RS58478B1 - Farmaceutske kombinacije i upotrebe usmerene na poremećaje lizozomalnog skladištenja - Google Patents

Description

Opis

[0001] Poremećaji lizozomalnog skladištenja (LSD) su grupa naslednih metaboličkih bolesti izazvanih defektima u lizozomalnoj homeostazi. Do danas, LSD obuhvata preko 70 bolesti, sa zajedničkom kliničkom učestalošću od 1:5000 živorođenih. Ove bolesti mogu da se klasifikuju u dve glavne grupe: poremećaji primarnog skladištenja koji proizilaze od direktnog nedostatka puteva razgradnje (obično poremećaji nedostatka lizozomalnih enzima), i poremećaji sekundarnog skladištenja koji su izazvani neispravnošću nizvodnih lizozomalnih proteina ili procesima koji imaju uticaj na lizozom (npr., defekti u putevima prenosa).

[0002] Patologija LSD-a pogađa mnoge od sistema organizma, ali najčešće nervni sistem. Napredna neurodegeneracija koja dovodi do fizičkog invaliditeta i mentalnog pogoršanja su česti simptomi. Takvi poremećaji su uopšteno veoma progresivni i uporni. Oni se javljaju u prvih nekoliko godina života i ozbiljna progresina rezultuje čestom hospitalizacijom. Ako se ne leče, pacijenti često umiru u srednjim tinejdžerskim godinama. Takođe su opisani pacijenti sa pojavom u odraslom dobu.

[0003] Lukas et al., Molecular Therapy 2015, 23 (3), 456-464 opisao je enzimske pojačivače za lečenje Fabrijeve i Pombe-ove bolesti.

[0004] WO 2011/151685 opisuje upotrebu N-acetil-DL-leucina za lečenje bolesti očiju.

[0005] FR 2905600 i WO 2006/097527 opisuju upotrebu aceti-L-leucina za lečenje vrtoglavice.

[0006] Trenutni terapeutski pristupi za LSD su ograničeni. Postoji nekoliko, ako ih ima, lekovitih tretmana, a mnoge terapeutske opcije samo poboljšavaju kvalitet života. Na primer, neki LSD su odgovorni za transplantaciju koštane srži ili terapiju zamene enzima. Dodatno, neka korist je prijavljena u kliničkoj probi terapije redukcije supstrata (SRT) upotrebom inhibitora biosinteze glikosfingolipida (GSL): lek iminošećera sugar, miglustat (Patterson, 2006). Međutim, trenutno ne postoje opšti nespecifični tretmani koji su od koristi svim LSD-a. Zbog toga, postoji potreba za razvojem poboljšanih lečenja LSD-a.

[0007] Ovaj pronalazak zadovoljava ovu potrebu i obezbeđuje acetil-leucin, ili neku njegovu farmaceutski prihvatljivu so, za upotrebu u postupku lečenja LSD-a ili jednog ili više simptoma povezanih sa LSD-em kod subjekta kom je to potrebno. Za svrhe ovog pronalaska, LSD nije Niemann-Pickova bolest tip C.

[0008] U jednom primeru izvođenja ovog pronalaska, acetil-leucin, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, je opisana za upotrebu u LSD-u kod subjekta kom je to potrebno, pri čemu je subjekt asimptomatski.

[0009] U nekom drugom primeru izvođenja, opisan je acetil-leucin, ili neka njegova farmaceutski prihvatljiva so, za upotrebu u odlaganju pojave LSD-a ili jednog ili više simptoma LSD-a za koje bi se inače moglo očekivati da se manifestuju prema uobičajenoj progresiji bolesti.

[0010] U daljem primeru izvođenja, ovaj pronalazak uključuje acetil-leucin, ili neku njegovu farmaceutski prihvatljivu so, za upotrebu u lečenju LSD-a ili jednog ili više simptoma povezanih sa LSD-em kod subjekta kom je to potrebno, pri čemu upotreba obuhvata davanje terapeutski efektivne količine acetilleucina subjektu kom je to potrebno u trajanju odabranom od najmanje oko 3 meseca, najmanje oko 6 meseci, najmanje oko 1 godine, najmanje oko 2 godine, i najmanje oko 5 godina.

[0011] U jednom primeru izvođenja, ovaj pronalazak opisuje acetil-leucin, ili neku njegovu farmaceutski prihvatljivu so, za upotrebu u odlaganju progresije LSD-a ili jednog ili više simptoma povezanih sa LSD-em tokom vremena u poređenju sa uobičajenim napretkom bolesti, pri čemu ta upotreba obuhvata davanje terapeutski efektivne količine acetil-leucina subjektu kom je to potrebno u trajanju odabranom od najmanje oko 3 meseca, najmanje oko 6 meseci, najmanje oko 1 godine, najmanje oko 2 godine, i najmanje oko 5 godina.

[0012] U daljem primeru izvođenja, acetil-leucin, ili neka njegova farmaceutski prihvatljiva so, je opisan za upotrebu u preokretanju napretka LSD-a ili jednog ili više simptoma povezanih sa LSD-em tokom vremena, pri čemu ta upotreba obuhvata davanje terapeutski efektivne količine acetil-leucina subjektu kom je to potrebno u trajanju odabranom od najmanje oko 3 meseca, najmanje oko 6 meseci, najmanje oko 1 godine, najmanje oko 2 godine, i najmanje oko 5 godina.

[0013] U nekom drugom primeru izvođenja, acetil-leucin, ili neka njegova farmaceutski prihvatljiva so, je opisan za upotrebu u poboljšanje, kod subjekta kom je to potrebno, biohemijskog markera LSD-a tokom vremena, pri čemu ta upotreba obuhvata davanje terapeutski efektivne količine acetil-leucina subjektu kom je to potrebno u trajanju odabranom od najmanje oko 3 meseca, najmanje oko 6 meseci, najmanje oko 1 godine, najmanje oko 2 godine, i najmanje oko 5 godina.

[0014] U nekom drugom primeru izvođenja, ovaj pronalazak uključuje acetil-leucin, ili neku njegovu farmaceutski prihvatljivu so, za upotrebu u smanjenju ozbiljnosti LSD-a ili smanjenju ozbiljnosti ili eliminisanju jednog ili više postojećih simptoma povezanih sa LSD-em kod subjekta kom je to potrebno.

[0015] U daljem primeru izvođenja, ovaj pronalazak uključuje acetil-leucin, ili neku njegovu farmaceutski prihvatljivu so, za upotrebu u obezbeđivanju neuroprotekcije kod subjekta koji ima, za kog se sumnja da ima, ili je u riziku da ima LSD, pri čemu ta upotreba obuhvata davanje terapeutski efektivne količine acetil-leucina subjektu u trajanju odabranom od najmanje oko 3 meseca, najmanje oko 6 meseci, najmanje oko 1 godine, najmanje oko 2 godine, i najmanje oko 5 godina.

[0016] Dodatni primeri izvođenja ovog pronalaska uključuju, acetil-leucin, ili neku njegovu farmaceutski prihvatljivu so, za upotrebu u odlaganju progresije nekog poremećaja lizozomalnog skladištenja (LSD) kod subjekta. Acetil-leucin, ili neka njegova farmaceutski prihvatljiva so, za upotrebu u obezbeđivanju neuroprotekcije kod subjekta koji ima LSD. Acetil-leucin je u obliku racemata, u enantiomernom višku L-enantiomera ili u enantiomernom višku D-enantiomera. Upotrebe dalje obuhvataju davanje acetilleucina u dozi između 1,5 g i 10 g dnevno. Dalje, upotrebe obuhvataju davanje acetil-leucina za lečenje koje traje dve nedelje ili duže. Upotrebe mogu takođe da obuhvataju davanje acetil-leucina, ili neke njegove farmaceutski prihvatljive soli, pre pojave simptoma LSD-a. Upotreba može dalje da obuhvata davanje druge terapije ili agensa namenjenog da spreči ili leči LSD. Dalji primer izvođenja ovog pronalaska je kompleta za upotrebu u odlaganju progresije LSD-a kod subjekta, pri čemu taj komplet obuhvata sredstvo za dijagnozu ili prognozu LSD-a, i acetil-leucin ili neku njegovu farmaceutski prihvatljivu so. Komplet obuhvata sredstvo za dijagnozu ili prognozu LSDa-a, i acetil-leucin ili neku njegovu farmaceutski prihvatljivu so. Još jedan drugi primer izvođenja ovog pronalaska je upotreba acetil-leucina, ili neke njegove farmaceutski prihvatljive soli, kao neuroprotektivnog agensa kod subjekta koji ima LSD. U daljem primeru izvođenja kompleta, ili upotrebe, LSD je Smith-Lemli-Opitz sindrom (SLOS), urođena greška sinteze holesterola, Tangier bolest, Pelizaeus-Merzbacher bolest, neuronalna ceroidna lipofuscinoza, primarna glikosfingolipidoza, Farberova bolest ili višestruki nedostatak sulfataze. Dodatno, u nekom drugom primeru izvođenja kompleta, ili upotrebe, primarna glikosfingolipidoza je Gaucherova bolest, Fabrijeva bolest, GM1 gangliozidoza, GM2 gangliozidoza, Krabbeova bolest ili metahromatska leukodistrofija (MLD). Dalji primer izvođenja kompleta, ili upotrebe, LSD je Tay-Sachs bolest, Sendhofova bolest, GM1 gangliozidoza, Fabrijeva bolest, neurodegenerativna mukopolisaharidoza, MPS I, MPS IH, MPS IS, MPS II, MPS III, MPS IIIA, MPS IIIB, MPS IIIC, MPS HID, MPS, IV, MPS IV A, MPS IV B, MPS VI, MPS VII, MPS IX, bolest sa sekundarnim lizozomalnim učešćem, SLOS, ili Tangier bolest. Neki drugi primer izvođenja kompleta, upotrebe, LSD je Niemann-Pickova bolest tip A, Niemann-Pickova bolest tip B, Sendhofova bolest, Tay-Sachs bolest ili mukolipidoza tip II.

[0017] Ovi i ostali primeri izvođenja i karakteristike ovog pronalaska biće jasni i opisa i patentnih zahteva koji slede.

Kratak opis slika

[0018]

Fig.1 prikazuje fotografije lečenih (Fig.1A) i nelečenih (Fig.1B) Npc1<-/->miševa starosti devet nedelja.

Fig.2A i 2B prikazuju podatke mase za Npc1<-/->miševe u poređenju sa (Npc1<+/+>) miševima divljeg tipa, sa i bez tretiranja acetil-DL-leucinom od odvikavanja.

Fig.3A - 3G prikazuju podatke analize hoda za Npc1<-/->miševe u poređenju sa (Npc1<+/+>) miševima divljeg tipa, sa i bez tretiranja acetil-DL-leucinom od odvikavanja. Na primer, podaci za dijagonalno oslanjanje, kadencu i sekvencu koraka prikazani su na Fig.3A - 3C, respektivno. Fig. 3D i 3E prikazuju podatke za prednje šape (FP) (srednja vrednost stajanja i ciklus koraka u panelu D; radni ciklus u panelu E). Fig.3F i 3G prikazuju podatke za zadnje šape (HP) (srednja vrednost stajanja i ciklus koraka u panelu F; radni ciklus u panelu G).

Fig.4A - 4H prikazuju podatke analize motornih funkcija za Npc1<-/->miševe u poređenju sa (Npc1<+/+>) miševima divljeg tipa, sa i bez tretiranja acetil-DL-leucinom od odvikavanja. Centrirano podizanje, aktivnost, podizanje i broj od prednjeg do zadnjeg dela (FR) prikazani su na Fig.4A -4D, respektivno. Vreme aktivnosti, vreme pokretljivosti, vreme podizanja i ukupan broj manuelnih podizanja prikazani su na Fig.4E - 4H, respektivno.

Fig.5 prikazuje da je treiranje sa acetil-DL-leucinom (0,1 g/kg strarosti od 3 nedelje) povezano sa malim ali statistički značajnim povećanjem životnog veka kod Npc1-/- miševa.

Fig.6A i 6B prikazuju smanjenje lizozomalne zapremine u ne-neuronalnim NPC ćelijama nakon tretiranja sa acetil-DL-leucinom. Fig.6C-6H prikazuju efekat tretiranja sa acetil-DL-Leucinom na lizozomalnu zapreminu u fibroblastima pacijenta sa NPA, MLII, MPS IIIB, aspartilglukozaminurijom, MLIIIA, i MPS VII, respektivno.

Fig.7A prikazuje krivu preživljavanja koja predstavlja smrtnost kod netretiranih ili acetil-leucintretiranih miševa divljeg tipa i Sendhofovim miševima. Fig.7B prikazuje ocene prelaza preko šipke za netretirane i acetil-leucin-tretirane miševe Sendhofovog modela. Fig.7C prikazuje vreme ciklusa koraka za netretirane i acetil-leucin-tretirane Sendhofove miševe ocenjene u 12 nedelji starosti.

Fig.8A-8C prikazuju efekat lečenja sa acetil-DL-leucinom na glikosfingolipidnim (GSL) nivoima u fibroblastima pacijenta sa GM2 gangliozidozama (Tay-Sachs bolest, Sendhofova bolest i AB varijanta Tay-Sachs bolesti, respektivno).

Fig.9A i 9B prikazuju efekat lečenja sa acetil-DL-leucinom tokom vremena na ukupnu kliničku ocenu ozbiljnosti (CSS) i ukupnu godišnja ocena povećanja ozbiljnosti (ASIS), respektivno, deset NPC pacijenata.

Fig.10A-10J prikazuju efekat lečenja sa acetil-DL-leucinom tokom vremena na CSS podocene za svaki od deset NPC pacijenata.

Opis

[0019] Acetil-leucin u obliku racemata (acetil-DL-leucin) i soli istog efikasne su u lečenju vrtoglavica različitih porekla, posebno Meniere-ove vrtoglavice i vrtoglavice zapaljenskog (vestibular neuritis) ili toksičnog porekla. Na primer, acetil-leucin na tržište stavlja Pierre Fabre Medicament u obliku racemata kao lek protiv vrtoglavice pod trgovačkim nazivom Tanganil®. Klinički rezultati Tanganil® prijavljeni od strane različitih autora demonstriraju poboljšanje simptomologije vrtoglavice u više od 95% slučajeva, uključujući nestanak napada vrtoglavice.

[0020] Acetil-DL-leucin koristi se u Francuskoj za lečenje akutne vrtoglavice od 1957. god. i ima odličan bezbednosni profil, ali njegova dugotrajna bezbednost u hroničnoj upotrebi nije određena. Uprkos brojnim hipotezama, uključujući stabilizaciju membranskog potencijala, njegovi farmakološki i elektrofiziološki režimi dejstva ostaju nejasni. (Vibert et al. (2001) Eur JNeurosci; 13(4): 735-48; Ferber-Viart et al. (2009) Audiol Neurootol; 14(1): 17-25). FDG-µPET ispitivanje u pacovskom modelu akutne jednostrane labirintektomije (Zwergal et al. (2016) Brain Struct Funct; 221(1): 159-70) pokazalo je značajan efekat L-enantiomera, N-acetil-L-leucina, na posturalnu kompenzaciju aktiviranjem vestibulocerebeluma i deaktiviranjem posterolateralnog talamusa (Gunther et al. (2015) PLoS One; 10(3): e0120891). Poboljšanje simptoma cerebelarne ataksije upotrebom acetil-DL-leucina prikazano je u serijama slučajeva sa cerebelarnim pacijentima (Strupp et al. (2013) J Neurol; 260(10): 2556-61). Druge serije slučajeva nemaju korist (Pelz et al. (2015) J Neurol; 262(5): 1373-5). Kvantitativna analiza hoda pokazala je da je acetil-DL-leucin poboljšao promenljivost hoda sa vremenom kod pacijenata sa cerebelarnom ataksijom (Schniepp et al. (2015) Cerebellum; 3:8). U jednomesečnom ispitivanju koje uključuje 12 pacijenata sa Niemann-Pickovom bolesti tip C (NPC), pokazano je poboljšanje simptoma ataksije (Bremova et al. (2015) Neurology; 85(16): 1368-75). Dalje, PET ispitivanje kod pacijenata sa ataksijom koji ma je davan acetil-DL-leucin demonstriralo je pojačan metabolizam u srednjem mozgu i nižem moždanom stablu kod ispitanika (Becker-Bense et al. (2015) Abstract EAN).

