RS56596B1 - Postupci za kontrolisanje nepoželjne vegetacije pomoću imazamoksa i adjuvanasa u biljnim kulturama otpornim na herbicide - Google Patents

Description

Opis

[0001] Predmetni pronalazak se odnosi na kompozicije koje sadrže imazamoks i određene adjuvanse. Predmetni pronalazak se takođe odnosi na upotrebu kompozicija za kontrolu nepoželjne vegetacije, posebno u biljnim kulturama.

Osnova pronalaska:

[0002] U zaštiti biljne kulture, uglavnom je poželjno povećati specifičnost i pouzdanost delovanja (efikasnost) aktivnih jedinjenja. Naročito, poželjno je da proizvod za zaštitu biljne kulture efikasno kontroliše štetne biljke i, u isto vreme, da ga korisne biljke o kojima je reč tolerišu (selektivnost za biljnu kulturu).

[0003] Iako su herbicidi na bazi imidazolinona uspešno korišćeni u kontroli korova u poljoprivredi od njihovog otkrića 1970-ih godina [The Imidazolinone Herbicides, 1991, CRC Press, Inc], postoji neprekidna istraživačka aktivnost kako bi se zadovoljila današnja potražnja za visoko aktivnim, ekološki bezbednim sredstvima za zaštitu bilja.

[0004] Jedinjenja imidazolinona imazametabenz, imazametabenz-metil, imazamoks, imazapik, imazapir, imazakvin i imazetapir su dobro poznata u stanju tehnike, videti, na primer, The Compendium of Pesticide Common Names (http://www.alanwood.net/pesticides/); Farm Chemicals Handbook 2000, vol. 86, Meister Publishing Company, 2000; B. Hock, C. Fedtke, R.R. Schmidt, Herbizide, Georg Thieme Verlag, Stuttgart 1995; W.H. Ahrens, Herbicide Handbook, 7th edition, Weed Science Society of America, 1994; i K. K. Hatzios, Herbicide Handbook, Supplement for the 7th edition, Weed Science Society of America, 1998.

[0005] WO2007/115944 i njen nacionalni ekvivalent US2007/0238618 opisuju smeše herbicida, koje sadrže imidazolinonski herbicid i adjuvans, u kojima je adjuvans odabran od parcijalnog estra fosforne kiseline ili parcijalnog estra sumporne kiseline monohidroksi-funkcionalnog polialkil etra. WO98/35561 opisuje kompozicije koje sadrže herbicidnu formulaciju Stalker<®>, koje imaju izopropilamonijumovu so imazapira kao aktivni sastojak, i kompoziciju surfaktanta koja sadrži polioksietilen (9.5) nonilfenol. Kompozicije koje sadrže imazamoks i a) adjuvanse Sponto AD11-1A, Witconol AL69-66 ili b) fenilsulfonat CA 100 i Atplus MBA 11/7 su opisane u EP 0933 025. Kompozicije koje sadrže Imazapir i sulfat dietilen glikol etra C12/C14-masnog alkohola (Genapol®LRO) opisane su u US5,525,578. WO2007/005581 opisuje nove linije suncokreta, koje pokazuju manje oštećenja nakon tretmana imazamoksom ili imazapirom u kombinaciji sa Sun It II, metilisanim semenovim uljem, u poređenju sa drugim varijetetima. Slično, WO2008/124431 opisuje nove linije suncokreta, koje su tolerantne na tretman imazamoksom ili imazapirom u kombinaciji sa nejonskim surfaktantom (Induce 90SC).

[0006] WO2010/036771 opisuje linije kupusa, koje su tolerantne na tretman imazamoksom u kombinaciji sa nejonskim surfaktantom (Induce 90SC ili Merge).

Rezime pronalaska:

[0007] Cilj predmetnog pronalaska je da obezbedi herbicidne kompozicije, koje pokazuju pojačano herbicidno dejstvo protiv nepoželjnih štetnih biljaka i/ili poboljšanu kompatibilnost sa gajenim biljkama, naročito poboljšanu kompatibilnost sa gajenim biljkama koje su tolerantne na imidazolinon, ao što su suncokret, uljana repica i pirinač. Kompozicija bi trebalo da ima poboljšano herbicidno dejstvo protiv štetnih biljaka nakon nicanja. Pored toga, kompozicije prema pronalasku bi trebalo da imaju širok spektar dejstva i da na kraju pomognu u povećanju prinosa.

[0008] Nađeno je da su kompozicije koje sadrže imazamoks i određene adjuvanse veoma korisne za kontrolu nepoželjne vegetacije. Iznenađujuće, kompozicije prema pronalasku imaju bolje herbicidno dejstvo, tj. bolju aktivnost protiv nepoželjne vegetacije, nego što bi se očekivalo na osnovu herbicidne aktivnosti primećene kod poznatih kompozicija imidazolinona i adjuvanasa.

[0009] Predmetni pronalazak se odnosi na herbicidne kompozicije koje sadrže:

a) herbicidno jedinjenje A, koje je imazamoks; i

b) adjuvans B, koji je b2) anjonski surfaktant odabran od alifatičnih monokarboksilata, alifatičnih oligokarboksilata, sulfonamidokarboksilata, alifatičnih ili aromatičnih sulfata, polietarsulfata, amidopolietarsulfata, sulfatiranih karboksilata, glicerida ugljene kiseline, ili estara ugljene kiseline, alifatičnih ili aromatičnih sulfonata, sulfoniranih estara karboksline kiseline ili amida karboksline kiseline, estara sulfosukcinske kiseline, polietarsulfonata, polietar fosfata ili fosfatnog estra polialkoksilovanog masnog alkohola, polietar sulfata i polialkoksilovanih derivata jedinjenja formule R1Xn, pri čemu se ostatak polialkoksilata završava ostatkom Y, i gde je R<1>odabran od alifatičnih ili aromatičnih ostataka koji imaju bar osam atoma ugljenika; X je odabran od hidroksi, -O-(C1-C6-alkil), -O-(C3-C6-alkenil), amina, amida, ili estra; n je 1, 2, 3, 4, 5, ili 6; i Y je odabran od karboksilata, sulfonata, sulfata, fosfata, ili fosfonata; i pri čemu težinski odnos herbicidnog jedinjenja A i adjuvansa B iznosi od 2:1 do 1:60.

[0010] Kompozicija pronalaska može dodatno da sadrži jedinjenje C herbicidnog protektanta.

[0011] Kompozicija pronalaska može dodatno da sadrži dodatno herbicidno jedinjenje D, koje je drugačije od herbicidnog jedinjenja A.

[0012] Pronalazak se dalje odnosi na upotrebu kompozicije kao što je ovde definisano za kontrolu nepoželjne vegetacije u biljnim kulturama i površinama koje nisu pod biljnom kulturom. Kada se kompozicije pronalaska koriste u ovu svrhu, herbicidno jedinjenje A i adjuvans B i, ako je prisutna, komponenta C herbicidnog protektanta (kako je definisano u daljem tekstu) i/ili dodatno herbicidno jedinjenje D (kako je definisano u daljem tekstu) mogu da se primene istovremeno ili uzastopno na površine na kojima se javlja ili može da se javi nepoželjna vegetacija. A i B i izborno C i/ili D se naročito primenjuju na biljne kulture, gde nepoželjna vegetacija može da se javi.

[0013] Pronalazak se dalje odnosi na upotrebu kompozicije kao što je ovde definisano za kontrolu nepoželjne vegetacije u biljnim kulturama koje su, pomoću genetskog inžinjeringa ili konvencionalnog uzgoja, otporne na jedan ili više herbicida ili grupa herbicida i/ili patogena kao što su štetne gljivice, i/ili na napad insekata; poželjno otporne na jedan ili više od sledećih herbicida: herbicidni inhibitor 4-HPPD, jedan ili više herbicidnih jedinjenja D pomenutih u daljem tekstu, naime, otporne na inhibitore ACCaze, inhibitore fotosinteze, naročito inhibitore fotosinteze u fotosistemu II, inhibitore protoporfirinogen-IX-oksidaze, inhibitore acetolaktat sintaze (ALS), naročito imidazolinone, izbeljujuće herbicide ili auksinske herbicide.

[0014] Pronalazak se dalje odnosi na postupak za kontrolu nepoželjne vegetacije, koji obuhvata primenu herbicidne kompozicije prema predmetnom pronalasku na nepoželjne biljke. Primena može da se sprovede pre, poželjno tokom i/ili nakon, naročito nakon nicanja nepoželjnih biljaka. Herbicidno jedinjenje A i adjuvans B, i, ako je prisutna, komponenta C herbicidnog protektanta i/ili herbicidno jedinjenje D mogu da se primene istovremeno ili uzastopno.

[0015] Pronalazak se naročito odnosi na postupak za kontrolu nepoželjne vegetacije u biljnim kulturama, koji obuhvata primenu herbicidne kompozicije prema predmetnom pronalasku u biljnim kulturama u kojima se nepoželjna vegetacija javlja, ili može da se javi.

[0016] Pronalazak se dalje odnosi na postupak za kontrolu nepoželjne vegetacije, koji obuhvata omogućavanje kompoziciji prema predmetnom pronalasku da deluje na biljke, njihovo stanište ili na seme.

[0017] U postupcima prema predmetnom pronalasku nije bitno da li su herbicidno jedinjenje A, adjuvans B, komponenta C herbicidnog protektanta i/ili herbicidno jedinjenje D formulisani i primenjeni zajedno ili odvojeno. U slučaju odvojene primene, redosled primene je od malog značaja. Neophodno je jedino da se herbicidno jedinjenje A i adjuvans B, jedinjenje C herbicidnog protektanta i/ili dodatno herbicidno jedinjenje D, primene u vremenskom okviru koji omogućava istovremeno delovanje aktivnih sastojaka na biljke, poželjno u vremenskom okviru od najviše 14 dana, naročito najviše 7 dana.

[0018] Da bi se omogućilo pravovremeno delovanje adjuvansa B na herbicidno jedinjenje A, A i B se primenjuju u okviru 2 dana, poželjno u okviru 1 dana, poželjnije u okviru 1 časa, najpoželjnije istovremeno.

[0019] Pronalazak se takođe odnosi na herbicidnu formulaciju, koja sadrži herbicidno aktivnu kompoziciju kao što je ovde definisano i bar jedan materijal nosača, uključujući tečne i/ili čvrste materijale nosača.

Detaljan opis pronalaska

[0020] Iznenađujuće, kompozicije prema pronalasku imaju bolje herbicidno dejstvo ili efikasnost protiv štetnih biljaka, nego što bi se očekivalo na osnovu zapažene herbicidne aktivnosti poznatih kompozicija imidazolinona i adjuvanasa. Drugim rečima, udruženo delovanje imidazolinonskog herbicida A i adjuvansa B, rezultuje u pojačanoj aktivnosti protiv štetnih biljaka u smislu sinergističkog efekta (potencijacije), čak i pri niskoj normi primene imidazolinskog herbicida. Iz tog razloga, kompozicije zasnovane na pojedinačnom herbicidu mogu da se koriste pri nižim normama primene za postizanje herbicidnog dejstva koje je uporedivo sa dejstvom pojedinačnog herbicida. Alternativno, kompozicije zasnovane na pojedinačnom herbicidu, mogu da obezbede veću efikasnost pri istoj normi primene. Na taj način, negativna naknadna dejstva herbicida na biljne kulture mogu da budu smanjena ili u potpunosti izbegnuta.

