RS56798B1 - Metoda za verifikaciju ispravnog prenosa podataka u video memoriju - Google Patents

Description

Opis

POZNATO STANJE TEHNIKE

[0001] Pronalazak se odnosi na metodu za verifikaciju tačnog prenosa bitmap podataka iz prve memorije, naročito iz glavne memorije računarskog sistema, u drugu memoriju računarskog sistema, naročito u video memoriju grafičke kartice. Pronalazak se takođe odnosi na proizvod kompjuterskog programa za primenu metode, kao i na odgovarajuc i rac unarski sistem.

[0002] Tipične HMI (interfejs čovek-mašina) aplikacije za vizuelizaciju stanja podataka koji su kritični sa aspekta sigurnosti, npr. upravljačkog sistema železnice (vitalna vizuelizacija) obično generišu svoje slike u obliku bitmapa u glavnoj memoriji računara. Ove bitmape se naknadno prenose iz glavne memorije u video memoriju, npr. memoriju grafičke kartice, kako bi se bitmap podaci prikazali na grafičkom displeju, poput monitora ili slično. U takvim aplikacijama za vizuelizaciju, koje su vezane za sigurnost, bitmap slika koja se čuva u video memoriji mora biti identična originalnoj slici u glavnoj memoriji, što zahteva postupak verifikacije kako bi se proverio identitet obe bitmap slike.

[0003] U postojec im sistemima za vizuelizaciju koji su vezani za sigurnost (kao s to je realizovano npr. u proizvodima: BO L ISA, Command 900, SOC/VCC Thales Rail Signaling Solutions GmbH, ili u proizvodu Simensa BPS901), kompletna bitmap slika se prebacuje nazad u glavnu memoriju. Nakon toga se iz ovih podataka izračunava kontrolni kôd (npr. CRC (ciklična provera redundanse) kôd). Na kraju se ovaj kontrolni kôd upoređuje sa kontrolnim kôdom koji je izračunat na osnovu originalne slike u glavnoj memoriji, da bi se verifikovalo da li je prenos bitmap podataka ispravno izvršen.

[0004] eđutim, kolic ina memorije koja se obezbeđuje za grafic ke displeje je dramatic no povec ana poslednjih godina zbog npr. povec anja broja monitora po radnoj stanici, povećanja rezolucije monitora i broja boja za prikazivanje. Vreme koje je potrebno za proveru na gore opisani način u takvim sistemima može biti u opsegu sekundi. eđutim, prekidanje normalnog rada tokom ovako dugog vremenskog perioda obično nije prihvatljivo za operatora. Štaviše, savremene grafic ke kartice koje dozvoljavaju koris c enje transparentnih boja mogu otkazati prilikom sprovođenja napred opisane provere.

[0005] EP 0443377 A2 objavljuje uređaj za prikazivanje signalne slike na ekranu koje je sigurno u pogledu otkaza. Da bi se formirao kontrolni kôd, podaci slike koji su upisani u pomoćnu memoriju za osvežavanje kadra upisuju se paralelno u drugu, sličnu pomoćnu memoriju koja nije prac ena ekranom, podaci slike odmah se čitaju iz dodatne pomoćne memorije i unose u generator kontrolnog kôda. Kontrolni kôd koji je generisan od strane generatora kontrolnog kôda zatim se upoređuje sa korespondentom u kontrolnom procesoru, pri čemu se greška prikazuje ako nema korespondencije.

[0006] DE 3411015 A1 objavljuje metodu za predstavljanje mimičkog dijagrama, koje je sigurno u pogledu otkaza, na uređaju za prikaz podataka u kojem se podaci slike koji se isporučuju uređaju za prikaz podataka kontinuirano proveravaju činjenicom da se testni kôd formira redukcijom podataka iz toka podataka slike i ovaj kôd se poredi sa prethodno sačuvanim referentnim kodom i karakteristikom mimičkog dijagrama koji se prikazuje. Referentni kôd se formira sabiranjem po modulu 2 iz osnovnog koda, koji predstavlja elemente statičke slike, i kôdova promene, koji korespondiraju sa pojedinačnim promenama mimičkog dijagrama.