[0021] Međutim, nije poznato da acetil-leucin leči LSD-e, koji uopšteno napreduju tokom godina do dekada. Ovaj pronalazak iznenađujuće prikazuje da acetil-leucin, ili farmaceutski prihvatljiva so istog, može da se koristi za lečenje LSD-a kod subjekta kom je to potrebno, na primer, odlaganjem pojave LSD ili jednog ili više simptoma LSD-a za koje bi se inače moglo očekivati da se manifestuju prema uobičajenoj progresiji bolesti, i/ili odlaganjem ili preokretanjem progresije LSD ili jednog ili više simptoma LSD-a, kao što je tokom dugog trajanja, kao što je u poređenju sa uobičajenom progresijom bolesti. Ove primerne upotrebe prema ovom pronalasku, kao i ostale opisane ovde, bile su u potpunosti neoćekivane, jer takve koristi nisu primećene, i nije moglo da se zaključi, iz učenja stanja tehnike. LSD su jedna od heterogene grupe naslednih poremećaja često okarakterisanih akumulacijom nesvarenih ili delimično svarenih makromolekula što rezultuje ćelijskom disfunkcijom (npr., povećana lizozomalna zapremina u poređenju sa zdravim subjektima) i kliničkim abnormalnostima. Kao što se vidi iz primera, ali bez vezivanja za bilo koju specifičnu teoriju, pronalazači su otkrili, inter alia, da, kod subjekata pogođenih LSD-em, acetil-leucin može da poboljša ćelijsku disfunkciju (npr., smanjenjem lizozomalne zapremine ka kontrolnim vrednostima) i kliničkim abnormalnostima.

[0022] Posledično, ovaj pronalazak obezbeđuje acetil-leucin, ili neku farmaceutski prihvatljivu so istog, za upotrebu u lečenju LSD ili jednog ili više simptoma LSD-a kod subjekta kom je to potrebno.

[0023] "LSD", kao što se ovde koristi, odnosi se na bilo koji poremećaj koji uključuje disfunkciju ili remećenje u kasnijem endozomalnom/lizozomalnom sistemu i akumulaciju nesvarenih ili delimično svarenih makromolekula. LSD može da uključuje povećano skladištenje lipida ili ne-lipida.

[0024] "Subjekt", kako se ovde koristi, može da bude kičmenjak, sisar ili domaća životinja. Stoga, kombinacije prema ovom pronalasku mogu da se koriste za lečenje bilo kog sisara, na primer stoke (npr., konj, krava, ovca ili svinja), kućnih ljubimaca (npr., mačka, pas, zec ili zamorac), neke laboratorijske životinje (npr., miš ili pacov), ili može da se koristi u ostalim veterinarskim primenama. Na primer, subjekt je čovek.

[0025] Kao što se ovde koristi, oblik jednine "neki," "neka," i "taj" uključuju množinu.

[0026] Pojmovi "približno" i "oko" znači da je blizu iste kao referentni broj ili vrednost uključujući prihvatljivi stepen greške za izmerenu količinu datu prirodu ili preciznost merenja. Kao što se ovde koristi, pojmovi "približno" i "oko" trebalo bi uopšteno da se razumeju da obuhvataju ± 20% naznačene količine, učestalosti ili vrednosti. Numeričke veličine date ovde su približne ako nije drugačije navedeno, što znači da pojam "oko" ili "približno" može da se izvede kada nije izričito navedeno.

[0027] Pojmovi "primena," "davanje," ili "administracija" kao što se ovde koristi odnosi se na (1) obezbeđivanje, davanje, doziranje i/ili propisivanje ili od strane zdravstvenog radnika ili njegov ovlašćenog zastupnika ili pod njegovim vođstvom, neke kombinacije prema ovom pronalasku, i (2) stavljanje u, uzimanje ili konzumiranje od strane pacijenta ili njega ili nje, neke kombinacije prema ovom pronalasku.

[0028] Reference "acetil-leucin" kroz tekst uključuju farmaceutski prihvatljive soli istog, čak i ako nije izričito navedeno.

[0029] Acetil-leucin može da bude u racemskom obliku, što znači da jedinjenje obuhvata oko jednakih količine enantiomera. Alternativno, može da bude prisutan u enantiomernom višku ili L-enantiomera ili D-enantiomera. Acetil-leucin može da bude u jednom enantiomernom obliku ili L-enantiomera ili D-enantiomera. U jednom primeru izvođenja, jedan enantiomerni oblik je L-enantiomer. Racemski i enantiomerni oblici mogu da se dobiju u skladu sa poznatim procedurama u tehnici.

[0030] "Farmaceutski prihvatljiva so" kako je ovde navedeno, je bilo koji preparat soli koji je pogodan za upotrebu u farmaceutskoj primeni. Farmaceutski prihvatljive soli uključuju, ali bez ograničenja na, aminske soli, kao što su N,N'-dibenziletilendiamin, hloroprokain, holin, amonijak, dietanolamin i ostali hidroksialkilamini, etilendiamin, N-metilglukamin, prokain, N-benzilfenetilamin, 1-para-hloro- benzil-2-pirolidin-1'-ilmetilbenzimidazol, dietilamin i ostali alkilamini, piperazin, tris(hidroksimetil)aminometan i slično; soli alkalnih metala, kao što su litijum, kalijum, natrijum i slično; soli zemnoalkalnih metala, kao što su barijum, kalcijum, magnezijum i slično; soli prelaznih metala, kao što su cink, aluminijum i slično; ostale soli metala, kao što su natrijum hidrogen fosfat, dinatrijum fosfat i slično; mineralnih kiselina, kao što su hidrohloridi, sulfati i slično; i soli organskih kiselina, kao što su acetati, laktati, malati, tartarati, citrati, askorbati, sukcinati, butirati, valerati, fumarati i slično.

[0031] Acetil-leucin, ili neka farmaceutski prihvatljiva so istog, može da se formuliše i daje subjektu u skladu sa poznatim učenjima u tehnici. Na primer, acetil-leucin, ili neka farmaceutski prihvatljiva so istog, može da se formuliše kao farmaceutska kombinacija. Farmaceutska kombinacija može da obuhvata acetil-leucin ili neku farmaceutski prihvatljivu so istog i neki farmaceutski prihvatljivi nosač. Referenca na farmaceutsku kombinaciju obuhvata aktivni agens sam ili u obliku farmaceutske kombinacije.

[0032] Farmaceutska kombinacija može da ima bilo koju od brojnih različitih oblika u zavisnosti, posebno, od načina u kom će se koristiti. Tako, na primer, može da bude u obliku praška, tablete, kapsule, tečnosti, masti, kreme, gela, hidrogela, aerosoli, spreja, micelarnog rastvora, transdermalnog flastera, suspenzije lipozoma ili bilo kom drugom pogodnom obliku koji može da se daje osobi ili životinji kojoj je potreban tretman.

[0033] "Farmaceutski prihvatljivi nosač" kako je ovde pomenuto, je bilo koje poznato jedinjenje ili kombinacija poznatih jedinjenja koja su poznata prosečnim stručnjacima u tehnici da su korisna u formulisanju farmaceutskih kombinacija. Smatra se da nosač farmaceutske kombinacije treba da bude onaj kojeg toleriše subjekt kom se daje.

[0034] U jednom primeru izvođenja, farmaceutski prihvatljivi nosač može da bude čvrsta supstanca, a kombinacija može da bude u obliku praška ili tablete. Čvrsti farmaceutski prihvatljivi nosač može da uključuje, ali bez ograničenja na, jednu ili više supstanci koje takođe mogu da deluju kao agensi za ukus, puferi, lubrikanti, stabilizatori, solubilizatori, suspendujući agensi, agensi za vlaženje, emulgatori, boje, punioci, glidanti, pomagala kompresije, inertna veziva, zaslađivači, konzervansi, boje, omotači, ili agensi za dezintegraciju tableta. Nosač može takođe da bude materijal za kapsuliranje. U praškovima, nosač može d abude fino podeljena čvrsta supstanca koja je umešana sa sa fino podeljenim aktivnim agensima prema ovom pronalasku. U tabletama, aktivni agens može da bude umešan sa nosačem koji ima potrebna svojstva kompresije u odgovarajućim proporcijama i može da bude zbijen u željeni oblik i veličinu. Praškovi i tablete mogu, na primer, da sadrže do 99% aktivnih agenasa. Pogodni čvrsti nosači uključuju, na primer, kalcijum fosfat, magnezijum stearat, talk, šećere, laktozu, dekstrin, skrob, želatin, celulozu, polivinilpirolidin, voskove niske temperature topljenja i jonoizmenjivačke smole. U nekom drugom primeru izvođenja, farmaceutski prihvatljivi nosač može da bude gel, a kombinacija može da bude u obliku kreme ili slično.

[0035] Nosač može da uključuje, ali nije ograničen na, jedan ili više ekscipijenasa ili razblaživača. Primeri tih ekscipijenasa su želatin, guma arabika, laktoza, mikrokristalina celuloza, skrob, natrijum skrob glikolat, kalcijum hidrogen fosfat, magnezijum stearat, talk, koloidalni silikon dioksid i slično.

[0036] U nekom drugom primeru izvođenja, farmaceutski prihvatljivi nosač može da bude tečnost. U jednom primeru izvođenja, farmaceutska kombinacija je u obliku rastvora. Tečni nosači se korist u pripremi rastvora, suspenzija, emulzija, sirupa, eliksira i kombinacija pod pritiskom. Acetil-leucin može da bude rastvoren ili suspendovan u farmaceutski prihvatljivom tečnom nosaču kao što je voda, organski rastvarač, mešavina oba ili farmaceutski prihvatljiva ulja ili masti. Tečni nosač može da sadrži ostale pogodne farmaceutske aditive kao što su solubilizatori, emulgatori, puferi, konzervansi, zaslađivači, agensi za ukus, suspendujući agensi, agensi za zgušnjavanje, boje, regulatori viskoznosti, stabilizatori ili osmoregulatori. Pogodni primeri tečnih nosača za oralno i parenteralno davanje uključuju vodu (delimično sadrži aditive kao što su gore navedeni, npr. derivate celuloze, kao što je rastvor natrijum karboksimetil celuloze), alkohole (uključujući monohidroksilni alkoholi i polihidroksilni alkoholi, npr. glikoli) i njihove derivate, i ulja (npr. frakcionisano kokosovo ulje i ulje kikirikija). Za parenteralno davanje, nosač može takođe da bude uljani estar kao što je etil oleat i izopropil miristat. Sterilni tečni nosači su korisni u sterilnim kombinacijama u tečnom obliku za parenteralno davanje. Tečni nosač za kombinacije pod pritiskom može da bude halogenovani ugljovodonik ili neko drugo farmaceutski prihvatljivo gorivo.

[0037] Tečne farmaceutske kombinacije, koje su sterilni rastvori ili suspenzije, mogu da se koriste, na primer, intramuskularnom, intratekalnom, epiduralnom, intraperitonealnom, intravenoznom i delimično subkutanom injekcijom. Aktivni agens može da se pripremi kao sterilna čvrsta kombinacija koja može da se rastvori ili suspenduje u vreme davanja upotrebom sterilne vode, slanog rastvora, ili nekog drugog odgovarajućeg sterilnog injektibilnog medijuma.

[0038] Kombinacije mogu da se daju oralno u obliku sterilnog rastvora ili suspenzije koja sadrži ostale rastvorne supstance ili suspendujuće agense (na primer, dovoljno slanog rastvora ili glukoze kako bi se napravio izotoničan rastvor), žučne soli, akaciju, želatin, sorbitan monoleat, polisorbat 80 (oleat estre sorbitola i njegove anhidride kopolimerizovane sa etilen oksidom) i slično. Kombinacije mogu takođe da se daju oralno ili u tečnom ili u čvrstom obliku kombinacije. Kombinacije pogodne za oralno davanje uključuju čvrste oblike, kao što su pilule, kapsule, granule, tablete, i praškovi, i tečni oblici, kao što su rastvori, sirupi, eliksiri, i suspenzije. Oblici korisni za parenteralno davanje uključuju sterilne rastvore, emulzije, i suspenzije.

[0039] Acetil-leucin i kombinacije koje obuhvataju isto mogu alternativno da se daju inhalacijom (npr. intranazalno). Kombinacije mogu takođe da se formulišu za topikalnu upotrebu. Na primer, kreme ili masti mogu da se nanose na kožu.

[0040] Acetil-leucin može da se inkorporira unutar sredstva za sporo ili odloženo oslobađanje. Takva sredstva mogu, na primer, da se nanesu na ili ispod kože, a lek može da se oslobađa tokom nedelja ili čak meseci. Takva sredstva mogu da budu povoljna kada je potrebno da se koristi dugotrajna terapija sa acetil-leucinom prema ovom pronalasku, a koja će obično da zahteva često davanje (npr. najmanje svakodnevno davanje).

[0041] U jednom primeru izvođenja, farmaceutska kombinacija je u obliku tablete. U tabletama, aktivni agens može da se umeša sa vozilom, kao što je farmaceutski prihvatljivi nosač, koji ima neophodna svojstva kompresije u odgovarajućim proporcijama i može da se suzbije u željenom obliku i veličini. Tablete mogu da sadrže do 99mas.% aktivnih agenasa.

[0042] Na primer, acetil-leucin, ili neka farmaceutski prihvatljiva so istog, može da se obezbedi u čvrstom doznom obliku pogodnom za oralno davanje, posebno u obliku tablete.

[0043] Farmaceutske kombinacije u čvrstom oralnom doznom obliku, kao što su tablete, mogu da se pripreme bilo kojim postupkom poznatim u oblasti farmacije. Farmaceutske kombinacije obično se pripremaju umešavanjem acetil-leucina, ili neke njegove farmaceutski prihvatljive soli, sa uobičajenim farmaceutski prihvatljivim nosačima.

[0044] Tableta može da se formuliše kao što je poznato u tehnici. Tanganil®, na primer, uključuje pšenični skrob, preželatinizirani kukuruzni (kukuruz) skrob, kalcijum karbonat i magnezijum stearat kao ekscipijense. Isti, ili slični, ekscipijensi, na primer, mogu da se koriste sa ovim pronalaskom.

[0045] Sastav svake 700 mg Tanganil® tablete je kao što sledi: 500 mg acetil-DL-leucina, 88 mg pšeničnog skroba, 88 mg preželatiniziranog kukuruznog (kukuruz) skroba, 13 mg kalcijum karbonata i 11 mg magnezijum stearata. Iste tablete, na primer, mogu da se koriste sa ovim pronalaskom.

