RS57686B1 - Hidraulična spojnica sa nezavisnim bregastim elementom za otpuštanje pritiska - Google Patents

Description

OPIS PRONALASKA

Predloženi pronalazak se odnosi na hidrauličnu spojnicu za prenos snage sa nezavisnim bregastim elementom za otpuštanje pritiska.

Za prenošenje fluida često su potrebni priključci koji se mogu brzo spojiti jedni sa drugima kako bi se povezao dovod tečnosti pomoću, krutih cevi ili savitljivih creva, na primer prilikom rukovanja određenim mašinama i kod hidraulične opreme.

Dosad poznate spojnice za brzo spajanje obično se sastoje od dve spojnice, koje se nazivaju muška i ženska, koje su pričvršćene na odgovarajuće cevi koje je potrebno spojiti, a moguće ih je spojiti jedu s drugom pomoću zavrtanja ili ukopčavanjem.

Mušku i žensku spojnicu koje su navedene u prethodnom delu teksta čine fiksni i klizni delovi postavljeni duž ose, koji se u stanju mirovanja nalaze u položaju u kojem zatvaraju prolaz kroz koji protiče tečnost, a tokom uklapanjata dva dela se pomeraju zbog toga što stupaju u kontakt sa odgovarajućim delovima suprotnog dela i dolaze u položaj u kojem otvaraju pomenuti prolaz za tečnost.

Rešenja za prenos tečnosti koja su trenutno prisutna na tržištu pokazuju da spoj muške i ženske spojnice nije uvek lako ostvariti, zbog toga što se napor koji treba uložiti da bi se ostvario taj spoj postepeno povećava uporedo sa povećavanjem zaostalog pritiska prisutnog u cevima.

Italijanska patentna prijava MI2012A001254 podneta od strane podnosioca ovog pronalaska odnosi se na spojnicu za prenos tečnosti koja se može povezati tako da napor koji trpi bude konstantan zahvaljujući tome što je opremljena sa sistemom za kompenzaciju i otpuštanje pritiska koji je složen i nije previše isplativ. Ta pomenuta poznata spojnica sadrži i sistem za centralno zaključavanje koji je u mehaničkom smislu veoma glomazan, a i neefikasan u nekim situacijama u kojima ga korisnik slučajno aktivira.

Patentni dokument US-2006/0273580 opisuje spojnicu za prenos tečnosti pod pritiskom sa bregastim elementom za otpuštanje pritiska koja ima prvi deo koji deluje na prvu žensku spojnicu prve hidraulične linije, koja je napravljena izjedna sa drugim elementom koji deluje na drugu žensku spojnicu druge hidraulične linije. Kako pomenuti prvi i drugi deo pripadaju istom komadu opreme – dakle napravljeni su izjedna – kretanje prvog dela koji se primiče ženskoj spojnici usloviće to da će se drugi deo istovremeno udaljavati od druge ženske spojnice.

Patentni dokument EP-0048822 prikazuje spojnicu za prenos tečnosti sa bregastim elementom koja u jednom delu ima delove koji se aktiviraju tokom rada.

Zadatak opisanog pronalaska je da se napravi spojnica za cevi za čije spajanje će napor koji treba uložiti biti minimalan i nezavisan od zaostalog pritiska prisutnog u cevi.

Dalji zadatak opisanog pronalaska je da se napravi spojnica koja će biti jednostavnija u mehaničkom pogledu i koja će moći da omogući odgovarajuću hidrauličnu kontrolu i da na taj način garantuje sigurnost korisnika čak i u slučaju kada se aktiviranje obavi slučajno.

Zato je dodatni zadatak u pogledu pomenute spojnice taj da bude takve vrste da sadrži bregasto telo za otpuštanje pritiska koje će dozvoliti korišćenje najmanje dve linije pod pritiskom u istom bloku spojnice.

U skladu saopisanim pronalaskom, takvi zadatci se postižu pomoću spojnice za prenos tečnosti kao što je opisano u zahtevu 1.

