RS57009B1

RS57009B1 - Sistem za pušenje koji ima deo za skladištenje tečnosti i poboljšane karakteristike protoka vazduha

Info

Publication number: RS57009B1
Application number: RS20180315A
Authority: RS
Inventors: Olivier Yves Cochand; Flavien Dubief; Michel Thorens; Jean-Marc Flick
Original assignee: Philip Morris Products Sa
Priority date: 2009-10-27
Filing date: 2010-10-26
Publication date: 2018-05-31
Also published as: WO2011050943A1; MX2012005034A; PL3360429T3; ZA201202994B; KR20210110730A; EP3360429B1; MY183178A; EP4371434B1; DK2606756T3; CA2778786C; HK1258950A1; LT2606756T; EA202090856A2; EP4371434A3; EP2319334A1; PL3845083T3; PL2493341T5; KR20220163500A; US12059524B2; UA106393C2

Description

Predmetni pronalazak se odnosi na sistem za pušenje koji ima deo za skladištenje tečnosti.

WO 2007/078273 opisuje električni sistem za pušenje koji koristi tečnost kao supstrat koji daje aerosola. Tečnost je skladištena u posudi načinjenoj od poroznog materijala. Posuda je u vezi sa grejačem isparivačem, koji se napaja baterijom, preko serije malih otvora. Prilikom upotrebe, grejač se aktivira ustima korisnika da bi uključio baterijsko napajanje električnom energijom. Dalje, usisavanjem kroz usnik korisnik postiže da se vazduh povuče kroz poroznu posudu za tečnost, preko isparivača grejača, u usnik i potom u usta korisnika.

EP 2113 178 A1 opisuje električni sistem za pušenje u skladu sa preambulom zahteva 1.

Električno zagrevani sistemi za pušenje iz stanja tehnike, uključujući prethodno opisani, imaju brojne prednosti, mada još uvek ima prostora za unapređenje. Stoga je cilj pronalaska da obezbedi poboljšani sistem za pušenje.

Prema prvom zahtevu pronalaska, obezbeđen je sistem za pušenje u skladu sa zahtevom 1.

Pri upotrebi, kada se grejač aktivira, tečnost u najmanje jednom delu kapilarnog fitilja isparava pomoću grejača da bi se stvorila prezasićena para. Prezasićena para se meša i prenosi u vazdušnom toku od bar jednog ulaza za vazduh. Za vreme protoka para kondenzuje da stvori aerosol u komori i aerosol se prenosi prema izlazu za vazduh i u korisnikova usta. U ovom opisu, relativni položaji ushodno i nishodno su opisani u odnosu na pravac protoka vazduha kako se ovaj povlači od ulaza za vazduh do izlaza za vazduh.

Sistem za pušenje prema predmetnom pronalasku pruža brojne prednosti. Najznačajnije, najmanje jedna vođica poboljšava protok vazduha i aerosola kroz sistem za pušenje. Posebno, upravljanje protokom vazduha i aerosola kroz sistem za pušenje vođicama omogućava ili kontrolisanje protoka vazduha ushodno od kapilarnog fitilja ili kontrolisanje protoka vazduha i aerosola nishodno od kapilarnog fitilja ili i jedno i drugo. Pronalazači su ocenili da upravljenje protokom vazduha, posebno pravcem protoka vazduha i brzinom toka vazduha, omogućava da se veličina čestica dobijenog aerosola kontroliše i poželjno smanji u poređenju sa poznatim uređajima. To poboljšava iskustvo pušenja. Osim toga, kontrola protoka vazduha i aerosola može da smanji količinu tečnosti koja se kondenzuje na unutrašnjim površinama sistema za pušenje. Takav kondenzat može da curi iz sistema za pušenje i izazove neprijatnost za korisnika. Kontrola protoka vazduha i aerosola može da smanji takvo curenje. Osim toga, kontrola protoka vazduha i aerosola može da dovede do veće efikasnosti sistema i uštede energije.

Tečnost ima fizičke osobine, na primer, tačku ključanja, pogodne za upotrebu sistema za pušenje; ako je tačka ključanja suviše visoka, samo jedan grejač neće biti dovoljan da ispari tečnost u kapilarnom fitilju, ali ako je tačka ključanja suviše niska, tečnost može da isparava čak i kad je najmanje jedan grejač aktiviran. Poželjno je da tečnost sadrži duvanski materijal koji sadrži isparljiva jedinjenja duvanske arome koja se posle zagrevanja oslobađaju iz tečnosti. Alternativno ili pored toga, tečnost može da sadrži neduvanski materijal. Tečnost može da obuhvati vodu, rastvarače, etanol, biljne ekstrakte i prirodne ili veštačke arome. Poželjno je da tečnost dalje sadrži stvarač aerosola. Primeri odgovarajućih stvarača aerosola su glicerin i propilen-glikol.

U poželjnoj realizaciji pronalaska, sistem za pušenje dalje sadrži deo za skladištenje tečnosti. Poželjno je da kapilarni fitilj bude smešten tako da bude u kontaktu sa tečnošću u delu za čuvanje tečnosti. U tom slučaju, prilikom upotrebe, tečnost se, kapilarnom akcijom u kapilarnom fitilju, prenosi od dela za čuvanje tečnosti do grejača. U jednoj realizaciji kapilarni fitilj ima prvi kraj i drugi kraj, prvi kraj se proteže u deo za skladištenje tečnosti radi kontakta sa tečnošću u njemu i bar jedan grejač je postavljen da zagreva tečnost u drugom kraju. Kad je grejač aktiviran, tečnost na drugom kraju kapilarnog fitilja se pomoću grejača pretvara u paru da bi se dobila prezasićena para.

Prednost ove realizacije je u tome što je tečnost u delu za skladištenje tečnosti zaštićena od kiseonika (pošto kiseonik ne može da uđe u deo za skladištenje tečnosti preko kapilarnog fitilja) i, u nekim realizacijama, od svetlosti, tako da je rizik od razgradnje tečnosti značajno smanjen. Zbog toga može da se održava visok nivo higijene. Upotreba kapilarnog fitilja koji se proteže između tečnosti i grejača, omogućava da struktura sistema bude relativno jednostavna. Tečnost ima fizička svojstva, uključujući viskoznost, koja joj omogućavaju da kapilarnom akcijom bude transportovana kroz kapilarni fitilj.

Poželjno je da deo za skladištenje tečnosti bude posuda. Poželjno, deo za skladištenje tečnosti ne uključuje nikakve porozne materijale, tako da postoji samo jedan kapilarni mehanizam (kapilarni fitilj) u sistemu za pušenje. To čini strukturu sistema za pušenje jednostavnom i ceo sistem lako održivim. Poželjno, posuda je neprovidna, smanjujući na taj način razgradnju tečnosti dejstvom svetlosti. Deo za skladištenje tečnosti ne može da bude punjiv. Tako, kad je tečnost u delu za skladištenje tečnosti utrošena, sistem za pušenje se zamenjuje. Alternativno, deo za čuvanje tečnosti može da bude punjiv. U tom slučaju, sistem za pušenje može da bude zamenjen posle izvesnog broja ponovnih punjenja dela za čuvanje tečnosti. Poželjno je da deo za skladištenje tečnosti bude organizovan da drži tečnost za unapred utvrđen broj dimova.

Kapilarni fitilj ima vlaknastu ili sunđerastu strukturu. Na primer, kapilarni fitilj može da sadrži mnoštvo vlakana ili niti. Vlakna ili niti generalno mogu da budu poravnati u uzdužnom pravcu sistema za pušenje. Alternativno, kapilarni fitilj može da sadrži materijal nalik sunđeru oblikovan kao štapić. Štapić može da se proteže po uzdužnom pravcu sistema za pušenje. Struktura fitilja formira mnoštvo malih šupljina ili cevi, kroz koje tečnost može kapilarnom akcijom da bude transportovana do grejača. Kapilarni fitilj može da sadrži bilo koji odgovarajući materijal ili kombinaciju materijala. Primeri odgovarajućih materijala su keramički ili materijali na bazi ugljenika u obliku vlakana ili sinterovanih prahova. Kapilarni fitilj može da ima bilo koju odgovarajuću kapilarnost i poroznost, tako da može da se koristi sa različitim fizičkim svojstvima tečnosti kao što je gustina, viskoznost, površinski napon i pritisak pare. Kapilarna svojstva fitilja, zajedno sa svojstvima tečnosti, osiguravaju da fitilj uvek bude vlažan u oblasti zagrevanja. Kad je fitilj suv, može da nastane pregrevanje, što dovodi do toplotne razgradnje tečnosti.

Najmanje jedna od vođica kanališe protok vazduha kontrolom smera protoka vazduha. Ovo se postiže usmeravanjem protoka vazduha u posebnom pravcu. Osim toga, ovo se može postići kontrolisanjem brzine protoka vazduha. Brzina protoka vazduha se može kontrolisati promenom površine poprečnog preseka putanje protoka vazduha, tako da se dobije prednost Venturijevog efekta. Protok vazduha kroz suženi deo ima veću brzinu da bi se zadovoljila jednačina kontinuiteta. Slično, protok vazduha kroz širi deo ima manju brzinu.

Poželjno, najmanje jedna vođica je postavljena tako da je brzina toka vazduha preko fitilja veća nego brzina toka vazduha ushodno od fitilja. Ovo je poželjno postignuto vođicama koje definišu protok vazduha kroz suženi poprečni presek preko fitilja, što će ubrzati protok vazduha.

Poželjno, najmanje jedna vođica je postavljena tako da kontroliše da aerosol ima čestice čija je veličina u prečniku suštinski manja od 1,5 mikrometara (µm). Još poželjnije, najmanje jedna vođica je postavljena tako da kontroliše da aerosol ima čestice čija je veličina u prečniku suštinski manja od 1,0 mikrometara (µm).

U jednoj realizaciji, sistem za pušenje dalje sadrži kućište i bar jedna vođica za kanalisanje protoka vazduha je ostvarena unutrašnjim oblikom kućišta. To će reći, sam unutrašnji oblik uređaja kanališe protok vazduha. Poželjno, unutrašnja površina zidova kućišta ima oblik koji formira vođice za kanalisanje protoka vazduha. Vođice ostvarene unutrašnjim oblikom kućišta mogu se obezbediti ushodno od kapilarnog fitilja. U tom slučaju, vođice kanališu protok vazduha od ulaza za vazduh prema kapilarnom fitilju. Alternativno ili dodatno, vođice ostvarene unutrašnjim oblikom kućišta mogu se obezbediti nishodno od kapilarnog fitilja. U tom slučaju, vođice kanališu protok vazduha od kapilarnog fitilja prema izlazu za vazduh. U poželjnoj realizaciji, unutrašnji oblik kućišta definiše suženi kanal prema izlazu za vazduh.

Unutrašnji oblik kućišta može da definiše linearni protok ushodno ili nishodno od kapilarnog fitilja. Unutrašnji oblik kućišta može da definiše vrtložni, to će reći, rotacioni ili spiralni tok ushodno ili nishodno od kapilarnog fitilja. Unutrašnji oblik kućišta može da definiše bilo koji turbulentni tok ushodno ili nishodno od kapilarnog fitilja.

Sistem za pušenje može dalje da sadrži kućište i unutrašnji oblik kućišta može bar delimično da definiše oblik komore. Oblik i veličina komore utiču na protok vazduha i aerosola iz kapilarnog fitilja prema izlazu za vazduh, što utiče na proces stvaranja aerosola. Ovi utiče na veličinu čestica aerosola. Na primer, ako je komora mala, to će podstaći brzo kretanje čestica aerosola prema izlazu za vazduh. S druge strane, ako je komora veća, to može da omogući više vremena za stvaranje aerosola i protok prema izlazu vazduha. Komora može da okruži kapilarni fitilj ili može biti nishodno od kapilarnog fitilja. Položaj komore u odnosu na kapilarni fitilj takođe utiče na veličinu čestica aerosola. To je zato što ovo utiče na to kako se brzo para kondenzuje da bi se stvorio aerosol.

U jednoj realizaciji, sistem za pušenje sadrži kućište i kućište je unutra oformljeno nishodno od kapilarnog fitilja da bi se formirao impaktor za zaustavljanje većih čestica aerosola. Veće čestice aerosola mogu biti one čestice aerosola čiji je prečnik veći od oko 1,5 mikrometara. Alternativno, veće čestice aerosola mogu biti one čestice aerosola čiji je prečnik veći od oko 1,0 mikrometara. Alternativno, veče čestice aerosola mogu da uključuju one čestice aerosola koje imaju drugu veličinu. Veća inercija većih čestica aerosola znači da, ako putanja protoka vazduha uključuje iznenadnu promenu smera, veće čestice aerosola neće moći da promene pravac dovoljno brzo da ostanu na putanji toka i, umesto toga, mogu da budu zaustavljene impaktorom. Impaktor je poželjno postavljen tako da iskoristi veći momenat većih čestica aerosola.

Položaj impaktora, na primer u odnosu na kapilarni fitilj i grejač i u odnosu na komoru, uticaće na veličinu i broj čestica koje će biti zaustavljene. Ako sistem za pušenje sadrži impaktor, najmanje jedna vođica može da uključuje mlaznicu koja ubrzava i usmerava aerosol prema impaktoru. Mlaznica može da definiše smanjenje površine poprečnog preseka putanje protoka vazduha, tako da ubrza aerosol prema impaktoru. Veće čestice aerosola budu zaustavljene na impaktoru, dok manje čestice aerosola mogu da skrenu oko impaktora u putanju toka vazduha.

U jednoj realizaciji, sistem za pušenje dalje sadrži kućište, i najmanje jedna vođica za kanalisanje protoka vazduha ostvarena je jednim ili sa više uklonjivih uložaka koji se nalaze u kućištu. Jedan ili više uklonjivih uložaka mogu da uključuju uklonjivi uložak ushodno od kapilarnog fitilja. U tom slučaju, vođice kanališu protok vazduha od ulaza za vazduh prema kapilarnom fitilju i grejaču. Alternativno ili dodatno, jedan ili više uklonjivih uložaka mogu da uključuju uklonjivi uložak nishodno od kapilarnog fitilja. U tom slučaju, vođice kanališu protok aerosola i vazduha od kapilarnog fitilja i grejača prema izlazu za vazduh. Jedan ili više uklonjivih uložaka mogu da kanališu protok vazduha direktno na kapilarni fitilj i grejač. Jedan ili više uklonjivih uložaka mogu da kanališu protok vazduha direktno od kapilarnog fitilja i grejača.

Jedan ili više uklonjivih uložaka mogu da definišu linearni protok ushodno ili nishodno od kapilarnog fitilja i grejača. Jedan ili više uklonjivih uložaka mogu da definišu vrtložni, to jest, rotacioni ili spiralni protok ushodno ili nishodno od kapilarnog fitilja. Jedan ili više uklonjivih uložaka mogu da definišu bilo kakav turbulentni protok ushodno ili nishodno od kapilarnog fitilja. Jedan ili više uklonjivih uložaka mogu bar delimično da definišu oblik komore. Obično. to će biti u kombinaciji sa unutrašnjim oblikom kućišta, ali to nije neophodno slučaj. Veličina i oblik komore utiču na protok vazduha i aerosola od kapilarnog fitilja i grejača prema izlazu za vazduh. To utiče na veličinu čestica aerosola. Komora može da okružuje kapilarni fitilj i grejač ili može biti nishodno od kapilarnog fitilja i grejača. Položaj komore u odnosu na kapilarni fitilj i grejač takođe utiče na veličinu čestica aerosola.