[0046] Ovaj pronalazak opisuje acetil-leucin, uključujući kombinacije i njihove upotrebe, za lečenje LSD ili jednog ili više simptoma LSD-a kod subjekta kom je to potrebno. Subjekt kom je to potrebno može da ima genetički, biohemijski, ili neki drugi sličan identifikacioni marker LSD-a. Na primer, marker LSD-a može da bude celularni marker. Subjekt kom je to potrebno može da se dijagnostifikuje kao da ima LSD. Na primer, kod subjekta može da se dijagnostifikuje neki LSD prema genetičkom, biohemijskom, ili nekom drugom sličnom identifikacionom markeru. Kod subjekta kom je to potrebno može da se posumnja da ima ili je u riziku da ima LSD. Na primer, subjekt može da ima genetičke predispozicije za LSD (npr., subjekt može da ima jednog ili više članova porodice sa LSD-em). Subjekt kom je to potrebno može da bude simptomatski (tj., ima jedan ili više simptoma povezanih sa LSD-em). Subjekt kom je to potrebno može da bude asimptomatski. Smatra se da se pojmovi "simptomaski" i "asimptomatski" koriste upućivanjem na simptome LSD-a. Subjekti koji imaju genetički, biohemijski, ili neki drugi sličan identifikacioni marker LSD-a, kao što su subjekti kod kojih je dijagnostifikovan LSD na osnovu genetičkog, biohemijskog, ili nekog drugog sličnog identifikacionog markera, ali koji nemaju dalje simptome bolesti su uključeni unutar obima "asimptomatski" za svrhe ovog pronalaska.

[0047] Kao što se ovde koristi, "lečenje LSD ili jednog ili više simptoma LSD-a" i slično odnosi se na odlaganje pojave LSD ili jednog ili više simptoma LSD-a za koje bi se inače moglo očekivati da se manifestuju prema uobičajenoj progresiji bolesti, smanjenje ozbiljnosti LSD-a ili smanjenje ozbiljnosti ili

1

eliminisanje jednog ili više postojećih simptoma povezanih sa LSD-em, odlaganje progresije LSD ili jednog ili više simptoma LSD-a tokom vremena u poređenju sa uobičajenom progresijom bolesti, i/ili preokretanje progresije LSD ili jednog ili više simptoma LSD-a tokom vremena. "Lečenje LSD ili jednog ili više simptoma LSD-a" može takođe da se odnosi na poboljšanje biohemijskog markera za LSD.

[0048] Kao što se ovde koristi, "uobičajena progresija bolesti," "progresija bolesti koje može obično da se očekuje" i slično odnose se na uobičajenu ili očekivanu progresiju LSD, jednog ili više simptoma povezanih sa LSD-em, ili nekog biohemijskog markera LSD ako se subjekt ne leči. Uobičajena ili očekivana progresija bolesti može da bude bazirana, na primer, na poznatoj skali, indeksu, proceni, ili oceni, ili nekom drugom pogodnom testu, za ocenjivanje progresije LSD, jednog ili više simptoma povezanih sa LSD-em, ili biohemijskog markera za LSD, kao što su oni opisani ovde. Skala, indeks, procena, ocena, neki drugi pogodan test mogu da odgovaraju progresiji LSD ukupno ili progresiji jednog ili više simptoma povezanih sa LSD-em. Na primer, uobičajena ili očekivana progresija bolesti može da bude na osnovu uobičajene ili očekivane pojave ili ozbiljnosti LSD ili simptoma ili kolekcije simptoma povezanih sa LSD-em. Uobičajena ili očekivana progresija bolesti može da se odredi na subjekt-posubjekt osnovi ili može da se bazira na onom što se obično primeti za ili iskusi prikupljanjem subjekata pogođenih sa LSD, kao što su populacija ili podpopulacija subjekata. Podpopulacija može da uključuje, na primer, podpopulaciju istog pola, istog ili sličnog godišta, istog ili sličnog vremena pojave jednog ili više simptoma, itd.

[0049] U jednom primeru izvođenja, "lečenje LSD ili jednog ili više simptoma LSD-a" odnosi se na odlaganje pojave LSD ili jednog ili više simptoma LSD-a za koje bi se inače moglo očekivati da se manifestuju prema uobičajenoj progresiji bolesti. Kao što se ovde koristi, "odlaganje pojave LSD ili jednog ili više simptoma LSD-a" i slično odnosi se na produženje vremena za, ili sprečavanje, pojavu LSD ili jednog ili više simptoma LSD-a. Na primer, može se reći da će pojava da se odloži kada je vreme za manifestaciju LSD ili jednog ili više simptoma LSD-a najmanje 5% duže od onog zapaženog prema uobičajenoj progresiji bolesti. Dalje, na primer, porast vremena od najmanje 10%, najmanje 15%, najmanje 20%, najmanje 25%, najmanje 30%, najmanje 40%, najmanje 50%, najmanje 60%, najmanje 70%, najmanje 80%, najmanje 90% ili najmanje 100% je opažen. U jednom primeru izvođenja, subjekt je asimptomatski. Davanje acetil-leucina može da se inicira u vreme kada je subjekt asimptomatski kako bi se odložila pojava LSD ili jednog ili više simptoma LSD-a za koje bi se inače moglo očekivati da se manifestuju prema uobičajenoj progresiji bolesti. U nekom drugom primeru izvođenja, subjekt je simptomatski. Davanje acetil-leucina može da se inicira u vreme kada subjekt ima neke simptome kako bi se odložila pojava jednog ili više dodatnih simptoma LSD-a za koje bi se inače moglo očekivati da se manifestuju prema uobičajenoj progresiji bolesti. Subjekt kom je to potrebno može da nastavi da prima terapiju sa acetil-leucinom u skladu sa trajanjima opisanim ovde. U jednom primeru izvođenja, terapija sprečava pojavu jednog ili više simptoma LSD-a za koje bi se inače moglo očekivati da se manifestuju prema uobičajenoj progresiji bolesti.

[0050] U jednom primeru izvođenja, "lečenje LSD ili jednog ili više simptoma LSD-a" odnosi se na smanjenje ozbiljnosti LSD ili smanjenje ozbiljnosti ili eliminisanje jednog ili više postojećih simptoma povezan sa LSD-em. Ozbiljnost LSD ili postojećeg(ih) simptoma može da se oceni upotrebom poznate skale, indeksa, procene, ili ocene, kao što su one opisane kao primeri ovde, ili nekog drugog pogodnog testa za procenu ozbiljnosti. Na primer, skala, indeks, procena, ocena, neki drugi pogodan test može da odgovara ozbiljnosti LSD ukupno ili ozbiljnosti jednog ili više simptoma povezanih sa LSD-em. U jednom primeru izvođenja, lečenje poboljšava takvu procenu od vrednosti ili stepena karakterističnog za simptomatskog pacijenta do vrednosti ili stepena karakterističnog za ne-simptomatskog pacijenta.

[0051] U jednom primeru izvođenja, "lečenje LSD ili jednog ili više simptoma LSD-a" odnosi se na odlaganje progresije LSD ili jednog ili više simptoma povezanih sa LSD-em tokom vremena u poređenju sa uobičajenom progresijom bolesti, ili preokretanje progresije LSD ili jednog ili više simptoma povezanih sa LSD-em tokom vremena. Vreme tokom kojeg lečenje odlaže ili preokreće progresiju može da se podudara sa trajanjem lečenja kao što je opisano gore. Lečenje može da odloži ili preokrene progresiju tokom trajanja od, na primer, oko sedam dana ili više, oko dve nedelje ili više, oko tri nedelje ili više, oko jednog meseca ili više, oko šest nedelja ili više, oko sedam nedelja ili više ili oko dva meseca ili više. Na primer, lečenje odlaže ili preokreće progresiju tokom trajanja od oko tri meseca ili više, oko četiri meseca ili više, oko pet meseci ili više ili oko šest meseci ili više. Dalje, na primer, odlaže ili preokreće progresiju tokom trajanja od oko 1 godine ili više, oko 2 godine ili više, oko 3 godine ili više, oko 4 godine ili više, oko 5 godina ili više, ili oko 10 godina ili više. Lečenje može da odloži ili preokrene progresiju LSD ili jednog ili više simptoma povezanih sa LSD-em tokom životnog veka pacijenta.

[0052] U jednom primeru izvođenja, "lečenje LSD ili jednog ili više simptoma LSD-a" odnosi se na odlaganje naprdovanja LSD ili jednog ili više simptoma LSD-a tokom vremena u poređenju sa uobičajenom progresijom bolesti. Kao što se ovde koristi, "odlaganje progresije LSD ili jednog ili više simptoma povezanih sa LSD-em tokom vremena" i slično odnosi se na usporavanje i/ili zaustavljanje progresije LSD ili jednog ili više simptoma LSD-a (npr., usporavanje i/ili zaustavljanje pogoršanja ili porasta ozbiljnosti LSD ili jednog ili više simptoma LSD-a) tokom vremena. Progresija bolesti može da se odredi, na primer, upotrebom poznate skale, indeksa, procene, ili ocene, kao što su oni opisani kao primeri ovde, ili ostali pogodni testovi za ocenjivanje progresije. Na primer, skala, indeks, procena, ocena, ili neki drugi pogodan test može da odgovara progresiji LSD ukupno ili progresiji jednog ili više simptoma povezanih sa LSD. U jednom primeru izvođenja, "odlaganje progresije LSD ili jednog ili više simptoma povezanih sa LSD" znači da se vrednost ozbiljnosti bolesti kod subjekta (npr., ukupna ozbiljnost ili ozbiljnost jednog ili više simptoma) određena poznatom skalom, indeksom, procenom, ocenom, itd., ili nekim drugim pogodnim testom za evaluaciju ozbiljnosti, smisleno ne povećava (npr., najmanje ostaje suštinski konstantna). U jednom primeru izvođenja, "odlaganje progresije LSD ili jednog ili više simptoma LSD-a" znači da se preči subjekt od dostizanja, ili porasta vremena uzetog za subjekt da dostigne (npr., smanjenje brzine promene rastuće ozbiljnosti), vrednost ozbiljnosti prema poznatoj skali, indeksu, proceni, oceni, itd., ili nekom drugom pogodnom testu, za ocenjivanje progresije u poređenju sa vrednošću koja odgovara uobičajenoj progresiji bolesti. Na primer, za progresiju se može reći da je odložena kada vreme za dostizanje vrednosti ozbiljnosti traje najmanje 5% duže od onog opaženog prema uobičajenoj progresiji bolesti. Dalje, na primer, produženje vremena od najmanje 10%, najmanje 15%, najmanje 20%, najmanje 25%, najmanje 30%, najmanje 40%, najmanje 50%, najmanje 60%, najmanje 70%, najmanje 80%, najmanje 90% ili najmanje 100% je primećeno. Vreme tokom kojeg lečenje odlaže progresiju LSD ili jednog ili više simptoma LSD-a može da se podudara sa trajanjem lečnja kao što je opisano gore. U jednom primeru izvođenja, lečenje odlaže progresiju za najmanje oko tri meseca, najmanje oko četiri meseca, najmanje oko pet meseci, ili najmanje oko šest meseci. U nekom drugom primeru izvođenja, lečenje odlaže progresiju za najmanje oko 1 godine, najmanje oko 2 godine, najmanje oko 3 godine, najmanje oko 4 godine, najmanje oko 5 godina, ili najmanje oko 10 godina. Lečenje može da odloži progresiju tokom životnog veka pacijenta.

[0053] U jednom primeru izvođenja, "lečenje LSD ili jednog ili više simptoma LSD" odnosi se na preokretanje napredovanja LSD ili jednog ili više simptoma LSD tokom vremena. Kao što se ovde koristi, "preokretanje napredovanja LSD ili jednog ili više simptoma LSD-a tokom vremena" i slično odnose se na zaustavljanje napredovanja i smanjenje ozbiljnosti LSD ili jednog ili više simptoma LSD-a tokom vremena. Progresija i ozbiljnost bolesti može da se odredi, na primer, upotrebom poznate skale, indeksa, procene, ili ocene, kao što su oni opisani kao primeri ovde, ili nekog drugog pogodnog testa za procenjivanje progresije i ozbiljnosti. Na primer, skala, indeks, procena, ocena, ili neki drugi pogodni test može da odgovara progresiji i ozbiljnosti LSD ukupno ili progresiji i ozbiljnosti jednog ili više simptoma povezanih sa LSD. U jednom primeru izvođenja, "preokretanje napredovanja LSD ili jednog ili više simptoma LSD-a tokom vremena" znači da se vrednost ozbiljnosti bolesti kod subjekta (npr., ukupna ozbiljnost ili ozbiljnost jednog ili više simptoma) određena poznatom skalom, indeksom, procenom, ocenom, itd., ili nekim drugim pogodnim testom, za evaluaciju ozbiljnosti, poboljšava tokom vremena (tj., pokazuje smanjenje u ozbiljnosti tokom vremena). Vreme tokom kojeg lečenje preokreće progresiju LSD ili jednog ili više simptoma LSD-a može da se podudara sa trajanjem lečenja kao što je opisano ovde. U jednom primeru izvođenja, lečenje preokreće progresiju za najmanje oko tri meseca, najmanje oko četiri meseca, najmanje oko pet meseci, ili najmanje oko šest meseci. U nekom drugom primeru izvođenja, lečenje preokreće progresiju za najmanje oko 1 godine, najmanje oko 2 godine, najmanje oko 3 godine, najmanje oko 4 godine, najmanje oko 5 godina, ili najmanje oko 10 godina. Lečenje može da preokrene progresiju tokom životnog veka pacijenta.

1

[0054] U jednom primeru izvođenja, "lečenje LSD ili jednog ili više simptoma LSD" odnosi se na poboljšanje biohemijskog markera za LSD kod pacijenta (npr., povišeni nivoi skladištenog(ih) metabolita ili sekundarnih biohemijskih promena koje proizilaze iz primarnog skladištenja). Biohemijski marker je signal aktivnosti bolesti i može da obezbeđuje tekuće indikacije ozbiljnosti i progresije bolesti tokom vremena. U jednom primeru izvođenja, biohemijski marker je poboljšan u pogledu kontrolne vrednosti. U jednom primeru izvođenja, biohemijski marker je odabran od povećane lizozomalne zapremine i povišenih nivoa glikosfingolipida (GSL). U jednom primeru izvođenja, biohemijski marker je povećana lizozomalna zapremina i lečenje smanjuje lizozomalnu zapreminu kod subjekta. U jednom primeru izvođenja, biohemijski marker je povišeni nivoi glikosfingolipida (GSL) i lečenje smanjuje GSL nivoe kod subjekta. U jednom primeru izvođenja, lečenje poboljšava biohemijski marker tokom vremena. Na primer, u jednom primeru izvođenja, poboljšanje biohemijskog markera tokom vremena znači da lečenje poboljšava biohemijski marker tokom vremena ka kontrolnoj vrednosti, sprečava progresiju biohemijskog markera tokom vremena, i/ili odlaže progresiju biohemijskog markera tokom vremena u poređenju sa uobičajenom progresijom bolesti. Vreme tokom kojeg lečenje poboljšava biohemijski marker može da se podudara sa trajanjem lečenja kao što je ovde opisano. U jednom primeru izvođenja, lečenje poboljšava biohemijski marker za najmanje oko tri meseca, najmanje oko četiri meseca, najmanje oko pet meseci, ili najmanje oko šest meseci. U daljem primeru izvođenja, lečenje poboljšava biohemijski marker za najmanje oko 1 godine, najmanje oko 2 godine, najmanje oko 3 godine, najmanje oko 4 godine, najmanje oko 5 godina, ili najmanje oko 10 godina. Lečenje može da poboljša biohemijski marker tokom životnog veka pacijenta.

[0055] "Simptom" LSD-a uključuje bilo koju kliničku ili laboratorijsku manifestaciju povezanu sa LSD-em i nije ograničen na ono što subjekt može da oseti ili opazi. Simptomi kao što je ovde opisano uključuju, ali nisu ograničeni na, neurološke simptome i psihijatrijske simptome. Primeri neuroloških simptoma uključuju ataksiju, ostale poremećaje kretanja kao što su hipokinezija, tegoba, tremor ili distonija, centralne okularne motorne poremećaje kao što je vertikalna i horizontalna supranuklearna paraliza pomeranja očiju/zurenja i neuropsihološke deficite kao što je demencija. Primeri psihijatrijskih simptoma uključuju depresiju, poremećaje ponašanja ili psihozu. Pojava simptoma može da bude u opsegu od rođenja do zrelog doba.

