RS58488B1

RS58488B1 - Stimulacioni uređaj

Info

Publication number: RS58488B1
Application number: RS20190322A
Authority: RS
Inventors: Michael Lenke
Original assignee: Novoluto Gmbh
Priority date: 2013-09-23
Filing date: 2014-07-22
Publication date: 2019-04-30
Also published as: LT2976057T; US20160213557A1; US9763851B2; AU2020204227A1; AU2020227039A1; US20180243162A1; PT3308762T; AU2019201070A1; TR201903615T4; DK3308762T3; ES2717437T3; EP2976057B1; US20220211569A1; HUE042186T2; RS58487B1; CN107519004A; PT2976057T; EP2976057A1; HRP20190477T1; DE102013110501B4

Description

Opis

[0001] Ovaj pronalazak se odnosi na stimulacioni uređaj za erogene zone, i to za klitoris, i na sistem koji ima takav stimulacioni uređaj.

[0002] Erogene zone ljudskog tela mogu se stimulisati raznim pomagalima. Na primer, vibratori se koriste za podsticanje na određenom području kože direktnim kontaktom. Međutim, ovaj oblik stimulacije može izazvati iritaciju ili nadražaje kože. Takođe, direktan kontakt genitalnog područja sa takvim pomagalima iz individualnih razloga, kao što su higijena ili lične rezervisanosti, nije poželjan.

[0003] Posebno, direktna stimulacija klitorisa, na primer vibratorom za umetanje, je problematična. Na primer, klitoris je kod žena obično najosetljivija erogena zona. Ceo klitoris je vrlo popunjen nervnim završecima, što ga čini posebno osetljivim na dodir i osetljivim na seksualne nadražaje. Ovde treba posebno istaći srp klitorisa u kom se susreću nervi obe butine. Tako, sa jedne strane, česta primena vibratora za umetanje za direktnu stimulaciju dovodi do učinka navikavanja ili kondicioniranja stimulisane erogene zone, dok sa druge strane početne primene takvog uređaja zahtevaju određenu obuku ili upoznavanje.

[0004] Osim toga, medicinske studije sprovedene 2006. godine utvrdile su ženski klitoris kao ključnu polaznu tačku za ženski klimaks i neurološki pokazale prvi put različite senzorne kvalitete klitoralnog (i vaginalnog) orgazma. Tako, prema nedavnim medicinskim istraživanjima, stimulacija klitorisa, a ne vagine, kao polazište seksualnog uzbuđenja žene, važi kao ključ za žensko "seksualno zadovoljstvo".

[0005] Dalje, osetljivost ljudskih erogenih zona, na primer klitorisa, unutrašnjuh i spoljašnjih stidnih usana ili bradavica, je pojedinačno vrlo različita. Osoba može biti toliko osetljiva da direktna stimulacija dolazi posle duge predigre, pa čak i tada vrlo nežno, ili uopšte ne. Dalje, osetljivost odgovarajuće zone može se uveliko razlikovati od situacije do situacije ili čak tokom seksualnog čina.

[0006] Iz navedenih razloga, razni indirektni oblici stimulacije su uobičajena praksa kao alternativa direktnoj stimulaciji.

[0007] Za indirektnu stimulaciju erogenih zona, a posebno klitorisa, koriste se konvencionalni vakuumski uređaji za stimulisanje erogenih zona subjekta bez direktnog kontakta sa glavnim područjem koje se stimuliše. Na primer, poznate su vakuumske pumpe za ženske primarne ili sekundarne genitalije, koje obično imaju usisnu čašu za postavljanje i ručnu pumpu. Negativan pritisak na klitoris ovakvim uređajem, na primer, stvara negativan pritisak u samom klitorisu, koji je obično niži od sistoličkog krvnog pritiska. Ta razlika pritiska dovodi do povećanja klitorisa i/ili stimuliše protok krvi u zahvaćenom području. Ovaj protok u krvnom sudu klitorisa služi za podsticanje užitka povećanjem osetljivosti kao i optičke i haptičke manipulacije. Takođe, bolji protok krvi dovodi do povećanog propuštanja vaginalne vlage, što stimulaciju čini ugodnijom. Međutim, ručni rad ručne pumpe često je neugodan ili uznemirujući. Osim toga, učinci navikavanja mogu se pojaviti u ovoj kategoriji uređaja kao rezultat dugoročne ili neprekidne primene negativnog pritiska, koji trajno ograničava učinak tog uređaja. Osim toga, samo povećanje protoka krvi u klitorisu često nije dovoljno da bi se dosegao vrhunac; zbog toga se vakuumske pumpe često upotrebljavaju samo kao uvod u dostizanje klimaksa naknadnom direktnom (pritisnom) masažom erogene zone.

