RS58072B1 - Polimorfi i soli 6-(1h-indol-4-il)-4-(5-{[4-(1-metiletil)-1-piperazinil]metil}-1,3-oksazol-2-il)-1h-indazola kao pi3k inhibitori za upotrebu u tretmanu na primer respiratornih poremećaja - Google Patents

Description

Opis

POLJE PRONALASKA

[0001] Ovaj pronalazak se odnosi na so jedinjenja i njegov polimorf, gde je jedinjenje inhibitor aktivnosti kinaze, još preciznije, jedinjenje koje je inhibitor aktivnosti ili funkcije izooblika delta fosfoinozitid 3’OH kinaze (u daljem tekstu PI3Kδ), na farmaceutske kompozicije koje ih sadrže i na njihovu upotrebu u tretmanu različitih poremećaja.

POREKLO PRONALASKA

[0002] Ćelijske membrane predstavljaju veliku zalihu drugih prenosilaca koji mogu da budu angažovani u različitim putevima transdukcije signala. U odnosu na funkciju i regulaciju enzima efektora u putevima singnalizacije fosfolipida, klasa I PI3-kinaza (na primer Pl3Kδ) generiše druge prenosioce iz zalihe fosfolipida u membrani. Klasa I PI3Ka konvertuje fosfolipid PI(4,5)P2membrane u PI(3,4,5)P3, koji funkcioniše kao drugi prenosilac. PI i PI(4)P su takođe substrati PI3K i mogu da se fosforilišu i konvertuju u PI3P i PI(3,4)P2, tim redom. Pored toga, ovi fosfoinozitidi mogu da se konvertuju u druge fosfoinozitide pomoću 5’-specifičnih i 3’- specifičnih fosfataza. Prema tome, enzimatična aktivnost PI3K dovodi, ili direktno ili indirektno, do generisanja dva 3’-fosfoinozitid subtipa koji funkcionišu kao drugi prenosioci u putevima transdukcije intracelularnog signala (Trends Biochem. Sci.22(7) p. 267-72 (1997) od Vanhaesebroeck i saradnika; Chem. Rev.101(8) p.2365-80 (2001) od Leslie i saradnika; Annu. Rev. Cell Dev. Biol.17 p.615-75 (2001) od Katso i saradnika; i Cell. Mol. Life Sci.59(5) p.761-79 (2002) od Toker). Do danas je kod sisara identifikovano osam PI3Ka, podeljenih u tri osnovne klase (I, II i III) na osnovu homologije sekvenci, strukture, vezujućih partnera, načina aktivacije i preference substrata. In vitro, klasa I PI3Ka može da fosforiliše fosfatidilinozitol (PI), fosfatidilinozitol-4-fosfat (PI4P) i fosfatidilinozitol-4,5-bisfosfat (PI(4,5)P2) da se dobiju fosfatidilinozitol-3-fosfat (PI3P), fosfatidilinozitol-3,4-bisfosfat (PI(3,4)P2i fosfatidilinozitol-3,4,5-trisfosfat (PI(3,4,5)P3, tim redom. Klasa II PI3Ka može da fosforiliše PI i PI4P. Klasa III PI3Ka može da fosforiliše samo PI (Vanhaesebroeck i saradnici (1997), kao gore; Vanhaesebroeck i saradnici Exp. Cell Res. 253(1) p.239-54 (1999); i Leslie i saradnici (2001), kao gore).

[0003] Klasa I PI3K je heterodimer koji se sastoji od p110 katalitičkih podjedinica i regulatorne podjedinice, familija je dalje podeljena u enzime klase Ia i klase Ib na osnovu regulatornih partnera i mehanizma regulacije. Klasa Ia enzima se sastoji od tri posebne katalitičke podjedinice (p110α, p110β i p110δ) koji se dimerizuju sa pet posebnih regulatornih podjedinica (p85α, p55α, p50α, p85β i p55γ), gde su sve katalitičke podjedinice sposobne da stupe u interakciju sa regulatornim podjedinicama da se formiraju različiti heterodimeri. Klasa Ia PI3K se generalno aktivira u odgovoru na stimulaciju receptora tirozin kinaze faktora rasta, interakcijom regulatorne podjedinice SH2 domena sa specifičnim fosfotirozin ostacima aktiviranog receptora ili adaptora proteina kao što je IRS-1. Male GTPaze (aze kao u primeru) su takođe uključene u aktivaciju PI3K u konjukciji sa aktivacijom receptora tirozin kinaze. I p110α i p110β se konstitutivno ekspresuju u svim tipovima ćelija, pri čemu je ekspresija p110δ više ograničena na populaciju leukocita i nekih epitelijalnih ćelija. Nasuprot tome, pojedinačna klasa Ib enzima se sastoji od p110γ katalitičke podjedinice koja stupa u interakciju sa p101 regulatornom podjedinicom. Osim toga, klasa Ib enzima se aktivira u odgovoru na sisteme G-protein udvojenog receptora (GPCR) i čini se da je njihova ekspresija ograničena na leukocite.

Šema A: konverzija

[0004] Kako je ilustrovano u prethodno datoj Šemi A, fosfoinozitid 3-kinaze (PI3Ke) fosforilišu hidroksilnu grupu trećeg ugljenika na inozitol prstenu. Fosforilacija fosfoinozitida za generisanje Ptdlni(3,4,5)P3, Ptdlni(3,4)P2i Ptdlni(3)P produkuje druge prenosioce za različite puteve transdukcije signala, uključujući signale esencijalne za proliferaciju ćelije, diferencijaciju ćelije, rast ćelije, veličinu ćelije, preživljavanje ćelije, apoptoze, adheziju, pokretljivost ćelije, migraciju ćelije, hemotaksu, invaziju, citoskeletnu preraspodelu, promenu oblika ćelije, kretanje vezikula i metaboličke puteve (Katso i saradnici (2001), kao gore; i Mol. Med. Today 6(9) p.347-57 (2000) od Stein i saradnika).

[0005] Aktivnost PI3-kinaza odgovornih za generisanje ovih fosforilisanih produkata signalizacije je prvobitno identifikovana u vezi sa virusnim onkoproteinima i receptorom tirozin kinaze faktora rasta koji fosforilišu fosfatidilinozitol (PI) i njihovim fosforilisanim derivatima na 3’-hidroksilnoj grupi inozitol prstena (Panayotou i saradnici, Trends Cell Biol.

2 p.358-60 (1992)). Međutim, novije biohemijske studije su otkrile da su klasa I PI3-kinaza (na primer klasa IA izooblika PI3Kδ) dvostruko-specifični enzimi kinaze, što znači da ispoljavaju aktivnost lipid kinaze (fosforilacija fosfoinozitida) kao i aktivnost protein kinaze, što pokazuje da su sposobne za fosforilaciju drugih proteina kao što su substrati, uključujući auto-fosforilaciju kao intramolekularni regulatorni mehanizam (EMBO J.18(5) p.1292-302 (1999) od Vanhaesebroeck i saradnika). Ćelijski procesi u kojima PI3Ke imaju esencijalnu ulogu obuhvataju supresiju apoptoze, reorganizaciju aktina skeleta, rast kardijačnog miocita, stimulaciju sinteze glikogena insulinom, generisanje neutrofilnog prajminga posredstvom TNFα i generisanje superoksida, i migraciju leukocita i adheziju sa endotelijalnim ćelijama.

[0006] Veruje se da je aktivacija PI3-kinaze uključena u široki spektar ćelijskih odgovora, uključujući rast ćelija, diferencijaciju i apoptozu (Parker, Current Biology 5(6) p.577-79 (1995); i Yao i saradnici, Science 267(5206) p.2003-06 (1995)). Smatra se da je PI3-kinaza uključena u brojne aspekte aktivacije leukocita. Pokazano je da je p85-povezana PI3-kinaza vizički u vezi sa citoplazmičnim domenom CD28, koji predstavlja važnu kostimulativnu molekulu za aktivaciju T-ćelija u odgovoru na antigen (Pages i saradnici Nature 369 p.327-29 (1994); i Rudd, Immunity 4 p.527-34 (1996)). Aktivacija T ćelija preko CD28 snižava prag aktivacije sa antigenom i povećava magnitudu i trajanje proliferativnog odgovora. Ovi efekti su povezani sa povećanjem u transkripciji brojnih gena uključujući interleukin-2 (IL2), važan faktor rasta T ćelija (Fraser i saradnici, Science 251(4991) p.313-16 (1991)).

[0007] PI3Kγ je identifikovana kao medijator G beta-gama-zavisne regulacije aktivnosti JNK a G beta-gama su podjedinice heterotrimernih G proteina (Lopez-llasaca i saradnici J. Biol. Chem. 273(5) p.2505-8 (1998)). U novije vreme, (Laffargue i saradnici, Immunity 16(3) p.

441-51 (2002)) opisano je da PI3Kγ prenosi inflamatorne signale preko različitih G(i)-udvojenih receptora i da je glavna za funkciju mast ćelija, stimulaciju u kontekstu leukocita i imunologiji uključujući citokine, hemokine, adenozine, antitela, integrine, faktore zgrušavanja, faktore rasta, viruse ili na primer hormone (J. Cell Sci.114 (Pt 16) p.2903-10 (2001), Lawlor i saradnici; Laffargue i saradnici (2002), kao gore; i Curr. Opinion Cell Biol.

14(2) p.203-13 (2002), Stephens i saradnici).

[0008] Specifični inhibitori za pojedinačne članove familije obezbeđuju oruđa od neprocenjive vrednosti za dešifrovanje funkcija svakog enzima. Dva jedinjenja, LY294002 i vortmanin (u daljem tekstu) se široko koriste kao inhibitori PI3 kinaze. Ova jedinjenja su nespecifični PI3K inhibitori, jer ne prave razliku između četiri člana klase I PI3-kinaze. Na primer, IC50vrednosti vortmanina za svaku od različitih Klasa I PI3-kinaza su u rasponu od 1-10 nM. Slično tome, IC50vrednosti za LY294002 u odnosu na svaku od ovih PI3-kinaza je približno 15-20 µM (Fruman i saradnici Ann. Rev. Biochem.67 p.481-507 (1998)), takođe 5-10 mikroM na CK2 protein kinazu i neka inhibitorna aktivnost na fosfolipaze. Vortmanin je metabolit gljivica koji ireverzibilno inhibira aktivnost PI3K kovalentnim vezivanjem za katalitički domen ovih enzima. Inhibicija aktivnosti PI3K vortmaninom eliminiše naredni ćelijski odgovor na ekstracelularni faktor. Na primer, neutrofili odgovaraju na hemokin fMet-Leu-Phe (fMLP) stimulacijom PI3K i sintezom Ptdlns (3, 4, 5)P3. Ove sinteze su u korelaciji sa aktivacijom respiratornog pucanja uključenog u uništavanje neutrofila invazivnih mikroorganizama. Tretman neutrofila sa vormaninom sprečava odgovor respiratornog praska indukovanog sa fMLP (Thelen i saradnici, Proc. Natl. Acad. Sci. USA 91 p.4960-64 (1994)). Zaista, ovi eksperimenti sa vortmaninom, kao i drugi eksperimentalni rezultati, pokazuju da je aktivnost PI3K u ćelijama hematopoietične linije, posebno neutrofila, monocita i drugih tipova leukocita, uključena u brojne nezapamćene imune odgovore povezane sa akutnom i hroničnom inflamacijom.

[0009] Na osnovu studija sa vortmaninom, zabeleženo je da je funkcija PI3-kinaze takođe potrebna za neke aspekte signalizacije leukocita kroz G-protein udvojene receptore (Thelen i saradnici (1994), kao gore). Osim toga, pokazano je da vortmanin i LY294002 blokiraju migraciju neutrofila i oslobađanje superoksida.

[0010] Danas je jasno da deregulacija onkogena i gena supresora tumora doprinosi formiranju malignih tumora, na primer tako što povećava rast i proliferaciju ćelija ili povećava preživljavanje ćelije. Danas je takođe poznato da putevi signalizacije posredstvom PI3K familije imaju centralnu ulogu u brojnim ćelijskim procesima, uključujući proliferaciju i preživljavanje, deregulacija ovih puteva je uzročni faktor širokog spektra kancera kod ljudi i drugih bolesti (Katso i saradnici, Annual Rev. Cell Dev. Biol. (2001) 17 p.615-675 i Foster i saradnici, J. Cell Science (2003) 116(15) p.3037-3040). PI3K efektor proteina inicira puteve i mrežu signalizacije premeštanjem na membranu plazme preko konzervisanog Pleckstrin Homology (PH) domena koji stupa u specifičnu interakciju sa Ptdlns(3,4,5)P3 (Vanhaesebroeck i saradnici, Annu. Rev. Biochem. (2001) 70 p.535-602). Efektori proteina za signalizaciju kroz Ptdlns(3,4,5)P3 i PH domene uključuju Serin/treonin (Ser/Thr) kinaze, tirozin kinaze, Rac ili Arf GEFs (faktori promene gvanin nukleotida) i Arf GAPs (GTPaze koji aktiviraju proteine).

[0011] U B i T ćelijama PI3Ke imaju važnu ulogu preko aktivacije Tec familije protein tirozin kinaze koja obuhvata Bruton tirozin kinazu (BTK) u B ćelijama i Interleukin-2-inducibilnu kinazu T-ćelija (ITK) u T ćelijama. Nakon aktivacije PI3K, BTK ili ITK se premeštaju na membranu plazme gde se nakon toga fosforilišu pomoću Src kinaza. Jedan od glavnih ciljeva aktivirane ITK je fosfolipaza C-gama (PLCγ1), koja dovodi do hidrolize Ptdlns(4,5)P2 u lns(3,4,5)P3 i inicira intracelularno povećanje nivoa kalcijuma i diacilglicerola (DAG) koji mogu da aktiviraju Protein kinaze C u aktiviranim T ćelijama.

[0012] Za razliku od Klase IA p110α i p110β, p110δ se ekspresuje u ograničenim tkivima. Njegov visok nivo ekspresije u limfocitima i limfoidnim tkivima ukazuje na ulogu u PI3K-posredovanoj signalizaciji u imunom sistemu. p110δ kinaza mrtvih knock-in miševa je takođe sposobna za život a njihov fenotip je ograničen na greške u imunoj signalizaciji (Okkenhaug i saradnici, Science (2002) 297 p.1031-4). Ovi transgenični miševi nude uvid u funkciju PI3Kδ u B-ćeliji i signalizaciji T-ćelije. Preciznije, p110δ je potreban za formiranje Ptdlns(3,4,5)P3 naniže od CD28 i/ili signalizaciju receptora T ćelija (TCR). Ključni efekat PI3K signalizacije naniže od TCR je aktivacija Akt koji fosforilišu antiapoptotične faktore kao i različite faktore transkripcije za produkciju citokina. Kao posledica toga, T ćelije sa inaktiviranim p110δ imaju poremećaj u proliferaciji i sekreciji Th1 i Th2 citokina. Aktivacija T ćelija preko CD28 snižava prag za aktivaciju TCR pomoću antigena i povećava magnitudu i trajanje proliferativnog odgovora. Ovi efekti su posredovani povećanjem zavisnih PI3Kδ u transkripciji brojnih gena, uključujući IL2, važnog faktora rasta T ćelija.

[0013] Prema tome, očekuje se da PI3K inhibitori obezbede terapeutsku korist preko svoje uloge u modulaciji T-ćelija posredstvom inflamatornih odgovora povezanih sa respiratornim bolestima kao što su astma, COPD i cistične fibroze. Pored toga, postoji indikacija da terapije usmerene na T-ćelije mogu da obezbede eliminaciju osobina kortikosteroida (Alexander i saradnici, Lancet (1992) 339 p.324-8) što sugeriše da mogu da obezbede korisnu terapiju ili sami ili u kombinaciji sa glukokortikosteroidima za inhalaciju ili oralnu primenu kod respiratornih bolesti. PI3K inhibitor može tkođe da se koristi zajedno sa drugim uobičajenim terapijama kao što su dugo delujući beta agonisti (LABA) kod astme.

[0014] U krvnim sudovima, PI3Kδ se ekspresuje preko endotelijalnih ćelija i učestvuje u prenosu neutrofila modulacijom proadhezivnog stanja ovih ćelija u odgovoru na TNFalfa (Puri i saradnici, Blood (2004) 103(9) p.3448-56.). Uloga PI3Kδ u TNFalfa-indukovanoj signalizaciji endotelijalnih ćelija je pokazana farmakološkom inhibicijom Akt fosforilacije i aktivnošću PDK1. Pored toga, PI3Kδ učestvuje u permeabilnosti krvnih sudova i edemu tkiva disajnih puteva preko VEGF puta (Lee i saradnici, J. Allergy Clin. Immunol. (2006) 118(2) p.

403-9). Ova saznanja ukazuju na druge koristi od inhibicije PI3Kδ kod astme kombinacijom redukcije ekstravazacije leukocita i permeabilnosti krvnih sudova povezanih sa astmom. Pored toga, aktivnost PI3Kδ je potrebna za funkciju mast ćelija i in vitro i in vivo (Ali i saradnici, Nature (2004) 431 p.1007-11; i Ali i saradnici, J. Immunol. (2008) 180(4) p.2538-44) što dalje pokazuje da inhibicija PI3K treba da ima terapeutsku korist za alergijske indikacije kao što su astma, alergijski rinitis i atopični dermatitis.

[0015] Ulogu PI3Kδ u proliferaciji B ćelija, sekreciji antitela, signalizaciji antigena B-ćelija i IL-4 receptora, funkciji prisutnih antigena B-ćelija su takođe dobro utvrdili Okkenhaug i saradnici (2002), kao gore; Al-Alwan i saradnici J. Immunol. (2007) 178(4) p.2328-35; i Bilancio i saradnici, Blood (2006) 107(2) p.642-50) i ukazuje na ulogu u autoimunim bolestima kao što su reumatoidni artritis ili sistemski eritematozni lupus. Prema tome, PI3K inhibitori mogu takođe da budu korisni za ove indikacije.

[0016] Farmakološka inhibicija PI3Kδ inhibira fMLP-zavisne neutrofilne hemotakse na ICAM obloženom agaroza matriksu integrin-zavisnom jednostranom sistemu (Sadhu i saradnici, J. Immunol. (2003) 170(5) p.2647-54.). Inhibicija PI3Kδ reguliše aktivaciju, adheziju i migraciju neutrofila bez delovanja na fagocitoze i baktericidno delovanje na Staphylococcus aureus posredstvom neutrofila (Sadhu i saradnici, Biochem. Biophys. Res. Commun. (2003) 308(4) p.764-9). Sve u svemu, rezultati pokazuju da inhibicija PI3Kδ e bi trebalo da globalno inhibira funkcije neutrofila potrebne za urođene imune odbrane. Uloga PI3Kδ u neutrofilima nudi naredni okvir za lečenje inflamatornih bolesti koje uključuju remodeliranje tkiva kao što su COPD ili reumatoidni artritis.

[0017] Pored toga, takođe postoji dobra evidencija da klasa Ia PI3K enzima doprinosi tumorogenezi velikog broja različitih kancera kod ljudi, ili direktno ili indirektno (Vivanco i Sawyers, Nature Reviews Cancer (2002) 2(7) p.489-501). Na primer, inhibicija PI3Kδ može da ima terapeutsku ulogu u tretmanu malignih hematoloških poremećaja, kao što je akutna mijeloidna leukemija (Billottet i saradnici, Oncogene (2006) 25(50) p.6648-59). Osim toga, aktivacija mutacija unutar p110α (PIK3CA gen) se dovodi u vezu sa drugim različitim tumorima kao što su tumor kolona i tumor dojke i pluća (Samuels i saradnici, Science (2004) 304(5670) p.554).

[0018] Takođe je pokzano da je PI3K uključen u nastanak centralne senzitizacije kod bolnih inflamatornih stanja (Pezet i saradnici, The J. of Neuroscience (2008) 28 (16) p.4261-4270).

[0019] Veliki broj različitih retrovirusa i virusa na bazi DNK akvira put PI3K kao način prevencije umiranja ćelije domaćina u toku virusne infekcije i konačno koristi mehanizam sinteze ćelije domaćina za svoju replikaciju (Virology 344(1) p.131-8 (2006), Vogt i saradnici; i Nat. Rev. Microbiol.6(4) p.265-75 (2008), Buchkovich i saradnici). Prema tome, PI3K inhibitori mogu da imaju anti-virusne osobine pored jasno ustanovljenih onkolitičnih i anti-inflamatornih indikacija. Ovi anti-virusni efekti povećavaju interesovanje za inflamatorna stanja indukovana virusom. Na primer, uobičajeni humani rinovirus kod prehlada (HRV) je odgovoran za više od 50% infekcija respiratornog trakta ali komplikacije od ovih infekcija mogu da budu značajne u nekoj populaciji. To se posebno odnosi na slučaj kod respiratornih bolesti kao što su astma ili hronična opstruktivna pluća (COPD). Rinovirusna infekcija epitelijalnih ćelija dovodi do sekrecije PI3K zavisnih citokina i hemokina (J. Biol. Chem. (2005) 280(44) p.36952 Newcomb i saradnici). Ovi inflamatorni odgovori su u korelaciji sa pogoršanjem respiratornih simptoma u toku infekcije. Prema tome, PI3K inhibitori mogu da priguše pogoršanje imunog odgovora na inače benigne viruse. Najveći broj HRV sojeva inficira bronhijalne epitelijalne ćelije tako što se prvo vezuju za ICAM-1 receptor. HRV-ICAM-1 kompleks se nakon toga dalje internalizuje endocitozom i pokazano je da ovo zahteva aktivnost PI3K (J. Immunol. (2008) 180(2) p.870-880 Lau i saradnici). Prema tome, PI3K inhibitori mogu takođe da blokiraju virusne infekcije inhibicijom ulaska virusa u ćelije domaćine.