[0056] Progresija LSD ili jednog ili više simptoma LSD-a tokom vremena ili tokom lečenja može da se prati, na primer, upotrebom jednog ili više poznatih testova u dve ili više vremenskih tačaka i poređenjem rezultata. Progresija i/ili ozbiljnost bolesti može da se oceni, na primer, upotrebom Skale za procenjivanje i i ocenjivanje ataksije (SARA), Funkcionalnog indeksa spinocerebelarne ataksije (SCAFI), Međunarodn kooperativne skale za ocenjivanje ataksije (ICARS), kratke skale za ocenjivanje ataksije (BARS), modifikovane skale za ocenjivanje invalidnosti (mDRS), EuroQol 5Q-5D-5L (EQ-5D-5L), vizuelne analogne skale (VAS), Wechsler skale inteligencije za odrasle osobe-revidirana (WAIS-R), Wechsler skale inteligencije za decu-IV (WISC-IV), Montrealske procene kognicije (MoCA) ili ostalih pogodnih testova. Za određene LSD-e, kao što je NPC, određene ocene su razvijene i validirane tokom poslednjih dekada, na primer, klinička ocena ozbiljnosti (CSS) i godišnja ocena povećanja ozbiljnosti (ASIS) (videti Yanjanin et al., "Linear Clinical Progression, Independent of Age of Onset, in Niemann-Pick Disease, Type C," Am J Med Genet Part B 153B:132-140) i modifikovana 6-domenska skala NP-C invalidnosti (mDRS ocena). Na primer, NPC ozbiljnost kod pacijenta može da se kvantifikuje dodeljivanjem CSS, koja procenjuje razne parametre bolesti (ambulacija, napadi, pomeranje očiju, itd.) i daje svakom parametru rezultat od 5. Viša ocena jednaka je većoj ozbiljnosti. ASIS kvantifikuje godišnju stopu promene u CSS, izračunata deljenjem CSS sa starošću pacijenta. U vezi sa tim, određene ocene u ovim testovima su karakteristike simptomatskih LSD pacijenata i dokaz progresije i/ili ozbiljnosti bolesti.

[0057] Tako, "lečenje LSD ili jednog ili više simptoma LSD-a," na primer, može da se izjednači sa postizanjem poboljšanog procenjivanja, kao što su oni opisani ovde, SARA, SCAFI, ICARS, BARS, mDRS, EQ-5D-5L, VAS, WAIS-R, WISC-IV, CSS i/ili MoCA ocena, ili rezultata drugog testa pogodnog za karakterisanje LSD subjekta. Na primer, u jednom primeru izvođenja, "smanjenje ozbiljnosti LSD ili smanjenje ozbiljnosti ili eliminisanje jednog ili više postojećih simptoma LSD-a" znači poboljšanje SARA, SCAFI, ICARS, BARS, mDRS, EQ-5D-5L, VAS, WAIS-R, WISC-IV, CSS i/ili MoCA ocene, ili rezultata nekog drugog pogodnog testa za evaluaciju ozbiljnosti, kao što je poboljšanje ocene ili rezultata od vrednosti ozbiljnosti karakteristične za simptomatskog subjekta do vrednosti karakteristične za ne-simptomatskog subjekta. U nekom drugom primeru izvođenja, "odlaganje progresije LSD ili jednog ili više simptoma LSD-a" znači da se SARA, SCAFI, ICARS, BARS, mDRS, EQ-5D-5L, VAS, WAIS-R, WISC-IV, CSS i/ili MoCA ocena subjekta, ili rezultat nekog drugog pogodnog testa za evaluaciju progresije, smisleno ne povećava (npr., najmanje ostaje suštinski konstantna). U daljem primeru izvođenja, "odlaganje progresije LSD ili jednog ili više simptoma LSD-a" znači sprečavanje SARA, SCAFI, ICARS, BARS, mDRS, EQ-5D-5L, VAS, WAIS-R, WISC-IV, CSS i/ili MoCA ocene subjekta, ili rezultat nekog drugog pogodnog testa za evaluaciju progresije, da dostigne, ili da poveća vreme da se dostigne, vrednost u odnosu na onu uobičajene progresije bolesti. U nekom drugom primeru izvođenja, "preokretanj progresije LSD ili jednog ili više simptoma LSD-a tokom vremena" znači da se SARA, SCAFI, ICARS, BARS, mDRS, EQ-5D-5L, VAS, WAIS-R, WISC-IV, CSS i/ili MoCA ocena subjekta, ili rezultat nekog drugog pogodnog testa za evaluaciju progresije, poboljšava tokom vremena (tj., pokazuje smanjenje u ozbiljnosti tokom vremena).

[0058] Na primer, radi evaluacije ukupnog neurološkog statusa, mDRS, četvoro-domenska skala (ambulacija, manipulacija, jezik i gutanje), može da se primeni. Cerebelarna funkcija može da se oceni upotrebom SARA, klinička skala za ocenjivanje sa osam stavki (hod, stav, sedenje, govor, fina motorna funkcija i taksija; opseg 0-40, gde je 0 najbolji neurološki status, a 40 najgori), i SCAFI, koja obuhvata 8-m-hodajuće-vreme (8MW; izvodi se tako što pacijenti jodaju dvaput brže što je moguće od jedne linije do druge isključujući okrete), 9-rupa-klin-test (9HPT) i broj "PATA" ponavljanja tokom 10 s. Subjektivno

1

oštećenje i kvalitet života može da se oceni upotrebom EQ-5D-5L upitnika i VAS. Kako bi se ocenila očna motorna funkcija, 3-dimenzionalna videookulografija (EyeSeeCam) može da se koristi za merenje brzine pika pomeranja očiju, dobit od finog praćenja očima, pika sporo-fazne brzine zurenjem-provociranog nistagmusa (funkcija zadržavanja pogleda), pika sporo-fazne brzine optokinetičkog nistagmusa, i dobit od horizontalne vestibulo-okularne refleksije. Kako bi se ocenilo kognitivno stanje, WAIS-R ili WISC-IV, i MoCA, ocenjivanje različitih kognitivnih domena, uključujući pažnju i koncentraciju, funkcije izvršavanja, pamćenje, jezik, vizuelnokonstrukcione veštine, konceptualno razmišljanje, proračune, i orijentaciju sa maksimumom od 30 poena i prekidnom ocenom od 26, može da se koristi. Prosečan stručnjak znaće kako da izvede ove i druge takve testove.

[0059] Acetil-leucin, ili neka farmaceutski prihvatljiva so istog, može da se daje, na primer, u dozi koja je u opsegu od oko 500 mg do oko 15 g dnevno ili u opsegu od oko 500 mg do oko 10 g dnevno, kao što je u opsegu od oko 1,5 g do oko 10 g dnevno, opciono čvrstim oralnim ili tečnim oralnim putem. Acetilleucin, ili neka farmaceutski prihvatljiva so istog, može da se daje, na primer, u dozi prema onoj Tanganil®, koji se propisuje odraslima u dozi od 1,5 g do 2 g dnevno, 3-4 tablete u dve doze, ujutru i uveče.

[0060] Ako se jedan enantiomer daje, doze mogu da se redukuju prema tome. Na primer, ako se samo acetil-L-leucin ili ako se samo acetil-D-leucin daje, doza može da bude u opsegu od oko 250 mg do oko 15 g dnevno, opsegu od oko 250 mg do oko 10 g dnevno, ili opegu od oko 250 mg do oko 5 g dnevno, kao što je od oko 0,75 g do oko 5g dnevno.

[0061] U jednom primeru izvođenja, dati dozni opsezi od oko 1 g do oko 15 g dnevno, od oko 1 g do oko 10 g dnevno, ili od oko 1,5 g do oko 7 g dnevno. Može da bude od oko 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, ili 14 g do oko 15 g dnevno. Može biti od oko 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8 ili 9 g do oko 10 g dnevno. Može biti više od oko 1,5 g dnevno, ali manje od oko 15, 14, 13, 12, 11, 10, 9, 8, 7, 6 ili 5 g dnevno. U jednom primeru izvođenja, doza je u opsegu od oko 4 g do oko 6 g dnevno. U nekom drugom primeru izvođenja, doza je u opsegu od oko 4 g do oko 5 g dnevno. U jednom primeru izvođenja, doza je oko 4,5 g dnevno. U jednom primeru izvođenja, doza je oko 5 g dnevno. U jednom primeru izvođenja, doze se daju u čvrstom oralnom doznom obliku, posebno tablete. U nekom drugom primeru izvođenja, ove doze su za acetilleucin kada je u svom racemskom obliku. Doze za acetil-leucin kada je prisutan enantiomerni višak mogu biti niže od onih navedenih ovde, na primer, oko 50% niže. Gore navedeni dozni opsezi kada se prepolove tako su takođe eksplicitno obuhvaćeni ovim pronalaskom.

[0062] Ukupna dnevna doza može da se raširi na više davanja, tj. davanje može da bude dva ili više puta dnevno kako bi se postigla ukupna dnevna doza. Kao an primer, potreban broj tableta radi obezbeđivanja ukupne dnevne doze acetil-leucina može da bude podeljen na dva davanja (na primer, ujutru i uveče) ili tri davanja (na primer, ujutru, u podne i uveče). Svaka doza može da bude pogodna za davanje sa ili bez hrane. Na primer, acetil-leucin može da se daje oko 1 ili oko 2 sata pre obroka, kao što

1

je najmanje oko 20 minuta, najmanje oko 30 minuta, najmanje oko 40 minuta, ili najmanje oko 1 sat pre obroka, ili može da se daje oko 1, oko 2, ili oko 3 sata posle obroka, kao što je čekanje od najmanje oko 20 minuta, najmanje oko 30 minuta, najmanje oko 1 sata, najmanje oko 1,5 sati, najmanje oko 2 sata, ili najmanje oko 2,5 sata nakon obroka. Na primer, ukupna dnevna doza od 4,5 g acetil-DL-leucina može da se daje kao tri tablete Tanganil® (ili ekvivalenta) pre, sa, ili posle doručka, tri dodatne tablete pre, sa, ili posle ručka, i tri dodatne tablete pre, sa, ili posle večere.

[0063] Davanje acetil-leucina u skladu sa ovim pronalaskom može da se započne pre ili posle otkrivanja da subjekt ima genetički, biohemijski, ili neki drugi slični identifikacioni marker LSD-a, kao što je, u slučaju prethodnog, kada se za subjekt sumnja da ima ili je u riziku da ima LSD. Davanje može da se započne u ili oko vremena kada je otkriveno da subjekt ima genetički, biohemijski, ili neki drugi sličan identifikacioni marker LSD-a. Slično, davanje može da se započne pre, u ili oko vremena, ili nakon što se kod subjekta dijagnostikuje LSD, kao što je pre, u ili oko vremena, ili nakon što se kod subjekta otkrije da ima genetički, biohemijski, ili neki drugi sličan identifikacioni marker LSD-a. Davanje acetil-leucina može da se započne kada je subjekt simptomatski ili asimptomatski. Posebno, jedna od prednosti lečenja acetil-leucinom, prema ovom pronalasku, je da davanje acetil-leucina može da se započne već u vreme nakon što se otkrije da subjekt ima genetički i/ili biohemijski marker za LSD ali pre nego što subjekt pokaže simptome LSD-a (drugačije od genetičkog i/ili biohemijskog markera, tj., subjekt je asimptomatski) ili pre nego što subjekt pokaže jedan ili više simptoma koji se smatraju obeležjima bolesti. Lečenje može da odloži pojavu LSD ili jednog ili više simptoma povezanih sa LSD-em, kao što je ovde opisano. Lečenje može takođe da se nastavi neko vreme kao što je ovde opisano.

[0064] Kao što je ovde opisano, prednost lečenja acetil-leucinom, prema ovom pronalasku, je da acetilleucin može da se daje tokom dugotrajnog vremena kako bi se, na primer, odložila ili čak preokrenula progresija LSD ili jednog ili više simptoma LSD-a kod subjekta u poređenju sa uobičajenom progresijom bolesti. Trajanje lečenja može da bude, na primer, oko sedam dana ili duže, oko dve nedelje ili duže, oko tri nedelje ili duže, oko jednog meseca ili duže, oko šest nedelja ili duže, oko sedam nedelja ili duže, ili oko dva meseca ili duže. U jednom primeru izvođenja, ono je oko tri meseca ili duže, oko četiri meseca ili duže, oko pet meseci ili duže ili oko šest meseci ili duže. Trajanje lečenja može da bude oko 1 godine ili duže, oko 2 godine ili duže, oko 4 godine ili duže, oko 5 godina ili duže, ili oko 10 godina ili duže. Trajanje lečenja može da bude tokom celog života pacijenta.

[0065] Bilo koja i sve kombinacije doznog oblika, dozna količina, dozni raspored i trajanje lečenja predviđeni su i obuhvaćeni ovim pronalaskom. U jednom primeru izvođenja, doza je od oko 4 g do oko 10 g dnevno, uzeta putem jednog, dva, ili tri davanja dnevno, za trajanje lečenja od oko dva meseca ili više. U nekom drugom primeru izvođenja, doza je veća od 4 g ali ne veća od 5 g dnevno, uzeta putem jednog dva ili tri davanja dnevno, za trajanje lečenja od oko šest meseci ili više. Dozni oblik može da bude čvrsti oralni dozni oblik, posebno tablete.

1

[0066] Farmaceutska kombinacija može da se koristi kao monoterapija (npr., upotreba aktivnog agensa samog) za lečenje LSD kod subjekta. Alternativno, farmaceutska kombinacija može da se koristi kao dopuna, ili u kombinaciji sa, ostalim poznatim terapijama, npr., za lečenje LSD kod subjekta.

[0067] Sve LSD, koje mogu da se klasifikuju na različite načine, su unutar obima ovog pronalaska. U jednom primeru izvođenja, LSD je odabran od bilo koje bolesti skladištenja glikogena, mukopolisaharidoza, mukolipidoza, oligosaharidoza, lipidoza, sfingolipidoza i bolesti lizozomalnog transporta.

[0068] Sfingolipidoze mogu da budu odabrane od bilo koje od Niemann-Pickove bolesti tipa A/B, Gaucherove bolesti tipova I, II, i III, Krabbeove bolesti, Fabrijeve bolesti, Schindlerove bolesti, GM1 gangliozidoze, Morquio B bolesti, GM2 gangliozidoza, metahromatske leukodistrofije, Farberove bolesti, višestrukog nedostatka sulfataze, nedostatka lizozomalne kisele lipaze i galaktozialidoze. U jednom primeru izvođenja, sfingolipidoze su odabrane od Niemann-Pickove bolesti tipa A, GM1 gangliozidoze, Tay-Sachs bolesti, AB varijante Tay-Sachs bolesti, i Sendhofove bolesti.

[0069] Mukolipidoze mogu da budu odabrane od bilo koje od mukolipidoze I, mukolipidoze II, mukolipidoze III, i mukolipidoze IV. U jednom primeru izvođenja, mukolipidoza je mukolipidoza II ili mukolipidoza III.

[0070] Mukopolisaharidoze mogu da budu odabrane od bilo koje od MPS IH, MPS I H-S, MPS IS, MPS IIA, MPS IIB, MPS IIIA-D, MPS IVA, MPS VI, MPS VII i MPS IX. U jednom primeru izvođenja, mukopolisaharidoza je MPS III ili MPS VII. U jednom primeru izvođenja, mukopolisaharidoza je MPS IIIB.

