RS57836B1 - Sistem za gajenje i branje gljiva - Google Patents

Description

OPIS

Pronalazak se odnosi na sistem za gajenje i branje gljiva.

Opšte je poznato da se gljive gaje u klimatizovanim, a zavisno od vrste gljive, u mračnim ili svetlim prostorijama. Zbog toga je poželjno da su gljive, koje rastu na istom supstratu, raspoređene u više nivoa, jedne iznad drugih, u sadnicama na nekoj stalaži. Supstrat poseduje pritom sastav, određen u zavisnosti od vrste gljive. Nakon što su gljive dostigle određenu veličinu, ručno se beru u pravilnim razmacima.

Iz patenta EP 1 064 836 A2 je poznato da se branje gljiva vrši pomoću gondole, postavljene na stalaži tako da se može kretati. Pomoću gondole radnik, koji stoji pored nje, ručno bere svaku pojedinačnu pečurku. Poželjno je da se gondola pritom može kretati horizontalno duž stalaže.

Patent EP 1810 563 A1 se odnosi na uređaj za branje gljiva, koji obuhvata uređaj za transportovanje radnika, koji prenosi berača gljiva u pravcu sadnica.

Patent WO 93/00793 A1 se odnosi na uređaj za automatsko, selektivno branje gljiva.

Iz patenta WO 2012/110238 A1 je, takođe, poznat jedan sistem za branje gljiva koji obuhvata uređaj za prenošenje pomoću koga se gljive prenose sa višespratne stalaže na stalak za branje. Na stalcima za branje se nalaze gljive u istom nivou, nivo je definisan tako da berači, koji stoje pored stalka za branje, mogu lako da beru gljive.

Mana navedenih sistema je u tome što se njima može postići samo relativno mali učinak branja. Pod učinkom branja se podrazumeva količina gljiva, ubrana po jedinici vremena. U uzgoju gljiva troškovi branja čine najveći udeo u troškovima proizvodnje, stoga postoji potreba za sistemima koji omogućavaju povećanje učinka branja. Zbog toga je zadatak ovog pronalaska da omogući sistem za gajenje i branje gljiva. Pritom naročito treba uvećati učinak branja, a redukovati troškove branja. Ovaj zadatak se rešava sistemom sa karakteristikama navedenim u patentnom zahtevu 1. Poželjni načini realizacije su tema svakog od narednih zahteva. Trebalo bi napomenuti i to da se karakteristike, pojedinačno realizovane u zahtevima, takođe mogu međusobno kombinovati na željeni i tehnički smisleni način i da tako mogu nastati i drugi načini realizacije pronalaska.

Sistem za gajenje i branje gljiva, prema ovom pronalasku, obuhvata barem jednu stalažu, pri čemu su gljive koje rastu na istom supstratu na stalaži raspoređene u barem dva nivoa, jedne iznad drugih, zatim barem jednu stanicu za branje, koja se može kretati horizontalno duž stalaže, kao i više mesta za branje za radnike koji beru gljive. Sistem se odlikuje time što svako mesto za branje odgovara nekom različitom nivou, tako da se gljive istovremeno beru na različitim nivoima stalaže.

Za razliku od dosadašnjih tehničkih praksi, sistem prema ovom pronalasku poseduje tu prednost da se pomoću više mesta za branje, raspoređenih na stanici za branje, gljive mogu brati istovremeno na različitim nivoima stalaže. Tako se znatno može uvećati učinak branja, dok se ukupni troškovi smanjuju.

Pod mestima za branje se podrazumevaju one pozicije na kojima stoje radnici i beru zrele gljive. Mesta za branje mogu da poseduju vagu za merenje gljiva i/ili fiksiranu oštricu za odvajanje stabljike gljive. Gljive se, po pravilu, odlažu u ambalažu u kojoj se kasnije isporučuju trgovinama. Pomoću vage berač može biti siguran da svaka ambalaža obuhvata korektnu neto težinu. Odvajanje stabljike gljive spada u proces berbe i neizostavno je za kvalitet gotovog proizvoda. Fiksirana oštrica omogućava da radnici mogu brati obema rukama i da jednostavno odvajaju stabljiku prinošenjem gljive oštrici.