[0020] PI3K inhibitori mogu da budu korisni u redukciji drugih tipova respiratornih infekcija, uključujući aspergiloze, gljivičnu infekciju (Mucosal Immunol. (2010) 3(2) p.193-205 Bonifazi i saradnici). Pored toga, PI3Kδ deficijentni miševi su rezistentniji na infekcije protozoalnim parazitom Leishmania major (J. Immunol. (2009) 183(3) p.1921-1933 Liu i saradnici). Zajedno sa efektima na virusne infekcije, ovi izveštaji pokazuju da PI3K inhibitori mogu da budu korisni za tretman velikog broja različitih infekcija.

[0021] Takođe je pokazano da inhibicija PI3K potpomaže regulisanje diferencijacije T ćelija (Proc. Natl. Acad. Sci. U S A (2008) 105(22) p.7797-7802, Sauer i saradnici) što ukazuje da PI3K inhibitori mogu da imaju terapeutske uloge u auto-imunim i alergijskim indikacijama indukujući imuno-toleranciju prema sopstvenom antigenu ili alergenu. U novije vreme, PI3Kδ izooblik je takođe povezan sa neosetljivošću na glukokortikoide izazvanom pušenjem (Am. J. Respir. Crit. Care Med. (2009) 179(7) p.542-548, Marwick i saradnici). Ovo zapažanje sugeriše da COPD kod pacijenata, koji između ostalog loše reaguju na kortikosteroide, može da bude od pomoću kombinacija PI3K inhibitora sa kortikosteroidom.

[0022] PI3K je takođe uključen u druga respiratorna stanja kao što je idiopatska pulmonarna fibroza (IPF). IPF je fibrotička bolest sa progresivnim smanjenjem funkcije pluća i povećanim mortalitetom zbog respiratorne insuficijencije. U IPF, cirkulišući fibrociti su usmereni na pluća preko CXCR4 receptora hemokina. PI3K je potreban i za signalizaciju i za ekspresiju CXCR4 (Int. J. Biochem. i Cell Biol. (2009) 41 p.1708-1718, Mehrad i saradnici). Prema tome, redukcijom ekspresije CXCR4 i blokiranjem njegove funkcije efektora, PI3K inhibitor bi trebalo da inhibira regrutovanje fibrocita u plućima i na taj način da uspori fibrotičke procese koji su u osnovi IPF, bolesti sa visokim stepenom nezadovoljenih potreba.

[0023] Jedinjenja koja su inhibitori PI3-kinaze mogu, prema tome, da budu korisna u tretmanu poremećaja povezanih sa neodgovarajućim delovanjem kinaze, posebno neodgovarajućim delovanjem PI3-kinaze, na primer, u tretmanu i prevenciji poremećaja posredovanih mehanizmima PI3-kinaze. U ovakve poremećaje spadaju respiratorne bolesti, uključujući astmu, hroničnu opstruktivnu bolest pluća (COPD) i idiopatsku pulmonarnu fibrozu (IPF); virusne infekcije uključujući virusne infekcije respiratornog trakta i virusno pogoršanje respiratornih bolesti kao što su astma i COPD; ne-virusne respiratorne infekcije, uključujući aspergiloze i laišmanijaze; alergijske bolesti, uključujući alergijski rinitis i atopični dermatitis; autoimune bolesti, uključujući reumatoidni artritis i multiple sklerozu; inflamatorne poremećaje, uključujući inflamatornu bolest creva; kardiovaskularne bolesti, uključujući trombozu i aterosklerozu; hematološke malignitete; neurodegenerativne bolesti; pankreatitis; multiorgansku insuficijenciju; bolesti bubrega; zgrušavanje krvnih pločica; kancer; smanjena pokretljivost sperme; odbacivanje transplanta; odbacivanje grafta; oštećenje pluća; i bol uključujući bol povezan sa reumatoidnim artritisom ili osteoartritisom, bol u leđima, opšti inflamatorni bol, post hepatična neuralgija, dijabetična neuropatija, inflamatorni neuropatični bol (trauma), trigenimalna neuralgija i centralni bol.

1

[0024] Pažnja je posvećena izradi jedinjenja koja inhibiraju aktivnost PI3-kinaze a brojna ovakva jedinjenja su otkrivena u tehnici.

[0025] WO2010/102958 opisuje 4-oksadiazol-2-il-indazole kao inhibitore PI3 kinaze.

[0026] WO2012/032065 opisuje derivate indazola koji su inhibitori PI3 kinaze za upotrebu u tretmanu influence izazvane virusnom infekcijom.

[0027] Internacionalna patentna prijava PCT/EP2010/055666 (broj publikacije WO2010/125082) opisuje jedinjenja koja imaju opštu formulu (I):

i njihove soli.

[0028] Primeri internacionalne patentne prijave PCT/EP2010/055666 (publikacija broj WO2010/125082) opisuju izradu 6-(1H-indol-4-il)-4-(5-{[4-(1-metiletil)-1-piperazinil]metil}-1,3-oksazol-2-il)-1H-indazola koji može da bude predstavljen formulom (II):

u daljem tekstu označen kao "Jedinjenje A" i njegovu hidrohloridnu so.

[0029] Naši pronalazači su ovde otkrili so Jedinjenja A i njegov polimorf.

[0030] U jednom otelotvorenju, so Jedinjenja A može da ima osobine koje ga čine posebno pogodnim za primenu kao leka, na primer inhalacijom. U narednom otelotvorenju, hemi sukcinatna so Jedinjenja A može da ima stabilnost, na primer u formulacijama koje sadrže ekscipijente kao što je laktoza, i osobine rastvorljivosti koje ga čine posebno pogodnim za primenu inhalacijom.

KRATAK SADRŽAJ PRONALASKA

[0031] Pronalazak se odnosi na so Jedinjenja A i njegov polimorf (u daljem tekstu "polimorf i so iz pronalaska").

KRATAK OPIS SLIKA

[0032]

Slika 1 pokazuje difrakciju X-zraka praškastog uzorka (XRPD) za polimorf Jedinjenja A. Slika 2 pokazuje XRPD uzorka za polimorf tosilatne soli Jedinjenja A.

Slika 3 pokazuje XRPD uzorka polimorfa hemi fumaratne soli Jedinjenja A.

Slika 4 pokazuje XRPD uzorka polimorfa hemi sukcinatne soli Jedinjenja A.

DETALJAN OPIS PRONALASKA

[0033] U jednom aspektu, pronalazak se odnosi na so Jedinjenja A i njegov polimorf.

[0034] U jednom otelotvorenju, pronalazak obezbeđuje hemi sukcinatnu so Jedinjenja A.

[0035] Hemi sukcinatna so Jedinjenja A je so formirana od 6-(1H-indol-4-il)-4-(5-{[4-(1-metiletil)1-piperazinil]metil}-1,3-oksazol-2-il)-1H-indazola i sukcinatne kiseline u stehiometrijskom odnosu od približno 2:1.

[0036] Okvirom pronalaska su takođe obuhvaćeni svi solvati, na primer hidrati, kompleksi i polimorfni oblici soli iz pronalaska.

[0037] So iz pronalaska može da egzistira u kristalnom ili amorfnom obliku, ili kao njihova smeša. Za so iz pronalaska u kristalnom obliku, stručnjaku sa iskustvom u tehnici će da bude jasno da farmaceutski prihvatljivi solvati mogu da se formiraju kada su molekule rastvarača inkorporirane u kristalnu rešetku u toku kristalizacije. Solvati mogu da obuhvate nevodene rastvarače kao što su etanol, izopropanol, DMSO, sirćetna kiselina, etanolamin i EtOAc, ili mogu da uključe vodu kao rastvarač koja je inkorporirana u kristalnu rešetku. Solvati u kojima je voda rastvarač koji je inkorporiran u kristalnu rešetku se obično označavaju kao "hidrati". Hidrati obuhvataju stehiometrijske hidrate kao i kompozicije koje sadrže promenljive količine vode. Kao što stručnjak sa iskustvom razume, količina vode može da zavisi od uslova, na primer vlažnosti. Na primer, ako se vlažnost smanjuje, količina vode može da se smanjuje, a ako vlažnost raste količina vode može da raste. Ovakve varijacije u količini vode su obuhvaćene okvirom pronalaska. U jednom otelotvorenju, pronalazak obezbeđuje hidrat hemisukcinatne soli Jedinjenja A. U narednom otelotvorenju, hidrat hemisukcinatne soli Jedinjenja A može da bude monohidrat, pri čemu je stehiometrijski odnos Jedinjenje A : sukcinatna kiselina : voda približino 2:1:1.

U jednom otelotvorenju, pronalazak obezbeđuje polimorf hemi sukcinatne soli Jedinjenja A koji se karakteriše time što obezbeđuje XRPD uzorka koristeći Cu Kα kao izvor zračenja uključujući pikove (°2θ) na 7.2 ± 0.2, 13.2 ± 0.2 i/ili 14.0 ± 0.2.

U narednom otelotvorenju, pronalazak obezbeđuje polimorf hemi sukcinatne soli Jedinjenja A koji se karakteriše tim što obezbeđuje XRPD uzorka koji uključuje pikove kako je dato u Tabeli 4.

Kada je ovde indikovano da postoji pik u XRPD uzorka na datoj vrednosti, to obično znači da je pik u okviru ± 0.2 od date vrednosti, na primer u okviru ± 0.1 od date vrednosti.

Pronalazak obuhvata so Jedinjenja A i njegov polimorf izolovan u čistom obliku ili kada je u smeši sa drugim materijalima, na primer, drugim polimorfima ili solima ili solvatima (uključujući njihove polimorfe) Jedinjenja A, ili sa bilo kojim drugim materijalom.

Prema tome, u jednom aspektu je obezbeđena so Jedinjenja A ili njegov polimorf u izolovanom ili čistom obliku. "Izolovani" ili "čist" oblik se odnosi na uzorak u kome je so Jedinjenja A ili njegov polimorf prisutan u količini >75%, posebno >90%, još preciznije >95% čak još preciznije >99% u odnosu na druge materijale koji mogu da budu prisutni u uzorku.

Nazivi i definicije

[0038] Kako se ovde koriste, simboli i prihvaćeni nazivi korišćeni u ovim procesima, šemama i primerima se poklapaju sa onima koji se koriste u savremenoj stručnoj literaturi, na primer, Journal of the American Chemical Society ili Journal of Biological Chemistry. Standardne skraćenice od jednog slova ili od tri slova se generalno koriste da označe ostatke amino kiselina, za koje se smatra da imaju L-konfiguraciju, ukoliko nije drugačije navedeno.

Ukoliko nije drugačije navedeno, svi početni materijali su nabavljeni od komercijalnih

1

dobavljača i korišćeni su bez naknadnog prečišćavanja. Preciznije, niže date skraćenice mogu da se koriste u primerima i kroz celu specifikaciju:

DCM Dihlormetan

DMPU 1,3-Dimetil-3,4,5,6-tetrahidro-2-(1H)-pirimidinon

DMSO Dimetilsulfoksid

EtOAc etil acetat

g grami

h sat(i)

HPLC visoko efikasna tečna hromatografija

IMS Industrijski metilirani alkoholi

IPA izopropil alkohol

LCMS Tečna hromatografija sa masenom spektroskopijom

L litar

M Mol

MDAP Maseno usmerena automatska preparativna HPLC

Me Metil

MeCN acetonitril

MeOH Metanol

mg miligrami

mins minuti

ml mililitri

mmol milimoli

Rt vreme retencije

RT sobna temperatura

TFA Trifluorosirćetna kiselina

THF Tetrahidrofuran

UPLC Ultra visoko efikasna tečna hromatografija

UV Ultraljubičast

XRPD Difrakcija X-zraka praška

[0039] Sve reference za slani rastvor se odnose na zasićeni vodeni rastvor NaCl.

Izrada polimorfa i soli

[0040] Otkriće se takođe odnosi na procese za izradu polimorfa i soli iz pronalaska.

[0041] U jednom aspektu, otkriće obezbeđuje proces za izradu soli Jedinjenja A ili njegovog polimorfa koji obuhvata dovođenje u kontakt Jedinjenja A sa odgovarajućom kiselinom kao što je sukcinatna kiselina, u prisustvu odgovarajućeg rastvarača kao što su industrijski metilirani alkoholi (IMS), acetonitril ili DMSO.

[0042] Jedinjenje A može da se izradi u skladu sa poznatim procedurama, kao što su one otkrivene u internacionalnoj patentnoj prijavi PCT/EP2010/055666 (broj publikacije WO2010/125082) i u niže datom delu Primera.

Način upotrebe

[0043] Polimorf i so iz pronalaska mogu da budu korisni u tretmanu poremećaja u kojima je osnovna patologija (bar delimično) prouzrokovana neodgovarajućim delovanjem PI3-kinaze, kao što su astma i hronična opstruktivna bolest pluća (COPD). "Neodgovarajuće delovanje PI3-kinaze " se odnosi na bilo koje delovanje PI3-kinaze koje odstupa od normalnog očekivanog delovanja PI3-kinaze za određenog pacijenta. Neodgovarajuća PI3-kinaza može da bude u obliku, na primer, nenormalnog porasta delovanja, ili poremećaja u tajmingu i kontroli delovanja PI3-kinaze. Ovakvo neodgovarajuće delovanje može nakon toga da rezultira, na primer, od prekomerne ekspresije ili mutacije protein kinaze do neodgovarajuće ili nekontrolisane aktivacije.

[0044] U ovakve poremećaje spadaju respiratorne bolesti, uključujući astmu, hroničnu opstruktivnu bolest pluća (COPD) i idiopatsku pulmonarnu fibrozu (IPF); virusne infekcije uključujući virusne infekcije respiratornog trakta i virusno pogoršanje respiratornih bolesti kao što su astma i COPD; ne-virusne respiratorne infekcije uključujući aspergiloze i leišmanijaze; alergijske bolesti uključujući alergijski rinitis i atopični dermatitis; autoimune bolesti uključujući reumatoidni artritis i multiple sklerozu; inflamatorne poremećaje uključujući inflamatornu bolest creva; kardiovaskularne bolesti uključujući tromboze i aterosklerozu; hematološke malignitete; neurodegenerativne bolesti; pankreatitis; multiorgansku insuficijenciju; bolesti bubrega; zgrušavanje krvnih pločica; kancer; smanjenu pokretljivost sperme; odbacivanje transplanta; odbacivanje grafta; oštećenje pluća; i bol uključujući bol povezan sa reumatoidnim artritisom ili osteoartritisom, bol u leđima, opšti inflamatorni bol, post hepatičnu neuralgiju, dijabetičnu neuropatiju, inflamatorni neuropatični bol (trauma), trigeminalnu neuralgiju i Centralni bol. U jednom otelotvorenju, ovakvi

1

poremećaji obuhvataju respiratorne bolesti uključujući astmu i hroničnu opstruktivnu bolest pluća (COPD); alergijske bolesti uključujući alergijski rinitis i atopični dermatitis; autoimune bolesti uključujući reumatoidni artritis i multiple sklerozu; inflamatorne bolesti uključujući inflamatornu bolest creva; kardiovaskularne bolesti uključujući tromboze i ateroskleroze; hematološke malignitete; neurodegenerativne bolesti; pankreatitis; multi-organsku insuficijenciju; bolesti bubrega; zgrušavanje krvnih pločica; kancer; slabu pokretljivost sperme; odbacivanje transplanta; odbacivanje grafta; oštećenje pluća; i bol koji uključuje bol povezan sa reumatoidnim artritisom ili osteoartritisom, bol u leđima, opšti inflamatorni bol, post hepatičnu neuralgiju, dijabetičnu neuropatiju, inflamatorni neuropatični bol (trauma), trigeminalnu neuralgiju i Centralni bol.

[0045] Upotreba iz pronalaska obuhvata primenu bezbedne i efektivne količine polimorfa ili soli iz pronalaska na pacijentu kome je to potrebno. Pojedinačna otelotvorenja iz pronalaska uključuju lečenje bilo kog od prethodno pomenutih poremećaja primenom bezbedne i efektivne količine polimorfa ili soli iz pronalaska na pacijentu kome je to potrebno.

[0046] Kako se ovde koristi, "lečenje" u vezi sa poremećajem označava: (1) poboljšanje ili sprečavanje poremećaja ili jedne ili više bioloških manifestacija poremećaja, (2) ometanje (a) jedne ili više tačaka u biološkoj kaskadi koja dovodi do ili je odgovorna za poremećaj ili (b) jednu ili više bioloških manifestacija poremećaja, (3) ublažavanje jednog ili više simptoma ili efekata povezanih sa poremećajem, ili (4) usporavanje progresije poremećaja ili jedne ili više bioloških manifestacija poremećaja.

[0047] Kako je prethodno navedeno, "tretman" poremećaja uključuje prevenciju poremećaja. Stručnjak sa iskustvom će da razume da "prevencija" nije apsolutni termin. U medicini se podrazumeva da se "prevencija" odnosi na profilaktičku primenu leka da se skoro potpuno ukloni mogućnost ili ozbiljnost poremećaja ili njegove biološke manifestacije, ili da se odloži početak tog poremećaja ili njegove biološke manifestacije.

[0048] Kako se ovde koristi, "bezbedna i efektivna količina" u odnosu na polimorf ili so iz pronalaska ili drugog farmaceutski aktivnog sredstva označava količinu dovoljnu za lečenje stanja pacijenta ali dovoljno malu da se izbegnu ozbiljna neželjena dejstva (na razumnom odnosu korist/rizik) u okviru razumne medicinske procene. Bezbedna i efektivna količina jedinjenja će da varira u zavisnosti od određenog izabranog jedinjenja (na primer u odnosu na potenciju efikasnosti i polu-života jedinjenja); izabranog načina primene, poremećaja koji se tretira; ozbiljnosti poremećaja koji se tretira; godina starosti, veličine, težine i fizičkog stanja pacijenta koji se tretira; medicinske istorije pacijenta koji se tretira; dužine trajanja tretmana;

1

prirode paralelne terapije; željenog terapeutskog efekta; i sličnih faktora, ali će uz sve to stručnjak sa iskustvom rutinski da je odredi.

[0049] Kako se ovde koristi, "pacijent" se odnosi na ljude (uključujući odrasle i decu) ili druge životinje. U jednom otelotvorenju, "pacijent" se odnosi na ljude.

[0050] Polimorf i so iz pronalaska mogu da se primene bilo kojim odgovarajućim načinom primene, uključujući i sistemsku primenu i topičnu primenu. Sistemska primena uključuje oralnu primenu, parenteralnu primenu, transdermalnu primenu i rektalnu primenu.

Parenteralna primena se odnosi na način primene različit od enteralne ili transdermalne i obično je putem injekcije ili infuzije. Parenteralna primena obuhvata intravensku, intramuskularnu i subkutanu injekciju ili infuziju. Topična primena obuhvata primenu na kožu kao i intraokularnu, otičnu, intravaginalnu, inhalacionu i intranazalnu primenu.

Inhalacija se odnosi na primenu u pluća pacijenta kada se inhalira preko usta ili kroz nosni put. U jednom otelotvorenju, polimorf i so iz pronalaska mogu da se primene oralno. U narednom otelotvorenju, polimorf i so iz pronalaska mogu da se primene inhalacijom. U još jednom otelotvorenju, polimorf i so iz pronalaska mogu da se primene intranazalno.

[0051] Polimorf i so iz pronalaska mogu da se primene jedanput ili u skladu sa režimom doziranja pri čemu se broj doza primenjuje u različitim vremenskim intervalima za dati vremenski period. Na primer, doze mogu da se primene jedanput, dva puta, tri ili četiri puta dnevno. U jednom otelotvorenju, doza se primenjuje jedanput dnevno. U narednom otelotvorenju, doza se primenjuje dva puta dnevno. Doze mogu da se primenjuju sve dok se postiže željeni terapeutski efekat ili bez ograničenja da bi se održao traženi terapeutski efekat. Odgovarajući režimi doziranja za polimorf ili so iz pronalaska zavise od farmakokinetičkih osobina tog polimorfa ili soli kao što su apsorpcija, distribucija i polu-život, što može da odredi stručnjak sa iskustvom. Pored toga, odgovarajući režimi doziranja, uključujući trajanje takvih režima se za polimorf i so iz pronalaska primenjuju u zavisnosti od poremećaja koji se tretira, ozbiljnosti poremećaja koji se tretira, godina starosti i fizičkog stanja pacijenta koji se tretira, medicinske istorije pacijenta koji se tretira, prirode paralelne terapije, traženog terapeutskog efekta i sličnih faktora u okviru znanja i ekspertize stručnjaka sa iskustvom. Takav stručnjak sa iskustvom će dalje da razume da pogodan režim doziranja može da zahteva prilagođavanja u zavisnosti od odgovora pojedinačnog pacijenta na režim doziranja ili u toku vremena ukoliko pojedinačni pacijent zahteva promenu.

[0052] Uobičajene dnevne doze mogu da variraju u zavisnosti od izabranog određenog načina primene. Uobičajene dnevne doze za oralnu primenu su u rasponu od 0.001mg do 50mg po kg

1

telesne težine, na primer od 1mg do 10mg ukupne telesne težine. Na primer, dnevne doze za oralnu primenu mogu da budu od 0.5mg do 2g po pacijentu, kao što je 10mg do 1g po pacijentu.

[0053] U jednom aspektu, pronalazak obezbeđuje polimorf ili so iz pronalaska za upotrebu u medicinskoj terapiji.