[0021] Osim toga, kompozicije predmetnog pronalaska obezbeđuju dobru herbicidnu aktivnost pre i posle nicanja; kompozicije su posebno korisne za borbu protiv/kontrolisanje štetnih biljaka posle njihovog nicanja (nakon nicanja). Kompozicije predmetnog pronalaska takođe pokazuju dobru kompatibilnost sa biljnom kulturom, tj. njihova upotreba u konkretnim biljnim kulturama ne rezultuje u povećanom oštećenju u poređenju sa poznatim kompozicijama.

[0022] Kako se ovde koristi, izrazi "kontrolisanje" i "borba protiv" su sinonimi.

[0023] Kako se ovde koristi, izrazi "nepoželjna vegetacija", "štetne biljke" i "korovi" su sinonimi.

[0024] Pominjanje imidazolinskih herbicida ili posebnih vrsta imidazolinskih herbicida u ovoj prijavi će će se odnositi na jedinjenja kao što je gore navedeno, kao i na njihove a) soli, npr. soli alkalnih ili zemnoalkalnih metala ili amonijumovih ili organoamonijumovih soli, na primer, natrijuma, kalijuma, amonijuma, poželjno izopropil amonijuma itd.; b) odgovarajuće izomere, npr. stereo-izomere kao što su odgovarajući enantiomeri, naročito odgovarajući R ili S enantiomeri (uključujući soli, estre, amide), c) odgovarajuće estre, npr. alkil estre C1-C8-karboksilne kiseline (razgranate ili nerazgranate), kao što su metil estri, etil estri, izopropil estri, d) odgovarajuće amide, npr. amide karboksilne kiseline ili mono- ili dialkil amide C1-C8-karboksilne kiseline (razgranate ili nerazgranate), kao što su dimetil amidi, dietil amidi, diizopropil amidi ili e) bilo koje derivate koji sadrže gore pomenute strukture imidazolinona kao strukturni fragment.

[0025] Naročito, termin imidazolinski herbicid ili pozivanje na specifične imidazolinske herbicide, kao što su, imazamoks, imazapik, imazapir, će uključivati alkilamonijumove soli, poželjno izopropilamonijumove soli, na primer diizopropilamonijum ili monoizopropilamonijum soli.

Prema poželjnom primeru izvođenja pronalaska, herbicidno jedinjenje A je pojedinačno imidazolinonsko jedinjenje, tj. imazamoks.

[0026] Najpoželjnije kao herbicidno jedinjenje A u kompoziciji pronalaska je pojedinačno imidazolinonsko jedinjenje, tj. imazamoks, naročito R-imazamoks.

[0027] Adjuvans B u kompoziciji pronalaska je surfaktant odabran iz grupe b2) anjonskih surfaktanata odabranih od:

- alifatičnog monokarboksilata, kao što su masne kiseline ili sarkozinati,

- alifatičnih oligokarboksilata, kao što su derivati malonata ili sukcinata,

- sulfonamidokarboksilata,

- alifatičnih ili aromatičnih sulfata,

- polietarsulfata,

- amidopolietarsulfata,

- sulfatiranih karboksilata, glicerida ugljene kiseline, ili estara ugljene kiseline,

- alifatičnih ili aromatičnih sulfonata,

- sulfoniranih karboksilnih estara ili karboksilnih amida,

- estara sulfosukcinske kiseline,

- polietarsulfonata,

- polietar fosfata, kao što su tristiril polietarfosfat ili fosfatni estar polialkoksilovanog masnog alkohola,

- polietar sulfata, kao što su polietarsulfati masnog alkohola,

- polialkoksilovanih derivata formule R1Xn, pri čemu se ostatak polialkoksilata završava ostatkom Y.

[0028] U polialkoksilovanim derivatima formule R1Xn, u kojima se ostatak polialkoksilata završava ostatkom Y,

R1 je odabran od alifatičnih ili aromatičnih ostataka koji imaju bar osam atoma ugljenika;

X je odabran od hidroksi, -O-(C1-C6-alkyl), -O-(C3-C6-alkenil), amina, amida, ili estra;

n je 1, 2, 3, 4, 5, ili 6; i

Y je odabran od karboksilata, sulfonata, sulfata, fosfata, ili fosfonata.

[0029] Gliceril bi, na primer, bio propil (R<1>) koji sadrži tri hidroksi grupe (X).

U slučaju kada X predstavlja hidroksi, poželjno bar jedna od hidroksi grupa je polialkoksilovana.

[0030] Adjuvans je poželjno odabran od polialkoksilovanih derivata formule R<1>Xn. Poželjni amidi su mono- ili di-C1-C8-alkilamidi i mono- ili di-C1-C8-acilamidi, pri čemu su alkilamidi posebno poželjni.

[0031] R1 is poželjno odabran od alifatičnih ili aromatičnih ostataka koji imaju najmanje 10, poželjnije najmanje 12 atoma ugljenika. Aromatični ostaci mogu da sadrže alifatične i/ili aromatične supstitutente. U drugom obliku, R<1>je odabran od alifatičnih ili aromatičnih ostataka koji imaju od 8 do 30, poželjno od 10 do 22 i naročito od 12 do 18 atoma ugljenika.

R1 je poželjno odabran od alifatičnih ostataka koji imaju najmanje 10, poželjnije najmanje 12 atoma ugljenika. Alifatični ostaci mogu da budu ravni ili razgranati, zasićeni ili nezasićeni.

[0032] Primeri R1 su: 2,4,6-triizopropilfenil, polistirilfenil, n-oktil, n-decil, n-undecil, n-dodecil, n-tridecil, n-tetradecil, n-heksadecil, n-oktadecil, 2-etilheksil, 1-metilnonil, 2-propilheptil, 1-metildecil, 1-metilundecil, izotridecil, n-tetradecenil, 1-metilpentadecil, n-heksadecenil, nheksadekadienil, n-oktadecenil, n-oktadekadienil.

[0033] Polialkoksilovani derivati formule R1Xnsadrže polialkoksilatni ostatak, koji može da sadrži 5 do 50 (poželjno 6 do 25 i naročito 6 do 20) ekvivalenata C2-C6-alkilenoksida. Tipično, R1Xnsadrži jedan ili dva polialkoksilatna ostatka na svaki ostatak X, u zavisnosti od slobodnih valenci u X. U slučaju kada X predstavlja hidroksi, pomenuta hidroksi grupa može da sadrži jedan polialkoksilatni ostatak na svaku hidroksi grupu. U slučaju kada X predstavlja amin, pomenuta aminska grupa može da sadrži jedan ili dva, poželjno dva, polialkoksilatna ostatka na svaku aminsku grupu.

Poželjno, alkilenoksid je odabran od etilen oksida, propilen oksida, butilenoksida, i njihovih smeša. U poželjnom obliku, polialkoksilovani derivati formule R<1>Xnsadrže polietilenoksidne ostatke, koji mogu da sadrže 6 do 15 ekvivalenata etilenoksida. Poželjni su poli(C2-C6alkoksilatni) ostaci, kao što su polietilenoksid, polipropilenoksid. Alkilenoksidne jedinice mogu da budu raspoređene nasumično ili u blokovima (kao što je EO-PO-EO). Alkilenoksidne jedinice mogu dodatno da budu supstituisane drugim funkcionalnim grupama, kao što su alkil, acil, ili polietilen glikol grupe. Polialkoksilatni ostatak može da se završava vodonikom ili bilo kojom organskom grupom, kao što je C1-C8alkil grupa.

[0034] U sledećem primeru izvođenja, X može da bude odabran od etoksilovanih derivata amida, koji mogu da sadrže 1 do 20 ekvivalenata etilen oksida.

[0035] U sledećem primeru izvođenja, X može da bude odabran od alkoksilovanih derivata estara, pri čemu polialkoksilatni ostatak sadrži 1 do 50 (poželjno 2 do 25 i naročito 5 do 25) ekvivalenata C2-C4-alkilenoksida.

[0036] Anjonski surfaktant može da bude prisutan u vidu soli alkalnog, zemnoalkalnog, amonijumovog, ili alifatičnog amina (npr. hidroksietilamonijum, trihidroksietilamonijum, tetrahidroksietilamonijum, trihidroksipropilamonijum).

[0037] Najpoželjniji adjuvansi B su odabrani od:

- polietar fosfata, naročito fosfatnog estra polialkoksilovanog masnog alkohola;

- polietar sulfata, naročito polietarsulfata lauril alkohola.

[0038] Specifični, neograničavajući primeri poželjnih adjuvanasa B su sledeći surfaktanti: T4 fosfatni estar polialkoksilovanog masnog alkohola, komercijalno dostupnog kao Klearfac® AA-270 kompanije BASF SE.

T6 lauril alkohol polietarsulfata koji sadrži 10 ekvivalenata etilenoksida, natrijumova so.

[0039] Od ovih specifičnih primera, T4, fosfatni estar polialkoksilovanog masnog alkohola je najpoželjniji u kontekstu predmetnog pronalaska.

[0040] Prema jednom primeru izvođenja, kompozicije predmetnog pronalaska sadrže pored adjuvansa B, kao što je gore opisano, polisorbate.

[0041] Prema jednom primeru izvođenja, kompozicije predmetnog pronalaska sadrže pored adjuvansa B, kao što je gore opisano, alkilfenolalkoksilate.

[0042] Prema jednom primeru izvođenja, kompozicije predmetnog pronalaska sadrže pored adjuvansa B, kao što je gore opisano, polisorbate i alkilfenolalkoksilate.

[0043] Prema jednom primeru izvođenja, kompozicije predmetnog pronalaska ne sadrže polisorbate i alkilfenolalkoksilate.

Termin "ne sadrže" se, u smislu ove prijave, odnosi na kompozicije, koje sadrže manje od 3 tež.%, poželjno manje od 1 tež.%, naročito manje od 0,1 tež.%, naročito 0,0 tež.% polisorbata i alkilfenolalkoksilata.

[0044] Primer za alkilfenolalkoksilate je nonilfenoletoksilat, koji je takođe poznat kao NPE. Alkilfenolalkoksilati često ispoljavaju štetna endokrina dejstva.

[0045] Polisorbati su izvedeni iz etoksilovanog sorbitana esterifikovanog masnim kiselinama. Uobičajena imena brendova za polisorbate uključuju Alkest, Canarcel i Tween. Primeri su Polisorbat 20 (polioksetilen (20) sorbitan monolaurat), Polisorbat 40 (polioksetilen (20) sorbitan monopalmitat), Polisorbat 60 (polioksetilen (20) sorbitan monostearat), i Polisorbat 80 (polioksetilen (20) sorbitan monooleat).

[0046] U kompozicijama predmetnog pronalaska relativni težinski odnos herbicidnog jedinjenja A (kao aktivne supstance (a.s.)) prema adjuvansu B je u opsegu od 2:1 do 1:60, poželjno od 2:1 do 1:40, i poželjnije od 1:1 do 1:15. Prema tome, u postupcima i upotrebama pronalaska, herbicidno jedinjenje A i adjuvans B se poželjno primenjuju u ovim opsezima težinskih odnosa.

[0047] Izborne komponente C) i D) kompozicije pronalaska su poznate u stanju tehnike, videti, na primer, The Compendium of Pesticide Common Names (http://www.alanwood.net/pesticides/); Farm Chemicals Handbook 2000 volume 86, Meister Publishing Company, 2000; B. Hock, C. Fedtke, R. R. Schmidt, Herbizide [Herbicides], Georg Thieme Verlag, Stuttgart 1995; W. H. Ahrens, Herbicide Handbook, 7th edition, Weed Science Society of America, 1994; i K. K. Hatzios, Herbicide Handbook, Supplement for the 7th edition, Weed Science Society of America, 1998.