U poželjnoj realizaciji, jedan ili više uklonjivih uložaka uključuju uklonjivi uložak koji okružuje kapilarni fitilj i grejač. U tom slučaju, poželjno je da uklonjivi uložak definiše putanju protoka direktno na kapilarni fitilj i grejač i direktno od kapilarnog fitilja i grejača. U prvoj realizaciji, kapilarni fitilj je izdužen i uklonjivi uložak usmerava protok vazduha na kapilarni fitilj u pravcu suštinski normalnom na uzdužnu osu kapilarnog fitilja i usmerava protok vazduha od kapilarnog fitilja u pravcu suštinski paralelnom na uzdužnu osu kapilarnog fitilja. Poželjno, sistem za pušenje sadrži izduženo kućište i uzdužna osa kapilarnog fitilja i uzdužna osa kućišta su suštinski paralelne. U drugoj realizaciji, kapilarni fitilj je izdužen i uklonjivi uložak usmerava protok vazduha na kapilarni fitilj u pravcu suštinski normalnom na uzdužnu osu kapilarnog fitilja i usmerava protok vazduha od kapilarnog fitilja u pravcu suštinski normalnom na uzdužnu osu kapilarnog fitilja. U tom slučaju, protok vazduha na kapilarni fitilj može biti suštinski normalan na protok vazduha od kapilarnog fitilja. Alternativno, protok vazduha na kapilarni fitilj može biti suštinski u istom smeru kao što je protok vazduha od kapilarnog fitilja. Opet, poželjno, sistem za pušenje sadrži izduženo kućište i uzdužna osa kapilarnog fitilja i uzdužna osa kućišta su suštinski paralelne.

Poželjno, najmanje jedan od uklonjivih uložaka sadrži rupe kroz koje se kanališe protok vazduha. Rupe mogu biti formirane mašinski ili, alternatvino, injekcionim presovanjem.

U jednoj realizaciji, najmanje jedan uklonjivi uložak je nishodno od kapilarnog fitilja i sadrži impaktor za zaustavljanje većih čestica aerosola. Veće čestice aerosola mogu biti one čestice aerosola čiji je prečnik veći od oko 1,5 mikrometara. Alternativno, veće čestice aerosola mogu biti one čestice aerosola čiji je prečnik veći od oko 1,0 mikrometara. Alternatvino, veće čestice aerosola mogu uključiti one čestice aerosola koje imaju drugu veličinu. Veća inercija većih čestica aerosola znači da, ako putanja protoka vazduha uključuje iznenadnu promenu smera, veće čestice aerosola neće moći da promene pravac dovoljno brzo da ostanu na putanji toka i umesto toga, mogu da budu zaustavljene impaktorom. Impaktor je poželjno postavljen tako da iskoristi veći momenat većih čestica aerosola.

Na primer, uklonjivi uložak može da uključuje ploče postavljenu nishodno od kapilarnog fitilja za zaustavljanje većih čestica aerosola koje dolaze u kontakt sa pločom. Ploča može biti postavljena suštinski normalno na putanju protoka vazduha. Položaj impaktora, na primer u odnosu na kapilarni fitilj i grejač i odnosu na komoru, uticaće na veličinu i broj čestica koje će biti zaustavljene.

Ako sistem za pušenje sadrži impaktor, najmanje jedna vođica može da uključuje mlaznicu koja ubrzava i usmerava aerosol prema impaktoru. Mlaznica može da definiše smanjenje površine poprečnog preseka putanje protoka vazduha, tako da ubrza aerosol prema impaktoru. Veće čestice aerosola budu zaustavljene na impaktoru, dok manje čestice aerosola mogu da skrenu oko impaktora u putanju toka vazduha.

Jedan ili više uklonjivih uložaka može da sadrži bilo koji od dela za skladištenje tečnosti, kapilarnog fitilja i grejača. Ako uklonjivi uložak sadrži deo za skladištenje tečnosti, kapilarni fitilj i grejač, ovi delovi sistema za pušenje mogu se ukloniti iz kućišta kao pojedinačne komponente. To može, na primer, da bude korisno za ponovno punjenje ili zamenu dela za čuvanje tečnosti.

Vođice se mogu obezbediti kao dodatne komponente postavljene u putanju protoka. Na primer, sistem za pušenje može dalje da sadrži klinove, rešetke, perforirane cevi, ili bilo koje druge komponente koje mogu da utiču na putanju protoka.

U jednoj realizaciji, kapilarni fitilj je izdužen i vođice su konfigurisane tako da kanališu protok vazduha ushodno od kapilarnog fitilja u pravcu suštinski paralelnom uzdužnoj osi kapilarnog fitilja. U toj realizaciji, sistem za pušenje može biti izduženog oblika, sa uzdužnom osom kapilarnog fitilja suštinski paralelnom uzdužnoj osi sistema za pušenje.

U jednoj realizaciji, kapilarni fitilj je izdužen i vođice su konfigurisane tako da kanališu protok vazduha nishodno od kapilarnog fitilja u pravcu suštinski paralelnom uzdužnoj osi kapilarnog fitilja. U toj realizaciji, sistem za pušenje može biti izduženog oblika, sa uzdužnom osom kapilarnog fitilja suštinski paralelnom uzdužnoj osi sistema za pušenje.

U jednoj realizaciji, vođice su konfigurisane tako da kanališu protok vazduha spiralno oko kapilarnog fitilja. U tom slučaju, vazduh može da uđe u spiralu u tangencijalnom pravcu. Vazduh može da napusti spiralu u tangencijalnom pravcu. U toj realizaciji, kapilarni fitilj može biti izduženog oblika i spirala može imati osu koja suštinski predstavlja uzdužnu osu kapilarnog fitilja. Sistem za pušenje može biti izduženog oblika, pri čemu je uzdužna osa kapilarnog fitilja suštinski paralelna uzdužnoj osi sistema za pušenje.

U jednoj realizaciji, kapilarni fitilj je izdužen i vođice su konfigurisane tako da kanališu protok vazduha na kapilarni fitilj u pravcu koji je suštinski normalan na uzdužnu osu kapilarnog fitilja. U toj realizaciji, sistem za pušenje može biti izduženog oblika, sa uzdužnom osom kapilarnog fitilja koja je suštinski paralelna uzdužnoj osi sistema za pušenje.

Alternativno, vođice mogu biti konfigurisane tako da kanališu protok vazduha na kapilarni fitilj u pravcu u sredini između pravca uzdužne ose kapilarnog fitilja i pravca normalnog na uzdužnu osu kapilarnog fitilja. To jest, vođice mogu da kanališu protok vazduha na kapilarni fitilj pod uglom koji ne iznosi 90º u odnosu na kapilarni fitilj, to jest u dijagonalnom pravcu.

U jednoj realizaciji, kapilarni fitilj je izdužen i vođice su konfigurisane tako da kanališu protok vazduha od kapilarnog fitilja u pravcu koji je suštinski paralelan uzdužnoj osi kapilarnog fitilja. U toj realizaciji, sistem za pušenje može biti izduženog oblika, pri čemu je uzdužna osa kapilarnog fitilja suštinski paralelna uzdužnoj osi sistema za pušenje.

U jednoj realizaciji, kapilarni fitilj je izdužen i vođice su konfigurisane tako da kanališu protok vazduha od kapilarnog fitilja u pravcu suštinski paralelnom uzdužnoj osi kapilarnog fitilja. U toj realizaciji, sistem za pušenje može biti izduženog oblika, pri čemu je uzdužna osa kapilarnog fitilja suštinski paralelna uzdužnoj osi sistema za pušenje.

Alternativno, vođice mogu biti konfigurisane tako da kanališu protok vazduha od kapilarnog fitilja u pravcu u sredini između pravca uzdužne ose kapilarnog fitilja i pravca normalnog na uzdužnu osu kapilarnog fitilja. To jest, vođice mogu da kanališu protok vazduha od kapilarniog fitilja pod uglom koji ne iznosi 90º u odnosu na kapilarni fitilj, to jest u dijagonalnom pravcu.

Najmanje jedan grejač može da sadrži pojedinačni grejni element. Alternativno, najmanje jedan grejač može da sadrži više od jednog grejnog elementa, na primer dva, tri, četiri, pet, šest ili više grejnih elemenata. Grejni element ili grejni elementi mogu biti pogodno postavljeni tako da najdelotvornije isparavaju tečnost u kapilarnom fitilju.

Najmanje jedan grejač sadrži električni grejni element. Najmanje jedan grejač poželjno sadrži elektrootporni materijal. Odgovarajući elektrootporni materijali obuhvataju, ali nisu ograničeni na: poluprovodnike kao što su dopirane keramike, „elektroprovodljive“ keramike (kao što je, na primer, molibden-disilicid), ugljenik, grafit, metale, legure metala i kompozitne materijale napravljene od keramičkih materijala i metalnih materijala. Takvi kompozitni materijali mogu da sadrže dopirane ili nedopirane keramike. Primeri odgovarajućih dopiranih keramika obuhvataju dopirane silicijum-karbide. Primeri odgovarajućih metala obuhvataju titan, cirkonijum, tantal i metale, koji pripadaju grupi platinskih metala. Primeri odgovarajućih legura metala obihvataju nerđajući čelik, konstantan, nikl-, kobalt-, hrom-, aluminijum-titan- cirkonijum-, hafnijum-, niobijum-, molibden-, tantal-, volfram-, kalaj-, galijum-, legure koje sadrže mangan i gvožđe, i super legure zasnovane na niklu, gvožđu, kobaltu, nerđajućem čeliku, Timetal® i legure zasnovane na gvožđe-mangan-aluminijumu. Timetal® je registrovani žig firme Titanium Metals Corporation, 1999 Broadway Suite 4300, Denver, Kolorado. U kompozitnim materijalima, u zavisnosti od kinetike prenosa energije i potrebnih spoljašnjih fizičko-hemijskih svojstava, elektrootporni materijal može da bude ugrađen u izolacioni materijal, inkapsuliran ili obložen izolacionim materijalom ili obrnuto.

Najmanje jedan grejsč može da bude bilo kog pogodnog oblika. Na primer, najmanje jedan grejać može da bude u obliku grejne oštrice. Alternativno, najmanje jedan grejač može da bude u obliku kućišta ili supstrata koji ima različite elektroprovodljive delove, ili elektrootporne metalne cevi. Alternativno, najmanje jedan grejač može da bude disk grejač ili kombinacija disk grejača sa grejnim iglama ili štapićima. Alternativno, najmanje jedan grejač može da ima oblik nagrižene metalne folije izolovane između dva sloja inertnog materijala. U tom slučaju, inertni materijal može da sadrži Kapton®, potpuno poliimidnu ili liskunsku foliju. Alternativno, najmanje jedan grejni element može da ima oblik lista materijala, koji može biti obmotan oko bar jednog dela kapilarnog fitilja. Alternativno, najmanje jedan grejni element može da ima oblik nagrižene folije obmotane oko bar jednog dela kapilarnog fitilja. Nagrižena folija može da sadrži list metala urezan laserom ili elektrohemijskim procesom. List može biti načinjen od bilo kog pogodnog materijala, na primer legure na bazi gvožđe-aluminjuma, legure na bazi gvožđe manganaluminjuma ili od Timetala®. List može biti pravougaonog oblika, ili može imati oblik sa uzorkom koji može da formira strukturu sličnu kalemu kad se obmota oko kapilarnog fitilja. Ostale alternative obuhvataju grejnu žicu ili užarenu nit, na primer Ni-Cr, platinastu, volfram ili legiranu žicu.

U poželjnoj realizaciji, bar jedan grejni element sadrži kalem žice koji bar delimično okružuje kapilarni fitilj. U ovoj realizaciji, žica je poželjno metalna žica. Čak još poželjnije, žica je načinjena od legure metala. Kalem se može pružati potpuno ili delimično duž kapilarnog fitilja. Kalem se može pružati potpuno ili delimično oko oboda kapilarnog fitilja. U poželjnoj realizaciji, kalem nije u kontaktu sa kapilarnim fitiljem. To omogućava da grejni kalem greje kapilarni fitilj ali smanjuje rasipanje time što ne isparava više tečnosti nego što je potrebno. To takođe smanjuje količinu tečnosti koja se kondenzuje na unutrašnjim zidovima, smanjujući na taj način potrebe za čišćenjem.

Najmanje jedan grejni element može da greje tečnost u kapilarnom fitilju provođenjem toplote. Grejač može bar delimično da bude u kontaktu sa fitiljem. Alternativno, toplota sa grejača može da se provodi do tečnosti pomoću toplotno provodljivog elementa. Alternativno, najmanje jedan grejač može da prenosi toplotu na dolazeći okolni vazduh, koji se, u toku upotrebe, povlači kroz sistem za pušenje, koji zauzvrat konvekcijom zagreva tečnost. Okolni vazduh može da bude zagrejan pre prolaska kroz sistem. Alternativno, okolni vazduh može da bude prvo povučen kroz fitilj i potom zagrejan.

U jednoj realizaciji, sistem za pušenje je električno zagrevani sistem za pušenje. U toj realizaciji sistem za pušenje može dalje da sadrži napajanje električnom energijom. Poželjno, napajanje električnom energijom sadrži ćeliju koja se nalazi u kućištu. Izvor električne energije može biti litijum-jonska baterija ili jedna od njenih varijanti, na primer litijum-jonska polimerna baterija. Alternativno, izvor električne energije može biti nikl-metal hidridna baterija, niklkadmijumska baterija, litijum-manganska baterija, litijum-kobaltna baterija ili gorivna ćelija. U tom slučaju, poželjno, pušač može da koristi električno zagrevani sistem za pušenje dok se ne utroši energija u energetskoj ćeliji. Alternativno, napajanje može da sadrži strujno kolo koje se može zameniti spoljašnjim punjenjem. U tom slučaju je poželjno da strujno kolo, kad je napunjeno, obezbeđuje energiju za unapred određen broj povlačenja dimova, posle čega mora da bude opet povezano na spoljašnji deo za punjenje. Primer odgovarajućeg strujnog kola je jedan ili više kondenzatora ili baterije koje se mogu ponovo puniti.

Ako je sistem za pušenje električno zagrevani sistem za pušenje, sistem za pušenje može dalje da sadrži električno kolo. U jednoj realizaciji, električno kolo sadrži senzor za otkrivanje protoka vazduha što ukazuje da je korisnik povukao dim. Senzor može da bude elektromehanički uređaj. Alternativno, senzor može da bude bilo koji od: mehanički uređaj, optički uređaj, optomehanički uređaj, senzor na bazi mikroelektromehaničkih sistema (MEMS) i akustički senzor. U tom slučaju, poželjno je da električno kolo bude podešeno tako da obezbedi najmanje jednom grejaču impuls električne struje kad senzor oseti da korisnik povlači dim. Poželjno je da vreme trajanja impulsa električne struje bude unapred određeno u zavisnosti od količine tečnosti za koju se želi da bude pretvorena u paru. Poželjno je da za ovu svrhu električno kolo može da se programira.

Alternativno, električno kolo može da sadrži prekidač koji korisnik može ručno da kontroliše da bi inicirao dim. Poželjno je da vreme trajanja impulsa električne struje bude unapred određeno u zavisnosti od količine tečnosti za koju se želi da bude pretvorena u paru. Poželjno je da za ovu svrhu električno kolo može da se programira.

U jednoj realizaciji, najmanje jedan ulaz za vazduh sadrži dva ulaza za vazduh. Alternativno, mogu postojati tri, četiri, pet ili više ulaza za vazduh. Poželjno, ako ima više od jednog ulaza za vazduh, ulazi za vazduh su razmaknuti oko kućišta. U poželjnoj realizaciji, električno kolo sadrži senzor za otkrivanje protoka vazduha, što ukazuje da je korisnik povukao dim, i najmanje jedan ulaz za vazduh ushodno od senzora.

Poželjno, sistem za pušenje dalje sadrži i indikator za indikovanje trenutka kada se aktivira najmanje jedan grejač. U realizaciji u kojoj električno kolo sadrži senzor za otkrivanje protoka vazduha koji ukazuje da korisnik povlači dim, indikator može da bude aktiviran kad senzor oseti protok vazduha koji ukazuje da korisnik povlači dim. U realizaciji u kojoj električno kolo sadrži prekidač, kojim korisnik ručno upravlja, indikator može da se aktivira prekidačem.