[0054] U narednom aspektu, pronalazak obezbeđuje polimorf ili so iz pronalaska za upotrebu u tretmanu poremećaja posredovanih neodgovarajućim delovanjem PI3-kinaze pri čemu je poremećaj izazabran iz grupe koja se sastoji od respiratornih bolesti (uključujući astmu, hroničnu opstruktivnu bolest pluća (COPD) i idiopatsku pulmonarnu fibrozu (IPF)); virusnih infekcija (uključujući virusne infekcije respiratornog trakta i virusno pogoršanje respiratornih bolesti kao što su astma i COPD); ne-virusnih respiratornih infekcija (uključujući aspergiloze i leišmanijaze); alergijskih bolesti (uključujući alergijski rinitis i atopični dermatitis); autoimunih bolesti (uključujući reumatoidni artritis i multiple sklerozu); inflamatornih poremećaja (uključujući inflamatornu bolest creva); kardiovaskularnih bolesti (uključujući tromboze i ateroskleroze); hematoloških maligniteta; neurodegenerativnih bolesti; pankreatitisa, multiorganske insuficijencije; bolesti bubrega; zgrušavanje krvnih pločica; kancera; slabe pokretljivosti sperme; odbacivanja transplanta; odbacivanja grafta; oštećenja pluća; i bola (uključujući bol povezan sa reumatoidnim artritisom ili osteoartritisom, bol u leđima, opšti inflamatorni bol, post hepatičnu neuralgiju, dijabetičnu neuropatiju, inflamatorni neuropatični bol (trauma), trigeminalnu neuralgiju i Centralni bol).

[0055] U narednom aspektu, pronalazak obezbeđuje upotrebu polimorfa ili soli iz pronalaska u proizvodnji medikamenta za upotrebu u tretmanu poremećaja posredovanih neodgovarajućim delovanjem PI3-kinaze pri čemu je poremećaj izabran iz grupe koja se sastoji od respiratornih bolesti (uključujući astmu, hroničnu opstruktivnu bolest pluća (COPD) i idiopatsku pulmonarnu fibrozu (IPF)); virusnih infekcija (uključujući virusne infekcije respiratornog trakta i virusno pogoršanje respiratornih bolesti kao što su astma i COPD); ne-virusnih respiratornih infekcija (uključujući aspergiloze i leišmanijaze); alergijskih bolesti (uključujući alergijski rinitis i atopični dermatitis); autoimunih bolesti (uključujući reumatoidni artritis i multiple sklerozu); inflamatornih poremećaja (uključujući inflamatornu bolest creva); kardiovaskularnih bolesti (uključujući tromboze i ateroskleroze); hematoloških maligniteta; neurodegenerativnih bolesti; pankreatitisa; multiorganske insuficijencije; bolesti bubrega; zgrušavanje krvnih pločica; kancera; slabe pokretljivosti sperme; odbacivanja transplanta; odbacivanja grafta; oštećenja pluća; i bola (uključujući bol

1

povezan sa reumatoidnim artritisom ili osteoartritisom, bol u leđima, opšti inflamatorni bol, post hepatičnu neuralgiju, dijabetičnu neuropatiju, inflamatorni neuropatični bol (trauma), trigeminalnu neuralgiju i Centralni bol).

[0056] U jednom otelotvorenju, poremećaj posredovan neodgovarajućim delovanjem PI3-kinaze je respiratorna bolest. U narednom otelotvorenju, poremećaj posredovan neodgovarajućim delovanjem PI3-kinaze je astma. U narednom otelotvorenju, poremećaj posredovan neodgovarajućim delovanjem PI3-kinaze je hronična opstruktivna bolest pluća. U još jednom otelotvborenju poremećaj posredovan neodgovarajućim delovanjem PI3-kinaze je idiopatska pulmonarna fibroza (IPF).

[0057] U jednom otelotvorenju, poremećaj posredovan neodgovarajućim delovanjem PI3-kinaze je bol.

[0058] U jednom otelotvorenju, ovaj pronalazak obezbeđuje polimorf ili so iz pronalaska za upotrebu u tretmanu respiratorne bolesti koji uključuje primenu bezbedne i efektivne količine polimorfa ili soli iz pronalaska na pacijentu kome je to potrebno.

[0059] U narednom otelotvorenju, ovaj pronalazak obezbeđuje polimorf ili so iz pronalaska za upotrebu u tretmanu astme uključujući primenu primenu bezbedne i efektivne količine polimorfa ili soli iz pronalaska na pacijentu kome je to potrebno.

Komozicije

[0060] Polimorf i so iz pronalaska su uobičajeno, ali nije neophodno, formulisani u farmaceutske kompozicije pre primene na pacijentu.

[0061] U skladu sa tim, u jednom aspektu, pronalazak se odnosi na farmaceutske kompozicije koje sadrže polimorf ili so iz pronalaska i jedan ili više farmaceutski prihvatljivih ekscipijenata

[0062] U narednom aspektu, pronalazak se odnosi na farmaceutsku komopoziciju koja sadrži 0.05 do 1000mg polimorfa ili soli iz pronalaska i 0.1 do 2g farmaceutski prihvatljivih ekscipijenata.

[0063] U narednom aspektu, pronalazak se odnosi na farmaceutsku kompoziciju za tretman ili profilaksu poremećaja posredovanih neodgovarajućim delovanjem PI3-kinaze uključujući polimorf ili so iz pronalaska, pri čemu je poremećaj izabran iz grupe koja se sastoji od respiratornih bolesti (uključujući astmu, hroničnu opstruktivnu bolest pluća (COPD) i idiopatsku pulmonarnu fibrozu (IPF)); virusnih infekcija (uključujući virusne infekcije

1

respiratornog trakta i virusno pogoršanje respiratornih bolesti kao što su astma i COPD); nevirusnih respiratornih infekcija (uključujući aspergiloze i leišmanijaze); alergijskih bolesti (uključujući alergijski rinitis i atopični dermatitis); autoimunih bolesti (uključujući reumatoidni artritis i multiple sklerozu); inflamatornih poremećaja (uključujući inflamatornu bolest creva); kardiovaskularnih bolesti (uključujući tromboze i ateroskleroze); hematoloških maligniteta; neurodegenerativnih bolesti; pankreatitisa, multiorganske insuficijencije; bolesti bubrega; zgrušavanje krvnih pločica; kancera; slabe pokretljivosti sperme; odbacivanja transplanta; odbacivanja grafta; oštećenja pluća; i bola (uključujući bol povezan sa reumatoidnim artritisom ili osteoartritisom, bol u leđima, opšti inflamatorni bol, post hepatičnu neuralgiju, dijabetičnu neuropatiju, inflamatorni neuropatični bol (trauma), trigeminalnu neuralgiju i Centralni bol).

[0064] Farmaceutske kompozicije iz pronalaska mogu da se izrade i pakuju u obliku veće mase pri čemu bezbedna i efektivna količina polimorfa ili soli iz pronalaska može nakon toga da se odvoji za pacijenta, kao što su praškovi ili sirupi. Alternativno, farmaceutske kompozicije iz pronalaska mogu da se izrade i pakuju u obliku jedinične doze, pri čemu svaka fizički odvojena jedinica sadrži polimorf ili so iz pronalaska. Kada su izrađene u jediničnom doznom obliku, farmaceutske kompozicije iz pronalaska obično mogu da sadrže, na primer, od 0.5mg do 1g, ili od 1mg do 700mg, ili od 5mg do 100mg polimorfa ili soli iz pronalaska.

[0065] Farmaceutske kompozicije iz pronalaska uobičajeno sadrže jedan polimorf ili so iz pronalaska.

[0066] Kako se ovde koristi, "farmaceutski prihvatljiv ekscipijent" označava farmaceutski prihvatljiv materijal, kompoziciju ili vehikulum uključen u dobijanje oblika ili konzistencije farmaceutske kompozicije. Svaki ekscipijent mora da bude kompatibilan sa drugim sastojcima farmaceutske kompozicije kada se izmešaju, tako da se izbegnu interakcije koje bi značajno redukovale efikasnost polimorfa ili soli iz pronalaska kada se primene na pacijentu, i interakcije do kojih dolazi u farmaceutskim kompozicijama koje nisu farmaceutski prihvatljive. Pored toga, svaki ekscipijent mora naravno da bude farmaceutski prihvatljiv, to jest dovoljno visoke čistoće.

[0067] Polimorf ili so iz pronalaska i farmaceutski prihvatljiv ekscipijent ili ekscipijenti su obično formulisani u dozni oblik prilagođen za primenu na pacijentu željenim načinom primene. Na primer, dozni oblici uključuju oblike prilagođene za (1) oralnu primenu kao što su tablete, kapsule, kaplete, pilule, troheje, praškovi, sirupi, eliksiri, suspenzije, rastvori, emulzije, sahete i kahete; (2) parenteralnu primenu kao što su sterilni rastvori, suspenzije i

2

praškovi za rekonstituciju; (3) transdermalnu primenu kao što su transdermalni flasteri; (4) rektalnu primenu kao što su supozitorije, (5) inhalaciju kao što su rastvori i suvi praškovi; i topičnu primenu kao što su kreme, masti, losioni, rastvori, paste, sprejovi, pene i geli.

[0068] Pogodni farmaceutski prihvatljivi ekscipijenti će da variraju u zavisnosti od izabranog određenog doznog oblika. Na primer, pogodni farmaceutski prihvatljivi ekcipijenti mogu da budu izabrani za određenu funkciju koja može da služi za dobijanje ujednačenih doznih oblika. Neki farmaceutski prihvatljivi ekcipijenti mogu da budu izabrani zbog svoje sposobnosti da omoguće izradu stabilnih doznih oblika. Neki farmaceutski prihvatljivi ekcipijenti mogu da budu izabrani zbog svoje sposobnosti da omoguće čuvanje i transport polimorfa ili soli iz pronalaska kada se primene na pacijentu od jednog organa, ili dela organizma do drugog organa ili dela organizma. Neki farmaceutski prihvatljivi ekcipijenti mogu da budu izabrani zbog svoje sposobnosti da pojačaju saradnju poacijenta.

[0069] U pogodne farmceutski prihvatljive ekscipijente spadaju sledeći tipovi ekscipijenata: razblaživači, punioci, vezivna sredstva, sredstva za raspadanje, lubrikansi, glidansi, sredstva za granulaciju, sredstva za oblaganje, sredstva za vlaženje, rastvarači, ko-rastvarači, sredstva za suspendovanje, emulgatori, zaslađivači, sredstva za korigovanje arome, sredstva za maskiranje ukusa, sredstva za bojenje, sredstva za smanjenje lepljivosti, humaktanti, helatna sredstva, plasticizeri, sredstva za povećanje viskoziteta, antioksidansi, konzervansi, stabilizatori, surfaktanti i sredstva za puferovanje. Stručnjak sa iskustvom će znati da neki farmaceutski prihvatljivi ekscipijenti mogu da imaju više od jedne funkcije i mogu da se koriste za alternativne funkcije u zavisnosti od količine u kojoj je ekscipijent prisutan u formulaciji i koji su drugi ekscipijenti prisutni u formulaciji.

[0070] Stručnjaci sa iskustvom poseduju znanja i iskustvo u tehnici koje im omogućava da izaberu odgovarajuće farmaceutski prihvatljive ekscipijente u odgovarajućim količinama za upotrebu u pronalasku. Pored toga, postoje brojni stručni izvori koji su raspoloživi stručnjacima sa iskustvom u kojima su opisani farmaceutski prihvatljivi ekscipijenti i koji mogu da budu korisni pri izboru odgovarajućih farmaceutski prihvatljivih ekscipijenata. U primere spadaju Remington’s Pharmaceutical Sciences (Mack Publishing Company), The Handbook of Pharmaceutical Additives (Gower Publishing Limited), i The Handbook of Pharmaceutical Excipients (the American Pharmaceutical Association i the Pharmaceutical Press).

[0071] Farmaceutske kompozicije iz pronalaska su izrađene po tehnikama i postupcima poznatim stručnjaku sa iskustvom u tehnici. Neki od postupaka koji se uobičajeno koriste u tehnici su opisani u Remington’s Pharmaceutical Sciences (Mack Publishing Company).

[0072] U skladu sa tim, u narednom aspektu pronalazak se odnosi na proces za izradu farmaceutske kompozicije koja obuhvata polimorf ili so iz pronalaska i jedan ili više farmaceutski prihvatljivih ekscipijenata pri čemu se sastojci mešaju. Farmaceutska kompozicija koja sadrži polimorf ili so iz pronalaska može da se izradi, na primer, mešanjem na temperaturi sredine i pod atmosferskim pritiskom.

[0073] U jednom otelotvorenju, polimorf ili so iz pronalaska su formulisani za oralnu primenu. U narednom otelotvorenju, polimorf ili so iz pronalaska su formulisani za inhalacionu primenu. U narednom otelotvorenju, polimorf ili so iz pronalaska su formulisani za intranazalnu primenu.

[0074] U jednom aspektu, pronalazak se odnosi na čvrsti oralni dozni oblik kao što su tableta ili kapsula koji sadrži bezbednu i efektivnu količinu polimorfa ili soli iz pronalaska i razblaživač ili punilac. U pogodne razblaživače i punioce spadaju laktoza, saharoza, dekstroza, manitol, sorbitol, skrob (na primer kukuruzni skrob, krompirov skrob i pregelatinizirani skrob), celuloza i njeni derivati (na primer mikrokristalna celuloza), kalcijum sulfat i dibazni kalcijum fosfat. Oralni čvrsti dozni oblik može dalje da uključi vezivno sredstvo. U pogodna vezivna sredstva spadaju skrob (na primer kukuruzni skrob, krompirov skrob i pre-gelatinizirani skrob), želatin, akacija, natrijum alginat, alginatna kiselina, tragakanta, guar guma, povidon i celuloza i njeni derivati (na primer mikrokristalna celuloza). Oralni čvrsti dozni oblik može dalje da uključi sredstvo za raspadanje. U pogodna sredstva za raspadanje spadaju krospovidon, natrijum skrob glikolat, kroskarmeloza, alginatna kiselina i natrijum karboksimetil celuloza. Oralni čvrsti dozni oblik može dalje da uključi lubrikans. U pogodne lubrikanse spadaju stearinska kiselina, magnezijum stearat, kalcijum stearat i talk.

[0075] Kada je to odgovarajuće, dozne jedinice formulacija za oralnu primenu mogu da budu mikroenkapsulirane. Kompozicija može takođe da bude izrađena za odloženo ili kontinuirano oslobađanje što se postiže, na primer, oblaganjem ili umetanjem partikulata materijala u polimere, vosak ili slično.

[0076] Polimorf i soli iz pronalaska mogu takođe da budu udvojeni sa rastvorljivim polimerima kao što su ciljani nosači leka. U ovakve polimere mogu da se ubroje polivinilpirolidon, piran kopolimer, polihidroksipropilmetakrilamid-fenol, polihidroksietilaspartamidfenol, ili polietilenoksidpolilizin supstituisan sa palmitoil ostacima.

Osim toga, polimorfi i soli iz pronalaska mogu da budu udvojeni sa grupom biodegrdabilnih polimera pogodnih za postizanje kontrolisanog oslobađanja leka kao što su, na primer, polilaktatna kiselina, polepsilon kaprolakton, polihidroksi butirna kiselina, poliortoestri, poliacetali, polidihidropirani, policijanoakrilati i unakrsno vezani ili amfipatični blok kopolimeri hidrogela.

[0077] U narednom aspektu, pronalazak se odnosi na tečni oralni dozni oblik. Oralne tečnosti kao što su rastvori, sirupi i eliksiri mogu da se izrade u jediničnom doznom obliku tako da data količina sadrži prethodno odmerenu količinu polimorfa ili soli iz pronalaska. Sirupi mogu da se izrade rastvaranjem polimorfa ili soli iz pronalaska u pogodnom vodenom rastvoru prijatnog ukusa, dok se eliksiri izrađuju upotrebom netoksičnih alkoholnih vehikuluma. Suspenzije mogu da se formulišu disperzijom polimorfa ili soli iz pronalaska u netoksičnom vehikulumu. Takođe mogu da se dodaju solubilizatori i emulgatori kao što su etoksilirani izostearil alkoholi i polioksi etilen sorbitol etri, konzervansi, dodaci ukusu kao što su pepermint ulje ili prirodni zaslađivači ili saharin ili drugi veštački zaslađivači i slično.

[0078] U narednom aspektu, pronalazak se odnosi na dozni oblik prilagođen za primenu na pacijentu inhalacijom, na primer kao suvi prašak, aerosol, suspenzija ili kompozicija rastvora. U jednom otelotvorenju, pronalazak se odnosi na dozni oblik prilagođen za primenu na pacijentu inhalacijom u obliku suvog praška. U narednom otelotvorenju, pronalazak se odnosi na dozni oblik prilagođen na primenu na pacijentu inhalacijom preko nebulizera.

[0079] Kompozicije suvog praška za oslobađanje u plućima inhalacijom obično obuhvataju polimorf ili so iz pronalaska kao fino usitnjen prašak zajedno sa jednim ili više farmaceutski prihvatljivih ekscipijenata u obliku fino usitnjenih praškova. Farmaceutski prihvatljivi ekscipijenti posebno namenjeni za upotrebu u suvim praškovima su poznati stručnjaku sa iskustvom u tehnici i uključuju laktozu, skrob, manitol i mono-, di- i polisaharide. Fino usitnjeni prašak može da se izradi, na primer mikroniziranjem ili mlevenjem. Generalno, smanjena veličina (to jest mikronizirana) jedinjenja može da se definiše kao D50vrednost od približno 1 do približno 10 mikrona (na primer mereno laserskom difrakcijom).

[0080] Suvi prašak može da se primeni na pacijentu preko inhalera sa rezervoarom suvog praška (RDPI) koji ima rezervoar pogodan za čuvanje veće količine (neodmrenih doza) medikamenta u obliku suvog praška. RDPIi obično uključuju uređaj za odmeravanje doze svakog medikamenta iz rezervoara do položaja za oslobađanje. Na primer, uređaj za odmeravanje može da obuhvati mericu, koja je pokretljiva od prvog položaja u kome merica

2

može da se napuni sa medikamentom iz rezervoara do drugog položaja u kome je izmerena doza medikamenta dostupna pacijentu za inhalaciju.

[0081] Alternativno, suvi prašak može da se nalazi u kapsulama (na primer želatinske ili plastične), kartridžima ili blister pakovanjima za upotrebu u multi-doznom inhaleru suvog praška (MDPI). MDPIi su inhaleri u kojima se medikament nalazi u multi-doznom pakovanju koje sadrži (ili na drugi način čuva) više pojedinačnih doza (ili njihove delove) medikamenta. Kada je suvi prašak prisutan kao blister pakovanje, on uključuje više blistera sa sadržajem medikamenta u obliku suvog praška. Blisteri su obično uređeni na uobičajen način za lako oslobađanje medikamenta iz njih. Na primer, blisteri mogu da budu poređani u kružnom obliku na blister pakovanju u obliku diska, ili blisteri mogu da budu izduženog oblika, koji na primer uključuju vrpcu ili traku. Svaka kapsula, kartridž ili blister može da sadrži na primer između 20µg-10mg polimorfa ili soli iz pronalaska.

[0082] Aerosoli mogu da se formiraju suspendovanjem ili rastvaranjem polimorfa ili soli iz pronalaska u tečnom propelantu. U pogodne propelante spadaju halokarboni, hidrokarboni i drugi tečni gasovi. U reprezentativne propelante spadaju: trihlorfluorometan (propelant 11), dihlorfluorometan (propelant 12), dihlortetrafluoroetan (propelant 114), tetrafluoroetan (HFA-134a), 1,1-difluoroetan (HFA-152a), difluorometan (HFA-32), pentafluoroetan (HFA-12), heptafluoropropan (HFA-227a), perfluoropropan, perfluorobutan, perfluoropentan, butan, izobutan i pentan. Aerosoli koji obuhvataju polimorf ili so iz pronalaska se obično primenjuju na pacijentu preko inhalera sa odmerenom dozom (MDI). Ovakvi uređaji su poznati stručnjaku sa iskustvom u tehnici.

[0083] Aerosol može da sadrži dodatne farmaceutski prihvatljive ekscipijente koji se obično koriste sa MDI, kao što su surfaktanti, lubrikansi, korastvarači i drugi ekscipijenti za poboljšanje fizičke stabilnosti formulacije, za poboljšanje performansi ventila, za proboljšanje rastvorljivosti ili za poboljšanje ukusa.

[0084] Kao naredni aspekt pronalaska ovde je prema tome obezbeđena farmaceutska aerosol formulacija koja uključuje polimorf ili so iz pronalaska i fluorokarbon ili hlorofluorokarbon koji sadrži vodonik kao propelant, opciono u kombinaciji sa surfaktantom i/ili korastvaračem.

[0085] U skladu sa narednim aspektom pronalaska, obezbeđena je farmaceutska aerosol formulacija pri čemu je propelant izabran od 1,1,1,2-tetrafluoroetana, 1,1,1,2,3,3,3-heptafluoro-n-propana i njihovih smeša.

[0086] Formulacije iz pronalaska mogu da budu puferovane dodavanjem odgovarajućih sredstava za puferovanje.

[0087] Kapsule i kartridži za upotrebu u inhaleru ili insuflatoru, od na primer želatina, mogu da se formulišu tako da sadrže praškastu smešu za inhalaciju polimorfa ili soli iz pronalaska i pogodne praškaste baze kao što su laktoza ili skrob. Svaka kapsula ili kartridž može generalno da sadrži od 20µg do 10mg polimorfa ili soli iz pronalaska. Alternativno, polimorf ili so iz pronalaska može da bude prisutan bez ekscipijenata kao što je laktoza.

[0088] Odnos aktivnog polimera ili soli u datim kompozicijama u skladu sa pronalaskom zavisi od tačnog tipa formulacije koja se izrađuje ali je generalno u rasponu od približno 0.001 do 10% težinski. Generalno, za najveći broj tipova izrada, korišćeni odnos će da bude u rasponu od 0.005 do 1%, na primer od 0.01 do 0.5%. Međutim, u praškovima za inhalaciju ili insuflaciju korišćeni odnos je normalno u rasponu od 0.1 do 5%.

[0089] Aerosol formulacije su preferirano izrađene tako da svaka odmerena doza ili "puf" aerosola sadrži od 20µg do 10mg, preferirano od 20 µg do 2000µg, još poželjnije od približno 20 µg do 500 µg polimorfa ili soli iz pronalaska. Primena može da bude jedanput dnevno ili više puta dnevno, na primer, 2, 3, 4 ili 8 puta, uzimajući na primer 1, 2 ili 3 doze svaki put. Ukupna dnevna doza sa aerosolom će da bude u rasponu od 100 µg do 10mg, preferirano od 200 µg do 2000 µg. Ukupna dnevna doza i odmerena doza oslobođena iz kapsule i kartridža u inhaleru ili insuflatoru će generalno da bude dvostruko veća nego doza oslobođena sa aerosol formulacijama.