[0048] Ako jedinjenja pomenuta kao herbicidna jedinjenja D i protektanti C imaju funkcionalne grupe, koje mogu da se jonizuju, mogu takođe da se koriste u obliku njihovih poljoprivredno prihvatljivih soli.

[0049] Uopšteno, soli onih katjona su pogodne, u kojima katjoni nemaju negativno dejstvo na delovanje aktivnih jedinjenja ("poljoprivredno prihvatljivi").

[0050] Poželjni katjoni su joni alkalih metala, poželjno litijuma, natrijuma i kalijuma, zemnoalkalnih metala, poželjno kalcijuma i magnezijuma, i prelaznih metala, poželjno mangana, bakra, cinka i gvožđa, zatim amonijum i supstituisani amonijum (ovde u daljem tekstu takođe označen kao organoamonijum) u kome je jedan do četiri atoma vodonika zamenjeno sa C1-C8-alkil, C1-C4-alkil, hidroksi-C1-C4-alkil, naročito hidroksi-C2-C4-alkil, C1-C4-alkoksi-C1-C4-alkil, naročito C1-C4-alkoksi-C2-C4-alkil, hidroksi-C1-C4-alkoksi-C1-C4alkil, naročito hidroksi-C2-C4-alkoksi-C2-C4-alkil, fenil ili benzil, poželjno amonijum, metilamonijum, izopropilamonijum, dimetilamonijum, diizopropilamonijum, trimetilamonijum, tetrametilamonijum, tetraetilamonijum, tetrabutilamonijum, pentilamonijum, heksilamonijum, heptilamonijum, 2-hidroksietilamonijum (so olamina), 2-(2-hidroksietoksi)et-1-ilamonijum (so diglikolamina), di(2-hidroksiet-1-il)amonijum (= dietanolamonijumova so ili so diolamina), tri(2-hidroksietil)amonijum (= trietanolamonijumova so ili so trolamina), mono-, di- i tri(hidroksipropil) amonijum (= mono-, di- i tripropanolamonijum), benziltrimetilamonijum, benziltrietilamonijum, zatim fosfonijum joni, sulfonijum joni, poželjno tri(C1-C4-alkil)sulfonijum kao što je trimetilsulfonijum, i sulfoksonijum joni, poželjno tri(C1-C4-alkil)sulfoksonijum.

[0051] U kompozicijama prema pronalasku, jedinjenja koja nose karboksilnu grupu mogu takođe da budu uključena u obliku poljoprivredno prihvatljivih derivata, na primer kao amidi kao što su mono- ili di-C1-C6-alkilamidi ili arilamidi, kao estri, na primer kao alil estri, propargil estri, C1-C10-alkil estri ili alkoksialkil estri, i takođe kao tioestri, na primer kao C1-C10-alkil tioestri. Poželjni mono- i di-C1-C6-alkilamidi su metil- i dimetilamidi. Poželjni arilamidi su, na primer, anilidini i 2-hloroanilidi. Poželjni alkil estri su, na primer, metil, etil, propil, izopropil, butil, izobutil, pentil, meksil (1-metilheksil) ili izooktil (2-etilheksil) estri. Poželjni C1-C4-alkoksi-C1-C4-alkil estri su C1-C4-alkoksietil estri ravnog ili razgranatog lanca, na primer metoksietil, etoksietil ili butoksietil (butoil) estri. Primer C1-C10-alkil tioestara ravnog ili razgranatog lanca je etil tioestar. Poželjni derivati su estri.

[0052] Kompozicije pronalaska mogu takođe da sadrže, kao komponentu C, jedan ili više herbicidnih protektanata. Herbicidni protektanti, takođe nazvani protektanti, su organska jedinjenja koja u nekim slučajevima dovode do bolje kompatibilnosti sa gajenim biljkama kada se primenjuju zajedno sa herbicidima koji specifično deluju. Neki protektanti sami po sebi imaju herbicidno dejstvo. U nekim slučajevima, protektanti deluju kao protivotrov ili antagonist u biljnim kulturama, i na taj način smanjuju ili čak sprečavaju oštećenje gajenih biljaka. U poželjnom primeru izvođenja pronalaska, kompozicija sadrži najmanje jedan protektant u efikasnoj količini, što je uopšteno najmanje 0.1% po težini, naročito najmanje 0.2 ili najmanje 0.5% po težini, u odnosu na ukupnu količinu herbicidnog jedinjenja A (kao aktivne supstance (a.s.)) i, ako je prisutno, herbicidnog jedinjenja D (kao aktivne supstance (a.s.)), npr. u odnosu od 1:1000 do 1000:1, poželjno u odnosu od 1:200 do 200:1, poželjnije u odnosu od 1:75 do 75:1.

[0053] Pogodni protektanti, koji mogu da se koriste u kompozicijama prema predmetnom pronalasku, uključuju benoksakor, klokvintocet, ciometrinil, ciprosulfamid, dihlormid, diciklonon, dietolat, fenhlorazol, fenklorim, flurazol, fluksofenim, furilazol, izoksadifen, mefenpir, mefenat, naftalni anhidrid, 2,2,5-trimetil-3-(dihloracetil)-1,3-oksazolidin, 4-(dihloroacetil)-1-oksa-4-azaspiro[4.5]dekan i oksabetrinil, kao i njihove poljoprivredno prihvatljive soli i, pod uslovom da imaju karboksilnu grupu, njihove poljoprivredno prihvatljive derivate, naročito njihove estre.2,2,5-Trimetil-3-(dihloroacetil)-1,3-oksazolidin [CAS br.52836-31-4] je takođe poznat pod imenom R-29148. 4-(Dihloroacetil)- 1-oksa-4- azaspiro[4.5]dekan [CAS br.71526-07-03] je takođe poznat pod imenima AD-67 i MON 4660.

[0054] Kao protektant, kompozicije prema pronalasku poželjno sadrže najmanje jedno od jedinjenja odabranih iz grupe mefenpira, naftalnog anhidrida, izoksadifena, klokvintoceta, soli i estara prethodno pomenutih jedinjenja.

[0055] U naročito poželjnom primeru izvođenja pronalaska, kompozicije pronalaska sadrže kao protektant nafthalni anhidrid ili mefenpir ili njihovu so ili estar, npr. mefenpir-dietil.

[0056] Ako kompozicije pronalaska sadrže dodatnu herbicidnu komponentu D, relativni težinski odnos herbicidnog jedinjenja A (kao aktivne supstance (a.s.)) prema ukupnoj količini herbicidnih jedinjenja D, poželjno iznosi od 20:1 do 1:1000, naročito od 10:1 do 1:100, pri čemu se svako herbicidno jedinjenje D, koje je estar ili so kiseline računa kao kiselina. U ovom primeru izvođenja, težinski odnos herbicida A i protektanta C je kao što je gore definisano.

Prema tome, u postupcima i upotrebama pronalaska, imidazolinski herbicid A, adjuvans B, herbicidna jedinjenja D i protektant C se poželjno primenjuju u ovim težinskim odnosima.

[0057] Pored herbicidnog jedinjenja A, adjuvansa B, i izborno protektanta C, kompozicija pronalaska može da sadrži jedan ili više dodatnih herbicidnih jedinjenja D. Ova dodatna herbicidna jedinjenja D se obično odabiraju iz sledećih grupa herbicidnih jedinjenja D.1 do D.8:

D.1 sintetički inhibitori biosinteze lipida;

D.2 inhibitori acetolaktat-sintaze;

D.3 inhibitori fotosinteze;

D.4 inhibitori protoporfirinogen-IX-oksidaze;

D.5 izbeljujući herbicidi;

D.6 auksinski herbicidi;

D.7 inhibitori enolpiruvil šikimat 3-fosfat sintaze (EPSPS); i

D.8 inhibitori glutamin sintetaze (GS).

[0058] Jedinjenja grupe sintetičkih inhibitora biosinteze lipida (grupa D.1) uključuju naročito ona herbicidna jedinjenja koja su inhibitori acetil-CoA karboksilaze (ovde u nastavku teksta nazvani inhibitori ACCaze ili herbicidi ACC) i koja pripadaju grupi A klasifikacionog sistema HRAC. Poželjna herbicidna jedinjenja ove grupe D.1 su odabrana iz grupe koja se sastoji od jedinjenja kletodim, cikloksidim, profoksidim, setoksidim, tepraloksidim, tralkoksidim, klodinafop, diklofop, fenoksaprop, fenoksaprop-P i propakvizafop, gde je primenljivo, nihovih soli i estara, kao što su klodinafop-propargil, diklofop-metil, fenoksaprop-etil, fenoksaprop-P-etil.

[0059] Jedinjenja grupe inhibitora acetolaktat-sintaze (grupa D.2, u daljem tekstu se takođe nazivaju ALS-inhibitori) pripadaju grupi B klasifikacionog sistema HRAC. Poželjna herbicidna jedinjenja ove grupe su odabrana iz grupe sulfonilurea, kao što su amidosulfuron, hlorsulfuron, flucetosulfuron, flupirsulfuron, jodosulfuron, mezosulfuron, metazosulfuron, metsulfuron, prosulfuron, sulfosulfuron, tifensulfuron, triasulfuron, tribenuron ili tritosulfuron; imidazolinona, kao što su imazamoks, imazapik, imazapir, imazakvin ili imazetapir; triazolopirimidinskih herbicida kao što su florasulam ili piroks-sulam; triazolonskih herbicida kao što su flukarbazon, propoksikarbazon ili tienkarbazon i pirimisulfan, i, gde je primenljivo, njihove soli i estri kao što su mezosulfuron-metil, metsulfuron-metil, tifensulfuron-metil, tribenuron-metil, tienkarbazonmetil i slično. Poželjna jedinjenja grupe D.2 su amidosulfuron, hlorsulfuron, florasulam, flukarbazon, flucetosulfuron, flupirsulfuron, imazamoks, jodosulfuron, mezosulfuron-metil, metazosulfuron, metsulfuron-metil, propoksikarbazon, prosulfuron, pirimisulfan, piroks-sulam, sulfosulfuron, tienkarbazon, tifensulfuron-metil, triasulfuron, tribenuron-metil, tritosulfuron i, gde je primenljivo, njihove soli i estri. Posebno poželjna jedinjenja grupe D.2 su odabrana iz grupe koja se sastoji od amidosulfurona, hlorsulfurona, florasulama, flucetosulfurona, flupirsulfurona, imazamoksa, metazosulfurona, metsulfuron-metila, prosulfurona, pirimisulfana, sulfosulfurona, tienkarbazona, tifensulfuron-metila, triasulfurona, tribenuron-metila i tritosulfurona i, gde je primenljivo, njihovih soli.

[0060] Jedinjenja grupe inhibitora fotosinteze (grupa D.3) uključuju naročito ona herbicidna jedinjenja koja su inhibitori fotosinteze na fotosistemu II (u daljem tekstu se nazivaju inhibitori PSII) i koji pripadaju grupama C1 do C3 klasifikacionog sistema HRAC. Poželjna herbicidna jedinjenja ove grupe D.3 pripadaju grupi C3 klasifikacionog sistema HRAC i naročito su odabrana iz grupe koja se sastoji od bentazona, bromoksinila, ioksinila i, gde je primenljivo, njihovih soli i estara.

[0061] Jedinjenja grupe inhibitora protoporfirinogen-IX-oksidaze (grupa D.4, u daljem tekstu se takođe nazivaju protoks inhibitori) pripadaju grupi E klasifikacionog sistema HRAC. Poželjna herbicidna jedinjenja ove grupe su odabrana od grupe benkarbazona, karfentrazona, cinidonetila, piraflufena i, gde je primenljivo, njihovih soli i estara, kao što su karfentrazon-etil ili piraflufen-etil.