Električno zagrevani sistem za pušenje može dalje da sadrži raspršivač koji uključuje najmanje jedan grejač. Pored grejnog elementa raspršivač može da obuhvati jedan ili više elektromehaničkih elemenata kao što su piezoelektrični elementi. Dodatno ili alternativno, raspršivač može da obuhvati elemente koji koriste elektrostatičko, elektromagnetno ili pneumatsko dejstvo.

Poželjno, sistem za pušenje sadrži kućište. Kućište može da sadrži školjku i usnik. U tom slučaju sve komponente mogu da budu sadržane ili u školjci ili u usniku. U slučaju električno zagrevanog sistema za pušenje, poželjno, napajanje električnom energijom i električno kolo se nalaze u školjci. Poželjno, deo za skladištenje tečnosti, kapilarni fitilj, najmanje jedan grejač i izlaz za vazduh se nalaze u usniku. Najmanje jedan ulaz za vazduh može biti obezbeđen ili u školjci ili u usniku. Vođice mogu biti obezbeđene ili u školjci ili u usniku ili i u školjci i u usniku. Poželjno, usnik je zamenljiv. Postojanje školjke i odvojenog usnika obezbeđuje brojne prednosti. Prvo, ako zamenljivi usnik sadrži najmanje jedan grejač, deo za skladištenje tečnosti i fitilj, svi elementi koji su potencijalno u kontaktu sa tečnošću se menjaju kad se usnik zameni. Neće biti uzajamnog zagađivanja u školjki između različitih usnika, na primer onih koji koriste različite tečnosti. Takođe, ako je usnik zamenjen u pogodnim intervalima, mala je mogućnost da grejač postane začepljen tečnošću. Poželjno, školjka i usnik su postavljeni tako da budu razdvojivo spojeni prilikom sklapanja.

Kućište može da se sastoji od bilo kog odgovarajućeg materijala ili kombinacije materijala. Primeri odgovarajućih materijala obuhvataju metale, legure, plastične ili kompozitne materijale koji sadrže jedan ili više tih materijala ili termoplastike pogodne za prehrambenu ili farmaceutsku upotrebu, na primer polipropilen, polietaretarketon (PEEK) i polietilen. Poželjno je da materijal bude lak i da nije krt.

Poželjno, sistem za pušenje je prenosiv. Sistem za pušenje može da ima veličinu uporedivu sa konvencionalnom cigarom ili cigaretom.

Prema drugom aspektu pronalaska, obezbeđen je postupak za dobijanje sistema za pušenje u skladu sa zahtevom 10.

Sistem za pušenje može da sadrži raspršivač za stvaranje aerosola. Raspršivač može da obuhvati jedan ili više elektromehaničkih elemenata kao što su piezoelektrični elementi. Dodatno ili alternativno, raspršivač može da obuhvati elemente koji koriste elektrostatičko, elektromagnetno ili pneumatsko dejstvo.

Različiti sistemi za pušenje će dalje biti opisani samo kroz primere, sa pozivanjem na prateće crteže, na kojima:

Crtež 1 prikazuje jedan primer sistema za pušenje koji ima deo za čuvanje tečnosti; Crteži 2a, 2b i 2c prikazuju prvu realizaciju sistema za pušenje koji ne čini deo pronalaska;

Crteži 3a i 3b prikazuju alternativne izglede druge realizacije sistema za pušenje pronalaska;

Crteži 4a i 4b prikazuju treću realizaciju sistema za pušenje koji ne čini deo pronalaska; Crtež 5 prikazuje četvrtu realizaciju sistema za pušenje koji ne čini deo pronalaska;

Crteži 6a i 6b prikazuju petu realizaciju sistema za pušenje koji ne čini deo pronalaska; Crteži 7a, 7b, 7c, 7d i 7e prikazuju prvu realizaciju sistema za pušenje prema pronalasku;

Crteži 8a, 8b i 8c prikazuju drugu realizaciju sistema za pušenje prema pronalasku; Crteži 9a, 9b i 9c prikazuju treću realizaciju sistema za pušenje prema pronalasku;

Crteži 10a, 10b, 10c i 10d prikazuju četvrtu realizaciju sistema za pušenje prema pronalasku;

Crteži 11a, 11b, 11c i 11d prikazuju petu realizaciju sistema za pušenje prema pronalasku; i

Crteži 12 do 12l prikazuju šestu realizaciju sistema za pušenje prema pronalasku.

Crtež 1 prikazuje jedan primer sistema za pušenje koji ima deo za čuvanje tečnosti. Sistem 100 za pušenje na crtežu 1 je električno zagrevani sistem za pušenje i sadrži kućište 101 koje ima kraj 103 usnika i kraj 105 tela. Na kraju tela je obezbeđen električni izvor napajanja u obliku baterije 107 i električno kolo u obliku kola 109 i sistema 111 za otkrivanje povlačenja dima. Na kraju usnika je obezbeđen deo za skladištenje tečnosti u obliku uloška 113 koji sadrži tečnost 115, kapilarni fitilj 117 i grejni element u obiku grejnog kalema 119. Jedan kraj kapilarnog fitilja 117 se proteže u uložak 113 i drugi kraj kapilarnog fitilja 117 je okružen grejnim kalemom 119. Grejni kalem je povezan sa električnim kolom preko veza 121. Kućište 101 takođe obuhvata ulaz 123 za vazduh, izlaz 125 za vazduh na kraju usnika i komoru u obliku komore 127 za dobijanje aerosola.

Način rada prilikom upotrebe je sledeći. Tečnost 115 se kapilarnom akcijom prenosi iz uloška 113 sa kraja fitilja 117 koji se proteže u uložak na drugi kraj fitilja 117 koji je okružen grejnim kalemom. Kad korisnik povlači na ulazu 125 za vazduh uređaja, okolni vazduh se uvlači kroz izlaz 123 za vazduh. U rasporedu prikazanom na crtežu 1, sistem 111 za detektovanje povlačenja dima otkriva povlačenje i aktivira grejni kalem 119. Baterija 107 daje impuls energije grejnom kalemu 119 da bi zagrejao kraj fitilja 117 okružen grejnim kalemom. Tečnost na tom kraju fitilja 117 se pomoću grejnog kalema 119 pretvara u paru da bi se dobila prezasićena para. U isto vreme, tečnost pretvorena u paru se zamanjuje drugom tečnošću koja se kapilarnom akcijom kreće duž fitilja 117. (Ovo se ponekad naziva „pumpanjem”.) Dobijena prezasićena para se meša i prenosi u vazdušnom toku sa ulaza 123 za vazduh. U komori 127 za dobijanje aerosola, para kondenzuje da bi se dobio aerosol koji može da se udiše i koji se prenosi prema otvoru 125 za odvod vazduha i u korisnikova usta.

U realizaciji na crtežu 1, kolo 109 i sistem 111 za detektovanje povlačenja dima poželjno mogu da se programiraju. Kolo 109 i sistem 111 za otkrivanje povlačenja dima mogu da se upotrebe za upravljanje radom uređaja. Ovo, povezano sa fizičkim dizajnom električno zagrevanog sistema za pušenje, može da pomogne pri kontroli veličine čestica aerosola.

Kapilarni fitilj može da bude napravljen od raznovrsnih poroznih ili kapilarnih materijala i poželjno je da ima unapred određenu kapilarnost. Primeri obuhvataju keramičke ili materijale na bazi ugljenika u obliku vlakana ili sinterovanih prahova. Fitilji različitih poroznosti mogu da budu upotrebljeni kako bi se prilagodili različitim fizičkim svojstvima tečnosti kao što je gustina, viskoznost, površinski napon i pritisak pare. Fitilj mora da bude odgovarajući kako bi potrebna količina tečnosti mogla da bude isporučena grejnom kalemu.

Crtež 1 prikazuje jedan primer sistema za pušenje koji može da bude upotrebljen sa predmetnim pronalaskom. Međutim, mnogi drugi primeri mogu da se koriste sa pronalaskom. Na primer, sistem za pušenje ne mora da radi na struju. Na primer, mogu da budu obezbeđeni dodatni ulazi za vazduh, na primer, postavljeni kružno oko kućišta. Na primer, sistem za otkrivanje povlačenja dima ne mora da bude obezbeđen. Umesto toga sistem može da radi putem ručnog aktiviranja, na primer da korisnik prilikom povlačenja dima upotrebi prekidač. Na primer, kućište bi moglo da sadrži odvojivu školjku i usnik. Na primer, sveukupni oblik i veličina kućišta mogu da budu izmenjeni. Na primer, može biti izostavljena posuda za tečnost i kapilarni fitilj se može prethodno napuniti tečnošću pre upotrebe. Naravno, moguće su druge varijacije.

Sada će biti opisane brojne realizacije sistema za pušenje, na osnovu primera prikazanog na crtežu 1. Komponente prikazane na crtežu 1 nisu ponovo naznačene, da bi se crteži pojednostavili. Osim toga, sistem 111 za detekciju uvlačenja i veze 121 nisu ponovo prikazani, opet zbog jednostavnosti. Treba napomenuti da su crtež 1 i crteži 2a do 11I koji slede šematski. Preciznije, prikazane komponente nisu date u razmeri ni pojedinačno niti u međusobnom odnosu.

Crteži 2a, 2b i 2c prikazuju prvu realizaciju sistema za pušenje koji ne čini deo pronalaska. Crtež 2a prikazuje poprečni presek usnika prve realizacije sistema 200 za pušenje. Na crtežu 2a, sistem 200 za pušenje uključuje vođice za kanalisanje protoka vazduha u sistemu za pušenje. U ovoj realizaciji, viđice su obezbeđene u uklonjivom ulošku 201 i u unutrašnjim zidovima kućišta 203. Protok vazduha je prikazan tačkastim strelicama.

Uklonjivi uložak 201 pruža se kroz ceo poprečni presek sistema 200 za pušenje i uključuje kanale 205 za kanalisanje protoka vazduha između ulaza za vazduh i kapilarnog fitilja i grejnog kalema. U toj realizaciji, posuda za tečnost, kapilarni fitilj i grejni kalem čine deo uklonjivog uloška 201, mada to ne mora da bude slučaj. Kanali 205 se sužavaju u pravcu protoka vazduha uglavnom u pravcu uzdužne ose kućišta ali dijagonalno prema kapilarnom fitilju i grejnom kalemu.

Osim toga, unutrašnji zidovi kućišta 203 oformljeni su tako da formiraju komoru 202 i obezbede vođice za kanalisanje protoka vazduha i aerosola između kapilarnog fitilja i grejnog kalema i izlaza za vazduh, kroz komoru u kojoj se stvara aerosol 202. U ovoj realizaciji, unutrašnji zidovi kućišta 203 su suženi prema izlazu za vazduh i na taj način usmeravaju protok vazduha i aerosola u pravcu uzdužne ose kućišta.

Crteži 2b i 2c predstavljaju poprečni presek duž linije A-A na crtežu 2a. Crteži 2b i 2c prikazuju dve alternativne postavke za kanale 205 u uklonjivom ulošku 201. Iako je poprečni presek uređaja prikazan kao kružni na crtežima 2a, 2b i 2c, to ne mora da bude slučaj. Na crtežu 2b, uložak svakog kanala je kružno usklađen sa izlazom kanala. Na crtežu 2c, kanali 205 su uvrnuti oko ose kućišta. To jest, ulaz svakog kanala je kružno pomeren u odnosu na izlaz kanala. Poželjno, uložak 201 sadrži iglu za podešavanje položaja ili isturenje (nisu prikazani) na svojoj spoljnoj površini za zajedničko delovanje sa udubljenjem (takođe nije prikazano) na unutrašnjim zidovima kućišta, da bi se osiguralo da je uložak tačno postavljen unutar sistema za pušenje. Ovo može biti važno za električno povezivanje grejnog kalema, na primer.

Realizacijia prikazana na crtežima 2a, 2b i 2c obezbeđuje suštinski aksijalno usmeren protok vazduha koji dolazi od ulaza za vazduh do kapilarnog fitilja i grejnog kalema i suštinski aksijalno usmeren protok vazduha koji izlazi od kapilarnog fitilja i grejnog kalema do izlaza za vazduh. Nađeno je da upravljanje protokom vazduha na taj način poboljšava stvaranje aerosola koje nastaje u sistemu za pušenje. Upravljanje kontrolom protoka vazduha može takođe da smanji kondenzaciju i na taj način curenje. Vođice obezbeđene uloškom 201 kanališu tok vazduha tako da fokusiraju protok vazduha na fitilj i grejni element kako bi se povećala turbulencija. To smanjuje veličinu čestica aerosola koji korisnik udiše. Vođice obezbeđene unutrašnjim zidovima kućišta 203 smanjuju zapreminu komore koja stvara aerosol 202 u sistemu za pušenje i prema tome poboljšavaju protok aerosola prema izlazu za vazduh. To poboljšava doživljaj pušenja. Postavka na crtežu 2 podstiče vrtložni protok vazduha da bi se dodatno poboljšalo stvaranje aerosola.

Moguće su brojne varijacije u sistemu za pušenja sa crteža 2a, 2b i 2c. Prvo, može biti obezbeđeno više od jednog ulaza za vazduh. Vođice ushodno od kapilarnog fitilja i grejnog kalema mogu se formirati kao jedan ili više uklonjivih delova (uložak 201, kako je prikazano) ili alternativno kao integralni deo kućišta ili kao kombinacija jednog i drugog. Takođe, vođice nishodno od kapilarnog fitilja i grejnog kalema mogu se formirati kao jedan ili više uklonjivih delova ili alternativno kao integralni deo kućišta (oformljeni unutrašnji zidovi kućišta 203, kako je prikazano) ili kao kombinacija jednog i drugog. U ulošku 201 može se formirati bilo koji broj kanala 205. Kanali mogu biti ravnomerno ili neravnomerno raspoređeni kružno oko uloška. Kanali mogu biti postavljeni u više redova stvarajući krugove različitog prečnika. Kanali mogu po dužini imati konstantni oblik poprečnog preseka i površinu, ili obllik poprečnog preseka može da se menja po dužini. Kanali mogu da uključuju neke kanale koji imaju oblike poprečnog preseka i površinu različite od drugih. Kanali se mogu u ulošku načiniti mašinski. Alternativno, uložak može biti načinjen zajedno sa kanalima injekcionim presovanjem. Kanali se mogu načiniti pod bilo kojim pogodnim uglom u odnosu na uzdužnu osu kućišta. Unutrašnji zidovi kućišta 203 mogu sa oblikovati na pogodan način za željenu zapreminu i oblik komore 202 za stvaranje aerosola u sistemu za pušenje.

Crteži 3a i 3b prikazuju drugu realizaciju sistema za pušenje koji nije deo pronalaska. Crtež 3a prikazuje izgled poprečnog preseka usnika druge realizacije sistema 250 za pušenje. Na crtežu 3a, sistem 250 za pušenje uključuje vođice za kanalisanje protoka vazduha u sistemu za pušenje. U ovoj realizaciji, vođice su ostvarene u uklonjivom ulošku 251 i u unutrašnjim zidovima 253 kućišta. Protok vazduha je prikazan tačkastim strelicama.

