

Ogled 2 – Mali koturovi prediva

[0043] Cilj drugog ogleda bio je da se proizvedu veće dužine prilagođenih prediva za testiranje, stoga je mali kotur ručno napravljen od svakog vlaknastog prediva i prediva od liocel niti i oni su postavljeni između slojeva tkanine za prilagođavanje.

[0044] Predivo je prilagođeno postavljanjem kotura u bubanj za zagrevanje i vršeno je prilagođavanje kako bi se formirala vlakna za formiranje gela kao što je opisano iznad u Ogledu 1.

[0045] Prilagođavanje je bilo uspešno i oba, vlaknasto predivo i predivo od gelskih niti su proizvedeni; HF-2011/146 i HF-2011/147 naročito.

Ukupna prediva

Uzorak HF#

Gelska prediva 50:50 Predeno vlaknasto gelsko predivo HF-2011/001

60:40 Predeno vlaknasto gelsko predivo HF-2011/088 70:30 Predeno vlaknasto gelsko predivo HF-2011/108 Prilagođeno vlaknasto predivo (ogled 1) HF-2011/103 Prilagođeno predivo od niti (ogled 1) HF-2011/105 Prilagođeno vlaknasto predivo (ogled 2) HF-2011/146 Prilagođeno vlaknasto od niti (ogled 2) HF-2011/147 Prediva koja nisu Uzorak Tencel® HF-2011/090 gelska

Liocel nit (uzorak) HF-2011/051 Liocel nit (rasut) HF-2011/125 Rezultati iz Primera 1 i 2

[0046] Sa izuzetkom HF-2011/051, sva prediva su testirana na suvu i na vlažnu čvrstoću na zatezanje. Prilagođavanja su izvršena standardnom metodom BS EN ISO 2062:2009;

"Textiles - Yarns from packages: Determination of single-end breaking force and elongation at break using constant rate of extension (CRE) tester". Zwick mašina za testiranje zatezanja je korišćena sa dužinom koloseka od 100 mm. U testu je korišćena 100N ili 20N ćelija za punjenje kako bi se izvršilo konstantno istezanje prediva sve do tačke prekidanja. Vlažna testiranja čvrstoće na zatezanje merena su vlaženjem uzoraka sa 0.2ml rastvora A u centralnih 3 do 4cm svakog prediva i odlaganjem na 1 minut. Vlažni uzorak je potom postavljen u čeljust Zwick mašine i pričvršćen stegom. Čvrstoća na zatezanje testirana je dok proizvedena prediva treba da budu dovoljno čvrsta da izdrže napone i sile koji se nanose tokom pletenja, tkanja i vezenja.

Čvrstoća na zatezanje

[0047] Rezultati su pokazali da su sva prediva bila čvršća kada su bila suva nego kada su bila vlažna, gde HF-2011/108, 70:30 gelsko predivo, pokazuje najveće proporcionalno smanjenje čvrstoće.

[0048] Od svih testiranih prediva, HF-2011/108 je bilo najslabije predivo u oba slučaja, kao vlažno i kao suvo sa čvrstoćama na zatezanje od 12.4 i 3.4 cN/Tex respektivno, uprkos sadržaju od 30% liocel vlakana. Iako je ovo bilo najslabije predivo, bilo je uspešno ispleteno; HF-2011/120 i tkano; HF-2011/169 u tkaninu, veruje se da bi sva od preostalih prediva bila dovoljno čvrsta da budu prilagođena u tkaninu.

[0049] Oba pristupa su uspešno proizvela gelska prediva.

Primer 3 Proizvodnja otvorenih struktura iz prediva za formiranje gela

[0050] Predivo je proizvedeno od 2/12s češljane vune koja se sastoji iz 60% CMS vlakana i 40% viskoznih vlakana, svaka sa glavnom dužinom od ~40 mm i vlakna su pomešana u fazi vlakana. Predivo je proizvedeno upotrebom sistema češljanja vune sa dve dvanaestočlane građe su spojene zajedno. Kada je suvo, predivo je izgledalo mekano i spajanje je bilo čisto dok su se dve građe motale jedna oko druge. Vlaženjem sa rastvorom A, predivo je postalo gelsko i nabubreno kako bi se formiralo deblje predivo, i spajanje je postalo izraženije.

[0051] Uzorak je napravljen upotrebom prediva na mašini za motanje, tkanje/spajanje šavova i hidrirano je sa rastvorom A.