To što svako mesto za branje, prema ovom pronalasku, odgovara nekom različitom nivou, znači da svako mesto za branje odgovara određenom nivou stalaže. U slučaju da, na primer, postoje dva mesta za branje, onda je prvo mesto za branje predviđeno za prvi nivo na stalaži, a drugo mesto za branje za drugi nivo na stalaži. U idealnom slučaju, broj mesta za branje na stanici branja tačno odgovara broju nivoa na stalaži. Ovakvim rasporedom se može vršiti istovremena berba sa svih nivoa na stalaži, tako da se prilikom samo jednog horizontalnog kretanja duž stanice za branje može obrati čitava stalaža.

Poželjno je da stanica za branje obuhvata most za branje koji prima berača gljiva, a koji je postavljen na odstojanju od poda. Na mostu za branje radnici stoje na relativno prilagođenoj radnoj visini u odnosu na gljive, raspoređene u različitim nivoima. Na taj način se radnik koji bere nalazi na uzvišenoj poziciji od poda tako da lako može da dopre, na primer, do gljiva koje se nalaze na nekom od gornjih nivoa stalaže i da ih pritom efikasno ubere. Pod gornjim nivoom se prema ovom pronalasku podrazumeva nivo koga od poda deli barem jedan nivo stalaže. Kako bi most za branje bio što pristupačniji, može da poseduje merdevine ili stepeničaste elemente.

Most za branje može da obuhvata platformu na kojoj stoji berač. Takođe je zamislivo da most za branje bude napravljen u obliku podesta.

Takođe je zamislivo da se most za branje može kretati vertikalno. Na taj način berač može bez poteškoća da stane na most za branje koji je u nivou zemlje i da se podigne aktiviranjem neke pogonske jedinice i tako dospe u relativno optimalan položaj do gljiva koje treba ubrati. Nakon završetka procesa branja, radnik se onda može ponovo spustiti i bez poteškoća napustiti most za branje koji je opet u nivou zemlje. Pogonska jedinica može biti i motorna i hidraulična. Načelno je zamislivo i da se most za branje može pokrenuti ručno na gore i dole, na primer, navijanjem ili nečim sličnim.

U idealnom slučaju, stalaža za branje obuhvata tačno dva nivoa, postavljena jedan iznad drugog, dakle prvi i drugi nivo. Branje gljiva sa prvog nivoa se u idealnom slučaju vrši sa prvog mesta za branje, dok se gljive sa drugog nivoa u idealnom slučaju beru sa drugog mesta za branje. Kako bi se obezbedila što efikasnija berba gljiva svakoj stalaži je dodeljena barem jedna stanica za branje sa više mesta za branje.

Sistem, prema ovom pronalasku, u idealnom slučaju obuhvata barem jedan poprečni transporter čiji je pravac kretanja poprečan u odnosu na uzdužno rasprostiranje stalaže. Radnici beru gljive i stavljaju ih (poželjno već u ambalaži) na poprečni transporter koji ih direktno prenosi na dalje prerađivanje. Poprečni transporter se može napraviti u vidu pokretne trake. U slučaju da sistem obuhvata više stalaža, postavljenih jedne pored drugih, poprečni transporter može da pokriva sve stalaže. U idealnom slučaju, poprečni transporter se može pokretati motorno varijabilnom brzinom poprečno u odnosu na svoj pravac kretanja. Time se omogućava prilagođavanje brzini branja samih radnika. U slučaju da je na supstratu ostalo još mnogo gljiva, onda se branje sa supstrata vrši sporije, a poprečni transporter usporava kretanje duž stalaža. Ako je na supstratu, međutim, ostalo malo gljiva, onda se kretanje poprečnog transportera može ubrzati.

Od prednosti je da poprečni transporter poseduje dva transportna nivoa za prenošenje ubranih gljiva. Poželjno je da se nivoi nalaze direktno jedan ispod drugog. Takođe je moguće da se transportni nivoi poprečnog transportera, koji su jedan ispod drugog, premeste u položaj jedan pored drugog. U idealnom slučaju, prvi nivo je predviđen za prvo mesto za branje, a drugi nivo za drugo mesto za branje.