Karakteristike opisanog pronalaska će biti očiglednije i bliže objašnjene u sledećem detaljnom opisu njegovog primera izvođenja, na koji ni u kom slučaju nije ograničen, koji je prikazan na slikama nacrta odnosno priloženim crtežima, na kojima je prikazano:

slika 1 prikazuje poprečni presek spojnice za prenos tečnosti sa muškom i ženskom spojnicom koje se nalaze u stanju u kojem nije ostvarena veza između njih, pri čemu je presek načinjen po liniji sečenja I-I prikazanoj na slici 26;

Slika 2 prikazuje poprečni presek spojnice sličan onom prikazanom na slici 1 u trenutku u kojem se ona nalazi u fazi oslobađanja zaostalog pritiska iz hidraulične linije pre spajanja muške i ženske spojnice;

Slika 3 prikazuje poprečni presek spojnice sličan onom prikazanom na slici 1 u trenutku pre spajanja muške i ženske spojnice u kojem više nema zaostalog pritiska u hidrauličnoj liniji;

Slika 4 prikazuje poprečni presek spojnice sličan onom prikazanom na slici 1 u trenutku prvog koraka u ostvarivanju spoja muške i ženske spojnice, u kojem se ostvaruje kontakt između ventila muške spojnice i ventila ženske spojnice;

Slika 5 prikazuje poprečni presek spojnice sličan onom prikazanom na slici 1 u trenutku drugog koraka u ostvarivanju spoja muške i ženske spojnice, u kojem se unutrašnji deo ženske spojnice povlači u hidraulični dovodni blok, a zadnji ventil za otpuštanje pritiska se otvara;

Slike 6 i 7 prikazuju dva poprečna preseka spojnice slična onom koji je prikazan na slici 1 u trenutku trećeg i četvrtog koraka pri ostvarivanju spoja muške i ženske spojnice tokom kojih se kuglice za zabravljivanje koje se nalaze u ženskoj spojnici radijalno premeštaju u kućište prstenaste navrtke za fiksiranje;

Slika 8 prikazuje poprečni presek spojnice sličan onom prikazanom na slici 1 u trenutku petog koraka u ostvarivanju spoja muške i ženske spojnice, tokom kojeg se kuglice za zabravljivanje postavljaju u položaj unutar udubljenja koje se nalazi na telu muške spojnice.

Slika 9 prikazuje poprečni presek spojnice sličan onom prikazanom na slici 1 u trenutku šestog koraka u ostvarivanju spoja muške i ženske spojnice, tokom kojeg se spoljni sklop sa kuglicama za zabravljivanje pomera u položaj za zaključavanje na muškoj spojnici;

Slika 10 prikazuje poprečni presek spojnice sličan onom prikazanom na slici 1 u trenutku sedmog koraka u ostvarivanju spoja muške i ženske spojnice, pri čemu se muški ventil otvara zbog dejstva hidrauličnog potiska koji je posledica doticanja vode u cev;

slike 11 i 12 prikazuju dva poprečna preseka spojnice slična onom koji je prikazan na slici 1 u trenutku prvog i drugog koraka za razdvajanja muške i ženske spojnice, sa otpuštanjem pritiska i zatvaranjem muškog ventila;

Slika 13 prikazuje poprečni presek spojnice sličan onom prikazanom na slici 1 u trenutku trećeg koraka razdvajanja muške i ženske spojnice, sa razdvajanjem unutrašnjih delova sve do trenutka u kojem se kuglice za zabravljivanje ne oslobode; Slika 14 prikazuje poprečni presek spojnice sličan onom prikazanom na slici 1 u trenutku četvrtog koraka za razdvajanja muške i ženske spojnice, u kojem dolazi do oslobađanja muške spojnice;

Slika 15 prikazuje poprečni presek spojnice sličan onom prikazanom na slici 1, na kojem su muška i ženska spojnica odvojene;

Slika 16 prikazuje uvećani detalj sadržaja kruga W na slici 1;

Slika 17 prikazuje poprečni presek spojnice načinjen po liniji sečenja XVII-XVII prikazanoj na slici 16;

Slika 18 prikazuje uvećani detalj sadržaja kruga U na slici 2;

Slika 19 prikazuje poprečni presek spojnice načinjen po liniji sečenja XIX- XIX prikazanoj na slici 18;

Slika 20 prikazuje uvećani detalj sadržaja kruga Z na slici 13;

Slika 21 prikazuje poprečni presek spojnice načinjen po liniji sečenja XXI-XXI prikazanoj na slici 20;

Slika 22 prikazuje uvećani detalj sadržaja kruga V na slici 27;

