RS58522B1 - Spojnica za prenos tečnosti u zadnju komoru pomoću kose cevi - Google Patents

Description

Opis

[0001] Predmetni pronalazak se odnosi na spojnicu za prenos tečnosti koja ima zadnju komoru u koju se doprema tečnost preko kose cevi.

[0002] Priključci koji se mogu brzo povezati jedan sa drugim da bi se spojili dovodi tečnosti, pomoću krutih cevi ili fleksibilnih creva, često su potrebni za prenos tečnosti, na primer, kod mašina za zemljane radove i hidraulične opreme.

[0003] Poznate spojnice za brzo spajanje obično se sastoje od dve spojnice, koje se nazivaju muške i ženske, koje su pričvršćene za odgovarajuće cevi koje se spajaju i koje se mogu spojiti zavrtanjem ili postupkom zaključavanja.

[0004] Gore pomenute muške i ženske spojnice su formirane od nepomičnih delova koji su i aksijalno klizni delovi, koji se u stanju mirovanja nalaze u položaju zatvaranja prolaza za prolaz tečnosti a tokom spajanja između dva člana se postavljaju u radni položaj uključivanjem sa odgovarajućim delovima drugog člana, pri čemu dolaze u položaj otvaranja navedenog prolaza za prolaz tečnosti.

[0005] Trenutno na tržištu se nalaze rešenja koja obezbeđuju protok tečnosti pri čemu je uočeno da spajanje između muške spojnice i ženske spojnice nije uvek lako, već uz napor koji se postepeno povećava kako se povećava zaostali pritisak u krugu protoka tečnosti.

[0006] Italijanska patentna prijava MI2012A001254 koja je podneta od strane sadašnjeg podnosioca prijave, odnosi se na spojnicu za prenos tečnosti koja se može povezati sa stalnim opterećenjem koje je obezbeđeno pomoću sistema za kompenzaciju pritiska i sistemom za oslobađanje od pritiska, koji je složen i nije veoma efikasan. Poznata ugradnja dalje sadrži sistem centralnog zaključavanja koji je mehanički nezgrapan i neefikasan u nekim situacijama slučajnog aktiviranja od strane korisnika.

[0007] Patenti US-6016835 i US-2006/0273580 opisuju priključak za prenošenje tečnosti sa ženskom spojnicom koja ima zadnju komoru koja se napaja pomoću cevi koja je sa osom koja je paralelna sa osom priključka za prenos tečnosti.

[0008] Predmet ovog pronalaska je da se napravi priključak za cevni spoj, u kojem je napor potreban za operaciju spajanja elemenata za prenos minimalan i nezavisan od zaostalog pritiska koji je prisutan u sistemu.

[0009] Sledeći cilj ovog pronalaska je da se napravi mehanički jednostavniji priključak za spajanje i da se obezbedi odgovarajuća hidraulička kontrola kojom bi se garantovala bezbednost korisnika i u slučaju neželjenog aktiviranja.

[0010] Još jedan cilj predmetnog pronalaska je da navedeni priključak ima zadnju komoru koja, kada je pod pritiskom, omogućava da se glavni ventil ženske spojnice održi u poziciji koja je suprotna od pritiska tečnosti koja dolazi iz muške spojnice, tako da se na taj način garantuje potpuno otvaranje ventila nakon što dođe do spajanja spojnice.

[0011] U skladu sa ovim predmetnim pronalaskom, takva rešenja se postižu pomoću priključka za prenos tečnosti kao što je opisano u patentnom zahtevu 1 i patentnom zahtevu 4.

[0012] Karakteristike ovog predmetnog pronalaska će biti očiglednije iz sledećeg detaljnog opisa njegove neograničavajuće primene i koji je prikazan na pratećim crtežima, u kojima:

Slika 1 prikazuje pogled na presek duž linije I-I koja je prikazana na Slici 24 priključka za prenos tečnosti sa odvojenom muškom i ženskom spojnicom;

Slika 1A prikazuje uvećani detalj koji se nalazi u krugu C koji je prikazan na Slici 1;

Slika 1B prikazuje izgled preseka duž linije B-B koja je prikazana na Slici 1;

Slika 1C prikazuje izgled preseka duž linije C-C koja je prikazana na Slici 1A;

Slika 1D prikazuje izgled preseka duž linije D-D koja je prikazana na Slici 1A;