[0090] U slučaju aerosol formulacije u obliku suspenzije, veličina čestice partikulata (na primer mikronizirana) leka treba da bude takva da dozvoli inhalaciju ukupne količine leka u pluća nakon primene aerosol formulacije i zbog toga treba da bude manja od 100 mikrona, poželjno je da bude manja od 20 mikrona, posebno u rasponu od 1 do10 mikrona, kao što je od 1 do 5 mikrona, još poželjnije od 2 do 3 mikrona

[0091] Formulacije iz pronalaska mogu da se izrade dispergovanjem ili rastvaranjem leka i polimorfa i soli iz pronalaska u izabranom propelantu u odgovarajućoj ambalaži, na primer, uz pomoć sonikacije ili miksera velike brzine. Poželjno je da se proces izvodi pod uslovima kontrolisane vlažnosti.

[0092] Hemijska i fizička stabilnost i farmaceutska prihvatljivost aerosol formulacija u skladu sa pronalaskom mogu da se odrede tehnikama dobro poznatim stručnjaku sa iskustvom u tehnici. Prema tome, na primer, hemijska stabilnost komponenti može da se odredi HPLC analizom, na primer, nakon produženog čuvanja produkta. Rezultati fizičke stabilnosti mogu da se dobiju drugim uobičajenim analitičkim tehnikama, kao što su, na primer, testiranjem isticanja, ispitivanjem propusnosti ventila (prosečne istisnute težine po aktivaciji),

2

ispitivanjem reproduktibilnosti doze (aktivni sastojak po aktivaciji) i analize distribucije spreja.

[0093] Stabilnost suspenzije aerosol formulacije u skladu sa pronalaskom može da se meri uobičajenim tehnikama, na primer, merenjem veličine distribucije flokulacije koristeći instrument sa raspršivanjem pozadinskog svetla ili merenjem distribucije veličine čestica kaskadnim sabijanjem ili "twin impinger" analitičkim procesom. Kako se ovde koristi referenca za "twin impinger" analizu označava "određivanje taloženja emitovane doze u inhalacijama pod pritiskom koristeći aparat A" kako je definisno u British Pharmacopaeia 1988, strane A204-207, Appendix XVII C. Ove tehnike omogućavaju da se izračuna "respirabilna frakcija" aerosol formulacija. Jedan postupak korišćen za izračunavanje "respirabilne frakcije" se odnosi na "frakciju fine čestice" koja je količina aktivnog sastojka sakupljena u donjoj komori za sabijanje po aktivaciji izražena kao procenat ukupne količine aktivnog sastojka oslobođenog po aktivaciji koristeći prethodno opisani "twin impinger postupak".

[0094] Naziv " inhaler sa odmerenom dozom" ili MDI označava jedinicu koja se sastoji od rezervoara, zaštitne kapice koja pokriva rezervoar i ventila za odmeravanje formulacije smeštenog u kapici. MDI sistem uključuje pogodan uređaj za kanalisanje. Pogodni uređaji za kanalisanje obuhvataju, na primer, aktivator ventila i cilindrični ili konusni prolaz kroz koji medikament može da se oslobodi iz napunjenog rezervoara preko ventila za odmeravanje do nosa ili usta pacijenta, kao što je pisak.

[0095] MDI kanisteri se generalno sastoje od rezervoara sposobnog da izdrži pritisak pare korišćenog propelanta kao što su plastične ili plastikom obložene staklene boce ili preferirano metalni rezervoar, na primer, od aluminijuma ili njegove legure koje opciono mogu da budu anodizovane, obložene lakom i/ili obložene plastikom (na primer WO96/32099 u kome je deo ili celokupna unutrašnja površina obložena sa jednim ili više fluorokarbonskih polimera opciono u kombinaciji sa jednim ili više ne-fluorokarbonskih polimera), rezervoar je zatvoren sa ventilom za odmeravanje. Kapica može da bude pričvršćena za rezervoar ultrasoničnim zavarivanjem, zavrtnjima ili pertlovanjem. Ovde razmatrani MDIi mogu da se izrade postupcima iz tehnike (na primer videti Byron, kao gore i WO96/32099). Preferirani kanister je opremljen sa konstrukcijom kapice, u kojoj se ventil za odmeravanje leka nalazi u kapici, kapica je odgovarajuće pričvršćena

[0096] U jednom otelotvorenju pronalaska, metalna unutrašnja površina rezervoara je obložena sa fluoro polimerom, još poželjnije izmešanim sa ne-fluoropolimerom. U narednom

2

otelotvorenju pronalaska, metalna unutrašnja površina rezervoara je obložena sa smešom polimera politetrafluoroetilena (PTFE) i polietarsulfona (PES). U još jednom otelotvorenju pronalaska, celokupna metalna unutrašnja površina rezervoara je obložena sa smešom polimera politetrafluoroetilena (PTFE) i polietarsulfona (PES).

[0097] Ventili za odmeravanje su dizajnirani tako da po aktivaciji oslobode odmerenu količinu formulacije i snabdeveni su zaptivkom koja sprečava curenje propelanta kroz ventil. Zaptivka može da bude od pogodnog elastomernog materijala kao što su, na primer, polietilen male gustine, hlorbutil, brombutil, EPDM, crne i bele butadien-akrilonitril gume, butil guma i neopren. Odgovarajući ventili su komercijalno raspoloživi od proizvođača dobro poznatih u aerosol industriji, na primer od Valois, France (na primer DF10, DF30, DF60), Bespak plc, UK (na primer BK300, BK357) i 3M-Neotechnic Ltd, UK (na primer Spraymiser™).

[0098] U različitim otelotvorenjima, MDIi mogu takođe da se koriste zajedno sa drugim strukturama, kao što su, bez ograničenja, spoljašnja ambalaža za čuvanje i pakovanje MDI, uključujući ambalažu opisanu u U.S. Patent Nos.6,119,853; 6,179,118; 6,315,112; 6,352,152; 6,390,291; i 6,679,374, kao i sa brojačima jediničnih doza kao što su, ali bez ograničenja na, brojači opisani u U.S. Patent Nos.6,360,739 i 6,431,168.

[0099] Uobičajeni postupci za serijsku proizvodnju i mašine dobro poznate stručnjaku sa iskustvom u tehnici proizvodnje farmaceutskih aerosola mogu da se koriste za izradu velikih serija za komercijalnu proizvodnju napunjenih kanistera. Prema tome, na primer, u jednom postupku serijske proizvodnje za izradu suspenzije formulacije aerosola, ventil za odmeravanje se pričvrsti na aluminijumski rezervoar da se formira prazan kanister. Čestice medikamenta se dodaju u posudu za punjenje a tečni propelant zajedno sa opcionim ekscipijentima se pod pritiskom puni preko posude za punjenje u proizvođačku posudu.

Suspenzija leka se izmeša pre propuštanja u mašinu za punjenje, a nakon toga se alikvot suspenzije leka puni kroz ventil za odmeravanje u kanister. U jednom primeru postupka serijske proizvodnje za izradu aerosol formulacije rastvora, ventil za odmeravanje se pričvrsti na aluminijumski rezervoar da se formira prazan kanister. Tečni propelant zajedno sa opcionim ekscipijentima i rastvorenim medikamentom se pod pritiskom puni kroz posudu za punjenje u proizvodjačku posudu.

[0100] U alternativnom procesu, alikvot tečne formulacije se doda u otvoreni kanister pod uslovima koji su dovoljno hladni da se osigura da formulacija neće da ispari, nakon toga se ventil za odmeravanje pričvrsti za kanister.

2

[0101] Uobičajeno, u izrađenim serijama za farmaceutsku upotrebu, proverava se težina svakog napunjenog kanistera, svaki kanister se kodira sa brojem serije i pakuje na police za čuvanje do dobijanja atesta.

[0102] Suspenzije i rastvori koji sadrže polimorf i so iz pronalaska mogu takođe da se primene na pacijentu preko nebulizera. Rastvarač ili sredstvo za suspendovanje korišćeno za nebulizaciju može da bude bilo koja farmceutski prihvatljiva tečnost kao što su voda, vodeni rastvori soli, alkoholi ili glikoli, na primer, etanol, izopropilalkohol, glicerol, propilen glikol, polietilen glikol, itd., ili njihove smeše. Za rastvore soli se koriste soli koje ispoljavaju malu ili uopšte ne ispoljavaju farmakološku aktivnost nakon primene. Za ovu svrhu mogu da se koriste i organske soli, kao što su soli alkalnih metala ili amonijum halogen soli, na primer, natrijum hlorid, kalijum hlorid ili organske soli kao što su kalijum, natrijum i amonijum soli ili organskih kiselina, na primer, askorbinske kiseline, limunske kiseline, sirćetne kiseline, vinske kiseline, itd.

[0103] Drugi farmaceutski prihvatljivi ekscipijenti mogu da se dodaju u suspenziju ili rastvor. Polimorf ili so iz pronalaska može da se stabiliše dodavanjem neorganske kiseline, na primer, hlorovodonične kiseline, azotne kiseline, sumporne kiseline i/ili fosforne kiseline; organske kiseline, na primer, askorbinske kiseline, limunske kiseline, sirćetne kiseline i vinske kiseline, itd, kompleksujućeg sredstva kao što je EDTA ili limunske kiseline i njenih soli; ili antioksidansa kao što su vitamin E ili askorbinska kiselina. Ovi mogu da se koriste sami ili zajedno za stabilizaciju polimorfa ili soli iz pronalaska. Mogu da se dodaju konzervansi kao što su benzalkonijum hlorid ili benzoeva kiselina i njene soli. Posebno mogu da se dodaju surfaktanti da poboljšaju fizičku stabilnost suspenzije. U ove spadaju lecitin, dinatrijum dioktilsulfosukcinat, oleinska kiselina i estri sorbitana.

[0104] U narednom aspektu, pronalazak se odnosi na dozni oblik prilagođen za intranazalnu primenu.

[0105] Formulacije za primenu u nos mogu da uključe aerosol formulacije pod pritiskom i vodene formulacije koje se primenjuju u nos pumpom pod pritiskom. Od posebnog interesa su formulacije koje nisu pod pritiskom a prilagođene su za topičnu primenu u nosnu šupljinu. Za ovu svrhu su pogodne formulacije koje sadrže vodu kao razblaživač ili nosač. Vodene formulacije za primenu u pluća ili nos mogu da se izrade sa uobičajenim ekscipijentima kao što su sredstva za puferovanje, sredstva za modifikaciju tonusa i slično. Vodene formulacije mogu takođe da se primene u nos nebulizacijom.

2

[0106] Polimorf i so iz pronalaska mogu da budu formulisani kao tečna formulacija za oslobađanje iz dispenzera tečnosti, na primer dispenzera tečnosti koji ima brizgalice za dispenziju ili otvor za dispenziju kroz koji se odmerena doza tečne formulacije dispenguje nakon što korisnik pritisne mehanizam pumpe dispenzera tečnosti. Ovakvi dispenzeri tečnosti su generalno opremljeni sa rezervoarom višestruko odmerenih doza tečne formulacije, pri čemu se doza oslobodi nakon nekoliko aktivacija pumpe. Brizgalice ili otvori za dispenziju mogu da imaju oblik pogodan za unošenje u nozdrve korisnika zbog raspršivanja spreja tečne formulacije u nosnu šupljinu. Dispenzer tečnosti gore pomunotog tipa je opisan i ilustrovan u WO05/044354. Dispenzer ima kućište u kome se nalazi uređaj za oslobađanje tečnosti sa kompresionom pumpom smeštenom na rezervoaru u kome se nalazi tečna formulacija.

Kućište ima najmanje jednu bočno postavljenu polugu koja prstom može da se pomeri na unutra u odnosu na kućište čime se rezervoar u kućištu podiže i dovede do kompresije pumpe i ispumpavanja odmerene doze formulacije iz grlića pumpe kroz nazalne brizgalice kućišta. U jednom otelotvorenju, dispenzer tečnosti je opšteg tipa kako je ilustrovano na Slikama 30-40 u WO05/044354.

[0107] Farmaceutske kompozicije prilagođene za intranazalnu primenu u kojima je nosač u čvrstom stanju uključuju krupan prašak koji ima veličinu čestica, na primer, u rasponu 20 do 500 mikrona, koje se primenjuju brzom inhalacijom kroz nosni prolaz iz rezervoara u kome se nalazi zatvoren prašak do nosa. Pogodne kompozicije u kojima je nosač tečnost, za primenu kao nazalni sprej ili nazalne kapi, uključuju vodene ili uljane rastvore polimorfa ili soli iz pronalaska.

[0108] Farmaceutske kompozcije prilagođene za transdermalnu primenu mogu da budu prisutne kao odvojeni flasteri namenjeni da ostanu u bliskom kontaktu sa epidermisom pacijenta duži vremenski period. Na primer, aktivni sastojak može da se oslobodi iz flastera jontoforezom kako je generalno opisano u Pharmaceutical Research, 3(6), 318 (1986).

[0109] Farmceutske kompozicije namenjene za topičnu primenu mogu da budu formulisane kao masti, kreme, suspenzije, losioni, praškovi, rastvori, paste, geli, sprejovi, aerosoli ili ulja.

[0110] Masti, kreme i geli mogu, na primer, da se formulišu sa vodenom ili uljanom podlogom uz dodatke odgovarajućeg učvršćivača i/ili gelirajućeg sredstva i/ili rastvarača. Ovakve podloge prema tome mogu da budu voda i/ili ulje kao što su tečni parafin ili biljno ulje kao što su kikirikijevo ulje ili ricinusovo ulje, ili rastvarač kao što je polietilen glikol. Učvršćivači i gelirajuća sredstva koja mogu da se koriste u skladu sa prirodom podloge uključuju tečni parafin, aluminijum stearat, cetostearil alkohol, polietilen glikole, lanolin, beli

2

vosak, karboksipolimetilen i derivate celuloze i/ili gliceril monostearat i/ili nejonske emulgatore.

[0111] Losioni mogu da budu formulisani sa vodenom ili uljanom podlogom i generalno sadrže jedan ili više emulgatora, stabilizatora, dispergujućih sredstava, sredstava za suspendovanje i učvršćivača.

[0112] Praškovi za spoljašnju primenu mogu da se izrade uz pomoć odgovarajuće praškaste podloge, na primer talka, laktoze ili skroba. Kapi mogu da se formulišu sa vodenom ili nevodenom podlogom koja takođe uključuje jedno ili više sredstava za dispergovanje, solubilizator, sredstvo za suspendovanje ili konzervanse.

[0113] Topični preparati mogu da se primene jednim ili više nanošenja dnevno na zahvaćenu oblast; prednost je kada se preko kože koristi okluzivni premaz. Kontinuirano ili produženo oslobađanje može da se postigne sistemom adhezivnog rezervoara.

[0114] Za tretmane očiju ili drugih spoljašnjih tkiva, na primer, usta i kože, kompozicije mogu da se nanesu kao topične masti ili kreme. Kada se formulišu u mast, polimorf ili so iz pronalaska mogu da se upotrebe ili sa parafinskom ili masnom podlogom koja se meša sa vodom. Alternativno, polimorf ili so iz pronalaska može da se formuliše u krem sa krem podlogom ulje-u-vodi ili podlogom voda-u-ulju.

[0115] Farmaceutske kompozicije prilagođene za parenteralnu primenu uključuju vodene i ne-vodene sterilne injekcione rastvore koji mogu da sadrže antioksidanse, pufere, bakteriostatike i rastvorke koji čine formulaciju izotoničnom sa krvlju primaoca; i vodene i nevodene sterilne suspenzije koje mogu da sadrže sredstva za suspendovanje i učvršćivače. Kompozicije mogu da budu prisutne u jedinično doznoj ili višedoznoj ambalaži, na primer, zatvorenim ampulama i bočicama, i mogu da se čuvaju u uslovima sušenja zamrzavanjem (liofilizirani) što zahteva samo dodavanje sterilnog tečnog nosača, na primer vode za injekcije, neposredno pre upotrebe. Injekcioni rastvori i suspenzije izrađeni ekstempore mogu da se pripreme od sterilnih praškova, granula i tableta.

[0116] Polimorf i so i farmaceutske kompozicije u skladu sa pronalaskom mogu da se koriste u kombinaciji sa ili da uključe jedno ili više drugih terapeutskih sredstava, na primer, izabranih od anti-inflamatornih sredstava, antiholinergičnih sredstava (posebno antagonisti M1/M2/M3receptora), agonista β2-adrenoreceptora, antiinfektivnih sredstava, kao što su antibiotici ili antivirusi, ili antihistamina. U narednom aspektu, otkriće obezbeđuje kombinaciju koja obuhvata polimorf ili so iz pronalaska zajedno sa jednim ili više drugih terapeutski aktivnih sredstava, na primer, izabranih od antiinflamatornog sredstva, kao što su kortikosteroid ili NSAID, antiholinergičnog sredstva, agonista β2-adrenoreceptora, antiinfektivnog sredstva kao što su antibiotici ili antivirusna sredstva, ili antihistamini. Jedno otelotvorenje otkrića se odnosi na kombinacije koje obuhvataju polimorf ili so iz pronalaska zajedno sa agonistom β2-adrenoreceptora, i/ili antiholinergikom, i/ili PDE-4 inhibitorom, i/ili antihistaminom.

[0117] U jednom otelotvorenju, otkriće obezbeđuje kombinaciju koja obuhvata polimorf ili so iz pronalaska koji je selektivan za PI3Kδ zajedno sa jedinjenjem ili njegovom farmaceutski prihvatljivom solju koje je selektivno za drugu PI3-kinazu, na primer PI3Kγ.

[0118] Jedno otelotvorenje otkrića se odnosi na kombinacije koje obuhvataju jedno ili dva drugih terapeutskih sredstava.

[0119] Stručnjak sa iskustvom u tehnici će znati, da kada to odgovara, drugi terapeutski sastojak(ci) može da se koristi u obliku soli, na primer kao soli alkalnih metala ili amina ili soli nastale dodatkom kiseline, ili kao prolekovi ili estri, na primer, niži alkil estri, ili kao solvati, na primer hidrati, da optimizuju aktivnost i/ili stabilnost i/ili fizičke karakteristike, kao što je rastvorljivost, terapeutskog sastojka. Takođe je jasno da, kada to odgovara, terapeutski sastojci mogu da se koriste u optički čistom obliku.

[0120] U jednom otelotvorenju, otkriće se odnosi na kombinaciju koja obuhvata polimorf ili so iz pronalaska zajedno sa agonistom β2-adrenoreceptora.

[0121] U primere agonsita β2-adrenoreceptora spadaju salmeterol (koji može da bude racemat ili pojedinačni enantiomer kao što je R-enantiomer), salbutamol (koji može da bude racemat ili pojedinačni enantiomer kao što je R-enantiomer), formoterol (koji može da bude racemat ili pojedinačni diastereomer kao što je R,R-diastereomer), salmefamol, fenoterol karmoterol, etanterol, naminterol, klenbuterol, pirbuterol, flerbuterol, reproterol, bambuterol, indikaterol, terbutalin i njihove soli, na primer ksinofoatna (1-hidroksi-2-naftalenkarboksilat) so salmeterola, sulfatna so ili slobodna baza salbutamola ili fumaratna so formoterola. U jednom otelotvorenju, preferirani su dugodelujući agonisti β2-adrenoreceptora, na primer, jedinjenja koja obezbeđuju efikasnu bronhodilataciju u trajanju približno 12 sati ili duže.

[0122] U druge agoniste β2-adrenoreceptora spadaju oni koji su opisani u WO 02/066422, WO 02/070490, WO 02/076933, WO 03/024439, WO 03/072539, WO 03/091204, WO 04/016578, WO 2004/022547, WO 2004/037807, WO 2004/037773, WO 2004/037768, WO 2004/039762, WO 2004/039766, WO01/42193 i WO03/042160.

[0123] Primeri agonista β2-adrenoreceptora uključuju:

1

3-(4-{[6-({(2R)-2-hidroksi-2-[4-hidroksi-3-(hidroksimetil)fenil]etil}amino) heksil] oksi} butil) benzensulfonamid;

3-(3-{[7-({(2R)-2-hidroksi-2-[4-hidroksi-3-hidroksimetil)fenil]etil}-amino)heptil]oksi} propil)benzensulfonamid;

4-{(1R)-2-[(6-{2-[(2, 6-dihlorbenzil) oksi] etoksi} heksil) amino]-1-hidroksietil}-2-(hidroksimetil) fenol;

4-{(1R)-2-[(6-{4-[3-(ciklopentilsulfonil)fenil]butoksi}heksil)amino]-1-hidroksietil}-2-(hidroksimetil)fenol;

N-[2-hidroksil-5-[(1R)-1-hidroksi-2-[[2-4-[[(2R)-2-hidroksi-2-feniletil]amino]fenil]etil]amino]etil]fenil]formamid;

N-2{2-[4-(3-fenil-4-metoksifenil)aminofenil]etil}-2-hidroksi-2-(8-hidroksi-2(1H)-hinolinon-5-il)etilamin; i

5-[(R)-2-(2-{4-[4-(2-amino-2-metil-propoksi)-fenilamino]-fenil}-etilamino)-1-hidroksietil]-8-hidroksi-1H-hinolin-2-on.

[0124] Agonist β2-adrenoreceptora može da bude u obliku soli formirane sa farmaceutski prihvatljivom kiselinom u koje spadaju sumporna, hlorovodonična, fumaratna, hidroksinaftoatna (na primer 1- ili 3-hidroksi-2-naftoatna), cinaminska, supstituisana cinaminska, trifenilsirćetna, sulfaminska, sulfanilinska, naftalenakrilna, benzoeva, 4-metoksibenzoeva, 2- ili 4-hidroksibenzoeva, 4-hlorbenzoeva i 4-fenilbenzoeva kiselina.

