RS57500B1 - Jonske tečnosti herbicida sa betainskim tipom katjona - Google Patents

Jonske tečnosti herbicida sa betainskim tipom katjona

Info

Publication number
RS57500B1
RS57500B1 RS20180916A RSP20180916A RS57500B1 RS 57500 B1 RS57500 B1 RS 57500B1 RS 20180916 A RS20180916 A RS 20180916A RS P20180916 A RSP20180916 A RS P20180916A RS 57500 B1 RS57500 B1 RS 57500B1
Authority
RS
Serbia
Prior art keywords
aryl
cio
heteroaryl
alkyl
alkoxy
Prior art date
Application number
RS20180916A
Other languages
English (en)
Inventor
Adam Nawrocki
Radoslaw Olszewski
Juliusz Pernak
Tadeusz Praczyk
Michal Niemczak
Kamil Czerniak
Original Assignee
Przed Produkcyjno Consultingowe Adob Sp Z O O Sp K
Priority date (The priority date is an assumption and is not a legal conclusion. Google has not performed a legal analysis and makes no representation as to the accuracy of the date listed.)
Filing date
Publication date
Application filed by Przed Produkcyjno Consultingowe Adob Sp Z O O Sp K filed Critical Przed Produkcyjno Consultingowe Adob Sp Z O O Sp K
Publication of RS57500B1 publication Critical patent/RS57500B1/sr

Links

Classifications

    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07C—ACYCLIC OR CARBOCYCLIC COMPOUNDS
    • C07C233/00—Carboxylic acid amides
    • C07C233/01—Carboxylic acid amides having carbon atoms of carboxamide groups bound to hydrogen atoms or to acyclic carbon atoms
    • C07C233/34—Carboxylic acid amides having carbon atoms of carboxamide groups bound to hydrogen atoms or to acyclic carbon atoms having the nitrogen atom of at least one of the carboxamide groups bound to a carbon atom of a hydrocarbon radical substituted by amino groups
    • C07C233/35—Carboxylic acid amides having carbon atoms of carboxamide groups bound to hydrogen atoms or to acyclic carbon atoms having the nitrogen atom of at least one of the carboxamide groups bound to a carbon atom of a hydrocarbon radical substituted by amino groups with the substituted hydrocarbon radical bound to the nitrogen atom of the carboxamide group by an acyclic carbon atom
    • C07C233/36—Carboxylic acid amides having carbon atoms of carboxamide groups bound to hydrogen atoms or to acyclic carbon atoms having the nitrogen atom of at least one of the carboxamide groups bound to a carbon atom of a hydrocarbon radical substituted by amino groups with the substituted hydrocarbon radical bound to the nitrogen atom of the carboxamide group by an acyclic carbon atom having the carbon atom of the carboxamide group bound to a hydrogen atom or to a carbon atom of an acyclic saturated carbon skeleton
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A01—AGRICULTURE; FORESTRY; ANIMAL HUSBANDRY; HUNTING; TRAPPING; FISHING
    • A01N—PRESERVATION OF BODIES OF HUMANS OR ANIMALS OR PLANTS OR PARTS THEREOF; BIOCIDES, e.g. AS DISINFECTANTS, AS PESTICIDES OR AS HERBICIDES; PEST REPELLANTS OR ATTRACTANTS; PLANT GROWTH REGULATORS
    • A01N25/00—Biocides, pest repellants or attractants, or plant growth regulators, characterised by their forms, or by their non-active ingredients or by their methods of application, e.g. seed treatment or sequential application; Substances for reducing the noxious effect of the active ingredients to organisms other than pests
    • A01N25/30—Biocides, pest repellants or attractants, or plant growth regulators, characterised by their forms, or by their non-active ingredients or by their methods of application, e.g. seed treatment or sequential application; Substances for reducing the noxious effect of the active ingredients to organisms other than pests characterised by the surfactants
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A01—AGRICULTURE; FORESTRY; ANIMAL HUSBANDRY; HUNTING; TRAPPING; FISHING
    • A01N—PRESERVATION OF BODIES OF HUMANS OR ANIMALS OR PLANTS OR PARTS THEREOF; BIOCIDES, e.g. AS DISINFECTANTS, AS PESTICIDES OR AS HERBICIDES; PEST REPELLANTS OR ATTRACTANTS; PLANT GROWTH REGULATORS
    • A01N39/00—Biocides, pest repellants or attractants, or plant growth regulators containing aryloxy- or arylthio-aliphatic or cycloaliphatic compounds, containing the group or, e.g. phenoxyethylamine, phenylthio-acetonitrile, phenoxyacetone
    • A01N39/02—Aryloxy-carboxylic acids; Derivatives thereof
    • A01N39/04—Aryloxy-acetic acids; Derivatives thereof
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07C—ACYCLIC OR CARBOCYCLIC COMPOUNDS
    • C07C229/00—Compounds containing amino and carboxyl groups bound to the same carbon skeleton
    • C07C229/02—Compounds containing amino and carboxyl groups bound to the same carbon skeleton having amino and carboxyl groups bound to acyclic carbon atoms of the same carbon skeleton
    • C07C229/04—Compounds containing amino and carboxyl groups bound to the same carbon skeleton having amino and carboxyl groups bound to acyclic carbon atoms of the same carbon skeleton the carbon skeleton being acyclic and saturated
    • C07C229/06—Compounds containing amino and carboxyl groups bound to the same carbon skeleton having amino and carboxyl groups bound to acyclic carbon atoms of the same carbon skeleton the carbon skeleton being acyclic and saturated having only one amino and one carboxyl group bound to the carbon skeleton
    • C07C229/10—Compounds containing amino and carboxyl groups bound to the same carbon skeleton having amino and carboxyl groups bound to acyclic carbon atoms of the same carbon skeleton the carbon skeleton being acyclic and saturated having only one amino and one carboxyl group bound to the carbon skeleton the nitrogen atom of the amino group being further bound to acyclic carbon atoms or to carbon atoms of rings other than six-membered aromatic rings
    • C07C229/12—Compounds containing amino and carboxyl groups bound to the same carbon skeleton having amino and carboxyl groups bound to acyclic carbon atoms of the same carbon skeleton the carbon skeleton being acyclic and saturated having only one amino and one carboxyl group bound to the carbon skeleton the nitrogen atom of the amino group being further bound to acyclic carbon atoms or to carbon atoms of rings other than six-membered aromatic rings to carbon atoms of acyclic carbon skeletons
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07C—ACYCLIC OR CARBOCYCLIC COMPOUNDS
    • C07C229/00—Compounds containing amino and carboxyl groups bound to the same carbon skeleton
    • C07C229/02—Compounds containing amino and carboxyl groups bound to the same carbon skeleton having amino and carboxyl groups bound to acyclic carbon atoms of the same carbon skeleton
    • C07C229/04—Compounds containing amino and carboxyl groups bound to the same carbon skeleton having amino and carboxyl groups bound to acyclic carbon atoms of the same carbon skeleton the carbon skeleton being acyclic and saturated
    • C07C229/22—Compounds containing amino and carboxyl groups bound to the same carbon skeleton having amino and carboxyl groups bound to acyclic carbon atoms of the same carbon skeleton the carbon skeleton being acyclic and saturated the carbon skeleton being further substituted by oxygen atoms
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07C—ACYCLIC OR CARBOCYCLIC COMPOUNDS
    • C07C59/00—Compounds having carboxyl groups bound to acyclic carbon atoms and containing any of the groups OH, O—metal, —CHO, keto, ether, groups, groups, or groups
    • C07C59/40—Unsaturated compounds
    • C07C59/58—Unsaturated compounds containing ether groups, groups, groups, or groups
    • C07C59/64—Unsaturated compounds containing ether groups, groups, groups, or groups containing six-membered aromatic rings
    • C07C59/66—Unsaturated compounds containing ether groups, groups, groups, or groups containing six-membered aromatic rings the non-carboxylic part of the ether containing six-membered aromatic rings
    • C07C59/68—Unsaturated compounds containing ether groups, groups, groups, or groups containing six-membered aromatic rings the non-carboxylic part of the ether containing six-membered aromatic rings the oxygen atom of the ether group being bound to a non-condensed six-membered aromatic ring
    • C07C59/70—Ethers of hydroxy-acetic acid, e.g. substitutes on the ring

Landscapes

  • Organic Chemistry (AREA)
  • Chemical & Material Sciences (AREA)
  • Life Sciences & Earth Sciences (AREA)
  • Health & Medical Sciences (AREA)
  • General Health & Medical Sciences (AREA)
  • Dentistry (AREA)
  • Plant Pathology (AREA)
  • Engineering & Computer Science (AREA)
  • Pest Control & Pesticides (AREA)
  • Agronomy & Crop Science (AREA)
  • Wood Science & Technology (AREA)
  • Zoology (AREA)
  • Environmental Sciences (AREA)
  • Toxicology (AREA)
  • Organic Low-Molecular-Weight Compounds And Preparation Thereof (AREA)
  • Agricultural Chemicals And Associated Chemicals (AREA)
  • Pharmaceuticals Containing Other Organic And Inorganic Compounds (AREA)