Uklonjivi uložak 251 pruža se kroz čitav poprečni presek sistema 250 za pušenje i obuhvata primarne kanale 255 i sekundarne kanale 257 za kanalisanje protoka vazduha između ulaza za vazduh i kapilarnog fitilja i grejnog kalema. U ovoj realizaciji, kanali 255, 257 su u suštini cevaste rupe u ulošku 251. U ovoj realizaciji, posuda za tečnost, kapilarni fitil i grejni kalem čine deo uklonjivog uloška 251, mada to ne mora biti slučaj. Slično kanalima 205 prikazanim na crtežima 2a, 2b i 2c, primarni kanali 255 na crtežima 3a i 3b sužavaju se prema unutra u pravcu uzdužne ose kućišta, ali dijagonalno prema kapilarnom fitilju i grejnom kalemu. Na crtežima 3a i 3b, sekundarni kanali 257 pružaju se uglavnom paralelno uzdužnoj osi kućišta. Sekundarni kanali 257 su bliži spoljnoj strani sistema za pušenje. Ovo stvara sekundarni protok vazduha koji u suštini zaobilazi fitilj. Sekundarni protok vazduha prema tome nosi manje kapi aerosola nego protok vazduha koji je bliži fitilju. Ovaj sekundarni, relativno suv, protok vazduha bliži unutrašnjim zidovima može da smanji količinu kondenzata koji se stvara na unutrašnjim zidovima. To može da smanji curenje.

Osim toga, unutrašnji zidovi kućišta 253 su oformljeni tako da formiraju komoru 252 za stvaranje aerosola i obezbede vođice za kanalisanje protoka vazduha i aerosola između kapilarnog fitilja i grejnog kalema i izlaza za vazduh, kroz komoru 252 za stvaranje aerosola. U ovoj realizaciji, unutrašnji zidovi kućišta 253 su suženi prema izlazu za vazduh i na taj način usmeravaju protok vazduha i aerosola suštinski u pravcu uzdužne ose kućišta.

Crtež 3b predstavlja poprečni presek duž linije A’’-A’’ na crtežu 3a. Iako je poprečni presek uređaja prikazan kao kružni na crtežima 3a i 3b, to ne mora da bude slučaj. Na crtežu 3b, uložak 251 sadrži primarne kanale 255 i sekundarne kanale 257. Na crtežu 3b, ulaz svakog od primarnih kanala 255 je kružno poravnat sa izlazom kanala, kao na crtežu 2a. Međutim, primarni kanali 255 mogu biti uvrnuti oko ose kućišta kao na crtežu 2b. Na crtežu 3b, sekundarni kanali 257 pružaju se u pravcu uzdužne ose kućišta. Međutim, jedan ili više sekundarnih kanala 257 mogu biti pod uglom prema uzdužnoj osi kućišta. Sekundarni kanali 257 su bliži kućištu nego primarni kanali 255. Tako, protok vazduha kroz sekundarne kanale 257 je prema spoljnoj strani protoka vazduha kroz primarne kanale 255. Na crtežu 3b, ulaz svakog od sekundarnih kanala 257 je kružno poravnat sa izlazom kanala. Međutim, sekundarni kanali 257 alternativno mogu biti uvrnuti oko ose kućišta. Poželjno, uložak 251 sadrži iglu za podešavanje položaja ili izbočinu (nisu prikazani) na svojoj spoljnoj površini za zajedničko delovanje sa udubljenjem (takođe nije prikazano) na unutrašnjim zidovima kućišta, da bi se osiguralo da je uložak tačno postavljen unutar sistema za pušenje. Ovo može biti važno za električno povezivanje grejnog kalema, na primer.

Realizacija prikazana na crtežima 3a, i 3b obezbeđuje suštinski aksijalno usmeren dolazeći protok vazduha od ulaza za vazduh do kapilarnog fitilja grejnog kalema i suštinski aksijalno usmeren izlazeći protok vazduha od kapilarnog fitilja i grejnog kalema do izlaza za vazduh. Osim toga, realizacija prikazana na crtežima 3a i 3b obezbeđuje dodatni suštinski aksijalno usmeren dolazeći protok vazduha od ulaza za vazduh do kapilarnog fitilja i grejnog kalema i dodatni suštinski aksijalno usmeren izlazeći protok vazduha od kapilarnog fitilja i grejnog kalema do izlaza za vazduh. Dodatni pretok vazduha je prema spoljnoj strani sistema za pušenje. Zato što je dodatni protok udaljeniji od grejnog kalema, on obično nosi manje aerosola. Stoga, to može da doprinese poboljšanim karakteristikama aerosola i smanjenoj kondenzaciji. Nađeno je da kontrola protoka vazduha na taj način poboljšava stvaranje aerosola koje nastaje u sistemu za pušenje. Vođice obezbeđene uloškom 251 kanališu protok vazduha tako da fokusiraju protok vazduha na fitilj i grejni element tako da se poveća turbulencija. Ovo smanjuje veličinu čestica aerosola koji korisnik udiše. Ovo takođe obezbeđuje dodatni protok gasa koji može da smanji kondenzaciju koja se stvara u sistemu za pušenje. Vođice obezbeđene unutrašnjim zidovima kućišta 253 smanjuju zapreminu komore 252 za stvaranje aerosola u sistemu za pušenje i na taj način poboljšavaju protok vazduha prema izlazu za vazduh. Ovo poboljšava doživljaj pušenja.

U sistemu za pušenje sa crteža 3a i 3b moguće su brojne varijacije. Prvo, može biti obezbeđeno više od jednog ulaza za vazduh. Vođice ushodno od kapilarnog fitilja i grejnog kalema mogu se formirati kao jedan ili više uklonjivih delova (uložak 251, kako je prikazano) ili alternativno kao integralni deo kućišta ili kao kombinacija jednog i drugog. Takođe, vođice nishodno od kapilarnog fitilja i grejnog kalema mogu se formirati kao jedan ili više uklonjivih delova ili alternativno kao integralni deo kućišta (oformljeni unutrašnji zidovi kućišta 253) ili kao kombinacija jednog i drugog. Bilo koji broj kanala 255, 257 može se formirati u ulošku 201. Kanali mogu biti ravnomerno ili neravnomerno raspoređeni kružno oko uloška. Kanali mogu biti postavljeni u više redova čineći krugove različitog prečnika. Kanali mogu imati po dužini konstantni oblik poprečnog preseka i površinu ili oblik poprečnog preseka može da se menja po dužini. Kanali mogu da uključuju neke kanale koji imaju različite oblike i površine od drugih. Kanali se mogu mašinski načiniti u ulošku. Alternativno, uložak se može injekcionim presovanjem načiniti zajedno sa kanalima. Kanali se mogu formirati pod bilo kojim pogodnim uglom prema uzdužnoj osi kućišta. Unutrašnji zidovi kućišta 253 se mogu na odgovarajući način oblikovati za željenu zapreminu i oblik komore 252 za stvaranje aerosola u sistemu za pušenje.

Crteži 4a i 4b prikazuju treću realizaciju sistema za pušenje koji ne čini deo pronalaska. Crtež 4a prikazuje izgled poprečnog preseka usnika druge realizacije sistema 300 za pušenje. Na crtežu 4a, sistem 300 za pušenje uključuje vođice za kanalisanje protola vazduha u sistemu za pušenje. U ovoj realizaciji, vođice su obezbeđene u uklonjivom ulošku 301 i u unutrašnjim zidovima kućišta 303. Protok vazduha je prikazan tačkastim strelicama.

Slično uklonjivom ulošku 201 na crtežima 2a, 2b i 2c, uklonjivi uložak 301 pruža se kroz ceo poprečni presek sistema za pušenje. Međutim, u ovoj realizaciji, on se takođe proteže dalje ushodno nego uložak 201. Uklonjivi uložak 301 uključuje kanale 305 za kanalisanje protoka vazduha između ulaza za vazduh i kapilarnog fitilja i grejnog kalema. Kanali 305 pružaju se u pravcu uzdužne ose kućišta na njegovom ushodnom kraju, i zatim se sužavaju prema unutra u njegovom nishodnom kraju. Kanali 305 usmeravaju protok vazduha na početku u pravcu uzdužne ose kućišta, zatim dijagonalno prema kapilarnom fitilju i grejnom kalemu. U ovoj realizaciji, posuda za tečnost, kapilarni fitilj i grejni kalem čine deo uklonjivog uloška 301, mada to ne mora da bude slučaj.

Osim toga, unutrašnji zidovi kućišta 303 su oblikovani tako da obrazuju komoru 302 za stvaranje aerosola i da obezbede vođice za kanalisanje protoka vazduha i aerosola između kapilarnog fitilja i grejnog kalema i izlaza za vazduh, kroz komoru 302 za stvaranje aerosola. U ovoj realizaciji, unutrašnji zidovi kućišta 303 su suženi prema izlazu za vazduh i na taj način usmeravaju protok vazduha i aerosola suštinski u pravcu uzdužne ose kućišta.

Crtež 4b predstavlja poprečni presek duž linije B-B na crtežu 4a. Mada je poprečni presek uređaja prikazan kao kružni na crtežima 4a i 4b, to ne mora da bude slučaj. Na crtežu 4b, uložak 301 sadrži kanale 305. Oko oboda uloška 301 postoji više zona kontakta 307 za dodir sa unutrašnošću kučišta. To jest, kanali su formirani kao sklop uloška u kućištu. Poželjno, uložak 301 sadrži iglu za podešavanje položaja ili izbočinu (nisu prikazani) na svojoj spoljnoj površini za zajedničko delovanje sa udubljenjem (takođe nije prikazano) na unutrašnjim zidovima kućišta, da bi se osiguralo da je uložak tačno postavljen unutar sistema za pušenje. Ovo može biti važno, na primer, za električno povezivanje grejnog kalema.

Realizacijia prikazana na crtežima 4a i 4b obezbeđuje suštinski aksijalno usmeren dolazeći protok vazduha od ulaza za vazduh do kapilarnog fitilja i grejnog kalema i suštinski aksijalno usmeren izlazeči protok vazduha od kapilarnog fitilja i grejnog kalema do izlaza za vazduh. Nađeno je da kontrola protoka vazduha na taj način poboljšava stvaranje aerosola koje nastaje u sistemu za pušenje. Kontrola protoka vazduha može takođe da smanji kondenzaciju i na taj način curenje. Vođice obezbeđene uloškom 301 kanališu tok vazduha tako da fokusiraju protok na fitilj i grejni element kako bi se povećala turbulencija. Ovo smanjuje veličinu čestica aerosola koji korisnik udiše. Vođice ostvarene unutrašnjim zidovima kućišta 303 smanjuju zapreminu komore 302 za stvaranje aerosola i tako pobiljšavaju protok aerosola prema izlazu za vazduh. To poboljšava doživljaj pušenja.

U sistemu za pušenje sa crteža 4a i 4b moguće su brojne varijacije. Prvo, može biti obezbeđeno više od jednog ulaza za vazduh. Vođice ushodno od kapilarnog fitilja i grejnog kalema mogu se načiniti kao jedan ili više uklonjivih delova (uložak 301, kako je prikazano) ili alternativno kao integralni deo skupa ili kao kombinacije jednog i drugog. Takođe, vođice nishodno od kapilarnog fitilja i grejnog kalema mogu se formirati kao jedan ili više uklonjivih delova ili alternativno kao integralni deo kućišta (oformljeni unutrašnji zidovi kućišta 303, kako je prikazano) ili kao kombinacija jednog i drugog. U ulošku 301 može biti formiran bilo koji broj kanala 305. Kanali mogu biti ravnomerno ili neravnomerno raspoređeni kružno oko uloška. Kanali mogu biti postavljeni u više redova čineći krugove različitog prečnika. Kanali mogu po dužini imati konstantni oblik poprečnog presek a i površinu, ili oblik poprečnog preseka može da se menja po dužini. Kanali mogu da uključuju neke kanale koji imaju različite oblike i površine od drugih. Kanali se mogu načiniti mašinski u ulošku. Alternativno, uložak može biti injekcionim presovanjem načinjen zajedno sa kanalima. Kanali se mogu formirati pod bilo kojim pogodnim uglom prema uzdužnoj osi kućišta. Kao na crtežu 2c, kanali mogu biti uvrnuti oko ose kućišta, tako da se podstakne vrtložni protok vazduha. Unutrašnji zidovi kućišta 303 mogu se na pogodan način oformiti za željenu zapreminu i oblik komore 302 za stvaranje aerosola u sistemu za pušenje.

Crtež 5 prikazuje četvrtu realizaciju sistema za pušenje koji ne čini deo pronalaska. Crtež 5 prikazuje izgled poprečnog preseka usnika treće realizacije sistema 400 za pušenje. Na crtežu 5, sistem 400 za pušenje obuhvata kanale za kanalisanje protoka vazduha u sistemu za pušenje. U ovoj realizaciji, vođice su oformljene uklonjivim uloškom 401, unutrašnjim zidovima kućišta 403 i impaktorom 405. Protok vazduha je prikazan tačkastim strelicama.

Uklonjivi uložak 401 je sličan uklonjivom ulošku 301 prokazanom na crtežima 4a i 4b i pruža se kroz ceo poprečni presek sistema 400 za pušenje. Uklonjivi uložak 401 obuhvata kanale 407 za kanalisanje protoka vazduha između ulaza za vazduh i kapilarnog fitilja i grejnog kalema. Kanali 407 pružaju se u pravcu uzdužne ose kućišta na njegovom ushodnom kraju, pa se zatim sužavaju prema unutra na njihovom nishodnom kraju. Kanali 407 na početku usmeravaju protok vazduha uglavnom u pravcu uzdužne ose kućišta, zatim dijagonalno prema kapilarnom fitilju i grejnom kalemu. U ovoj realizaciji, posuda za tečnost, kapilarni fitilj i grejni kalem čine deo uklonjivog uloška 401, mada to ne mora da bude slučaj. Poželjno, uložak 401 sadrži iglu za podešavanje položaja ili izbočinu (nisu prikazani) na svojoj spoljnoj površini za zajedničko delovanje sa udubljenjem (takođe nije prikazano) na unutrašnjim zidovima kućišta, da bi se osiguralo da je uložak tačno postavljen unutar sistema za pušenje. Ovo može biti važno za električno povezivanje grejnog kalema, na primer. Uložak može alternativno imati oblik prikazan na crtežu 2a ili drugi pogodni oblik.

Osim toga, unutrašnji zidovi kućišta 403 i impaktor 405 obezbeđuju vođice za kanalisanje toka aerosola između kapilarnog fitilja i izlaza za vazduh. Unutrašnji zidovi kućišta 403 i impaktor 405 takođe formiraju komoru za stvaranje aerosola 402. U ovoj realizaciji unutrašnji zidovi kućišta su oformljeni tako da usmeravaju protok od grejnog kalema u radijalnom pravcu, to jest, suštinski normalno na uzdužnu osu kućišta. Impaktor 405 sadrži zamenjlivi uložak koji može biti stavljen u centar uređaja, podržan zidovima kućišta (videti tačkaste linije). Impaktor 405 omogućava da se veće čestice aerosola zaustave na njegovoj ushodnoj strani. To stvara efekat filtriranja i smanjuje srednju veličinu čestica. Ovo je šematski ilustrovano na crtežu 5. Potom, unutrašnji zidovi 403 i impaktor 405 usmeravaju protok vazduha prema izlazu za vaduh.

Realizacijia prikazana na crtežu 5 obezbeđuje suštinski aksijalno usmeren dolazeći protok vazduha od ulaza za vazduh do kapilarnog fitilja i grejnog kalema i suštinski radijalno usmeren izlazeći protok vazduha od kapilarnog fitilja i grejnog kalema do izlaza za vazduh. Nađeno je da upravljanje protokom vazduha na taj način poboljšava stvaranje aerosola koje nastaje u sistemu za pušenje. Kontrola protoka vazduha može takođe da smanji kondenzaciju i na taj način curenje. Vođice ostvarene uloškom 401 kanališu tok vazduha tako da fokusiraju protok vazduha na fitilj i grejni element i tako povećaju turbulenciju. Ovo smanjuje veličinu čestica aerosola koji korisnik udiše. Vođice ostvarene unutrašnjim zidovima kućišta 403 i impaktorom omogućavaju da veće čestice aerosola budu zaustavljene i sprečene da izađu kroz izlaz za vazduh. Postavka omogućuje da kapilarni fitilj i grejni kalem budu snabdeveni hladnim, nezasićenim vazduhom, kako bi se smanjila veličina čestica aerosola. To poboljšava doživljaj pušenja.