Slika 2 prikazuje presek sličan onom na Slici 1 priključka u fazi oslobađanja zaostalog pritiska koji se sakupio u hidrauličnom vodu pre spajanja između muške spojnice i ženske spojnice;

Slika 2A prikazuje uvećani detalj u krugu Y koji je prikazan na Slici 2;

Slika 3 prikazuje presek sličan onom na Slici 1 priključka pre spajanja između muške spojnice i ženske spojnice bez prisustva zaostalog pritiska u hidrauličnom vodu;

Slika 4 prikazuje presek sličan onom na Slici 1 priključka u prvoj fazi spajanja između muške spojnice i ženske spojnice, sa kontaktom ventila muške spojnice i ventila ženske spojnice;

Slika 5 prikazuje presek sličan onome na Slici 1 priključka u drugoj fazi spajanja između muške spojnice i ženske spojnice, sa pomicanjem unutrašnjeg dela ženske spojnice u hidrauličkom bloku za napajanje i otvaranju zadnjeg otvora za rasterećenje pritiska;

Slike 6 i 7 prikazuju dva pogleda preseka koji su slični onima na Slici 1 priključka u trećoj i četvrtoj fazi spajanja između muške spojnice i ženske spojnice sa radijalnim pomeranjem kuglica za zaključavanje ženske spojnice u kućištu prstenaste navrtke koja služi za pričvršćivanje;

Slika 8 prikazuje sličan pogled kao onaj koji je prikazan na Slici 1 priključka u petoj fazi povezivanja između muške spojnice i ženske spojnice, sa pozicioniranjem kuglica za zaključavanje unutar udubljenja koje se nalazi na telu muške spojnice; Slika 9 prikazuje sličan pogled kao onaj koji je prikazan na Slici 1 priključka u šestoj fazi spajanja između muške spojnice i ženske spojnice, sa pomeranjem spoljnog sklopa sa kuglicama za zaključavanje u položaj zaključavanja muške spojnice;

Slika 10 prikazuje presek sličan onom kao što je prikazano na Slici 1 priključka u sedmoj fazi spajanja između muške spojnice i ženske spojnice, sa otvaranjem muškog ventila usled efekta hidrauličkog potiska koji je posledica napajanja hidrauličnog kola;

Slike 11 i 12 prikazuju preseke koji su slični onim presecima koji su prikazani na Slici 1 priključaka u prvoj i drugoj fazi odvajanja između muške spojnice i ženske spojnice, u slučaju rasterećenja pritiska i zbog toga, zatvaranja muškog ventila; Slika 13 prikazuje pogled na presek koji je sličan kao onaj presek koji je prikazan na Slici 1 priključka u trećoj fazi odvajanja između muške spojnice i ženske spojnice, sa pomeranjem unutrašnjih delova sve dok se loptice za zaključavanje ne oslobode; Slika 14 prikazuje pogled na presek koji je sličan kao onaj presek koji je prikazan na Slici 1 priključka u četvrtoj fazi odvajanja između muške spojnice i ženske spojnice, sa otpuštanjem muške spojnice;

Slika 15 prikazuje pogled na presek koji je sličan kao onaj presek koji je prikazan na Slici 1 priključka, sa odvojenom muškom spojnicom i ženskom spojnicom;

Slika 16 prikazuje uvećani detalj sadržaja kruga W koji je prikazan na Slici 1;

Slika 17 prikazuje pogled na presek duž linije XVII-XVII koja je prikazana na Slici 16;

Slika 18 prikazuje uvećani detalj sadržaja kruga U koji je prikazan na Slici 2;

Slika 19 prikazuje pogled na presek duž linije XIX-XIX koja je prikazana na Slici 18;

Slika 20 prikazuje uvećani detalj sadržaja kruga Z koji je prikazan na Slici 13;

Slika 21 prikazuje pogled na presek duž linije XXI-XXI koja je prikazana na Slici 20;

Slika 22 prikazuje uvećani detalj sadržaja kruga V koji je prikazan na Slici 25;

Slika 23 prikazuje pogled na presek duž linije XXIII-XXIII koji je prikazan na Slici 22;

Slika 24 prikazuje pogled spreda na priključak koji je predlog ovog predmetnog pronalaska;

Slika 25 prikazuje pogled na presek koji je sličan onom preseku koji je prikazan na Slici 1 priključka koji je u fazi oslobađanja zaostalog pritiska pre momenta spajanja između muške spojnice i ženske spojnice kada se one nalaze u stanju niskog hidrauličkog pritiska.