Description

HIDROKSAMIDI (4-ARILSULFONILAMINO)-TETRAHIDROPIRAN-4-KARBOKSILNE KISELINE
Ovaj pronalazak se odnosi na derivate hidroksamida (4-arilsulfonilamino)-tetrahidropiran-4-karboksilne kiseline, na farmaceutske preparate i na postupke lečenja.
Jedinjenja ovog pronalaska su inhibitori cink metaloendopeptidaza, naročito onih
koje pripadaju matričnoj metaloproteinazi (koje se zovu još MMP ili matriksini) i reprolizinu (poznatom i kao adamilzin), podfamilijama metcincina (Rawlings et al.,Methods in Enzymology,248, 183-228 1995) i Stocker et al.,Protein Science,4,823-840 1995)).
Podfamilija enzima MMP, danas sadrži sedamnaest članova (MMP-1, MMP-2, MMP-3, MMP-7, MMP-8, MMP-9, MMP-10, MMP-11, MMP-12, MMP-13, MMP-
14, MMP-15, MMP-16, MMP-17, MMP-18, MMP-19, MMP-20). Ovi MMP-i su najbolje poznati zbog njihove uloge u regulisanju prenosa vanćelijskih matričnih
proteina i kao takvi igraju značajnu ulogu u normalnim fiziološkim procesima, kao što su reprodukcija, razvoj i diferencijacija. Pored toga, MMP-i se iskazuju u mnogim patološkim situacijama u kojima dolazi do abnormalnog preobraćanja vezivnog tkiva. Na primer, MMP-13 je enzim sa potencijalom aktivnosti za razgradnju kolagena, tip II (glavni kolagen u hrskavici), za koga je demonstrirano da je prenaglašen u osteoartritičnim hrskavicama (Mitchell et al.J. Clin. Invest.97,7611996)). U osteoartritičnoj hrskavici prenaglašeni su takođe i drugi MMP-i (MMP2, MMP-3, MMP-8, MMP-9, MMP-12), pa se očekuje da će inhibicija nekog ili svih ovih MMP-a usporiti ili blokirati gubitak hrskavice, tipičan za bolesti zgloba, kao što su osteoartritis ili reumatoidni artritis.
Reprolizini sisara, poznati kao ADAM-i (od engl. A Desintegrin And Metalloproteinase) (VVolfberg et al.,J. Cell BiolA3±,275-278 1995)), sadrže dezintegrinski domen pored domena nalik metaloproteinazi. Do danas su identifikovana dvadesettri različita ADAM-a.
ADAM-17, takođe poznat kao enzim za konverzuiju faktora alfa nekroze tumora (TACE), je najbolje poznat ADAM. ADAM-17 (TACE) je odgovoran za odvajanje faktora-alfa nekroze tumora od ćelije (TNF-a, poznatog takođe kao kahektin). Uloga TNF-a je prepoznata kod mnogih infekcija i auto-imunih bolesti (W. Friers,FEBS Letters,285, 1991991)). Dalje, pokazano je da je TNF-a primarni medijator inflamatornog odgovora koji se zapaža kod sepse i septičkog šoka (Spooner, et al.,Clinical Immunolog and lmmunopath6ldgy,62, 11 (1992)). Postoje dva oblika TNF-a, tip II, membranski protein relativne molarne mase 26,000 (26 kD) i rastvorni oblik od 17 kD, koji se generiše specijalnim proteolitičkim odvajanjem iz proteina vezanog za ćeliju. Ovaj rastvorni oblik od 17 kD TNF-a oslobađa ćelija i povezan je sa štetnim efektima TNF-a. Ovaj oblik TNF-a je takođe u stanju da deluje na mestima koja su udaljena od mesta sinteze. Dakle, inhibitori TACE sprečavaju stvaranje rastvornog TNF-a i sprečavaju štetne efekte ovog rastvornog faktora.
Izbor jedinjenja ovog pronalaska su potencijalni inhibitori agrekanaze, enzima koji je važan pri degradaciji agrekana hrskavice. Smatra se takođe da je i agrekanaza ADAM. Gubitak agrekana iz matrice hrskavice je značajan faktor u napredovanju bolesti zglobova, kao što su osteoartritis i reumatoidni artritis, pa se očekuje da inhibicija agrekanaze uspori ili blokira gubitak hrskavice kod ovih bolesti.
Drugi ADAM-i koji su pokazali ispoljavanje u patološkim situacijama su ADAM TS-1 (Kuno et al.,J. Biol. Chem.272, 556-562 (1997)) i ADAM-i 10, 12 i 15 (Wu et al.,Biochem. Biophys. Res. Comm.235, 437-442 1997)). Kako rast znanje u vezi ispoljavanja fizioloških substrata i povezivanje ADAM-a sa bolešću, raste celokupni značaj uloge inhibicije ove klase enzima.
Bolesti kod kojih inhibicija MMP-a i ADAM-a daje terapeutsko poboljšanje su: artritis (uključujući osteoartritis i reumatoidni artritis), inflamatorno oboljenje utrobe, Crohn-ova bolest, emfizem, sindrom akutnog respiratornog bola, astmatične hronične opstruktivne plućne bolesti, Alzheimer-ova bolest, toksičnost usled transplantacije organa, kaheksija, alergijske reakcije, alergijska hipersenzitivnost na dodir, rak, ulceracija tkiva, restenoza, periodontanlne bolesti, epidermoliza buloza, osteoporoza, odbacivanje implanta veštačkog zgloba, ateroskleroza (uključujući raskidanje aterosklerotičnog plaka), aneurizma aorte (uključujući aneurizmu abdominalne aorte i aneurizmu moždane aorte), kongestivna srčana mana, infarkt miokarda, moždani udar, cerebralna ishemija, traume glave, povrede kičmene moždine, neuro-degenerativni poremećaji (akutni i hronični), auto-imuni poremećaji, Huntington-ova bolest, Parkinson-ova bolest, migrena, depresija, periferna neuropatija, bol, cerebralna amiloidna angiopatija, poboljšanje spoznaje, amiotrofna lateralna skleroza, multipla skleroza, okularna angiogeneza, povrede rožnjače, makularna degeneracija, abnormalno zarastanje rana, opekotine, dijabetes, početak tumora, rast tumora, metastaza tumora, ubodi rožnjače, skleritis, AIDS, sepsa, septički šok i djuge bolesti koje karakteriše ispoljavanje metaloproteinaze ili ADAM.
Ovaj pronalazak se odnosi takođe i na postupak korišćenja jedinjenja ovog pronalska za tretman gornjih bolesti kod sisara, naročito humanih bića, i na farmaceutske preparate koji su za to upotrebljivi.
Poznato je da se različite kombiinacije MMP-a i ADAM-a ispoljavaju u različitim patološkim situacijama. Stoga, za pojedine bolesti poželjni su inhibitori sa specifičnom selektivnošću za u pojedinačne ADAM-e i MMP-e. Na primer, reumatoidni artritis je bolest zapaljenja zglobova koju karakteriše povišen nivo TNF i gubitak konstituenata matrice zgloba. U ovom slučaju, jedinjenje koje inhibira TACE i agrekanazu, a isto tako i MMP-e, kao što je MMP-13, može biti poželjno za terapiju. Nasuprot, kod manje zapaljivih bolesti zgloba, kao što je osteoartritis, mogu da budu poželjna jedinjenja koja inhibiraju degradaciju matričnih MMP-a, kao što je MMP-13, ali ne i TACE.
Sadašnji pronalazači su takođe otkrili da je moguće dizajnirati inhibitore sa različitom aktivnošću prema ? metaloproteinazama. Specifično, na primer, pronalazači su bili u stanju da dizajniraju molekule koji selektivno inhibiraju prvenstveno matričnu metaloproteinazu-13 (MMP-13), u odnosu na MMP-1.
U literaturi su dobro poznati inhibitori metaloproteinaze i reprolizina. Određenije, PCT publikacija WO 96/33172, objavljena 24. oktobra 1996, odnosi se na ciklične arilsulfonilamino hidroksamske kiseline, koje su korisni inhibitori MMP. United States Patent 5.672.615, PCT publikacija WO 97/20824, PCT publikacija WO 98/08825, PCT publikacija WO 98/27069 i PCT publikacija WO 98/34918, objavljena 13.avgusta 1998, pod naslovom "Derivati arilsulfonil hidroksamske kiseline", svi se odnose na ciklične hidroksamske kiseline koje su korisni inhibitori MMP. PCT publikacije WO 96/27583 i WO 98/07697, objavljene 7. marta 1996 i 26. februara 1998, respektivno, odnose se na arilsulfonil hidroksamske kiseline. PCT publikacija WO 98/03516, objavljena 29. januara 1998, odnosi se na fosfinate sa aktivnošću prema MMP. PCT publikacija 98/34915, objavljena 13. avgusta 1998, pod naslovom "Derivati N-hidroksi-b-sulfonil-propionamida", odnosi se na propionolhidroksamide, kao korisne inhibitore MMP. PCT publikacija WO 98/33768, objavljena 6. avgusta 1998, pod naslovom "Derivati arilsulfonilamino hidroksamske kiseline", odnosi se na N-nesupstituisane arilsulfonilamino hidroksamske kiseline. PCT publikacija WO 98/30566, objavljena 16. jula 1998, pod naslovom "Derivati cikličnog sulfona", odnosi se na hidroksamske kiseline cikličnog sulfona, kao inhibitore MMP. United States Provisional Paten Application 60/55208, podneta 8. avgusta 1997, odnosi se na biaril hidroksamske kiseline kao inhibitore MMP. United States Provisional Patent Application Serial No. 60/55207, podneta 8. avgusta 1997, pod naslovom "Derivati ariloksiarilsulfonilamino hidroksamske kiseline", odnosi se na ariloksiarilsulfonil hidroksamske kiseline kao inhibitore MMP. United States Provisional Patent Application 60/62766, podenta 24. oktobra 1997, pod naslovom "Upotreba selektivnih inhibitora MMP-13 za tretman osteoartritisa i drugih poremećaja posredovanih sa MMP", odnosi se na upotrebu selektivnih inhibitora MMP-13 za tretiranje inflamacionih i drugih poremećaja. United States Provisional Patent Application Serial No. 60/68261, podenta 19. decembra 1997, odnosi se na upotrebu inhibitora MMP za tretiranje angiogeneze i drugih poremećaja. Svaka od gore citiranih publikacija i primena je ovde u celini uneta kroz ove citate.
Ovaj pronalazak se odnosi na jedinjenje formule
ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, gde je
Q (CrC6)alkil, (C6-C10)aril, (C2-C9)heteroaril, (Ce-C^ariloksKCrCeJalkil, (C6-Ci0)ariloksi(C6-Cio)aril, (C6-C10)ariloksi(C2-C9)heteroaril, (C6-C10)aril(C1-C6) alkil, (Ce-doJariKCe-doJaril, (C6-C10)aril(C2-C9)heteroaril, (C6-Cio)aril(C6-C10)aril(Cr C6)alkil, (C6-C1o)aril(C6-C1o)aril(C6-C1o)aril, (C6-do)aril(C6-do)aril(C2-C9)heteroaril, (C2-C9)heteroaril(Ci-C6)alkil, (C2-C9)heteroaril(C6-C10)aril, (C2-C9)heteroaril(C2-C9)heteroaril, (C6-Ci0)aril(C1-C6)alkoksi(C1-C6)alkil, (C6-Cio)aril(C1-C6)alkoksi(C6-Cio)aril, (C6-C1o)aril(CrC6)alkoksi(C2-C9)heteroaril, (C2-C9)heteroariloksi(Ci-C6)alkil, (C2-C9)heteroariloksi(C6-C10)aril, (C2-C9)heteroariloksi(C2-C9)heteroaril. (C2-C9)heteroaril(CrC6)alkoksi(CrC6)alkil, (C2-C9)heteroaril(d-C6)alkoksi(Cerdo)aril ili (C2-C9)heteroaril(CrC6)alkoksi(C2-C9)heteroaril;
pri čemu je svaki (C6-C10)aril ili (C2-C9)heteroaril ostatak u pomenutim (C6-C10)aril, (C2-C9)heteroaril, (C6-C10)ariloksi(C1-C6)alkil, (C6-do)ariloksi(C6-do)aril, (C6-C10)ariloksi(C2-C9)heteroaril, (C6-do)aril(d-C6)alkil, (C6-C1o)aril(C6-C1o)aril, (C6-d0)aril(C2-C9)heteroaril, (C6-C1o)aril(C6-Cio)aril(d-C6)alkil, (C6-C10)aril(C6-C10)aril(C6-C10)aril, (C6-C1o)aril(C6-C1o)aril(C2-C9)heteroaril, (C2-C9)heteroaril(d-C6)alkil, (C2-C9)heteroaril(C6-C10)aril, (C2-C9)heteroaril(C2-C9)heteroaril, (C6-d0)aril(d-C6)alkoksi(d-C6)alkil, (C6-C1o)aril(C1-C6)alkoksi(C2-C9)heteroaril, (C2-C9)heteroaril(d-C6)alkil, (C2-C9)heteroaril(C6-Cio)aril,(C2-C9)heteroariloksi(d-C6)alkil, (C2-C9)heteroariloksi(C6-C10)aril, (C2-C9)heteroaril(C1-C6)alkil, (C2-C9)heteroaril(C6-Cio)aril, (C2-C9)heteroariloksi(d-C6)alkil, (C2-C9)heteroariloksi(C6-Cio)aril, (C2-C9)heteroariloksi(d-C6)alkil, (C2-C9)heteroariloksi(C6-do)aril, (C2-C9)heteroariloksi(C2-C9)heteroaril, (C2-C^heteroariKd-CeJalkoksiCCKCeJalkil, (C2-C9)heteroaril(CrC6)alkoksi(C6-C10)aril ili (C2-C9)heteroaril(Ci-C6)alkoksi(C2-C9)heteroaril opciono supstituisan na bilo kome atomu ugljenika u prstenu koji je u stanju da formira dodatnu vezu sa jednim ili više supstituenata po prstenu, koji se nezavisno biraju između fluoro, hloro, bromo, (d-C6)alkil, (d-C6)alkoksi, perfluoro(d-C3)alkil, perfluoro(d-C3)alkoksi i (C6-d0)ariloksi,
ili njegova farmaceutski prihvatljiva so.
Ukoliko se drugačije ne naglasi, nazivom "alkil" ovde su obuhvaćeni zasićeni monovalentni ugljovodonični radikali koji imaju ravan, račvastjli cikličan ostatak, ili njihove kombinacije.
Nazivom "alkoksi" ovde su obuhvaćene O-alkil grupe, gde je "alkil" definisan gore.
Ukoliko se drugačije ne naglasi, nazivom "aril" ovde je obuhvaćen organski radikal koji se izvodi iz aromatičnog ugljovodonika uklanjanjem jednog vodonika, kao što su fenil ili naftil, opciono,supstituisan sa 1 do 3 supstituenta koji se biraju iz grupe koju čine fluoro, hloro, bromo, perfluoro (CrC6)alkil (uključujući trifluorometil), (CrC6)alkoksi, (C6-Ci0)ariloksi, perfluoro (CrC3)alkoksi (uključujući trifluorometoksi i difluorometoksi) i (CrC6)alkil.
Ukoliko se drugačije ne naglasi, nazivom "heteroaril" ovde je obuhvaćen organski radikal koji se izvodi iz aromatičnog heterocikličnog jedinjenja uklanjanjem jednog vodonika, kao što su piridil, furil, pirolil, tienil, izotiazolil, imidazolil, benzimidazolil, tetrazolil, pirazinil, pirimidil, hinolil, izohinolil, benzofuril, izobenzofuril, benzotienil, pirazolil, indolil, izoindolil, purinil, karbazolil, izoksazolil, tiazolil, oksazolil, benztiazolil ili benzoksazolil, opciono supstituisan sa 1 do 2 supstituenta koji se biraju iz grupe koju čine fluoro, hloro, trifluorometil, (C-i-Ce)alkoksi, (C6-C10)ariloksi, trifluorometoksi, difluorometoksi i (Ci-C6)alkil. Poželjni heteroarili su piridil, furil, tienil, izotiazolil, pirazinil, pirimidil, pirazolil, izoksazolil, tiazolil ili oksazolil. Najpoželjniji su piridil, furil ili tienil.
Poželjna jedinjenja formule (I) su ona u kojima je Q opciono supstituisano sa (C6-Ci0)aril, (C6-C10)aril (C6-C10)aril, (C6-C1o)ariloksi(C6-C10)aril, (C6-Ci0)ariloksi(C2-C9)heteroaril, (C2-C9)heteroaril, (C2-C9)heteroaril(C2-C9)heteroaril, (C6-C10)aril (C2-C9)heteroaril, (C2-C9)heteroaril(C6-C10)aril, (C2-C9)heteroariloksi(C6-Cio)aril, (Ce-CioJariKd-^alkoksi (C6-C10)aril ili (C2-C9)heteroaril(C1-C6)alkoksi(C6-C10)ahl.
Ostala poželjna jedinjenja formule (I) su ona u kojima je Q opciono supstituisan sa (C6-C10)ariloksi(C6-C10)aril.
Specifično, poželjna jedinjenja formule (I) su sledeća: 4-[4-(4-fluorofenoksi)benzensulfonilamino]tetrahidropiran-4-karboksilna kiselina
hidroksiamid;
4-[4-(4-hlorofenoksi)benzensulfonilamino]tetrahidropiran-4-karboksilna kiselina
hidroksiamid;
4-[4-(fenoksi)benzensulfonilaminq]tetrahidropiran-4-karboksilna kiselina