[0008] Umesto ručno upravljane vakuumske pumpe koriste se sve vakuumske pumpe na električni pogon. Kao primer, prikazan je u WO 2006 / 058291 A2 uređaj za seksualnu terapiju, sklop koji se sastoji od cevaste usisne komore za klitoris, električnog izvora vakuuma (vakuum pumpe) i više otvora za protok vazduha. Rad vakuumske pumpe stvara kontinuirani protok vazduha ili izmenu vazduha u području klitorisa u komori. To je nepovoljno usisano negativnim pritisakom koji se sve češće javlja u vaginalnoj vlazi, zbog čega dolazi do efekta sušenja stimulišućih područja kože. Isto tako, izvađeni vlažni vazduh dovodi do kontaminacije naknadno vakuumskog rasporeda, kao što je vakuumska pumpa. Prema tome, takvi uređaji sa vakuumskim pumpama mogu biti problematični u pogledu njihove higijene, budući da vakuumska pumpa i pripadajući ventili ili ventilski delovi često imaju mrtve prostore ili mrtve uglove i/ili ih je teško očistiti. Dalje, uređaj služi za terapiju krvnih sudova klitorisa, a ne za stimulaciju do seksualnog vrhunca.

[0009] US 6099463 A opisuje stimulacioni uređaj klitorisa sa cevastom usisnom komorom, izvorom vakuuma ili vakuumskom pumpom i većim brojem ventila kojima se reguliše veličina vakuuma. Vakuum se takođe može primeniti u cikličnom obliku kako bi se postigao učinak stimulacije, pri čemu se u ovom uređaju, zbog primene trajnog vakuumskog postojanja, očekuju učinci. Opet, postoje gore pomenuti nedostaci higijene i dehidracije područja kože koje treba stimulisati. Isto tako, tehnički raspored sa više ventila, vakuumskih pumpi, itd. je relativno složen.

[0010] US 6464653 B1 opisuje terapeutske uređaje i postupke koji proizvode ispiranje klitorisa pomoću vakuuma stvaranog vakuumskom pumpom za pomoć u lečenju poremećaja klitorisa, kao što je inkontinencija. Pomoću regulacionog ventila ili modulatora, koji se može pokriti prstom, visina vakuuma u usisnoj komori se može ručno podešavati ili menjati. To zahteva pažnju korisnika,koja može pod nekim uslovima biti ometana ili udeljena. Takođe, ovaj relativno složeni uređaj sa drugim ventilima ukazuje na gore pomenutie nedostke higijene i dehidracije, koji uređaj takođe služi dugoročnim terapeutskim ciljevima, a ne kratkotrajnoj seksualnoj stimulaciji.

[0011] WO 2008 / 028076 A2 opisuje terapeutski uređaj za žene koji prvenstveno služi za lečenje seksualnih poremećaja. Uređaj uključuje kombinaciju indirektne stimulacije pomoću vakuumske komore i direktne stimulacije pomoću mehaničkih vibratora i oscilatora.

[0012] U ovom terapijskom uređaju, negativni pritisak se koristi za povećanje protoka krvi u klitorisu,dok se stvarna stimulacija ili masaža područja kože odvija pomoću direktnih mehaničkih vibracija / oscilacija. Prema tome, usisno zvono za postavljanje na područje kože koja se stimuliše, interno je povezana preko mehaničke veze sa motorom. Tako se usisno zvono produžuje motorom posle aktiviranja uređaja, pri čemu se povećava zapremina usisnog zvona. Rezultirajući zapremina usisnog zvona i time količin vakuuma može se podesiti pomoću kontrolnih elemenata na uređaju. Vazduh premešten usisavanjem u uređaju ispušta se kroz cev ponovo napolje . U ovom uređaju, vakuum ima samo potpornu funkciju, dok se stvarna stimulacija obavlja direktno, što takođe uključuje nedostatke direktne stimulacije prethodno objašnjene.

[0013] US 2013 / 0012769 A1 opisuje uređaj u kom se pulsirajući nadpritisak koristi za stimulaciju kao masaža pritiskom vazduha. Tako, pumpa ili kompresor stvaraju pulsirajući nadpritisak koji je usmeren pomoću mlaznice na erogenu zonu koja se stimuliše. U ovom uređaju, zahvaćeno područje kože se suši prema gore ili dole. Isto tako, obično postoji temperaturna razlika između temperature isporučenog vazduha i temperature kože koja se stimuliše, što može biti ometajuće u određenim okolnostima.

Takođe se pojavljuju u ovom uređaju i gore pomenuti problemi higijene, u kom slučaju se bilo koje patogeni ili klice ili drugi zagađivači u uređaju takođe još uvek transportiraju direktno u genitalno područje korisnika.

[0014] Prema tome, uređaji iz stanja tehnike imaju zajednički nedostatak da složenost uređaja sa negativnim pritisakom ili stvaranje pritiska može biti velika i da takav uređaj može imati higijenske probleme.

[0015] Dalje, uređaji iz prethodnog stanja tehnike imaju još jedan nedostatak, a to je da se efekti navikavanja pojavljuju kod produženih ili kontinuiranih ili često ponavljajućih primena supresija.