[0062] Jedinjenja grupe izbeljujućih herbicida (grupa D.5) pripadaju grupi F1 do F3 klasifikacionog sistema HRAC. Poželjna herbicidna jedinjenja ove grupe D5 su naročito odabrana iz grupe koja se sastoji od pikolinafena i pirasulfotola, i, gde je primenljivo, njihovih soli.

[0063] Jedinjenja grupe auksinskih herbicida (grupa D.6, u daljem tekstu se takođe nazivaju sintetički auksini) deluju kao indol sirćetna kiselina i pripadaju grupi O klasifikacionog sistema HRAC. Primeri herbicidnih jedinjenja ove grupe uključuju:

D.6.1 herbicide na bazi benzoeve kiseline, kao što su dikamba, trikamba, hloramben ili 2,3,6-TBA (2,3,6-trihlorobenzoeva kiselina) i njihove soli i estre;

D.6.2 herbicide na bazi piridinkarboksilne kiseline, naročito aminopiralid, klopiralid, pikloram, triklopir ili fluroksipir i njihove soli i estre kao što je gore pomenuto;

D.6.3 aminociklopirahlor, njegove soli i estre kao što je gore pomenuto;

D.6.4 herbicide na bazi fenoksikarboksilne kiseline, npr. herbicide na bazi fenoksisirćetne kiseline kao što su 2,4-D, 3,4-DA, MCPA, 2,4,5-T, herbicide na bazi fenoksipropionske kiseline kao što su 2,4-DP (dihlorprop), 2,4-DP-P, 4-CPP, 3,4-DP, fenoprop, MCPP (mekoprop), MCPP-P, i herbicide na bazi fenoksibutirne kiseline kao što su 4-CPB, 2,4-DB, 3,4-DB, 2,4,5-TB, MCPB, njihove soli i njihove estre, naročito jedan od sledećih herbicida na bazi fenoksikarboksilne kiseline: 2,4-D, 2,4-DB, 2,4-DP (dihlorprop), 2,4-DP-P, MCPP (mekoprop), MCPP-P, MCPA, MCPB, njihove soli i njihove estre; i D.6.5 herbicide na bazi kvinolinkarboksilne kiseline, npr. kvinklorak i kvinmerak i njihove soli i estre.

[0064] Jedinjenja grupe inhibitora enolpiruvil šikimat 3-fosfat sintaze (EPSPS) (D7) uključuju glifosat i sulfosat i njihove soli i estre.

[0065] Jedinjenja grupe inhibitora glutamin sintetaze (GS) (D8) uključuju bilanafos (bialafos) i glufosinat i njihove soli i estre.

[0066] Poželjna jedinjenja ove grupe su odabrana iz grupe koja se sastoji od jedinjenja aminociklopirahlor, 2,4-D, 2,4-DB, 2,4-DP, 2,4-DP-P, klopiralid, dikamba, fluroksipir, MCPA, MCPB, MCPP, MCPP-P, kvinklorak, kvinmerak i, gde je primenljivo, njihovih soli i estara, kao što su aminociklopirahlor-kalijum, aminociklopirahlor-metil, 2,4-D-amonijum, 2,4-D-butotil, 2,4-D-2-butoksipropil, 2,4-D-3-butoksipropil, 2,4-D-butil, 2,4-D-dietilamonijum, 2,4-D-dimetilamonijum, 2,4-D-diolamin, 2,4-D-dodecilamonijum, 2,4-D-etil, 2,4-D-2-etilheksil, 2,4-D-heptilamonijum, 2,4-D-izobutil, 2,4-D-izoktil, 2,4-D-izopropil, 2,4-D-izopropilamonijum, 2,4-D-litijum, 2,4-D-meptil, 2,4-D-metil, 2,4-D-oktil, 2,4-D-pentil, 2,4-D-propil, 2,4-D-natrijum, 2,4-D-tefuril, 2,4-D-tetradecilamonijum, 2,4-D-trietilamonijum, 2,4-D-tris(2-hidroksipropil)amonijum, 2,4-D-trolamin, MCPA-butotil, MCPA-butil, MCPA-dimetilamonijum, MCPA-diolamin, MCPA-etil, MCPA-2-etilheksil, MCPA-izobutil, MCPA-izoktil, MCPA-izopropil, MCPA-metil, MCPA-olamin, MCPA-kalijum, MCPA-natrijum, MCPA-trolamin, dihlorprop-butotil, dihlorprop-dimetilamonijum, dihlorprop-etilamonijum, dihlorprop-2-etilheksil, dihlorprop-izoktil, dihlorprop-metil, dihlorprop-kalijum, dihlorpropnatrijum, dikloprop-P-dimetilamonijum, mekoprop-dimetilamonijum, mekoprop-diolamin, mekoprop-etadil, mekoprop-izoktil, mekoprop-metil, mekoprop-kalijum, mekoprop-natrijum, mekoprop-trolamin, mekoprop-P-dimetilamonijum, mekoprop-P-izobutil, mekoprop-P-kalijum, MCPB-metil, MCPB-etil i MCPB-natrijum. Naročito poželjna jedinjenja ove grupe su odabrana iz grupe koja se sastoji od jedinjenja aminociklopirahlor, 2,4-D, 2,4-DB, 2,4-DP, 2,4-DP-P, klopiralid, dikamba, fluroksipir, MCPA, MCPB, MCPP, MCPP-P, kvinklorak, kvinmerak i, gde je primenljivo, njihovih soli i estara.

[0067] U prvom specifičnom primeru izvođenja pronalaska (primer izvođenja I), kompozicija sadrži imidazolinski herbicid A, adjuvans B, i ne sadrži protektant C i ne sadrži dodatno herbicidno jedinjenje D.

[0068] Prema primeru izvođenja la, kompozicija sadrži imidazolinski herbicid imazamoks, adjuvans B odabran od fosfatnog estra polialkoksilovanog masnog alkohola; i ne sadrži protektant C i ne sadrži dodatno herbicidno jedinjenje D.

[0069] U drugom specifičnom primeru izvođenja pronalaska (primer izvođenja II), kompozicija sadrži imidazolinski herbicid A, adjuvans B, i ne sadrži protektant C i dodatno herbicidno jedinjenje D.

[0070] Sledeći primeri izvođenja, koji se razlikuju od primera izvođenja la (koji je prethodno opisan) po prisustvu dodatnog herbicidnog jedinjenja D, su naročito poželjni:

[0071] U kontekstu predmetnog pronalaska, naročito poželjne kompozicije su kompozicije prema primerima izvođenja I, Ia, IIa1, IIa2, IIa3, IIa4, IIa5, IIa6, IIa7, IIa8, gde je adjuvans B fosfatni estar polialkoksilovanog masnog alkohola. Pomenuti primeri izvođenja su označeni kao I_1, Ia_1, IIa1_1, IIa2_1, IIa3_1, IIa4_1, IIa5_1, IIa6_1, IIa7_1, IIa8_1.

U kontekstu predmetnog pronalaska, najpoželjnije kompozicije su kompozicije prema primeru izvođenja Ia_1.

Kompozicije predmetnog pronalaska su pogodne za kontrolisanje velikog broja štetnih biljaka, uključujući monokotiledone korove i dikotiledone korove.

Naročito su korisni za kontrolisanje jednogodišnjih korova kao što su travni korovi (trave) uključujući vrste roda Echinochloa kao što je korovsko proso (Echinochloa crusgalli var. crusgalli), vrste roda Digitaria kao što je obična svračica (Digitaria sanguinalis), vrste roda Setaria kao što je zeleni muhar (Setaria viridis) i muhar (Setaria faberii), vrste roda Sorghum kao što je divlji sirak (Sorghum halepense Pers.), vrste roda Avena kao što je divlji ovas (Avena fatua), vrste roda Cenchrus kao što je Cenchrus echinatus, vrste roda Bromus, vrste roda Lolium, vrste roda Phalaris, vrste roda Eriochloa, vrste roda Panicum, vrste roda Brachiaria, jednogodišnja livadarka (Poa annua), mišji repak (Alopecurus myosuroides), Aegilops cilindrica, Agropyron repens, Apera spica-venti, Eleusine indica, Cynodon dactylon i slično.

Kompozicije predmetnog pronalaska su takođe naročito korisne za kontrolisanje velikog broja dikotiledonih korova, naročito širokolisnih korova, uključujući vrste roda Polygonum kao što su njivski vijušac (Polygonum convolvolus), vrste roda Amaranthus kao što su štir obični (Amaranthus retroflexus), vrste roda Chenopodium kao što su pepeljuga obična (Chenopodium album L.), vrste roda Sida kao što su bodljikavi slez (Sida spinosa L.), vrste roda Ambrosia kao što su ambrozija (Ambrosia artemisiifolia), vrste roda Acanthospermum, vrste roda Anthemis, vrste roda Atriplex, vrste roda Cirsium (Cirsium arvense), vrste roda Convolvulus, vrste roda Conyza kao što su kanadska suvoletnica (Conyza canadensis), vrste roda Cassia, vrste roda Commelina, vrste roda Datura, vrste roda Euphorbia, vrste roda Geranium, vrste roda Galinsoga, vrtni slak (vrste roda Ipomoea), vrste roda Lamium, vrste roda Malva, vrste roda Matricaria, vrste roda Portulaca (Portulaca oleracea) vrste roda Sysimbrium, vrste roda Solanum, vrste roda Xanthium, vrste roda Veronica, vrste roda Viola, mišjakinja (Stellaria media), lipica teofrastova (Abutilon theophrasti), Hemp sezbanija (Sesbania exaltata Cory), Anoda cristata, Bidens pilosa, Brassica kaber, Capsella bursa-pastoris, Centaurea cyanus, Galeopsis tetrahit, Galium aparine, Helianthus annuus, Desmodium tortuosum, Kochia scoparia, Mercurialis annua, Myosotis arvensis, Papa ver rhoeas, Raphanus raphanistrum, Salsola kali, Sinapis arvensis, Sonchus arvensis, Thlaspi arvense, Tagetes minuta, Richardia brasiliensis, i slično.

[0072] Kompozicije prema pronalasku su izuzetno korisne za efikasnu borbu protiv određenih korova, naročito širokolisnih korova, koji ne mogu da se dovoljno dobro kontrolišu poznatim formulacijama pesticida, npr Portulaca oleracea, Chenopodium album, Mercurialis annua, Cirsium arvense, Papa ver rhoeas.

[0073] U skladu sa tim, predmetni pronalazak se odnosi naročito na postupke za kontrolu nepoželjne vegetacije odabrane od širokolisnih korova, naročito od Portulaca oleracea, Chenopodium album, Mercurialis annua, Cirsium arvense and Papaver rhoeas, koji obuhvataju omogućavanje kompoziciji prema pronalasku da deluje na biljke koje treba da budu kontrolisane ili na njihovo stanište.

[0074] Kompozicije predmetnog pronalaska su pogodne za borbu protiv/kontrolisanje nepoželjne vegetacije kod vrsta familije Brassicaceae (B. juncea, B. napus, B. rapa), suncokreta, vrsta familije Gramineae (npr., ječam, kukuruz, pirinač, sirak, šećerna trska, pšenica), Leguminosae (npr., pasulj, sočivo, grašak, soja), vrsta familije Solanaceae (npr., krompir), vrsta familije Gossypium (npr., pamuk), vrsta familije Amaranthaceae (npr., žitarica amarant, kinoa, šećerna repa), alfalfa (Medicago sativa); i pirinač (Oryza sativa).

[0075] Ako nije drugačije naznačeno, kompozicije pronalaska su pogodne za primenu u bilo kojoj podvrsti gore pomenutih gajenih biljaka.