[0052] Struktura iz uzorka je tkana sa Tencel umotanim predivom i gelskim predivom sa potke u rasporedu nalik mreži, što je naročito uočljivo kada je struktura otvorena blagim razvlačenjem kao što je prikazano na slici 2. Nakon vlaženja struktura postaje gelska i deluje vlažno ali dobro drži svoj otvoreni oblik.

Primer 4

[0053] Predivo koje sadrži vlakna za formiranje gela je proizvedeno metodom iz primera 3. Upotrebom ovog prediva tkanina je tkana upotrebom Tenecel osnove i potkom od želatnoznog prediva. Potke od gelskog prediva su unete na takav način da postaju povezane usled strukture tkanja. Ovaj materijal ima obeležje osnove prediva pri pletenju 0-1/1-1/1-2/2-3/3-2/2-1/1-2//. Materijal je delovao veoma tanak i kada je vlažan, postaje gel ali deluje da drži tečnost na svojoj površini.

Primer 5 Proizvodnja otvorenih struktura iz tekstilnih prediva

[0054] Upotrebom Tajima TMEX-C1201 mašine za vezenje tkanine su proizvedene na PVA filmu iz liocel niti (na kalemu i kao gornja nit).

Nit = Gćtermann 120 Tex liocel nit od Tony Slade (T.S. Sewing Supplies)

Softver = Wilcom ES

Naziv programa = honeycomb

Broj šavova = 12,369 na svaka 2 sloja

Potporni film = Rastvorljiv PVA film

Korišćena brzina = 1200rpm

[0055] Film je uklonjen ispiranjem u toploj vodi iz česme u sudoperi upotrebom mućkanja dok film nije izgledao da je uklonjen. Uzorci su sušeni na vazduhu na klupi. Tkanine su prilagođene postupkom opisanim u WO 00/01425 i detaljnije u Primeru 2.

Primer 6

[0056] Pletenje sa osnovom u cilju proizvodnje povezane strukture.

[0057] Za proizvodnju potpuno povezane strukture tkanine pletene sa osnovom bez umetaka poželjne su potke. U sledećem primeru (slika 5) tkanina je bila formirana od kompleta od 4 reda pletenica, predivo se potom postavlja do susednog kompleta reda pletenica i nastavlja da formira redove pletenica na toj igli pre postavljanja nazad na početnu iglu. Na primer, uobičajeno obeležje puta prediva za najjednostavniji tip ovog tekstila bi bio 0-2/2-1/2-1/2-0/0-1/0-1//. Upotrebom 2 kompleta krajeva osnova u jednom kompletu lanca pletenica koji se naizmenično koriste za svaku pletenicu sprečavaju strukturu da se lako rasplete. Ova struktura može se napraviti složenijom upotrebom više igala u dizajnu ili upotrebom dodatnih kolona osnova da se postave u suprotnom smeru. Proizvedena tkanina povezana je u strukturi dok je svaka pletenica osigurana ispletenom pletenicom sa kraja drugog prediva što sprečava strukturu da se rasplete i da se niti nađu upravno na redove pletenica i takođe da formiraju petlje unutar strukture, kao što je prikazano na slici 6, obezbeđujući da su povezani.

Primer 7 Tkanje

[0058] Obične otvorene tkane strukture proizvedene su na Northrop razboju, upotrebom gelskog prediva prethodno opisanog, HF-2011/108 radi proizvodnje tkanine HF-2011/169. Upotrebom prediva HF-2011/090 i prilagođavanjem stanje tkanine, kako bi se proizvela tkanina HF-2011/136. Struktura koristi gustinu osnove od 7.8 krajeva/cm i gustinu potke od 5.5 žice/cm.

[0059] Slika 7 prikazuje HF-2011/136, uzorak koji je prilagođen u stadijum tkanine upotrebom postupka laboratorijskog prilagođavanja koji je prethodno opisan. Ovo je proizvelo otvorenu strukturu koja je tanka i fleksibilna u suvoj formi. Slučaj kada je vlažna struktura manje stabilna i kada se gomila ali formira gelsku strukturu prikazan je na slici 8.

Primer 8

[0060] Za proizvodnju uzorka povezanog u tkanju, leno tkanje je primenjeno. Leno tkanje je forma tkanja u kojem se niti sa osnove prave tako da preklapaju jedno drugo između žica. Kako prediva sa osnove preklapaju jedno drugo ona su u stanju da drže prediva sa osnove na mestu tako da se mala kretenja odigravaju u strukturi. Kada je uzorak isečen teoretski prediva ne bi trebalo da se uklone kao se slobodan kraj drži na mestu pomoću više osnova unutar ostatka strukture. Leno se može primeniti na sve ili na neka prediva unutar tkanine.