hidroksiamid;
4-[4-(4-piridiloksi)benzensulfonilamino]tetrahidropiran-4-karboksilna kiselina
hidroksiamid;
4-[4-(4-fluorofenil)benzensulfonilamino]tetrahidropiran-4-karboksilna kiselina
hidroksiamid;
4-[4-(4-fluorofenilmetoksi)benzensulfonilamino]tetrahidropiran-4-karboksilna
kiselina hidroksiamid;
4-[4-(fenilmetoksi)benzensulfonilamino]tetrahidropiran-4-karboksilna kiselina
hidroksiamid; i
4-[4-(4-fluorofeniletoksi)benzensulfonilamino]tetrahidropiran-4-karboksilna
kiselina hidroksiamid.
Ovaj pronalazak odnosi se takođe na farmaceutski preparat za tretman stanja koje se bira iz grupe koju čine artritis (uključujući osteoartritis i reumatoidni artritis), inflamatorno oboljenje utrobe, Crohn-ova bolest, emfizem, hronična opstruktivna plućna bolest, Alzheimer-ova bolest, toksičnost.usled transplantacije organa, kaheksija, alergijske reakcije, alergijska hipersenzitivnost na dodir, rak (kao što je rak sa čvrstim tumorom, uključujući rak debelog creva, rak dojke rak pluća i prostate, kancerozni i hematopoietični maligniteti, uključujući leukemije i limfome), ulceracija tkiva, restenoza, periodontanlne bolesti, epidermoliza buloza, osteoporoza, odbacivanje implanta veštačkog zgloba, ateroskleroza (uključujući raskidanje aterosklerotičnog plaka), aneurizma aorte (uključujući aneurizmu abdominalne aorte i aneurizmu moždane aorte), kongestivna srčana mana, infarkt miokarda, moždani udar, cerebralna ishemija, traume glave, povrede kičmene moždine, neuro-degenerativni poremećaji (akutni i hronični), auto-imuni poremećaji, Huntington-ova bolest, Parkinson-ova bolest, migrena, depresija, periferna neuropatija, bol, cerebralna amiloidna angiopatija, poboljšanje spoznaje, amiotrofna lateralna skleroza, multipla skleroza, okularna angiogeneza, povrede rožnjače, makularna degeneracija, abnormalno zarastanje rana, opekotine, dijabetes, početak tumora, rast tumora, metastaza tumora, ubodi rožnjače, skleritis, AIDS, sepsa, septički šok i druge bolesti koje karakteriše aktivnost metaloproteinaze i druge bolesti sisara koje karakteriše aktivnost reprolizina kod sisara, uključujući humana bića, koji u takvim tretmanima sadrži efikasnu količinu jedinjenja formule (I) ili njegove farmaceutski prihvatljive soli i farmaceutski prihvatljiv nosač.
Ovaj pronalazak se takođe odnosi na farmaceutski preparat za inhibiciju (a) matričnih metaloproteinaza ili drugih metaloproteinaza koje su uključene u degradaciju matrice, ili (b) reprolizina sisara (kao što je agrekanaza ili ADAM-i TS-1, 10, 12, 15 i 17, najpoželjnije ADAM-17), uključujući humana bića, koji sadrži efikasnu količinu jedinjenja formule (I) ili njegove farmaceutski prihvatljive soli.
Ovaj pronalazak odnosi se takođe na postupak tretiranja stanja koje se bira iz grupe koju čine artritis (uključujući osteoartritis i reumatoidni'artritis), inflamatorno oboljenje utrobe, Crohn-ova bolest, emfizem, hronična opstruktivna bolest pluća, Alzheimer-ova bolest, toksičnost usled transplantacije organa, kaheksija, alergijske reakcije, alergijska hipersenzitivnost na dodir, rak, ulceracija tkiva, restenoza, periodontanlne bolesti, epidermoliza buloza, osteoporoza, odbacivanje implanta veštačkog zgloba, ateroskleroza (uključujući raskidanje aterosklerotičnog plaka), aneurizma aorte (uključujući aneurizmu abdominalne aorte i aneurizmu moždane aorte), kongestivna srčana mana, infarkt miokarda, moždani udar, cerebralna ishemija, traume glave, povrede kičmene moždine, neuro-degenerativni poremećaji (akutni i hronični), autojimuni poremećaji, Huntington-ova bolest, Parkinson-ova bolest, migrena, depresija, periferna neuropatija, bol, cerebralna amiloidna angiopatija, poboljšanje spoznaje, amiotrofna lateralna skleroza, multipla skleroza, okularna angiogeneza, povrede rožnjače, makularna degeneracija, abnormalno zarastanje rana, opekotine, dijabetes, početak tumora, rast tumora, metastaza tumora, ubodi rožnjače, skleritis, AIDS, sepsa, septički šok i druge bolesti koje karakteriše aktivnost metaloproteinaze i druge bolesti koje aktivnost reprolizina kod sisara, uključujući humana bića, a koji se sastoji u ordiniranju pomenutom sisaru količine jedinjenja formule (I) ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, koja je efikasna u tretiranju takvog stanja.
Ovaj pronalazak se takođe odnosi na postupak inhibicije (a) matričnih metaloproteinaza ili drugih metaloproteinaza koje su uključene u razgradnju matrice' ili (b) reprolizina kod sisara (kao što je agrekanaza ili ADAM-i TS-1, 10, 12, 15 i 17, najpoželjnije ADAM-17), uključujući humana bića, koji se sastoji u ordiniranju pomenutom sisaru efikasne količine jedinjenja formule (I) ili njegove farmaceutski prihvatljive soli.
Ovim pronalaskom obuhvaćeni su takođe farmaceutski preparati koji sadrže prolekove jedinjenja formule (I). Ovaj pronalazak obuhvata takođe postupke tretiranja ili prevenciju poremećaja kod kojih se tretman ili prevencija mogu obaviti inhibicijom ateričnih metaloproteinaza ili inhibicijom reprolizina sisara, koji se sastoje u ordiniranju prolekova jedinjenja formule (I). Jedinjenja formule (I), pošto imaju slobodne amino, amido, hidroksi ili karboksilne grupe, mogu se konvertovati u prolekove. Prolekovi obuhvataju jedinjenja u kojima je ostatak amino kiseline, ili peptidnog lanca dva ili više (npr. dva, tri ili četiri) ostataka amino kiseline, kovalentno spojen preko peptidnih veza za slobodne grupe amino, hidroksi ili karboksilne kiseline jedinjenja formule (I). Ostaci amino kiselina obuhvataju 20 amino kiselina koje se nalaze u prirodi, koje se obično označavaju sa tri slovna simbola, a obuhvataju takođe i 4-hidroksiprolin, hidroksilizin, demozin, izodemozin, 3-metilhistidin, norvalin, beta-alanin, gama-aminobuternu kiselinu, citrulin, homocistein, homoserin, omitin i metioninsulfon. Prolekovi obuhvataju takođe jedinjenja u kojima su karbonati, karbamati, amidi i alkilestri kovalentno vezani za gornje supstituente formule (I), preko bočnog lanca ugljenik-ugljenik proleka.
Onaj ko je uobičajeno verziran u stanju tehnike podrazumeva da su jedinjenja ovog pronalaska korisna za tretiranje mnoštva različitih bolesti. Onaj ko je uobičajeno verziran u stanju tehnike podrazumeva takođe da kada se koriste jedinjenja ovog pronalaska u tretmanu specifične bolesti, da se jedinjenje ovog pronalaska može kombinovati sa različitim, već postojećim terapeutskim sredstvima koja se koriste za tu bolest.
Za tretman reumatoidnog artritisa, jedinjenja ovog pronalaska se mogu kombinovati sa sredstvima kao što su inhibitori THF-a, kao što su anti-TNF monoklonska antitela i molekuli TNF receptori imunoglobulina (kao što je Enbrel, zaštićeno trgovačko ime), niska doza methotrexate-a, lefunimide-a, hidroksihlorokina, d-penicilamina, auranofin-a, ili parenteralnog ili oralnog zlata.
Jedinjenja ovog pronalaska se mogu takođe koristiti u kombinaciji sa već postojećim terapeutskim sredstvima za tretiranje osteoartritisa. Podesna sredstva koja se mogu koristiti u kombinaciji su standardna ne-steroidna i anti-inflamatorna sredstva (u nastavku NSAID), kao što su piroxicam, diclofenac, propionske kiseline, kao što su naproxen, flubiprofen, fenoprofen, ketoprofen i ibuprofen, pa fenamati, kao što su mefenaminska kiselina, indomethacin, sulindac, apazone, pirazoloni kao što je phenilbutazone, salicilati kao što je aspirin, COX-2 inhibitori kao što su celecoxib i rofecoxib, analgetici i intraartikularne terapije, kao što su kortikosteroidi i hijaluronske kiseline, kao što su hvalgan i svnvisc.
Jedinjenja ovog pronalska se mogu takođe koristiti u kombinaciji sa sredstvima protiv raka, kao što su endostatin i angiostatin, ili citotoksičnim lekovima, kao što su adriamvcin, daunomvcin, cis-platina, etoposide, taxol, taxotere, i alkaloidi, kao što je vincristine i antimetaboliti kao što je methotrexate.
Jedinjenja ovog pronalaska se mogu takođe koristiti u kombinaciji sa kardiovaskularnim sredstvima, kao što su blokatori kalcijumovih kanala, sredstva za snižavanje lipida kao to su statini, fibrati, beta-blokatori, Ace inhibitori, antagonisti receptora Angiotenzin-2 i inhibitori agregacije trombocita.
Jedinjenja ovog pronalska se mogu takođe koristiti u kombinaciji sa sredstvima za CNS, kao što su antidepresanti (kao što je sertraline), lekovi protiv Parkinson-ove bolesti (kao što je deprenvl, L-dopa, requip, miratex, inhibitori MAOB kao što su selegine i rasagiline, inhibitori comP kao što je Tasmar, inhibitori A-2, inhibitori resorpcije dopamina, antagonisti NMDA, agonisti nikotina, agonisti dopamina i inhibitori sintaze neuronskog oksida azota) i lekovi protiv Alzheimer-ove bolesti kao što je Aricept, tacrine, inhibitori COX-2, propentofvlline ili metrvfonate).
Jedinjenja ovog pronalaska se mogu takođe koristiti u kombinaciji sa sredstvima za osteoporozu, kao što su droloxifene ili fosomax, i srestvima za imunosupresiju kao što su FK-506 i rapamvcin.
Reakciona shema koja sledi ilustruje dobijanje jedinjenja ovo 1g.pronalska. Ukoliko se drugačije ne naglasi, Q u reakcionoj shemi i diskusiji koja sledi je kao što je definisano gore.
Shema 1 se odnosi na dobijanje jedinjenja formule (I).
Pozivajući se na Shemu 1, jedinjenje formule (I) se dobija iz karboksilne kiseline formule (II) tretmanom sa 1-(3-dimetilaminoprolil)-3-etilkarbodiimidom i 1-hidroksibenztriazolom, u polarnom rastvaraču, kao što je N,N-dimetilformamid, nakon čega sledi dodavanje hidroksilamina u reakcionu smešu, po isteku vremena između oko 15 min i oko 1 h, poželjno oko 30 min. Poželjno je da se hidroksilamin generišein situiz njegove soli, kao što je hidroksilamin hidrohlorid, u prisustvu baze, kao što je trietilamin.
Alternativno, jedinjenje formule (I) se može dobiti iz jedinjenja formule (II) reakcijom sa zaštićenim terc-butil, benzil, alil ili 2-trimetilsililetil etrom. Uklanjanja zaštitne hidroksi grupe se obavlja hidrogenolizom za zaštitnu benzil grupu (5% paladijum na barijum-sulfatu, kao poželjan katalizator) ili, za zaštitnu grupu terc-butil, tretmanom sa jakom kiselinom, kao što je trifluorosirćetna kiselina. Zaštitna grupa alil se može ukloniti tretmanom sa tributilkalaj-hidridom i sirćetnom kiselinom u prisustvu katalizatora bis(trifenilfosfin)paladijum(ll)hlorida, a 2-trimetilsililetiletar se može ukloniti reakcijom sa jakom kiselinom, kao što je trifluorosirćetna kiselina, ili reakcijom sa izvorom fluorida, kao što je bor-trifluorid eterat.
Reakcija II sa hidroksilaminom, solju hidroksilamina, zaštićenim derivatom hidroksilamina, ili solju zaštićenog derivata hidroksilamina, može se takođe obaviti u prisustvu (benztriazol-1-iloksi)tris(dimetilamino)-fosfonijum heksafluorofosfata i baze, kao što je trietilamin, u inertnom rastvaraču, kao što je metilenhlorid. Reakciona smeša se meša na temperaturi između oko 0°C i oko 50°C, poželjno na sobnoj temperaturi, između oko 1 h i oko 3 dana, poželjno oko 1 dan.
Druga procedura za konvertovanje jedinjenja formule (II) u jedinjenje formule (I) je reagovanjem jedinjenja formule (II) sa O-benzilhidroksiamin hidrohloridom u prisustvu (benztriazol-1-iloksi)tris(dimetilamino)fosfonijum heksafluorofosfata i trietilamina, koristeći metilenhlorid kao rastvarač. Naknadno uklanjanje O-benzil zaštitne grupe, dajući jedinjenje formule (I), obavlja se zatim hidrogenolizom pod pritiskom vodonika od 3 bar i na sobnoj temperaturi, koristeći 5% paladijum na barijum-sulfatu kao katalizator. Poželjan rastvarač je metanol. Vreme reakcije može da varira od oko 1 h do oko 2 dana (poželjno je 8 h).
Poželjna procedura konvertovanja jedinjenja formule (II) u jedinjenje formule (I), je da 16 h reaguje jedinjenje formule (II) sa oksalilhloridom u metilenhloridu, u prisustvu katalitičke količine DMF. Nastali hlorid kiseline reaguje na 0°C sa N,0-bis(trimetilsilil)hidroksilaminom, nastalim reagovanjem hidroksilamin hidrohlorida sa hlorometilsilanom u piridinu, između 0°C i sobne temperature. Proizvod formule (I) se dobija posle nekoliko sati reagovanja na 0°C do sobne temperature, posle čega sledi obrada vodenom kiselinom, kojom se ukloni sav trimetilsilil ostatak.
U nekim slučajevima, poželjno je da se dobije jedinjenje formule (I) reakcijom hidroksilamina, soli hidroksilamina, zaštićenog derivata hidroksilamina ili soli zaštićenog derivata hidroksilamina sa aktiviranim estrom formule (III). Ova reakcija se obavlja u inertnom rastvaraču, kao što je N,N-dimetilformamid, na temperaturi koja se kreće od oko sobne temperature do oko 80°C, poželjno oko 60°C, u vremenu od oko 1 h do oko 2 dana. Ukoliko se koristi zaštićeni derivat hidroksilamina ili so zaštićenog derivata hidroksilamina, uklanjanje zaštitne grupe se obavlja kao što je gore opisano. Derivat aktiviranog estra formule (III) se dobija tretmanom jedinjenja formule (II) sa (benztriazol-l-iloksi)tris(dimetilamino)-fosfonijum heksafluorofosfatom i bazom, kao što je trietilamin, u inertnom rstvaraču, kao što je metilenhlorid. Reakciona smeša se meša na temperaturi između oko 0°C i oko 50°C, poželjno na sobnoj temperaturi, između oko 1 h i 3 dana, poželjno oko 1 dan.
Intermedijarno jedinjenja formule (II) se dobija saponifikacijom jedinjenja formule (IV). Reakcija se obavlja u rastvaraču kao što je vodeni etanol, sa viškom metalnog hidroksida, kao što je natrijum-hidroksid ili litijum-hidroksid, na temperaturi od oko 20°C do oko 100°C (tj. između sobne temperature i temperature refluksa rastvarača), poželjno na oko 80°C. Reakciona smeša se normalno meša na sobnoj temperaturi između 30 min i oko 1 nedelje, poželjno oko 16 h.