[0076] Kompozicije prema pronalasku su naročito efikasne za efikasnu kontrolu nepoželjne vegetacija u prisustvu biljnih kultura, koje su tolerantne na imidazolinski herbicid A. Poželjno, gajene biljke nisu značajno oštećene primenom kompozicije prema predmetnom pronalasku, što omogućava odgovarajuću kontrolu nepoželjne vegetacije.

[0077] U skladu sa tim, predmetni pronalazak se naročito odnosi na postupke za kontrolu nepoželjne vegetacije, koji obuhvataju omogućavanje – u prisustvu gajenih biljaka tolerantnih na imidazolinon – delovanje kompozicije prema pronalasku na biljke koje treba da budu kontrolisane ili na njihovo stanište.

[0078] Primeri pogodnih gajenih biljaka su oni opisani u:

• WO2007/005581 za suncokret koji ima svojstvo tolerancije na herbicid od (1) svojstva CLHA-Plus, tj.: AHASL sa supstitucijom A122(At)T, ili (2) njegove varijante AHASL koja sadrži supstituciju A122(At)T i drugu supstituciju koja može da bude jedna ili više od P197Q, P197S, T203I, T203X, A205D, A205V, W574L, A653N, A653T, A653F, ili A653V (svaka od njih se podrazumeva da se odnosi na A. thalianaAHASL-numerisani položaj). Specifične deponovane linije koje sadrže smo svojstvo AHASL-A122(At)T su linija GM40 (ATCC PTA-6716) i linija GM1606 (ATCC PTA-7606).

• WO2008/124431 za suncokret koji sadrži dva svojstva tolerancije na herbicid, npr., svojstvo CLHA-Plus (AHASLA122(At)T) i drugo svojstvo AHASL, npr., AHASL sa supstitucijom A205(At)V [npr., hibridna linija GM40 x HA425] ili AHASL sa supstitucijom P197(At)L [npr., hibridna linija GM40 x SURES-2].

[0079] Nomenklature kao što su "S653(At)N" se odnose na supstituciju serina asparaginom na položaju aminokiseline 653 u polipeptidu AHASL, numerisano prema standardu za numerisanje Arabidopsis thaliana (At) AHASL.

[0080] Prema poželjnom primeru izvođenja, predmetni pronalazak se odnosi na postupke za kontrolu nepoželjne vegetacije, koji obuhvataju omogućavanje - u prisustvu gajenih biljaka tolerantnih na imidazolinon – delovanje kompozicije prema pronalasku na biljke koje treba da budu kontrolisane ili na njihovo stanište, gde je gajena biljka odabrana od suncokreta koji sadrži svojstvo CLHA-Plus.

[0081] Prema drugom poželjnom primeru izvođenja, predmetni pronalazak se odnosi na upotrebu kompozicije prema pronalasku za kontrolisanje nepoželjne vegetacije u kulturama gajenih biljaka, gde je gajena biljka odabrana od suncokreta koji sadrži svojstvo CLHA-Plus.

[0082] Kompozicije prema pronalasku mogu takođe da se koriste u biljnim kulturama koje su modifikovane uzgojem, mutagenezom ili genetskim inžinjeringom, npr. pokazale su se tolerantnim na primene specifičnih klasa herbicida, kao što su auksinski herbicidi kao što su dikamba ili 2,4-D; izbeljujući herbicidi, kao što su inhibitori 4-hidroksifenilpiruvat dioksigenaze (HPPD) ili inhibitori fitoen desaturaze (PDS); inhibitori acetolaktat sintaze (ALS), kao što su sulfoniluree ili imidazolinoni; inhibitori enolpiruvil šikimat 3-fosfat sintaze (EPSP), kao što je glifosat; inhibitori glutamin sintetaze (GS), kao što je glufosinat; inhibitori protoporfirinogen-IX oksidaze; inhibitori lipidne biosinteze, kao što su inhibitori acetilCoA karboksilaze (ACCaze); ili oksinil (tj. bromoksinil ili ioksinil) herbicidi kao rezultat uobičajenih postupaka uzgoja, ili genetskog inžinjeringa; dalje, biljke su postale otporme na višestruke klase herbicida putem višestrukih genetskih modifikacija, kao što su otpornost na glifosat i glufosinat ili na glifosat herbicid iz druge klase kao što su inhibitori ALS, inhibitori HPPD, auksinski herbicidi, ili inhibitori ACCaze. Ove tehnologije otpornosti na herbicide su, na primer, opisane u Pest Management Science 61, 2005, 246; 61, 2005, 258; 61, 2005, 277; 61, 2005, 269; 61, 2005, 286; 64, 2008, 326; 64, 2008, 332; Weed Science 57, 2009, 108; Australian Journal of Agricultural Research 58, 2007, 708; Science 316, 2007, 1185; i u referencama koje su navedene u njima. Neke gajene biljke su postale tolerantne na herbicide mutgenezom i uobičajenim postupcima uzgoja, npr., uljana repica Clearfield®, suncokret Clearfield® (BASF SE, Germany) koji je tolerantan na imidazolinone, npr., imazamoks, ili suncokret ExpressSun® (DuPont, USA) tolerantan na sulfonil uree, npr., tribenuron. Postupci genetskog inžinjeringa su korišćeni da bi nastale gajene biljke kao što su soja, pamuk, kukuruz, repe i repica, tolerantne na herbicide kao što su glifosat, imidazolinoni i glufosinat, od kojih su neki u razvoju ili komercijalno dostupni kao brendovi, ili pod zaštićenim imenima RoundupReady<®>(tolerantne na glifosat, Monsanto, USA), Cultivance® (tolerantne na imidazolinon, BASF SE, Germany) i Libertilink® (tolerantne na glufosinat, Bayer CropScience, Germany).

[0083] Kompozicije prema pronalasku mogu takođe da se koriste u genetski modifikovanim biljnim kulturama. Termin "genetski modifikovane biljke" treba razumeti kao biljke čiji genetski materijal je modifikovan upotrebom tehnika rekombinantne DNK da bi se uvela sekvenca DNK koja nije nativna za genom vrste te biljke, ili da bi se izvela delecija DNK koja je bila nativna za genom vrste te biljke, pri čemu modifikacija(e) ne može lako da se dobije samo ukrštanjem, mutagenezom ili prirodnom rekombinacijom. Često, određena genetski modifikovana biljka će biti ona koja je stekla svoju genetsku modifikaciju(e) nasleđivanjem kroz prirodni uzgoj ili proces razmnožavanja od predačke biljke čiji genom je neposredno obrađen upotrebom tehnike rekombinante DNK. Tipično, jedan ili više gena je ugrađen u genetski materijal genetski modifikovane biljke u cilju poboljšanja određenih svojstava biljke. Takve genetske modifikacije takođe uključuju, ali nisu ograničene na ciljane post-translacione modifikacije proteina, oligo- ili polipeptida, npr., uključivanjem aminokiseliske mutacije(a) koje dozvoljavaju, smanjuju, ili pospešuju glikozilaciju ili dodavanja polimera, kao što su prenilacija, acetilacija farnezilacija, ili dodavanje fragmenta PEG.

[0084] Kompozicije prema pronalasku mogu takođe da se koriste u biljnim kulturama koje su modifikovane, npr. upotrebom tehnika rekombinante DNK da bi bile sposobne da sintetišu jedan ili više insekticidnih proteina, posebno one poznate iz bakterijskog roda Bacillus, naročito iz Bacillus thuringiensis, kao što su delta-endotoksini, npr., CryIA(b), CryIA(c), CryIF, CryIF(a2), CryIIA(b), CryIIIA, CryIIIB(b1) ili Cry9c; vegetativne insekticidne proteine (VIP), npr., VIP1, VIP2, VIP3 ili VIP3A; insekticidne proteine bakterija koje koloniziraju nematode, npr., Photorhabdus spp. ili Xenorhabdus spp.; toksine koje proizvode životinje, kao što su toksini škorpiona, toksini arahnida, toksini osa, ili drugi neurotoksini specifični za insekte; toksine koje proizvode gljive, kao što su toksini streptomiceta, biljne lektine, kao što su lektini graška ili ječma; aglutinine; inhibitore proteinaza, kao što su inhibitori tripsina, inhibitori serin proteaza, inhibitori patatina, cistatina ili papaina; proteine koji inaktiviraju ribozome (RIP), kao što su ricin, RIP kukuruza, abrin, lufin, saporin ili briodin; enzime steroidnog metabolizma, kao što su 3-hidroksi-steroid oksidaza, ekdisteroid-IDP-glikozil-transferaza, holestarol oksidaze, inhibitori ekdizona ili HMGCoA-reduktaza; blokatore jonskih kanala, kao što su blokatori natrijumskih ili kalcijumskih kanala; estarazu juvenilnog hormona; receptore diuretičkog hormona (helikokininske receptore); stilben sintazu, bibenzil sintazu, hitinaze ili glukanaze. U kontekstu predmetnog pronalaska, ovi insekticidni proteini ili toksini treba da se shvate izričito tako da uključuju pre-toksine, hibridne proteine, proteine koji su skraćeni ili drugačije modifikovani. Hibridni proteini se karakterišu novom kombinacijom proteinskih domena, (videti, npr., WO 02/015701). Dodatni primeri takvih toksina ili genetski modifikovanih biljaka sposobnih da sintetišu takve toksine su opisani, npr., u EP-A 374753, WO 93/007278, WO 95/34656, EP-A 427 529, EP-A 451878, WO 03/18810 i WO 03/52073. Postupci za proizvodnju takvih genetski modifikovanih biljaka su uopšteno poznati stručnjaku u ovoj oblasti i opisani su, npr., u gore pomenutim objavama. Ovi insekticidni proteini sadržani u genetski modifikovanim biljakama pružaju biljkama koje proizvode ove proteine toleranciju na štetočine iz svih taksonomskih grupa zglavkara, posebno na bube (Coleoptera), insekte sa dva krila (Diptera), i moljce (Lepidoptera) i na nematode (Nematoda). Genetski modifikovane biljke sposobne da sintetišu jedan ili više insekticidnih proteina su, npr., su opisane u gore pomenutim objavama, neke od njih su komercijalno dostupne kao što su YieldGard® (kukuruzne sorte koje proizvode toksin Cry1Ab), YieldGard® Plus (kukuruzne sorte koje proizvode toksine Cry1Ab i Cry3Bb1), Starlink® (kukuruzne sorte koje proizvode toksin Cry9c), Herculex® RW (kukuruzne sorte koje proizvode Cry34Ab1, Cry35Ab1 i enzim fosfinotricin-N-acetiltransferazu [PAT]); NuCOTN® 33B (sorte pamuka koje proizvode toksin Cry1Ac), Bollgard® I (sorte pamuka koje proizvode toksin Cry1Ac), Bollgard® II (sorte pamuka koje proizvode toksine Cry1Ac i Cry2Ab2); VIPCOT® (sorte pamuka koje proizvode toksin VIP); NewLeaf® (sorte krompira koje proizvode toksin Cry3A); Bt-Xtra®, NatureGard®, KnockOut®, BiteGard®, Protecta®, Bt11 (npr., Agrisure® CB) i Bt176 od Syngenta Seeds SAS, France, (kukuruzne sorte koje proizvode toksin Cry1Ab i enzim PAT), MIR604 od Syngenta Seeds SAS, France (kukuruzne sorte koje proizvode modifikovanu verziju toksina Cry3A, c.f. WO 03/018810), MON 863 od Monsanto Europe S.A., Belgium (kukuruzne sorte koje proizvode toksin Cry3Bb1), IPC 531 od Monsanto Europe S.A., Belgium (sorte pamuka koje proizvode modifikovanu verziju toksina Cry1Ac) i 1507 od Pioneer Overseas Corporation, Belgium (kukuruzne sorte koje proizvode toksin Cry1F i enzim PAT).