[0125] U pogodna antiinflamatorna sredstva spadaju kortikosteroidi. Pogodni kortikosteroidi koji mogu da se koriste u kombinaciji sa polimorfima ili solima iz pronalaska su kortikosteroidi za oralnu i inhalacionu primenu i njihovi prolekovi koji imaju antiinflamatorno delovanje. U primere spadaju metil prednizolon, prednizolon, deksametazon, flutikazon propionat, S-fluorometil estar 6α,9α-difluoro-11β-hidroksi-16α-metil-17α-[(4-metil-1,3-tiazol-5-karbonil)oksi]-3-okso-androsta-1,4-dien-17β-karbotionske kiseline, S-fluorometil estar 6α,9α-difluoro-17α-[(2-furanilkarbonil)oksi]-11β-hidroksi-16α-metil-3-okso-androsta-1,4-dien-17β-karbotionske kiseline (flutikazon furoat), S-(2-okso-tetrahidrofuran-3S-il) estar 6α,9α-difluoro-11β-hidroksi-16α-metil-3-okso-17α-propioniloksi-androsta-1,4-dien-17β-karbotionske kiseline, S-cijanometil estar 6α,9α-difluoro-11β-hidroksi-16αmetil-3-okso-17α-(2,2,3,3-tetrametilciklopropilkarbonil)oksi-androsta-1,4-dien-17βkarbotionske kiseline i S-fluorometil estar 6α,9α-difluoro-11β-hidroksi-16α-metil-17α-(1-metilciklopropilkarbonil)oksi-3-okso-androsta-1,4-dien-17β-karbotionske kiseline, beklometazon estri (na primer 17-propionat estar ili 17,21-dipropionat estar), budesonid,

2

flunizolid, mometazon estri (na primer mometazon furoat), triamcinolin acetonid, rofleponid, ciklesonid (16α,17-[[(R)-cikloheksilmetilen]bis(oksi)]-11β,21-dihidroksi-pregna-1,4-dien-3,20-dion), butiksokort propionat, RPR-106541, i ST-126. U preferirane kortikosteroide spadaju flutikazon propionat, S-fluorometil estar 6α,9α-difluoro-11β-hidroksi-16α-metil-17α-[(4-metil-1,3-tiazol-5-karbonil)oksi]-3-okso-androsta-1,4-dien-17β-karbotionske kiseline, S-fluorometil estar 6α,9α-difluoro-17α-[(2-furanilkarbonil)oksi]-11β-hidroksi-16α-metil-3-okso-androsta-1,4-dien-17β- karbotionske kiseline, S-cijanometil estar 6α,9α-difluoro-11βhidroksi-16α-metil-3-okso-17α-(2,2,3,3-tetrametilciklopropilkarbonil)oksi-androsta-1,4-dien-17β-karbotionske kiseline i S-fluorometil estar 6α,9α-difluoro-11β- hidroksi-16α-metil-17α-(1-metilciklopropilkarbonil)oksi-3-okso-androsta-1,4-dien-17β- karbotionske kiseline. U jednom otelotvorenju kortikosteroid je S-fluorometil estar 6α,9α-difluoro-17α-[(2-furanilkarbonil)oksi]-11β-hidroksi-16α-metil-3-okso-androsta-1,4-dien-17β- karbotionske kiseline.

[0126] Primeri kortikosteroida mogu da uključe kortikosteroide opisane u WO2002/088167, WO2002/100879, WO2002/12265, WO2002/12266, WO2005/005451, WO2005/005452, WO2006/072599 i WO2006/072600.

[0127] Ne-steroidna jedinjenja sa glukokortikoidnim agonizmom koja mogu da poseduju selektivnost za transrepresiju u odnosu na transaktivaciju i koja mogu da budu korisna u kombinovanoj terapiji obuhvataju jedinjenja navedena u sledećim patentima: WO03/082827, WO98/54159, WO04/005229, WO04/009017, WO04/018429, WO03/104195, WO03/082787, WO03/082280, WO03/059899, WO03/101932, WO02/02565, WO01/16128, WO00/66590, WO03/086294, WO04/026248, WO03/061651 i WO03/08277. Druga nesteroidna jedinjenja su navedena u: WO2006/000401, WO2006/000398 i WO2006/015870.

[0128] Primeri antiinflamatornih sredstava obuhvataju nesteroidne antiinflamatorne lekove (NSAID’e).

[0129] U primere NSAID’a spadaju natrijum kromoglikat, nedokromil natrijum, inhibitori fosfodiesteraze (PDE) (na primer, teofilin, PDE4 inhibitori ili smeša PDE3/PDE4 inhibitora), antagonisti leukotriena, inhibitori sinteze leukotriena (na primer montelukast), iNOS inhibitori, inhibitori triptaze i elastaze, antagonisti beta-2 integrina i agonisti ili antagonisti adenozin receptora (na primer agonisti adenozin 2a), antagonisti citokina (na primer antagonisti hemokina, kao što je CCR3 antagonist) ili inhibitori sinteze citokina, ili inhibitori 5-lipoksigenaze. iNOS (inhibitor inducibilne azot oksid sintaze) je preferiran za oralnu primenu. U primere iNOS inhibitora spadaju oni otkriveni u WO93/13055, WO98/30537, WO02/50021, WO95/34534 i WO99/62875. Primeri CCR3 inhibitora obuhvataju inhibitore otkrivene u WO02/26722.

[0130] U jednom otelotvorenju, otkriće obezbeđuje upotrebu polimorfa i soli iz pronalaska u kombinaciji sa inhibitorom fosfodiesteraze 4 (PDE4), posebno u slučaju kada je formulacija namenjena za inhalaciju. Specifični inhibitor PDE4 koristan u ovom aspektu pronalaska može da bude bilo koje jedinjenje za koje se zna da inhibirea PDE4 enzim ili za koje je otkriveno da deluje kao PDE4 inhibitor, a koji su inhibitori samo PDE4, ne jedinjenja koja inhibiraju druge članove PDE familije, kao što su PDE3 i PDE5, kao i PDE4.

[0131] Jedinjenja uključuju cis-4-cijano-4-(3-ciklopentiloksi-4-metoksifenil)cikloheksan-1-karboksilnu kiselinu, 2-karbometoksi-4-cijano-4-(3-ciklopropilmetoksi-4-difluorometoksifenil)cikloheksan-1-on i cis-[4-cijano-4-(3-ciklopropilmetoksi-4-difluorometoksifenil)cikloheksan-1-ol]. Takođe, cis-4-cijano-4-[3-(ciklopentiloksi)-4-metoksifenil]cikloheksan-1-karboksilnu kiselinu (takođe poznatu kao cilomilast) i njene soli, estre, prolekove i fizičke oblike, koji su opisani u U.S. patentu 5,552,438 objavljenom 03. septembra, 1996.

[0132] Druga jedinjenja uključuju AWD-12-281 od Elbion (Hofgen, N. i saradnici 15th EFMC Int Symp Med Chem (Sept 6-10, Edinburgh) 1998, Abst P.98; CAS reference No. 247584020-9); derivat 9-benziladenina pod nazivom NCS613 (INSERM); D-4418 od Chiroscience i Schering-Plough; benzodiazepin inhibitor PDE4 označen kao CI-1018 (PD-168787) i pripisan Pfizer-u; derivat benzodioksazola koji je otkrio Kyowa Hakko u WO99/16766; K-34 od Kyowa Hakko; V-11294A od Napp (Landells, L.J. i saradnici Eur Resp J [Annu Cong Eur Resp Soc (Sept 19-23, Geneva) 1998] 1998, 12 (Suppl.28): Abst P2393); roflumilast (CAS reference No 162401-32-3) i ftalazinon (WO99/47505) od Byk-Gulden; Pumafentrin, (-)-p-[(4aR*,10bS*)-9-etoksi-1,2,3,4,4a,10b-heksahidro-8-metoksi-2-metilbenzo[c][1,6]naftaridin-6-il]-N,N-diizopropilbenzamid koji je smeša PDE3/PDE4 inhibitora koji je izrađen i objavljen od strane Byk-Gulden, sada Altana; arofilin razvijen od strane Almirall-Prodesfarma; VM554/UM565 od Vernalis-a; ili T-440 (Tanabe Seiyaku; Fuji, K. i saradnici J Pharmacol Exp Ther,1998, 284(1): 162), i T2585.

[0133] Druga jedinjenja su otkrivena u objavljenim internacionalnim patentnim aplikacijama WO04/024728 (Glaxo Group Ltd), WO04/056823 (Glaxo Group Ltd) i WO04/103998 (Glaxo Group Ltd) (na primer Primer 399 ili 544 tu otkriven). Druga jedinjenja su takođe otkrivena u WO2005/058892, WO2005/090348, WO2005/090353, i WO2005/090354, svi od strane Glaxo Group Limited.

4

[0134] Primeri antiholinergičnih sredstava su ona jedinjenja koja deluju kao antagonisti muskarinskih receptora, posebno ona jedinjenja koja su antagonisti M1ili M3receptora, dvostruki antagonisti M1/M3ili M2/M3, receptora ili pan-antagonisti M1/M2/M3receptora. Primeri jedinjenja za primenu inhalacijom uključuju ipratropijum (na primer, kao bromid, CAS 22254-24-6, na tržištu pod nazivom Atrovent), oksitropijum (na primer, kao bromid, CAS 30286-75-0) i tiotropijum (na primer, kao bromid, CAS 136310-93-5, s na tržištu pod nazivom Spiriva). Takođe su interesantni revatropat (na primer, kao hidrobromid, CAS 262586-79-8) i LAS-34273 koji jeotkriven u WO01/04118. Primeri jedinjenja za oralnu primenu uključuju pirenzepin (CAS 28797-61-7), darifenacin (CAS 133099-04-4, ili CAS 133099-07-7 kao hidrobromid na tržištu pod nazivom Enablex), oksibutinin (CAS 5633-20-5, na tržištu pod nazivom Ditropan), terodilin (CAS 15793-40-5), tolterodin (CAS 124937-51-5, ili CAS 124937-52-6 za tartrat, na tržištu pod nazivom Detrol), otilonijum (na primer, kao bromid, CAS 26095-59-0, na tržištu pod nazivom Spasmomen), trospijum hlorid (CAS 10405-02-4) i solifenacin (CAS 242478-37-1, ili CAS 242478-38-2 kao sukcinat takođe poznat kao YM-905 i na tržištu pod nazivom Vesicare).

[0135] Druga jedinjenja su otkrivena u WO 2005/037280, WO 2005/046586 i WO 2005/104745. Ove kombinacije uključuju, ali se ne ograničavaju samo na:

(3-endo)-3-(2,2-di-2-tieniletenil)-8,8-dimetil-8-azoniabiciklo[3.2.1]oktan jodid;

(3-endo)-3-(2-cijano-2,2-difeniletil)-8,8-dimetil-8-azoniabiciklo[3.2.1]oktan bromid; 4-[hidroksi(difenil)metil]-1-{2-[(fenilmetil)oksi]etil}-1-azoniabiciklo[2.2.2]oktan bromid; i (1R,5S)-3-(2-cijano-2,2-difeniletil)-8-metil-8-{2-[(fenilmetil)oksi]etil}-8-azoniabiciklo[3.2.1]oktan bromid.

[0136] Druga antiholinergična sredstva obuhvataju jedinjenja koja su otkrivena u US patentnoj publikaciji 60/487981 uključujući, na primer:

(3-endo)-3-(2,2-di-2-tieniletenil)-8,8-dimetil-8-azoniabiciklo[3.2.1]oktan bromid;

(3-endo)-3-(2,2-difeniletenil)-8,8-dimetil-8-azoniabiciklo[3.2.1]oktan bromid;

(3-endo)-3-(2,2-difeniletenil)-8,8-dimetil-8-azoniabiciklo[3.2.1]oktan 4-metilbenzensulfonat;

(3-endo)-8,8-dimetil-3-[2-fenil-2-(2-tienil)etenil]-8-azoniabiciklo[3.2.1]oktan bromid; i/ili

(3-endo)-8,8-dimetil-3-[2-fenil-2-(2-piridinil)etenil]-8-azoniabiciklo[3.2.1]oktan bromid.

[0137] Druga antiholinergična sredstva obuhvataju jedinjenja koja su otkrivena u US patentnoj publikaciji 60/511009 uključujući, na primer:

(endo)-3-(2-metoksi-2,2-di-tiofen-2-il-etil)-8,8-dimetil-8-azonia-biciklo[3.2.1]oktan jodid;

3-((endo)-8-metil-8-aza-biciklo[3.2.1]okt-3-il)-2,2-difenil-propionitril;

(endo)-8-metil-3-(2,2,2-trifenil-etil)-8-aza-biciklo[3.2.1]oktan;

3-((endo)-8-metil-8-aza-biciklo[3.2.1]okt-3-il)-2,2-difenil-propionamid;

3-((endo)-8-metil-8-aza-biciklo[3.2.1]okt-3-il)-2,2-difenil-propionsku kiselinu;

(endo)-3-(2-cijano-2,2-difenil-etil)-8,8-dimetil-8-azonia-biciklo[3.2.1]oktan jodid; (endo)-3-(2-cijano-2,2-difenil-etil)-8,8-dimetil-8-azonia-biciklo[3.2.1]oktan bromid; 3-((endo)-8-metil-8-aza-biciklo[3.2.1]okt-3-il)-2,2-difenil-propan-1-ol;

N-benzil-3-((endo)-8-metil-8-aza-biciklo[3.2.1]okt-3-il)-2,2-difenil-propionamid;

(endo)-3-(2-karbamoil-2,2-difenil-etil)-8,8-dimetil-8-azonia-biciklo[3.2.1]oktan jodid; 1-benzil-3-[3-((endo)-8-metil-8-aza-biciklo[3.2.1]okt-3-il)-2,2-difenil-propil]-ureu; 1-etil-3-[3-((endo)-8-metil-8-aza-biciklo[3.2.1]okt-3-il)-2,2-difenil-propil]-ureu;

N-[3-((endo)-8-metil-8-aza-biciklo[3.2.1]okt-3-il)-2,2-difenil-propil]-acetamid;

N-[3-((endo)-8-metil-8-aza-biciklo[3.2.1]okt-3-il)-2,2-difenil-propil]-benzamid;

3-((endo)-8-metil-8-aza-biciklo[3.2.1]okt-3-il)-2,2-di-tiofen-2-il-propionitril;

(endo)-3-(2-cijano-2,2-di-tiofen-2-il-etil)-8,8-dimetil-8-azonia-biciklo[3.2.1]oktan jodid;

N-[3-((endo)-8-metil-8-aza-biciklo[3.2.1]okt-3-il)-2,2-difenil-propil]-benzensulfonamid;

[3-((endo)-8-metil-8-aza-biciklo[3.2.1]okt-3-il)-2,2-difenil-propil]-ureu;

N-[3-((endo)-8-metil-8-aza-biciklo[3.2.1]okt-3-il)-2,2-difenil-propil]-metansulfonamid; i/ili

(endo)-3-{2,2-difenil-3-[(1-fenil-metanoil)-amino]-propil}-8,8-dimetil-8-azoniabiciklo[3.2.1]oktan bromid.

[0138] Naredna jedinjenja uključuju:

(endo)-3-(2-metoksi-2,2-di-tiofen-2-il-etil)-8,8-dimetil-8-azonia-biciklo[3.2.1]oktan jodid;

(endo)-3-(2-cijano-2,2-difenil-etil)-8,8-dimetil-8-azonia-biciklo[3.2.1]oktan jodid; (endo)-3-(2-cijano-2,2-difenil-etil)-8,8-dimetil-8-azonia-biciklo[3.2.1]oktan bromid; (endo)-3-(2-karbamoil-2,2-difenil-etil)-8,8-dimetil-8-azonia-biciklo[3.2.1]oktan jodid; (endo)-3-(2-cijano-2,2-di-tiofen-2-il-etil)-8,8-dimetil-8-azonia-biciklo[3.2.1]oktan jodid; i/ili

(endo)-3-{2,2-difenil-3-[(1-fenil-metanoil)-amino]-propil}-8,8-dimetil-8-azoniabiciklo[3.2.1]oktan bromid.

[0139] U jednom otelotvorenju pronalazak obezbeđuje kombinaciju koja obuhvata polimorf ili so iz pronalaska zajedno sa H1 antagonistom. U primere H1 antagonista spadaju, bez ograničenja, ameleksanoks, astemizol, azatadin, azelastin, akrivastin, bromfeniramin, cetirizin, levocetirizin, efletirizin, hlorfeniramin, klemastin, ciklazin, karebastin, ciproheptadin, krbinoksamin, deskarboetoksiloratadin, doksilamin, dimetinden, ebastin, epinastin, efletirizin, feksofenadin, hidroksizin, ketotifen, loratadin, levokabastin, mizolastin, me, mianserin, noberastine, meklizin, norastemizol, olopatadin, pikumast, pirilamin, prometazin, terfenadin, tripelennamin, temelastin, trimeprazin i triprolidin, posebno cetirizin, levocetirizin, efletirizin i feksofenadin. U narednom otelotvorenju, pronalazak obezbeđuje kombinaciju koja obuhvata polimorf ili so iz pronalaska zajedno sa H3 antagonistom (i/ili inverznim agonistom). Primeri H3 antagonista obuhvataju, na primer, ona jedinjenja otkrivena u WO2004/035556 i u WO2006/045416. Drugi antagonisti histamin receptora koji mogu da se koriste u kombinaciji sa polimorfima i solima iz ovog pronalaska obuhvataju antagoniste(i/ili inverzne agoniste) H4 receptora, na primer, jedinjenja otkrivena od strane Jablonowski i saradnici, J. Med. Chem.46:3957-3960 (2003).

[0140] Prema tome, u narednom aspektu, otkriće obezbeđuje kombinaciju koja obuhvata polimorf ili so iz pronalaska zajedno sa PDE4 inhibitorom.

[0141] Prema tome, u narednom aspektu, otkriće obezbeđuje kombinaciju koja obuhvata polimorf ili so iz pronalaska zajedno sa agonistom β2-adrenoreceptora.

[0142] Prema tome, u narednom aspektu, otkriće obezbeđuje kombinaciju koja obuhvata polimorf ili so iz pronalaska zajedno sa kortikosteroidom.

[0143] Prema tome, u narednom aspektu, otkriće obezbeđuje kombinaciju koja obuhvata polimorf ili so iz pronalaska zajedno sa ne-steroidnim agonistom GR.

[0144] Prema tome, u narednom aspektu, otkriće obezbeđuje kombinaciju koja obuhvata polimorf ili so iz pronalaska zajedno sa antiholinergikom.

[0145] Prema tome, u narednom aspektu, otkriće obezbeđuje kombinaciju koja obuhvata polimorf ili so iz pronalaska zajedno sa antihistaminom.

[0146] Prema tome, u narednom aspektu, otkriće obezbeđuje kombinaciju koja obuhvata polimorf ili so iz pronalaska zajedno sa inhibitorom PDE4 i agonistom β2-adrenoreceptora.

[0147] Prema tome, u narednom aspektu, otkriće obezbeđuje kombinaciju koja obuhvata polimorf ili so iz pronalaska zajedno sa antiholinergikom i PDE-4 inhibitorom.

[0148] Kombinacije koje se odnose na prethodno mogu uobičajeno da budu za upotrebu u obliku farmaceutske kompozicije a takve farmaceutske kompozicije koje obuhvataju kombinaciju kako je prethodno definisano zajedno sa farmaceutski prihvatljivim razblaživačem ili nosačem, predstavljaju naredni aspekt otkrića.

[0149] Pojedinačne komponente ovih kombinacija mogu da se primene ili po redu ili istovremeno u odvojenim ili kombinovanim farmaceutskim formulacijama. U jednom otelotvorenju, pojedinačne komponente se primenjuju istovremeno u kombinovanoj farmaceutskoj formulaciji. Stručnjak sa iskustvom u tehnici će lako da proceni odgovarajuće doze poznatih terapeutskih sredstava.

[0150] Prema tome, otkriće u daljem aspektu obezbeđuje farmaceutsku kompoziciju koja obuhvata kombinaciju polimorfa ili soli iz pronalaska zajedno sa drugim terapeutski aktivnim sredstvom.

[0151] Prema tome, otkriće u daljem aspektu obezbeđuje farmaceutsku kompoziciju koja obuhvata kombinaciju polimorfa ili soli iz pronalaska zajedno sa PDE4 inhibitorom.

[0152] Prema tome, otkriće u daljem aspektu obezbeđuje farmaceutsku kompoziciju koja obuhvata kombinaciju polimorfa ili soli iz pronalaska zajedno sa agonistom β2-adrenoreceptora.

[0153] Prema tome, otkriće u daljem aspektu obezbeđuje farmaceutsku kompoziciju koja obuhvata kombinaciju polimorfa ili soli iz pronalaska zajedno sa kortikosteroidom.

[0154] Prema tome, otkriće u daljem aspektu obezbeđuje farmaceutsku kompoziciju koja obuhvata kombinaciju polimorfa ili soli iz pronalaska zajedno sa ne-steroidnim agonistom GR.

[0155] Prema tome, otkriće u daljem aspektu obezbeđuje farmaceutsku kompoziciju koja obuhvata kombinaciju polimorfa ili soli iz pronalaska zajedno sa antiholinergikom.

[0156] Prema tome, otkriće u daljem aspektu obezbeđuje farmaceutsku kompoziciju koja obuhvata kombinaciju polimorfa ili soli iz pronalaska zajedno sa antihistaminom.

[0157] Prema tome, otkriće u daljem aspektu obezbeđuje farmaceutsku kompoziciju koja obuhvata kombinaciju polimorfa ili soli iz pronalaska zajedno sa PDE4 inhibitorom i agonistom β2-adrenoreceptora.

[0158] Prema tome, otkriće u daljem aspektu obezbeđuje farmaceutsku kompoziciju koja obuhvata kombinaciju polimorfa ili soli iz pronalaska zajedno sa antiholinergikom i PDE4 inhibitorom.