Jedinjenje formule (IV) se dobija reagovanjem jedinjenja formule (V) sa reaktivnim funkcionalnim derivatom sulfonske kiseline (OSC^OH), kao što je sulfonilhlorid (OSC^CI), u prisustvu baze. Podesne baze su natrijum-hidroksid, trietilamin ili diizopropiletilamin, poželjno trietilamin. Podesni rastvarači su dimetilfoTmamid (DMF), metilenhlorid, tetrahidrofuran, dioksan, voda, acetonitril, poželjno DMF. Reakcioma smeša se meša na temperaturi između oko 0°C i oko 50°C, poželjno od oko 20° do oko 25°C (tj. sobna temperatura), između oko 10 min i oko 2 dana, poželjno oko 1 dan.
Jedinjenje formule (V) se dobija hidrolizom jedinjenja formule (IV). Specifično, jedinjenje formule (VI) se tretira vodenom kiselinom, poželjno u prisustvu nemešljivog organskog rastvarača, kao što su etiletar, diizopropiletar ili metilenhlorid. Podesne kiseline su hlorovodonična i sumporna'. Reakciona smeša se meša na temperaturi između oko 0°C i oko 50°C, poželjno na oko 20°C do oko 25°C (tj. na sobnoj temperaturi), između oko 10 min i oko 2 dana, poželjno oko 1 dan.
Jedinjenje formule (VI) se dobija reakcijom derivata amino kiseline formule (VII) sa jedinjenjem formule (VIII), u prisustvu baze i rastvarača, pri čemu X je Cl, Br, I, tozilat ili mezilat. Podesne baze su etilenglikol, natrijum-hidrid, litijum-diizopropilamid ili natrijum-heksametildisilazid. Podesni rastvarači su dimetiletar, dimetilformamid, tetrahidrofuran ili dimetilsulfoksid. Reakciona smeša se meša
na temperaturi između oko -20°C i oko 25°C, poželjno od oko 0°C do 20°C (tj.
sobna temperatura), između oko 10 min i oko 2 dana, poželjno oko 1 dan.
Jedinjenja formule (VII) i (VIII) se mogu dobiti postupcima koji su dobro poznati
onima koji su verzirani u stanje tehnike. Primeri takvih jedinjenja su metilglicin benzofenonimin i etilglicinbenzofenonimin.
Farmaceutski prihvatljive soli kiselih jedinjenja ovog pronalaska su soli nastale sa bazama, zapravo katjonima soli, kao što su soli alkalnih i zemnoalkalnih metala,
kao što su natrijum, litijum, kalijum, kalcijum, magnezijum, a isto tako amonijumove soli, kao što su amonijumove, trimetilamonijumove, dietilamonijumove i tris(hidroksimetil)-metilamonijumove soli.
Slično, kisele adicione soli, mineralnih kiselina, organskih karboksilnih kiselina i organskih sulfonskih kiselina, npr. hlorovodonične kiseline, metansulfonske kiseline, maleinske kiseline, takođe su moguće, pod uslovom da je bazna grupa kao što je piridil, konstitutivni deo strukture.
Sposobnost jedinjenja formule (I) ili njihovih farmaceutski prihvatljivih soli (u nastavku će se nazivati jedinjenja ovog pronalaska) da inhibiraju metaloproteinaze ili reprolizin sisara, pa sledstveno tome demonstriraju njihovu efikasnost u tretiranju bolesti koje karakteriše metaloproteinaza ili proizvodnja faktora nekroze tumora, pokazana je testovimain vitrokoji slede.
Biološko ispitivanje
Inhibiicija humane kolagenaze ( MMP- 1)
Humana rekombinantna kolagenaza se aktivira sa tripsinom. Optimizira se količina tripsina za svakiu partiju kolagenaze-1, a tipična reakcija koristi sledeći odnos: 5ug tripsina na 100 ug kolagenaze. Tripsin i kolagenaza se inkuibiraju 10
min na sobnoj temperaturi, a zatim se doda petostruki višak (50 mg/10 mg tripsina) inhibitora tripsina iz soje.
Pripreme se matični rastvori (10 mM) inhibitora u dimetilsulfoksidu, pa se zatim razblaže koristeći sledeću shemu: 10 mM -> 120 uM -> 12 uM -> 1,2 uM -> 0,12 uM
Zatim se u triplikatu doda 25 uL svake koncentracije u odgovarajuće udubljenje mirkofluorne ploče sa 96 udubljenja. Konačnu koncentraciju inibitora određuje razblaženje 1:4 posle dodavanja enzima i supstrata. U udubljenja D7-D12 se stave pozitivni kontrolni uzorci (enzim, bez inhibitora), a u udubljenja D1-D6 negativni kontroli uzorci (bez, enzima, bez inhibitora).
Kolagenaza-1 se razblaži na 240 ng/mL, pa se onda po 25 uL doda u odgovarajuća udubljenja mikrofluorne ploče. Konačna koncentracija kolagenaze u testu je 60 ng/mL.
Substrat (DNP-Pro-Cha-Gly-Cis(Me)-His-Ala-Lys(NMA)-NH2) se napravi kao 5 mM matični rastvor u dimetilsulfoksidu, pa se zatim razblaži na 20 uM u puferu za ispitivanje. Ispitivanje počinje dodavanjem 50 mL substrata po udubljenju mikrofluorne ploče, dajući konačnu koncentraciju od 10 mM.
Fluorescencija se očitava (360 nm ekscitacija, 460 nm emisija) u vremenu 0, pa zatim u intervalima od 20 min. Ispitivanje se obavlja na sobnoj temperaturi, u tipičnom trajanju od 3 h.
Zatim se predstavi zavisnost fluorescencija-vreme i za. šlepu probu i za kolagenazu koja sadrži uzorke (prosečni podatak iz određivanja u triplikatu). Za određivanje vrednosti IC50bira se tačka na skali vremena koja daje dobar signal (najmanje petostruko iznad slepe probe) i na linearnom delu krive (obično oko 20 min). Za svako jedinjenje, pri svakoj koncentraciji, nulto vreme se koristi kao šlepa proba, pa se ove vrednosti oduzmu od podataka u 120. minutu. Podaci se predstave kao zavisnost koncentracije inhibitora prema % kontrolnog uzorka (fluorescencija inhibitora podeljena sa fluorescencijom same kojagenaze * 100). Vrednosti IC50se određuju iz koncetracije inhibitora koja daje signal koji iznosi 50% od kontrolnog.
Dobijene IC50su manje od 3 mM, pa su inhibitori testirani pri koncentracijama 0,3 mM, 0,03 mM i 0,003 mM.
Inhibicija želatinaze ( MMP- 2)
Humana rekombinantna želatinaza od 72kD (MMP-2, želatinaza A) aktivira se 16-18 h sa 1 mM p-aminofenil-merkuri-acetatom (iz sveže pripemljenog 100 mM matičnog rastvora u 0,02 M NaOH), na 4°C, uz blago mućkanje.
Matični rastvori inhibitora, 10 mM u dimetilsulfoksidu, serijski se razblažuju u puferu ža ispitivanje (50 mM TRIS, pH 7,5, 200 mM NaCI, 5 mM CaCI2, 20 uM ZnCI2i 0,02 VA/% BRIJ-35), u skladu sa sledećom shemom: 10 mM -» 120 uM -> 12 uM -» 1,2 pM -> 0,12 uM
Ukoliko je potrebno, dalje razblaživanje sledi ovu istu shemu. U svakom testu uzete su najmanje ćetiti koncentracije inhibitora za svako jedinjenje. Doda se 25 pL svake od koncentracija u tri udubljenja crne mikrofluorne ploče sa 96 udubljenja U-profila. Pošto je konačna zapremina u testu 100 uL, konačne koncentracije inhibitora su rezultat daljeg razblaživanja u odnosu 1:4 (tj. 30uM -> 3 uM -» 0,3 uM -> 0,03 uM itd.). Šlepa proba (bez enzima, bez inhibitora) i pozitivni kontrolni uzorak (sa enzimom, bez inhibitora) se takođe pripreme u triplikatu.
Aktivirani enzim se razblaži do 100 ng/mL u puferu za ispitivanje. Doda se 25 ul u svako odgovarajuće udubljenje u mikroploči. Konačna koncentracija enzima u testu je 25 ng/mL (0,34 nM).
Matični rastvor supstrata 5 mM (Mca-Pro-Leu-Gly-Leu-Dpa-Ala-Arg-NH2) u dimetilsulfoksidu razblaži se u puferu za ispitivanje do 20 uM. Ispitivanje počinje dodavanjem 50 uL razblaženog supstrata, dajući konačnu koncentraciju supstrata u testu od 10 uM. Fluorescencija (320 ekscitacija, 390 emisija) u vremenu nula odmah se očita, a naknadna čitanja se obavljaju nakon svakih 25 min, na sobnoj temperaturi, na instrumentu PerSeptive Bioszstems CvtoFluor Multi-VVell Plate Reader, sa pojačanjem od 90 jedinica.
Prosečne vrednosti fluorescencije za enzim i šlepu probu se predstave u zavisnosti od vremena. Za određivanja IC50uzimaju se tačke u početnm vremenima, sa linearnog dela krive. Tačka u nultom vremenu za svako jedinjenje 1 svako razblaženje, oduzima se od tačke u kasnijem vremenu, pa se zatim podaci iskažu kao procenat enzima za kontrolni uzorak (fluorescencija inhibitora podeljena sa fluorescencijom pozitivnog kontrolnog uzorka za enzim * 100). Podaci se predstave kao koncentracija inhibitora prema procentu kontrolnog uzorka enzima. Vrednosti IC50se definišu konentracijom inhibitora koja daje signal koji je 50% od pozitivnog kontrolnog uzorka za enzim.
Inhibicija aktivnosti stromelizina ( MMP- 3)
Humani rekombinantni stromelizin (MMP-3, stromelizin-1) aktivira se 20-22 h sa 2 mM p-aminofenil-merkuri-acetatom (iz sveže pripremljenog matičnog rastvora 100 mM u 0,2 M NaOH), na 37°C.
Matični rastvori inhibitora, 10 mM u dimetilsulfoksidu, serijski se razblažuju u puferu za ispitivanje (50 mM TRIS, pH 7,5, 200 mM NaCI, 5 mM CaCI2, 20 uM ZnCI2 i 0,02 VA/% BRIJ-35), u skladu sa sledećom shemom: 10 mM -» 120 uM _> 12 uM -> 1,2 uM -> 0,12 uM
Ukoliko je potrebno, dalje razblaživanje sledi ovu istu shemu. U svakom testu upotrebljene su najmanje četiri koncentracije inhibitora za svako jedinjenje. Zatim se 25 uL svake koncentracije doda u tri udubljenja crne mikroploče sa 96 udeubljenja U-profila. Pošto je ukupna ispitivana zapremina 100 uL, konačne koncentracije inhibitora su rezultat daljeg razblaživanja u odnosu 1:4 (tj. 30 uM -» 3 uM -> 0,3 uM -> 0,03 uM). Šlepa proba (bez enzima, bez inhibitora) i pozitivni kontrolni uzorak enzima (sa enzimom, bez inhibitora) pripremaju se takođe u triplikatu.
Aktivirani enzim se razblaži do 200 ng/mL u ispitivanom puferu. Doda se 25 uL po udubljenju u svako odgovarajuće udubljenje mikroploče. Konačna koncentracija enzima u testu je 50 ng/mL (0,875 nM).
Matični rastvor supstrata, 10 mM (Mca-Arg-Pro-Lys-Pro-Val-Glu-Nva-Trp-Arg-Lys(Dnp)-NH2) u dimetilsulfoksidu, razblaži se u puferu za ispitivanje do 6 uM. Ispitivanje počinje dodavanjem 50 uL razblaženog supstrata što daje konačnu koncentraciju u testu od 3 uM substrata. Odmah se očita fluorescencija (320 ekscitacija, 390 emisija), a naknadna čitanja se uzimaju nakon svakih 15 min, na sobnoj temperaturi, na istrumentu PerSeptive Biosystems CytoFluor Multi-VVell Plate Reader sa pojačanjem od 90 jedinica.
Prosečna vrednost fluorescencije enzima i slepe probe se prikažu u zavisnosti od vremena. Za određivanja IC5obiraju se tačke u početnim vremenima, na linearnom delu ove krive. Tačka u nultom vremenu za svako jedinjenje i za svako razblaženje se oduzme od tačke u poslednjem vremenu, pa se podaci zatim iskažu kao procenat kontrolnig uzorka enzima (fluorescencija inhibitora podeljena sa fluorescencijom pozitivnog kontrolnog uzorka enzima * 100). Podaci se daju kao koncentracija inhibitora prema procentu enzima u kontrolnom uzorku. IC50se definiše koncentracijom inhibitora koja daje signal koji je .50% od pozitivnog kontrolnog uzorka enzima.
Inhibicija MMP- 13
Humani rekombinantni MMP-13 se aktivira sa 2mM APMA (p-aminofenil merkuri-acetatom) 2,0 h na 37°C, pa se razblaži do 240 nG/mL u puferu za ispitivanje (50 mM TRIS, pH 7,5, 200 mM NaCI, 5 mM CaCI2, 20 mM ZnCI2i 0,02 VA/% BRIJ-35), Doda se 25 uL razblaženog enzima po udubljenju mikrofluorne ploče sa 96 udubljenja. U testu se enzim razblaži u odnosu 1:4 dodavanjem inhibitora i supstrata, dajući konačnu koncentraciju u testu od 60 ng/mL.
Matični rastvor inhibitora (10 mM) se pripremi u dimetilsulfoksidu, pa se zatim razblaži u puferu za ispitivanje, po shemi razblaženja inhibitora za inhibiciju humane kolagenaze-1 (MMP-1). Doda se 25 uL svake koncentracije u triplikatu na mikrofluornu ploču. Konačne koncentracije u testu su 30 mM, 3 mM, 0,3 mM i 0,03 mM.
Supstrat (Dnp-Pro-Cha-Gly-Cys(Me)-His-Ala-Lys(NMA)-NH2) se pripremi kao za inhibiciju humane kolagenaze (MMP-1), pa se 50 uL doda u svako udubljenje, dajući konačnu koncentraciju u testu od 10 uM. Čitanja fluorescencije (360 nm ekscitacija, 450 nm emisija) uzimaju se u vremenu 0, pa posle svakih 5 minuta, u toku 1 h.
Pozitivni kontrolni i negativni kontrolni uzorci se uzmu u triplikatu, kao što je opisanu u MMP-1 testu.
IC50se određuju kao i za inhibiciju humane kolagenaze (MMP-1). Ukoliko se pokaže da su vrednosti za IC50manje od 0,03 mM, inhibitori se tada testiraju sa konačnim koncentracijama 0,3 mM, 0,03 mM, 0,003 mM i 0,0003 mM.
Inhibicija stvaranja TNF
Sposobnost ovih jedinjenja ili njihiovih farmaceutski prihvatljivih soli da inhibiraju stvaranje TNF, čime će se demonstrirati njihova efokasnost za tretiranje bolesti kod kojih dolazi do stvaranja TNF, pokazano je sledećim testomin vitro.
Humane mononuklearne ćelije se izoluju iz anti-koagulisane humane krvi, koristeći tehniku separatcije u jednom koraku Ficoll-hypaque. (2) Mononuklearne ćelije se tri puta operu u uravnoteženom slanom rastvoru po Hanks-u (HBSS) sa dvovalentnim katjonima, pa se resuspenduju do sadržaja od 2-10<6>/mL u HBSS, koji sadrži 1% BSA. Odrede se razlike u brojanjima koristeći instrument Abbott Cell Dyn 3500 analyzer, koje su pokazale sa su se monociti kretali od 17 do 24% od ukupnog broja ćelija u ovim preparatima.
Alikvoti od 180 uL suspenzije ćelija se dodaju u udubljenja sa ravnim dnom ploče sa 96 udubljenja (Costar). Dodaci jedinjenja i LPS (100 ng/mL konačna koncentracija) daju krajnju zapreminu od 200 uL. Sve se obavi u triplikatu. Posle sat inkubacije na 37°C u vlažnom inkubatoru sa C02, ploče se izvade, pa se centrifugiraju (10 min pri približno 250*g), a gornji bistar sloj se odvoji, pa se ispita na TNF-a koristeći komplet R&D ELISA.
Inhibicija stvaranja rastvornog TNF- a
Sposobnost ovih jedinjenja ili njihovih farmaceutski prihvatljivih soli da inhibiraju oslobađanje TNF-a u ćelijama i tako demonstriraju njihovu efikasnost za tretiranje bolesti kod kojih dolazi do deregulacije rastvornog TNF-a , pokazana je u sledećem testuin vitro.
Postupak vrednovanja aktivnosti rekombinantnog konvertujućeg enzima TNF- a