[0013] Slika 1 prikazuje spojnički priključak 100 za spajanje koji sadrži žensku spojnicu za ventil 47, koja je umetnuta u hidraulični blok 1 i mušku spojnicu za ventil 48, koja se može spojiti sa navedenom ženskom spojnicom 47.

[0014] Blok 1, koji dovodi tečnost, sadrži najmanje jednan hidraulični vod 49 i odvodni vod 50, koji su međusobno povezani sa jednom ili više ženskih spojnica 47.

[0015] U opisu operacije, referenca će se odnositi samo na jedan muško-ženski vod (onaj koji je prikazan na vrhu na crtežima), ali razmatranja su primjenjiva na sve vodove istog priključka. Vredi napomenuti da na crtežima ženska spojnica u donjem delu nije prikazana u preseku već samo kao pogled, pri čemu je presek identičan onome u gornjem delu.

[0016] Blok 1 dalje sadrži ručicu 4 koja je integralna sa ekscentrom 7 koji je prilagođen da rastereti pritisak iz komore 54 unutar ženske spojnice 47, i koji je prilagođen da razdvoji mušku spojnicu 48 od ženske spojnice 47.

[0017] Ekscentar 7 se sastoji od dva nezavisna dela, gornjeg dela 82, koji deluje na spoj gornjeg hidrauličnog voda, i donjeg dela 83, koji deluje na spoj donjeg hidrauličkog voda (Slika 1)

[0018] Svaki od ekscentara 82, 83 ima deo koji je oblika diska koji služi za pričvršćivanje i označeni sa 821, 831 (slike 16-23) koji su spojeni sa centralnim vratilom 5 sa uglavnom pravougaonim delom sa zaobljenim kratkim stranama 501 (slika 16) tako da se omogući rotacija pomenutog vratila 5 u petljama 822, 832 navedenih priključnih delova 821, 831.

[0019] Rotacija centralnog vratila 5 se kontroliše primenom naprezanja na polugu 4, koja pomera deo za pričvršćivanje 821 gornjeg ekscentra 82 u smeru kazaljke na satu, ali kada je vratilo slobodno u drugoj petlji 832 tada ne pomera deo za pričvršćivanje 831 donjeg ekscentra 83, a pomera deo za pričvršćivanje 831 donjeg ekscentra 83 u pravcu suprotno od kazaljke na satu, ali kada je slobodno u petlji 822, ono ne pomera deo za pričvršćivanje 821 gornjeg ekscentra 82.

[0020] Oblik navedenih petlji 822, 832 je u osnovi komplementaran sa oblikom centralnog vratila 5, ali je njihova širina veća da omogući prostor za okretanje tako da se može pomeriti jedan ekscentar 82 zadržavajući drugi ekscentar 83 u mestu, i obrnuto, kao što će biti detaljnije objašnjeno ispod.

[0021] Ekscentri 82, 83 se drže u položaju pomoću zaustavljanja bloka 1 i glave zatvarača 25, koji je potisnut, posle toga, u položaj pomoću opruge 84. Centralno vratilo 5 je u suštini integralno sa polugom 4.

[0022] Ženska spojnica 47 sadrži ventil za oslobađanje od pritiska 51 koji postavlja pomenutu komoru 54 u komunikaciju sa odvodnim vodom 50 (Slika 1).

[0023] Pomenuti ventil 51 sadrži telo ventila 23, koje formira kućište za klizni zatvarač 25, koji je pod pritiskom opruge 84, koja deluje protiv izbočine glave zatvarača 25 i tela ventila 23.

[0024] Telo ventila 23 takođe sadrži šuplje telo 72 koje integralno okružuje unutrašnji deo zatvarača 25.

[0025] Zaptivanje je obezbeđeno pomoću kontakta između zaptivača 251 zatvarača 25 i konusnog sedišta 231 tela ventila 23 (Slika 1A).

[0026] Element 72 ima prstenasti deo 721 sa tri šupljine koje su raspoređene pod uglom od 120 ° i služe za prolaz tečnosti i nalazi se u kontaktu sa zaptivačem 251 koji služi da izvrši zaptivanje tela ventila 23.

[0027] Između gornjeg ekscentra 82 i glave zatvarača 25 postoji mali razmak koji garantuje da je zatvarač u zatvorenom položaju kada se ekscentar 7 ne aktivira.