[0071] Oligosaharidoze mogu da budu odabrane od bilo koje od beta-manozidoze, alfa-fukozidoze, i aspartilglukozaminurije. U jednom primeru izvođenja, oligosaharidoza je aspartilglukozaminurija.

[0072] Lipidoze mogu da budu odabrane od bilo koje od neuronalnih ceroidnih lipofuscinoza (tip I do X zaključno), i Wolman-ove bolesti.

[0073] Bolest skladištenja glikogena može da bude odabrana od Pompeove bolesti koja se javlja kod dece, Pompeove bolesti koja se kasnije javlja i Danonove bolesti.

[0074] Bolesti lizozomalnog transporta mogu da budu odabrane od cistinoze, piknodizostoze, bolesti skladištenja sijalinske kiseline i bolesti skladištenja slobodne sijalinske kiseline kod dece.

[0075] LSD može da bude primarni defekt lizozomalne hidrolize, defekt posttranslacione obrade lizozomalnih enzima, defekt prenosa za lizozomalne enzime, defekt zaštite lizozomalnih enzima, defekt u rastvornim ne-enzimskim lizozomalnim proteinima, defekt transmembranskih (ne-enzimskih) proteina ili neki neklasifikovani defekt.

[0076] U jednom primeru izvođenja, LSD je odabran od primarnog defekta lizozomalne hidrolize.

Primarni defekti lizozomalne hidrolize uključuju, ali nisu ograničeni na, Tay-Sachs bolest (defekt βheksozaminidaze A), Sendhofovu bolest (defekt β-heksozaminidaze A+B), Fabrijevu bolest (defekt agalaktozidaze A), Krabbeovu bolest (defekt β-galaktozil keramidaze), Niemann-Pickovu bolest Tip A i B

1

(defekt sfingomijelinaze), metahromatsku leukodistrofiju (defekt arilsulfataze A), MPS IH (Hurler sindrom; defekt α-iduronidaze), MPS IS (Scheie sindrom; defekt α-iduronidaze), MPS IH-S (Hurler-Scheie sindrom; defekt α-iduronidaze), MPS II (Hunter sindrom; defekt iduronat sulfataze), MPS IIIA (Sanfilippo A sindrom; defekt heparan sulfamidaze), MPS IIIB (Sanfilippo B sindrom; defekt acetil αglukozaminidaze), MPS IIIC (Sanfilippo C sindrom; acetil CoA: defekt α- glukozaminid N-acetiltransferaze), MPS IIID (Sanfilippo D sindrom; defekt N-acetil glukozamin-6-sulfataze), MPS IV A (Morquio A bolest; defekt acetil galaktozamin-6-sulfataze), MPS IVB (Morquio B bolest; defekt βgalaktozidaze), MPS V (promenjeno ime MPS IS), MPS VI (Maroteaux Lamy Sindrom; defekt acetil galaktozamin-4-sulfataze (arilsulfataze B)), MPS VII (Sly Sindrom; defekt β-glukuronidaze), MPS IX (defekt hijaluronidaze), Wolman-ova bolest/bolest skladištenja holesteril estra (WD; defekat kisele lipaze), Pompeovu bolest (Tip II; defekt α 1,4-glukozidaze), aspartilglukozaminuriju (defekt glikozilasparaginaze), fukozidozu (defekt a-fukozidaze), α-manozidozu (defekt a-manozidaze), βmanozidozu (defekt β-manozidaze), Schindlerovu bolest (defekt N-acetilgalaktozaminidaze), sijalidozu/ML I (defekt α-neuraminidaze), infantilnu neuronalnu ceroidnu lipofuscinozu (CLNi; defekt palmitoil protein tioesteraze), kasniju infantilnu neuronalnu ceroidnu lipofuscinozu (CLN2; defekt karboksipeptidaze), ranu infantilnu GM1 gangliozidozu, kasniju infantilnu GM1 gangliozidozu, GM1 gangliozidozu kod starije dece, Gaucherovu bolest Tip 1 (Ne-Neuronopatska), Gaucherovu bolest Tip 2/3 (Neuronopatska), neuronalnu ceroidnu lipofuscinozu Tip 4 (CLN4; Kufs bolest; NCL kod odraslih; nedostatak palmotoil-protein tioesteraze-1 (Tip A); nedostatak katepsina F (Tip B)), neuronalnu ceroidnu lipofuscinozu Tip 10 (CLN10; kongenitalni nedostatak katepsina D), Piknodizostozu (deficit katepsina K), Pompeova bolest koja se javlja kod dece, Pompeova bolest koja se kasnije javlja, Farberova bolest (Farberova lipogranulomatoza; nedostatak keramidaze; Fibrocitna dismukopolisaharidoza;

Lipogranulomatoza) i Galaktosijalidozu (defekat protektivnog proteina katepsina A, PPCA defect). U jednom primeru izvođenja, primarni defekt lizozomalne hidrolize odabran je od Tay-Sachs bolesti, Sendhofove bolesti, Niemann-Pickove bolesti Tip A, Niemann-Pickove bolesti tip B, neuronalnih ceroidnih lipofuscinoza, Gaucherove bolesti, Fabrijeve bolesti, Krabbeove bolesti, GM1 gangliozidoze, GM2 gangliozidoze, metahromatske leukodistrofije, i Farberove bolesti. U jednom primeru izvođenja, primarni defekt lizozomalne hidrolize je odabran od Tay-Sachs bolesti, Sendhofove bolesti, Niemann-Pickove bolesti Tip A, Niemann-Pickove bolesti tip B, i GM1 gangliozidoze.

[0077] U jednom primeru izvođenja, LSD je odabran od defekta posttranslacione obrade lizozomalnih enzima. Defekti posttranslacione obrade lizozomalnih enzima uključuju, ali nisu ograničeni na, mukosulfatidozu (MSD; višestruki defekt sulfataze), MLII (I-ćelijska bolest; defekt N-acetil glukozamin posforil transferaze) i MLIII (pseudo-Hurler polidistrofija; defekt N-acetil glukozamin posforil transferaze).

1

[0078] U jednom primeru izvođenja, LSD je odabran od nekog defekta prenosa za lizozomalne enzime. Defekti prenosa za lizozomalne enzime uključuju, ali nisu ograničeni na, mukolipidozu tip II (I-ćelijska bolest; defekt N-acetil glukozamin posforil transferaze), mukolipidozu tip IDA (pseudo-Hurler polidistrofija; defekt N-acetil glukozamin posforil transferaze) i mukolipidozu tip IIIC.

[0079] U jednom primeru izvođenja, LSD je neki defekt zaštite lizozomalnih enzima. Defekti zaštite lizozomalnih enzima uključuju, ali nisu ograničeni na, galaktosijalidozu (defekt protektivnog proteina katepsina A (PPCA)).

[0080] U jednom primeru izvođenja, LSD je neki defekt u rastvornim ne-enzimskim lizozomalnim proteinima. Defekti u rastvornim ne-enzimskim lizozomalnim proteinima uključuju, ali nisu ograničeni na, nedostatak GM2 aktivatorskog proteina (varijanta AB), nedostatak sfingolipid aktivatorskog proteina (SAP).

[0081] U jednom primeru izvođenja, LSD je defekt transmembranskih (ne-enzimskih) proteina. Defekti transmembranskih (ne-enzimskih) proteina uključuju, ali nisu ograničeni na, Danonovu bolest (lizozompovezani defekt membranskih proteina 2 (LAMP2)), NPC (NPCi defekt), cistinozu (defekt cistinozina), infantilnu bolest skladištenja slobodne sijalinske kiseline (ISSD; defekt sijalina), Salla bolest (skladištenje slobodne sijalinske kiseline; defekt sijalina), neuronalnu ceroidnu lipofuscinozu kod maloletnika (CLN3, Batten bolest), neuronalnu ceroidnu lipofuscinozu kod odraslih (Kufs bolest; NCL kod odraslih; nedostatak palmotoil-proteina tioesteraze-i (Tip A); nedostatak katepsina F (Tip B)), neuronalne ceroidne lipofuscinoze (NCL) (CLN6, CLN7, i CLN8) i mukolipidozu tip IV (defekt mukolipina).

[0082] U jednom primeru izvođenja, LSD je neki neklasifikovani defekt. Neklasifikovani defekti uključuju, ali nisu ograničeni na, neuronalne ceroidne lipofuscinoze (NCL) (CLN5 i CLN9).

[0083] LSD koji se leči pomoću kombinacija i upotreba ovog pronalaska može da bude bilo koji od neuronalnih ceroidnih lipofuscinoza, primarnih glikosfingolipidoza (tj. Gaucher, Fabrijeva, GM1, GM2 gangliozidoza, Krabbeova i metahromatska leukodistrofija (MLD)), Farberova bolest i višestruki nedostatak sulfataze. U jednom primeru izvođenja, LSD imaznačajno poboljšanje centralnog nervnog sistema (CNS). Na primer, LSD može da bude odabran od NPC, Tay-Sachs bolesti, Sendhofove bolesti, GM1 gangliozidoze ili Fabrijeve bolesti.

[0084] U jednom primeru izvođenja, LSD je Niemann-Pickova bolest tip A. U nekom drugom primeru izvođenja, LSD je Niemann-Pickova bolest tip B. Niemann-Pickove bolesti su heterogena grupa autozomalnih recesivnih LSD-a. Uobičajena ćelijska svojstva uključuju abnormalno skladištenje sfingomijelina (SM) u mononuklearnim fagocitnim ćelijama i parenhimalnim tkivima, kao i (hepato)splenomegalnim. Među tri glavne podgrupe (A-C), NPC (prethodno klasifikovane kao NPC i NPD a sada se smatra da su jedna bolest) je klasifikovan kao fatalni neurovisceralni LSD izazvan abnormalnom intracelularnom akumulacijom indukovanom transportom holesterola, neesterifikovanog holesterola, u kasnijim endozomalnim/lizozomalnim odeljcima. Izvan CNS, celularne karakteristike NPC

2

uključuju abnormalnu akumulaciju neesterifikovanog holesterola i ostalih lipida (npr. GSL) unutar kasnijih endozomalnih/lizozomalnih odeljaka. Obrnuto, ne postoji neto elevacija u holesterolu u CNS (iako ima izmenjenu distribuciju) ali postoje visoko povišeni nivoi GSL-a. Progresivna neurodegeneracija posebno se karakteriše sekvencijalnom degeneracijom GABAergičnih Purkinje neurona u cerebelumu, što je paralelno sa pojavom i progresijom cerebelarne ataksije i ostalim aspektima neuroloških disfunkcija koje su primećeni tokom NPC. Genetička ispitivanja pokazala su da je NPC bolest izazvana mutacijama ili u Npci ili u Npc2 genima. Precizna mehanistička veza između ova dva gena ostaje nepoznata i funkcionalne uloge ovih proteina ostaju enigma. NPCi kodira multimembranski premošćujući protein ograničavajuće membrane kasnijeg endozoma/lizozoma, dok je NPC2 rastvorljiv holesterol vezujući protein lizozoma. Kada je NPCi inaktiviran, sfingozin je prvi lipid koji se skladišti, što ukazuje da NPCi ima ulogu u transportu sfingozina od lizozoma, gde se normalno generiše kao deo katabolizma sfingolipida. Povišeni sfingozin zauzvrat izaziva defekt u ulasku kalcijuma u kisela skladišta što rezultuje u velikoj meri smanjenjem oslobađanja kalcijuma iz ovog odeljka. Ovo onda sprečava kasniju endozom-lizozom fuziju, koja je kalcijum-zavistan proces, i izaziva sekundarnu akumulaciju lipida (holesterol, sfingomijelin i glikosfingolipidi) da su teret u prolazu kroz kasniji endocitni put. Ostale sekundarne posledice inhibicije NPCi funkcije uključuju defektivnu endocitozu i neuspeh da se očiste autofagne vakuole. Pokazalo se da je NPC1/NPC2 ćelijski put ciljan patogenim mikobakterijama kako bi se promovisalo njihovo preživljavanje u kasnijim endozomima.

[0085] Tay-Sachs bolest je fatalni nasledni poremećaj metabolizma lipida okarakterisan naročito u CNS tkivu zbog nedostatka A izozima β-heksozaminidaze. Mutacije u HEXA genu, koji kodira α podjedinicu βheksozaminidaze, izazivaju nedostatak A izozima. Tay-Sachs bolest je prototip grupe poremećaja, GM2 gangliozidoze, koji se karakterišu defektivnom degradacijom GM2 gangliozida. GM2 gangliozid (monosijaliniziran gangliozid 2) akumulira se u neuronima što već počinje u fetalnom životu.

[0086] Sendhofova bolest rezultuje iz nedostatka i A i B (osnovni) izozima β-heksozaminidaze. Mutacije u HEXB genu, koji kodira β podjedinicu β-heksozaminidaze, izazivaju nedostatak B izozima.

[0087] GM1 gangliozidoza je izazvana nedostatkom β-galaktozidaze, koja rezultuje u lizozomalnom skladištenju GM1 gangliozida (monosijaliniziran gangliozid 1).

[0088] Fabrijeva bolest izazvana je nedostatkom α-galaktozidaze, što rezultuje lizozomalnim skladištenjem keramid triheksozida.

[0089] U jednom primeru izvođenja, LSD je odabran od Tay-Sachs bolesti, AB varijante Tay-Sachs bolesti, Sendhofove bolesti, Niemann-Pickove bolesti tip A, mukolipidoze II, mukolipidoze III, MPS III, MPS VII, GM1 gangliozidoze, i aspartilglukozaminurije. U jednom primeru izvođenja, LSD je Sendhofova bolest. U jednom primeru izvođenja, LSD je Tay-Sachs bolest. U jednom primeru izvođenja, LSD je AB varijanta Tay-Sachs bolesti. U jednom primeru izvođenja, LSD je mukolipidoza tip II. U jednom primeru izvođenja, LSD je mukolipidoza tip III. U jednom primeru izvođenja, LSD je GM1 gangliozidoza. U jednom primeru izvođenja, LSD je MPS III. U jednom primeru izvođenja, LSD je MPS VII. U jednom primeru izvođenja, LSD je Niemann-Pickova bolest tip A. U jednom primeru izvođenja, LSD je aspartilglukozaminurija.

[0090] U jednom primeru izvođenja, acetil-leucin, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, leče gubitak mase, pogoršanje hoda, i/ili pogoršanje motorne funkcije povezano sa Niemann-Pickovom bolesti tip A ili mukolipidozom tip II. Na primer, acetil-leucin, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, može da odloži pojavu, smanji ozbiljnost ili eliminiše, ili odloži ili preokrene progresiju gubitka mase, pogoršanja hoda, i/ili pogoršanja motorne funkcije povezanog sa Niemann-Pickovom bolesti tip A ili mukolipidozom tip II. U jednom primeru izvođenja, gubitak mase, pogoršanje hoda, i/ili pogoršanje motorne funkcije povezano je sa Niemann-Pickovom bolesti tip A ili mukolipidozom tip II.

[0091] U jednom primeru izvođenja, acetil-leucin, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, leči pogoršanje hoda, pogoršanje motorne funkcije, i/ili smanjenu pokretljivost povezanu sa Sendhofovom bolesti. Na primer, acetil-leucin, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, može da odloži pojavu, smanji ozbiljnost ili eleminiše, ili odloži ili preokrene progresiju pogoršanja hoda, pogoršanja motorne funkcije, i/ili smanjene pokretljivosti povezane sa Sendhofovom bolesti.