PRIMERI

[0159] Naredni primeri ilustruju pronalazak. Primeri koji odgovaraju polimorfima i solima za koje se više ne traži zaštita su uključeni kao referentni primeri.

[0160] Kada je naziv komercijalnog dobavljača stavljen iza naziva jedinjenja ili reagensa, na primer, "jedinjenje X (Aldrich)" ili "jedinjenje X/Aldrich", to znači da jedinjenje X može da se nabavi od komercijalnog dobavljača, kao što je navedeni komercijalni dobavljač. Ukoliko nisu navedeni u referenci, jedinjenje ili regens mogu da se nabave od standardnih dobavljača kao što su Sigma Aldrich, Lancaster, Fluorochem, TCI itd.

[0161] Nazivi jedinjenja su dobijeni pomoću programa za imenovanje jedinjenja koji povezuje strukturu sa nazivom (na primer ACD/naziv serije v 9.0).

Opšti detalji eksperimenata

Postupci tečne hromatografije masene spektroskopije (LCMS)

[0162] LCMS analize su izvedene koristeći jedan od niže navedenih postupaka.

Postupak A:

[0163] Tehnika LCMS se sastoji od sledećeg:

Kolona: Acquity UPLC BEH C181.7µm 2.1mm x 50mm. Grejač kolone podešen na 40 stepeni Celzijusovih

Rastvarač A: Voda 0.1% Mravlja kiselina 10mM amonijum acetat Rastvarač B: MeCN: Voda 95:5 0.05% mravlja kiselina Injekciona zapremina: 0.5µl

Injekciona tehnika: Delimična zapremina prepunjene petlje

UV detekcija: 220 do 330 nm

brzina UV uzorkovanja: 40 tačaka po sekundi

Opseg MS skeniranja: 100 do 1000 amu

Brzina MS skeniranja: 0.2 sekunde skeniranja sa 0.1 pauze između skeniranja Funkcija MS skeniranja: Elektrosprej sa poz/neg prebacivanjima

Vreme ciklusa 2 minuta i 30 sekundi

Gradijent:

Postupak B:

[0164] HPLC analiza se izvodi na Sunfire C18 koloni (30mm x 4.6mm i.d.3.5µm promer pakovanja) na 30 stepeni Celzijusovih.

Rastvarač A = 0.1% v/v rastvor mravlje kiseline u vodi.

Rastvarač B = 0.1% v/v rastvor mravlje kiseline u acetonitrilu.

Korišćeni gradijent je:

4

[0165] UV detekcija je prosečan signal na talasnoj dužini od 210nm do 350nm a maseni spektar se beleži na masenom spektrometru koristeći naizmenično skeniranje pozitivnog i negtivnog oblika elektrosprej jonizacije.

Postupak C:

[0166] HPLC analiza je izvedena na Phenomenex Luma C18(2) (50mm x 2mm i.d.3µm promer pakovanja, ili validni ekvivalent) na 40 stepeni Celzijusovih.

Rastvarač A = 0.05% v/v rastvor TFA u vodi.

Rastvarač B = 0.05% v/v rastvor TFA u acetonitrilu.

Korišćeni gradijent je:

[0167] Talasna dužina UV detekcije je zavisna od analita a maseni spektar je beležen na masenom spektrometru korišćenjem elektrosprej pozitivnog jona.

Postupak D:

[0168] HPLC analiza je izvedena na Phenomenex Luma C18(2) (50mm x 2mm i.d.3µm promer pakovanja, ili validni ekvivalent) na 60 stepeni Celzijusovih.

Rastvarač A = 0.05% v/v rastvor TFA u vodi.

Rastvarač B = 0.05% v/v rastvor TFA u acetonitrilu.

Korišćeni gradijent je:

[0169] Talasna dužina UV detekcije je zavisna od analita a maseni spektar je beležen na masenom spektrometru korišćenjem elektrosprej pozitivnog jona.

Postupci masom usmerene automatske preparativne HPLC

[0170] Postupci za masom usmerenu automatsku preparativnu HPLC korišćeni za prečišćavanje jedinjenja su niže opisani:

Postupak A - visoki pH

[0171] Detalji kolone: Waters_XBRIDGE Prep C18 kolona 5um OBD (30 x 150 mm)

[0172] Korišćeni rastvarači su:

A=10 mM amonijum bikarbona u vodi podešen na pH 10 sa vodenim rastvorom amonijaka B= Acetontril 0.1 % aq. rastvor aminijaka

[0173] Sakupljanje je započeto pomoću uv, ms ili kombinacijom ova dva. UV detekcija je prosečan signal na talasnoj dužini od 210nm do 350nm. Maseni spektar je beležen na masenom spektrometru koristeći naizmenično skeniranje pozitivnog i negtivnog oblika elektrosprej jonizacije.

IZRADA JEDINJENJA A

Međuproizvodi i Primeri

Međuproizvod 1

6-hlor-4-jod-1-(fenilsulfonil)-1H-indazol

Postupak A

[0175] 6-hlor-4-jod-1H-indazol (30 g, 108 mmol, raspoloživ od Sinova) se rastvori u N,N-dimetilformamidu (300 ml) i u atmosferi azota ohladi u kapatilu sa ledenom vodom. U porcijama se doda natrijum hidrid (5.17 g, 129 mmol), održavajući temperaturu ispod 10°C. Po završenom dodavanju reaktivna smeša se meša 20 minuta a nakon toga se u kapima dodaje benzensulfonil hlorid (16.5 ml, 129 mmol) u toku 15 minuta. Reakcija se ostavi da se zagreje na RT u toku noći, a nakon toga sipa u vodu sa ledom (2 L). Precipitirani produkt se sakupi filtriranjem, ispere sa vodom (ca.400 ml) i suši u vakuumskoj pećnici u toku noći da se dobije naslovljeno jedinjenje (43.3 g).

LCMS (Postupak A): Rt 1.38 minuta, MH<+>419.

Postupak B

[0176] U izmešani rastvor 6-hlor-4-jod-1H-indazola (633.6 g) u THF (5.7L) se doda natrijum hidroksid (227.4 g) a nakon toga tetra-n-butilamonijum bisulfat (38.0 g) na 20±3°C, u atmosferi azota. Smeša se meša 1 h 3 min na 20±3°C, a nakon toga se doda benzensulfonil hlorid (319 ml) takvom brzinom da se unutrašnja temperatura održi na <25°C. Preostali benzensulfonil hlorid se ispere u posudi sa THF (630 mL), a nakon toga se smeša meša 1 h 10 min. Smeša se ohladi na <5°C i doda se voda (12.7 L) takvom brzinom da se unutrašnja temperatura održi ispod 5±3°C, a nakon toga se smeša meša 1 h 20 min na 0-5°C. Čvrste supstance se sakupe filtriranjem pod vakuumom, isperu sa vodom (2x 1.9 L), isuše a nakon toga dalje suše pod vakuumom uz ispuštanje azota na 40°C±3°C u toku noći da se dobije naslovljeno jedinjenje (780.8 g).

LCMS (Postupak C): Rt 6.28 min, MH<+>419.

Postupak C

[0177] Sve težine, zapremine i ekvivalenti su u odnosu na 6-hlor-4-jod-1H-indazol.

[0178] 6-hlor-4-jod-1H-indazol (1.0 eq., 1 mt, 50 g), natrijum hidroksid (2.25 eq., 0.324 mt, 16.16 g) i tetrabutilamonijum hidrogensulfat (0.05 eq., 0.061 mt, 3.05 g) se mešaju 1 h u THF

4

(9.5 vols, 475 ml) na 20±3 °C u atmosferi azota. Smeša se ohladi na 15 ± 3 °C i u kapima se doda benzensulfonil hlorid (1.10 eq., 0.51 zapremina, 25.5 ml) u toku 20 minuta, održavajući temperaturu reakcije na <25 °C i ispere sa THF (0.5 zapremina, 25 ml). Dobijena smeša se nakon toga meša u atmosferi azota na 20±3 °C najmanje 1 h pre nego što se pomoću HPLC proveri da li je reakcija završena. Reaktivna smeša se nakon toga doda u 0.25 M rastvor hlorovodonične kiseline (18 zapremina, 900 ml), ohladi na 0 ± 3°C u toku 15 minuta održavajući temperaturu vodene suspenzije na <20°C. Smeša se ispere sa 0.25M rastvorom hlorovodonične kiseline (2 zapremina, 100 ml). Dobijena narandžasta suspenzija se nakon toga meša najmanje 1h na 2 ± 3 °C. Čvrsta susptanca se filtrira, ispere sa vodom (2 x 3 , 2 x 150 ml) i suši 20 minuta, a nakon toga suši pod visokim vakuumom na 40 °C (±3 °C) do konstantne temperature probe da se dobije 6-hlor-4-jod-1-(fenilsulfonil)-1H-indazol kao narandžasta čvrsta supstanca.

Međuproizvod 2

6-hlor-1-(fenilsulfonil)-4-(trimetilstananil)-1H-indazol

[0179]

6-hlor-4-jod-1-(fenilsulfonil)-1H-indazol (30 g, 71.7 mmol), tetrakis(trifenilfosfin)paladijum(0) (8.1 g, 7.01 mmol), ksilen (200 ml), trietilamin (19.98 ml, 143 mmol) i heksametilditin (21.8 ml, 105 mmol) se zagrevaju 2 h na 150°C. Reaktivna smeša se vruća filtrira preko Celite, ispere sa novom količinom ksilena i rastvarač se upari pod vakuumom. Ostatak se triturira sa cikloheksanom i precipitat sakupi filtriranjem i suši u vakuumskoj pećnici da se dobije naslovljeno jedinjenje (14.4 g).

LCMS (Postupak A): Rt 1.51 minuta, MH<+>457.

Međuproizvod 3a

etil 2-[6-hlor-1-(fenilsulfonil)-1H-indazol-4-il]-1,3-oksazol-5-karboksilat

[0180]

[0181] U 4 serije, tetrakis(trifenilfosfin)paladijum(0) (3.37 g, 2.92 mmol), etil 2-hlor-1,3-oksazol-5-karboksilat (6.65 g, 37.9 mmol, raspoloživ od Apollo Scientific) i bakar(I) jodid (1.11 g, 5.83 mmol) se dodaju u rastvor 6-hlor-1-(fenilsulfonil)-4-(trimetilstananil)-1H-indazola (13.28 g, 29.2 mmol) u N,N-dimetilformamidu (52 ml). U 3 od serija, tetrakis(trifenilfosfin)paladijum(0) (1.03 g, 0.89 mmol), etil 2-hlor-1,3-oksazol-5-karboksilat (2.03 g, 11.59 mmol) i bakar(I) jodid (0.34 g, 1.78 mmol) se dodaju u rastvor 6-hlor-1-(fenilsulfonil)-4-(trimetilstananil)-1H-indazola (4.06 g, 8.91 mmol) u N,N-dimetilformamidu (16 ml). U 4. seriji, tetrakis(trifenilfosfin)paladijum(0) (0.28 g, 0.24 mmol), etil 2-hlor-1,3-oksazol-5-karboksilat (0.55 g, 3.14 mmol) i bakar(I) jodid (0.09 g, 0.48 mmol) se dodaju u rastvor 6-hlor-1-(fenilsulfonil)4-(trimetilstananil)-1H-indazola (1.10 g, 2.42 mmol) u N,N-dimetilformamidu (4 ml). Svaka serija se zagreva i meša 30 min na 100°C pod zračenjem mikrotalasima. Smeše se ostave da se ohlade na RT a kombinovani precipitirani produkt suspenduje u dietil etru i sakupi filtriranjem, ispere sa još dietil etra a nakon toga suši 72 h u vakuumskoj pećnici. Približno 5.2 g dobijene čvrste supstance se rastvori u dihlormetanu i propusti kroz Celite, uz eluiranje sa novom količinom dihlormetana. Rastvarač se upari pod vakuumom da se dobije naslovljeno jedinjenje kao bledo narandžasta čvrsta supstanca (4.95 g).

LCMS (Postupak A): Rt 1.38 minuta, MH<+>432.

Međuproizvod 3b

Metil 2-[6-hlor-1-(fenilsulfonil)-1H-indazol-4-il]-1,3-oksazol-5-karboksilat

4

[0183] U izmešani rastvor 6-hlor-4-jod-1-(fenilsulfonil)-1H-indazola (549.8 g) u toluenu (1.43 L) se na 20±3°C doda trietilamin (380 ml) u atmosferi azota. Doda se heksametilditin (385 ml) u toluenu (825 ml), nakon toga toluen (275 ml) a nakon toga tetrakis(trifenilfosfin) paladijum (0) (154.7 g). Reaktivna smeša se zagreva na 120°C i meša 3 h na ovoj temperaturi. Smeša se ostavi da se ohladi na 20±3°C, filtrira, a nakon toga ispere sa toluenom (4.95 L). Filtrat se prenese u čistu posudu kroz 5mm Dominick Hunter linijski filter, ispere sa novom količinom toluena (550 ml). Serija se nakon toga ispere sa 50% vodenim rastvorom KF (5.5 L), žitka vodena masa filtrira i filtrat rekombinuje sa organskom fazom. Vodena faza se izdvoji i organski delovi isperu po redu sa 50% vodenim rastvorom KF (5.5 L), a nakon toga sa vodom (5.5 L). Organski sloj se razblaži sa DMPU (2.75 L) a nakon toga koncentruje destilacijom pod vakuumom do ca.5.4 zapremine. U dobijeni rastvor se na 20±3°C doda bakar (I) jodid (25.5 g) a nakon toga metil 2-hlor-1,3-oksazol-5-karboksilat (279 g, raspoloživ od Apollo Scientific). Rastvor se degasira pod vakuumom i prečisti azotom (x3). Doda se tetrakis(trifenilfosfin) paladijum (0) (78 g), smeša degasira (x3) a nakon toga zagreva 10 h do 85-90°C. Smeša se razblaži sa DMSO (13.75 L) i ohladi na 20±3°C, a nakon toga se u toku ca. 15 minuta dodaje voda (2.75 L) u porcijama od ca.1 zapremine dok ne započne krisalizacija. Dobijena suspenzija se ostavi 1.5 h na 20°C±3°C. Čvrste supstance se sakupe filtriranjem pod vakuumom, isperu sa vodom (2x 2.75 L), isuše i nakon toga dalje suše pod vakuumom uz ispuštanje azota na 45°C±5°C u toku noći da se dobije naslovljeno jedinjenje (341.1 g).

LCMS (Postupak C): Rt 6.08 minuta, MH<+>418

Međuproizvod 4

4

{2-[6-hlor-1-(fenilsulfonil)-1H-indazol-4-il]-1,3-oksazol-5-il}metanol

[0184]

Postupak A

[0185] Rastvor etil 2-[6-hlor-1-(fenilsulfonil)-1H-indazol-4-il]-1,3-oksazol-5-karboksilata (5.11 g, 11.8 mmol) u dihlormetanu (80 ml) se u boci sa okruglim dnom ohladi na -25°C u suvoj sušnici. U kapima se dodaje diizobutilaluminijum hidrid (25 ml, 37.5 mmol, 1.5M rastvor u toluenu) i reakcija meša 3 h na -20°C. Doda se 10% vodeni rastvor kalijum natrijum tartrata (80 ml) i reaktivna smeša meša 5 min. Precipitirana čvrsta susptanca se izdvoji filtriranjem i podeli između etil acetata (500 ml) i vode (500 ml). Slojevi se razdvoje i vodeni sloj dalje ispere sa etil acetatom (3x 150 ml). Kombinovani organski slojevi se suše i upare pod vakuumom da se dobije naslovljeno jedinjenje kao žuta čvrsta supstanca (1.1 g).

LCMS (Postupak A): Rt 1.09 minuta, MH<+>390.

[0186] Preostali filtrat se u velikoj meri koncentruje pod vakuumom i ostatak podeli između etil acetata (500 ml) i vode (500 ml). Slojevi se razdvoje i vodeni sloj dalje ekstrahuje sa etil acetatom (3x 150 ml). Kombinovani organski slojevi se isperu sa vodom (2x 150 ml), suše preko anhidrovanog natrijum sulfata i upare da se dobije naslovljeno jedinjenje kao žuta čvrsta supstanca (1.9 g).

LCMS (Postupak A): Rt 1.09 minuta, MH<+>390.

Postupak B

[0187] U rastvor etil 2-[6-hlor-1-(fenilsulfonil)-1H-indazol-4-il]-1,3-oksazol-5-karboksilata (1.15 g) u THF (17.25 ml), izmešanog u atmosferi azota u ledenom kupatilu se doda rastvor diizobutilaluminijum hidrida (5.08 ml, 5.64 mmol) u toluenu. Reaktivna smeša se meša 2 h na 0°C. Doda se natrijum sulfat dekahidrat (2.5 g) i smeša meša 1 h na TR, a nakon toga filtrira,

4

ispere sa THF (2x 5 zapremina) i koncentruje pod sniženim pritiskom da se dobije naslovljeno jedinjenje (0.98 g).

LCMS (Postupak D): Rt 2.20 minuta, MH<+>390.

Postupak C

[0188] U rastvor etil 2-[6-hlor-1-(fenilsulfonil)-1H-indazol-4-il]-1,3-oksazol-5-karboksilata (604.5 g) u THF (8.7 L), izmešanom u atmosferi azota na 0±3°C, se doda rastvor približno 1.3M diizobutilaluminijum hidrida (1.8 kg) u toluenu. Reaktivna smeša se meša 30 minuta na 0±3°C i nakon toga razblaži sa THF (3 L). Doda se natrijum sulfat dekahidrat (1.3 kg), održavajući temperaturu ispod 5°C. Smeša se meša 10 minuta na 0±3°C i nakon toga zagreje na 20±3°C i ostavi 1 h na toj temperaturi. Suspenzija se filtrira, ispere sa THF (4 x 3 L) i koncentruje pod sniženim pritiskom da se dobije naslovljeno jedinjenje (529.6 g).

LCMS (Postupak C): Rt 5.18 min, MH<+>390.

Postupak D

[0189] Sve težine, zapremine i ekvivalenti su u odnosu na 6-hlor-4-jod-1-(fenilsulfonil)-1H-indazol.

[0190] Cink hlorid (3.6 eq, 1.17 mt, 52.7 g) u tetrahidrofuranu (5 zapremina, 225 ml) se ohladi na 0 do 5 °C. U posudu se doda rastvor etil oksazol-5-karboksilata (1.1 eq, 0.37 mt, 18.1 g, korigovan za 92 mt% analize) u tetrahidrofuranu (5 zapremina, 225 ml). Suspenzija se ohladi na -10 °C (+/-5 °C) u atmosferi azota i dodaje se 1M rastvor bis-(trimetilsilil)-litijumamida u tetrahidrofuranu (1.80 eq, 4.30 zapremina, 193 ml) u toku 15 minuta održavajući temperaturu na -10 °C (+/-5 °C). Dobijeni rastvor se meša 1 sat u atmosferi azota na -10 °C (+/-5 °C). U rastvor se dodaju 6-hlor-4-jod-1-(fenilsulfonil)-1H-indazol (1.0 eq, 1.0 mt, 45.0 g) i tetrakis trifenilfosfin paladijum (0.03 eq, 0.083 mt, 3.73 g) (smeša se degasira sa azotom pod vakuumom 3 puta) i nakon toga zagreva najmanje 6 sati na 60°C (+/-3°C).

Završetak reakcije se proveri pomoću HPLC. Reaktivni rastvor se ohladi na 0 °C (+/-3 °C) i doda se 25% m/m rastvor diizobutilaluminijum hidrida u toluenu (4.0 eq, 6.4 zapremina, 288 ml) održavajući temperaturu na <5°C. Dobijeni reaktivni rastvor se nakon toga meša najmanje 1 sat na 0°C (+/-3°C). Završetak reakcije se nakon toga proveri pomoću HPLC (generično). Reaktivna smeša se na 0 °C (+/-5 °C) u porcijama dodaje u rastvor limunske kiseline (4.0 eq, 2.0 mt, 90 g) u vodi (10 zapremina, 450 ml) u toku ∼1h. Dobijeni rastvor se meša 15 minuta na 20 °C, ekstrahuje sa etil acetatom (10 zapremina, 450 ml), organski sloj se ispere sa vodom (2 x 3 zapremina, 2 x 135 ml) i filtrira kroz porozni 4 sinter levak. Organski sloj se nakon toga upari pod sniženim pritiskom (45 °C, 100 mbar) do 2 do 3 zapremine, doda se dimetil

4

sulfoksid (10 zapremina, 450 ml) i rastvor upari pod sniženim pritiskom (45 °C, 50 mbar) da se uklone svi tragovi drugih rastvarača. U rastvor se u kapima na 45 °C dodaje voda (5 zapremina, 225 ml) u toku 30 minuta, dobijena reaktivna smeša se ohladi na 20 °C u toku 3h i meša najmanje 15 sati na 20 °C. Produkt se filtrira, ispere sa rastvorom dimetilsulfoksid:voda (1:2) (2 zapremina, 90 ml), a nakon toga ispere sa vodom (3 zapremine, 135 ml), a nakon toga suši pod visokim vakuumom na 60 °C (±3 °C) do konstantne temperature probe da se dobije (2-(6-hlor-1-(fenilsulfonil)-1H-indazol-4-il)oksazol-5-il)metanol kao bež čvrsta supstanca.

Međuproizvod 5

4-[5-(Bromometil)-1,3-oksazol-2-il]-6-hlor-1-(fenilsulfonil)-1H-indazol

[0191]

Postupak A

[0192] {2-[6-hlor-1-(fenilsulfonil)-1H-indazol-4-il]-1,3-oksazol-5-il}metanol (1.626 g, 4.17 mmol) se rastvori u anhidrovanom dihlormetanu (20 ml) i doda se ugljen tetrabromid (2.77 g, 8.34 mmol). Reaktivna smeša se ohladi na 0°C i u kapima se doda rastvor trifenilfosfina (2.188 g, 8.34 mmol) u dihlormetanu (20 ml). Nakon stajanja da se zagreje na RT i mešanja naredna 3 h, rastvarač se delimično ukloni pod vakuumom i rastvor direktno prečisti hromatografijom na silika gelu, uz eluiranje sa 0-100% etil acetata u dihlormetanu.