U sistemu za pušenje sa crteža 5 moguće su brojne varijacije. Prvo, iako je poprečni presek uređaja prikazan kao kružni na crtežu 5, to ne mora da bude slučaj. Drugo, može biti obezbeđeno više od jednog ulaza za vazduh. Vođice ushodno od kapilarnog fitilja i grejnog kalema mogu se formirati kao jedan ili više uklonjivih delova (uložak 401, kako je prikazano) ili alternativno kao integralni deo kućišta ili kao kombinacija jednog i drugog. Takođe, vođice nishodno od kapilarnog fitilja i grejnog kalema mogu se formirati kao jedan ili više uklonjivih delova ili alternativno kao integralni deo kućišta ili kao kombinacija jednog i drugog (oformljeni unutrašnji zidovi kućišta 403 kombinovani sa uklonjivim impaktorom 405, kako je prikazano). U ulošku 401 može biti načinjen bilo koji broj kanala 407. Kanali mogu biti ravnomerno ili neravnomerno raspoređeni kružno oko uloška. Kanali mogu biti postavljeni u više redova čineći krugove različitog prečnika. Kanali mogu po dužini imati konstantni oblik poprečnog preseka i površinu, ili obllik poprečnog preseka može da se menja po dužini. Kanali mogu da uključuju neke kanale koji imaju različite oblike i površine od drugih. Kanali se mogu mašinski načiniti u ulošku. Alternativno, ulošci se mogu sa kanalima načiniti injekcionim presovanjem. Kanali se mogu formirati pod bilo kojim pogodnim uglom prema uzdužnoj osi kućišta. Kao na crtežu 2c, kanali mogu biti uvrnuti oko ose kućišta, kako bi se podstakao vrtložni protok vazduha. Unutrašnji zidovi kućišta 403 i impaktor 405 mogu se na pogodan način oformiti za željenu zapreminu i oblik komore za stvaranje aerosola 402 u sistemu za pušenje. Impaktor 405 može biti formiran u bilo kom pogodnom obliku i poželjno je dizajniran u vezi sa oformljenim unutrašnjim zidovima kućišta 403, da bi se kanalisao po želji protok vazduha i aerosola.

Crteži 6a i 6b prikazuju petu realizaciju sistema za pušenje koji ne čini deo pronalaska. Crtež 6a prikazuje izgled poprečnog preseka usnika četvrte realizacije sistema 500 za pušenje. Na crtežu 6a, sistem 500 za pušenje uključuje vođice za kanalisanje protoka vazduha u sistemu za pušenje. U ovoj realizaciji, vođice su oformljene uklonjivim uloškom 501, unutrašnjim zidovima kućišta 503 i impaktorom 505.

Uklonjivi uložak 501 je sličan uklonjivom ulošku 201 prikazanom na crtežima 2a, 2b i 2c i pruža se kroz ceo poprečni presek sistema 500 za pušenje i uključuje kanale 507 za kanalisanje protoka vazduha između ulaza za vazduh i kapilarnog fitilja i grejnog kalema. U ovoj realizaciji, posuda za tečnost, kapilarni fitilj i grejni kalem čine deo uklonjivog uloška 501, mada to ne mora da bude slučaj. Kanali 507 sužavaju se prema unutra da bi usmeravali protok vazduha uglavnom u pravcu uzdužne ose kućišta ali dijagonalno prema kapilarnom firilju i grejnom kalemu. Poželjno, uložak 501 sadrži iglu za podešavanje položaja ili izbočinu (nisu prikazani) na svojoj spoljnoj površini za zajedničko delovanje sa udubljenjem (takođe nije prikazano) na unutrašnjim zidovima kućišta, da bi se osiguralo da je uložak tačno postavljen unutar sistema za pušenje. Ovo može biti važno za električno povezivanje grejnog kalema, na primer. Ulošci mogu alternativno imati oblik prikazan na crtežima 4a i 5, ili neki drugi pogodan oblik.

Osim toga unutrašnji zidovi kučišta 503 suženi su prema unutra da bi formirali komoru 502 za stvaranje aerosola. Unutrašnji zidovi kučišta 503 zajedno sa impaktorom 505 obezbeđuju vođice za kanalisanje protoka aerosola između kapilarnog fitilja i izlaza za vazduh. U ovoj realizaciji, unutrašnji zidovi kučišta 503 su oformljeni tako da grade mlaznicu za usmeravanje i ubrzavanje protoka vazduha suštinski u aksijalnom pravcu.

Impaktor 505 se nalazi direktno nishodno od komore za stvaranje aerosola. Crtež 6b predstavlja poprečni presek duž linije C-C na crtežu 6a. Impaktor 505 služi da zaustavi veće čestice i tako obezbedi efekat filtriranja. Impaktor 505 sadrži ploču 505a koja može biti postavljena u centru kućišta, podržana na zidovima kućišta podupiračima 505b. Ploča 505a služi da zaustavi veće čestice aerosola koje izlaze iz komore 502 za stvaranje aerosola.

Realizacija prikazana na crtežima 6a i 6b obezbeđuje ubrzani, suštinski aksijalno usmeren protok vazduha nishodno od kapilarnog fitilja i grejnog kalema. Nađeno je da kontrola protoka vazduha na taj način poboljšava stvaranje aerosola koje nastaje u sistemu za pušenje. Kontrola protoka vazduha može takođe da smanji kondenzaciju i na taj način curenje. Vođice ostvarene uloškom 501 kanališu tok vazduha tako da fokusiraju protok na fitilj i grejni element kako bi se povećala turbulencjia. Ovo smanjuje veličinu čestica aerosola koji korisnik udiše. Oblik sužene mlaznice obezbeđen unutrašnjim zidovima kučišta 503 ubrzava aerosol nishodno prema impaktoru 505 i ploča 505a impaktora 505 zaustavlja veće čestice aerosola kako bi ih sprečila da izađu kroz izlaz za vazduh. Postavka omogućava da kapilarni fitilj i grejni kalem budu snabdeveni hladnim, nezasićenim vazduhom, kako bi se smanjila veličina čestica aerosola. To takođe omogućava da veće čestice koje se stvaraju budu filtrirane iz protoka. To poboljšava doživljaj pušenja.

U sistemu za pušenje sa crteža 6a i 6b moguće su brojne varijacije. Prvo, iako je poprečni presek uređaja prikazan kao kružni na crtežima 6a i 6b, to ne mora da bude slučaj. Drugo, može biti obezbeđeno više od jednog ulaza za vazduh. Vođice ushodno od kapilarnog fitilja i grejnog kalema mogu biti načinjene kao jedan ili više uklonjivih delova (uložak 501, kao što je prikazano) ili alternativno kao integralni deo kućišta ili kao kombinacija jednog i drugog. Takođe, vođice nishodno od kapilarnog fitilja i grejnog kalema mogu biti načinjene kao jedan ili više uklonjivih delova ili alternativno kao integralni deo kućišta ili kao kombinacija jednog i drugog (oformljeni unutrašnji zidovi kućišta 503 kombinovani sa uklonjivim impaktorom 505, kao što je prikazano). U ulošku 501 može biti formiran bilo koji broj kanala 507. Kanali mogu biti ravnomerno ili neravnomerno raspoređeni kružno oko uloška. Kanali mogu biti postavljeni u vuše redova formirajući krugove različitog prečnika. Kanali mogu po dužini imati konstantni oblik poprečnog preseka i površinu, ili oblik poprečnog preseka može da se menja po dužini. Kanali mogu da uključuju neke kanale koji imaju različite oblike i površine od drugih. Kanali 507 mogu biti uvrnuti oko ose kućišta kako bi se obezbedio vrtložni protok. Kanali se mogu u ulošku načiniti mašinski. Alternativno, uložak sa može načiniti injekcionim presovanjem zajedno sa kanalima. Kanali se mogu formirati pod bilo kojim pogodnim uglom prema uzdužnoj osi kućišta.

Unutrašnji zidovi kućišta 503 mogu se oformiti na pogodan način za željenu zapreminu i oblik komore 502 za stvaranje aerosola u sistemu za pušenje i za željeno ubrzanje aerosola prema impaktoru 505. Impaktor se može načiniti mašinski ili injekcionim presovanjem. Oblik i veličina impaktorske ploče 505 mogu da variraju. Rastojanje između nishodnog kraja komore 502 za stvaranje aerosola i impaktora može da varira.

Crteži 7a do 7e prikazuju prvu realizaciju sistema za pušenje prema pronalasku. Svaki od crteža 7a do 7c prikazuje poprečni presek usnika pete realizacije sistema za pušenje. U svakom od crteža 7a do 7c, sistem za pušenje uključuje vođice za kanalisanje protoka vazduha u sistemu za pušenje. Protok vazduha je prikazan tačkastim strelicama.

Crtež 7a prikazuje prvu realizaciju sistema 600 za pušenje. Na crtežu 7a, vođice su oformljene uklonjivim uloškom 601 i unutrašnjim zidovima kućišta 603. Uklonjivi uložak 601 pruža se samo kroz centar sistema 600 za pušenje, usmeravajući tako protok vazduha između ulaza za vazduh i kapilarnog fitilja i grejnog kalema do spoljnog oboda uređaja. Uklonjivi uložak 601 je oformljen tako da, na kapilarnom fitilju i grejanom kalemu, protok vazduha je usmeren na kapilarni fitilj i grejni kalem u suštinski radijalnom pravcu, to jest, suštinski normalno na uzdužnu osu kućišta. Na crtežima 7a do 7e, posuda za tečnost, kapilarni fitilj i grejni kalem čine deo uklonjivog uloška 601, mada to ne mora da bude slučaj.

Osim toga, unutrašnji zidovi kućišta 603 obezbeđuju vođice za usmeravanje protoka vazduha i aerosola između kapilarnog fitilja i grejnog kalema i izlaza za vazduh. Unutrašnji zidovi kućišta 603 takođe definišu komoru 602 za stvaranje aerosola. U ovoj realizaciji, unutrašnji zidovi kućišta 603 su oformljeni tako da usmeravaju protok vazduha i aerosola suštinski u pravcu uzdužne ose kućišta.

Crtež 7b prikazuje drugu postavku sistema 600’ za pušenje. Postavka prikazana na crtežu 7b je identična onoj prikazanoj na crtežu 7a osim što je obezbeđen dodatni uložak 605 u sistemu 600’ za pušenje sa crteža 7b. Dodatni uložak 605 obezbeđuje dodatne vođice za usmeravanje protoka vazduha. Uložak 605 je rebrasti uložak koji okružuje kapilarni fitilj i grejni kalem. On je obilkovan tako da usmerava protok vazduha na kapilarni fitilj i grejni kalem u suštinski radijalnom pravcu, to jest, suštinski normalno na uzdužnu osu kućišta.

Crtež 7c prikazuje treću postavku sistema 600’’ za pušenje. Postavka prikazana na crtežu 7c je identična onoj prikazanoj na crtežu 7a osim što je obezbeđen dodatni uložak 607 u sistemu 600’’ za pušenje sa crteža 7c. Dodatni uložak 607 obezbeđuje dodatne vođice za usmeravanje protoka vazduha. Uložak 607 jr rešetkasti uložak koji sadrži cev koja ima više rupa postavljenih uzdužno. Uložak 607 okružuje kapilarni fitilj i grejni kalem i usmerava protok vazduha kroz rupe na rešetki na kapilarni fitilj i grejni kalem u suštinski radijalnom pravcu, to jest, suštinski normalno na uzdužnu osu kućišta.

Crtež 7d prikazuje četvrtu postavku sistema 600’’’ za pušenje. Postavka prikazana na crtežu 7d je identična onoj prikazanoj na crtežu 7a osim što je obezbeđen dodatni uložak 609 u sistemu 600’’’ za pušenje sa crteža 7d. Dodatni uložak 609 obezbeđuje dodatne vođice za usmeravanje protoka vazduha. Uložak 609 je žlebasti uložak koji sadrži čvrstu cilindričnu cev koja ima više kanala formiranih u radijalnom pravcu. Uložak 609 okružuje kapilarni fitilj i grejni kalem i usmerava protok vazduha kroz radijalne kanale na kapilarni fitilj i grejni kalem u suštinski radijalnom pravcu, to jest, suštinski normalno na uzdužnu osu kućišta.

Crtež 7e prikazuje petu postavku sistema 600’’’’ za pušenje. Postavka prikazana na crtežu 7e je identična onoj prikazanoj na crtežu 7a osim što je obezbeđen dodatni uložak 611 u sistemu 600’’’’ za pušenje sa crteža 7c. Dodatni uložak 611 obezbeđuje dodatne vođice za usmeravanje protoka vazduha. Uložak 611 je žlebasti uložak koji sadrži čvrstu koničnu cev koja ima više kanala formiranih u radijalnom pravcu. Uložak 611 okružuje kapilarni fitilj i grejni kalem i usmerava protok vazduha kroz radijalne kanale na kapilarni fitilj i grejni kalem u suštinski radijalnom pravcu, to jest, suštinski normalno na uzdužnu osu kućišta.

Postavka prikazana na crtežima 7a do 7c obezbeđuje suštinski radijalno usmereni protok vazduha na kapilarni fitilj i grejni kalem i suštinski aksijalno usmereni protok vazduha i aerosola nishodno od kapilarnog fitilja i grejnog kalema. Nađeno je da upravljanje protokom vazduha na taj način poboljšava stvaranje aerosola koje nastaje u sistemu za pušenje. Kontrola protoka vazduha može takođe da smanji kondenzaciju i na taj način curenje. Vođice obezbeđene uloškom 601 i dodatnim uloškom 605, 607, 609 i 611 ako je prisutan, kanališu protok vazduha tako da usmerava protok vazduha na kapilarni fitilj i grejni kalem u suštinski radijalnom pravcu. Ovo obezbeđuje kapilarni fitilj i grejni kalem hladnim, nezasićenim vazduhom, što smanjuje veličinu čestica aerosola koji korisnik udiše. Vođice oformljene unutrašnjim zidovima kućišta 603 smanjuju zapreminu šupljine u sistemu za pušenje i tako poboljšavaju protok aerosola prema izlazu za vazduh. To poboljšava doživljaj pušenja.

U sistemu za pušenje sa crteža 7a do 7c moguće su brojne varijacije. Prvo, iako je poprečni presek uređaja prikazan kao kružni na crtežima 7 do 7e, to ne mora da bude slučaj. Drugo, može biti obezbeđeno više od jednog ulaza za vazduh. Vođice ushodno od kapilarnog fitilja i grejnog kalema mogu biti načinjene kao jedan ili više uklonjivih delova (ulošci 601, 605, 607, 609 i 611, kao što je prikazano) ili alternativno kao integralni deo kućišta ili kao kombinacija jednog i drugog. Takođe, vođice nishodno od kapilarnog fitilja i grejnog kalema mogu biti načinjene kao jedan ili više uklonjivih delova ili alternativno kao integralni deo kućišta (oformljeni unutrašnji zidovi kućišta 603 kao što je prikazano) ili kao kombinacija jednog i drugog. Uložak 601 je prikazan bez kanala, mada uzdužni kanali prema spoljnoj strani uloška mogu biti obezbeđeni. Osim toga, ako su kanali obezbeđeni, uložak može da se pruža kroz ceo poprečni presek kućišta. Može biti obezbeđena bilo kakva konfiguracija kanala. Kanali mogu biti uvrnuti oko ose kućišta, kako bi se podstakao vrtložni protok vazduha. Kanali u ulošcima 601, 605, 609, 611 i rupe u ulošku 607 mogu se formirati mašinski. Alternativno, uložak može biti načinjen zajedno sa već formiranim kanalima i rupama, injekcionim presovanjem. U ulošcima 605, 607, 609 i 611 može biti formiran bilo koji broj rupa ili kanala. Poželjno, uložak 601 sadrži iglu za podešavanje položaja ili izbočinu (nisu prikazani) na svojoj spoljnoj površini za zajedničko delovanje sa udubljenjem (takođe nije prikazano) na unutrašnjim zidovima kućišta, da bi se osiguralo da je uložak tačno postavljen unutar sistema za pušenje. To može biti važno za električno povezivanje grejnog kalema, na primer. Ulošci 605, 607. 609, 611 takođe mogu biti snabdeveni takvom iglom za podešavanje položaja ili izbočinom. Unutrašnji zidovi kućišta 603 mogu se oblikovati na pogodan način za željenu zapreminu i oblik komore za stvaranje aerosola u sistemu za pušenje.