[0028] Zatvarač 25 ima u sebi otvor 252 (Slika 2) za odzračivanje vazduha i hidraulički potisni deo koji je smanjen na minimum. Takav hidraulički potisni deo određen je zajedničkim prečnikom između zaptivnog prečnika zaptivke 251 i tela ventila 23, kao i prečnikom koji je nešto manje veličine nego prečnik elementa 72 na koji djeluje zaptivka 28. Opisani međusobni odnos zatvarača 25 - tela ventila 23 spojnice omogućava da se sila pokretanja zatvarača 25 svede na minimum u prisustvu zaostalog pritiska koji se nalazi unutar komore 54.

[0029] Ženska spojnica 47 dalje sadrži ventil 52 koji se aksijalno klizno pomera unutar spoljnog sklopa 53 same ženske spojnice 47 a zaptivka 19 je tako prilagođena da generiše razliku pritiska između hidrauličnog voda 49 i komore 54.

[0030] Pomenuta zaptivka 19 je prilagođena tako da zatvori kalibrisanu komunikacionu cev 191 koja se nalazi između komore 54 i hidrauličnog voda 49; pomenuta cev 191 se nalazi u telu 13 sa spoljašnje strane u odnosu na pomenutu komoru 54 u odnosu na osu α priključka 100 (slika 2).

[0031] Pomenuta zaptivka 19 je prstenastog oblika, određuje vrstu radijalnog zaptivanja, to jest. ortogonalno na osu α priključka 100, i obuhvata nedeformabilni deo 192 i deformabilni deo 193 (detalj Y na Slici 2).

[0032] Pomenuta cev 191 je izvan komore 54, a tečnost pod pritiskom koja teče unutar cevi teži da ide radijalno prema van iz unutrašnjosti komore 54 kroz jedan prstenasti otvor 73 koji se proteže po celom obodu tela ventila 23 (detalj C na Slici 1).

[0033] Pored toga, vredno je napomenuti da je navedena cev 191 kosa, to jest ima osu β koja je kosa u odnosu na osu α priključka 100, čime se određuje zaptivanje radijalnog tipa zaptivača 19 prema unutra od spoljašnje strane prema osi α priključka 100.

[0034] Komora 54 se prostire između donjeg dela 16 pomenutog zaptivača 17 i konusnog sedišta tela ventila 231 do pomenutog zaptivača 251 koji je postavljen na zatvarač 25 (detalj C na Slici 1).

[0035] Kada se aktivira ekscentrom 82, zatvarač 25 se otvara i oslobađa tečnost iz komore 54 koja ide u odvodni vod 50. Prsten 64 se postavlja unutar komore 54 i on pritiska zaptivač 19 i spolja je integrisan sa šupljim telom 641 u kojem zatvarač 25 klizi sa elementom 72. Zaptivanje je ovde obezbeđeno pomođu zaptivača 28.

[0036] Pomenuto šuplje telo 641 je aksijalno pod uticajem opruge 22 i ima prstenasto oblikovan kraj 644 gde je prsten 64 postavljen.

[0037] Prsten 64, pored toga što ima funkciju pritiskanja zaptivača 19, takođe ima funkciju da tečnost prolazi kroz otvore 65 samo sa gornje strane komore 54 na osnovu činjenice da postoji šupljina 67 samo za prolazak u toj tački (Slika 1A).

[0038] Zaista, prsten 64 dodiruje u predelu dna na telu ventila 23, dok šupljina 67, koja drži prsten 64 i telo ventila 23 na udaljenosti bez kontakta, ostaje na vrhu. Prema tome, očigledno je da je telo ventila 23 asimetrično da bi omogućilo prolaz tečnosti samo na vrhu, tako da na taj način ograničava pražnjenje komore 54.

[0039] Šupljina 67 na gornjoj strani komore 54 je na suprotnoj strani to jest za 180 ° u odnosu na ulaznu cev za tečnost 191, koja je, kao što je pomenuto, postavljena na donjoj strani komore 54.

[0040] Položaj pomenute šupljine 67 u odnosu na cev 191 je tako određen da položaj tela ventila 23 u odnosu na telo 13 bude definisano pomoću igle 62 (Slika 1C) a položaj prstena 60 (Slika 1B), koji ima proračunatu površinu 68 treba da bude u interakciji sa telom 13.