[0007] EP 0856792 A2 objavljuje metodu za siguran prikaz slike na monitoru. Metoda uključuje hranjenje informacijama računara za obradu slike, koji generiše prvu sliku koja se čuva u prvoj memoriji slike. Korišćenjem memorije za povraćaj slike, slika se zatim prikazuje na ekranu. Računar za obradu slike iz informacija takođe generiše drugu sliku, koja se čuva u drugoj memoriji. Sadržaj memorije za povraćaj slike se potom barem delimično poredi sa sadržajem prve memorije slike i, nezavisno od toga, poredi se sa sadržajem druge memorije slike.

[0008] EP 0584895 A2 se odnosi na metodu za prikazivanje tehnic kih informacija o saobrac aju koje je sigurno u pogledu otkaza, u kojoj su podaci koji se odnose na radna stanja pojedinačnih komponenti upravljačkog sistema železnice izlazi operaciono-upravljačkog uređaja, naročito signalne kabine. Elementi se dodjeljuju simbolima koji su sastavljeni redom od pojedinačnih piksela, pikselima simbola se u svakom slučaju dodeljuju iste vrednosti boja, u skladu sa trenutnim radnim podacima, specifičnim za dato stanje, za odgovarajuc i element. U testnoj rutini, očitava se vrednost boje selektovanog piksela simbola koji se testira, i poredi sa stavkom podataka za odgovarajuc i element, a u sluc aju neidentičnosti generiše se izveštaj o grešci.

[0009] FR 2908225 A objavljuje metodu koja uključuje verifikaciju integriteta slike koja je prikazana kontrolom digitalnih video signala prenetih između logičkog procesora i uređaja za prikaz. Generiše se binarni kontrolni kôd, a bitovi kompjuterskog kôda boja nekog piksela slike se pomoc u procesora zamenjuju bitovima odgovarajuc eg binarnog kôda. Binarni kôd ili stimulacija i/ili kontrolna tačka čitaju se od strane kontrolnog uređaja, kako bi se verifikovala njegova koherentnost i integritet slike.

PREDMET PRONALASKA

[0010] Predmet ovog pronalaska jeste da obezbedi: pouzdanu i brzu metodu za verifikaciju prenosa bitmap podataka iz prve u drugu memoriju.

IZLAGANJE SUŠTINE PRONALASKA

[0011] Ovaj predmet se ostvaruje metodom prema patentnom zahtevu 1, kompjuterskim programom prema patentnom zahtevu 8, i računarskim sistemom prema patentnom zahtevu 9.

[0012] Inventivna metoda sadrži: a) modifikovanje najmanje jednog svojstva nekoliko piksela koji su selektovani iz bitmap podataka prve memorije, pri čemu se selekcija vrši na slučajan način, b) prenošenje bitmap podataka koji sadrže modifikovane piksele iz prve memorije u drugu memoriju, c) čitanje nazad izmenjenih piksela iz druge memorije, i d) poređenje modifikovanih piksela sa ponovnim čitanjem i modifikovanih piksela prve memorije radi verifikacije ispravnog prenosa bitmap podataka, pri čemu je najmanje jedno svojstvo izmenjeno tako da modifikacija nije vidljiva kada se modifikovani pikseli prikazuju na grafičkom displeju pomenutom gore. Za proveru ispravnog kopiranja bitmap podataka cele slike ili njenog dela iz prve u drugu memoriju, može biti dovoljno da se proveri da li je ispravno kopiran (tipično mali) broj piksela selektovan iz prenetih bitmap podataka tako s to c e se ponovo pročitati ti odabrani pikseli. eđutim, u sadašnjim aplikacijama vizuelizacije podataka koji su kritični sa aspekta sigurnosti, naročito za upravljačke sisteme železnica, prikazane slike obično sadrže velike oblasti slike koje imaju istu boju. Stoga, kada se jednostavno ponovo pročita mali broj piksela iz prenetih podataka, postoji značajan rizik da ponovo pročitani pikseli imaju isto svojstvo kao i originalni pikseli, iako je prenos podataka izvršen nepravilno, npr. kopiranjem bitmap podataka u drugu memoriju na pogrešnu poziciju ili sa pogrešnim skaliranjem. U tom slučaju, zbog velikog broja piksela koji imaju identična svojstva, provera ponovo pročitanih bitmap podataka može ukazivati na to da su bitmap podaci ispravno preneti čak i u slučajevima kada je prenos bio neispravan.