Slika 23 prikazuje poprečni presek spojnice načinjen po liniji sečenja XXIII-XXIII prikazanoj na slici 22;

slika 24 prikazuje poprečni presek spojnice sličan onom prikazanom na slici 1, na kojem se vidi ženska spojnica sa radijalnim zaptivačem, koja je takođe prikazana uvećana u krugu B u skladu sa daljim izvođenjem;

Slika 25 prikazuje poprečni presek spojnice sličan onom prikazanom na slici 1, na kojem se vidi ženska spojnica sa radijalnim zaptivačem, koja je takođe prikazana uvećana u krugu C u skladu sa još jednim daljim izvođenjem;

Slika 26 pokazuje spojnicu spreda u skladu sa predloženim pronalaskom;

Slika 27 prikazuje poprečni presek spojnice sličan onom prikazanom na slici 1 sa fiksiranjem u trenutku koraka tokom kojeg se oslobađa preostali pritisak pre nego što se ostvari spoj između muške i ženske spojnice donje hidrauličke linije.

Na slici 1 prikazan je priključak 100 sa spojnicom koji sadrži ženski spojni ventil 47 ubačen u hidraulični dovodni blok 1 i muški spojni ventil 48 koji se može spojiti na pomenutu žensku spojnicu 47.

Blok 1, koji napaja cev tečnošću, sadrži najmanje jednu hidrauličnu liniju 49 i liniju 50 za odvođenje tečnosti, obe povezane sa jednom ili više ženskih spojnica 47.

U opisu načina rada biće upućivano samo na jednu muško-žensku liniju (onu koja je prikazana na vrhu crteža), ali se ista razmatranja mogu primeniti na sve linije sa istim priključkom. Važno je napomenuti da u crtežima muško - ženska spojnica u donjoj liniji nije prikazana na poprečnom preseku, već samo kao pogled, pri čemu je presek identičan preseku gornje linije.

Blok 1 dalje sadrži polugu 4 koja je integrisana sa bregastim elementom 7 koji je napravljen tako da može da oslobodi pritisak iz komore 54 koja se nalazi unutar ženske spojnice 47, a može i da razdvoji mušku spojnicu 48 od ženske spojnice 47.

Bregasti element 7 sastoji se od dva nezavisna dela, gornjeg dela 82, koji deluje na spojnicu gornje hidraulične linije, i donjeg dela 83, koji deluje na spojnicu donje hidraulične linije (slika 1).

Bregasta tela 82, 83 imaju jedan deo 821, 831 za pričvršćivanje u obliku diska (slike 16 - 23) pri čemu se na svakom od njih nalazi odgovarajuća omča 822, 832.

Pomenuti delovi 821, 831 za pričvršćivanje povezani su sa centralnim vratilom 5 koje se kontroliše rotacijom poluge 4 pomoću pomenutih omči 822, 832 u kojima je smešteno pomenuto centralno vratilo 5, sa zazorom.

Centralno vratilo 5 u suštini ima pravougaoni poprečni presek 501 pri čemu su mu kraće strane zaobljene (slika 16) kako bi se omogućilo rotiranje pomenutog vratila 5 unutar omči 822, 832.

Oblik omči 822, 832 je sličan obliku vratila 5 ali su one šire od njega, tako da vratilo 5 može da se pomera unutar njih, ako nije upareno sa jednom ili drugom petljom 822, 832, što će biti očiglednije iz opisa u nastavku.

Zapravo, pomenute omče 822, 832 postavljene su duž ose rotacije vratila 5, iznad njega.

Delovi 821, 831 za pričvršćivanje mogu da se pomeraju jedan preko drugog, tako da su uzajamno nezavisni jer se njihova rotacija kontroliše samo pomoću poluge 4 kojom se pokreće vratilo 5.

Rotacija centralnog vratila 5 određena je pritiskom na polugu 4 koja pomera deo 821 za pričvršćivanje gornjeg bregastog elementa 82 u smeru kretanja kazaljke na satu, ali s obzirom na to da je slobodan u drugoj omči 832 neće pomerati deo 831 za pričvršćivanje donjeg bregastog elementa 83, ili će pomerati deo 831 za pričvršćivane donjeg bregastog elementa 83 u smeru suprotnom kazaljki na satu, te s obzirom na to da je slobodan u drugoj omči 822, neće pomerati deo 821 za pričvršćivanje gornjeg bregastog elementa 82.