[0041] Položaj prstena 60 takođe dozvoljava proračunati rastojanje u odnosu na blok 1, zato što on sadrži proračunato izbočenje 601 koje je prilagođeno da se spoji sa odgovarajućim sedištem 61 koje se nalazi na bloku 1

[0042] Telo ventila 23 je fiksirano prstenastom navrtkom 63. Funkcionalno, tečnost ulazi u komoru 54 sa donje strane pomoću cevi 191 i nakon što dođe do otvaranja zatvarača 25 izlazi sa gornje strane komore kroz šupljinu 67 uvek držeći komoru napunjenu do nivoa 66 koji odgovara prečniku 69 tela ventila 23. U odsustvu sistema koji je opisan gore, kada se zatvarač 25 jednom otvori, tečnost bi prošla iz komore 54 u odvodni vod 50 i tako bi se ispraznila komora 54 do nivoa 70 (detalj C na Slici 1). Održavanje komore 54 napunjene tečnošću do nivoa 66 ima prednost što se tako ograničava prisustvo vazduha, tako da, kada je komora puna tečnosti, nije pod pritiskom, a donji deo 16 je zadržan u položaju kao što je prikazano ispod. Sledeća prednost je to što kad je komora 54 puna tečnosti do nivoa 66, njeno kompletno punjenje je brže, naročito kada tečnost dolazi iz pravca muške spojnice ka ženskoj spojnici.

[0043] Kada se dostigne zadati nominalni pritisak hidrauličnog voda 49, tečnost prolazi kroz cev 191, ulazi u prstenasti prostor 73, raspoređuje se po celom obimu i utiče da deformabilni deo 193 bude savijen prema unutrašnjosti komore 54 i tako određuje ulaz tečnosti pod pritiskom u komoru 54 iz hidrauličnog voda 49. Kada se pritisak vrati u granice navedenog nominalnog pritiska, deformabilni deo 193 se vraća u svoj početni položaj i na taj način ometa prolaz tečnosti u suprotnom smeru. Karakteristike komore 54 i zaptivke 19 koje su gore opisane mogu se koristiti po identičnom principu rada i u slučaju muško-ženskih spojnica koje su pljosnatog oblika.

[0044] Spoljni sklop 53 (Slika 1) sadrži držač 29 prstenaste navrtke, prstenastu navrtku 30 i najmanje jednu kuglicu za blokiranje 32, koja je postavljena unutar kućišta držača 29. prstenaste navrtke. Opruga 31, reagujući protiv odgovarajućih izbočina 292, 302, na prstenastu navrtku 30, odstojnik 37 i prsten 60, sputava spoljni sklop 53 da ostane u centralnom položaju, što garantuje zaključavanje muške spojnice 48 nakon spajanja.

[0045] Donji deo 16 takođe klizi unutar ženske spojnice 47 i ima dve zaptivke 14 i 17 (Slika 9) na strani hidrauličnog voda 49 i na taj način na strani komore 54, respektivno. Zona koja se nalazi između dve zaptivke 14, 17 je u kontaktu sa odvodnim vodom 50 pomoću cevi 56. Donji deo 16 se drži u predviđenom položaju pomoću opruge 22.

[0046] Muška spojnica 48 je prikazana, sa svoje strane, na Slici 1 i sadrži muško telo 41 sa navojem za povezivanje sa korisnikom (nije prikazano), na primer, na hidrauličnu opremu. Postoji ventil 451 koji se drži u potrebnom položaju pomoću opruge 44 koja deluje na donji deo 42 unutar muškog tela 41. Takav ventil 451 garantuje zaptivanje muške spojnice 48 kada je ona u nepovezanom stanju.

[0047] Zaostali pritisak može biti prisutan u jednom ili više hidrauličkih vodova 49 tokom rada. Pomeranjem poluge 4 udesno, gornji ekscentar 82 se aktivira i gura glavu zatvarača 25, stavljajući hidraulični vod 49 u vezu sa odvodnim vodom 50 I na taj način omogućava da se oslobodi unutrašnji zaostali pritisak (Slika 2). Tokom takve funkcije, zaptivka 19 je deformisana na deformabilnom delu 193 dozvoljavajući prolaz tečnosti kroz cev 191. Od hidrauličnog voda 49 do odvodnog voda 50, tečnost uvek prolazi kroz komoru 54 u šupljinu 67 koja je postavljena na na gornjoj strani, i na taj način se održava da komora 54 uvek bude puna tečnosti do nivoa 66. Tokom ove faze, donji ekscentar 83 se ne pomera, jer vratilo 5 okretanjem udesno udara u stranu petlje 822 gornjeg ekscentra 82 i napaja ga, dok je petlja 832 pričvrsnog dela 831 dovoljno široka da vratilo 5 može da se vrti bez dodirivanja bilo koje njene strane (Slike 18-19).