[0092] U jednom primeru izvođenja, acetil-leucin, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so leči smanjenu koordinaciju, tremore, smanjenu pokretljivost, kognitivno pogoršanje, i/ili pogoršanje hoda povezano sa Tay-Sachs bolesti. Na primer, acetil-leucin, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, može da odloži pojavu, smanji ozbiljnost ili eleminiše, ili odloži ili preokrene progresiju smanjene koordinacije, tremora, smanjene pokretljivosti, kognitivnog pogoršanja, i/ili pogoršanja hoda povezanog sa Tay-Sachs bolesti.

[0093] Takođe je obezbeđena upotreba za lečenje LSD ili jednog ili više simptoma LSD kod subjekta kom je to potrebno, pri čemu upotreba obuhvata davanje terapeutski efektivne količine acetil-leucina, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, subjektu. "Terapeutski efektivne količine" agensa je bila koja količina koja, kada se daju subjektu, je količina agensa koja je potrebna kako bi se proizveo željeni efekat, koji, za ovaj opis, može da bude terapeutski i/ili profilaktički. Doza može da se odredi prema raznim parametrima, kao što je specifičan oblik korišćenog acetil-leucina; starost, masa i stanje pacijenta koji se leči; tip bolesti; put davanja; i potreban režim. Lekar će biti moći da odredi potreban put davanja i dozu za bilo kog određenog pacijenta. Na primer, dnevna doza može da bude od oko 10 do oko 225 mg po kg, od oko 10 do oko 150 mg po kg, ili od oko 10 do oko 100 mg po kg telesne mase.

[0094] Takođe je opisan komplet za lečenje LSD kod subjekta kom je to potrebno (npr., subjekt koji ima, za kog se sumnja da ima, ili je u riziku da ima LSD), koji obuhvata sredstva za dijagnostifikovanje ili prognozu LSD-a, i acetil-leucin ili neku njegovu farmaceutski prihvatljivu so.

[0095] Sredstva za dijagnostifikovanje ili prognozu nekog LSD mogu da uključuju specifični vezujući agens, sondu, prajmer, par ili kombinaciju prajmera, neki enzim ili antitelo, uključujući fragment antitela, koja mogu da detektuju ili pomognu u detekciji nekog LSD, kao što je definisano ovde. Komplet može da obuhvata LysoTracker®, koji je fluorescentni marker i komercijalno je dostupan i od Invitrogen kao i od Lonza. LysoTracker® može da bude plav, plavo-beli, žut, zelen ili crven.

[0096] Komplet takođe obuhvata acetil-leucin ili neku njegovu farmaceutski prihvatljivu so, kao što je definisano ovde. Komplet može dalje da obuhvata pufere ili vodene rastvore. Komplet može dalje da obuhvata instrukcije za upotrebu acetil-leucina ili neke njegove farmaceutski prihvatljive soli u upotrebi ovog pronalaska.

[0097] U daljem primeru izvođenja, opisan je acetil-leucin, ili neka njegova farmaceutski prihvatljiva so, za upotrebu u obezbeđivanju neuroprotekcije kod subjekta koji ima, za kog se sumnja da ima, ili je u riziku da ima LSD.

[0098] "Neuroprotekcija" i njene srodne reči, kao što se ovde koriste, odnose se na prevenciju, usporavanje, i/ili preokrenutu progresiju neurodegeneracije, uključujući, ali bez ograničenja na, progresivni gubitak neuronske strukture, progresivni gubitak neuronske funkcije, i/ili progresivnu smrt neurona. Obezbeđivanje neuroprotekcije može da rezultuje odlaganjem pojave LSD-a ili jednog ili više simptoma LSD-a za koje bi se inače moglo očekivati da se manifestuju prema uobičajenoj progresiji bolesti, smanjenjem ozbiljnosti LSD-a ili smanjenjem ozbiljnosti ili eliminisanjem jednog ili više postojećih simptoma povezanih sa LSD-om, odlaganjem progresije LSD-a ili jednog ili više simptoma LSD-a tokom vremena u poređenju sa uobičajenom progresijom bolesti, i/ili preokretanjem progresije LSD-a ili jednog ili više simptoma LSD-a tokom vremena. Vreme tokom kog je neuroprotekcija obezbeđena može da se podudara sa trajanjem lečenja kao što je ovde opisano. Lečenje može da obezbedi neuroprotekciju tokom nekog vremena, na primer, oko sedam dana ili više, oko dve nedelje ili više, oko tri nedelje ili više, oko jednog meseca ili više, oko šest nedelja ili više, oko sedam nedelja ili više ili oko dva meseca ili više. Dalje, na primer, lečenje obezbeđuje neuroprotekciju tokom nekog vremena od oko tri meseca ili više, oko četiri meseca ili više, oko pet meseci ili više ili oko šest meseci ili više. U nekom drugom primeru izvođenja, obezbeđuje neuroprotekciju tokom nekog vremena od oko 1 godine ili više, oko 2 godine ili više, oko 3 godine ili više, oko 4 godine ili više, oko 5 godina ili više, ili oko 10 godina ili više. Lečenje može da obezbedi neuroprotekciju tokom životnog veka pacijenta.

[0099] Kao što je dokazano u primerima, pronalazači veruju da acetil-leucin deluje kao neuroprotektivni agens i da tako inhibira neurodegeneraciju za koju bi se inače moglo očekivati da se manifestuju.

[0100] U jednom primeru izvođenja, postoji upotreba u obezbeđivanju neuroprotekcije kod subjekta koji ima, za kog se sumnja da ima, ili je u riziku da ima LSD, pri čemu ta upotreba obuhvata davanje terapeutski efektivne količine acetil-leucina, ili neke njegove farmaceutski prihvatljive soli, subjektu.

[0101] Takođe je opisan komplet za obezbeđivanje neuroprotekcije kod subjekta koji ima, za kog se sumnja da ima, ili je u riziku da ima LSD, pri čemu taj komplet obuhvata sredstva za dijagnostifikovanje ili prognoziranje LSD-a, i acetil-leucin ili neku njegovu farmaceutski prihvatljivu so.

2

[0102] Ovaj pronalazak dalje uključuje upotrebu acetil-leucina, ili neke njegove farmaceutski prihvatljive soli, kao neuroprotektivnog agensa kod subjekta koji ima, za kog se sumnja da ima, ili je u riziku da ima LSD.

[0103] Sve karakteristike opisane ovde (uključujući bilo koje prateće patentne zahteve, apstrakt i crteže), i/ili sve faze bilo kog postupka tako opisane, mogu da se kombinuju sa bilo kojim od gornjih aspekata u bilo kojoj kombinaciji, osim kombinacija gde su najmanje neka od tih karakteristika i/ili faza međusobno isključive.

Primeri

[0104] Ovaj pronalazak u nastavku će biti detaljnije objašnjen putem primera koji slede, a koji demonstriraju korisnost acetil-leucina u lečenju LSD-a kod subjekta i obezbeđivanju neuroprotekcije kod pomenutog subjekta.

Primer 1

In Vivo ispitivanje na miševima - Postupci

Mišji model

[0105] U ovom ispitivanju koristi se autentičan mišji model NPC-a, Npc1<-/->(BALB/cNctr-Npc1<m1N>/J) miš, koji je nula za NPC1 protein i pokazuje sva obeležja kliničke bolesti (Loftus, 1997).

[0106] Ovaj mutantni soj nastao je spontano i ima životni vek u opsegu od 10-14 nedelja i, zbog toga, ima tok bolesti više akutan od velike većine pacijenata. Mutantni miš je iskorišćen uspešno, ne samo za određivanje ontogena bolesti i patogenih mehanizama koji su u osnovi, već i za evaluaciju eksperimentalnih terapija. Analize koje koriste ove miševe preduzete su na celoj životinji, ćelijskim i molekulskim nivoima (Baudry, 2003; Smith, 2009; Cologna, 2014; Cologna, 2012). To je najintenzivnije ispitivani životinjski model NPC-a.

[0107] Pre oko 4-5 nedelje starosti Npc1<-/->miševi nemaju primetnu bihejvrioralnu indikaciju bolesti koja ih razlikuje od parnjaka divljeg tipa iz legla. Prve indikacije bihejvrioralnih deficita, kao što su tremor i ataksični hod, javljaju se u nedeljama 5-6; gde u nedeljama 7-8 defekti u motornoj koordinaciji postaju očigledniji, a u 9-10 nedelji ataksija je napredovala i praćena je povećanim gubitkom mase i lošim stanjem krzna jer su ishrana i pijenje postali otežani (primenjena humana krajnja tačka) (Smith, 2009).

[0108] (Npc1<+/+>) parnjaci divljeg tipa iz legla korišćeni su kao kontrole.

Protokol tretiranja

[0109] Grupa Npc1<-/->miševa i grupa Npc1<+/+>miševa tretirane su sa 0,1 g/kg acetil-DL-leucina, koji je obezbeđen umešan u mišju hranu, od odvikavanja (tri nedelje starosti). Odvojene grupe Npcr<-/->i Npc1<+/+>miševa ostavljene su netretirane, kao kontrole.

Stanje krzna

[0110] Stanje krzna Npc1<-/->miševa, sa i bez terapije acetil-DL-leucina, upoređeno je jednostavnim posmatranjem miševa starosti devet nedelja.

Podaci o masi

[0111] Životinje su merene dvaput nedeljno. Određene su prosečne (srednje) vrednosti mase su za sve miševe u svakoj grupi i upoređene.

Analiza hoda

[0112] Analiza hoda je izvedena na miševima starosti od osam nedelja upotrebom CatWalk® 15.0 sistema prema instrukcijama proizvođača (Noldus, Nottingham, UK). Zabeleženo je pet serija po životinji.

[0113] Izmereni CatWalk® bili su:

1. Srednja vrednost stajanja: prosečno trajanje(a) kontakta šapa sa staklenom pločom;

2. Ciklus koraka: trajanje(a) između dva uzastopna kontakta iste šape;

3. Radni ciklus: procenat vremena za koje su šape u kontaktu sa pločom u poređenju sa vremenom potrebnim da se završi ciklus koraka;

4. Sekvenca koraka (AB): procenat vremena koji provede šetajući u LF-RH-RF-LH naizmeničnom obrazcu (LF: leva prednja; RH: desna zadnja; RF: desna prednja; LH leva zadnja);

5. Kadenca: korak po sekundama u probi;

6. Dijagonalno oslanjanje: procenat vremena sa istovremenim kontaktom dijagonalnih šapa sa staklenom pločom (RF i LH ili RH i LF).

Analiza motornih funkcija

2

[0114] Analiza motornih funkcija izvedena je na miševima starosti osam i devet nedelja upotrebom Praćenja aktivnosti u otvorenom prostoru prema instrukcijama proizvođača (Linton Instruments, Amlogger Software). Svaki miš je stavljen u plastični kavez sa prostirkom i analiziran tokom pet minuta. Podizanja su brojanja manuelno.

[0115] Izmereni parametri motornih funkcija bili su:

1. Centrirano podizanje: podizanje miševa na zadnje noge bez oslanjanja;

2. Podizanje: podizanje miševa na zadnje noge sa i bez oslanjanja na zidove kaveza;

3. Aktivnost: pravilno kretanje životinje uključujući hodanje;

4. Broj od prednjeg do zadnjeg dela (FR): kretanje životinje od prednjeg do zadnjeg dela kaveza;

5. Vreme aktivnosti: trajanje (s/min) aktivnosti u vezi sa kretanjem;

6. Vreme pokretljivosti: trajanje (s/min) pokretljivosti;

7. Vreme podizanja: trajanje bilo kog podizanja.

Rezultati

Stanje krzna

[0116] Fig.1B prikazuje netretiranog Npc1<-/->parnjaka istih godina u leglu. Kod Npc1<-/->miševa primećeno je da imaju loše stanje krzna u starosti od devet nedelja, jer su ishrana i pijenje postali otežani (videti Fig.1B).

[0117] U jasnom kontrastu, Fig.1A prikazuje Npc1<-/->miša tretiranog sa acetil-DL- leucinom od odvikavanja. Npc1<-/->miševi tretirani sa acetil-DL-leucinom imali su glatko i sjajno krzno, koje podseća na ono (Npc1<+/+>) parnjaka divljeg tipa iz legla (videti Fig.1A).

Podaci o masi

[0118] Kao što se može videti na Fig.2A, (Npc1<+/+>) miševi divljeg tipa progresivno su dobili na masi tokom trajanja ovog ispitivanja, tj. starosti od tri nedelje do 10 nedelja. Dalje, Fig.2A prikazuje srednju vrednost mase po grupi miševa u svakoj vremenskoj tački (Npc1<-/->netretirani, n = 1; Npcr1<-/->acetil-DL-leucin 0,1 g/kg, n = 3; Npc1<+/+>netretirani, n = 3; Npc1<+/+>acetil-DL-leucin 0,1 g/kg, n = 2).

[0119] Tretiranje acetil-DL-leucinom nije imalo značajan efekat na ovaj dobitak mase.

2

[0120] Npc1<-/->miševi inicijalno dobili su na masi, u velikoj meri na isti način kao Npc1<+/+>kontrole.

Međutim, Npc1<-/->miševi zatim su počeli da gube na masi u šestoj nedelji starosti. Na kraju ispitivanja (10 nedelja starosti), miševi su imali masu skoro jednako malu kao u četvrtoj nedelji starosti.

[0121] Tretiranje acetil-DL-leucinom odložilo je ove simptome gubitka mase za dve nedelje u poređenju sa netretiranom grupom.

[0122] Poređenje promena mase kod Npc1<-/->miševa, sa i bez tretiranja acetil-DL-leucinom, prikazano je na Fig.2B. Posebno, Fig.2B prikazuje promenu mase (%) po grupi miševa u svakoj vremenskoj tački, za Npc1<-/->miševe samo. Koristan efekat terapije acetil-DL-leucinom u odlaganju gubitka mase veoma je očigledan sa ove slike.

Analiza hoda

[0123] Rezultati analize hoda prikazani su na Fig.3. Podaci za dijagonalno oslanjanje, kadencu i sekvencu koraka prikazani su na Fig.3A - 3C, respektivno. Fig.3D i 3E prikazuju podatke za prednje šape (FP) (srednja vrednost stajanja i ciklus koraka na Fig.3D; radni ciklus na Fig.3E). Fig.3F i 3G prikazuju podatke za zadnje šape (HP) (srednja vrednost stajanja i ciklus koraka na Fig.3F; radni ciklus na Fig.3G). Podaci su predstavljeni kao srednja vrednost ± SEM. n=3 za Npc1<+/+>netretirane, n=2 za Npc1<+/+>tretirane, n=1 za Npc1<-/->netretirane (stoga nije izvedena nikakva statistička analiza), n=3 za Npc1<-/->tretirane.

[0124] Prvi stubić u svakom dijagramu prikazuje osobine hoda (Npc1<+/+>) miševa divljeg tipa.

[0125] Drugi stubić u svakom dijagramu prikazuje osobine hoda (Npc1<+/+>) miševa divljeg tipa tretiranih acetil-DL-leucinom. Nije postojala značajna razlika u osobinama hoda između ovih miševa i njihovih netretiranih parnjaka iz legla.

[0126] Treći stubić u svakom dijagramu prikazuje osobine hoda Npc1<-/->miševa. U celosti, ovaj miš pokazao je loš hod u poređenju sa Npc1<+/+>miševima. Miš je proveo izuzetno malo vremena, ako i toliko, u dijagonalnom oslanjanju (Fig.3A) ili sekvenci koraka (Fig.3C), a funkcija njegovih zadnjih šapa u srednjoj vrednosti stajanja (Fig.3F) i radni ciklus (Fig.3G) takođe su drastično otežani.