Mesta za branje mogu biti postavljena na oprečnim stranama poprečnog transportera. Ovo ima tu prednost šta se tada poprečni transporter može popuniti ravnomerno i dobro sa svih mesta za branje. U idealnom slučaju su stanica i mesta za branje pričvršćeni za poprečni transporter tako da se poprečni transporter zajedno sa mestima za branje može kretati duž stalaža, a samim tim i duž sadnica gljiva. U slučaju da se poprečni transporter kreće horizontalno, onda se paralelno sa njim kreću i radnici tako da se čitav supstrat, koji se nalazi na stalažama, može brati sukcesivno. Na taj način se ubrane gljive mogu neposredno odlagati na poprečni transporter, tako da se prenose do nekog centralnog mesta gde se dalje prerađuju.

Sistem prema ovom pronalasku može, nadalje, da obuhvata jednu ramnu konstrukciju za prijem poprečnog transportera. Ramna konstrukcija se pruža paralelno sa stalažom i poseduje, u idealnom slučaju, jednu noseću šinu. Noseća šina je napravljena tako da se po njoj može kretati poprečni transporter. Pritom, poprečni transporter poseduje u idealnom slučaju okretne valjke koji su postavljeni duž noseće šine. U idealnom slučaju, poprečni transporter je postavljen tako sa se može kretati na oba kraja na ramnoj konstrukciji.

Poželjno je da sistem prema ovom pronalasku obuhvata i jednu transportnu jedinicu koja prenosi ubrane gljive u vertikalnom pravcu, poželjno do poprečnog transportera i da ih u idealnom slučaju odlaže na poprečni transporter. Poželjno je da se transportna jedinica pritom pruža od mesta za branje, predviđenog za donji nivo stalaže, sve do poprečnog transportera koji je postavljen iznad stalaže. Kod transportne jedinice se u idealnom slučaju radi o nekoj vrsti lifta. Transportna jedinica može da obuhvata neki noseći stalak na koji se mogu staviti ubrane gljive tj. ambalaže, pri čemu se one zatim transportuju u vertikalnom pravcu, u idealnom slučaju nagore. Transportna jedinica može da poseduje platforme na koje se mogu stavljati ubrane gljive tj. ambalaže. Transportna jedinica može da bude napravljena i tako da se ambalaže kače za nju tj. nataknu na nju.

Sistem može da obuhvata i uzdužni transporter. Poželjno je da ovaj uzdužni transporter, na primer, trakasti transporter, poseduje pravac kretanja paralelan sa uzdužnim rasprostiranjem stalaže, kao i dve transportne trake, u nekim delovima.

Uzdužni transporter može da bude podeljen u više delova, u idealnom slučaju u tri dela. Poželjno je da u prvom delu uzdužni transporter obuhvata dva transportna nivoa, pri čemu transportni nivoi odgovaraju transportnim nivoima poprečnog transportera, tako da prvi transportni nivo uzdužnog transportera odgovara prvom nivou poprečnog transportera, a drugi transportni nivo uzdužnog transportera drugom nivou poprečnog transportera. Na taj način se ambalaže tj. gljive, koje su postavljene na prvom nivou poprečnog transportera, transportuju na prvi nivo uzdužnog transportera. Transportni nivoi uzdužnog transportera se protežu pored nivoa, koji se nalaze paralelno jedni pored drugih, i postavljeni su tako da se mogu zameniti s njima. Drugi deo uzdužnog transportera može da bude napravljen kao prelazna oblast. U prelaznoj oblasti uzdužni transporter prelazi iz oblika sa dva nivoa u oblik sa jednim nivoom. Pritom je poželjno da pojedinačne transportne trake uzdužnog transportera poseduju nagibe različite jačine. Poželjno je da treći deo obuhvata samo jedan nivo. Ambalaže koje se transportuju na različitim nivoima susreću se ovde. Načelno je zamislivo da uzdužni transporter obuhvata samo jednu prelaznu oblast, dakle oblast u kojoj oblik sa dva nivoa prelazi u oblik sa jednim nivoom. U tom slučaju, uzdužni transporter poseduje dve transportne trake različitih nagiba.

Pronalazak, kao i tehničko okruženje, bliže će se objasniti u nastavku teksta na osnovu slika. Potrebno je naglasiti da slike prikazuju naročito poželjne varijante realizacije pronalaska. Pronalazak, međutim, nije ograničen samo na prikazane varijante realizacije. Pronalazak svakako obuhvata, ukoliko je u tehničkom pogledu smisleno, bilo koje kombinovanje tehničkih karakteristika, koje su navedene u zahtevima ili su prethodno opisane kao relevantne za pronalazak.