[0048] Sila kojom deluje poluga 4 mora biti takva da bude veća od otpora opruge 84, koja drži zatvarač 25 u predviđenom položaju.

[0049] Nakon oslobađanja zaostalog pritiska unutar voda 49, sistem je spreman za spajanje.

[0050] Prva faza pri spajanju (Slika 4) sastoji se u tome da se muška spojnica 48 uvuče u žensku spojnicu 47. Zaostali pritisak može biti prisutan u komori 57 uzvodno od ventila 451. Ventil 451 dolazi u kontakt sa ventilom 52 kada se obavi približavanje muške spojnice 48 prema ženskoj spojnici 47. U odsustvu zaostalog pritiska u komori 57, opterećenje opruga 21 i 44 je jednako i oba ventila 451, 52 nisu u svojim položajima. Samo ventil 52 je pomeren u slučaju postojanja pritiska u komori 57. Pritiskanjem muške spojnice 48 u žensku spojnicu 47, muško telo 41 ulazi u kontakt sa kuglicama 32, i na taj način se pomera spoljni sklop 53 u blok 1 (Slika 5). Za vreme pomeranja, glava zatvarača 25 ulazi u kontakt sa gornjim ekscentrom 82, koji se, sa svoje strane, dovodi u kontakt sa blokom 1. Na taj način se zatvarač 25 otvara i uključuje hidraulični vod 49 u otvoreni krug. Ova operacija omogućava da se oslobodi pritisak u toku operacije spajanja čak i ako se ručica 4 ne koristi ranije. Gornji ekscentar 82 se ne može slobodno pomicati sa zatvaračem 25 u otvorenom položaju.

[0051] Nastavljajući sa umetanjem muške spojnice 48 u žensku spojnicu 47 (Slike 6-7), kuglice za zaključavanje 32 ulaze u sedište 301 prstenaste navrtke 30 ina taj način dozvoljavaju ulaz muške spojnice 48 sve dok se kuglice za zaključavanje . 32 ne upadnu u šupljinu 411 koja se nalazi u muškom telu 41 (Slike 8-9).

[0052] U ovom položaju opruga 31 vraća sklop koji se sastoji od spoljnog sklopa 53 i muške spojnice 48 u spojeni balansirani položaj pomerajući rame 292 držača prstenaste brave 29 (Slika 9). U slučaju nepostojanja pritiska u komori 57, kao što je gore navedeno, donji deo 16 se ne pomera i ostaje u istom položaju pomoću opruge 22, a ventil 451 se uvlači; u ovom slučaju krug je otvoren i spojnica je spojena kao što je prikazano na Slici 9.

[0053] Donji deo 16 se tada uvlači, u slučaju postojanja pritiska u komori 57.

[0054] Ručno mehaničko povezivanje je u ovom trenutku završeno; muška spojnica 48 je mehanički spojena sa ženskom spojnicom 47, ali zahvaljujući činjenici da je donj deo 16 pomeren ka unutrašnjosti ženske spojnice 47, ventil 451 koji zadržava zaostali pritisak muške spojnice 48 još uvek nije otvoren. Na taj način, napor potreban za rad spajanja je nezavisan od zaostalog pritiska koji je prisutan unutar muške spojnice 48 jer ne utiče na rad ventila koji zadržavaju zaostali pritisak.

[0055] Za otvaranje ventila 451, u slučaju postojanja pritiska u komori 57, potrebno je poslati impuls pritiska koji dolazi iz hidrauličnog voda 49, koji prilikom prolaska kroz cev 191 deformiše deformabilni deo 193 zaptivača 19, ispunjava komoru 54 i potiskuje donji deo 16 koji zatim deluje na ventil 52, koji otvara ventil 451, a potisni deo donjeg dela16 postaje viši od od dela koji je na ventilu 451. Za vreme kretanja donjeg dela 16, vazduh u komori koji se nalazi između zaptivki 17 i 14 može ulaziti i izlaziti kroz cev 56 (Slika 10).

[0056] Krug se potpuno otvara kada donji deo 16 dodirne telo 13 (ponovo na Slici 10). Zahvaljujući činjenici da se komora 54 uvek drži na skoro punom nivou 66 da bi se minimiziralo prisustvo komprimovanog vazduha, jednom kada se napuni uljem pod pritiskom, kretanje donjeg dela 16 više nije dozvoljeno, osim za kretanje zatvarača 25 zato što zaptivka 19 ne dozvoljava povratak tečnosti prema hidrauličnom vodu 49. Prisustvo komprimovanog vazduha bi moglo učiniti da se donji deo 16 povuče i zatim zatvori ventil 451 muške spojnice 48.