Crteži 8au do 8c prikazuj drugu realizaciju sistema za pušenje prema pronalasku. Crtež 8a prikazuje izgled poprečnog preseka usnika druge realizacije sistema 700 za pušenje. Na crtežu 8a, sistem 700 za pušenje uključuje vođice za kanalisanje protoka vazduha u sistemu za pušenje. U ovoj realizaciji, vođice su obezbeđene uklonjivim uloškom 701 i zidovima kućišta 703. Protok vazduha je prikazan tačkastim strelicama.

Uklonjivi uložak 701 je sličan uklonjivom ulošku 601 prikazanom na crtežima 7a do 7e i pruža se samo kroz centar sistema 700 za pušenje, usmeravajući na taj način protok vazduha između ulaza za vazduh i kapilarnog fitilja i grejnog kalema do spoljnog oboda uređaja. Na crtežu 8a, posuda za tečnost, kapilarni fitilj i grejni kalem čine deo uklonjivog uloška 701, mada to ne mora da bude slučaj.

Osim toga, unutrašnji zidovi 703 obezbeđuju vođice za kanalisanje protoka vazduha na kapilarni fitilj i grejni kalem, i između kapilarnog fitilja i grejnog kalema i izlaza za vazduh. Unutrašnji zidovi kućišta 703 takođe definišu komoru 702 za stvaranje aerosola. U ovoj realizaciji, zidovi kućišta 703 su oformljeni tako da tok vazduha koji dolazi na kapilarni fitilj i grejni kalem bude usmeren kroz ushodni kanal 705 tangencijalno na cirkularni poprečni presek uređaja i cirkularni poprečni presek komore 702 za stvaranje aerosola.

Crtež 8b predstavlja poprečni presek duž linije D-D na crtežu 8a. Na crtežu 8a unutrašnji zidovi 703 su oformljeni tako da kanal 705 obezbeđuje protok vazduha prema kapilarnom fitilju i grejnom kalemu u tangencijalnom pravcu. Ovo proizvodi spiralni protok vazduha oko kapilarnog fitilja i grejnog elementa prema izlazu za vazduh.

Crtež 8c je poprečni presek duž linije D-D koji prikazuje alternativnu postavku, u kojoj su obezbeđena dva kanala 705, 705’ prema kapilarnom fitilju i grejnom kalemu. Oba kanala usmeravaju protok vazduha u tangencijalnom pravcu i zajedno proizvode spiralni protok vazduha oko kapilarnog fitilja i grejnog kalema prema izlazu za vazduh. Takođe može biti obezbeđen dodatni tangencijalni ushodni kanal.

Realizacija prikazana na crtežima 8a, 8b i 8c obezbeđuje suštinski tangencijalno usmeren protok vazduha na kapilarni fitilj i grejni kalem i suštinski spiralni protok vazduha oko kapilarnog fitilja i grejnog kalema i od kapilarnog fitilja i grejnog kalema prema izlazu za vazduh. Nađeno je da kontrola protoka vazduha na taj način poboljšava stvaranje aerosola koje nastaje u sistemu za pušenje. Kontrola protoka vazduha može takođe da smanji kondenzaciju i na taj način curenje. Oformljeni unutrašnji zidovi kućišta 703, zajedno sa uloškom 701 usmeravaju protok vazduha tako da isporučuje kapilarnom fitilju i grejnom kalemu hladni, nezasićeni vazduh. Čim protok vazduha pogodi kapilarni fitilj i grejni kalem, on je odmah potisnut prema izlazu za vazduh. Ovo smanjuje veličinu čestica aerosola koji korisnik udiše. Spiralni protok vazduha oko kapilarnog fitilja i grejanog kalema povećava turbulenciju i smanjuje veličinu čestica. Veličina jednog ili više tangencijalnih kanala i njihov položaj u odnosu na uzdužnu osu uređaja utiču na protok vazduha oko kapilarnog fitilja i grejnog kalema i prema tome i na karakteristike aerosola. Osim toga, centrifugalne sile u spiralnom protoku vazduha omogućavaju da se veće čestice aerosola sudare i budu zaustavljene na spoljnim zidovima komore 702 za stvaranje aerosola. Ovo je šematski prikazano na crtežu 8a. Postavka na crtežu 8c dodatno poboljšava stvaranje aerosola tako što obezbeđuje bolju raspodelu protoka u komori za stvaranje aerosola.

U sistemu za pušenje sa crteža 8a, 8b i 8c moguće su brojne varijacije. Poprečni presek uređaja je poželjno kružni, tako da kanal 705 može da definiše tangencijalni protok vazduha. Međutim, takođe su mogući drugi oblici poprečnog preseka, sve dok se može definisati neka vrsta ushodnog tangencijalnog kanala. Može se obezbediti više od jednog ulaza za vazduh (u kućištu). Vođice ushodno od kapilarnog fitilja i grejnog kalema mogu biti formirane kao jedan ili više uklonjivih delova ili alternativno kao integralni deo kućišta ili kao kombinacija i jednog i drugog (uklonjivi uložak 701 kombinovan sa oformljenim zidovima kućišta 703, kako je prikazano). Takođe, vođice nishodno od kapilarnog fitilja i grejnog kalema mogu biti formirane kao jedan ili više uklonjivih delova ili alternativno kao integralni deo kućišta (oformljeni unutrašnji zidovi kućišta 703, kao što je prikazano) ili kao kombinacija jednog i drugog. Uložak 701 je prikazan bez kanala, mada uzdužni kanali prema spoljnoj strani uloška 701 mogu biti obezbeđeni. Osim toga, ako su kanali obezbeđeni, uložak se može pružati kroz ceo poprečni presek kućišta. Može biti obezbeđena bilo kakva konfiguracija kanala. Kanali mogu biti uvrnuti oko ose kućišta, tako da podstiču vrtložni protok. Kanali se u ulošku 701 mogu formirati mašinski. Alternativno, uložak može biti načinjen sa već formiranim kanalima ili rupama, injekcionim presovanjem. Insert 701 može da sadrži iglu za podešavanje položaja ili izbočinu (nisu prikazani) na svojoj spoljnoj površini za zajedničko delovanje sa udubljenjem (takođe nije prikazano) na unutrašnjim zidovima kućišta, da bi se osiguralo da je uložak tačno postavljen unutar sistema za pušenje. Ovo može biti važno za električno povezivanje grenog kalema, na primer. Unutrašnji zidovi kućišta 703 mogu se na pogodan način oblikovati za željenu zapreminu i oblik komore za stvaranje aerosola unutar sistema za pušenje. Ovo utiče na spiralni protok vazduha oko kapilarnog fitilja i grejnog kalema i prema tome i na karakteristike aerosola. Tangencijalni kanali 705, 705’ mogu biti postavljeni na bilo kojoj visini duž kapilarnog fitilja i mogu imati bilo kakav poprečni presek. Crteži 9a do 9c prikazuju treću realizaciju sistema za pušenje prema pronalasku. Crtež 9a prikazuje izgled poprečnog preseka usnika sedme realizacije sistema 800 za pušenje. Na crtežu 9a, sistem 800 za pušenje uključuje vođice za kanalisanje protoka vazduha u sistemu za pušenje. U ovoj realizaciji, vođice su obezbeđene uklonjivim uloškom 801, u oformljenom kućištu 803 i impaktorom 807. Protok vazduha je prikazan tačkastim strelicama.

Uklonjivi uložak 801 je sličan uklonjivom ulošku 601 prikazanom na crtežima 7a do 7e i uklonjivom ulošku 701 prikazanom na crtežu 8a i pruža se samo kroz centar sistema 800 za pušenje, usmeravajući na taj način protok vazduha između ulaska za vazduh i kapilarnog fitilja i grejnog kalema do spoljašnjeg oboda uređaja. Na crtežu 9a, posuda za tečnost, kapilarni fitilj i grejni kalem čine deo uklonjivog uloška 801, mada to ne mora da bude slučaj.

Osim toga, unutrašnji zidovi kućišta 803 obezbeđuju vođice za kanalisanje protoka vazduha na kapilarni fitilj i grejni kalem. U ovoj realizaciji, zidovi kućišta 803 su oformljeni tako da protok vazduha koji dolazi na kapilarni fitilj i grejni kalem bude usmeren kroz ushodni kanal 805 tangencijalno na kružni poprečni presek uređaja i kružni poprečni presek komore 802 za stvaranje aerosola.

Osim toga, nishodno od kapilarnog fitilja i grejnog kalema obezbeđen je impaktor 807. Impaktor obezbeđuje vođice za kanalisanje protoka vazduha dalje od kapilarnog fitilja i grejnog kalema i prema izlazu za vazduh. Impaktor 807, zajedno sa unutrašnjim zidovima kućišta, takođe definiše komoru 802 za stvaranje aerosola. Protok vazduha je usmeren dalje od kapilarnog fitilja i grejnog kalema u radijalnom pravcu u nishodnom kanalu 809, to jest, suštinski normalno na uzdužnu osu kućišta. Impaktor 807 omogućava da veće čestice aerosola budu zaustavljene na njegovoj ushodnoj strani. Ovo je šematski prikazano na crtežu 9a. Unutrašnji zidovi kućišta 803 mogu biti suženi kako bi usmerili protok vazduha prema izlazu za vazduh, mada to nije prikazano na crtežu 9a.

Crtež 9b je poprečni presek duž linije E-E na crtežu 9a i prikazuje ushodni kanal 805. Unutrašnji zidovi kućišta 803 su oformljeni tako da kanal 805 obezbeđuje protok vazduha prema kapilarnom fitilju i grejnom kalemu u tangencijalnom pravcu. Ovo proizvodi spiralni protok vazduha oko kapilarnog fitilja i grejnog kalema.

Crtež 9c je poprečni presek duž linije F-F na crtežu 9a i prikazuje nishodne kanale 809. Impaktor 807 i zidovi kućišta 803 deluju zajedno tako da kanali 809 obezbeđuju protok vazduha dalje od kapilarnog fitilja i grejnog kalema u suštinski radijalnom pravcu. To jest, nishodno od spiralnog protoka vazduha oko kapilarnog fitilja i grejnog kalema, protok aerosola je usmeren u radijalnom pavcu prema izlazu za vazduh.

Realizacija prikazana na crtežima 9a, 9b i 9c obezbeđuje suštinski tangencijalno usmeren protok vazduha na kapilarni fitilj i grejni kalem, suštinski spiralni protok vazduha oko kapilarnog fitilja i grejnog kalema i suštinski radijalno usmeren protok vazduha od kapilarnog fitilja i grejnog kalema prema izlazu za vazduh. Nađeno je da kontrola protoka vazduha na taj način poboljšava stvaranje aerosola koje nastaje u sistemu za pušenje. Kontrola protoka vazduha može takođe da smanji kondenzaciju i na taj način curenje. Oformljeni unutrašnji zidovi kućišta 803, zajedno sa uloškom 801 usmeravaju protok vazduha tako da kapilarnom fitilju i grejnom kalemu doprema hladan i nezasićeni vazduh. Ovo smanjuje veličinu čestica aerosola koji korisnik udiše. Spiralni protok vazduha oko kapilarnog fitilja i grejnog kalema povećava turbulenciju i smanjuje veličinu čestica aerosola. Veće čestice aerosola takođe mogu da budu zaustavljene na unutrašnjim zidovima komore 802 za stvaranje aerosola usled centrifugalnih sila. Ovo je šematski prikazano na crtežu 9a. Radijalno usmeren dolazeći protok vazduha označava da kad je protok vazduha naciljan na kapilarni fitilj i grejni kalem, on je odmah potisnut prema izlazu za vazduh. Mogu biti obezbeđeni dodatni tangencijalni kanali (kao na crtežu 8c na primer) koji mogu da pruže bolju raspodelu protoka u komori za stvaranje aerosola. Veličina tangencijalnog jednog ili više kanala i njihov položaj u odnosu na uzdužnu osu uređaja utiču na protok vazduha oko kapilarnog fitilja i grejnog kalema i prema tome i na karakteristike aerosola. Osim toga, impaktor može omogućiti da se veće čestice aerosola sudare sa njegovim ushodnim zidom. Ovo je šematski prikazano na crtežu 9a.

U sistemu za pušenje sa crteža 9a, 9b i 9c moguće su brojne varijacije. Poprečni presek uređaja je poželjno kružni, tako da kanal 805 može da definiše tangencijalni protok vazduha. Međutim, mogući su takođe drugi poprečni preseci, sve dok se može definisati ushodni tangencijalni kanal. Više od jednog ulaza za vazduh (u kućištu) može biti obezbeđen. Vođice ushodno od kapilarnog fitilja i grejnog kalema mogu se formirati kao jedan ili više uklonjivih delova ili alternativno kao integralni deo kućišta ili kao kombinacija jednog i drugog (uklonjivi uložak 801 kombinovan sa oformljenim zidovima kućišta 803, kao što je prikazano). Takođe, vođice nishodno od kapilarnog fitilja i grejnog kalema mogu se formirati kao jedan ili više uklonjivih delova ili alternativno kao integralni deo kućišta ili kao kombinacija jednog i drugog (oformljeni unutrašnji zidovi kućišta 803 kombinovani sa impaktorom 807, kao što je prikazano). Uložak 801 je prikazan bez kanala, mada se mogu obezbediti uzdužni kanali prema spoljnoj strani uloška 801. Osim toga, ako su kanali obezbeđeni, uložak može da se pruža kroz ceo poprečni presek kućišta. Može se obezbediti bilo kakva konfiguracija kanala. Kanali mogu biti uvrnuti oko ose kućišta, tako da se podstakne vrtložni protok vazduha. Bilo koji kanali u ulošku 801 mogu biti formirani mašinski. Alternativno, uložak može biti formiran sa već stvorenim kanalima ili rupama, injekcionim presovanjem. Uložak 801 može da sadrži iglu za podešavanje položaja ili izbočinu (nisu prikazani) na svojoj spoljnoj površini za zajedničko delovanje sa udubljenjem (takođe nije prikazano) na unutrašnjim zidovima kućišta, da bi se osiguralo da je uložak tačno postavljen unutar sistema za pušenje. Ovo može biti važno za električno povezivanje grejnog kalema, na primer. Unutrašnji zidovi kućišta 803 mogu se na pogodan način oblikovati za željenu zapreminu i oblik komore za stvaranje aerosola u sistemu za pušenje. Ovo utiče na stvaranje spiralnog protoka oko kapilarnog fitilja i grejnog kalema i prema tome na karakteristike aerosola. Tangencijalni kanal 805 može biti postavljen na bilo kojoj visini duž kapilarnog fitilja i može imati bilo kakav poprečni presek. Može se obezbediti bilo koji broj radijalnih kanala 809. Impaktor 807 može biti formiran sa bilo kakvim pogodnim oblikom i poželjno je dizajniran u vezi sa oformljenim unutrašnjim zidovima kućišta 803, kako bi se po želji kanalisao protok vazduha.

Crteži 10a do 10d prikazuju četvrtu realizaciju sistema za pušenje prema pronalasku. Crtež 10a prikazuje izgled poprečnog preseka usnika osme realizacije sistema 900 za pušenje. Na crtežu 10a sistem 900 za pušenje uključuje vođice za kanalisanje protoka vazduha u sistemu za pušenje. U ovoj realizaciji, vođice su obezbeđene u uklonjivom ulošku 901 i u oformljenim zidovima kućišta 903. Protok vazduha je prikazan tačkastim strelicama.