[0013] Pronalazač stoga predlaže da modifikuje najmanje jedno svojstvo piksela koji treba da se ponovo pročitaju pre nego što se oni prenesu u drugu memoriju. Na taj način, ponovo pročitani pikseli mogu poslužiti kao „pikseli otisci" bitmap podataka koji su preneti u drugu memoriju, omogućavajući time da se detektuje kopiranje bitmap podataka na pogrešne pozicije i/ili pogrešno skaliranu oblast druge memorije.

[0014] Kako bi se izbegle sistematske greške koje mogu nastati kada se pikseli selektuju uvek na istim pozicijama slike u prvoj memoriji, korisno je na slučajan način odabrati piksele „otiska“ u prvoj memoriji. Naročito, prilikom kopiranja samo delova slike iz prve u drugu memoriju, slučajno izabrani pikseli „otisci“ omoguc avaju jedinstvenu identifikaciju odgovarajuc ih kopiranih delova slike.

[0015] U jednoj varijanti, metoda dalje obuhvata ponovno čitanje nekoliko neizmenjenih piksela iz druge memorije i poređenje ponovo pročitanih neizmenjenih piksela sa odgovarajuc im neizmenjenim pikselima u prvoj memoriji, radi verifikacije ispravnog prenosa bitmap podataka. Pored modifikovanih piksela, više neizmenjenih piksela može se takođe ponovo pročitati i porediti sa odgovarajuc im pikselima u prvoj memoriji. oguc e je na slučajan način selektovati neizmenjene piksele iz bitmap podataka prve memorije, međutim, takođe je moguc e koristiti nekoliko neizmenjenih piksela sa predefinisanom pozicijom u oblasti kopiranih bitmap podataka, pri čemu predefinisana pozicija zavisi npr. od tipa grafičkog simbola koji je pokriven bitmap podacima, a grafički simbol je obično u korelaciji sa operativnim stanjem nekog elementa (npr. železničkog signala), koji je kontrolisan upravljačkim sistemom železnice. Biće jasno, međutim, da softverske i/ili hardverske komponente koje su uključene u proces kopiranja bitmap podataka iz prve u drugu memoriju uglavnom nemaju nikakvu informaciju o tome koji delovi slike sadrže grafičku informaciju a koji ne, tj. ove komponente su prilagođene da podjednako tretiraju svaki piksel bitmap podataka.

[0016] U jednoj varijanti, modifikovano svojstvo se selektuje iz grupe koja se sastoji od: vrednosti boje piksela, naročito vrednosti primarne boje piksela, i vrednosti transparentnosti piksela. U principu, svaki piksel bitmape predstavljen je sa najmanje tri, a obično sa četiri numeričke vrednosti: po jedna vrednost za svaku osnovnu boju, npr. crvena, zelena i plava. Četvrta vrednost je tzv. alfa vrednost, koja predstavlja meru transparentnosti piksela. Vrednost alfa, kao i vrednosti crvene, zelene i plave su numeričke vrednosti koje obično variraju u opsegu između 0 i 1. Uzimajuc i u obzir vrednost alfa, rezultirajuc e vrednosti crvene, zelene i plave u video memoriji obično su: (Crvena, Zelena, Plava)video memorija nova= (Crvena, Zelena, Plava)*α (Crvena, Zelena, Plava)video memorija.postojeća*(1- α)

[0017] Tipično, najmanje jedno svojstvo je modifikovano na takav nac in da operator nec e primetiti modifikaciju kada se modifikovani pikseli prikazuju na grafičkom displeju, tj. samo marginalne modifikacije se obavljaju na najmanje jednom svojstvu piksela. Što se tiče vrednosti boja, tipična promena manja od 5 %, poželjno manja od 1 % za svaku od apsolutnih vrednosti nec e biti prepoznata/vidljiva od strane operatera koji koristi grafički displej. Što se tiče vrednosti alfa, modifikacija manja od 10 %, poželjno manja od 5% (ili manje od 0,1, odnosno manje od 0,05 u apsolutnim vrednostima) nec e biti vidljiva operatoru.