Na crtežima je prikazano:

Slika 1: shematski bočni prikaz sistema prema ovom pronalasku u prvoj realizaciji, Slika 2: sistem, prikazan na slici 1, u perspektivnom prikazu,

Slika 3: sistem, prikazan na slici 1, u još jednom perspektivnom prikazu,

Slika 4: perspektivni prikaz sistema prema ovom pronalasku u drugoj realizaciji.

Slika 1 predstavlja shematski bočni prikaz sistema 10 za gajenje i branje gljiva prema ovom pronalasku u prvom načinu realizacije. Sistem 10 obuhvata stalažu 12 sa dva nivoa 14, 16 koja se nalaze jedan iznad drugog. Na nivoima 14, 16 postavljen je supstrat na kome rastu gljive. Nadalje, sistem 10 obuhvata stanicu 18 za branje, koja se može kretati duž stalaže 12. Stanica 18 za branje obuhvata dva mesta 20, 22 za branje barem za po jednog radnika pri branju gljiva. Svako mesto 20, 22 za branje odgovara različitom nivou 14, 16 na stalaži 12, tako da se gljive mogu istovremeno brati na različitim nivoima 14, 16 na stalaži 12. Na slici 1 je prvo mesto 20 za branje predviđeno za donji nivo 14, dok je drugo mesto 22 za branje predviđeno za gornji nivo 16.

Drugo mesto za branje je napravljeno u vidu mosta 24 za branje koji je predviđen za prijem radnika koji bere gljive. Most 24 za branje se nalazi na odstojanju od poda 54 i služi tome da se mogu ubrati gljive koje se nalaze na gornjem nivou 16 tj. na gornjim nivoima stalaže 12. Na mostu 24 za branje, radnik se nalazi na uzvišenoj poziciji u odnosu na pod 54 tako da lako može dopreti i ubrati gljive koje se nalaze na gornjem nivou 16. Most za branje 24 može da obuhvata platformu 26 na kojoj stoji radnik. Kako bi most 24 za branje bio što pristupačniji, most 24 za branje može da obuhvata merdevine ili neke stepeničaste elemente. Takođe je zamislivo da se most 24 za branje može kretati vertikalno. Na taj način, radnik koji bere gljive najpre stane na most 24 za branje koji je u nivou zemlje, pa se zatim aktiviranjem neke pogonske jedinice podiže naviše do relativno optimalnog položaja za branje gljiva.

Sistem 10, predstavljen na slici 1, obuhvata, dalje, poprečni transporter 28 koji je napravljen kao trakasti transporter i pruža se iznad stalaže 12. Poprečni transporter 28 poseduje pravac kretanja poprečan u odnosu na uzdužno rasprostiranje stalaže 12. U slučaju da sistem 10 obuhvata veći broj stalaža 12, koje su u idealnom slučaju postavljene na međusobnom odstojanju i pružaju se paralelno jedna sa drugom, onda je poželjno da poprečni transporter 28 pokriva više stalaža 12, postavljenih jedne pored drugih. Poželjno je da su mesta 20, 22 za branje postavljena na oprečnim stranama poprečnog transportera 28.

Slika 2 prikazuje sistem 10, predstavljen na slici 1, u perspektivnom prikazu. Poprečni transporter 28 obuhvata dva nivoa 30, 32 za prenos ubranih gljiva. Pored poprečnog transportera 28 može biti postavljen prostor 34 za odlaganje ambalaža. Poželjno je da se ubrane gljive direktno stavljaju u ambalažu na mestima 20, 22 za branje, u kojoj se gljive kasnije isporučuju u trgovine. Kako bi se odredila tačna neto težina, poželjno je da svako mesto 20, 22 za branje poseduje jednu vagu. Berač uzima ambalažu sa prostora 34 za odlaganje i puni je dok se ne dostigne željena težina, pa je zatim stavlja na poprečni transporter 28 koji prenosi gljive na dalje prerađivanje.