[0057] Odvajanje između muške spojnice 48 i ženske spojnice 47 započinje delovanjem na polugu 4 (Slika 11) koja pokreće gornji ekscentar 82, prema istim metodama kao i početno oslobađanje koje je opisano gore, i prikazano na Slikama 2, 18 i 19, koji deluje na glavu zatvarača 25 stavljanjem hidrauličnog voda 49 u komunikaciju sa odvodnim vodom 50, na taj način se ispušta pritisak unutar njih. U slučaju pritiska i mogućeg protoka u hidrauličnom vodu 49 (na primer izazvanog opterećenjem uzvodno od muške spojnice), aktiviranjem zatvarača 25 dolazi do pada pritiska u komori 54, dok prisustvo zaptivača 19 i kalibrisane cevi 191 izaziva viši pritisak u hidrauličnom vodu 49, koji deluje na zaptivač 14, izazivajući potisak na donji deo 16, koji prevazilazi silu u opruzi 22 tako da se na taj način pomera sam donji deo 16, ventil 52 i ventil 451 koji se zatvara (Slika 12).

[0058] Nastavljajući kretanje, gornji ekscentar 82 gura glavu zatvarača da deluje na telo ventila 23, koje zauzvrat pomera sklop koji je formiran od ženske spojnice 47 i muške spojnice 48 prema spoljašnosti gde su kuglice 32 sa udubljenjima 303 koja se nalaze na prstenastoj navrtki 30 koja služi za fiksiranje. U takvom položaju, kuglice za zaključavanje 32 izlaze iz udubljenja 411 koja se nalaze u muškom telu 41 i oslobađaju je izlazeći van(Slika 13-14).

[0059] Važno je napomenuti da je petlja 832 donjeg ekscentra 83 dovoljno široka da omogući dvostruko pomeranje gornjeg ekscentra 82 na kraju drugog pomeranja, a vratilo 5 se skoro prislanja na stranu pomenute petlje 832 (Slike 20- 21).

[0060] Nekontrolisana muška spojnica 48 je odvojena od uticaja naprezanja unutrašnjih opruga. Nakon oslobađanja kuglica 32, opruga 31 vraća žensku spojnicu 47 u položaj mirovanja delujući na odstojnik 37 (Slike 15 i 1).

[0061] Sistem je spreman za novo povezivanje.

[0062] Ženska spojnica 47, spojena pomoću kuglica za zabravljivanje 32, se vodi prema van kada je spojena, ako je muška spojnica 48 povučena. Kada loptice za zabravljivanje 32 stignu do udubljenja 303 na prstenastoj navrtki 30, muška spojnica 48 je odvojena (slučajno odvajanje, "otcepljena" funkcija).

[0063] Uključivanje donjeg voda je slično onom kod gornjeg voda, s tim što je važno napomenuti da se poluga 4 pomera ulevo u suprotnom smislu (Slika 27): interakcija između vratila 5 i dela za pričvršćivanje 831 donjeg ekscentra 83 je slična sa onom koja je gore opisana i odnosi se na deo za pričvršćivanje 821 gornjeg ekscentra 82, u kojem petlja 822 dozvoljava rotaciju dela za pričvršćivanje 831 donjeg ekscentra 83 bez pomeranja gornjeg ekscentra 82

Claims (6)