Uklonjivi uložak 901 je sličan uklonjivim ulošcima 601, 701 i 801 i pruža se samo kroz centar sistema 900 za pušenje, usmeravajući na taj način protok vazduha između ulaza za vazduh i kapilarnog fitilja i grejnog kalema do spoljnog oboda kućišta. Na crtežu 10a, posuda za tečnost, kapilarni fitilj i grejni kalem čine deo uklonjivog uloška 901, mada to ne mora da bude slučaj.

Osim toga, unutrašnji zidovi kućišta 903 obezbeđuju vođice za kanalisanje protoka vazduha na kapilarni fitilj i grejni kalem i od kapilarnog fitilja i grejnog kalema. U ovoj realizaciji, zidovi kućišta 903 su oformljeni tako da vazduh koji dolazi na kapilarni fitilj i grejni kalem je usmeren kroz ushodni kanal 905 tangencijalno na proprečni presek kućišta i poprečni presek komore 902 za stvaranje aerosola. Osim toga, zidovi kućišta 903 su oformljeni tako da je protok vazduha koji odlazi od kapilarnog fitilja i grejnog kalema usmeren kroz nishodni kanal 907 takođe tangencijalno do kružnog poprečnog preseka kućišta i kružnog poprečnog preseka komore 902 za stvaranje aerosola. Osim toga, zidovi kućišta 903 su oformljeni tako da ostvaruju površinu impaktora 909 nishodno od kapilarnog fitilja i grejnog kalema. Površina 909 može da omogući da veće čestice aerosola budu zaustavljene. Ovo je šematski prikazano na crtežu 10a. Unutrašnji zidovi kućišta takođe definišu komoru 902 za stvaranje aerosola. Unutrašnji zidovi kućišta 903 se mogu sužavati da bi usmerili protok vazduha prema izlazu za vazduh, mada to nije prikazano na crtežu 10a.

Crtež 10b je poprečni presek duž linije G-G crteža 10a i prikazuje ushodni kanal 905. Zidovi kućišta 903 su oformljeni tako da kanal 905 obezbeđuje protok vazduha prema kapilarnom fitilju i grejnom kalemu u tangencijalnom pravcu. Ovo proizvodi spiralni protok vazduha oko kapilarnog fitilja i grejnog kalema.

Crtež 10c predstavlja poprečni presek duž linije H-H na crtežu 10a i prikazuje nishodni kanal 907. Zidovi kućišta 903 su oformljeni tako da kanal 907 obezbeđuje protok vazduha od kapilarnog fitilja i grejnog kalema u tangencijalnom pravcu. To jest, posle spiralnog protoka vazduha oko kapilarnog fitilja i grejnog kalema, on je usmeren u tangencijalnom pravcu i zatim prema izlazu za vazduh.

Crtež 10d prikazuje alternativni poprečni presek duž linije H-H na crtežu 10a, i takođe prikazuje nishodni kanal 907’. Na crtežu 10c, kanal 907 je na istoj strani uređaja kao kanal 905. Na crtežu 10d, kanal 907’ je na suprotnoj strani uređaja od kanala 905.

Realizacija prikazana na crtežima 10a, 10b, 10c i 10d obezbeđuje suštinski tangencijalno usmeren protoka vazduha na kapilarni fitilj i grejni kalem, suštinski spiralni protok vazduha oko kapilarnog fitilja i grejnog kalema i suštinski tangencijalno usmeren protok vazduha od kapilarnog fitilja i grejnog kalema prema izlazu za vazduh. Nađeno je da kontrola protoka vazduha na taj način poboljšava stvaranje aerosola koje nastaje u sistemu za pušenje. Kontrola protoka vazduha može takođe da smanji kondenzaciju i na taj način curenje. Oformljeni unutrašnji zidovi kućišta 903, zajedno sa uloškom 901 usmeravaju protok vazduha tako da kapilarnom fitilju i grejnom kalemu doprema hladan i nezasićeni vazduh. Ovo smanjuje veličinu čestica aerosola koji korisnik udiše. Spiralni protok vazduha oko kapilarnog fitilja i grejnog kalema povećava turbulenciju i smanjuje veličinu čestica. Veće čestice aerosola mogu takođe biti zaustavljene na unutrašnjim zidovima komore 902 za stvaranje aerosola usled centrifugalnih sila. Ovo je šematski prikazano na crtežu 10a. Tangencijalno usmeren izlazni protok vazduha znači da je posle kruženja oko kapilarnog fitilja i grejnog kalema, on odmah potisnut prema izlazu za vazduh. Mogu biti obezbeđeni dodatni ushodni ili nishodni kanali koji mogu da daju bolju raspodelu toka u komori za stvaranje aerosola. Veličina jednog ili više tangencijalnih kanala i njihov položaj u odnosu na uzdužnu osu uređaja utiču na protok vazduha oko kapilarnog fitilja i grejnog kalema i prema tome i na karakteristike aerosola.

U sistemu za pušenje sa crteža 10a, 10r, 10c i 10d moguće su brojne varijacije. Poprečni presek uređaja je poželjno kružni, tako da kanali 905 i 907 mogu da definišu tangencijalni protok vazduha. Međutim, takođe su mogući drugi oblici poprečnog preseka, sve dok se može definisati tangencijalni kanali. Može biti obezbeđeno više od jednog ulaza za vazduh (u kućištu). Vođice ushodno od kapilarnog fitilja i grejnog kalema mogu se formirati kao jedan ili više uklonjivih delova ili alternativno kao integralni deo kućišta ili kao kombinacija jednog i drugog (uklonjivi uložak 901 sa oformljenim zidovima kućišta 903, kao što je prikazano). Takođe, vođice nishodno od kapilarnog fitilja i grejnog kalema mogu se formirati kao jedan ili više uklonjivih delova ili alternativno kao integralni deo kućišta (oformljeni zidovi kućišta 903) ili kao kombinacija jednog i drugog. Uložak 901 je prikazan bez kanala, iako se mogu obezbediti uzdužni kanali prema spoljnoj strani uloška 901. Osim toga, ukoliko su kanali obezbeđeni, uložak se može pružati kroz ceo poprečni presek kućišta. Bilo kakva konfiguracija kanala može biti obezbeđena. Kanali mogu biti uvrnuti oko ose kućišta, tako da se podstakne vrtložni protok vazduha. Kanali se u ulošku 901 mogu formirati mašinski. Alternativno, ulošci se mogu formirati sa već stvorenim kanalima ili rupama, injekcionim presovanjem. Poželjno, uložak 901 može da sadrži iglu za podešavanje položaja ili izbočinu (nisu prikazani) na svojoj spoljnoj površini za zajedničko delovanje sa udubljenjem (takođe nije prikazano) na unutrašnjim zidovima kućišta, kako bi se osiguralo da je uložak tačno postavljen unutar sistema za pušenje. Ovo može biti važno za električno povezivanje grejnog kalema, na primer. Unutrašnji zidovi kućišta 903 mogu se na pogodan način oblikovati za željenu zapreminu i oblik komore za stvaranje aerosla u sistemu za pušenje. Ovo utiče na spiralni protok vazduha oko kapilarnog fitilja i grejnog kalema i tako i na karakteristike aerosola. Tangencijalni kanali 905, 907 mogu biti postavljeni na bilo kojoj visini duž kapilarnog fitilja i mogu imati bilo kakav poprečni presek. Bilo koji broj tangencijalnih ushodnih i nishodnih kanala može biti obezbeđen.

Crtež 11a do 11d prikazuju petu realizaciju sistema za pušenje prema pronalasku. Crtež 11a prikazuje izgled poprečnog preseka sistema za pušenje koji uključuje uklonjivi uložak 1001. Crtež 11b predstavlja poprečni presek duž linije B-B na crtežu 11a, koji prikazuje samo usnik. Crtež 11c predstavlja poprečni presek duž linije C-C na crtežu 11a, koji prikazuje samo usnik. Na crtežima 11a, 11b i 11c, sistem 1000 za pušenje uključuje vođice za kanalisanje protoka vazduha u sistemu za pušenje. Protok vazduha je prikazan tačkastim strelicama.

Poprečni presek uklonjivog uloška 1001 je prikazan na crtežu 11a. Uložak uključuje ushodne kanale 1003 za kanalisanje protoka vazduha od ulaza za vazduh na kapilarni fitilj i grejni kalem i nishodne kanale 1005 za kanalisanje protoka vazduha od kapilarnog fitilja i grejnog kalema prema izlazu za vazduh. Kanali 1003 i 1005 su suštinski normalni jedan na drugog i takođe suštinski normalni na uzdužnu osu kućišta.

Crtež 11b predstavlja poprečni presek duž linije B-B na crtežu 11a, i crtež 11c predstavlja poprečni presek duž linije C-C na crtežu 11a. Kako se vidi na crtežima 11b i 11c, u ovoj realizaciji, vođice su obezbeđene uklonjivim uloškom 1001 i uklonjivim uloškom 1007. Uklonjivi uložak 1007 je sličan uklonjivim ulošcima 601, 701, 801 i 901 i pruža se samo kroz centar sistema 1000 za pušenje, usmeravajući na taj način protok vazduha između ulaza za vazduh i kapilarnog fitilja i grejnog kalema prema spoljnom obodu kućišta. Na crtežima 11b i 11c, posuda za tečnost, kapilarni fitilj i grejni kalem čine deo uklonjivog uloška 1007, mada to ne mora da bude slučaj. Uklonjivi uložak 1001 je postavljen oko kapilarnog fitilja i grejnog kalema. Uklonjivi uložak 1001 se pruža kroz ceo poprečni oresek uređaja.

Budući da crtež 11b prikazuje poprečni presek duž linije B-B na crtežu 11a, crtež 11b prikazuje protok vazduha ushodno od kapilarnog fitilja i grejnog kalema. Kako je prikazano na crtežima 11a i 11b, kanali 1003 usmeravaju protok vazduha na kapilarni fitilj i grejni kalem u suštinski radijalnom pravcu, to jest, suštinski normalno na uzdužnu osu kućišta.

Pošto crtež 11c prikazuje poprečni presek duž linije C-C na crtežu 11a, crtež 11c prikazuje protok vazduha nishodno od kapilarnog firilja i grejnog kalema. Kako je prikazano na crtežima 11a i 11b, kanali 1005 usmeravaju protok vazduha od kapilarnog fitilja i grejnog kalema u suštinski radijalnom pravcu. Osim toga, kanali 1005 definišu komoru 1002 za stvaranje aerosola.

Zidovi kućišta mogu dodatno biti suženi prema izlazu za vazduh, mada to nije prikazano na crtežima 11b i 11c.

Crtež 11d prikazuje alternativnu postavku uklonjivog uloška 1001’. U ovoj realizaciji, uložak uključuje četiri ushodna kanala 1003’ za kanalisanje protoka vazduha od ulaza za vazduh na kapilarni fitilj i grejni kalem. Kao na crtežu 11a, uložak takođe uključuje dva nishodna kanala 1005’ za kanalisanje protoka vazduha dalje od kapilarnog fitilja i grejnog kalema prema izlazu za vazduh. Kanali 1003’ i 1005’ su suštinski normalni na uzdužnu osu kućišta. Kanali su usmereni u radijalnom pravcu. Iako su na crtežu 11a prikazana dva ushodna kanala 1003 i na crtežu 11d prikazana četiri ushodna kanal 1003’, bilo koji pogodan broj ushodnih kanala može biti obezbeđen, svi u radijalnom pravcu i suštinski normalno na uzdužnu osu kućišta. Takođe, iako su na crtežima 11a i i 11d prikazana dva nishodna kanala 1005, 1005’, bilo koji pogodan broj nishodnih kanala može biti obezbeđen, svi u radijalnom pravcu i suštinski normalno na uzdužnu osu kućišta.

Realizacija prikazana na crtežima 11a do 11d obezbeđuje suštinski radijalno usmeren protok vazduha na kapilarni fitilj i grejni kalem i suštinski radijalno usmeren protok vazduha od kapilarnog fitilja i grejnog kalema. Nađeno je da kontrola protoka vazduha na taj način poboljšava stvaranje aerosola koje nastaje u sistemu za pušenje. Kontrola protoka vazduha može takođe da smanji kondenzaciju i na taj način curenje. Vođice ostvarene ulošcima 1007 i 1001 kanališu protok vazduha tako da usmeravaju protok vazduha na kapilarni fitilj i grejni kalem u suštinski radijalnom pravcu. Ovo obezbeđuje kapilarni fitilj i grejni kalem hladnim, nezasićenim vazduhom, što smanjuje veličinu čestica aerosola koji korisnik udiše. Vođice ostvarene uloškom 1001 kanališu protok vazduha tako da usmeravaju protok vazduha od kapilarnig fitulja i grejnog kalema u suštinski radijalnom pravcu i takođe smanjuju zapreminu komore 1002 za stvaranje aerosola u sistemu za pušenje. Ovo poboljšava protok vazduha prema izlazu za vazduh. To poboljšava doživljaj pušenja.

U sistemu za pušenje sa crteža 11a do 11d moguće su brojne varijacije. Prvo, iako je poprečni presek uređaja prikazan kao kružni na crtežima 11a do 11d, to ne mora da bude slučaj. Drugo, može biti ostvareno više od jednog ulaza za vazduh. Vođice ushodno od kapilarnog fitilja i grejnog kalema mogu se formirati kao jedan ili više uklonjivih delova (ulošci 1001 i 1007, kao što je prikazano) ili alternativno kao integralni deo kućišta ili kao kombinacija jednog i drugog. Takođe, vođice nishodno od kapilarnog fitilja i grejnog kalema mogu se formirati kao jedan ili više uklonjivih delova (uložak 1001, kao što je prikazano) ili alternativno kao integralni deo kućišta ili kao kombinacija jednog i drugog. Uložak 1007 je prikazan bez kanala, mada se mogu obezbediti uzdužni kanali prema spoljnoj strani uloška. Osim toga. ako su kanali obezbeđeni, uložak se može prostirati kroz ceo poprečni presek kućišta. Može biti ostvarena bio kakva konfiguracija kanala. Kanali mogu biti uvrnuti oko ose kućišta tako da podstiču vrtložni protok vazduha. Kanali u ulošku 1007 mogu se formirati mašinski. Alternativno, uložak se može načiniti sa već formiranim kanalima ili rupama, injekcionim presovanjem. Poželjno, uložak 1007 sadrži iglu za podešavanje položaja ili izbočinu (nisu prikazani) na svojoj spoljnoj površini za zajedničko delovanje sa udubljenjem (takođe nije prikazano) na unutrašnjim zidovima kućišta, kako bi se osiguralo da je uložak tačno postavljen unutar sistema za pušenje. Ovo može biti važno za električno povezivanje grejnog kalema, na primer.

U ulošku 1001 može biti ostvarena bio kakva konfiguracija kanala. Kanali mogu biti ravnomerno ili neravnomerno raspoređeni kružno oko uloška. Kanali mogu po dužini imati konstantni oblik poprečnog preseka i površinu, ili oblik poprečnog preseka može da se menja po dužini. Kanali mogu da uključuju neke kanale koji imaju različite oblike i površine od drugih. Kanali se u ulošku 1001 mogu formirati mašinski. Alternativno, uložak se može načiniti sa već formiranim kanalima ili rupama, injekcionim presovanjem. Poželjno, uložak 1001 sadrži iglu za podešavanje položaja ili izbočinu (nisu prikazani) na svojoj spoljnoj površini za zajedničko delovanje sa udubljenjem (takođe nije prikazano) na unutrašnjim zidovima kućišta, da bi se osiguralo da je uložak tačno postavljen unutar sistema za pušenje. Ovo može biti važno za električno povezivanje grejnog kalema, na primer. Kanali 1005 mogu se na pogodan način oblikovati za željenu zapreminu i oblik komore za stvaranje aerosola u sistemu za pušenje.