[0085] Kompozicije prema pronalasku takođe mogu da se koriste u biljnim kulturama koje su modifikovane, npr. upotrebom tehnika rekombinantne DNK da bi bile sposobne da sintetišu jedan ili više proteina kako bi se povećala otpornost ili tolerancija ovih biljaka na bakterijske, viralne ili gljivične patogene. Primeri takvih proteina su takozvani "proteini povezani sa patogenezom" (PR proteini, videti, npr., EP-A 392 225), geni za otpornost biljaka na bolesti (npr., sorte krompira, koje ispoljavaju gene za otpornost koji deluju protiv Phytophthora infestans izvedene od meksičkog divljeg krompira, Solanum bulbocastanum) ili T4-lizozim (npr., sorte krompira sposobne da sintetišu ove proteine sa povećanom otpornošću na bakterije kao što je Erwinia amilovora). Postupci za proizvodnju takvih genetski modifikovanih biljaka su uopšteno poznati stručnjaku u ublasti i opisani su, npr., u gore pomenutim objavama.

[0086] Kompozicije prema pronalasku mogu takođe da se koriste u biljnim kulturama koje su modifikovane, npr. upotrebom tehnika rekombinantne DNK da bi bile sposobne da sintetišu jedan ili više proteina za povećanje produktivnosti (npr., proizvodnje bio-mase, prinosa zrna, sadržaja skroba, sadržaja ulja ili sadržaja proteina), otpornosti na sušu, salinitet ili druge faktore životne sredine koji ograničavaju rast ili toleranciju na štetočine, gljivične, bakterijske ili viralne patogene ovih biljaka.

[0087] Kompozicije prema pronalasku mogu takođe da se koriste u biljnim kulturama koje su modifikovane, npr. upotrebom tehnika rekombinantne DNK da bi bile sposobne da proizvode povećanu količinu sastojaka ili nove sastojke koji mogu da poboljšaju ljudsku ili životinjsku ishranu, npr., uljane biljne kulture koje proizvode omega-3 masne kiseline dugog lanca ili nezasićene omega-9 masne kiseline (npr., uljana repica Nexera®, Dow AgroSciences, Canada) koje povoljno utiču na zdravlje.

[0088] Kompozicije predmetnog pronalaska može da primeni, na uobičajen način, stručnjak u oblasti upoznat sa tehnikama primene herbicida. Pogodne tehnike uključuju prskanje, atomiziranje, zaprašivanje, posipanje i zalivanje. Vrsta primene zavisi od predviđene svrhe na dobro poznati način; u svakom slučaju, ona treba da obezbedi najfiniju moguću raspodelu aktivnih sastojaka prema pronalasku.

[0089] Kompozicije mogu da se primene pre ili posle nicanja, tj. pre, tokom i/ili nakon nicanja nepoželjnih biljaka. Kada se kompozicije koriste u biljnim kulturama, mogu da se primene posle sejanja i pre ili posle nicanja biljnih kultura. Kompozicije pronalaska mogu, međutim, mogu takođe da se primene pre sejanja biljnih kultura.

[0090] Posebna prednost kompozicija prema pronalasku je ta što one imaju veoma dobru herbicidnu aktivnost posle nicanja, tj. pokazuju dobru herbicidnu aktivnost protiv nepoželjnih biljaka koje su već nikle. Na taj način, u poželjnom primeru izvođenja pronalaska, kompozicije se primenjuju posle nicanja, tj. tokom i/ili nakon, nicanja nepoželjnih biljaka. Posebno je pogodno primeniti smeše prema pronalasku nakon nicanja kada nepoželjna biljka počinje razvoj lišća, sve do cvetanja. Kako kompozicije predmetnog pronalaska ispoljavaju dobru podnošljivost od strane biljne kulture, čak i kada je biljna kultura već nikla, one mogu da se primene nakon sejanja biljnih kultura a naročito tokom ili nakon nicanja biljnih kultura.

[0091] U svakom slučaju herbicidno jedinjenje A, i adjuvans B i, ako je poželjno, herbicidna komponenta D i/ili protektant C, mogu da se primene istovremeno ili uzastopno. U postupcima prema predmetnom pronalasku, herbicidno jedinjenje A i adjuvans B se poželjno primenjuju istovremeno.

[0092] Kompozicije se primenjuju na biljke uglavnom prskanjem, naročito prskanjem lišća. Primena može da se izvede uobičajenim tehnikama prskanja korišćenjem, na primer, vode kao nosača i normi naprskane tečnosti od 10 do 2000 l/ha ili 50 do 1000 l/ha (na primer od 100 do 500 l/ha). Primena herbicidne kompozicije postupkom male zapremine i izuzetno male zapremine je moguća, kao što je njihova primena u obliku mikro-granula.

[0093] U slučaju delovanja na biljke nakon nicanja, herbicidne smeše ili kompozicije prema pronalasku se poželjno primenjuju preko lišća. Primena može da bude izvršena, na primer, uobičajenim tehnikama prskanja sa vodom kao nosačem, korišćenjem količine mešavine za prskanje od približno 50 do 1000 l/ha.

[0094] U postupku prema pronalasku, norma primene herbicidnog jedinjenja A, imazamoks, je obično od 5 do 100 g/ha i naročito od 12 do 50 g/ha.

Primena može da bude pojedinačan ili podeljena primena.

[0095] U postupku prema pronalasku, norma primene adjuvansa B, je obično od 25 do 2000 g/ha, naročito od 50 do 1000 g/ha.

[0096] U postupku prema pronalasku, norma primene jedinjenja C herbicidnog protektanta (u slučaju soli računatih kao kiselina) je obično od 5 do 75 g/ha i naročito od 10 do 50 g/ha.

[0097] U postupku prema pronalasku, norma primene dodatnog herbicidnog jedinjenja D (u slučaju soli računatih kao kiselina) je obično od 1 do 2500 g/ha i naročito od 5 do 1000 g/ha.

[0098] Norma primene sintetičkih inhibitora lipidne biosinteze, naročito inhibitora ACCaze, pomenutih kao grupa D.1, obično je od 5 do 750 g/ha, naročito od 10 do 500 g/ha aktivne supstance (a.s.).

[0099] Norma primene inhibitora ALS pomenutih kao grupa D.2, obično je od 1 do 500 g/ha, naročito od 3 do 200 g/ha aktivne supstance (a.s.).

[0100] Norma primene inhibitora PSII pomenutih kao grupa D.3, obično je od 5 do 1000 g/ha, naročito od 10 do 500 g/ha aktivne supstance (a.s.).

[0101] Norma primene protoks inhibitora pomenutih kao grupa D.4, obično je od 1 do 1000 g/ha, naročito od 5 do 500 g/ha aktivne supstance (a.s.).

[0102] Norma primene izbeljujućih herbicida pomenutih kao grupa D.5, obično je od 5 do 750 g/ha, naročito od 10 do 500 g/ha aktivne supstance (a.s.).

[0103] Norma primene auksinskih herbicida pomenutih kao grupa D.6, obično je od 5 do 2500 g/ha, naročito od 10 do 1500 g/ha aktivne supstance (a.s.).

[0104] Norma primene inhibitora enolpiruvil šikimat 3-fosfat sintaze (EPSPS) pomenutih kao grupa D.7, obično je od 20 do 5000 g/ha, naročito od 20 do 1000 g/ha aktivne supstance (a.s.).

[0105] Norma primene inhibitora glutamin sintetaze (GS) pomenutih kao grupa D.8, obično je od 20 do 2000 g/ha, naročito od 20 do 800 g/ha aktivne supstance (a.s.).

[0106] Predmetni pronalazak se takođe odnosi na formulacije kompozicije prema predmetnom pronalasku. Formulacije sadrže, pored kompozicije, najmanje jedan organski ili neorganski materijal nosača. Formulacije mogu takođe da sadrže, ako je poželjno, jedan ili više surfaktanata i, ako je poželjno, jedno ili više dodatnih pomoćnih sredstava uobičajenih za zaštitne kompozicije za biljne kulture.

[0107] Formulacija može da bude u obliku formulacije u jednom pakovanju koja sadrži i herbicidno jedinjenje A i adjuvans B, i, ako je poželjno, jedinjenje C herbicidnog protektanta i/ili dodatni herbicid D, zajedno sa tečnim i/ili čvrstim materijalima nosača, i, ako je poželjno, jedan ili više surfaktanata i, ako je poželjno, jedno ili više dodatnih pomoćnih sredstava uobičajenih za zaštitne kompozicije za biljne kulture. Formulacija može da bude u obliku formulacije u dva pakovanja, gde jedno pakovanje sadrži formulaciju herbicidnog jedinjenja A dok drugo pakovanje sadrži adjuvans B i, ako je poželjno, jedinjenje C herbicidnog protektanta i/ili dodatno herbicidno jedinjenje D, i gde obe formulacije sadrže najmanje jedan materijal nosača, ako je poželjno, jedan ili više surfaktanata i, ako je poželjno, jedno ili više dodatnih pomoćnih sredstava uobičajenih za zaštitne kompozicije za biljne kulture. Formulacija može takođe da bude u obliku formulacije u dva pakovanja, gde jedno pakovanje sadrži formulaciju herbicidnog jedinjenja A i adjuvans B i izborno jedinjenje C herbicidnog protektanta, dok drugo pakovanje sadrži formulaciju dodatnog herbicidnog jedinjenja D, i gde obe formulacije sadrže najmanje jedan materijal nosača, ako je poželjno, jedan ili više surfaktanata i, ako je poželjno, jedno ili više dodatnih pomoćnih sredstava uobičajenih za zaštitne kompozicije za biljne kulture. U slučaju formulacija u dva pakovanja, dve formulacije se poželjno mešaju pre primene. Poželjno se mešanje izvodi kao mešanje u tanku, tj. formulacije se mešaju neposredno pre ili po razblaživanju sa vodom.

[0108] U formulaciji predmetnog pronalaska aktivni sastojci, tj. herbicidno jedinjenje A, adjuvans B i izborno dodatne aktivne supstance (npr. herbicidni protektant C i/ili dodatno herbicidno jedinjenje D) su prisutne u suspendovanom, emulzifikovanom ili rastvorenom obliku. Formulacija prema pronalasku može da bude u obliku vodenih rastvora, prahova, suspenzija, takođe visoko koncentrovanih vodenih, uljanih ili drugih suspenzija ili disperzija, vodenih emulzija, vodenih mikroemulzija, vodenih suspo-emulzija, uljanih disperzija, pasti, prahova, materijala za posipanje ili granula.

[0109] U zavisnosti od vrste formulacije, one sadrže jedan ili više tečnih ili čvrstih nosača, ako je pogodno surfaktanata (kao što su sredstva za raspršivanje, zaštitini koloidi, emulzifikatori, sredstva za kvašenje i adhezivna sredstva), i ako je pogodno dodatna pomoćna sredstva koja su uobičajena za formulisanje proizvoda za zaštitu biljnih kultura. Stručnjak u oblasti je naučno upoznat sa receptima za takve formulacije. Dodatna pomoćna sredstva uključuju npr. organske i neorganske zgušnjivače, baktericide, sredstva protiv smrzavanja, sredstva protiv penušanja, sredstva za bojenje i, za formulacije semena, adhezive.