[0018] U jednoj varijanti, metoda dalje sadrži: grupisanje bitmap podataka prve memorije u mnoštvo oblasti slike koje imaju predefinisanu veličinu, i izvođenje makar koraka pod a) pojedinačno za svaku od oblasti slike. Kada se celokupna slika podeli u više oblasti slike sa predefinisanom veličinom, npr. sa 32 x 32 piksela u okviru svake oblasti, fiksni broj slučajno odabranih piksela mogu se koristiti kao pikseli "otiska". U ovoj varijanti, ukupan broj piksela u oblasti slike predefinisane veličine je obično više od 50 puta, poz eljno vis e od 100 puta vec i od broja modifikovanih piksela u oblasti slike. U prethodnom primeru sa veličinom površine oblasti 32 x 32 = 1024 piksela, broj modifikovanih piksela može biti, npr. 10 ili 5 piksela, c ime se omoguc ava znac ajno smanjenje vremena za obavljanje provere – barem za jedan red veličine u prethodnom primeru - u poređenju sa ponovnim čitanjem svih piksela oblasti slike.

[0019] U sledec oj varijanti, metoda dalje sadrz i: koris c enje vis e izmišljenih modifikovanih piksela za vršenje poređenja kako bi se verifikovala ispravna funkcija komparatora. S vremena na vreme, npr. u periodičnim intervalima, može se obezbediti dodatna provera komparatorske funkcije u odnosu na lažne, tj. pogrešne podatke „otiska“ kao uzorka. Ova dodatna provera otkriva greške funkcije poređenja koja bi dovela do uspešnog poređenja, čak kada se prikazuju pogrešni bitmap podaci.

[0020] U drugoj varijanti, rezultat poređenja modifikovanih i/ili nemodifikovanih piksela može se vizuelizovati na grafičkom displeju u kontekstu sistema za vizuelizaciju koji je siguran u pogledu otkaza, npr. naznačavajući operatoru sigurnosno stanje.

[0021] Pronalazak se takođe odnosi na proizvod kompjuterskog programa koji je prilagođen da izvede sve korake metode prema bilo kojem od prethodnih zahteva. Proizvod kompjuterskog programa se moz e implementirati u odgovarajuc em softveru ili hardveru, a naročito programabilnim integrisanim kolima (field programmable gate array - FPGA) ili integrisanom kolu specifičnom za aplikaciju (application-specific integrated circuit - ASIC).

[0022] Dalji aspekt se odnosi na računarski sistem, naročito na radnu stanicu, koja sadrži: prvu memoriju, naročito glavnu memoriju, koja je prva memorija za čuvanje bitmap podataka koje sadrže pikseli koji se prikazuju na grafičkom displeju, i drugu memoriju, naročito video memoriju, koja je modifikatorska jedinica za modifikovanje makar jednog svojstva fiksnog broja piksela selektovanih iz bitmap podataka u prvoj memoriji, pri čemu se selekcija vrši na slučajan način, jedinicu za prenos, koja je prilagođena da prenese bitmap podatke koji sadrže modifikovane piksele iz prve memorije u drugu memoriju i za ponovno čitanje makar modifikovanih piksela iz druge memorije, i komparatorsku jedinicu za poređenje ponovno očitanih modifikovanih piksela i modifikovanih piksela prve memorije za verifikaciju ispravnog prenosa bitmap podataka, pri čemu je modifikatorska jedinica prilagođena da modifikuje najmanje jedno svojstvo izmenjeno tako da modifikacija nije primetna kada se modifikovani pikseli prikazuju na grafičkom displeju. Koris c enje ovakvog sistema omoguc ava prikaz koji je siguran u pogledu otkaza podataka koji su kritični sa aspekta sigurnosti, naročito onih koji se odnose na upravljačke sisteme železnica.