Kao što je već pomenuto, oblik pomenutih omči 822, 832 je u suštini komplementaran obliku centralnog vratila 5, ali je njihova širina veća kako bi ostvaril zazor tokom rotacije koji će biti toliki da je moguće pomeriti jedan bregasti element 82 dok drugi bregasti element 83 ostaje u stanju mirovanja, i obrnuto, što će biti očiglednije iz opisa u nastavku.

Bregasti elementi 82, 83 se drže u određenom položaju pomoću opruge 71, koja na primer može da bude opruga sa profilom u obliku latiničnog slova ali se mogu postaviti i dve kompresione opruge. Takođe je moguće i izostaviti pomenutu oprugu 71 jer se pomenuti bregasti elementi 82, 83 pritiskaju pomoću zatvarača 25 i u svim slučajevima se toleriše blagi zazor koji određuje minimalno odstupanje od idealne početne pozicije u stanju mirovanja (slika 1).

Ženska spojnica 47 sadrži ventil za otpuštanje pritiska preko kojeg se ostvaruje veza između pomenute komore 54 i odvodne linije 50 (slika 1).

Pomenuti ventil 51 sastoji se od kućišta 23 ventila, koje predstavlja kućište za klizni zatvarač 25, a nalazi se pod pritiskom opruge 26, koja se suprotstavlja izbacivanju zatvarača 25 i graničnika 27. Zaptivanje se obezbeđuje kontaktom konusne površine 251 zatvarača 25 i ivice 231 kućišta 23 ventila (slika 1).

Šolja 72 koja klizi duž ose tako što je gura gornji bregasti element 82 u smeru suprotnom smeru potiska opruge 84 deluje na pomenuti zatvarač 25. Gornji bregasti element 82 je uvek u kontaktu sa šoljom 72, koju opruga 84 gura prema bregastom elementu 82 u položaj u kojem je zatvarač 25 otpušten. Prema tome, pomenuta šolja 72 može da se kreće zajedno sa zatvaračem 25 između položaja u kojem je zategnuta i položaja u kojem je otpuštena.

Zatvarač 25 ima u sebi rupu 252 (slika 2) za ispuštanje vazduha i deo za hidraulični potisak koji je sveden na minimum. Takav deo za hidraulični potisak je određen prečnikom dodirne površine odnosno kupaste površine 251 zatvarača 25 i kućišta ventila 23, kao i prečnika neznatno manje veličine zadnjeg dela 263 zatvarača 25 na koji deluje zaptivač 28. Opisana konfiguracija spoja zatvarača 25 i kućišta ventila 23 omogućava smanjenje sile za aktiviranje samog zatvarača 25 u trenutku kada je prisutan zaostali pritisak unutar komore 54.

Ženska spojnica 47 dalje sadrži ventil 52 koji može da klizi duž ose unutar spoljnog sklopa 53 same ženske spojnice 47, kao i zaptivač 19 prilagođen da stvara razliku u pritiscima koji postoje u hidrauličnoj liniji 49 i komori 54.

Pomenuti zaptivač 19 prilagođen je pri tome tako da zatvara kalibrisanu cev 191 preko koje se ostvaruje komunikacija između komore 54 i hidraulične linije 49 koja se nalazi u unutrašnjem telu 13 (slika 2).

Pomenuti zaptivač 19 ima oblik prstena i ostvaruje zaptivanje radijalnog tipa, tj. upravno na osu priključka 100, i sadrži deo 192 koji nije podložan deformacijama i deo 193 koji je podložan deformacijama.

Pomenuta cev 191 je postavljena sa spoljašnje strane komore 54, a protok tečnosti pod pritiskom unutar nje pruža se radijalno prema spolja odnosno iz unutrašnjosti komore 54 ka spoljnoj površini zaptivača 19.

Kada se dostigne određeni nominalni pritisak, deo 193 koji je podložan deformacijama savija se prema unutrašnjoj strani komore 54 i na taj način omogućava uvođenje tečnosti pod pritiskom u komoru 54 hidraulične linije 49. Kada pritisak ponovo padne ispod granice pomenutog nominalnog pritiska, deo 193 koji je podložan deformacijama vraća se u početnu poziciju, čime sprečava protok tečnosti.

Pomenuti zaptivač 19 može se koristiti u skladu sa identičnim principom funkcionisanja i u slučajevima kada se koriste ravne muško-ženske spojnice.