Ekspresija rekombinantnog TACE
Fragment DNA kodiran za signal sekvencije, preprodomen, prodomen i katalitički domen TACE (amino kiseline 1-473), može da se pojača lančanom reakcijom polimeraze, korišćenjem biblioteke cDNA iz humanih pluća kao šablon. Pojačani fragment se zatim klonira na vector pFastBac. Potvrdi se sekvencija DNA u insertu, za oba konca. Pripremi se bacmid, koristeći pFastBac u E.coli DH10Bac, pa se transficira u ćelije insekta SF9. Čestice virusa se zatim pojačaju do stadijuma P1, P2 i P3. Virusom P3 se inficiraju i Sf9 i High Five ćelije insekta, pa se ostave da rastu 48 h na 27°C. Sakupi se medijum i koristi za testiranje i dalje prečišćavanje.
Pobijanje supstrata prekinutog fluorescencijom#
Model peptidnog TNF-a supstrata (LZ-LeucinAlaninGlutaminAlaninValinArginin-Serin-Serin-Lizin(CTMR)-arginin (LY=Lucifer žuto; CTMR=karboksitetrametil-Rodamin) dobijen je u koncentraciji koja je ocenjena na osnovu absorbancije na 560 nm (E56960,000 M"<1>cm"<1>) u skladu sa metodom koju je dao Geoghegan, KF, "Poboljšan metod konvertovanja nemodifikovanog peptida u supstrat za prenos energije zaproteinazu",B/ocon/ugafe Chem.7, 385-391 (1995). Ovaj peptid zahvata mesto odvajanja na pro-TNF, koje se odvajain vivopomoću TACE.
Ekspresija rekombinantnog TACE
Fragment DNA kodiran za signal sekvencije, preprodomen, prodomen i katalitički domen TACE (amino kiseline 1-473), može da se pojača lančanom reakcijom polimeraze, korišćenjem biblioteke cDNA iz humanih pluća kao šablon. Pojačani fragment se zatim klonira na vector pFastBac. Potvrdi se sekvencija DNA u insertu, za obe konca. Pripremi se bacmid, koristeći pFastBac u E.coli DH10Bac, pa se transficira u ćelije insekta SF9. Čestice virusa se zatim pojačaju do stadijuma P1, P2 i P3. Virusom P3 se inficiraju Sf9 i High Five ćelije insekta, pa se ostave da rastu 48 h na 27°C. Sakupi se medijum i koristi za testiranje i dalje prečišćavanje.
Enzimska reakcija
Reakcija, koja se obavlja u ploči sa 96 udubljenja (Dvnatech), sastoji se od 70 ul_ rastvora pufera (26 MM HEPES-HCI, pH 7,5, plus 20uM ZnCI2), 10 ul_ 100 uM supstrata prekinutog fluorescencijom, 10 uL DMSO (5%) rastvora test jedinjenja i količine r-TACE enzima koji će prouzrokovati 50% odvajanja za 60 min, u ukupnoj zapremini od 100 uL. Specifičnost enzimskog odvajanja na amidnoj vezi između alanina i valina, proverava se sa HPLC i masenom spektrometirjom. Početne brzine odvajanja se prate merenjem brzine porasta fluorescensije na 530 nm (ekscitacija na 409 nm) tokom 30 min. Eksperiment se kontroliše kao što sledi: 1) na osnovnu fluorescenciju supstrata; 2) na fluorescenciju potpuno odvojenog supstrata; 3) na prekidanje ili porast fluorescencije iz rastvora koji sadrži jedinjenje koje se testira.
Podaci se analiziraju kao što sledi. Utvrde se prosečne brzine za jedinjenje koje se ne testira koje predstavljaju "kontrolne" reakcije, sa vrednošću 100%. Poredi se brzina reakcije u prisustvu testiranog jedinjenja i u odsustvu jedinjenja, i prikaže u tabeli kao procenat netestiranog jedinjenja koga sadrži kontrolni uzorak. Rezultati se predstavljaju kao "% kontrolnog uzorka" prema logaritmu koncentracije, pa se odredi polovina maksimalne tačke ili vrednost IC50.
Sva jedinjenja ovog pronalaska imaju IC50manje od 1 uM, poželjno manje od 50 nM. Najpoželjnija jedinjenja ovog pronalaska su najmanje 100-struko manje potentna prema r-MMP-1, nego prema gornjem TACE testu.
Test humanih monocita
Izoluju se humane mononuklearne ćelije iz anti-koagulisane humane krvi, koristeći tehniku separacije u jednom koraku Ficolli-hypaque (2). Mononuklearne ćelije se tri puta isperu uravnoteženim slanim rastvorom po Hanks-u (HBBS) sa divalentnim katjonima, pa se resuspenduju do sadržaja 2-10<6>/mL u HBBS koji sadrži 1% BSA. Odrede se razlike u brojanjima koristeći instrument Abbott Cell Dyn 3500 analyzer, koje su pokazale da se sadržaj monocita kretao od 17 do 24% od ukupnog broja ćelija u ovim preparatima.
Alikvoti od 180 uL suspenzije ćelija se dodaju u udubljenja sa ravnim dnom ploče sa 96 udubljenja (Costar). Dodaci jedinjenja i LPS (100 ng/mL konačna koncentracija) daju krajnju zapreminu od 200 pL. Sve se obavi u triplikatu. Posle sat inkubacije na 37°C u vlažnom inkubatoru sa CO2, ploče se izvade, pa se centrifugiraju (10 min, pri približno 250*g), pa se gornji bistar sloj odvoji i ispita na TNF-a koristeći komplet R&D ELISA.
Test agrekanaze
Primarni svinjski hondrociti dobijeni iz hrskavice zgloba, izolovani su uzastopnom digestijom sa tripsinom i kolagenazom, koje sledi digestija kolagenaze preko noći, pa se prenesu su na ploču sa 2-10<5>ćelija po udubljenju, u 48 udubljenja ploče, sa 5 uCi/mL<35>S (1000 Ci/mmol) sumpora u pločama prevučenim sa kolagenom, tip I. Ćelije se ostave da se ugradi marker u njihove proteoglikanske matrice (približno 1 nedelja) na 37°C, u atmosferi 5% C02.
Noć pre početka testa, monoslojevi hondrocita se operu dva puta sa DMEM /1% PSF/G, a zatim ostave da se preko noći inkubiraju u svežem DMEM / 1%PSF/G.
Sledećeg jutra hodrociti se operu jedanput sa DMEM/1%FBS. Konačno ispiranje se ostavi na pločama u inkubatoru, dok se obave razblaživanja.
Medijum i razblaživanja se prave kao što je opisano u Tabeli u nastavku.
Ploče su obeležene, a koristi se sadržina iz samo 24 udubljenja po upotrebljenoj ploči. Na jednoj od ploča, nekoliko kolona je označeno sa: IL-1 (bez leka) i kontrola (bez IL-1, bez leka). Ove kontrolne kolone su povremeno brojane na monitoru na oslobađanje 35S-proteoglikana U udubljenja se dodaju kontrolni i IL-1 medijumi (450 uL), a zatim jedinjenje (50 uL), kako bi se inicirao test. Ploče su inkubirane na 37°C, u atmosferi 5% C02.
Pri 40-50% oslobađanju (kada je broj impulsa na minut u IL-1-medijumu 4-5 puta veći nego u kontrolnom medijumu), što se utvrdi pomoću tečnog scintilacionog brojanja (LCS) uzoraka u medijumu, završi se test (9-12 h). Iz svih udubljenja uklone se medijumi, pa stave u scintilacione cevi. Doda se scintilat, pa se obavi radioaktivno brojanje (LSC). Da bi se rastvorili slojevi ćelija, u svako udubljenje se doda 500 uL pufera za digestiju sa papainom (0,2 M TRIS, pH 7,0, 5 mM EDTA, 5 m; DTT i 1 mg/mL papaina). Ploče sa rastvorom za digestiju se preko noći inkubiraju na 60°C. Idućeg dana, sloj ćelija koji je odvojen sa ploča stavi se u scintilacione cevi. Zatim se doda scintilat i broje uzorci (LSC).
Odredi se broj impulsa za oslobođeni procenat od ukupnog procenta u svakom udubljenju. Od srednje vrednosti triplikata oduzme se osnovni broj impulsa za kontrolni uzorak, za svako udubljenje. Procenat inhibicije jedinjenja je zasnovan na uzorcima IL-1 kao 0% inhibicije (100% ukupnih impulsa).
Za ordiniranje sisarima, uključujući humana bića, za inhibiciju matričnih metaloproteinaza ili stvaranje faktora nekroze tumora (TMF), može se koristiti niz konvencionalnih načina, uključujući oralni, parenteralni i površinski. Obično, aktivno jedinjenje se ordinira oralno ili parenteralno, sa dozama između oko 0,1 do 25 mg/kg telesne težine subjekta koji se tretira, na dan, poželjno od oko 0,3 do 5 mg/kg. Međutim, izvesne varijacije u doziranju neophodno je da se dogode zbog stanja subjekta koji se tretira. Osoba koja je odgovorna za doziranje će, u svakom slučaju, odrediti odgovarajuću dozu za svakog pojedinog subjekta.
Jedinjenja ovog pronalaska se mogu ordinirati u vrlo različitim oblicima doziranja, obično su terapeutski efikasna jedinjenja ovog pronalaska prisutna u takvom obliku za doziranje koji omogućava nivo koncentracija koji se kreće od oko 5 mas% do oko 70 mas%.
Za oralno ordiniranje, tablete koje sadrže različite dodatke, kao što su mikrokristalna celuloza, natrijum-citrat, kalcijum-karbonat, dikalcijum-fosfat i glicin, mogu se koristiti zajedno sa različitim dezintegrantima kao što su škrob (poželjno škrob iz kukuruza, krompira ili tapioke), alginska kiselina i neki kompleksni silikati, zajedno sa vezivima za granulaciju, kao što je polivinilpirolidon, saharoza, želatin i akacija. Pored toga, za potrebe tabletiranja veoma su korisna sredstva za podmazivanje, kao što su natrijum-stearat, natrijum-laurilsulfat i talk. Čvrsti preparati slične vrste mogu se koristiti takođe kao punioci u želatinskim kapsulama; podesni materijali u vezi sa tim su takođe laktoza ili mlečni šećer, kao i polietilenglikoli visoke molarne mase. Ukoliko se za oralno ordiniranje žele vodene suspenzije i/ili eliksiri, aktivni sastojak se može kombinovati sa različitim sredstvima za zaslađivanje ili aromatizovanje, supstancama za bojenje ili bojama, i ukoliko se želi, sredstvima za emulgovanje i/ili suspendovanje, zajedno sa razblaživačima, kao što su voda, etanol, propilenglikol, glicerin i razne slične njihove kombinacije. U slučaju životinja, pogodno je da se sadrže u životinjskoj hrani ili vodi za piće, u koncentraciji 5 - 5000 ppm, poželjno 25 do 500 ppm.
Za parenteralno ordiniranje (intramuskularnu, intraperitonealnu, potkožnu i intravenoznu upotrebu) obično se priprema sterilni rastvor aktivnog sastojka za injekcije. Mogu se koristiti rastvori terapeutskog jedinjenja iz ovog pronalaska bilo u susamovom ili kikirikijevom ulju ili u vodenom propilenglikolu. Vodeni rastvori treba da su pogodno podešeni i puferovani, poželjno na pH iznad 8, ukoliko je potrebno, a tečni razblaživač treba da je izotoničan. Ovi vodeni rastvori su podesni za intravenozne injekcije. Uljani rastvori su podesni za intraartikularne, intramuskularne i potkožne injekcije. Dobijanje svih ovih rastvora, pod sterilnim uslovima, lako se ostvaruje standardnim farmaceutskim tehnikama, koje su dobro poznate verziranim u stanje tehnike. U slučaju životinja, jedinjenja se mogu ordinirati intramuskularno ili potkožno sa nivoom doziranja oko 0,1 do 50 mg/kg, podesno 0,2 do 10 mg/kg, u obliku pojedinačne doze ili podeljeno u do tri doze.
Za površinsko očno ordiniranje, direktnom primenom na povređeno oko, mogu se koristiti u obliku formulacija kapi za oči, aerosola, gela ili masti, ili se može ugraditi u kolagen (kao što je poli-2-hidroksietilmetakrilat i njegovi kopolimeri) ili u omot hidrofilnog polmera. Ovi materijali se mogu takođe upotrebiti kao kontaktna sočiva ili preko lokalnog depoa, ili kao subkonjuktivne formulacije.
Za intraorbitalno ordiniranje obično se priprema sterilni rastvor aktivnog sastojka za injektiranje. Mogu se koristiti rastvori terapeutskih jedinjenja iz ovog pronalaska u vodenom rastvoru ili suspenziji (veličina čestica manja od 10 pm). Vodeni rastvori treba da su pogodno podešeni i puferovani, poželjno na pH između 5 i 8, ukoliko je neophodno, a tečni rastvarač mora prethodno da je izotoničan. Male količine polimera se mogu dodavati da povećaju viskoznost ili za uzdržano osobađanje (kao što su polimeri celuloze, dekstran, polietilenglikol ili alginska kiselina). Ovi rastvori su podesni za intraorbitalne injekcije. Dobijanje ovih rastvora pod sterilnim uslovima lako se obavlja standardnim farmaceutskim tehnikama, što je dobro poznato verziranim u stanje tehnike. U slučaju životinja, jedinjenja se mogu ordinirati intraorbitalno sa nivoom doziranja od oko 0,1 do 50 mg/kg/dan, podesno 0,2 do 10 mgkg/dan, davanjem u jednoj dozi ili podeljeno na do tri doze.
Aktivna jedinjenja iz ovog pronalaska se mogu takođe formulisati u rektalne preparate, kao što su supozitorije ili retencioni klistiri, npr. tako što sadrže konvencionalne osnove za supozitorije, kao što su kakaobuter ili drugi gliceridi.
Za intranazalno ordiniranje ili ordiniranje inhalacijom, podesno je da se aktivna jedinjenja iz ovog pronalaska daju u obliku rastvora ili suspenzije iz suda sa sprejom i pumpicom koju pacijent pritiskuje ili pumpa, ili kao aerosol sprej iz suda pod pritiskom, ili raspršivača, uz upotrebu podesnog propelanta, npr. dihlorodifluorometana, trihlorofluorometana, dihlorotetrafluoroetana, ugljen-dioksida ili drugog podesnog gasa. U slučaju aerosola pod pritiskom, jedinična doza se može odrediti pomoću ventila koji oslobađa odmerenu količinu. Sud pod pritiskom ili nebulizator, može da sadrži rastvor ili suspenziju aktivnog jedinjenja. Kapsule i kartridži (napravljeni, na primer od želatina) za upotrebu u inhalatorima ili insuflatorima, mogu se formulisati tako da sadrže mešavinu praha jedinjenja ovog pronalaska i podesne praskaste baze, kao što je laktoza ili škrob.
Ovaj pronalazak je ilustrovan sa Preparatima i Primerima koji slede, ali nije ograničen njihovim detaljima.
Primer 1'
4-[ 4-( 4- fluorofenoksi) benzensulfonilaminol- tetrahidropiran- 4-
karboksilna kiselina hidroksiamid
( A) 4-[ N-( difenilmetilen) amino1tetrahidropiran- 4- karboksilna kiselina etilestar
Suspenziji natrijum-hidrida (6,56 g, 0,164 mol) u etilenglikoldimetiletru (150 ml_) na 0°C dodaje se u kapima, kroz levak za kapanje, N-(difenilmetilen)glicin etilestar (20,60 g, 73,98 mmol) u etilenglikoldimetiletru (50 ml_). Zatim se u porcijama od 10 ml_ tokom približno 5 min dodaje etilenglikoldimetiletarski rastvor 2-bromoetiletra (23,21 g, 90 mmol) u etilenglikoldimetiletru (50 ml_). Ukloni se ledeno kupatilo, pa se reakcija 16 h meša na sobnoj temperaturi. Smeša se razblaži dietiletrom i razblaži vodom. Vodeni , sloj se ekstrahuje dietiletrom. Sjedinjeni organski ekstrakti se operu zasićenim rastvorom NaCI, osuše iznad magnezijum-sulfata i koncentrišu, dajući mutno žuto ulje (28,692 g). Hromatografija na silikagelu, uz eluiranje prvo sa 4 L 5% etilacetat/heksanom, a zatim sa 4 L 10% etilecetat/heksanom, daje 4-[N-(difenilmetilen)amino] tetrahidropiran-4-karboksilna kiselina etilestar, u obliku bistrog žutog ulja (16,114 g, 64%).