[0023] U sledećim načinima izvođenja, jedinica za prenos je prilagođena za ponovno čitanje više neizmenjenih piksela iz druge memorije, a komparatorska jedinica je prilagođena za poređenje ponovno očitanih neizmenjenih piksela i neizmenjenih piksela prve memorije za verifikaciju ispravnog prenosa bitmap podataka, i/ili modifikatorska jedinica je prilagođena da modifikuje svojstvo izabrano iz grupe koja se sastoji od: vrednosti boje piksela, naročito vrednosti primarne boje piksela, i vrednosti transparentnosti piksela.

[0024] Računarski sistem može takođe sadržati grafički displej za prikaz bitmap podataka druge memorije, po moguc stvu takođe naznačavajući rezultat poređenja bitmap podataka kao informaciju o stanju/upozorenje operatoru. Biće jasno da komparatorska jedinica, jedinica za prenos i modifikatorska jedinica mogu biti implementirane kao odgovarajuc i softver ili hardver rac unarskog sistema, na primer u obliku ASIC ili FPGA.

[0025] Dalje karakteristike i prednosti su navedene u opisu primera načina izvođenja koji sledi, sa referencom na slike nacrta, koje pokazuju značajne detalje i definisane su zahtevima. Pojedinačne karakteristike mogu se samostalno implementirati, ili se nekoliko njih mogu implementirati u bilo kojoj željenoj kombinaciji.

KRATAK OPIS SLIKA NACRTA

[0026] Primeri načina izvođenja prikazani su u dijagramskom crtežu i objašnjeni u dole navedenom opisu. Sledeće je prikazano:

Slika. jedina slika prikazuje šematski dijagram načina izvođenja računarskog sistema prema pronalasku koji je prilagođen za prikazivanje sigurno u pogledu otkaza podataka koji su kritični sa aspekta sigurnosti.

DETALJAN OPIS PRIORITETNIH NAČINA IZVOĐENJA

[0027] Slika prikazuje računarski sistem 1, koji sadrži radnu stanicu 2 i grafički displej 3, npr. monitor, koji je povezan sa radnom stanicom 2. Bic e jasno da se grafički displej 3 može povezati na radnu stanicu 2 preko kabla ili bežične veze, i da se umesto monitora mogu koristiti drugi tipovi grafičkih displeja.

[0028] Radna stanica 2 sadrži prvu (glavnu) memoriju 4, tj. memoriju koja je obezbeđena npr. na matičnoj ploči radne stanice 4, a prva memorija 4 koristi se za c uvanje podataka razlic itih tipova kao s to su rac unarski programi koji se pokrec u na radnoj stanici 2. Specific ni opseg 5 prve memorije 4 rezervisan je za čuvanje bitmap podataka 6, opseg 5 je podeljen u oblasti slike 7 predefinisane veličine, npr. svaka od 32 x 32 ili 64 x 64 piksela. Bitmap podaci 6 se mogu preneti iz glavne memorije 4 u drugu (video) memoriju 8 grafičke kartice 9, a grafička kartica 9 se tipično koristi isključivo za čuvanje bitmap podataka 5, koji c e biti prikazani na grafičkom displeju 3. Jedinica za prenos 10, npr. field bus i/ili druga softverska ili hardverska komponenta(e) je/su obezbeđena(e) na radnoj stanici 2 za obavljanje prenosa podataka između različitih komponenti radne stanice 2, na primer za prenošenje bitmap podataka 6 iz prve memorije 4 u drugu memoriju 8.