Nadalje, na slici 2 je predstavljena konstrukcija okvira 36 koja služi za prijem poprečnog transportera 28 i pruža se paralelno sa stalažom 12. Konstrukcija okvira 36 obuhvata noseću šinu 38 duž koje se može kretati poprečni transporter 28. Poželjno je da poprečni transporter 28 poseduje okretne valjke 40 koji naležu na noseću šinu 38. U idealnom slučaju, poprečni transporter 28 je sa oba svoja kraja postavljen na po jednoj nosećoj šini 38 tj. konstrukciji okvira 34. Stanica 18 za branje sa dva mesta 20, 22 za branje je dobro pričvršćena za poprečni transporter 28. Ovo ima tu prednost što se poprečni transporter 28 može kretati zajedno sa mestima 20, 22 za branje duž stalaže 12, a samim time i duž sadnica gljiva. Berači tako mogu neposredno da odlažu ubrane gljive na poprečni transporter 28, tako da se mogu preneti do nekog centralnog mesta i dalje prerađivati.

Slika 3 prikazuje sistem 10, predstavljen na slici 1, u drugom perspektivnom prikazu. Prvo mesto 20 za branje na stanici 18 za branje odgovara donjem nivou 14 na stalaži 12. Kako bi bilo moguće da se gljive koje se beru i stavljaju u ambalaže uklone sa mesta 20 za branje i tako se stvori mesto za druge gljive, stanica 18 za branje obuhvata transportnu jedinicu 42. Transportna jedinica 42 se pruža od prvog mesta 20 za branje vertikalno ka poprečnom transporteru 28 i napravljena je tako da transportuje ambalažu sa pečurkama do poprečnog transportera 28 i da je odlaže na njega. Transportna jedinica 42 obuhvata pritom noseći stalak 44 na koji se, na primer, mogu staviti ambalaže i onda vertikalno pokrenuti naviše. Poželjno je da se kod transportne jedinice 42 radi o nekoj vrsti lifta.

Slika 4 predstavlja perspektivni prikaz sistema 10 prema ovom pronalasku na primeru jedne drugačije realizacije. Sistem 10 za gajenje i branje gljiva obuhvata četiri stalaže 12, koje su postavljene na međusobnom odstojanju i paralelno jedna sa drugom, a koje poseduju po dva nivoa 14, 16 na kojima rastu gljive. Uz uzdužne strane stalaža 12 je postavljena po jedna stanica 18 za branje tako da je pokretljiva. Stanice 18 za branje obuhvataju po dva mesta 20, 22 za branje pri čemu svako mesto 20, 22 za branje odgovara jednom nivou 14, 16 na stalaži 12. Poprečni transporter 28, koji u idealnom slučaju obuhvata dva nivoa, pruža se uspravno u odnosu na stalaže 12 i pokriva ih.

Pravac kretanja poprečnog transportera 28 je poprečno od stalaža 12 (na slici 4 predstavljeno običnom strelicom). Nadalje je poželjno da se poprečni transporter 28 može motorno pokretati varijabilnom brzinom poprečno od svog pravca kretanja (na slici 4 predstavljeno dvostrukom strelicom). Pojedinačne stanice 18 za branje su čvrsto postavljene na poprečnom transporteru 28 tako da se mogu kretati zajedno sa njim duž stalaža 12.

Sistem 10, predstavljen na slici 4, obuhvata, nadalje, uzdužni transporter 46 čiji je pravac kretanja paralelan sa uzdužnim rasprotiranjem stalaže 12 (na slici 4 predstavljen isprekidanom strelicom). Nadalje, uzdužni transporter 46 obuvata barem na pojedinim delovima dve transportne trake 60, 62. Poprečni transporter 28 prenosi gljive sa stalaža 12 do uzdužnog transportera 46, a ovaj ih zatim prenosi do nekog centralnog mesta. Poželjno je da uzdužni transporter 46 obuhvata više delova 48, 50, 52. U prvom delu 48 uzdužni transporter 46 obuhvata dva transportna nivoa 56, 58. Ovi transportni nivoi 56, 58 odgovaraju transportnim nivoima 30, 32 na poprečnom transporteru 28. Transportni nivoi 56, 58 prolaze paralelno pored nivoa koji se nalaze jedan pored drugog, i pritom nisu postavljeni, kao što je to slučaj kod poprečnog transportera, jedan iznad drugog, već jedan pored drugog. Drugi deo 50 je napravljen kao prelazna oblast. To znači da uzdužni transporter prelazi iz oblika sa tri nivoa u oblik sa jednim nivoom. Pritom, pojedinačne transportne trake 60, 62 uzdužnog transportera 46 poseduje nagibe različite jačine. U svom trećem delu 52 uzdužni transporter 46 obuhvata samo jedan nivo. Takođe je zamislivo da uzdužni transporter 46 obuhvata samo prelaznu oblast 50, dakle, oblast u kojoj uzdužni transporter 46 prelazi iz oblika sa dva nivoa u oblik sa jednim nivoom.