[0110] Pogodni nosači uključuju tečne i čvrste nosače. Tečni nosači uključuju npr. rastvarače koji nisu na vodenoj bazi kao što su ciklični i aromatični ugljovodonici, npr. parafini, tetrahidronaftalen, alkilovani naftaleni i njihovi derivati, alkilovani benzeni i njihovi derivati, alkoholi kao što su metanol, etanol, propanol, butanol i cikloheksanol, ketoni kao što su cikloheksanon, jaki polarni rastvarači, npr. amini kao što su N-metilpirolidon, i voda kao i njihove smeše. Čvrsti nosači uključuju npr. mineralne zemlje kao što su silike, silika gelovi, silikati, talk, kaolin, krečnjak, kreč, kreda, bolus, les, glina, dolomit, dijatomejska zemlja, kalcijum sulfat, magnezijum sulfat, magnezijum oksid, mlevene sintetičke materijale, đubriva kao što su amonijum sulfat, amonijum fosfat, amonijum nitrat, uree, i proizvode biljnog porekla kao što su brašno od cerealija, brašno od kore drveta, drveno brašno i brašno od orahove ljuske, celulozne prahove, ili druge čvrste nosače.

[0111] Pogodni surfaktanti (adjuvansi, sredstva za kvašenje, adhezivna sredstva, sredstva za raspršivanje i takođe emulzifikatori) su soli alkalnih metala, soli zemnoalkalnih metala i amonijumove soli aromatičnih sulfonskih kiselina, na primer lignosulfonskih kiselina (npr. tipa Borrespers, Borregaard), fenolsulfonskih kiselina, naftalenesulfonskih kiselina (tipa Morwet, Akzo Nobel) i dibutilnaftalenesulfonske kiseline (tipa Nekal, BASF SE), i masnih kiselina, alkili alkilarilsulfonati, alkil sulfati, lauril etar sulfati i sulfati masnih alkohola, i soli sulfatiranih heksa-, hepta- i oktadekanola, i takođe glikol etara masnih alkohola, kondenzati sulfoniranog naftalena i njegovih derivata sa formaldehidom, kondenzati naftalena ili naftalenesulfonskih kiselina sa fenolom i formaldehidom, polioksietilen oktilfenol etar, etoksilovani izooktil-, oktilili nonilfenol, alkilfenil ili tributilfenil poliglikol etar, alkilaril polietar alkoholi, izotridecil alkohol, kondenzati masnog alkohola/etilen oksida, etoksilovano ricinusovo ulje, polioksietilen alkil etri ili polioksipropilen alkil etri, acetat poliglikol etra lauril alkohola, sorbitol estri, lignosulfitne otpadne tečnosti i proteini, denaturisani proteini, polisaharidi (npr. metilceluloza), hidrofobno modifikovani skrobovi, polivinil alkohol (tipa Mowiol, Clariant), polikarboksilati (BASF SE, tipa Sokalan), polialkoksilati, polivinilamin (BASF SE, tipa Lupamine), polietilenimin (BASF SE, tipa Lupasol), polivinilpirolidon i njihovi kopolimeri.

[0112] Primeri sredstava za zgušnjavanje (tj. jedinjenja koja doprinose modifikovanju svojstava protočnosti formulacije, tj. visokoj viskoznosti u stanju mirovanja i niskoj viskoznosti u pokretu) su polisaharidi, kao što su ksantan guma (Kelzan® od Kelco), Rhodopol® 23 (Rhone Poulenc) ili Veegum® (R.T. Vanderbilt), i takođe organski i neorganski slojeviti minerali, kao što je Attaclay® (Engelhardt).

[0113] Primeri sredstava protiv penušanja su silikonske emulzije (kao što su, na primer, Silikon<®>SRE, Wacker ili Rhodorsil® od Rhodia), alkoholi dugog lanca, masne kiseline, soli masnih kiselina, organofluorna jedinjenja i njihove smeše.

[0114] Baktericidi mogu da se dodaju za stabilizovanje vodenih herbicidnih formulacija. Primeri baktericida su baktericidi na bazi diklorofena i benzil alkohol hemiformala (Proxel® od ICI ili Acticide® RS od Thor Chemie i Kathon® MK od Rohm & Haas), kao i izotiazolinonski derivati, kao što su alkilizotiazolinoni i benzizotiazolinoni (Acticide MBS od Thor Chemie).

[0115] Primeri sredstava protiv mržnjenja su etilen glikol, propilen glikol, urea ili glicerol.

[0116] Primeri sredstava za bojenje su i pigmenti umereno rastvorljivi u vodi i boje rastvorljive u vodi. Primeri koji mogu da se pomenu su boje poznate pod imenima Rhodamin B, C.I. crveni pigment 112 i C.I. solvent crvena 1, kao i plavi pigment 15:4, plavi pigment 15:3, plavi pigment 15:2, plavi pigment 15:1, plavi pigment 80, žuti pigment 1, žuti pigment 13, crveni pigment 112, crveni pigment 48:2, crveni pigment 48:1, crveni pigment 57:1, crveni pigment 53:1, narandžasti pigment 43, narandžasti pigment 34, narandžasti pigment 5, zeleni pigment 36, zeleni pigment 7, beli pigment 6, smeđi pigment 25, bazno ljubičasto 10, bazno ljubičasto 49, kiselo crveno 51, kiselo crveno 52, kiselo crveno 14, kiselo plavo 9, kiselo žuto 23, bazno crveno 10, bazno crveno 108.

[0117] Primeri adheziva su polivinilpirolidon, polivinil acetat, polivinil alkohol i tiloza.

[0118] Za pripremu emulzija, pasti ili uljanih disperzija, aktivne komponente, kao takve ili rastvorene u ulju ili rastvaraču, mogu da se homogenizuju u vodi pomoću sredstva za kvašenje, sredstva za adheziju, sredstva za raspršivanje ili emulzifikatora. Alternativno, moguće je pripremiti koncentrate koji se sastoji od aktivne supstance, sredstva za kvašenje, sredstva za adheziju, sredstva za raspršivanje ili emulzifikatora i, ako je poželjno, rastvarača ili ulja, i ovi koncentrati su pogodni za razblaživanje vodom.

[0119] Prahovi, materijali za posipanje i praškasti materijali mogu da se pripreme mešanjem ili istovremenim mlevenjem aktivnih komponenti A i B i izborno protektanta C i izborno herbicida D sa čvrstim nosačem.

[0120] Granule, npr. obložene granule, impregnirane granule i homogenizovane granule, mogu da se pripreme vezivanjem aktivnih sastojaka za čvrste nosače.

[0121] Formulacije pronalaska sadrže herbicidno efikasnu količinu kompozicije predmetnog pronalaska. Koncentracije aktivnih sastojaka u formulacijama mogu da variraju u širokim opsezima. Uopšteno, formulacije sadrže od 1 do 98% po težini, poželjno 10 do 60% po težini, aktivnih sastojaka (zbir topramezona, herbicidnog jedinjenja B i izborno dodatnih aktivnih jedinjenja). Aktivni sastojci se primenjuju pri čistoći od 90% do 100%, poželjno 95% do 100% (prema spektru NMR).

[0122] Aktivno herbicidno jedinjenje A, adjuvans B kao i kompozicije prema pronalasku mogu, na primer, da budu formulisane kao što sledi:

1. Proizvodi za razblaživanje sa vodom

A Koncentrati rastvorni u vodi

[0123] 10 težinskih delova aktivnog jedinjenja (ili kompozicije) se rastvara u 90 težinskih delova vode ili rastvarača rastvornog u vodi. Kao alternativa, dodaju se sredstva za vlaženje ili drugi adjuvansi. Aktivno jedinjenje se rastvara nakon razblaživanja sa vodom. Ovo daje formulaciju sa sadržajem aktivnog jedinjenja od 10 težinskih %.

B Disperzivni koncentrati

[0124] 20 težinskih delova aktivnog jedinjenja (ili kompozicije) se rastvara u 70 težinskih delova cikloheksanona uz dodatak 10 težinskih delova disperzanta, na primer polivinilpirolidona. Razblaživanje vodom daje disperziju. Sadržaj aktivnog jedinjenja je 20 težinskih %.

C Emulzibilni koncentrati

[0125] 15 težinskih delova aktivnog jedinjenja (ili kompozicije) se rastvara u 75 težinskih delova organskog rastvarača (npr. alkilaromatičnog) uz dodatak kalcijum dodecilbenzensulfonata i etoksilata ricinusovog ulja (u svakom slučaju 5 težinskih delova). Razblaživanje vodom daje emulziju. Formulacija ima sadržaj aktivnog jedinjenja od 15 težinskih %.

D Emulzije

[0126] 25 težinskih delova aktivnog jedinjenja (ili kompozicije) se rastvara u 35 težinskih delova organskog rastvarača (npr. alkilaromatičnog) uz dodatak kalcijum dodecilbenzensulfonata i etoksilata ricinusovog ulja (u svakom slučaju 5 težinskih delova). Ova smeša se uvodi u 30 težinskih delova vode pomoću sredstva za emulgovanje (Ultraturrax) i pretvara u homogenu emulziju. Razblaživanje vodom daje emulziju. Formulacija ima sadržaj aktivnog jedinjenja od 25% po težini.

E Suspenzije

[0127] U mlinu sa kuglama koji meša, sprašuje se 20 težinskih delova aktivnog jedinjenja (ili kompozicije) uz dodatak 10 težinskih delova disperzanata i sredstava za kvašenje i 70 težinskih delova vode ili organskog rastvarača da bi se dobila fina suspenzija aktivnog jedinjenja. Razblaživanje vodom daje stabilnu suspenziju aktivnog jedinjenja. Sadržaj aktivnog jedinjenja u formulaciju je 20% po težini.

F Granule disperzibilne u vodi i granule rastvorne u vodi

[0128] 50 težinskih delova aktivnog jedinjenja (ili kompozicije) se fino melje uz dodatak 50 težinskih delova disperzanata i sredstava za kvašenje i pretvara u granule disperzibilne u vodi i granule rastvorljive u vodi pomoću tehničkih uređaja (na primer pomoću ekstruzije, tornja sa mlaznicama, fluidizovanog sloja). Razblaživanje vodom daje stabilnu disperziju ili rastvor aktivnog jedinjenja. Formulacija ima sadržaj aktivnog jedinjenja od 50% po težini.

G Prahovi disperzibilni u vodi i prahovi rastvorni u vodi

[0129] 75 težinskih delova aktivnog jedinjenja (ili kompozicije) se melje u mlinu tipa rotor-stator uz dodatak 25 težinskih delova disperzanata, sredstava za vlaženje i silika gela. Razblaživanje vodom daje stabilnu disperziju ili rastvor aktivnog jedinjenja. Sadržaj aktivnog jedinjenja formulacije je 75% po težini.

H Gel formulacije

[0130] U mlinu sa kuglama, 20 težinskih delova aktivnog jedinjenja (ili kompozicije), 10 težinskih delova disperzanta, 1 težinski deo sredstva za geliranje i 70 težinskih delova vode ili organskog rastvarača se mešaju da bi se dobila fina suspenzija. Razblaživanje vodom daje stabilnu suspenziju sa sadržajem aktivnog jedinjenja od 20% po težini.

2. Proizvodi koji se primenjuju nerazblaženi

I Praškasta sredstva

[0131] 5 težinskih delova aktivnog jedinjenja (ili kompozicije) se fino melje i dobro meša sa 95 težinskih delova fino razdeljenog kaolina. Ovo daje fini prah sa sadržajem aktivnog jedinjenja od 5% po težini.

J Granule (GR, FG, GG, MG)

[0132] 0.5 težinskih delova aktivnog jedinjenja (ili kompozicije) se fino melje i povezuje sa 99.5 težinskih delova nosača. Aktuelni postupci ovde su ekstruzija, sušenje raspršivanjem ili fluidizovani sloj. Ovo daje granule koje se primenjuju nerazblažene sa sadržajem aktivnog jedinjenja od 0.5% po težini.