Claims (15)

Patentni zahtevi

1. Obloga za rane za upotrebu u vakuum terapiji rana koja sadrži sloj za kontakt sa ranom koji je otvorena struktura i ima pore ili otvor veličine od 0.5 mm<2>do 5.0 mm<2>i sastoji se od prediva koje se sastoji iz niti za formiranje gela ili od vlakana, gde struktura ima poroznost koja omogućuje eksudatu da teče kroz nju.

2. Obloga za rane prema patentnom zahtevu 1 gde je veličina pora ili otvora otvorene strukture između 3.0 mm<2>i 4.0 mm<2>.

3. Obloga za rane prema bilo kojem od prethodnih patentnih zahteva gde predivo ima linearnu gustinu od 20 do 40 tex.

4. Obloga za rane prema bilo kojem od prethodnih patentnih zahteva gde je otvorena struktura ispletena.

5. Obloga za rane prema patentnim zahtevima od 1 do 4 gde je obloga za rane u formi mreže sa predivom spojenim na intervalima kako bi se formirao sklop isprepletanosti.

6. Uređaj za vakuum terapiju rane koji se sastoji iz:

- obloge za rane koja se sastoji iz sloja za kontakt sa ranom koji je otvorena struktura i sastoji se iz prediva od niti za formiranje gela ili od vlakana, gde otvorena struktura ima pore ili otvor veličine između 0.5 mm to 5.0 mm<2>;

- izvora vakuuma postavljenog tako da bude odvojen od mesta rane pomoću obloge za ranu; i - sloja za zaptivanje vakuumom koji pokriva oblogu za ranu i koji je predviđen da održava relativni vakuum u sloju za kontakt sa ranom.

7. Postupak za pravljenje prediva koje se sastoji iz vlakana za formiranje gela koji obuhvata sledeće korake:

(i) mešanje vlakana za formiranje gela opciono sa tekstilnim vlaknima;

(ii) nabiranjem radi formiranja neprekidne mreže;

(iii) razvlačenje mreže kako bi se dobio otcepak, i

(iv) rotorsko okretanje kako bi se proizvelo predivo

gde predivo ima linearnu gustinu od 20 tex do 40 tex.

8. Postupak prema patentnom zahtevu 7 gde je od 30% do 100% težine vlakana za formiranje gela pomešano sa od 0% do 70% težine tekstilnih vlakana ili je od 50% do 100% težine vlakana za formiranje gela je pomešano sa od 0% do 50% težine tekstilnih vlakana.

9. Postupak prema patentnom zahtevu 7 gde vlakna imaju glavnu dužinu od 30 do 60 mm.

10. Postupak za pravljenje otvorene strukture ili mreže koji se sastoji iz prediva od vlakana za formiranje gela i obuhvata sledeće korake:

(i) vezenje otvorene strukture koja ima pore ili otvor između 0.5 mm<2>to 5.0 mm<2>u tekstilnom predivu na rastvorljivom potpornom filmu;

(ii) uklanjanje potpornog filma rastavanjem, i

(iii) hemijsko izmenjivanje strukture kako bi se dobila svojstva formiranja gela kod prediva da bi se formirala struktura koja se sastoji iz prediva od vlakana za formiranje gela.

11. Postupak za pravljenje prediva koji se sastoji iz vlakana za formiranje gela i obuhvata sledeće korake:

(i) dobijanje vlaknastih celuloznih vlakana ili niti;

(ii) okretanje ili uvijanje celuloznih vlakana ili niti radi formiranja prediva;

(iii) hemijsko izmenjivanje prediva kako bi se dobila svojstva formiranja gela kod prediva; gde predivo ima linearnu gustinu od 20 tex do 40 tex.

12. Postupak prema patentnim zahtevima 10 ili 11 gde je hemijsko izmenjivanje karboksimetilacija upotrebom reakcione tečnosti rastvora alkalije i natrijum monohloroacetata u industrijskom denaturisanom alkoholu.

13. Postupak prema patentnom zahtevu 11 gde je čvrstoća na zatezanje prediva barem 10cN/tex.

14. Predivo koje ima linearnu gustinu od 20 tex do 40 tex i sastoji se iz mešavine gde je 30% do 100% težine od vlakana za formiranje gela i od 30% do 100% težine od tekstilnih vlakana.

15. Predivo prema patentnim zahtevu 14 gde je čvrstoća na zatezanje prediva barem 10cN/tex.