Odgovarajuće frakcije se kombinuju da se dobije naslovljeno jedinjenje kao bež čvrsta supstanca (1.16 g).

LCMS (Postupak B): Rt 3.70 minuta, MH<+>454.

Postupak B

4

[0193] Trifenilfosfin dibromid (20.60 g, 48.8 mmol) se na 0°C doda u suspenziju {2-[6-hlor-1-(fenilsulfonil)-1H-indazol-4-il]-1,3-oksazol-5-il}metanola (9.06 g, 23.2 mmol) u dihlormetanu (181 ml). Reaktivna smeša se meša na 0°C do završetka reakcije. Dodaju se voda (91 ml) i zasićeni rastvor natrijum bikarbonata (91 ml) i smeša se meša, a nakon toga razdvoji. Vodeni sloj se dalje ekstrahuje sa dihlormetanom (45 ml) i organski slojevi kombinuju i isperu sa vodom (91 ml). Slojevi se razdvoje i organski sloj koncentruje do sušenja a nakon toga ponovo rastvori u metanolu (136 ml). Nakon 30 minuta mešanja, dobijena bela suspenzija se filtrira i čvrsta supstanca suši pod vakuumom da se dobije naslovljeno jedinjenje kao beličasta čvrsta supstanca (9.58 g).

LCMS (Postupak D): Rt 2.57min, MH<+>452/454.

Postupak C

[0194] Trifenilfosfin dibromid (1.2 kg) se doda u suspenziju {2-[6-hlor-1-(fenilsulfonil)-1H-indazol-4-il]-1,3-oksazol-5-il}metanola (544.7 g) u dihlormetanu (3.8 L) izmešanu u atmosferi azota na 10±3°C. Reaktivna smeša se meša 20 min na 10±3°C. Dodaju se voda (2.7 L) i zasićeni rastvor natrijum bikarbonata (5.4 L) i smeša se meša, a nakon toga razdvoji. Vodeni sloj se dalje ekstrahuje sa dihlormetanom (2.7 L) a organski slojevi kombinuju i isperu sa vodom (2.7 L). Slojevi se razdvoje i organski sloj koncentruje do sušenja a nakon toga ponovo rastvori u metanolu (6.5 L). Nakon 5 sati mešanja, dobijena bela suspenzija se filtrira, ispere sa metanolom (2 x 1.1 L) i čvrsta supstanca suši pod vakuumom na 40±5°C da se dobije naslovljeno jedinjenje kao beličasta čvrsta supstanca (514.0 g). LCMS (Postupak C): Rt 6.40 min, MH<+>453/455.

Postupak D

[0195] Sve težine, zapremine i ekvivalenti su u odnosu na (2-(6-hlor-1-(fenilsulfonil)-1H-indazol-4-il)oksazol-5-il)metanol.

[0196] (2-(6-hlor-1-(fenilsulfonil)-1H-indazol-4-il)oksazol-5-il)metanol (1.0 eq., 1 mt, 34.0 g) i trifenilfosfin dibromid (1.3 eq., 1.32 mt, 45.0 g) se mešaju 1h u dihlormetan (15 zapremina, 510 ml) na 20 °C (±3°C) u atmosferi azota. Nakon toga se pomoću HPLC proveri da li je reakcija završena. Po završetku, u reakciju se doda metanol (0.8 zapremina, 27.2 ml) i uz energično mešanje se u kapima, u toku 15 minuta, dodaje 8%m/m rastvor natrijum hidrogen karbonata (10 zapremina, 340 ml) (proveriti da je pH >7). Smeša se zagreje na 30°C (±3°C) i meša zajedno 10 minuta, a nakon toga razdvoji, vodeni sloj se ponovo ekstrahuje sa dihlormetanom (5 zapremina, 170 ml) i kombinovani slojevi dihlormetana se isperu sa vodom (5 zapremina, 170 ml). Rastvor dihlormetana se nakon toga upari pod sniženim pritiskom do zapremine od približno 4 zapremine. U rastvor se doda metanol (15 zapremina, 510 ml) i rastvor upari pod sniženim pritiskom od 260 mbar, na 20 °C da se ukloni preostali dihlormetan do -15 zapremina. Suspenzija se nakon toga meša najmanje 6 sati na 20 °C. Čvrsta susptanca se filtrira, ispere sa metanolom (2x 1 zapremina, 2 x 34 ml), suši 20 minuta, a nakon toga suši pod visokim vakuumom na 30 °C (±3°C) do konstantne temperature probe da se dobije 5-(bromometil)-2-(6-hlor-1-(fenilsulfonil)-1 H-indazol-4-il)oksazol kao bež čvrsta supstanca.

Međuproizvod 6a

6-hlor-4-(5-{[(2R,6S)-2,6-dimetil-4-morfoinil]metil)-1,3-oksazol-2-il)-1-(fenilsulfonil)-1H-indazol

[0197]

[0198] 4-[5-(Bromometil)-1,3-oksazol-2-il]-6-hlor-1-(fenilsulfonil)-1H-indazol (0.580 g, 1.28 mmol) se rastvori u dihlormetanu (5 ml) i doda se (2R, 6S)-2,6-dimetilmorfolin (0.317 ml, 2.56 mmol). Reaktivna smeša se meša 3 h na TR a nakon toga rastvarač ukloni u struji azota. Dobijena žuta čvrsta supstanca se rastvori u dihlormetanu (5 ml) i ispere sa vodom (2x 2.5 ml). Slojevi se razdvoje (hidrofobni frit) i organski sloj upari pod vakuumom da se dobije naslovljeno jedinjenje kao bledo žuta čvrsta supstanca (0.60 g).

LCMS (Postupak A): Rt 0.86 minuta, MH<+>487.

<1>H NMR (400MHz, hlorform-d) δ (ppm) 8.93 (d, J = 1.0 Hz, 1 H), 8.33 (dd, J = 1.0, 1.5 Hz, 1 H), 8.04 - 8.00 (m, 2 H), 7.98 (d, J = 1.5 Hz, 1 H), 7.62 (tt, J = 1.5, 7.5 Hz, 1 H), 7.51 (t, J = 7.5 Hz, 2 H), 7.15 (s, 1 H), 3.67 (s, 2 H), 3.75 - 3.66 (m, 2 H), 2.79 - 2.72 (m, 2 H), 1.86 (dd, J= 10.5, 11.0 Hz, 2 H), 1.16 (d, J = 6.5 Hz, 6 H).

[0199] Slična izrada uz korišćenje odgovarajućeg amina je:

1

Međuproizvod 6b

Postupak B

[0200] Izopropilpiperazin (165 ml) se doda u suspenziju 4-[5-(Bromometil)-1,3-oksazol-2-il]-6-hlor1-(fenilsulfonil)-1H-indazola (250.1 g) u dihlormetanu (2.5 L) i meša u atmosferi azota na 22±3°C. Reaktivna smeša se meša 1.25 sati na 22±3°C, nakon toga se doda voda (2.5 L), smeša se meša, a nakon toga razdvoji. Vodeni sloj se dalje ekstrahuje sa dihlormetanom (0.5 L) i organski slojevi kombinuju i isperu sa vodom (2.5 L). Slojevi se razdvoje i organski sloj koncentruje do sušenja pod vakuumom da se dobije naslovljeno jedinjenje kao žuta čvrsta supstanca (274.6 g).

LCMS (Postupak B): Rt 3.33 min, MH<+>500.

Postupak C

[0201] Sve težine, zapremine i ekvivalenti su u odnosu na 5-(bromometil)-2-(6-hlor-1-(fenilsulfonil)-1H-indazol-4-il)oksazol (korigovan za analizu).

[0202] DMSO (7 zapremina, 70 ml) i izopropilpiperazin (1.5 eq, 0.387 mt, 0.431 vol, 4.31 ml, 3.87 g) se sipaju u čistu posudu. Dodaje se 5-(Bromometil)-2-(6-hlor-1-(fenilsulfonil)-1H-indazol-4-il)oksazol (1.0 eq, 10 g (9.13 g korigovan za analizu), 1 mt) u 5 porcija na 20 °C u toku 1 h i smeša se meša 1 h. Smeša se zagreje na 50 °C i ostavi 1 h, a nakon toga pomoću HPLC proveri da li je utrošen početni materijal. U toku 10 minuta se dodaje trietilamin (1.2 eq, 0.244 mt, 0.336 vol, 2.44 g, 3.36 ml) i smeša ostavi 30 minuta, a nakon toga hladi na 20 °C u toku 1 h i zatim ostavi 2 sata. Gusta žitka masa se filtrira i ispere sa DMSO (2 x 1.5

2

zapremina, 2 x 15 ml) a nakon toga sa smešom aceton:voda 1:2 (3 x 2 zapremina, 3 x 20 ml). Dobijena čvrsta supstanca se osuši fenom na filteru i suši na 60 °C pod vakuumom do konstantne težine/temperature da se dobije 2-(6-hlor-1-(fenilsulfonil)-1H-indazol-4-il)-5-((4-izopropilpiperazin-1-il)metil)oksazol kao beličasta čvrsta supstanca.

[0203] Rekristalizacija - težine, zapremine i ekvivalenti su u odnosu na 2-(6-hlor-1-(fenilsulfonil)-1H-indazol-4-il)-5-((4-izopropilpiperazin-1-il)metil)oksazol.

U čistu posudu se sipa DMSO (7.7 mt, 231 g) a nakon toga -(6-hlor-1-(fenilsulfonil)-1H-indazol-4-il)-5-((4-izopropilpiperazin-1-il)metil)oksazol (1mt, 30 g). Serija se zagreva na 75 °C dok se ne konstatuje kompletno rastvaranje i smeša se filtrira i linijski ispere sa DMSO (1.1 mt, 33 g, prethodno zagrejan na 75 °C). Smeša se ohladi na 20 °C u toku 2 sata, ostavi još 2 sata i filtrira. Pogača se ispere sa DMSO (2.2 mt, 66 g) a nakon toga smešom 3:1 voda:aceton (3 x 2 zapremina, 3 x 60 ml). Produkt se osuši fenom na filteru i suši na 60 °C pod vakuumom do konstantne težine/temperature da se dobije 2-(6-hlor-1-(fenilsulfonil)-1H-indazol-4-il)-5-((4-izopropilpiperazin-1-il)metil)oksazol kao beličasta čvrsta supstanca.

Međuproizvod 7

6-(1H-Indol-4-il)-4-(5-{[4-(1-metiletil)-1-piperazinil]metil}-1,3-oksazol-2-il)-1-(fenilsulfonil)-1H-indazol

[0204]

Postupak A

[0205] Rastvor natrijum bikarbonata (228.0 g) u vodi (2.7 L) se doda u suspenziju 6-hlor-4-(5-{[4-(1-metiletil)-1-piperazinil]metil}-1,3-oksazol-2-il)-1-(fenilsulfonil)-1H-indazola (271.2 g) i 4-(4,4,5,5-tetrametil-1,3,2-dioksaborolan-2-il)-1H-indola (263.2 g, raspoloživ od Apollo Scientific Limited) u izopropanolu (2.7 L) i meša u atmosferi azota na temperaturi sredine. Nakon degasiranja, izdvajanjem i ispiranjem sa azotom, doda se kompleks 2’-(dimetilamino)-2-bifenil-paladijum(II) hlorid dinorbornilfosfina (29.83 g). Smeša se ponovo degasira i nakon toga zagreje na 90±3°C i ostavi 2 sata na toj temperaturi. Smeša se ohladi na 20±5°C u toku 25 minuta i ostavi na toj temperaturi u toku noći. Dobijena suspenzija se filtrira, ispere sa vodom (1.35 L) i nakon toga prevede u žitku masu sa toluenom (4 x 1.35 L). Čvrsta supstanca se suši pod vakuumom na 50°C da se dobije naslovljeno jedinjenje kao siva čvrsta susptanca (302.7 g).

LCMS (Postupak B): Rt 3.20 min, MH<+>581.

Postupak B

[0206] Sve težine, zapremine i ekvivalenti su u odnosu na 2-(6-hlor-1-(fenilsulfonil)-1H-indazol-4-il)-5-((4-izopropilpiperazin-1-il)metil)oksazol.

[0207] Smeša 2-(6-hlor-1-(fenilsulfonil)-1H-indazol-4-il)-5-((4-izopropilpiperazin-1-il)metil)oksazola (1.0 eq., 1 , 10.0 g), 4-(4,4,5,5-tetrametil-1,3,2-dioksaborolan-2-il)-1H-indola (1.1 eq., 0.535 mt, 5.35 g) i K3PO4(1.2 eq., 0.509 mt, 5.09 g) se po redu sipa u posudu za mešanje koja sadrži IPA (5 zapremina, 50 ml) i vodu (5 zapremina, 50 ml). Nakon toga se doda KHF2(2.2 eq., 0.344 mt, 3.44 g) i smeša zagreva do 75-80 °C uz protok N2u toku najmanje 1 h da degasira. U međuvremenu, IPA (5 zapremina, 50 ml) se sipa u posebnu posudu i zagreva 1 h pod refluksom u struji gasa N2da degasira. IPA se ohladi na 20 °C i po redu se dodaju Pd(OAc)2(0.02 eq., 0.0090 mt, 90.0 mg) i tricikloheksilfosfin (0.04 eq., 0.0224 mt, 224 mg) i ostave 1 h dok se ne uoči žuti rastvor. Žuti rastvor se nakon toga u toku 10 minuta dodaje u prvu posudu održavajući temperaturu na 75-80 °C i meša najmanje 4 sata. Smeša se ohladi na 20 °C i ostavi najmanje 1 h. Žitka masa se nakon toga filtrira i ispere sa smešom 1:1 IPA:voda (2 zapremina, 20 ml) a nakon toga vodom (2 x 2 zapremina, 2 x 20 ml) i suši pod vakuumom at 60±3 °C do konstantne temperature da se dobije 2-(6-(1H-indol-4-il)-1-(fenilsulfonil)-1H-indazol-4-il)-5-((4-izopropilpiperazin-1-il)metil)oksazol kao žuta čvrsta supstanca.

Međuproizvod 8

etil oksazol-5-karboksilat

4

[0209] Sve težine, zapremine i ekvivalenti su u odnosu na toluensulfonilmetil izocijanid.

[0210] Toluensulfonilmetil izocijanid (TosMIc) (12.31 g, 1 mt, 1 eq) se rastvori u DCM (61.6 ml, 5 zapremina) na 0 °C u atmosferi N2. U posebnoj posudi, etil glioksilat (50 mt% rastvor u toluenu, 20.6 g, 20.0 ml, 1.67 mt) se razblaži sa DCM (61.6 ml, 5 zapremina) u atmosferi N2i doda se DBU (12.48 g, 12.35 ml, 1.3 eq, 1.01 mt) da se dobije ljubičasti rastvor. Drugi rastvor se dodaje u TosMIc rastvor u toku 1 h, održavajući temperaturu na 0 °C, a nakon 20 minuta se pomoću HPLC proveri da li je reakcija završena. Reakcija se neutrališe postepenim dodavanjem 2M rastvora HCl (10 zapremina, 123 ml) i DCM sloj se izdvoji. Vodeni sloj se ponovo ekstrahuje sa DCM (5 zapremina, 61.6 ml), a kombinovani organski slojevi suše preko Na2SO4, nakon toga upare na Buchi na 25 °C, 100 mbar da se uklone DCM i toluen. Destilišu se pod pritiskom od 12 mbar, temperatura obloge 105 °C, temperatura uparavanja 60-80 °C da se dobije etil oksazol-5-karboksilat kao bezbojno ulje.

Međuproizvod 9

4-(4,4,5,5-Tetrametil-1,3,2-dioksaborolan-2-il)-1H-indol

[0211]

[0212] Sve težine, zapremine i ekvivalenti su u odnosu na 4-bromoindol.

[0213] Bis(pinakolato)dibor (1.555 mt, 1.20 eq, 31.1 g), kalijum acetat (1.00 mt, 2.0 eq, 20.0 g) i 4-bromoindol (1.00 mt, 0.64 zapremina, 1.00 eq, 20.0 g), se u atmosferi N2po redu sipaju u čistu suvo posudu koja sadrži toluen (5 zapremina, 100 ml) i isperu sa toluenom (2 zapremina, 40 ml). Smeša se degasira pod vakuumom/N2prečisti x3 i zagreje na 100 °C. U posebnoj čistoj, suvoj posudi, trisbenzilidenacetondipaladijum (0.0234 mt, 0.005 eq, 0.467 g) i tricikloheksilfosfin (0.0286 mt, 0.02 eq, 0.572 g) se kombinuju u atmosferi N2i doda se toluen (1 vol, 20 ml). Smeša se degasira pod vakuumom/N2prečisti x3 i meša 30 minuta. U reaktivnu posudu se doda rastvor katalizatora i smeša zagreva najmanje 3 sata na 95-100 °C, sve dok HPLC analiza ne pokaže da je sav 4-bromoindol utrošen. Smeša se ohladi na 60 °C i filtrira da se uklone neorganske supstance. Pogača se ispere sa toluenom (2 x 2 zapremina, 2 x 40 ml). Tamni rastvor se nakon toga destiliše do 4 (80 ml) pod vakuumom (50-60 °C, 100 mbar) i ostavi 1 h na 60 °C. Dobijena žitka masa se ohladi na 20 °C u toku 2 sata i u toku 1 sat se dodaje heptan (12 zapremina, 240 ml). Smeša se ostavi najmanje 1 h i filtrira. Pogača se ispere sa smešom toluen:heptan (1:4, 2 zapremina, 40 ml) a nakon toga sa heptanom (2 zapremina, 40 ml) i suši pod vakuumom na 50-60 °C do konstantne temperature probe da se dobije 4-(4,4,5,5-tetrametil-1,3,2-dioksaborolan-2-il)-1H-indol kao bež čvrsta supstanca.

[0214] Rekristalizacija - Sve težine, zapremine i ekvivalenti su u odnosu na 4-(4,4,5,5-tetrametil-1,3,2-dioksaborolan-2-il)-1H-indol.

U čistu posudu se sipa izopropanol (6 zapremina, 4.72 mts, 54.3 Kg) a nakon toga 4-(4,4,5,5-tetrametil-1,3,2-dioksaborolan-2-il)-1H-indol (1 mt, 11.5 Kg) i smeša se meša i zagreva do refluksa (82 °C) u toku 40 minuta. Serija se ohladi na 70 ± 3 °C i doda se voda (6 zapremina, 6 mts, 69 Kg) preko peristaltičke pumpe za vodu u toku 1 sat održavajući temperaturu na 70 ± 3 °C. Sadržaj se ostavi 60 minuta na 70 ± 3 °C i ohladi na 20 °C u toku 2 sata. Žitka masa se ostavi najmanje 6 sati na 20 °C i filtrira. Pogača se ispere sa smešom 1:1 IPA:voda (2 zapremina, 23 L) i 1:3 IPA:voda (2 zapremina, 23 L) i suši pod vakuumom na 60 °C do konstantne temperature da se dobije 4-(4,4,5,5-tetrametil-1,3,2-dioksaborolan2-il)-1H-indol kao bela čvrsta supstanca.

Primer 1

6-(1H-Indol-4-il)-4-(5-{[4-(1-metiletil)-1-piperazinil]metil}-1,3-oksazol-2-il)-1H-indazol

[0215]

Postupak A

[0216] 6-hlor-4-(5-{[4-(1-metiletil)-1-piperazinil]metil}-1,3-oksazol-2-il)-1-(fenilsulfonil)-1H-indazol (97 mg, 0.194 mmol), 4-(4,4,5,5-tetrametil-1,3,2-dioksaborolan-2-il)-1H-indol (61.3 mg, 0.252 mmol, raspoloživ od Frontier Scientific Europe), hlor[2’-(dimetilamino)-2-bifenil]paladijum-(1R,4S)-biciklo[2.2.1]hept-2-il[(1S,4R)-biciklo[2.2.1]hept-2-il]fosfan (10.87 mg, 0.019 mmol) i tribazni kalijum fosfat (124 mg, 0.582 mmol) se rastvore u 1,4-dioksanu (1 ml) i vodi (0.1 ml) i zagrevaju 30 min pod Biotage Initiator mnikrotalasima na 100°C. Dodaju se nove količine 4-(4,4,5,5-tetrametil-1,3,2-dioksabotolan-2-il)-1H-indola (61.3 mg, 0.252 mmol) i hlor[2’-(dimetilamino)-2-bifenil]paladijum-(1R,4S)-biciklo[2.2.1]hept-2-il[(1S,4R)-biciklo[2.2.1]hept-2-il]fosfana (5 mg) i reakcija zagreva 30 min na 110°C, a nakon toga 30 min na 140°C. Rastvarač se ukloni pod vakuumom i ostatak prečisti hromatografijom na silika gelu, uz eluiranje sa 0-25% metanola u dihlormetanu. Odgovarajuće frakcije se kombinuju i koncentruju da se dobije braon čvrsta supstanca koja se rastvori u smeši MeOH:DMSO (1ml, 1:1, v/v) i prečisti pomoću MDAP (postupak A). Odgovarajuće frakcije se koncentruju pod vakuumom da se dobije naslovljeno jedinjenje kao bela čvrsta supstanca (30 mg).

LCMS (Postupak A): Rt 0.57 minuta, MH<+>441.

Postupak B

[0217] 6-hlor-4-(5-{[4-(1-metiletil)-1-piperazinil]metil}-1,3-oksazol-2-il)-1-(fenilsulfonil)-1H-indazol (75.17 g, 150 mmol), 4-(4,4,5,5-tetrametil-1,3,2-dioksaborolan-2-il)-1H-indol (73.1 g, 301 mmol), natrijum bikarbonat (37.9 g, 451 mmol) i hlor[2’-(dimetilamino)-2-bifenil]paladijum-(1R,4S)-biciklo[2.2.1]hept-2-il[(1S,4R)-biciklo[2.2.1]hept-2-il]fosfan (8.43 g, 15.03 mmol) se suspenduju u azotom prečišćnom 1,4-dioksanu (1200 mL) i vodi (300 mL). Reaktivna posuda se naizmenično stavlja pet puta pod vakuum i azot uz stalno mešanje, a nakon toga na kraju stavi u atmosferu azota i zagreva 2.5 h na 120°C.