Lista pozivnih oznaka

10 sistem za gajenju i branje gljiva

12 stalaža

14 prvi nivo stalaže

16 drugi nivo stalaže

stanica za branje

prvo mesto za branje

drugo mesto za branje

most za branje

platforma

poprečni transporter

prvi nivo poprečnog transportera

drugi nivo poprečnog transportera

prostor za odlaganje ambalaže

konstrukcija okvira

noseća šina

okretni valjak

transportna jedinica

noseći stalak

uzdužni transporter

prvi deo uzdužnog transportera

drugi deo uzdužnog transportera

treći deo uzdužnog transportera

pod

prvi transportni nivo uzdužnog transportera drugi transportni nivo uzdužnog transportera prva transportna traka uzdužnog transportera druga transportna traka uzdužnog transportera

Claims (14)

Patentni zahtevi

1. Sistem (10) za gajenje i branje gljiva koji obuhvata:

- barem jednu stalažu (12), pri čemu su gljive koje rastu na istom supstratu na stalaži (12) raspoređene u barem dva nivoa (14, 16) jedan iznad drugog, kao i - barem jednu stanicu (18) za branje koja se može kretati horizontalno duž stalaže (12) i koja obuhvata više mesta (20, 22) za branje za radnike koji beru gljive,

naznačen time, što svako mesto (20, 22) za branje odgovara određenom, različitom nivou (14, 16) tako se mogu istovremeno brati gljive na različitim nivoima (14, 16) na stalaži (12).

2. Sistem (10) prema zahtevu 1, naznačen time, što broj mesta (20, 22) za branje odgovara nivoima (14, 16) na stalaži (12).

3. Sistem (10) prema zahtevu 1 ili 2, naznačen time, što stanica (18) za branje obuhvata most (24) za branje po kome se kreće radnik koji bere gljive, a koji se nalazi na odstojanju od poda (54).

4. Sistem (10) prema prethodnom zahtevu, naznačen time, što most (24) za branje obuhvata platformu (26) na kojoj stoji berač.

5. Sistem (10) prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time, što sistem (10) obuhvata više stalaža (12), koje su postavljene paralelno jedna sa drugom, a za svaku stalažu (12) je predviđena jedna stanica (18) za branje.

6. Sistem (10) prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time, što sistem (10) obuhvata barem jedan poprečni transporter (28) čiji je pravac kretanja poprečan u odnosu na uzdužno rasprostiranje stalaže (12).

7. Sistem (10) prema zahtevu 6, naznačen time, što se poprečni transporter (28) može motorno pokretati sa varijabilnom brzinom poprečno od svog pravca kretanja.

8. Sistem (10) prema prethodnom zahtevu, naznačen time, što poprečni transporter (28) obuhvata dva nivoa (28, 30) za prenos ubranih gljiva.

9. Sistem (10) prema jednom od zahteva od 6 do 8, naznačen time, što su mesta (20, 22) za branje raspoređena na oprečnim stranama poprečnog transportera (28).

10. Sistem (10) prema jednom od zahteva od 6 do 9, naznačen time, što su stanica (18) za branje i zajedno sa njom mesta (20, 22) za branje dobro pričvršćeni za poprečni transporter (28).

11. Sistem (10) prema jednom od zahteva od 6 do 10, naznačen time, što transportna jedinica (42) prenosi ubrane gljive u vertikalnom pravcu.

12. Sistem (10) prema zahtevu 11, naznačen time, što je transportna jedinica (42) napravljena da bi transportovala ubrane gljive do poprečnog transportera (28).

13. Sistem (10) prema nekom od zahteva od 6 do 12, naznačen uzdužnim transporterom (46) čiji je pravac kretanja paralelan sa uzdužnim rasprostiranjem stalaže (12) i koji u pojedinim delovima obuhvata dve transportne trake (60, 62).

14. Sistem (10) prema prethodnom zahtevu, naznačen time, što uzdužni transporter (46) obuhvata tri dela (48, 50, 52), pri čemu uzdužni transporter (46) u prvom delu (48) obuhvata dva transportna nivoa, u drugom delu (50) prelaznu oblast, a u trećem delu (52) jedan transportni nivo.