Spoljašnji sklop 53 (slika 1) sastoji se od držača 29 prstenaste navrtke, od prstenaste navrtke 30 i najmanje jedne kuglice 32 za zabravljivanje koja je postavljena unutar kućišta držača 29 prstenaste navrtke. Opruga 31 zateže se između odgovarajućih ispupčenja 292, 302, prstenaste navrtke 30, držača 29 prstenaste navrtke i bloka 1, i na taj način fiksira spoljni sklop 53 u centralnom položaju mirovanja koji garantuje zaključavanje muške spojnica 48 nakon spajanja.

Donji deo 16 takođe klizi unutar ženske spojnice 47 i ima dva zaptivača 14 i 17 (slika 9) jedan na strani okrenutoj ka hidrauličnoj liniji 49 i drugi na strani okrenutoj ka komori 54. Zona koja se nalazi između dva zaptivača 14, 17 je u vezi sa odvodnom linijom 50 preko cevi 56. Donji deo se drži fiksiran u određenom položaju pomoću opruge 22.

Muška spojnica 48 je prikazana na slici 1 i sadrži muško telo 41 sa navojem za povezivanje sa korisničkim uređajem (nije prikazan), na primer sa hidrauličnom opremom. U njenom sastavu je i ventil 451 koji je fiksiran u određenom položaju, a održava ga u tom položaju opruga 44 koja deluje na dno 42 unutar muškog kućišta 41. Takav ventil 451 garantuje zaptivanje muške spojnice 48 u stanju u kojem nije priključena na žensku.

Zaostali pritisak može da bude prisutan u jednoj ili više hidrauličnih linija 49 koje funkcionišu. Polazeći od konfiguracije prikazane na slici 1 u kojoj se gornje bregasto telo 82 i donje bregasto telo 83 nalaze u položaju mirovanja, tj. ne deluju na spojnice, poluga 4 se pomera nadesno i aktivira gornje bregasto telo 82, koje gura šolju 72 prema zatvaraču 25, čime se ostvaruje veza između hidraulične linije 49 i odvodne linije 50, omogućavajući na taj način da se oslobodi unutrašnji zaostali pritisak (slika 2). Tokom obavljanja takve funkcije, zaptivač 19 se radijalno deformiše na svom delu 193 koji može da se deformiše, omogućujući svojim deformisanjem da tečnosti prolazi kroz cev 191.

Tokom ovog koraka, donje bregasto telo 83 se ne pomiče zato što vratilo 5, rotirajući se nadesno, udara u stranu omče 822 gornjeg bregastog tela 82 i pokreće ga, dok je omča 832 dela 831 za priključkivanje dovoljno široka da se vratilo 5 rotira bez dodirivanja bilo koje njegove strane (slike 18 - 19). U praksi, deo 821 za pričvršćivanje gornjeg bregastog tela 82 rotira se na delu 831 za pričvršćivanje donjeg bregastog tela 83. Gornje bregasto telo 82 se na taj način kreće nezavisno od donjeg bregastog tela 83.

Sila kojom poluga 4 deluje mora biti takve veličine da savlada otpor opruge 71, koja u svakom slučaju drži donje bregasto telo 83 u određenom položaju.

Pošto je oslobodio zaostali pritisak unutar linije 49, sistem je spreman za spajanje.

Prvi korak spajanja (slika 4) sastoji se u tome što se muška spojnica 48 gura u žensku spojnicu 47. Zaostali pritisak može da bude prisutan u komori 57 koja se nalazi uzvodno od ventila 451. Ventil 451 dolazi u dodir sa ventilom 52 tako što se muška spojnica 48 približava ženskoj spojnici 47. U odsustvu zaostalog pritiska u komori 57, opterećenje opruga 21 i 44 je ekvivalentno, a oba ventila 451, 52 su uklonjena. Samo se ventil 52 pomera sa mesta u slučaju da postoji pritisak u komori 57. Gurajući mušku spojnicu 48 u žensku spojnicu 47, kućište 41 muške spojnice dolazi u dodir sa kuglicama 32, čime se pomera spoljni sklop 53 u blok 1 (slika 5). Tokom tog pomeranja zatvarač 25 dolazi u dodir sa šoljom 72, a gornje bregasto telo 82, pak, dolazi u dodir sa blokom 1. Na taj način se zatvarač 25 otvara i pretvara hidrauličnu liniju 49 u otvorenu cev. Ta funkcija dozvoljava da se pritisak otpusti tokom spajanja, čak i ako ručica 4 nije unapred pomerena. Gornje bregasto telo 82 ne može slobodno da se pomera dok je zatvarač 25 u otvorenom položaju.