<1>H NMR (CDCI3) § 7,58 (d, 2H), 7,36 (m, 4H), 7,28 (t, 2H), 7,08 (m, 2H), 3,99 (m, 2H), 3,70 (m, 2H), 3,66 (q, 2H), 2,10 (m, 2H), 1,99 (m, 2H), 1,08 (t, 3H). MS atmosferski pritisak, hemijska jonizacija, maseni spektar 338 (M<+>+1).
( B) 4- aminotetrahidropiran- 4- karboksilna kiselina etilestar
Rastvoru 4-[N-(difenilmetilen)amino]tetrahidropropan-4-karboksilna kiselina etilestra (16,0 g, 0,047 mol) u dietiletru (120 ml_), doda se 1M vodeni rastvor HCI (100 mL). Smeša se 16 h snažno meša na sobnoj temperaturi. Razdvoje se slojevi, a vodeni sloj se opere dietiletrom. Vodeni sloj se opere do pH 10 sa razblaženim vodenim rastvorom amonijum-hidroksida i ekstrahuje dihlorometanom. Organski ekstrakt se osuši iznad natrijum-sulfata, pa se koncentriše, dajući 4-aminotetrahidropropan-4-karboksilna kiselina etilestar (7,128 g,'71,7%), u obliku ulja.
<1>H NMR (CDCI3) 5 4,15 (q, 2H), 3,62 (m, 2H), 2,07 (m, 2H), 1,60 (s, 2H), 1,44 (m, 2H), 1,24 (t, 3H).<13>C NMR (CDCI3) 5 176,48, 63,70, 61,09, 54,78 35,05, 14,15. MS atmosferski pritisak hemijska jonizacija maseni spektar: 210 (M<+>+1).
( C) 4- f4-( 4- fluorofenoksi) benzensulfonilaminoltetrahidropiran- 4-
karboksilna kiselina etilestar
Rastvoru 4-aminotetrahidropiran-4-karboksilna kiselina etilestra (7,00 g, 0,0404 mol) u N,N-dimetilformamidu (40 mL), doda se trietilamin (5,94 g, 0,043 mol). U porcijama se dodaje čvrst 4-/4-fluorofenoksi)benzensulfonilhlorid (12,165 g, 0,0424 mol). Dobijena smeša se 16 h meša na sobnoj temperaturi, pa se onda većina rastvarača ukloni isparavanjem pod vakuumom. Ostatak se raspodeli između zasićenog rastvora natrijum-bikarbonata i dihlorometana. Vodeni sloj se ekstrahuje dihlorometanom. Sjedinjeni organski slojevi se operu zasićenim rastvorom NaCI i osuše iznad natrijum-sulfata. Isparavanje rastvarača pod vakuumom daje sirovi 4-[4-(4-fluorofenoksi)benzensufonilamino]tetrahidropiran-4-karboksilna kiselina etilestar kao ulje boje ćilibara (21,05 g). Fleš hromatografija na silikagelu, uz eluiranje sa 25% etilacetat/heksnaom, a zatim 50% etilacetat/heksanom, daje 4-[4-(4-fluorofenoksi)benzensufonilamino] tetrahidropiran-4-karboksilna kiselina etilestar kao beličastu kristalnu supstancu (12,15 g, 71, t.toplj. 116-117°C).
<1>H NMR (CDCI3) 5 7,79 (d, 2H), 7,09 (t, 3H), 7,02 (m, 2H), 6,97 (d, 2H), 5,10 (s, 1H), 4,01 (q, 2H), 3,60 (m, 4H), 2,08 (m, 2H), 1,84 (bd, 2H), 1,23 (t, 3H). MS atmosferski pritisak hemijska jonizacija maseni spektar: 424 (M<+>+1).
( D) 4-[ 4-( 4- fluorofenoksi) benzensufonilamino1tetrahidropiran- 4- karboksilna
kiselina
Postupak A
Rastvor 4-[4-(4-fluorofenoksi)benzensufonilamino]tetrahidropiran-4-karboksilna kiselina etilestra (12,1 g, 0,0286 mol) u tetrahidrofuranu (190 mL) tretira se sa 3M vodenim rastvorom NaOH (95 mL, 0,286 mol) i 4 dana meša na sobnoj temperaturi. Rastvarač se ispari pod vakuumom, a ostatak raspodeli između vode i dietiletra. Vodeni sloj se opere dietiletrom, zakiseli do pH 1 sa 3M vodenim rastvorom HCI i ekstrahuje dihlorometanom. Posle ispiranja vodom, organski ekstrakt se osuši iznad natrijum-sulfata i koncentriše, dajući 4-[4-(4-fluorofenoksi)benzensufonilamino]tetrahidropiran-4-karboksilnu kiselinu (11,241 g, 99%), kao žućkastu čvrstu penu.
Postupak B
Rastvor 4-[4-(4-fluorofenoksi)benzensufonilamino]tetrahidropiran-4-karboksilna kiselina etilestra (34,19 g, 0,807 mmol) u etanolu (330 mL) tretira se sa 3M vodenim rastvorom NaOH (330 mL, 0,990 mol), pa se preko noći zagreva pod refluksom. Rastvarač se ispari pod vakuumom, a ostatak raspodeli između vode i dietiletra. Vodeni sloj se opere dietiletrom, zakiseli do pH 1 sa 3M vodenim rastvorom HCI i ekstrahuje etilacetatom. Posle ispiranja vodom, organski ekstrakt se osuši iznad natrijum-sulfata i koncentriše, dajući 4-[4-(4-fluorofenoksi) benzensufonilamino]tetrahidropiran-4-karboksilnu kiselinu (31,26 g, 98%), u obliku bele kristalne supstance.
<1>H NMR (CDCI3) 8 7,73 (d, 2H), 7,03 (t, 2H), 6,96 (m, 2H), 6,91 (m, 2H), 3,56 (m, 2H), 3,43 (bm, 3H), 2,01 (m, 2H), 1,80 (bd, 2H). MS atmosferski pritisak hemijska jonizacija maseni spektar: 394 (M<+->1)(-jon).
( E) 4-[ 4-( 4- fluorofenoksi) benzensufonilamino1tetrahidropiran- 4- karboksilna
kiselina N- benziloksiamid
Dodaju se redom diizopropiletilamin (3,89 g, 0,030 mol) i (benzotriazol-1-iloksi) tris-(dimetilamino)-fosfonijum heksafluorofosfat (13,27 g, 0,030 mol) rastvoru 4-[4-(4-fluorofenoksi)benzensufonilamino]tetrahidropiran-4-karboksilne kiseline (11,22 g, 0,028 mol) u bezvodnom N,N-dimetilformamidu (140 mL). Dobijeni rastvor se 16 h meša na sobnoj temperaturi. Zatim se doda još diizopropiletilamina (4,0 mL, 0,051 moL) i O-benzilhidroksilamin hidrohlorid (5,46 g, 0,034'mol), pa se nastala smeša 18 h meša na 60°C. Posle koncentrisanja pod vakuumom, ostatak se tretira sa 0,5 M vodenim rastvorom HCI, pa ekstrahuje etilacetatom. Organski ekstrakt se opere zasićenim vodenim rastvorom natrijum-bikarbonata, vodom i zasićenim rastvorom NaCI. Rastvor se osuši iznad magnezijum-sulfata, filtrira i koncentriše na četvrtinu prvobitne zapremine. Dodavanjem jednake zapremine heksana istaloži se 4-[4-(4-fluorofenoksi) benzensufonilamino]tetrahidropiran-4-karboksilna kiselina N-benziloksiamid (11,595 g, 81,6 %), u obliku bele kristalne supstance (t.toplj. 175-176°C).
<1>H NMR (CDCI3) 5 7,76 (d, 2H), 7,35 (m, 5H), 7,05 (t, 2H), 6,96 (m, 4H), 5,38 (bs, 1H), 4,86 (s, 2H), 3,57 (M, 2H), 3,44 (m, 2H), 2,01 (m, 2H), 1,77 (bd, 2H), 1,54 (bs, 1H). MS atmosferski pritisak hemijska jonizacija 501 (M<+>1).
( F) 4-[ 4-( 4- fluorofenoksi) benzensufonilaminoltetrahidropiran- 4- karboksilna
kiselina hidroksiamid
Postupak A
Rastvor 4-[4-(4-fluorofenoksi)benzensufonilamino]tetrahidropiran-4-karboksilna kiselina N-benziloksiamida (11,28 g, 0,0225 mol) u etilacetatu (600 mL) tretira se sa 5% paladijumom na barijum-sulfatu (5,0 g), pa se 18 h hidrogenuje u mućkalici firme Parr™ na pritisku 3 bar. Posle filtriranja kroz najlon (veličina pora 0,45 mm) da bi se uklonio katalizator, filter se ispere metanolom. Sjedinjeni filtrat i tečnost od ispiranja se ispare, a ostatak rastvori u vrućem metanolu. Hlađenje daje sirovi 4-[4-(4-fluorofenoksi)benzensufonilamino]tetrahidropiran-4-karboksilna kiselina hidroksiamid (5,941 g, 64%, t.toplj. 176-177°C) u obliku bele kristalne supstance. Matični lug se ispari, a ostatak kristališe iz 50% metanil/dihlorometana, dajući još 4-[4-(4-fluorofenoksi)benzensufonilamino] tetrahidropiran-4-karboksilna kiselina hidroksiamida (0,660 g, t.toplj. 184-185°C) u obliku belih iglica. Ponovo se matični lug ispari, a ostatak kristališe iz metanol/dihlorometana, dajući još proizvoda (1,861 g, t.toplj.176-177°C). Rekristalizacija prve partije iz metanol/dihlorometana daje analitički čist 4-[4-(4-fluorofenoksi)benzensufonilamino]tetrahidropiran-4-karboksilna kiselina hidroksiamid (3,091 g, t.t 184-185°C).
Postupak B
Mešanoj suspenziji karboksilne kiseline (33,25 g, 0,0841 mol) u suvom metilenhloridu (300 mL), na sobnoj temperaturi, doda se oksalilhlorid (11,83 g, 0,0932 mol, 1,1 ekv.) i DMF (0,13 mL). Opaža se barbotiranje. Ova suspenzija,
-koja lagano postaje žućkast rastvor, meša se preko noći na sobnoj temperaturi. U međuvremenu, tretira se rastvor hidroksilamin hidrohlorida (7,65 g, 0,110 mol, 1,3 ekv.) u suvom piridinu (51,4 mL, 0,635 mol, 7,5 ekv.), na 0°C, sa hlorotrimetilsilanom, što izazove stvaranje belog taloga. Ova suspenzija se preko noći meša na sobnoj temperaturi. Oba balona se ohlade na 0°C, pa se rastvor hlorida kiseline doda suspenziji sililovanog hidroksilamina. Nastala smeša se 1 h meša na 0°C i 2 h na sobnoj temperaturi. Doda se 1000 mL vodene 2M HCI, pa se 1 h meša na sobnoj temperaturi. Slojevi se razdvoje, a vodeni sloj se ekstrahuje tri puta etilacetatom (500 mL). Sjedinjeni organski slojevi se operu-vodom i zasićenim rastvorom NaCI, pa osuše iznad magnezijum-sulfata, filtriraju, a zapremina filtrata svede na 300 mL, kada se istaloži velika količina kristalne susptance. Ova smeša se preko noći drži u frižideru. Čvrsta supstanca se sakupi vakuum filtriranjem, opere hladnim 1:1 etilacetat/heksanom i osuši pod visokim
vakuumom, dajući 30,311 g željene hidroksamske kiseline (87,8%) u obliku bele kristalne supstance (t.toplj. 189-190°C).
<1>H NMR (CDCI3) 5 10,35 (bs, 1H), 8,68 (bs, 1H), 7,78 (bs, 1H), 7,74 (d, 2H), 7,26 (t, 2H), 7,16 (m, 2H), 7,04 (d, 2H), 3,40 (m, 2H), 3,31 (m, 2H), 1,78 (m, 4H).<13>C NMR (DMSO) 5 169,65, 160,66, 137,50, 129,239, 122,34, 122,25, 117,75, 117,44, 117,24, 62,94, 58,45, 33,34. MS atmosferski pritisak hemijska jonizacija maseni spektar: 409 (M+-1)(-jon). „
Preparat A
4-( 4- fluorofenoksi) benzensulfonilhlorid
U kapima se dodaje hlorosulfonska kiselina (26 mL, 0,392 mol) ledom ohlađenom 4-fluorofenoksibenzenu (36,9 g, 0,196 mol), uz mehaničko mešanje. Po završetku dodavanja, smeša se 4 h meša na sobnoj temperaturi. Smeša se zatim prespe u ledenu vodu. Proizvod 4-(4-fluorofenoksi)benzen-sulfonilhlorid (18,6 g, 33%) sakupi se filtriranjem i osuši na vazduhu.
Preparat B
natrijum- 4-( 3- metilbutoksi) benzensulfonat
Rastvor 4-hidroksibenzensulfonske kiseline (10,0 g, 43,1 mmol) i NaOH (3,3 g, 83 mmol) u vodi (40 mL) mešaju se sa rastvorom 1-jodo-3-metilbutana (11,3 mL, 86,4 mmol) u izopropanolu (60 mL), pa se nastala smeša 2 dana zagreva pod refluksom. Izopropanol se ukloni isparavanjem pod vakuumom. Naslovljeno jedinjenje, 10,0 g (87%) se sakupi filtriranjem i opere izopropanolom.
Preparat C
4-( 3- metilbutoksi) benzensulfonilhlorid
Smeša natrijum-4-(3-metilbutoksi)benzensulfonata (2,5 g, 9,4 mmol), tionilhlorida (10 mL) i 5 kapi N.N-dimetilformamida zagreva se 5 h pod refluksom. Posle hlađenja, ispari se višak tionilhlorida, a ostatak se rastvori u etijacetatu. Rastvor se ohladi u ledenom kupatilu, pa se doda voda. Organska faza se odvoji i opere vodom i zasićenim rastvorom NaCI. Posle sušenja iznad natrijum-sulfata rastvarač se ispari, dajući naslovljeno jedinjenje u obiiku uija, 2,34 g (95%).
Preparat D
natriium- 4-( 2- ciklopentiletoksi) benzensulfonat
Rastvor 4-hidroksibenzensulfonske kiseline (6,5 g, 28,2 mmol) i NaOH (2,2 g, 55 mmol) pomeša se sa rastvorom 2-(bromometil)ciklopentana (15,0 g, 84,7 mmol) u izopropanolu (40 mL), pa se nastala smeša 2 dana zagreva pod relfuksom. Ukloni se izopropanol isparavanjem pod vakuumom. Naslovljeno jedinjenje, 4,7 g (57%), se sakupi filtriranjem i opere izopropanolom.
Preparat E
4-( 3- metilbutoksi) benzensulfonilhlorid
Smeša natrijum-4-(2-ciklopentiletoksi)-benzensulfonata (2,5 g, 8,6 mmol), tionilhlorida (15 mL) i nekoliko kapi N,N-dimetilformamida zagreva se 5 h pod refluksom. Posle hlađenja ispari se višak tionilhlorida, a ostatak se rastvori u etilacetatu. Rastvor se ohladi u ledenom kupatilu, pa se doda voda. Odvoji se organska faza i opere vodom i zasićeniom rastvorom NaCI. Posle sušenja iznad natrijum-sulfata ispari se rastvarač, dajući naslovljeno jedinjenje u obliku ulja, 2,24 g (90%).
Preparat F
4- fluorobifenilsulfonilhlorid
U kapima se dodaje hlorosulfonska kiselina (8,7 mL, 0,13 mol) 4-fIuorobifenilu (10,2 g, 59 mmol), u ledenom kupatilu, uz mešanje. Nastavi se mešanje još 0,5 h uz hlađenje ledom, a zatim se reakciona smeša prespe u led. Nastali beli talog se sakupi filtriranjem i rastvori u hloroformu. Hloroformski rastvor se opere vodom i zasićenim rastvorom NaCI, osuši iznad magnezijum-sulfata i koncentriše, dajući belu supstancu. Željeni proizvod, 4-fluorobifenilsulfonilhlorid (4,3 g, 27%) se odvoji od 4-fluorobifenilsulfonske kiseline (neželjeni sporedni proizvod) kristalizacijom poslednje iz etilacetata, pa kristalizacijom preostalog materijala iz heksana.
Preparat G
natriium- 4-( 4- fluorobenziloksi) benzensulfonat
Rastvoru 4-hidroksibenzensulfonske kiseline (5,13 g, 22,1 mmol) u 1M vodenom rastvoru NaOH (23 mL), doda se rastvor 4-fluorobenzilbromida (3,3 mL, 26,5 mmoL) u etanolu (20 mL). Nastala smeša se 2 dana zagreva pod refluksom. Po hlađenju i stanjanju istaloži se bela supstanca. Istaloženi proizvod, natrijum-4-(4-fluorobenziloksi)benzensulfonat, 4,95 g (74%), sakupi se filtriranjem i opere etilacetatom i dietiletrom.
Preparat'H
4-( 4- fluorobenziloksi) benzensulfonilhlorid
Suspenziji natrijum-4-(4-fluorobenziloksi)benzensulfonata (0,5 g, 1,64 mmol) u metilenhloridu (5 mL), doda se fosfor-pentahlorid (275 mg, 1,31 mmol). Nastala smeša se 7 h zagreva pod refluksom. Posle hlađenja u ledenom kupatilu i zaustavljanja sa vodom (15 mL), smeša se ekstrahuje etilacetatom. Organska faza se opere zasićenim rastvorom NaCI, osuši iznad natrijum-sulfata i koncentriše, dajući 4-(4-fluorobenziloksi)benzensulfonilhlorid, u obliku bele supstance (130 mg, 26%).
Preparat I
4-( 4- hlorofenoksi) benzensulfonilhlorid
U kapima se dodaje hlorosulfonska kiselina (9,7 mL, 0,147 mol) 4-hlorofenoksibenzenu (12,6 mL, 73,4 mmol), na sobnoj temperaturi, uz mešanje. Kada se završi dodavanje, smeša se 1 h meša na sobnoj temperaturi, a zatim prespe u smešu leda i vode. Talog se sakupi filtriranjem, osuši na vazduhu i rekristališe iz petroleumetra i etilacetata, dajući 4-(4-hlorofenoksi)benzensulfonil hlorid (7,43 g, 33%).