[0029] Za prikazivanje promene stanja podataka koji su kritični sa aspekta sigurnosti, npr. grafičkih simbola 11, koji predstavljaju različita radna stanja elemenata poput železničkiih signala kontrolisanih upravljačkim sistemom železnice/ukrštanja (nije prikazano), može se sprovesti sledec i proces:

Prvo, grafički simbol 11 je ponovo ucrtan u svom novom stanju (npr. u crvenoj umesto zelenoj boji) u prvoj memoriji 4 menjanjem svojstva piksela koji čine grafički simbol 11. Tipično u obe memorije 4, 8, svaki piksel je predstavljen sa tri vrednosti (primarne) boje, npr. crvenom, zelenom i plavom, i c etvrtom vrednos c u, tzv. alfa-vrednost, koja je indikativna za transparentnost piksela. Pikseli su modifikovani modifikatorskom jedinicom 13 koja se moz e implementirati u obliku odgovarajuc e softverske ili hardverske komponente. Bic e jasno da je takođe moguc e predstavljanje piksela u prvoj, odnosno u drugoj memoriji 4, 8, koje koristi manje ili više od četiri svojstva po pikselu.

[0030] Nakon modifikacije, oblasti slike 7a do 7d, koje su delimično pokrivene grafičkim simbolom 11 moraju biti kopirane u video memoriju 8 grafičke kartice 9. eđutim, pre nego što se prenos na video memoriju 8 dogodi, svaka oblast slike 7a do 7d dobija individualni „otisak“, kako sledi:

U svakoj oblasti slike 7a do 7d, fiksni broj od npr. pet piksela 12 (prikazano u vidu primera za oblast slike 7b), odabran je nasumično. Za svaki od pet piksela, najmanje jedno svojstvo (vrednost boje i/ili vrednost transparentnosti) se menja marginalno, tako da operator koji posmatra grafički displej 3 nec e moc i da vidi bilo kakvu razliku između prikaza sa i bez modifikovanih piksela 12. U ovu svrhu, vrednosti boje/alfa vrednost mogu se menjati za manje od 1%, poželjno za manje od 0,5% ili se apsolutna vrednost može menjati za manje od 0,01, odnosno manje od 0,05.

[0031] Nakon prenosa oblasti slike 7a do 7d iz glavne memorije 4 u video memoriju 8, jedinica za prenos 10 se koristi za ponovno očitavanje vrednosti piksela modifikovanih "otisaka“ piksela 12’ svake od oblasti slike 7a do 7d u video memoriji 8 do komparatorske jedinice 15. Jedinica za prenos 10 takođe obezbeđuje piksele „otiske“ 12 u prvoj memoriji 4 do komparatorske jedinice 15 za njihovo poređenje sa ponovno očitanim pikselima 12' na svakoj oblasti slike 7a do 7d. Rezultat poređenja je obično binarna vrednost koja pokazuje da li je poređenje bilo uspešno ili ne, tj. ukazuje na to da li su pikseli „otisci“ 12, 12' prve i druge memorije 4, 8 identični ili ne.

[0032] Modifikacija piksela "otisaka" 12 pre kopiranja oblasti slike 7a do 7d sa prve 4 na drugu memoriju 8 se radi iz sledec eg razloga: unutar svake oblasti slike, pikseli u podoblastima koji su pokriveni grafičkim simbolima i pikseli unutar nepokrivenih podoblasti, respektivno imaju identična svojstva, naročito identičnu boju. Stoga, kada se jednostavno ponovo očita mali broj piksela iz prenesenih podataka, postoji značajan rizik da ponovo očitani pikseli imaju isto svojstvo kao i originalni pikseli, iako je prenos podataka izvršen nepravilno.

[0033] Dodatno, za potrebe kontrole, nemodifikovani referentni pikseli 14 u oblastima slike 7a do 7d prve memorije 4 (u postojećem primeru, pet po oblasti) porede se sa odgovarajuc im nemodifikovanim referentnim pikselima 14' u drugoj memoriji 8. Pozicija nemodifikovanih piksela 14 u oblastima slike 7a do 7d može se odabrati na slučajan način, međutim, moguc e je koristiti i predefinisane obrasce, selektujući poziciju referentnih piksela 14 unutar oblasti slike 7a do 7d npr.

u zavisnosti od grafic kog simbola 11 koji (delimic no) pokriva odgovarajuc u oblast slike 7a do 7d. Bic e jasno da broj referentnih piksela 14 ne mora nužno da se poklapa sa brojem modifikovanih piksela 12.