[0127] Četvrti stubić u svakom dijagramu prikazuje osobine hoda Npc1<-/->miševa tretiranih acetil-DL-leucinom. Ovi miševi demonstrirali su značajno poboljšanje hoda u poređenju sa njihovim netretiranim parnjacima iz legla. Zaista, pokazali su slične osobine hoda Npc1<+/+>miševima.

Analiza motornih funkcija

[0128] Analiza u osmoj nedelji starosti nije otkrila nikakvu razliku u osobinama motornih funkcija između Npc1<-/->i (Npc1<+/+>) miševa divljeg tipa (podaci nisu prikazani).

[0129] U devetoj nedelji starosti, međutim, defekti u motornoj koordinaciji postali su očigledni.

2

[0130] Rezultati analize motornih funkcija u devetoj nedelji starosti prikazani su na Fig.4. Centrirano podizanje, aktivnost, podizanje i broj od prednjeg do zadnjeg dela (FR) prikazani su na Fig.4A - 4D, respektivno. Vreme aktivnosti, vreme pokretljivosti, vreme podizanja i ukupan broj manuelnog podizanja prikazani su na Fig.4E - 4H, respektivno. Podaci su predstavljeni kao srednja vrednost ± SEM. n=3 za Npc1<+/+>netretirane, n=2 za Npc1<+/+>tretirane, n=1 za Npc1<-/->netretirane (stoga nije izvedena nikakva statistička analiza), n=3 za Npc1<-/->tretirane.

[0131] Prvi stubić u svakom dijagramu prikazuje osobine motornih funkcija (Npc1<+/+>) miševa divljeg tipa.

[0132] Drugi stubić u svakom dijagramu prikazuje osobine motornih funkcija (Npc1<+/+>) miševa divljeg tipa tretiranih acetil-DL-leucinom. Nije postojala značajna razlika u osobinama motornih funkcija između ovih miševa i njihovih netretiranih parnjaka iz legla.

[0133] Treći stubić u svakom dijagramu prikazuje osobine motornih funkcija Npc1<-/->miševa. U celosti, ovaj miš je pokazao lošu motornu funkciju u poređenju sa Npc1<+/+>miševima. Miš je proveo izuzetno malo vremena, ako i toliko, u podizanju (panel H), naročito na njegove zadnje šape bez oslanjanja (panel A).

[0134] Četvrti stubić u svakom dijagramu prikazuje osobine motornih funkcija Npc1<-/->miševa tretiranih acetil-DL-leucinom. Ovi miševi demonstrirali su značajno poboljšanje motorne funkcije u poređenju sa njihovim netretiranim parnjacima iz legla. Zaista, pokazali su slične osobine motornih funkcija Npc1<+/+>miševa.

Životni vek

[0135] Primećeno je da je tretiranje Npc1<-/->miševa acetil-DL-leucinom (0,1 g/kg od 3 nedelja starosti) povezano sa statistički značajnim porastom životnog veka (Fig.5). Ovaj podatak dalje ukazuje na efekat acetil-leucina u odlaganju pojave bolesti.

Zaključak

[0136] Gde su Npc1<-/->miševi imali primetnu indikaciju bolesti koja ih razlikuje od parnjaka divljeg tipa iz legla od 5-6 nedelja starosti, Npc1<-/->parnjaci iz legla tretirani acetil-DL-leucinom od odvikavanja nisu pokazali takve simptome do dve ili više nedelja kasnije. Tretiranje Npc1<-/->miševa acetil-DL-leucinom odložilo je pojavu i progresiju NPC simptoma i pokazalo je dokaz neuroprotekcije.

Primer 2

Postupci

2

[0137] Fibroblastna ćelijska linija iz NPC pacijenta je tretirana tokom 3 dana N-acetil-DL-leucinom (1 mM) i relativna lizozomalna zapremina je kvantifikovana putem LysoTracker, fluorescentna boja koja se nagomilava u kiselim organelama. Povećana LysoTracker fluorescencija je pokazatelj povećanja lizozomalne veličine i/ili broja, i obeležje je NPC ćelija.

[0138] Dodatno, fibroblasti dobijeni iz pacijenata sa Niemann-Pickovom bolesti tip A (NPA), mukolipidozom tip II (MLII), mukopolisaharidozom tip IIIB (MPS IIIB), aspartilglukozaminurijom, mukolipidozom tip IIIA (MLIIIA), i mukopolisaharidozom tip VII (MPS VII) tretirani su acetil-DL-Leucinom (1 mM) tokom 6 dana i lizozomalna zapremina je kvantifikovana putem LysoTracker.

Rezultati

[0139] Tretiranje fibroblasta dobijenih iz NPC pacijenta umerene kliničke ozbiljnosti, sa 1 mM N-acetil-DL-leucina povezano je sa značajnim smanjenjem LysoTracker fluorescencije, pokazatelj smanjene lizozomalne zapremine tokom vremena (Fig.6A). Ova otkrića ponovljena su u fibroblastima dobijenim iz dodatnih NPC pacijenata promenljive kliničke ozbiljnosti koji su tretirani sa 1 mM N-acetil-DL-leucina tokom 72 sata (Fig.6B).

[0140] Za fibroblaste dobijene iz pacijenata sa NPA, MLII, MPS IIIB, aspartilglukozaminurijom, MLIIIA, i MPS VII primećeno je imaju povišene nivoe LysoTracker fluorescencije u odnosu na kontrole divljeg tipa iste starosti (Fig.s 6C-6H). Ovo je pokazatelj proširenog lizozoma koji se javlja kao rezultat skladištenja lipida u poređenju sa fibroblastima iz zdravih pojedinaca. Tretiranje acetil-leucinom povezano je sa statistički začajnim smanjenjem LysoTracker fluorescencije ka kontrolnom nivou u NPA, MLII, i MPS IIIB fibroblastima u odnosu na netretirane NPA, MLII, i MPS IIIB fibroblaste, respektivno (Fig.6C-6E), i povezano je trendom smanjenja LysoTracker fluorescencije ka kontrolnom nivou u fibroblastima aspartilglukozaminurije, MLIIIA i MPS VII u odnosu na netretirane fibroblaste aspartilglukozaminurije, MLIIIA i MPS VII, respektivno (Fig.6F-6H). Smanjenje LysoTracker fluorescencije bilo je pokazatelj smanjenja lizozomalne zapremine (Fig.6C-6H). Podaci predstavljeni na Fig.6A - 6D prikazuju rezultate lečenja za svaku ćelijsku liniju, respektivno, sa lizozomalnom zapreminom izraženom kao višestruka promena u odnosu na netretirane fibroblaste divljeg tipa. Zvezdice (*/****) označavaju p-vrednosti (<0,05/0,001) versus netretirane fibroblaste bolesti.

Zaključak

[0141] Tretiranje N-acetil-DL-leucinom je povezano sa rektifikacijom poremećenog lizozomalnog skladištenja smanjenjem lizozomalne zapremine i, time, direktno ispravlja fenotip ovih poremećaja lizozomalnog skladištenja. Ove bolesti predstavljaju različite klase LSD-a, a, time, ovi rezultati dalje podržavaju korisnost efekta acetil-leucina protiv širokog spektra poremećaja lizozomalnog skladištenja.

2

Primer 3

[0142] Sendhofova bolest je poremećaj koji može da rezultuje autozomalno recesivno nasleđe mutacija u HEXB genu, koji kodira beta-podjedinicu beta-heksozaminidaze. Kao rezultat ovoga, GM2 gangliozid se ne razgrađuje i akumulira se unutar lizozoma u ćelijama perifernog i centralnog nervnog sistema (CNS).

[0143] U ovom ispitivanju korišćen je mišji model Sendhofove bolesti, Hexb<-/->miš, kao što je opisano u Jeyakumar et al. (Jeyakumar, M. et al. (1999) Proc. Natl. Acad. Sci. USA 96: 6388-6393).

[0144] (Hexb<+/+>) miševi divljeg tipa korišćeni su kao kontrole.

Životni vek

[0145] Tretiranje acetil-DL-Leucinom je povezano sa statistički začajnim povećanjem životnog veka Sendhofovog miš (Fig.7A). Na Fig.7A, acetil-leucin-tretiran miševi su tretirani sa 0,1 g/kg acetil-leucina od 3. nedelje starosti. Zvezdica (*) označava p-vrednost <0,05 vs netretirani Sendhofovi miševi. Podaci su prosek za n=6 miševa po grupi. Bez tretiranja, srednje vreme preživljavanja Sendhofovih miševa bilo je 112 dana. Tretiranje acetil-leucinom (0,1 g/kg telesne mase od 3. nedelje starosti) povećalo je srednji životni vek na 120 dana.

Motorna funkcija

[0146] Tretiranje Sendhofovih miševa acetil-leucinom dovelo je do poboljšanja motorne funkcije kao što je pokazano ispitivanjima prelaza preko šipke i ciklusa koraka.

Test prelaza preko šipke

[0147] Test prelaza preko šipke je postupak za ocenjivanje motorne funkcije kod miševa, u kom se miš stavlja da visi sa centra horizontalne šipke pomoću svojih prednjih udova. Miš divljeg tipa sa normalnom motornom funkcijom moći će da angažuje svoje zadnje udove i na taj način da se pomeri na jednu od platformi na nekom kraju šipke, i tako završi test.

[0148] Netretiran Sendhofov miš može da završi test do oko 11. nedelje starosti. Nakon ovog trenutka, motorna funkcija i pokretljivost/angažovanje zadnjih udova pogoršava se do tačke do koje miš ne može da završi test, i pašće sa šipke na tapaciranu površinu ispod.

[0149] Tretiranje Sendhofovog mišjeg modeal acetil-DL-leucinom (0,1 g/kg telesne mase od 3 nedelja starosti) povezano je sa poboljšanom motornom funkcijom i pokretljivošću/angažovanjem zadnjih udova kao što je ispitano testom prelaza preko šipke (Fig.7B). Na Fig.7B, tretiranje acetil-leucinom od 0,1g/kg telesne mase obezbeđeno je od 3. nedelje starosti. Acetil-leucinom tretirani Sendhofovi miševi zadržali sposobnost da završe test do 13. nedelje starosti (zaključno). Prikazani podaci su srednja vrednost za 6 miševa po grupi. Tretirani Sendhofovi miševi zadržali su sposobnost da završe test do 13. nedelje starosti (zaključno).

Ciklus koraka

[0150] Ciklus koraka je dužina vremena koje protekne tokom kretanja pomoću uda od vremena kada on napusti tlo dok ne napusti tlo sledećom prilikom.

[0151] Vreme ciklusa koraka ocenjeno je u 12. nedelji starosti kod netretiranih i acetil-leucinom tretiranih miševa Sendhofovog modela. Tretiranje acetil-leucinom predstavljalo je 0,1g acetil-leucina/kg telesne mase od 3. nedelje starosti.

[0152] Tretiranje Sendhofovog mišjeg modela acetil-leucinom povezano je sa značajno bržim vremenima ciklus koraka prednjim udovima (p<0,05 vs netretiran SH miš), značajno bržim vremenima ciklusa koraka zadnjim udovima (p<0,01 vs netretiran SH miš) i značajno bržim prosečnim vremenima ciklusa koraka (p<0,001 vs netretiran SH miš) (Fig.7C). Na Fig.7C, tretiranje acetil-leucinom od 0,1 g/kg telesne mase ovezbeđeno je od 3. nedelje starosti. Ciklus koraka prednjim udovima odnosi se na mišje prednje udove, ciklus koraka zadnjim udovima na mišje zadnje udove, a prosečan ciklus koraka uzima u obzir sve mišje udove. Zvezdice (*/**/***) označavaju p-vrednosti od \<0,05/0,01/0,001 versus netretirani Sendhofov miš. Prikazani podaci su srednja vrednost ± Stdev.

[0153] Tako, tretiranje acetil-leucinom povezano je sa bržim ciklusom koraka u Sendhofovom mišjem modelu, što može da ukazuje na poboljšanje motorne funkcije.

Zaključci

[0154] Ova ispitivanja demonstriraju da tretiranje acetil-leucinom mišjeg modela Sendhofove bolesti može da dovede do poboljšanja motorne funkcije kao što je ispitano pomoću dva nezavisna eksperimenta, kao i do značajnog povećanja životnog veka.

Primer 4

[0155] GM2 gangliozidoze su grupa poremećaja lizozomalnog skladištenja koja potiče od defekata u aktivnosti β-heksozaminidaze. Ta grupa obuhvata Tay-Sachs bolest, Sendhofovu bolest, i AB varijantu Tay-Sachs bolesti.

[0156] Fibroblasti dobijeni iz GM2 pacijenata (Tay-Sachs bolest, Sendhofova bolest, i AB varijanta Tay-Sachs bolesti) i zdravih kontrola, tretirani su acetil-DL-leucinom (1 mM tokom 6 dana) pre ekstrakcije i kvantifikacije nivoa glikosfingolipida (GSL) pomoću tečne hromatografije visokih performansi (HPLC).

1

[0157] U odsustvu tretmana, fibroblasti dobijeni iz sva 3 varijeteta GM2 gangliozidoze demonstrirali su povišene GSL nivoe u poređenju sa netretiranim kontrolama divljeg tipa. U sva 3 slučaja, tretiranje acetil-DL-leucinom (1 mM tokom 6 dana) bili su povezani sa smanjenjem GSL skladišta. U slučaju Tay-Sachs bolesti, ovo smanjenje bilo je statistički začajno (p<0,05). U slučaju Sendhofove bolesti i AB varijante Tay-Sachs bolesti, postojao je trend ka smanjenim GSL nivoima povezanim sa tretmanom. Podaci predstavljeni na Fig.8A - 8C prikazuju rezultate tretmana za svaku ćelijsku grupu, respektivno, sa GSL nivoima podešenim za sadržaj proteina i izraženi su kao višestruka promena u odnosu na nivoe u netretiranim fibroblastima divljeg tipa.

Primer 5

Pacijent 1

[0158] Pacijent u ovom ispitivanju slučaja bio je 28 godina star muškarac kod koga je genetički dijagnostifikovana Tay-Sachs bolest i koji su pokazali disartrofoniju, tremor, ataksiju stava i hoda, paraparezu i atrofije mišića. Posebno, pacijent nije mogao da stoji ili hoda, mogao je da načini pojedinačne korake uz snažan oslonac, imao je izrazitu posturalnu nestabilnost, poremećaj pomeranja očiju, disfagiju i dizartriju, i blag poremećaj kognitivnih funkcija. Prvi simptomi primećeni su u 16. godini starosti.

[0159] Pre početka lečenja, ispitivanjem je pacijentu dodeljena ocena od 15,5/40 skale za procenjivanje i ocenjivanje ataksije (SARA). Dodatno, rezultati iz analize funkcionalnog indeksa spinocerebelarne ataksije (SCAFI) kod pacijenta bili su:

Srednja vrednost testa hodanja 8-metara (8MW): 21,6 s

MW test ploča sa 9-otvora za klinove dominantni (9HPTD) (desni): 48,3 s

MW test ploča sa 9-otvora za klinove ne-dominantni (9HPTND): 44,9 s

MW PATA test sa rečima: 20

Montrealska procena kognicije (MoCA): 18/30

Video pacijenta takođe je snimljen radi kasnijeg poređenja.

[0160] Dan nakon ovog ispitivanja, pacijent je započeo terapiju acetil-leucinom, u dozi od 3 g dnevno za prvu nedelju, nakon čega je usledila doza od 5 g dnevno za drugu nedelju nadalje.

[0161] Nakon jednog meseca i četiri meseca, respektivno, pacijent je ponovo pregledan nastavljajući lečenje. Nakon jednog meseca, pacijent je poboljšao fine motorne veštine i smanjio tremor ruku, na primer dok jede ili pije. Hodanje se nije značajno promenilo. Nakon četiri meseca, pacijent je bio u stabilnom stanju sa blagom poboljšanom kognitivnom funkcijom ali imao je pogoršanje stava, hoda i

2

fine motorne funkcije. SARA ocene pacijenta i rezultati iz SCAFI analiza pacijenta prikazane su dole u poređenju sa osnovnom linijom.