[0218] Reaktivna smeša se ohladi na 45°C i nakon toga tretira sa 2M vodenim rastvorom natrijum hidroksida (376 mL, 752 mmol). Nakon mešanja na 45°C u toku noći (∼ 13h), smeša se ohladi na RT i dodaju se DCM (600 ml) i voda (400 ml). Slojevi se razdvoje i vodeni sloj ponovo ekstrahuje sa smešom DCM:1,4-dioksan (1:1). Doda se slani rastvor i smeša filtrira kroz Celite i ispere sa smešom DCM:1,4-dioksan (1:1). Slojevi se razdvoje i u organski sloj se doda 2M rastvor HCl (1000 ml). Smeša se ponovo filtrira kroz Celite, ispere sa 500 ml 2M rastvorom HCl održavajući ispirke razdvojene. Slojevi filtrata se nakon toga razdvoje i organski sloj ispere sa ispircima kiseline sa Celite. Slojevi se razdvoje i kiseli vodeni slojevi kombinuju. Oni se nakon toga ponovo isperu sa 2x500 ml DCM; svako ispiranje zahteva Celite filtriranje. Kiseli vodeni slojevi se nakon toga konačno filtriraju kroz Celite uz ispiranje Celite ploče sa 150 ml 2M rastvorom HCl.

[0219] Kiseli vodeni slojevi se prenesu u posudu (5000 ml) i uz energično mešanje se doda 2M rastvor NaOH da se smeša zaalkališe do pH 10-11. Smeša se nakon toga ekstrahuje koristeći smešu 1,4-dioksan:DCM (1:1) (5 x 500 ml). Kombinovani organski slojevi se isperu sa slanim rastvorom, suše preko magnezijum sulfata, filtriraju i upare do žuto braon pene koja se suši pod vakuumom na 50°C u toku noći.

[0220] Ovaj materijal se podeli u tri serije i svaka se prečisti reverzno faznom hromatografijom na koloni (3x 1.9 kg C18 kolona), prenese u smešu DMF/TFA (1:1, 30 ml) a nakon toga eluira sa 3-40% MeCN u vodi 0.25% TFA (Napomena: kolone 2 & 3 koriste različit gradijent počevši od 10% MeCN).

[0221] Odgovarajuće frakcije se kombinuju, acetotnitril se ukloni pod vakuumom a kiseli vodeni sloj zaalkališe do pH10 dodavanjem zasićenog vodenog rastvora natrijum karbonata u izmešani rastvor. Dobijena čvrsta supstanca se sakupi filtriranjem, ispere sa vodom a nakon toga suši pod vakuumom na 65°C u toku noći da se dobije naslovljeno jedinjenje (28.82 g) kao bledo braon pena.

LCMS (Postupak A): Rt 0.68 minuta, MH<+>441.

<1>H NMR (400MHz, DMSO-d6) d = 13.41 (br. s., 1 H), 11.35 (br. s., 1 H), 8.59 (br. s., 1 H), 8.07 (d, J = 1.5 Hz, 1 H), 7.90 (br. s., 1 H), 7.51 - 7.44 (m, 2 H), 7.32 (s, 1 H), 7.27 - 7.21 (m, 2 H), 6.61 - 6.58 (m, 1 H), 3.73 (br. s., 2 H), 2.64 - 2.36 (m, 9 H), 0.97 - 0.90 (m, 6 H) Postupak C

[0222] Kalijum hidroksid (145.6 g) se doda u suspenziju 6-(1H-indol-4-il)-4-(5-{[4-(1-metiletil)-1-piperazinil]metil}-1,3-oksazol-2-il)-1-(fenilsulfonil)-1H-indazola (300.7 g) i cetiltrimetilamonijum bromida (9.3 g) u tetrahidrofuranu (6.0 L) i vodi (30 ml) i meša u atmosferi azota na temperaturi sredine. Smeša se zagreva 17 sati pod refluksom a nakon toga ohladi na 20-25°C. Dodaju se etil acetat (3.0 L) i voda (3.0 L), mešaju 10 minuta i nakon toga razdvoje. Organski sloj se ekstrahuje sa hlorovodoničnom kiselinom (1M, 1 x 3.0 L, 2 x 1.5L) i kiseli ekstrakti se kombinuju i zaalkališu do ∼pH 8 dodavanjem zasićenog rastvora natrijum karbonata (2.1 L). Ostave se 30 minuta a zatim se dobijena suspenzija filtrira, ispere sa vodom (300 ml) i čvrsta supstanca suši pod vakuumom na 65°C da se dobije naslovljeno jedinjenje kao bledo žuta čvrsta supstanca (127.9 g). LCMS (Postupak B): Rt 2.44 min, MH<+>441.

Postupak D

[0223] Sve težine, zapremine i ekvivalenti su u odnosu na 2-(6-(1H-indol-4-il)-1-(fenilsulfonil)-1H-indazol-4-il) 5-((4-izopropilpiperazin-1-il)metil)oksazol.

[0224] Kalijum hidroksid (0.483 mt, 5 eq, 242 g) se doda u suspenziju 2-(6-(1H-indol-4-il)-1-(fenilsulfonil)-1H-indazol-4-il)-5-((4-izopropilpiperazin-1-il)metil)oksazola (1 mt, 1 eq, 501 g) i CTAB (cetiltrimetilamonijum bromid) (0.031 mt, 0.05 eq, 15.5 g) u 2-metiltetrahidrofuranu (10 zapremina, 5.01 L) a nakon toga zagreva pod refluksom najmanje 4 sata na 79°C dok se reakcija ne završi. Smeša se ohladi na 50 °C i ispere na 50 °C sa vodom (2 x 10 zapremina, 2 x 5 L). Rastvor se razblaži sa 2-metil tetrahidrofuranom (5 zapremina, 2.5 L) i filtrira na temperaturi od 50 °C da se uklone precipitirani ostaci paladijuma. Organski rastvor se nakon toga destiliše (100 mbar, 20°C) do 2 zapremine (1 L), razblaži sa 2-metil tetrahidrofuranom (1 vol, 0.5 L) i 3-pentanonom (3 zapremina, 1.5 L) i destiliše (100 mbar, 30 °C) do 2 zapremine (1 L). Rastvor se ponovo razblaži sa 3-pentanonom (3 zapremina, 1.5 L) i destiliše (80 mbar, 25°C) do 2 vol (1 L). Rastvor se ponovo razblaži sa 3-pentanonom (3 zapremine (1.5 L) i destiliše (100 mbar, 30°C) do 3 zapremine (1.5 L). Suspenzija se ohladi na 20°C u toku 1 h i ostavi najmanje 2 sata na 20 °C. Produkt se filtrira pod vakuumom, ispere sa 3-pentanonom (1 vol, 0.5 L) i suši pod vakuumom na 60 °C da se dobije 2-(6-(1H-indol-4-il)-1H-indazol-4-il)-5-((4-izopropilpiperazin-1-il)metil)oksazol kao čvrsta susptanca mrke boje.

IZRADA POLIMORFA JEDINJENJA A

[0225] 6-(1H-Indol-4-il)-4-(5-{[4-(1-metiletil)-1-piperazinil]metil}-1,3-oksazol-2-il)-1H-indazol (25g) se rastvori u dimetilformamidu (DMF, 240ml) i filtrira (poroznost 4 filtera). DMF (10ml) se koristi za serijsko ispiranje da se operu staklene posude i propusti kroz filter. Ovaj materijal se prečisti hromatografijom uz injektiranje 14 x 17-18ml i finalno injektiranje od ca.10ml. Frakcije koje sadrže 6-(1H-indol-4-il)-4-(5-{[4-(1-metiletil)-1-piperazinil]metil}-1,3-oksazol-2-il)-1H-indazol se upare pod vakuumom na temperaturama do 40°C. Dobijena čvrsta supstanca se filtrira, ispere sa vodom (100ml) i suši na 60°C pod vakuumom u toku noći.

Uslovi hromatografije:

HPLC sistem Varian SD-1

[0226] Kolona: Phenomenex Luna C18(II), 50x243mm

Eluent A: 0.1M amonijum acetat podešen na pH 8.0 sa 0.88 amonijaka

Eluent B: acetonitril

Detektor: 350nm opseg 12

Injektovanje: približno 17-18ml rastvor u DMF (1g po 10ml DMF)

NMR u skladu sa očekivanim spektrom:

NMR (400MHz, DMSO-d6): 13.42 (br s, 1H), 11.35 (br s, 1H), 8.60 (s, 1H), 8.08 (d J = 1.2Hz, 1H), 7.91 (s, 1H), 7.48 (m, 2H), 7.32 (s, 1H), 7.24 (m, 2H), 6.61 (s, 1H), 3.73 (s, 1H), 2.58 (m, 1H), 2.45 (br s, 4H), 0.94 (d J = 6.6Hz, 6H).

Izgleda da široki singlet na 2.45ppm sadrži neke od preostalih alifatičnih protona; međutim, integracija neće biti precizna zbog preklapanja sa DMSO (d5) pikom. Čini se da su preostali alifatični protoni na donjoj strani DMSO (d5) pika.

IZRADA SOLI JEDINJENJA A I NJIHOVIH POLIMORFA

Tosilat

[0227] 6-(1H-indol-4-il)-4-(5-{[4-(1-metiletil)-1-piperazinil]metil}-1,3-oksazol-2-il)-1H-indazol (1.5013g) se suspenduje u acetonitrilu (10ml) i meša. Posebno, p-toluensulfonska kiselina monohidrat (679.5mg, 1.05eq) se rastvori u acetonitrilu (5ml) i doda u suspenziju. Odmah se formira gumasti precipitat i sonicira i triturira da se mobiliše čvrsta masa.

Suspenzija se zaseje sa kristalima tosilatne soli i ostavi da se meša u toku noći. Čvrste supstance se izdvoje i suše pod vakuumom na 50°C.

NMR u skladu sa očekivanim spektrom:

NMR (400MHz, DMSO-d6): 13.45 (br s, 1H), 11.37 (br s, 1H), 8.92 (br s, 1H), 8.64 (s, 1H), 8.11 (s, 1H), 7.94 (s, 1H), 7.48 (m, 4H), 7.43 (s, 1H), 7.24 (m, 2H), 7.12 (d J = 8.1Hz, 2H), 6.61 (s, 1H), 3.97 (s, 2H), 3.42 (m, 3H), 3.13 (m, 4H), 2.54 (m, 1H), 2.28 (s, 3H), 1.23 (d J = 6.4Hz, 6H)

Veruje se da se alifatični protoni koji ovde nisu viđeni nalaze ispod DMSO (d5) pika.

[0228] Kristali tosilatne soli za zasejavanje mogu da se izrade po sledećem postupku: 6-(1H-indol-4-il)-4-(5-{[4-(1-metiletil)-1-piperazinil]metil}-1,3-oksazol-2-il)-1H-indazol (0.1003g) se suspenduje u acetonitrilu (1.5ml) i meša. Posebno, toluensulfonska kiselina monohidrat (45.6mg, 1.05eq) se rastvori u acetonitrilu (0.5ml) i doda u suspenziju 6-(1H-indol-4-il)-4-(5-{[4-(1-metiletil)-1-piperazinil]metil}-1,3-oksazol-2-il)-1H-indazola. Formira se gumasti precipitat koji se ostavi da se meša 10 min. Uzorak se zagreje na približno 50°C i sonicira sa malim vizuelnim efektom. Čvrste čestice se ručno mešaju sa špatulom da se mobilišu i mešaju 4 dana na sobnoj temperaturi. Čvrste supstance se filtriraju i isuše.

Hemi fumarat

[0229] 6-(1H-Indol-4-il)-4-(5-{[4-(1-metiletil)-1-piperazinil]metil}-1,3-oksazol-2-il)-1H-indazol (1.5014g) i fumaratna kiselina (217.2mg, 0.56eq) se suspenduju u IMS (15ml) i mešaju na sobnoj temperaturi u toku noći. Žitka masa se filtrira i isuši a nakon toga suši pod vakuumom na 50°C u toku noći.

[0230] NMR u skladu sa očekivanim spektrom:

NMR (400MHz, DMSO-d6): 13.47 (br s, 1H), 11.37 (br s, 1H), 8.60 (s, 1H), 8.08 (s, 1H), 7.92 (s.1H), 7.48 (m, 2H), 7.34 (s, 1H), 7.24 (m, 2H), 6.61 (s, 1H), 6.56 (s, 1H), 3.76 (s, 2H), 2.74 (m, 1H), 2.58 (br s, 7H), 1.00 (d J = 6.6Hz, 6H)

Izgleda da široki singlet na 2.58ppm sadrži preostale alifatične protone; međutim, integracija neće biti precizna zbog preklapanja sa DMSO (d5) pikom.

Hemi sukcinat

Postupak A

[0231] Industrijski metilirani alkoholi (IMS, 1ml) se dodaju u 6-(1H-indol-4-il)-4-(5-{[4-(1-metiletil)-1-piperazinil]metil}-1,3-oksazol-2-il)-1H-indazol (0.1006g) i mešaju. Posebno se rastvori sukcinatna kiselina (28.3mg, 1.05eq) u IMS (1ml) i nakon toga doda u 6-(1H-indol-4-il)-4-(5-{[4-(1-metiletil)-1-piperazinil]metil}-1,3-oksazol-2-il)-1H-indazol suspenziju i meša

1

na sobnoj temperaturi u toku vikenda (ca.72 sata). Čvrste supstance se izdvoje filtriranjem i isperu sa IMS (ca.1ml) a nakon toga suše pod vakuumom na 50°C.

[0232] NMR u skladu sa očekivanim spektrom:

NMR (400MHz, DMSO-d6): 13.42 (br s, 1H), 11.36 (br s, 1H), 8.61 (s, 1H), 8.09 (d J = 1.2Hz, 1H), 7.92 (s, 1H), 7.48 (m, 2H), 7.34 (s, 1H), 7.25 (m, 2H), 6.62 (s, 1H), 3.76 (s, 2H), 2.67 (m, 1H), 2.40 (s, 2H), 0.98 (d J = 6.6Hz, 6H).

Veruje se da se alifatični protoni koji ovde nisu viđeni nalaze ispod DMSO (d5) pika.

Postupak B

[0233] Sve težine, zapremine i ekvivalenti su u odnosu na 2-(6-(1H-indol-4-il)-1H-indazol-4-il)-5-((4-izopropilpiperazin-1-il)metil)oksazol.

[0234] Smeša 2-(6-(1H-indol-4-il)-1H-indazol-4-il)-5-((4-izopropilpiperazin-1-il)metil)oksazola (1 mt, 440 g) i sukcinatne kiseline (0.14 mt, 0.52 eq, 61.6 g) se meša u DMSO (2.9 vol, 1.28 L) na 20-25°C. Dobijeni bistar rastvor se prenese u posudu za kristalizaciju preko Domnick Hunter serijskog filtera promera 5µm, a nakon toga se linija ispere sa dodatnim DMSO (0.1 vol, 44 ml). U rastvor se dodaje metanol (1 vol, 440 ml) u toku 10 minuta preko prethodno datog filtera, a nakon toga se dodaje žitka masa 2-(6-(1H-indol-4-il)-1H-indazol-4-il)-5-((4-izopropilpiperazin-1-il)metil)oksazol hemi sukcinata (0.005 mt, 2.2 g) u metanolu (0.05 vol, 22 ml). Suspenzija se ostavi 3 sata na 20-25°C, a nakon toga se doda metanol (3 zapremine, 1.32 L) preko prethodno datog filtera u toku ca 1 h i žitka mase se dalje ostavi na toj temperaturi još najmanje 16 sati. Dobijena čvrsta supstanca se filtrira, ispere sa prethodno filtriranim metanol (2 x 10 zapremina, 2 x 4.4 L) a zatim suši 0.5 h. Serija se suši pod vakuumom na 50-55 °C do konstantne temperature probe da se dobije 2-(6-(1H-indol-4-il)-1H-indazol-4-il)-5-((4-izopropilpiperazin-1-il)metil)oksazol, so hemisukcinatne kiseline, kao beličasta čvrsta supstanca.

Sadržaj vode

[0235] Sadržaj vode hemisukcinatne soli se određuje postupkom kulometrijske Karl Fischer titracije u skladu sa USP <921> određivanje vode (Postupak 1c), BP određivanje vode (Postupak III), Ph. Eur. Voda: mikroodređivanje (Postupak 2.5.32) i JP određivanje vode (Karl Fischer Postupak). Na osnovu proseka od 2 merenja, dobijen je sadržaj vode 1.8% pomoću tehnike kulometrije čvrstog stanja (pećnica) sa Hydranal Coulomat AK reagensom i na temperaturi pećnice podešenoj na 110°C.

2

DIFRAKCIJA X-ZRAKA PRAŠKA (XRPD) ZA POLIMORF JEDINJENJA A I POLIMORFE SOLI JEDINJENJA A

[0236] Rezultati su dobijeni na PANalytical X’Pert Pro difraktometru praška, model PW3040/60 korišćenjem X’Celerator detektora. Uslovi ispitivanja su: zračenje Cu Kα, pritisak generatora: 40 kV, struja generatora: 45 mA, početni ugao: 2.0° 2θ, krajnji ugao: 40.0° 2θ, veličina faze: 0.0167° 2θ, vreme po fazi: 31.75 sekundi. Uzorak se pripremi stavljanjem nekoliko miligrama uzorka na ploču sa silikonskom oblogom (bez podloge), što za rezultat ima tanak sloj praška.

Polimorf Jedinjenja A

[0237] Rezultati XRPD su pokazani na Slici 1.

[0238] Karakteristični XRPD uglovi i d-prostori za oblik čvrstog stanja su sumirani u Tabeli 1. Pozicije pikova su merene korišćenjem Highscore softvera.

Tabela 1

Polimorf tosilatne soli Jedinjenja A

[0239] Rezultati XRPD su pokazani na Slici 2.

[0240] Karakteristični XRPD uglovi i d-prostori za oblik čvrstog stanja su sumirani u Tabeli 2. Pozicije pikova su merene korišćenjem Highscore softvera.

Tabela 2

Polimorf hemi fumaratne soli Jedinjenja A

[0241] Rezultati XRPD su pokazani na Slici 3.

[0242] Karakteristični XRPD uglovi i d-prostori za oblik čvrstog stanja su sumirani u Tabeli 3. Pozicije pikova su merene korišćenjem Highscore softvera.

4

Tabela 3

Polimorf hemi sukcinatne soli Jedinjenja A

[0243] Rezultati XRPD su pokazani na Slici 4.

[0244] Karakteristični XRPD uglovi i d-prostori za oblik čvrstog stanja su sumirani u Tabeli 4. Pozicije pikova su merene korišćenjem Highscore softvera.

Tabela 4

Claims (7)

1. Patentni zahtevi 1. 6-(1H-Indol-4-il)-4-(5-{[4-(1-metiletil)-1-piperazinil]metil}-1,3-oksazol-2-il)-1H-indazol hemi sukcinat.
2. 2. Polimorf hemi sukcinatne soli 6-(1H-indol-4-il)-4-(5-{[4-(1-metiletil)-1-piperazinil]metil}-1,3-oksazol-2-il)-1H-indazola u skladu sa patentnim zahtevom 1, naznačen time što obezbeđuje XRPD uzorak koristeći Cu Kα kao izvor zračenja uključujući pikove (°2θ) na 7.2 ± 0.2, 13.2 ± 0.2 i/ili 14.0 ± 0.2.
3. 3. Polimorf u skladu sa patentnim zahtevom 2, naznačen time što obezbeđuje XRPD uzorak uključujući pikove kako je navedeno u Tabeli 4:
4. 4. Farmaceutska kompozicija, naznačena time što uključuje polimorf ili so u skladu sa bilo kojim od patentnih zahteva 1 do 3 i jedan ili više farmaceutski prihvatljivih ekscipijenata.
5. 5. Polimorf ili so u skladu sa bilo kojim od patentnih zahteva 1 do 3, naznačen time što je za upotrebu u medicinskoj terapiji.
6. 6. Polimorf ili so u skladu sa bilo kojim od patentnih zahteva 1 do 3, naznačen time što je za upotrebu u tretmanu poremećaja posredovanih neodgovarajućim delovanjem PI3-kinaze, pri čemu je poremećaj izabran iz grupe koja se sastoji od respiratornih bolesti; virusnih infekcija; ne-virusnih respiratornih infekcija; alergijskih bolesti; autoimunih bolesti; inflamatornih poremećaja; kardiovaskularnih bolesti; hematoloških maligniteta; neurodegenerativnih bolesti; pankreatitisa; multiorganske insuficijencije; bolesti bubrega; zgrušavanja krvnih pločica; kancera; slabe pokretljivosti sperme; odbacivanja transplanta; odbacivanja grafta; oštećenja pluća; i bola.
7. 7. Upotreba polimorfa ili soli u skladu sa bilo kojim od patentnih zahteva 1 do 3 u proizvodnji medikamenta za upotrebu u tretmanu poremećaja posredovanih neodgovarajućim delovanjem PI3-kinaze, naznačena time što je poremećaj izabran iz grupe koja se sastoji od respiratornih bolesti; virusnih infekcija; ne-virusnih respiratornih infekcija; alergijskih bolesti; autoimunih bolesti; inflamatornih poremećaja; kardiovaskularnih bolesti; hematoloških maligniteta; neurodegenerativnih bolesti; pankreatitisa; multiorganske insuficijencije; bolesti bubrega; zgrušavanja krvnih pločica; kancera; slabe pokretljivosti sperme; odbacivanja transplanta; odbacivanja grafta; oštećenja pluća; i bola.