[0034] Rezultat oba poređenja (modifikovani/nemodifikovani pikseli) može se koristiti u kontekstu sistema za vizuelizaciju koji je siguran u pogledu otkaza, npr. za prikaz trenutnog rezultata poređenja na grafičkom displeju 3 kao indikatora postojećeg sigurnosnog stanja vizuelizacije.

[0035] Struc njak u ovoj oblasti stanja tehnike c e razumeti u potpunosti da umesto poređenja vrednosti modifikovanih/referentnih piksela 12, 14 oblasti slike 7a do 7d koje su kopirane iz glavne memorije 4 samo na video memoriju 8, modifikovani/referentni pikseli 12, 14 svih oblasti slike 7 u opsegu 5 mogu biti upoređivani tokom svake promene radnog stanja grafičkog simbola 11 radi povec anja nivoa sigurnosti vizuelizacije.

[0036] Takođe, ispravna funkcija komparatorske jedinice 15 može se proveravati ciklično u odnosu na pogrešne podatke „otiska“ koji se mogu obezbediti kao uzorak do komparatorske jedinice 15 umesto ponovno očitanih piksela „otisaka“. Ova provera omoguc ava da se otkriju greške u funkciji poređenja koje bi dovela do uspešnog poređenja, iako se na grafičkom displeju 3 prikazuju pogrešni podaci.

[0037] Tipično, ukupan broj piksela u svakoj od oblasti slike 7 je više od 50 puta veći, naročito vis e od 100 puta vec i od broja modifikovanih/referentnih piksela 12, 14 unutar svake od oblasti slike 7. Prema tome, proces poređenja modifikovanih/referentnih piksela 12', 14' kopirane slike sa modifikovanim/referentnim pikselima 12, 14 originalne slike obično je za red veličine brži od poređenja kopiranih podataka celokupne slike.

[0038] Proces i sistem opisani iznad zahtevaju samo jednu osobinu grafičke kartice 9, naime prenošenje pojedinačnih vrednosti piksela iz video memorije 8 nazad u glavnu memoriju 4. Pošto oni ne zavise od ma kojih drugih posebnih osobina grafičke kartice 9, uopšteno nikakve modifikacije nisu potrebne prilikom promene potonjeg. Stručnjak u ovoj oblasti stanja tehnike c e razumeti u potpunosti da se, iako je gornji opis dat na primeru bitmap podataka za upravljački sistem železnice, procesi i sistemi ovde opisani mogu podjednako dobro primeniti i na druge vrste podataka, na primer na podatke koji se koriste u vazdušnom saobrac aju ili kod mornaričkih aplikacija.

[0039] Gornji opis prioritetnih načina izvođenja dat je kao primer. Iz datog otkrića, stručnjaci u ovoj oblasti stanja tehnike ne samo da će razumeti postojeći pronalazak i njegove pratec e prednosti, vec c e takođe nac i oc igledne razlic ite promene i modifikacije objavljenih struktura i metoda. Prijavilac, stoga, nastoji da pokrije sve takve promene i modifikacije kako je definisano priloženim patentnim zahtevima i njihovim ekvivalentima.

Claims (12)

Patentni zahtevi

1. Metoda za verifikaciju ispravnog prenosa bitmap podataka (6) iz prve memorije, naročito glavne memorije (4), u drugu memoriju, naročito video memoriju (8), kako bi se prikazali bitmap podaci (6) koji sadrže piksele (12, 12 ') na grafičkom displeju (3), metoda sadrži:

a) modifikovanje najmanje jedne osobine fiksnog broja piksela (12) izabranih iz bitmap podataka (6) u prvoj memoriji (4), selekcija se obavlja na slučajan način,

b) prenošenje bitmap podataka (6) koji sadrže modifikovane piksele (12) od prve memorije (4) do druge memorije (8),

c) ponovno očitavanje modifikovanih piksela (12') iz druge memorije (8), i

d) poređenje ponovno očitanih modifikovanih piksela (12') sa modifikovanim pikselima (12) prve memorije (4) za verifikaciju ispravnog prenosa bitmap podataka (6, 6'), pri čemu se najmanje jedno svojstvo modifikuje na takav način da modifikacija nije primetna kada se modifikovani pikseli (12') prikazuju na grafičkom displeju (3).