K Rastvori ULV (UL)

[0133] 10 težinskih delova aktivnog jedinjenja (ili kompozicije) se rastvara u 90 težinskih delova organskog rastvarača, na primer ksilena. Ovo daje proizvod koje se primenjuju nerazblažene sa sadržajem aktivnog jedinjenja od 10% po težini.

[0134] Oblici za upotrebu sa vodom mogu da se pripreme od koncentrata emulzija, suspenzija, pasta, kvašljivih prahova ili granula disperzibilnih u vodi dodavanjem vode.

[0135] Dodatno može da bude korisno primenjivanje kompozicija pronalaska samih, ili u kombinaciji sa drugim herbicidima, ili drugačije u obliku smeše sa drugim zaštitnim sredstvima za biljne kulture, na primer zajedno sa sredstvima za kontrolisanje štetočina ili fitopatogenih gljivica ili bakterija. Takođe je interesantna i mešljivost sa rastvorima mineralnih soli, koje su uključene u tretiranje nedostataka nutrijenata i elemenata u tragovima. Drugi dodaci kao što su nefitotoksična ulja i koncentrati ulja mogu takođe da se dodaju.

Primeri upotrebe

[0136]

Surfaktant 1: Klearfac® AA270, tečni fosfatni estar (slobodna kiselina) polialkoksilovanog masnog alkohola, oko 13 tež.% vode, oko 10 tež.% fosforne kiseline, kiselinski broj 200-220 mg KOH/g, dinamička viskoznost 2.2025 mPas na 25°C, pH 2,2 (1% u vodi), površinski napon (25°C, 0,1% vodeni rastvor) 28,1 dina/cm, komercijalno dostupan kod BASF Corporation, USA.

Surfaktant 2: anjonski surfaktant, pH 6-7 (5% u vodi), površinski napon oko 29 mN/m (0,1% u vodi). =LutensitABO

Surfaktant 3: nejonski surfaktant, rastvoran u vodi, pH 5-7 (1% u vodi), HLB vrednost 15-17. = Tween 20

Surfaktant 4: Estar fosforne kiseline etoksilata masnog alkohola, tečni, pH 2 (5 tež.% u vodi), površinski napon (23°C, 0,1% u vodi) 38-41 mN/m, rastvoran u vodi (>10 tež.%). =L utenit A-EP

Surfaktant 5: etoksilovani/propoksilovani linearni, zasićeni C16-18masni alkohol koji sadrži 15 do 30 ekvivalenata alkilenoksida = RD168369

Tabela 1: Primeri za adjuvanse B prema predmetnom pronalasku:

[0137] Primeri 1 do 4 (formulacije SL) su pripremljeni mešanjem komponenti prema tabeli 1.

[0138] Dejstvo herbicidnih kompozicija prema pronalasku imidazolinskog herbicida A i adjuvansa B i, ako je pogodno, jedinjenja C herbicidnog protektanta i/ili dodatnog herbicidnog jedinjenjg D na rast nepoželjnih biljaka, u poređenju sa samim herbicidno aktivnim jedinjenjima, pokazan je sledećim terenskim eksperimentima:

Seme suncokreta (Helianthus annuus L.) je bilo posejano korišćenjem opreme za terenski eksperiment malog obima. Ispitivane biljke su bile ujednačene i homogene u odnosu na starost, sortu, razmak redova i rastojanje u redu. Veličina parcele 2,8 m x 10 m - 4 reda po parceli.

[0139] Prirodne infestacije korovima su bile prisutne na parcelama.

[0140] Tretmani nakon nicanja su izvedeni u stadijumu lišća 2-4 (BBCH 12-14) ispitivane biljne kulture (Helianthus annuus L.) prema skali BBCH [Lancashire, P. D., H. Bleiholder, P. Langelüddecke, R. Stauss, T. van den Boom, E. Weber and A. Witzenberger, 1991: An uniform decimal code for growth stages of crops and weeds. Ann. appl. Biol.119, 561-60].

[0141] Odgovarajuće komponente, herbicidno jedinjenje A i adjuvans B i, izborno, jedinjenje C herbicidnog protektanta i/ili dodatno herbicidno jedinjenje D su uvedeni u medijum za raspršivanje koji se koristi za primenu aktivne kompozicije. U primerima, korišćeni medijum za raspršivanje je bila voda.

[0142] Period ispitivanja je obuhvatao 1 mesec do 4 meseca. Tokom tog vremena, biljke su negovane, i njihov odgovor na pojedinačne tretmane je procenjivan.

Procena štete uzrokovane hemijskim kompozicijama je sprovedena korišćenjem skale od 0 do 100%, u poređenju sa netretiranim kontrolnim biljkama. Ovde, 0 označava da nema oštećenja ili normalan tok rasta korova ili gajenih biljaka i 100 označava potpuno uništavanje biljaka. Dobra herbicidna aktivnost protiv korova se dobija pri vrednostima od najmanje 70, a vrlo dobra herbicidna aktivnost se dobija pri vrednostima od najmanje 85.

Dobra selektivnost prema biljnim kulturama se dobija pri vrednostima nižim od 10, dok se odlična selektivnost prema biljnim kulturama dobija pri vrednostima nižim od 5.

[0143] Biljke korišćene u terenskim eksperimentima pripadale su sledećim vrstama:

[0144] Tabela 2 prikazuje poboljšanu efikasnost herbicidne kompozicije (primer 1 prema tabeli 1) prema pronalasku, u poređenju sa komercijalnim standardom, Pulsar<®>40, koncentrat rastvoran u vodi (SL) ima sadržaj aktivnog sastojka od 40 g/l imazamoksa i Tween 20 kao uključeni adjuvans.

Tabela 2: Poređenje efikasnosti kompozicije prema pronalasku posle primene nakon nicanja, nasuprot preparatu Pulsar®40.

[0145] Tabela 2 prikazuje očuvanu toleranciju biljne kulture posle primene herbicidne kompozicije nakon nicanja (primer 1 prema tabeli) prema pronalasku, u poređenju sa komercijalnim standardom, preparatom Pulsar® 40, koncentrata (SL) rastvornog u vodi koji ima sadržaj aktivnog sastojka od 40 g/l imazamoksa i Tween 20 kao uključeni adjuvans.

Tabela 3: Poređenje tolerancije biljne kulture kod suncokreta posle primene kompozicije prema pronalasku nakon nicanja, nasuprot preparatu Pulsar®40.

Claims (5)

Patentni zahtevi

1. Postupak za kontrolisanje nepoželjne vegetacije u kulturama gajenih biljaka, koji obuhvata omogućavanje kompoziciji koja sadrži:

a) herbicidno jedinjenje A, koje predstavlja Imazamoks; i

b) adjuvans B, koji je b2) anjonski surfaktant odabran od alifatičnih monokarboksilata, alifatičnih oligokarboksilata, sulfonamidokarboksilata, alifatičnih ili aromatičnih sulfata, polietarsulfata, amidopolietarsulfata, sulfatiranih karboksilata, glicerida ugljene kiseline, ili estara ugljene kiseline, alifatičnih ili aromatičnih sulfonata, sulfoniranih karboksilnih estara ili karboksilnih amida, estara sulfosukcinske kiseline, polietarsulfonata, polietar fosfata ili fosfatnog estra polialkoksilovanog masnog alkohola, polietar sulfata i polialkoksilovanih derivata jedinjenja formule R1Xn, gde se polialkoksilatni ostatak završava ostatkom Y, gde je R<1>odabran od alifatičnih ili aromatičnih ostataka koji imaju najmanje osam atoma ugljenika; X je odabran od hidroksi, -O-(C1-C6-alkil), -O-(C3-C6-alkenil), amina, amida, ili estra; n je 1, 2, 3, 4, 5, ili 6; i Y je odabran od karboksilata, sulfonata, sulfata, fosfata, ili fosfonata; i gde težinski odnos herbicidnog jedinjenja A i adjuvansa B iznosi od 2:1 do 1:60;

da deluje na biljke koje treba da se kontrolišu ili na njihovo stanište, i gde je gajena biljka odabrana od

a) suncokreta koji sadrže svojstvo tolerancije na herbicid od (1) svojstva CLHA-Plus, koje ima AHASL (veliku podjedinicu acetohidroksiacid-sintaze) sa supstitucijom A122(At)T, ili (2) njegove varijante AHASL koja sadrži supstituciju A122(At)T kao i drugu supstituciju koja može da bude jedna ili više od P197Q, P197S, T203I, T203X, A205D, A205V, W574L, A653N, A653T, A653F, ili A653V.

b) suncokreta koji sadrže dva svojstva tolerancije na herbicid, svojstvo CLHA-Plus (AHASL-A122(At)T), kao i drugo svojstvo AHASL, odabrano od AHASL sa supstitucijom A205(At)V ili AHASL sa supstitucijom P197(At)L.

2. Postupak prema patentnom zahtevu 1, naznačen time što je adjuvans B fosfatni estar polialkoksilovanog masnog alkohola.

3. Postupak prema patentnim zahtevima 1 ili 2, naznačen time što kompozicija dodatno sadrži najmanje jedno dodatno herbicidno jedinjenje D.

4. Upotreba kompozicije koja sadrži:

a) herbicidno jedinjenje A, koje predstavlja Imazamoks; i

b) adjuvans B, koji je b2) anjonski surfaktant odabran od alifatičnih monokarboksilata, alifatičnih oligokarboksilata, sulfonamidokarboksilata, alifatičnih ili aromatičnih sulfata, polietarsulfata, amidopolietarsulfata, sulfatiranih karboksilata, glicerida ugljene kiseline, ili estara ugljene kiseline, alifatičnih ili aromatičnih sulfonata, sulfoniranih karboksilnih estara ili karboksilnih amida, estara sulfosukcinske kiseline, polietarsulfonata, polietar fosfata ili fosfatnog estra polialkoksilovanog masnog alkohola, polietar sulfata i polialkoksilovanih derivata jedinjenja formule R1Xn, gde se polialkoksilatni ostatak završava ostatkom Y, gde je R<1>odabran od alifatičnih ili aromatičnih ostataka koji imaju najmanje osam atoma ugljenika; X je odabran od hidroksi, -O-(C1-C6-alkil), -O-(C3-C6-alkenil), amina, amida, ili estra; n je 1, 2, 3, 4, 5, ili 6; i Y je odabran od karboksilata, sulfonata, sulfata, fosfata, ili fosfonata; i gde težinski odnos herbicidnog jedinjenja A i adjuvansa B iznosi od 2:1 do 1:60;

za kontrolisanje nepoželjne vegetacije u kulturama gajenih biljaka, gde je gajena biljka odabrana od

a) suncokreta koji sadrže svojstvo tolerancije na herbicid od (1) svojstva CLHA-Plus, koje ima AHASL (veliku podjedinicu acetohidroksiacid-sintaze) sa supstitucijom A122(At)T, ili (2) njegove varijante AHASL koja sadrži supstituciju A122(At)T kao i drugu supstituciju koja može da bude jedna ili više od P197Q, P197S, T203I, T203X, A205D, A205V, W574L, A653N, A653T, A653F, ili A653V.

b) suncokreta koji sadrže dva svojstva tolerancije na herbicid, svojstvo CLHA-Plus (AHASL-A122(At)T), kao i drugo svojstvo AHASL, odabrano od AHASL sa supstitucijom A205(At)V ili AHASL sa supstitucijom P197(At)L.

5. Upotreba prema patentnom zahtevu 4, naznačena time što je adjuvans B fosfatni estar polialkoksilovanog masnog alkohola.