Zahtevi

1. Priključak za prenos tečnosti (100) koji sadrži žensku spojnicu (47) koja je umetnuta u hidraulični blok za napajanje (1) koji pripada priključku (100), i muška spojnica (48), koja može biti povezana sa pomenutom ženskom spojnicom (47), pomenuti blok (1) sadrži najmanje jedan hidraulični vod (49) i jedan odvodni vod (50), i poluga (4) koja je integralna sa ekscentrom (7) koji je prilagođen da obavi rasterećenje pritiska u komori (54) unutar ženske spojnice (47) i prilagođena za odvajanje muške spojnice (48) od ženske spojnice (47), pomenuta ženska spojnica (47) sadrži ventil za smanjenje pritiska (51) koji postavlja komoru (54) u vezu sa odvodnim vodom (50), ženska spojnica (47) sadrži zaptivku (19) koja je prilagođena za zatvaranje kalibrirane komunikacione cevi (191), zaptivka (19) koja se nalazi između komore (54) i hidrauličnog voda (49), pomenuta kalibrisana komunikaciona cev (191) se nalazi u telu (13) ženske spojnice (47) sa spoljašnje strane u odnosu na pomenutu komoru (54) i u odnosu na osu (α) priključka (100), na taj način se stvara razlika u pritisku između pritiska u hidrauličnom vodu (49) i komori (54), pri čemu je najmanje jedan pomenuti hidraulički vod (49), u spojenoj konfiguraciji priključka za prenos tečnosti (100), u otvorenoj vezi za prolaz tečnosti ka pomenutoj muškoj spojnici (48) kroz više otvora koji su predviđeni u telu (13) ženske spojnice (47), pri čemu su pomenuti višestruki otvori raspoređeni oko ose (α) priključka (100) sa kosom osovinom u odnosu na osu (α) priključka (100), pomenuta kalibrisana komunikaciona cev (191) se nalazi sa spoljne strane navedene komore (54) i ima kosu osu (β) u odnosu na osu (α) od priključka (100) tako da na taj način određuje radijalnu vrstu zaptivanja zaptivke (19) prema unutra od spoljne strane prema osi (α) priključka (100), pri čemu pomenuta zaptivka (19) ima prstenasti oblik i sadrži nedeformabilan deo (192) i deformabilni deo (193), deformabilni deo (193) koji se savija prema unutrašnjosti komore (54) kada se dostigne zadati nominalni pritisak, na taj način se obezbeđuje ulaz tečnosti pod pritiskom u komoru (54) hidrauličnog voda (49) a kada se deformabilni deo (193) vrati u u svoj početni oblik, na taj način se ometa prolaz tečnosti kada se pritisak vrati na vrednost pomenutog nazivnog pritiska.

2. Priključak (100) prema zahtevu 1, karakteriše se time što, kalibrisana komunikaciona cev (191) vodi u prstenasti otvor (73) koji se nalazi na telu ventila (23) tako da štiti zaptivku (19) od direktnog uticaja protoka tečnosti koja dolazi iz cevi (191).

3. Priključak (100) prema zahtevu 1, karakteriše se time što, pomenuti ventil (51) sadrži telo ventila (23), klizni zatvarač (25) i oprugu (84), pri čemu navedeno telo ventila (23) formira kućište za klizni zatvarač (25) koji je pod opterećenjem opruge (84) koja reaguje protiv izbočine glave zatvarača (25) i tela ventila (23), pri čemu pomenuto telo ventila (23) takođe sadrži šuplji član (72) koji integralno obavija unutrašnji deo zatvarača (25), pri čemu je zaptivanje obezbeđeno kontaktom između zaptivača (251) zatvarača (25) i koničnog sedišta (231) tela ventila (23), prsten (64), spolja je integralno vezan sa šupljim telom (641), u kome zatvarač (25) klizi sa šupljim elementom (72), a postavljen je unutar komore (54), a pomenuto šuplje telo (641) ima kraj koji je prstenastog oblika (644) u kojem prsten (64) leži tako da se tečnost kreće aksijalno prema odvodnom vodu (50) samo sa gornje strane komore (54) kroz šupljinu (67), pomenuti prsten (64) dodiruje na donji deo tela ventila (23).

4. Priključak (100) prema zahtevu 3, karakteriše se time što šuplji član (72) ima prstenasti deo (721) sa tri šupljine koje su raspoređene pod uglom od 120 ° i služe za prolaz tečnosti i u kontaktu je sa zaptivačem (251). ) koji je u funkciji sa sistemom zaptivanja koji postoji na telu ventila (23).

5. Priključak (100) prema zahtevima 3 ili 4, karakteriše se time što sadrži iglu (62) i prilagođeni prsten (60) koji sadrži prilagođenu površinu (68) koja je u interakciji sa telom (13), položaj šupljine (67) u odnosu na cev (191) je usklađena sa oblikom tela ventila (23) kao I sa telom (13) pomoću igle (62) i prilagođenog prstena (60).

6. Priključak (100) prema zahtevu 5, karakteriše se time što prilagođeni prsten (60) omogućava prilagođavanje u odnosu na blok (1), jer sadrži prilagođenu izbočinu (601) koja je prilagođena da bi ostvarila povezivanje sa prilagođenim sedištem 61) koje se nalazi na bloku (1).