2. Metoda prema patentnom zahtevu 1, dalje sadrži:

ponovno čitanje više neizmenjenih piksela (14') iz druge memorije (8) i poređenje neizmenjenih piksela (14') sa odgovarajuc im neizmenjenim pikselima (14) u prvoj memoriji (4) radi verifikacije ispravnog prenosa bitmap podataka (6, 6').

3. Metoda prema patentnom zahtevu 1 ili 2, gde je modifikovano svojstvo selektovano iz grupe koja se sastoji od: vrednosti boje piksela, naročito vrednosti primarne boje piksela, i vrednosti transparentnosti piksela.

4. Metoda prema ma kojem od prethodno navedenih patentnih zahteva još sadrži:

grupisanje bitmap podataka (6) prve memorije (4) u mnoštvo oblasti slike (7, 7a-7d) koje imaju predefinisanu veličinu, i izvođenje makar koraka a) pojedinačno za svaku od oblasti slike (7, 7a -7d).

5. Metoda prema patentnom zahtevu 4, gde je ukupan broj piksela u oblasti slike (7, 7a-d) predefinisane veličine više od 50 puta, poz eljno vis e od 100 puta vec i od broja modifikovanih piksela (12, 12') u oblasti slike (7, 7a-d).

6. Metoda prema ma kojem od prethodno navedenih patentnih zahteva još sadrži:

korišćenje više izmišljenih modifikovanih piksela za vršenje poređenja kako bi se verifikovala ispravna funkcija poređenja.

7. Metoda prema ma kojem od prethodno navedenih patentnih zahteva još sadrži:

vizuelizaciju rezultata poređenja na grafičkom displeju (3).

8. Proizvod kompjuterskog programa prilagođen da izvede sve korake metode prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva.

9. Računarski sistem (1,2), sadrži:

prvu memoriju, naročito glavnu memoriju (4), prva memorija koja čuva bitmap podatke (6) koji sadrže piksele (12, 12') koji se prikazuju na grafičkom displeju (3),

drugu memoriju, naročito video memoriju (8),

modifikatorsku jedinicu (13) za modifikaciju najmanje jednog svojstva fiksnog broja piksela (12) selektovanih iz bitmap podataka (6) u prvoj memoriji (4), pri čemu se selekcija obavlja na slučajan način,

jedinicu za prenos (10) prilagođenu za prenos bitmap podataka (6) koji sadrže modifikovane piksele (12) iz prve memorije (4) u drugu memoriju (8) i za ponovno čitanje makar modifikovanih piksela (12’) iz druge memorije (8), i

komparatorsku jedinicu (15) za poređenje ponovo očitanih modifikovanih piksela (12’) sa modifikovanim pikselima (12) prve memorije (4) radi verifikacije ispravnog prenosa bitmap podataka (6), pri čemu je modifikatorska jedinica (13) prilagođena da modifikuje najmanje jedno svojstvo na takav način da modifikacija nije primetna pri prikazivanju modifikovanih piksela (12') na grafičkom displeju (3);

10. Računarski sistem prema patentnom zahtevu 9, gde je jedinica za prenos (10) prilagođena da ponovo očita više neizmenjenih piksela (14') iz druge memorije (8), a komparatorska jedinica (15) je prilagođena za poređenje ponovo očitanih neizmenjenih piksela (14') sa odgovarajuc im neizmenjenim pikselima (14) u prvoj memoriji (4), radi verifikacije ispravnog prenosa bitmap podataka (6).

11. Računarski sistem prema patentnom zahtevu 9 ili 10, naznačen time što je modifikatorska jedinica (13) prilagođena da modifikuje svojstvo koje je izabrano iz grupe koja se sastoji od: vrednosti boje piksela, naročito vrednosti primarne boje piksela, i vrednosti transparentnosti piksela.

12. Računarski sistem prema ma kojem od patentnih zahteva 9 do 11, koji dalje sadrži grafički displej (3) za prikazivanje bitmap podataka (6) druge memorije (8).

1