Tokom ubacivanja muške spojnice 48 u žensku spojnicu 47 (slike 6 - 7), kuglice 32 za zabravljivanje ulaze u ležište 301 prstenaste navrtke 30 tako da omogućavaju da muška spojnica 48 ulazi u žensku dok kuglice 32 za zabravljivanje ulaze u šupljinu 411 koja se nalazi u kućištu 41 muške spojnice (slike 8 - 9).

U tom položaju, opruga 31 vraća sklop koji se sastoji od spoljneg sklopa 53 i muške spojnice 48 u izbalansirani položaj u kojem su one spojene tako što se vrši pritisak na rame 292 držača 29 prstena za zabravljivanje (slika 9). U slučaju odsustva pritiska u komori 57, kao što je pomenuto u prethodnom delu teksta, dno 16 se ne pomera zato što ga opruga održava u određenom položaju, dok je ventil 451 uvučen; u tom slučaju cev je otvorena i spojnica je spojena, kao što je prikazano na slici 10.

U slučaju postojanja pritiska u komori 57, umesto toga dno 16 će se povlačiti.

Operacija ostvarivanja ručnog mehaničkog spajanja je u tom trenutku završena; muška spojnica 48 je mehanički spojena sa ženskom spojnicom 47, ali zbog činjenice da se donji deo 16 pomerio prema unutrašnjosti ženske spojnice 47, ventil 451 muške spojnice 48 koji zadržava zaostali pritisak još uvek nije otvoren. Zbog toga je napor koji je potrebno uložiti za operaciju spajanja nezavisan od zaostalog pritiska koji je prisutan unutar muške spojnice 48 zato što nema uticaja na ventile koji zadržavajuzaostali pritisak.

Za otvaranje ventila 451, u slučaju da postoji pritisak u komori 57, potrebno je poslati impuls iz hidrauličke linije 49, koji prolazeći kroz cev 191 deformiše deo 193 kojim može da se deformiše zaptivač 19, ispunjava komora 54 i gura dno 16, koje potom deluje na ventil 52 koji otvara ventil 451, pri čemu je potisni deo dna 16 veći od potisnog dela ventila 451. Tokom kretanja dna 16, vazduh koji se nalazi u zoni smeštenoj između zaptivača 14 i 17 može ući i izaći kroz cev 56 (slika 10).

Protok tečnosti se potpuno ostvaruje tada, kada se dno 16 nasloni na unutrašnje kućište 13 (ponovo, prikazano na slici 10). U tom položaju, komora 54 ostaje puna ulja i pod pritiskom, te više ne dozvoljava da se dno 16 kreće, dopuštajući jedino kretanje zatvarača 25, zbog toga što zaptivač 19 ne dozvoljava da se tečnosti vrati ka hidrauličnoj liniji 49.

Razdvajanje muške spojnice 48 i ženske spojnice 47 počinje dejstvom sile na polugu 4 (slika 11) koja pomera gornji bregasti element 82, na isti način u skladu s kojim je teklo i početno oslobađanje opisano u prethodnom delu teksta i prikazano na slikama 2, 18 i 19 , nakon čega bregasti element deluje na zatvarač 25 pomoću šolje 72, zbog čega hidraulična linija 49 dolazi u vezu sa odvodnom linijom 50, čime se otpušta pritisak unutar njih. U slučaju pritiska i mogućeg protoka u hidrauličnoj liniji 49 (na primer koji je uzrokovan opterećenjem koje deluje uzvodno od muške spojnice), vrši se aktiviranje zatvarača 25 zbog čega u komori dolazi do pada pritiska, dok zbog prisustva zaptivke 19 i kalibrirane cevi 191 dolazi do pojave većeg pritiska u hidrauličnoj liniji 49, koja deluje na zaptivku 14, a ona uzrokuje potisak na dno 16 koji savlađuje otpor opruge 22 i samim tim pomera dno 16 i ventile 52 i 451 koji se zatvaraju (slika 12).