Crteži 12a do 12n prikazuju šestu realizaciju sistema za pušenje prema pronalasku. U svakom od crteža 12a do 12n, sistem za pušenje uključuje vođice za kanalisanje protoka vazduha u sistemu za pušenje. Protok vazduha je prikazan tačkastim strelicama.

Crtež 12a prikazuje prvu realizaciju sistema za pušenje 1100, i crtež 12b predstavlja poprečni presek duž linije J-J na crtežu 12a. Na crtežima 12a i 12b, vođice su obezbeđene uklonjivim uloškom 1101, drugim uklonjivim uloškom 1103 i oformljenim unutrašnjim zidovima kućišta 1105. Uklonjivi uložak 1101 pruža se samo kroz centar sistema za pušenje 1100, i tako usmerava protok vazduha između ulaza za vazduh i kapilarnog fitilja i grejnog kalema do spoljnog oboda kućišta. Na crtežu 12a, posuda za tečnost, kapilarni fitilj i grejni kalem čine deo uklonjivog uloška 1101, mada to ne mora da bude slučaj.

Drugi uklonjivi uložak 1103 je oblikovan tako da je protok vazduha usmeren kroz kapilarni fitilj i grejni kalem u suštinski normalnom pravcu. To jest, protok vazduha je suštinski normalan na uzdužnu osu kućišta i na kapilarni fitilj. Drugi uklonjivi uložak 1103 ostvaruje ushodni kanal 1107 na jednoj strani uloška i nishodni kanal 1109 na drugoj strani uloška. Kad je uložak postavljen oko kapilarnog fitilja i grejnog kalema, vazduh prema tome teče direktno kroz kapilarni fitilj i grejni kalem. Uložak 1103 takođe definiše komoru 1102 za stvaranje aerosola.

Osim toga, unutrašnji zidovi kućišta 1005 obezbeđuju kanale za kanalisanje protoka vazduha i aerosola između kapilarnog fitilja i grejnog kalema i izlaza za vazduh. U ovoj realizaciji, unutrašnji zidovi kućišta 1105 su suženi prema izlazu za vazduh tako da usmeravaju protok vazduha i aerosola prema izlazu za vazduh.

Crtež 12c prikazuje drugu realizaciju sistema 1100’ za pušenje, i crtež 12d predstavlja poprečni presek duž linije K-K na crtežu 12c. Postavka prkazana na crtežima 12c i 12d je identična onoj prikazanoj na crtežima 12a i 12b sem što drugi uklonjivi uložak 1103 uključuje perturbator 1111 koji okružuje kapilarni fitilj i grejni kalem. U ovoj realiazaciji, pertubator 1111 sadrži cilindričnu cev koja okružuje kapilarni fitilj i grejni kalem, sa rupama za usmeravanje protoka vazduha na i dalje od kapilarnog fitilja i grejnog kalema. To ostvaruje dodatnu turbulenciju u komori 1102 za stvaranje aerosola.

Crtež 12e prikazuje još jednu realizaciju uklonjivog uloška 1103’. Realizacija prikazana na crtežu 12e je identična onoj prikazanoj na crtežu 11b osim što je komora za stvaranje aerosola načinjena sa graničnicima 1117 prema nishodnoj strani. Graničnici 1117 obezbeđuju tirbulenciju i, posebno, omogućavaju da protok vazduha udara na nishodnu stranu kapilarnog fitilja i grejnog kalema.

Crtež 12f prikazuje još jednu realizaciju uklonjivog uloška 1103’’. Realizacija prikazana na crtežu 12f obezbeđuje dva ushodna kanala 1107a i 1107b na suprotnim stranama uloška i dva nishodna kanala 1109a i 1109b na suprotnim stranama uloška. Protok vazduha je usmeren od ushodnog kanala 1107a, direktno kroz kapilarni fitilj i grejni kalem prema nishodnom kanalu 1109b. U isto vreme, protok vazduha je usmeren u suprotnom pravcu od ushodnoig kanala 1107b, direktno kroz kapilarni fitilj i grejni kalem prema nishodnom kanalu 1109b. Ovo ostvaruje dodatnu turbulenciju. Na crtežu 12f, komora za stvaranje aerosola je formirana sa pregradama 1119. Ovo sprečava ili smanjuje protok od ushodnog kanala 1107a do nishodnog kanala 1109a i od ushodnog kanala 1107b do nishodnog kanala 1109b. Na crtežu 12f, komora za stvaranje aerosola je načinjena sa graničnicima 1117’ prema svakoj nishodnoj strani, mada graničnici 1117’ mogu biti izostavljeni. Graničnici 1117’ ostvaruju turbulenciju i, posebno, omogućavaju da protok vazduha udari na nishodnu stranu kapilarnog fitilja i grejnog kalema.

Crtež 12 prikazuje još jednu realizaciju sistema za pušenje. Na crtežu 12 g, prikazani su, radi jasnoće, samo posuda za tečnost, kapilarni fitilj i grejni kalem. Crtež 12h predstavlja poprečni presek, sličan poprečnom preseku na crtežima 12b.12d.12e i 12f, ali prikazuje samo postavku sa crteža 12g. Na crtežima 12g i 12 h, obezbeđene su dve igle 1119, 1121 u protoku vazduha kroz kapilarni fitilj i grejni kalem. Igle usmeravaju protok vazduha i ostvaruju dodatnu turbulenciju u komori za stvaranje aerosola. U realizacijama prikazanim na crtežima 12g i 12h, igle su priključne igle za grejni kalem, pri čemu je igla 1119 pozitivni priključak, a igla 1121 negativni priključak. Međutim, to ne mora da bude slučaj.

Crtež 12i prikazuje alternativnu verziju postavke prikazane na crtežu 12g. Na crtežu 12i, igle 1119’, 1121’ su formirane kao zastavice. Igla 1119’ ima deo igle 1119a na svojoj bazi i širi listasti deo 1119b na svom gornjem delu. Takođe, igla 1121’ ima deo igle 1121a na svojoj bazi i širi listasti deo 1121b na svom gornjem delu. To ostvaruje bolje usmeravanje protoka vazduha kroz kapilarni fitilj i grejni kalem. Crtež 12j prikazuje još jednu realizaciju postavke prikazane na crtežu 12g. Na crtežu 12j, igle su formirane kao široki grejni listovi 1119’’, 1121’’. Ponovo, to ostvaruje bolje usmeravanje protoka vazduha kroz kapilarni fitilj i grejni kalem.

Crteži 12k i 12l prikazuju dve alternativne postavke za igle prikazane na crtežima 12i i 12j. Crtež 12k je poprečni presek, sličan poprečnim presecima na crtežima 12b, 12d, 12e, 12f i 12h. Kako je prikazano na crtežu 12k, listasti delovi igala mogu biti pravi i usmereni u nishodnom smeru, to jest, prema nishodnom kanalu 1109. Crtež 12l je poprečni presek, sličan poprečnim presecima na crtežima 12b, 12d, 12e, 12f, 12h i 12k. Kako je prikazano na crtežu 12l, listasti delovi igala mogu biti savijeni i usmereni u nishodnom smeru, to jest, prema nishodnom kanalu 1109.

Realizacije prikazane na crtežima 12a do 12l ostvaruju suštinski radijalno usmeren protok vazduha na kapilarni fitilj i grejni kalem i suštinski radijalno usmeren protok vazduha od kapilarnog fitilja i grejnog kalema. Posebno, protok vazduha je usmeren kroz kapilarni fitilj i grejni kalem. Nađeno je da kontrola protoka vazduha na taj način poboljšava stvaranje aerosola koje nastaje u sistemu za pušenje. Kontrola protoka vazduha može takođe da smanji kondenzaciju i na taj način curenje. Vođice ostvarene ulošcima 1101 i 1103 kanališu protok vazduha tako da ga usmeravaju na kapilarni fitilj i grejni kalem u suštinski radijalnom pravcu. Ovo obezbeđuje kapilarnom fitilju i grejnom kalemu hladan, nezasićeni vazduh, što smanjuje veličinu čestica aerosola koji korisnik udiše. Vođice ostvarene uloškom 1103 kanališu protok vazduha tako da ga usmeravaju na kapilarni fitilj i grejni kalem u suštinski radijalnom pravcu i takođe smanjuju zapreminu komore za stvaranje aerosola u sistemu za pušenje. Ovo poboljšava protok aerosola prema izlazu za vazduh. Osim toga, u protoku vazduha, mogu se obezbediti dodatne komponente da bi se poboljšala turbulenicija. To poboljšava doživljaj pušenja.

U sistemu za pušenje sa crteža 12a do 12l moguće su brojne varijacije. Prvo, iako je poprečni presek uređaja prikazan kao kružni na crtežima 12 do 12l, to ne mora da bude slučaj. Drugo, može biti obezbeđeno više od jednog ulaza za vazduh. Vođice ushodno od kapilarnog fitilja i grejnog kalema mogu biti načinjene kao jedan ili više uklonjivih delova (ulošci 1101 i 1103, kao što je prikazano) ili alternativno kao integralni deo kućišta ili kao kombinacija jednog i drugog. Takođe, vođice nishodno od kapilarnog fitilja i grejnog kalema mogu biti načinjene kao jedan ili više uklonjivih delova ili alternativno kao integralni deo kućišta ili kao kombinacija jednog i drugog (uložak 1103 i oformljeni zidovi kućišta 1105, kao što je prikazano). Uložak 1101 je prikazan bez kanala, mada mogu biti obezbeđeni uzdužni kanali prema spoljnoj strani uloška. Osim toga, ako su kanali obezbeđeni, uložak može da se pruža kroz ceo poprečni presek kućišta. Može biti ostvarena bio kakva konfiguracija kanala. Kanali mogu biti uvrnuti oko ose kućišta, tako da podstiču vrtložni protok vazduha. Kanali u ulošku 1101 mogu biti formirani mašinski. Alternativno, uložak se može načiniti sa već formiranim kanalima i rupama, injekcionim presovanjem. Poželjno, uložak 1101 sadrži iglu za podešavanje položaja ili izbočinu (nisu prikazani) na svojoj spoljnoj površini za zajedničko delovanje sa udubljenjem (takođe nije prikazano) na unutrašnjim zidovima kućišta, da bi se osiguralo da je uložak tačno postavljen unutar sistema za pušenje. Ovo može biti važno za električno povezivanje grejnog kalema, na primer.

U ulošku 1103 može biti ostvarena bilo kakva konfiguracija kanala uključujući bilo koji pogodan broj ushodnih kanala i bilo koji pogodan broj nishodnih kanala. Kanali mogu po dužini imati konstantni oblik poprečnog preseka i površinu, ili oblik poprečnog preseka može da se menja po dužini. Kanali mogu da uključuju neke kanale koji imaju različite oblike i površine od drugih. Kanali u ulošku 1103 mogu biti formirani mašinski. Alternativno, ulošci mogu biti načinjeni sa već formiranim kanalima i rupama, injekcionim presovanjem. Poželjno, uložak 1103 sadrži iglu za podešavanje položaja ili izbočinu (nisu prikazani) na svojoj spoljnoj površini za zajedničko delovanje sa udubljenjem (takođe nije prikazano) na unutrašnjim zidovima kućišta, da bi se osiguralo da je uložak tačno postavljen unutar sistema za pušenje. Unutrašnji zidovi kućišta 1103 mogu se oblikovati na pogodan način za željenu zapreminu i oblik komore za stvaranje aerosola u sistemu za pušenje.

Igle prikazane na crtežima 12g do 12l mogu imati pogodan oblik kako bi po želji usmerile protok vazduha kroz kapilarni fitilj i grejni element. Osim toga, iako su igle prikazane kao priključci za grejač, to ne mora biti slučaj.

Opisan je veliki broj realizacija i treba razumeti da odlike opisane u vezi sa jednom realizacijom mogu takođe da se primene na drugu realizaciju, gde je to pogodno. Obim predmetnog pronalaska je definisan sledećim zahtevima.

Claims

PATENTNI ZAHTEVI

1. Sistem (100) za pušenje koji sadrži:

kapilarni fitilj (117) za držanje tečnosti gde je kapilarni fitilj izdužen i ima vlaknastu ili sunđerastu strukturu;

najmanje jedan ulaz (123) za vazduh, najmanje jedan izlaz (125) za vazduh i komoru (127) između ulaza za vazduh i izlaza za vazduh, pri čemu su ulaz za vazduh, izlaz za vazduh i komora postavljeni tako da definišu smer protoka vazduha od ulaza za vazduh do izlaza za vazduh preko kapilarnog fitilja tako da prenosi stvoreni aerosol od tečnosti do izlaza za vazduh; i

najmanje jednu vođicu za kanalisanje protoka vazduha u putanji protoka vazduha, kako bi se kontrolisala veličina čestica aerosola, naznačeno time što najmanje jedna vođica je konfigurisana tako da kanališe protok vazduha na kapilarni fitilj (117) u pravcu suštinski normalnom na uzdužnu osu kapilarnog fitilja.

2. Sistem za pušenje u skladu sa zahtevom 1, naznačen time što su vođice konfigurisane tako da kanališu protok vazduha od kapilarnog fitilja (117) u pravcu suštinski normalnom na uzdužnu osu kapilarnog fitilja.

3. Sistem za pušenje u skladu sa prethodnim zahtevom, naznačen time što je najmanje jedna vođica postavljena tako da je brzina protoka vazduha preko fitilja veća od brzine protoka vazduha ushodno od fitilja.

4. Sistem za pušenje u skladu sa bilo kojim prethodnim zahtevom, naznačen time što je najmanje jedna vođica postavljena tako da kontroliše da veličina čestica ima prečnik suštinski manji od 1,5 mikrometara.

5. Sistem za pušenje u skladu sa bilo kojim prethodnim zahtevom, koji dalje sadrži kućište (101), i naznačen time što je najmanje jedna vođica za kanalisanje protoka vazduha obezbeđena unutrašnjim oblikom kućišta.

6. Sistem za pušenje u skladu sa bilo kojim prethodnim zahtevom, koji dalje sadrži kućište (101), i naznačen time što unutrašnji oblik kućišta bar delimično određuje oblik komore (127).

7. Sistem za pušenje u skladu sa bilo kojim prethodnim zahtevom, koji dalje sadrži kućište (101), i naznačen time što je kućište unutra oblikovano nishodno od kapilarnog fitilja (117) kako bi se formirao impaktor (505) za zaustavljanje većih čestica aerosola.

8. Sistem za pušenje u skladu sa bilo kojim prethodnim zahtevom, naznačen time što su vođice (1103) konfigurisane tako da spiralno kanališu protok vazduha oko kapilarnog fitilja.

9. Sistem za pušenje u skladu sa bilo kojim prethodnim zahtevom, koji dalje sadrži raspršivač koji uključuje jedan ili više elektromehaničkih elemenata, kao što su piezoelektrični elementi.

10. Postupak za obezbeđivanje sistema za pušenje, koji uključuje:

obezbeđivanje kapilarnog fitilja (117) za čuvanje tečnosti pri čemu je kapilarni fitilj izdužen i ima vlaknastu ili sunđerastu strukturu;

obezbeđivanje najmanje jednog ulaza (123) za vazduh i najmanje jednog izlaza (125) za vazduh i komore (127) između ulaza za vazduh i izlaza za vazduh, pri čemu su ulaz za vazduh, izlaz za vazduh i komora postavljeni tako da definišu protok vazduha od ulaza za vazduh preko kapilarnog fitilja tako da prenosi formirani aerosol od tečnosti do izlaza za vazduh; i obezbeđivanje najmanje jedne vođice za kanalisanje protoka vazduha u putanji protoka vazduha, kako bi se kontrolisala veličina čestica aerosola, naznačeno time što najmanje jedna vođica je konfigurisana da kanališe protok vazduha na kapilarni fitilj u pravcu suštinski normalnom na uzdužnu osu kapilarnog fitilja.