Claims (11)

1. Jedinjenje formule ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, naznačeno time, stoje Q (Ci-Cfi)alkil, (C6-C,0)anl, (C2-C9)heteroaril.. (Ce-CicOanloksiCCrCejalkil, (C6-Cio)ariloksi(C6-Cio)anl, (C6-Cio)ariloksi(C2-C9)heteroaril, (C6-Cio)airl(Ci-C6) alkil, (Cć-C,o)anl(C6-C1o)anl,(C6-Cio)anl(C2-C9)heteroaril, (C6-C10)aril(C6-Cio)aril(Ci-C6)alkil, (C6-Cio)airl(C6-Cio)aril(C6-Cio)aril)(C6-Cio)aril(C6-Cio)aril(C2-C9) heteroaril, (C2-C9)heteroanl(Ci-C6)alkil, (C2-C9)heteroanl(C6-Cio)aril, (C2-C9)heteroaril(C2-C9)heteroarik (C6-C,o)aril(Ci-C6)alkoksi(CrC6)alkil, (C6-C10)airl(C,-C6)alkoksi(C6-Cio)aril, (C6-Cio)anl(Ci-C6)alkoksi(C2-C9)heteroanl, (C2-C9)heteroariloksi(Ci-C6)alkil, (C2-C9)heteroanloksi(C6<:>Cio)aril, (C2-C9)heteroariloksi(C2-C9)heteroaril, (C2-C9)heteroairl(Ci-C6)alkoksi(Ci-C6)alkil, (C2-C9)heteroaril(Ci-C6)alkoksi(C6-Cl0)aril ili (C2-C9)heteroanl(Ci-C6)alkoksi(C2-C9)heteroaril; pri čemu je svaki (C6-Cio)aril ili (C2-C9)heteroaril ostatak u pomenutim (C6-Cio)aril, (C2-C9)heteroaril, (C6-Cio)ariloksi(Ci-C6)alkil, (C6-Cio)ariloksi(C6-Cio)aril, (C6-Cio)anloksi(C2-C9)heteroanl, (C6-Ci0)aril(Ci-C6)alkil, (C6-C10)aril(C6-Cio)aril, (C6-Cio)aril(C2-C9)heteroanl,(Cr,-Cio)aril(C6-Cio)aril(Ci-C5)alkil, (C6-C,o)aril(C6-Cio)aril(C6-Cio)anl, (C6-Cio)anl(C6-Cio)airl(C2-C9)heteroaril, (C2-C9)heteroairl(Ci-C6)alkil, (C2-C9)heteroanl(C6-Cio)aiil, (C2-C9)heteroaril(C2-C9)heteroairl, (C6-Ci0)aril(Ci-C6)alkoksi(C,-C6)alkiL(CG-Cio)aiil(CI-C6)alkoksi(C6-C1o)airl,(C6-Cio)aril(Ci-C6)alkoksi(C2-C9)heteroaril. (C2-C9)heteroariloksi(CrC6)alkil, (C2-C9)heteroariloksi(C6-Cio)aril, (C2-C9)heteroariloksi(C2-C9)heteiT>aril, (C2-C9)heteroaril(Ci-C6)alkoksi(Ci-C6)alkil, (C2-C9)heteroai-il(Ci-C6)alkoksi(C6-Cio)aril ili (C2-C9)heteroaril(CrC6)alkoksi(C2-C9)heteroaril opciono supstituisan nabilo kome atomu ugljenikau prstenu koji je u stanju da formira dodatnu vezu sa jednim ili više supstituenata po prstenu, koji se nezavisno biraju između fluoro, hloro, bromo, (Ci-C6)alkil, (Ci-C6)alkoksi, perfluoro(Ci-C3)alkil, perfluoro(Ci-C;))alkoksi i (C6-Cio)ariloksi, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so.
2. Jedinjenje prema Zahtevu 1, naznačeno time, što je Q opciono supstituisan sa(Cć-Cio)aril, (C6-Cio)anl(C6-Cio)aril, (C6-Cio)ariloksi(C6-Cio)aril, (C6-C10)ariloksi(C2-Cgjheteroaril, (C2-C9)heteroaril, (C2-C9)heteroaril(C2-C9)heteroaril, (C6-Cio)aril(C2-C9)heteroaril, (C2-C9)heteroaril(C6-Cio)aril, (C2-C9)heteroariloksi(C6-Cio)aril, (Cs-Cio)aril(Ci-Cs)alkoksi(C6-C,0)aril ili (C2-C9)heteroanl(Ci-C6)alkoksi(C6-Cio)aril.
3. Jedinjenje pema Zahtevu 1, naznačeno time, što je Q opciono supstituisan sa (C6- - Cio)ariloksi(C6-Cio)aril.
4. Jedinjenje prema Zahteb'u 3, naznačeno time, stoje (C6-Cio)ariloksi prsten pomenute grupe (C6-Cio)ariloksi(C6-Cio)aril, opciono mono-supstituisan u 4. položaju prstena.
5. Jedinjenje prema Zahtevu 1, naznačeno time, što se bira iz grupe koju čine: 4-[4-(4-fluorofenoksi)benzensulfonilamino]tetrahidropiran-44carboksilna kiselina hidroksiamid, 4-[4-(4-hlorofenoksi)benzensulfonilamino]tetrahidropiran-4-karboksilna kiselina hidroksiamid, 4-[4-(fenoksi)benzensulfomlamino]tetrahidropiran-4-karboksilna kiselina hidroksiamid, 4-[4-(4-piridiloksi)benzensulfonilamino]tetrahidropiran-4-karboksilna kiselina hidroksiamid; 4-[4-(4-riuorofenil)benzensulfonilamino]tetrahidropiran-4-karboksilna kiselina hidroksiamid; 4-[4-(4-fluorofenilmetoksi)benzensulfoni1amino]tetrahidropiran-4-karboksilna kiselina hidroksiamid; 4-[4-(renilmetoksi)benzensulfonilamino]tetrahidropiran-4-karboksilna kiselina hidroksiamid; i 4-[4-(4-fluoro feniletoksi)benzensulfonilamino]tetrahidropiran-4-ka]-boksilna kiselina hidroksiamid.
6. Farmaceutski preparat za tretman stanja koja se biraju iz grupe koju čine artritis (uključujući osteoartritis i reumatoidni artritis), inflamatorna bolest utrobe, Crohn-ova bolest, emfizem, hronična opstruktivna bolest pluća, Alzheimer-ova bolest, toksičnost usled transplantacije organa, kaheksija, alergijske reakcije, alergijska hipersenzitivnostna dodir, rak, ulceracija tkiva, restenoza, periodontanlne bolesti, epidemioliza buloza, osteoporoza, odbacivanje implanta veštačkog zgloba, ateroskleroza (uključujući raskidanje aterosklerotičnog plaka), aneunzma aorte (uključujući aneurizmu abdominalne aorte i aneurizmu moždane aorte), kongestivna srčana mana, infarkt miokarda, moždani udar, cerebralna ishemija, traume glave, povrede kičmene moždine, neuro-degenerativni poremećaji (akutni i hronični), auto-imuni poremećaji, Huntington-ova bolest, Parkinson-ova bolest, migrena, depresija, periferna neuropatija, bol, cerebralna amiloiđna angiopatija, poboljšanje spoznaje, amiotrofha lateralna skleroza, multipla skleroza, okularna angiogeneza, povrede rožnjače, makularna degeneracija, abnormalno zarastanje rana, opekotine, dijabetes, početak tumora, rast tumora, metastaza tumora, ubodi rožnjače, skleritis, ATJDS, sepsa i septički šok kod sisara, uključujući humana bića, naznačen time, što sadrži količinu jedinjenja iz Primera 1 koja je efikasna u tom tretmanu, i farmaceutski prihvatljiv nosač.
7. Primena jedinjenja iz Zahteva 1 za dobijanje leka za lečenje stanja odabrabranog iz grupe koju čine artritis (uključujući osteoartritis i reumatoidni artritis), inflamatorna bolest utrobe, Crohn-ova bo lest, emfizem, hronična opstruktivna bolest pluća, Alzheimer-ova bolest, toksičnost usled transplantacije organa, kaheksija, alergijske reakcije, alergijska hipersenzitivnost na dodir, rak, ulceracija tkiva, restenoza, periodontanlne bolesti, epidermoliza buloza, osteoporoza, odbacivanje implanta veštačkog zgloba, ateroskleroza (uključujući raskidanje aterosklerotičnog plaka), aneurizma aorte (uključujući aneurizmu abdominalne aorte i aneurizmu moždane aorte), kongestivna srčana mana, infarkt miokarda, moždani udar, cerebralna ishemija, traume glave, povrede kičmene moždine, neuro-degenerativni poremećaji (akutni i hronični), auto-imuni poremećaji, Huntington-ova bolest, Parkinson-ova bolest, migrena, depresija, periferna neuropatija, bol, cerebralna amiloidna angiopatija, poboljšanje spoznaje, amiotrofna lateralna skleroza, multipla skleroza, okularna angiogeneza, ubodi rožnjače, makularna degeneracija, abnormalno zarastanje rana, opekotine, dijabetes, početak tumora, rast tumora, metastaza tumora, ubodi rožnjače, skleritis, AIDS, sepsa i septički šok.
8. Farmaceutski preparat za tretman stanja koja se mogu tretirati inhibicijom matričnih metaloproteinaza kod sisara, uključujući humana bića, naznačen time, što sadrži količinu jedinjenja prema Zahtevu 1 koja je efikasna u takvom tretmanu, i farmaceutski prihvatljiv nosač.
9. Farmaceutski preparat za tretman stanja koja se mogu tretirati inhibicijom reprolizina kod sisara, uključujući humana bića, naznačen time, što sadrži količinu jedinjenja prema Zahtevu 1 koja je efikasna u takvom tretmanu, i farmaceutski prihvatljiv nosač.
10. Primen a jedinjenja iz Zahteva 1 za dobijanje leka za inhibiranje metal opro teinaze matnksa.
11. Primena jedinjenja iz Zahteva 1 za dobijanje leka za inhibiranje reprolizina.
RS20180916A 2015-05-13 2015-05-13 Jonske tečnosti herbicida sa betainskim tipom katjona RS57500B1 (sr)