Nakon što nastavi kretanje, gornji bregasti element 82 gura šolju 72 koja počinje da deluje na kućište 23 ventila, što pokreće celinu, koju čine ženska spojnica 47 i muška spojnica 48, iz kuglica 32 za zabravljivanje sa izrezom 303 na prstenastoj navrtki 30 za fiksiranje. U takvom položaju, kuglice 32 za zabravljivanje izlaze iz udubljenja 411 u kućištu 41 muške spojnice i oslobađaju ga (slike 13 - 14).

Važno je napomenuti da je omča 832 donjeg bregastog elementa 83 dovoljno široka da omogući dvostruko kretanje gornjeg bregastog elementa 82 na kraju drugog pokreta, dok vratilo 5 skoro naleže na stranicu pomenute omče 832 (slike 20 - 21). Prema tome, gornji bregasti element 82 se rotira pod unapred određenim uglom u skladu sa oblikom omče 832 i obrnuto, što će biti više objašnjeno u nastavku opisa, dok se donji bregasti element 83 rotira u suprotnom smeru, pod unapred određenim uglom koji je u skladu sa oblikom omče 822.

Muška spojnica 48 se neometano razdvaja pomoću potiska unutrašnjih opruga. Nako što je oslobodila kuglice 32, opruga 31 vraća žensku spojnicu 47 u položaj mirovanja tako što deluje na prsten 37 (slike 15 i 1).

Sistem je spreman za ostvarivanje nove veze.

Ženska spojnica 47 spojena pomoću kuglica 32 za zabravljivanje se pomera ka spolja kada je spojena, ako je muška spojnica 48 povučena. Kada kuglice 32 za zabravljivanje stignu do udubljenja 303 prstenaste matice 30, muška spojnica 48 se odvaja (slučajno razdvajanje, funkcija "slučajnog otključavanja").

Funkcionisanje donje linije slično je funkcionisanju gornje linije, pri čemu je važno napomenuti da se poluga 4 pomera nalevo, u suprotnom smeru (slika 27), počevši od centralnog položaja mirovanja koji je prikazan na slici 16 (slika 27): interakcija između vratila 5 i dela 831 za pričvršćivanje donjeg bregastog elementa 83 slična je onoj koja je opisana u prethodnom delu teksta za deo 821 za pričvršćivane gornjeg bregastog elementa 82, pri čemu omča 822 dozvoljava rotaciju dela 831 za pričvršćivane donjeg bregastog elementa 83 bez pokretanja gornjeg bregastog elementa 82.

Na slikama 24 i 25 prikazana je ženska spojnica 47 sa zaptivkama 19 u skladu sa još dva moguća izvođenja.

Zaptivka 19 na slici 24 nije postavljena direktno na usta cevi 191, zbog čega postoji kružni otvor 194 koji je na kućištu 23 ventila, što omogućava smanjenje habanja same zaptivke 19, što opet uključuje deo 192 koji ne može da se deformiše i deo 193 koji može da se deformiše. Pomenuti otvor 194 omogućava da protok pod pritiskom koji izlazi iz usta cevi 191 može prvenstveno da se usmeri prema delu 192 koji ne može da se deformiše, a tek potom na deo 193 koji može da se deformiše, sa obe strane pomenutih usta cevi 191.

Deo193 koji može da se deformiše ima manju debljinu u odnosu na deo 192 koji ne može da se deformiše, koja se dodatno smanjuje pomeranjem dela 193 od dela 192 koji ne može da se deformiše. Kada postoji pritisak u komori 54, deo 193 koji može da se deformiše vrši pritisak na kupastoj površini 232 kućišta 23 ventila. Kada u komori 54 nema pritiska, tečnost pod pritiskom u hidrauličnoj liniji 49 savija deo 193 koji može da se deformiše ka unutra, počevši od najudaljenijeg kraja dela 192 koji ne može da se deformiše.

Zaptivka 19 na slici 25 ima deo 192 koji ne može da se deformiše koji je izrađen od krućeg materijala i postavljen direktno na usta cevi 191.

Pomenuti deo 192 koji ne može da se deformiše ima poprečni presek u obliku slova „L“ i prilagođen je tako da usmerava tečnost pod pritiskom koja dolazi iz cevi 191 prema delu 193 koji može da se deformiše, koji se ne nalazi direktno nasuprot usta cevi 191. Kao što je očigledno na uvećanom detalju prikazanom u krugu C, i u ovom slučaju profil „L“ se rotira za 90° u smeru kretanja kazaljke na satu kako bi se stvorio kružni zazor 194: kraći deo „L“ profila zatvara kraj usta cevi 191, dok duži deo „L“ profila cevi 191 usmerava tečnost pod pritiskom prema delu 193 kojim može da se deformiše zaptivka 19.