Tabela 1. Parametri evaluacije pacijenata.

[0162] Ukupno, pacijent je pokazao poboljšanje u simptomima koji su pratili tretiranje acetil-leucinom.

Pacijent 2

[0163] Pacijent u ovom ispitivanju slučaja bila je 32 godine stara žena koja je imala genetički dijagnostifikovanu Tay-Sachs bolest i koja je pokazivala ataksiju stava i hoda, fino motorno pogoršanje, paraparezu donjih ekstremiteta, i atrofije mišića. Posebno, hodanje nije bilo moguće bez oslonca, a pacijent bolovao je od disfagije i poremećaja govora, poremećaja pomeranja očiju, i blagog poremećaja kognitivnih funkcija. Prvi simptomi primećeni su u 7. godini.

[0164] Pre početka lečenja, ispitivanjem je pacijentu dodeljena ocena od 10,5/40 skale za procenjivanje i ocenjivanje ataksije (SARA). Dodatno, rezultati iz analize funkcionalnog indeksa spinocerebelarne ataksije (SCAFI) bili su:

Srednja vrednost testa hodanja 8-metara (8MW): 12,5 s

MW test ploča sa 9-otvora za klinove dominantni (9HPTD) (desni): 21,5 s

MW test ploča sa 9-otvora za klinove ne-dominantni (9HPTND): 35,5 s

MW PATA test sa rečima: 18

Montrealska procena kognicije (MoCA): 21/30

Video pacijenta takođe je snimljen radi kasnijeg poređenja.

[0165] Dan nakon ovog ispitivanja, pacijent je započeo terapiju acetil-leucinom u dozi od 3 g dnevno za prvu nedelju, nakon čega je usledila doza od 5 g dnevno za drugu nedelju nadalje.

[0166] Nakon jednog meseca, pacijent je ponovo pregledan nastavljajući lečenje i pokazao je poboljšanu dikciju, poboljšanu posturalnu stabilnost, i poboljšanu kognitivnu funkciju. Stav i hod bili su mogući bez oslonca. SARA ocene pacijenta i rezultati iz SCAFI analize pacijenta prikazani su dole u poređenju sa osnovnom linijom.

Tabela 2. Parametri evaluacije pacijenata.

Pacijent 3

[0167] Pacijent u ovom ispitivanju slučaja bio je 8 godina star dečak koji je imao genetički dijagnostifikovanu Tay-Sachs bolest i koji je imao epileptičke napade (tonične-klonične, oko 10 sekundi, samo-ograničavajuće) skoro svaki dan pre nego što zaspi, poremećaj pomeranja očiju, anartriju, izrazite probleme u kognitivnoj funkciji i koncentraciji (neurološko ispitivanje nije bilo moguće), nije mogao da stoji ili hod sam, i bio je veoma ograničen u dnevnim aktivnostima (da jede , da se pere ili oblači sam nije bilo moguće). Prvi simptomi primećeni su u uzrastu od 9 meseci.

[0168] Pre početka lečenja, ispitivanjem je pacijentu dodeljena ocena od 36/40 skale za procenjivanje i ocenjivanje ataksije (SARA), mRDS ocena od 18/24, EQ-5D-5L vizuelna skala od 50, i 8MWT od 18,1 (samo sa snažnim osloncem).

[0169] Pacijent je započeo terapiju acetil-leucinom u dozi od 1,5 g dnevno tokom prve nedelje, nakon čega je usledila doza od 3 g dnevno tokom druge nedelje nadalje.

[0170] Nakon jednog meseca, pacijent je ponovo pregledan uz nastavak lečenja i pokazao je poboljšanje finih motornih veština (mogao je da uhvati male stvari), povećanu motivaciju (više je pokušavao da sam hoda), poboljšanu posturalnu stabilnost, hod i stav, i mogao je da izgovara pojedinačne reči. Ocene SARA, mRDS, EQ-5D-5L vizuelne skale, i 8MWT za pacijenta prikazane su dole u poređenju sa osnovnom linijom.

Tabela 3. Parametri evaluacije pacijenata.

4

Primer 6

[0171] Pacijent u ovom ispitivanju slučaja bio je 13 godina star dečak kod koga je genetički dijagnostifikovana GM1 gangliozidoza i koji nije mogao da stoji ili radi sam, bio je veoma ograničen u dnevnim aktivnostima (nije bilo moguće sam da jede, da se pere, oblači), i imao je poremećaj pomeranja očiju, anartrija, i izrazite probleme u kognitivnoj funkciji i koncentraciji (neurološko ispitivanje nij bilo moguće). Prvi simptomi primećeni su u 2. godini starosti.

[0172] Pre početka lečenja, ispitivanjem je pacijentu dodeljena ocena od 35/40 skale za procenjivanje i ocenjivanje ataksije (SARA), mRDS ocena od 15, i EQ-5D-5L vizuelna skala od 50.

[0173] Pacijent je započeo terapiju acetil-leucinom u dozi od 1,5 g dnevno tokom prve nedelje, nakon čega je usledila doza od 3 g dnevno tokom druge nedelje, nadalje.

[0174] Nakon jednog meseca, pacijent je ponovo pregledan uz nastavak lečenja i pokazao je stabilno opšte stanje, poboljšan hod (više tečan), i stabilan stav u prirodnom položaju. Ocene SARA, mRDS, i EQ-5D-5L vizuelne skale za pacijenta prikazane su dole u poređenju sa osnovnom linijom.

Tabela 4. Parametri evaluacije pacijenata.

Primer 7

[0175] NPC ozbiljnost kod pacijenta može da se kvantifikuje dodeljivanjem klinička ocena ozbiljnosti (CSS), koja ocenjuje različite parametre bolesti i daje svakom parametru ocenu od 5 (viša ocena = veća ozbiljnost). Videti Yanjanin et al., "Linear Clinical Progression, Independent of Age of Onset, in Niemann-Pick Disease, Type C," Am J Med Genet Part B 153B:132-140. U netretiranom pacijentu, obično može da se predvidi kako će CSS da se menja tokom vremena kod pojedinca, jer progresija bolesti izgleda da je linearna. Na primer, ako se pacijent A pomeri od CSS od 8 do CSS od 12 između meseca o i meseca 12, može da se predvidi da će do meseca 36, pacijent imati CSS od 20. Godišnja ocena povećanja ozbiljnosti (ASIS) iznosi godišnju stopu promene u CSS, izračunata deljenjem CSS pacijenta sa godinama pacijenta. Na primer, ako je netretiran pacijent B imao CSS od 8 za dve godine starosti, ASIS pacijenta će biti 4. Svake godine, očekuje se da pacijent napreduje za 4 CSS poena, tako da bi u 4 godini starosti CSS pacijenta bio 16. Ako terapeutska intervencija uspori ili zaustavi progresiju bolesti, može da se očekuje da će pacijent imati manju ASIS ocenu nakon takve terapije nego na osnovnoj liniji.

[0176] Deset NPC pacijenata uzimalo je acetil-leucin od 4,5 g/dan tokom dužeg vremena. CSS je određena na osnovnoj liniji, i u raznim vremenskim tačkama, za pomeranje očiju, ambulaciju, govor, gutanje, fine motorne veštine, kogniciju, pamćenje, i napade. Ukupna CSS je izračunata na osnovnoj liniji i u svakoj takvoj vremenskoj tački dodavanjem pojedinačnih CSS vrednosti za svaki parametar (pomeranje očiju, ambulacija, itd.). Broj dana nakon početka terapije u kojoj je ocenjen CSS razlikovao se za svakog pacijenta, kao što je prikazano u Tabeli 5.

Tabela 5. Dani nakon početka davanja acetil-leucina u kojima su procenjene CSS.

[0177] Tabele 6-14 dole prikazuju svaku CSS za ukupno, pomeranje očiju, ambulaciju, govor, gutanje, fine motorne veštine, kogniciju, pamćenje i napade, respektivno.

Tabela 6. CSS ukupno.

Tabela 7. CSS pomeranje očiju.

o

Tabela 8. CSS ambulacija.

Tabela 9. CSS govor.

Tabela 10. CSS gutanje.

Tabela 11. CSS fine motorne veštine.

Tabela 12. CSS kognicija.

Tabela 13. CSS pamćenje.

4

Tabela 14. CSS napadi.

[0178] ASIS na osnovnoj liniji i svaka vremenska tačka je izračunato korišćenjem CSS i godina svakog pacijenta u vreme ocenjivanja. Ukupno ASIS za svakog pacijent u svakoj vremenskoj tački je prikazano dole u Tabeli 15.

Tabela 15. ASIS ukupno.

[0179] Kao što je prikazano u Tabeli 6 i na Fig.9A, nijedan od deset pacijenata nije pokazao ukupno povećanje CSS tokom trajanja eksperimenta. Pacijent 6 pokazao je povećanu CSS između osnovne linije i vremenske tačke 2, ali se vratio na osnovnu liniju za vremensku tačku 3 i ostao je tamo u vremenskoj tački 4. Četiri od deset pacijenata (pacijenti 2, 5, 6, i 7) imalo je konstantnu CSS tokom trajanja eksperimenta, što ukazuje da bolest nije napredovala kod ovih pojedinaca. Šest od deset pacijenata (pacijenti 1, 3, 4, 8, 9, i 10) pokazalo je smanjenje CSS tokom trajanja eksperimenta, što ukazuje da bolest nije napredovala i da je u stvari postala manje ozbiljna. Poboljšanja su zapažena u različitim podocenama: pacijent 1: ambulacija; pacijent 3: fine motorne veštine; pacijent 4: ambulacija i govor; pacijent 8: pomeranje očiju i fine motorne veštine; pacijent 9: pamćenje; pacijent 10: kognicija. Podaci prikazani na Fig.10A-10J pokazuju CSS podocene za svakog pacijent, respektivno, u obliku dijagrama sa stubićima.

[0180] Kao što je prikazano u Tabeli 15 i Fig.9B, svih deset pacijenata pokazalo je smanjenje ASIS tokom lečenja u odnosu na ASIS na osnovnoj liniji. Kod pacijenata 2, 5, 6, i 7, CSS ostale su iste dok je uzrast rastao, što rezultuje malim smanjenjem ASIS. Kod pacijenata 1, 3, 4, 8, 9, i 10, smanjenje ASIS je bilo veće zbog CSS opadanja dok je uzrast rastao.

4

Claims (16)

Patentni zahtevi

1. Acetil-leucin, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, za upotrebu u lečenju poremećaja lizozomalnog skladištenja (LSD) ili jednog ili više simptoma povezanih sa LSD-em kod subjekta kom je to potrebno, pri čemu LSD nije Niemann-Pickova bolest tip C.

2. Acetil-leucin, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, za upotrebu prema zahtevu 1, pri čemu je LSD odabran od bolesti skladištenja glikogena, mukopolisaharidoza, mukolipidoza, oligosaharidoza, lipidoza, sfingolipidoza i bolesti lizozomalnog transporta.

3. Acetil-leucin, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, za upotrebu prema zahtevu 1, pri čemu je LSD odabran od primarnog defekta lizozomalne hidrolize, defekta posttranslacione obrade lizozomalnih enzima, defekta prenosa za lizozomalne enzime, defekta zaštite lizozomalnih enzima, defekta u rastvornim ne-enzimskim lizozomalnim proteinima, defekta transmembranskih (ne-enzimskih) proteina, i nekog neklasifikovanog defekta.

4. Acetil-leucin, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, za upotrebu prema zahtevu 1, pri čemu je LSD odabran od Tay-Sachs bolesti, AB varijante Tay-Sachs bolesti, Sendhofove bolesti, Niemann-Pickove bolesti tip A, Niemann-Pickove bolesti tip B, Fabrijeve bolesti, neuronalnih ceroidnih lipofuscinoza, Krabbeove bolesti, Farberove bolesti, Gaucherove bolesti, metahromatske leukodistrofije, višestrukog nedostatka sulfataze, mukolipidoze II, mukolipidoze III, MPS III, MPS VII, GM1 gangliozidoze i aspartilglukozaminurije.

5. Acetil-leucin, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, za upotrebu prema zahtevu 1 radi odlaganja početka LSD-a ili jednog ili više simptoma LSD-a za koje bi se inače moglo očekivati da se manifestuju prema uobičajenoj progresiji bolesti.

6. Acetil-leucin, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, za upotrebu prema zahtevu 1 kako bi se preokrenula progresija LSD-a ili jednog ili više simptoma povezanih sa LSD-em tokom vremena, pri čemu upotreba obuhvata davanje terapeutski efektivne količine acetil-leucina subjektu kom je to potrebno u trajanju odabranom od najmanje oko 3 meseca, najmanje oko 6 meseci, najmanje oko 1 godine, najmanje oko 2 godine, i najmanje oko 5 godina.

7. Acetil-leucin, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, za upotrebu prema zahtevu 1 kako bi se kod subjekta kom je to potrebno poboljšao biohemijski marker LSD-a tokom vremena, pri čemu upotreba obuhvata davanje terapeutski efektivne količine acetil-leucina subjektu kom je to potrebno u trajanju odabranom od najmanje oko 3 meseca, najmanje oko 6 meseci, najmanje oko 1 godine, najmanje oko 2 godine, i najmanje oko 5 godina.

8. Acetil-leucin, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, za upotrebu prema zahtevu 7, pri čemu je biohemijski marker povećana lizozomalna zapremina.

9. Acetil-leucin, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, za upotrebu prema bilo kom od zahteva 1-8, pri čemu upotreba obuhvata započinjanje davanja terapeutski efektivne količine acetil-leucina subjektu kom je to potrebno kada je subjekt asimptomatski.

10. Acetil-leucin, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, za upotrebu u postupku prema zahtevu 9, pri čemu dolazi do inicijalnog davanja nakon otkrivanja da subjekt ima genetički i/ili biohemijski marker LSD-a.

11. Acetil-leucin, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, za upotrebu prema bilo kom od zahteva 1-5, pri čemu postupak obuhvata davanje terapeutski efektivne količine acetil-leucina subjektu kom je to potrebno u trajanju odabranom od najmanje oko 3 meseca, najmanje oko 6 meseci, najmanje oko 1 godine, najmanje oko 2 godine, i najmanje oko 5 godina.

12. Acetil-leucin, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, za upotrebu prema bilo kom od zahteva 1-11, pri čemu acetil-leucin predstavlja acetil-DL-leucin.

13. Acetil-leucin, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, za upotrebu prema bilo kom od zahteva 1-11, pri čemu acetil-leucin ima enantiomerni višak L-enantiomera ili D-enantiomera.

14. Acetil-leucin, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, za upotrebu prema bilo kom od zahteva 1-11, pri čemu je acetil-leucin jedan enantiomerni oblik, ili L-enantiomer ili D-enantiomer.

15. Acetil-leucin, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, za upotrebu prema bilo kom od zahteva 1-11, pri čemu postupak obuhvata davanje acetil-leucina subjektu kom je to potrebno u terapeutski efektivnoj količini od oko 1 g do oko 15 g dnevno, od oko 1 g do oko 10 g dnevno, od oko 1,5 g do oko 7 g dnevno, od oko 4 g do oko 6 g dnevno, ili od oko 4 g do oko 5 g dnevno.

4

16. Acetil-leucin, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, za upotrebu prema zahtevu 1 radi smanjenja ozbiljnosti LSD-a ili smanjenja ozbiljnosti ili eliminisanja jednog ili više postojećih simptoma povezanih sa LSD-em kod subjekta kom je to potrebno.

4