Applications Claiming Priority (1)

Application Number Priority Date Filing Date Title
EP15461533.0A EP3092898B1 (en) 2015-05-13 2015-05-13 Herbicidal ionic liquids with betaine type cation

Publications (1)

Publication Number Publication Date
RS57500B1 true RS57500B1 (sr) 2018-10-31

Family

ID=53175382

Family Applications (1)

Application Number Title Priority Date Filing Date
RS20180916A RS57500B1 (sr) 2015-05-13 2015-05-13 Jonske tečnosti herbicida sa betainskim tipom katjona

Country Status (10)

Country Link
EP (1) EP3092898B1 (sr)
DK (1) DK3092898T3 (sr)
ES (1) ES2689516T3 (sr)
HR (1) HRP20181552T1 (sr)
HU (1) HUE040590T2 (sr)
LT (1) LT3092898T (sr)
PL (1) PL3092898T3 (sr)
PT (1) PT3092898T (sr)
RS (1) RS57500B1 (sr)
SI (1) SI3092898T1 (sr)

Families Citing this family (7)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
PL246758B1 (pl) * 2022-11-23 2025-03-03 Politechnika Poznanska Nowe czwartorzędowe bromki amoniowe z kationem 2-(4-chloro- 2-metylofenoksyacetyloksyalkoksy)-2-oksoetylo-N,N,N-trimetyloa moniowym, sposób ich otrzymywania i zastosowanie jako herbicydy
PL247039B1 (pl) * 2023-03-12 2025-04-28 Politechnika Poznanska Nowe amoniowe ciecze jonowe z kationem 2-(4-chloro-2-metylofenoksyacetyloksyalkoksy)- 2-oksoetylo-N,N,N-trimetyloamoni owym i anionem 2,4-dichlorofenoksyoctanowym, sposób ich otrzymywania i zastosowanie jako herbicydy
PL247038B1 (pl) * 2023-03-12 2025-04-28 Politechnika Poznanska Nowe ciecze jonowe z kationem 2-(4-chloro-2-metylofenoksya cetyloksyalkoksy)-2-oksoetylo-N,N,N-trimetyloamoniowym i anionem 4-chloro-2-metylofenoksyoctanowym, sposób ich otrzymywania i zastosowanie jako herbicydy
PL247037B1 (pl) * 2023-03-12 2025-04-28 Politechnika Poznanska Nowe ciecze jonowe z kationem 2-(4-chloro-2-metylofenoksyacetyloksyalkoksy)- 2-oksoetylo-N,N,N-trimetyloamoniowym i anionem 3,6-dichloro-2-metoksybenzoesanowym oraz sposób ich otrzymywania i zastosowanie jako herbicydy
PL247282B1 (pl) * 2023-05-10 2025-06-09 Politechnika Poznanska Nowe ciecze jonowe z kationem betainianu alkilu i anionem florasulamu, sposób ich otrzymywania i zastosowanie jako herbicydy
PL447659A1 (pl) * 2024-01-31 2025-03-31 Politechnika Poznańska Nowe czwartorzędowe sole amoniowe zawierające kation L-karnitynianu alkilu oraz anion gentyzynianowy, sposób ich otrzymywania oraz zastosowanie jako nowe formy antyoksydantów
PL248638B1 (pl) * 2024-05-14 2026-01-05 Politechnika Poznanska Zastosowanie soli amoniowych zawierających kation L-karnitynianu alkilu oraz anion gentyzynianowy jako ukorzeniacze roślin dwuliściennych oraz kompozycja ukorzeniacza roślin dwuliściennych

Family Cites Families (4)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
CN101621925A (zh) 2007-02-26 2010-01-06 陶氏益农公司 衍生自羧酸除草剂和一些三烷基胺或杂芳基胺的离子液体
PL382404A1 (pl) 2007-05-11 2008-11-24 Zakłady Chemiczne ORGANIKA-SARZYNA Spółka Akcyjna Nowe pary jonowe zawierające anion (4-chloro-2-metylofenoksy)octanowy i sposób ich wytwarzania
CN101686670B (zh) * 2007-07-05 2013-11-06 阿克佐诺贝尔股份有限公司 用做助剂的烷氧基化的不对称烷基胺表面活性剂
WO2011034444A1 (en) * 2009-09-17 2011-03-24 Polygon (Nz) Limited Herbicidal surfactant formulations

Also Published As

Publication number Publication date
HRP20181552T1 (hr) 2018-11-30
HUE040590T2 (hu) 2019-03-28
ES2689516T3 (es) 2018-11-14
DK3092898T3 (en) 2018-10-01
LT3092898T (lt) 2018-10-25
PT3092898T (pt) 2018-10-11
EP3092898A1 (en) 2016-11-16
SI3092898T1 (sl) 2018-10-30
PL3092898T3 (pl) 2018-10-31
EP3092898B1 (en) 2018-07-04

Similar Documents

Publication Publication Date Title
HRP20000648A2 (en) (4-sulfonylamino)-tetrahydropyran-4-carboxylic acid hydroxamides
RS57500B1 (sr) Jonske tečnosti herbicida sa betainskim tipom katjona
EP1070069B1 (en) Bicyclic hydroxamic acid derivatives
RS57600B1 (sr) Metod i aparat za određivanje kontekstnog modela za nivo koeficijenta transformacije entropijskog kodiranja i dekodiranja
EP0952148B1 (en) Cyclobutyl-aryloxyarylsulfonylamino hydroxamic acid derivatives
CA2340138C (en) 2-oxo-imidazolidine-4-carboxylic acid hydroxamide compounds that inhibit matrix metalloproteinases
JP3828748B2 (ja) ３−（アリールスルホニルアミノ）−テトラヒドロフラン−３−カルボン酸ヒドロキシアミド
JP3784645B2 (ja) ３−（アリールスルホニルアミノ）−テトラヒドロピラン−３−カルボン酸ヒドロキシアミド
MXPA00009904A (en) (4-arylsulfonylamino)-tetrahydropyran-4-carboxylic acid hydroxamides
MXPA00009901A (en) Bicyclic hydroxamic acid derivatives
MXPA00003181A (en) Dioxocyclopentyl hydroxamic acids
MXPA01002603A (en) 2-oxo-imidazolidine-4-carboxylic acid hydroxamine compounds that inhibit matrix metalloproteinases
MXPA99003372A (en) Derivatives of ciclobutil acid-ariloxiarilsulfonilamino hidroxam