Habanje zaptivke 19 je zapravo posledica direktne interakcije usta cevi 191 i dela 193 kojim može da se deformiše zaptivka 192, a na ovaj način se isključuje, te će kao posledica toga habanje zaptivke i u tom drugom izvođenju takođe biti smanjeno.

Claims (4)

PATENTNI ZAHTEVI

1. Priključak (100) za prenos tečnosti koji sadrži najmanje dve ženske spojnice (47) ubačene u hidraulični blok (1) za dovođenje tečnosti koji je deo pomenutog priključka (100) za prenos tečnosti, i dve odgovarajuće muška spojnice (48), koje se mogu spojiti sa pomenutim ženskim spojnicama (47),

pri čemu pomenuti blok (1) za dovođenje tečnosti sadrži najmanje dve hidraulične linije (49) i najmanje jednu odvodnu liniju (50), a poluga (4) integrisana je sa bregastim elementom (7) koji je prilagođen tako da ispušta pritisak iz komore (54) unutar svake ženske spojnice (47), kao i da odvaja mušku spojnicu (48) od ženske spojnice (47),

pri čemu svaka ženska spojnica (47) sadrži ventil (51) za otpuštanje pritiska koji dovodi pomenutu komoru (54) u vezu sa odvodnom linijom (50),

pri čemu bregasti element (7) sadrži prvi deo (82) koji deluje na žensku spojnicu (47) prve hidraulične linije i drugi deo (83), koji deluje na žensku spojnicu (47) druge hidraulične linije,

naznačen time,

što su pomenuti prvi i drugi deo (82, 83) nezavisni, tako da se okretanjem pomenute poluge (4) u jednom smeru navedeni prvi deo (82) pomera kako bi delovao na pomenutu prvu hidrauličnu liniju, dok drugi deo (83) ostaje u položaju mirovanja i vrši se obrnuti proces, rotiranjem pomenute poluge (4) u suprotnom smeru, pomenuti prvi i drugi deo (82, 83) imaju prvi i drugi deo (821, 831) za pričvršćivanje u obliku diska sa odgovarajućom prvom i drugom omčom (822, 832),

pri čemu su navedeni delovi (821, 831) za pričvršćivanje povezani sa centralnim vratilom (5) koje se kontroliše rotiranjem poluge (4) pomoću pomenutih omči (822, 832) u kojima je sa zazorom smešteno pomenuto središnje vratilo (5),

i pri čemu je priključak za prenos tečnosti napravljen tako da se pritiskom na polugu (4) ostvaruje rotacija centralnog vratila (5) koje, okrećući se u jednom smeru pomera prvi deo (821) za pričvršćivanje prvog dela (82), ali se slobodno kreće unutar druge omče (832) drugog dela (831)za pričvršćivanje, ostavljajući na taj način drugi deo (831) za pričvršćivanje drugog elementa (83) u stanju mirovanja, dok okretanjem u drugom smeru pomera drugi deo (831) za pričvršćivanje drugog dela (83), ali, s obzirom na to da se u tom slučaju slobodno kreće unutar prve omče (822), ostavlja prvi deo (821) za pričvršćivanje prvog dela (82) u stanju mirovanja.

2. Priključak (100) prema zahtevu 1, naznačen time što je oblik pomenutih omči (822, 832) sličan obliku vratila (5), ali širi, tako da omogućava da se vratilo (5) neometano kreće unutar jedne ili druge omče kada ne vrši pritisak na jednu od tih omči (822, 832).

3. Priključak (100) prema zahtevu 2, naznačen time što su pomenute omče (822, 832) postavljene osno jedna iznad druge duž ose rotacije vratila (5), a delovi (821, 831) za pričvršćivanje mogu da se kreću jedan na drugom.

4. Priključak (100) prema zahtevu 3, naznačen time, što centralno vratilo (5) ima poprečni presek pravougaonog oblika sa zaobljenim kraćim stranama (501) kako bi se omogućilo rotiranje pomenutog vratila (5) unutar omči (822, 832).

1