[0016] Još jedan nedostatak kod nekih od gore opisanih vakuumskih uređaja je da se vakuum prvo mora ograničiti pomoću regulacionog ventila ili vakuumske pumpe, a drugo, vakuum treba rasteretiti ručnim držanjem ventila za oslobađanje pre nego što se vakuumska zvono odvoji od kože. Ako neki od ventila ima tehničku grešku i/ili korisnik nepravilno rukuje uređajem, postoji opasnost od ozleda.

[0017] Dalje relevantno stanje tehnike objavljeno je u WO 2004/004610 A1, US 3,910,262 A, US 2112 646 A, EP 0365230 A2, DE 202012005414 U1, WO 2013/178223 A2, US 2002/0120219 A1, CN 2153 351 Y, US 1730535 A, DE 4243876 A1, DE 1463673 U, US 1882040 A kao i DE 1703184 U. Iz US 2002/120219 A1, na primer, poznat je uređaj za lečenje inkontinencije i seksualne disfunkcije, koji se sastoji od uređaja sa pumpom / motorom koji je spojen na komoru koja ima otvor za klitoris, i predviđen je upravljački uređaj koji kontroliše pogonsku jedinicu, a uređaj ručni i radi na baterije.

[0018] Prema tome, obzirom na probleme koji su gore razmotreni, predmet ovog pronalaska je da se stvoriti stimulacioni uređaj koji ima jednostavnu konstrukciju i koji je jednostavan i siguran za upotrebu.

[0019] Dalji cilj ovog pronalaska je da se obezbedi stimulacioni uređaj sa efektom stimulacije, koji je pogodan za stimulaciju erogene zone, posebno klitorisa kod žena.

[0020] Osim toga, podzadaci pronalaska su da obezbede uređaj koji izbegava sušenje erogenih zona koje se stimulišeju, da bude higijenski i izbegava efekte privikavanja.

[0021] Svrha ovog pronalaska je postići stimulacioni uređaj prema zahtevu 1. Prednost razvoja i primera izvođenja su predmet zavisnih zahteva.

[0022] U skladu sa ovim pronalaskom, uređaj za stvaranje polja pritiska stimulacionog uređaja ima najmanje jednu prvu komoru i najmanje jednu drugu komoru sa najmanje jednim otvorom za postavljanje na deo tela ili na erogenu zonu, i najmanje jedan vezni element koji povezuje prvu komoru sa drugom komorom.

[0023] Zahvaljujući ovoj konstrukciji ovog pronalasku komora koja fluidno komunicira preko najmanje jednog povezujućeg elementa, polje pritiska u drugoj komori može se stvarati na jednostavan način promenom zapremine prve komore koja je usmerena na vreme na područje kože koje se stimuliše.

[0024] Polje pritiska u smislu pronalaska je vremenski promenljivo polje pritiska medijuma, koji i ponekad ima povišene pritisake i privremene negativne pritiske, gde je negativni pritisak srednji pritisak koji je ispod referentnog pritiska, a nadpritisak je srednji pritisak koji je iznad referentnog pritiska.

[0025] Medijum je obično gasovit, poželjno vazduh, ali može na primer alternativno ili dodatno biti tečan medijum, na primer voda ili komercijalno mazivo. Na primer, lubrikant se može uvesti u komore ovog pronalaska pre uporabe stimulacionog uređaja. Na taj način, stimulacija odgovarajuće površine kože umesto vazduhom može se takođe sprovesti sa odgovarajućom tečnošću koja je pogodna za kožu, što može biti poželjno, zavisno od individualne preferencije korisnika. Kao još jedan primer, stimulacioni uređaj se takođe može koristiti pod vodom sa vodom kao medijumom (na primer, u kadi).

[0026] Referentni pritisak je obično pritisak okoline u odnosu na stimulacioni uređaj na početku primene (tj., pre postavljanja stimulacionog uređaja na područje kože koja se stimuliše). U poželjnoj primeni stimulacionog uređaja sa vazduhom, referentni pritisak je trenutno postojeći pritisak vazduha ili normalan pritisak.

[0027] Zbog polja pritiska prema ovom pronalasku, područje kože koje se stimuliše, se sa jedne strane stimuliše njegovom cirkulacijom, dok se sa druge strane posredno masira. To kombinuje dva korisna učinka. Zbog povećanog protoka krvi, erogena zona osobe je osetljivija, a istovremeno stvara efekat masaže koji služi za stimulisanje erogene zone, kao što je seksualno uzbuđenje do vrhunca. Efekat masiranja se stvara kinetičkom energijom medijuma koji teče iz prve komore kroz spojni element prema površini područja kože koje se stimuliše. Na taj način, učinak masaže posredno, tj. bez direktnog kontakta kože, može se stimulisati čvrstim telom, na primer vibratorom, sa rezultatom da se gore navedeni nedostaci direktne stimulacije mogu izbeći.

[0028] Primerom primene pronalaska na vremenski promenljivo polje pritiska na klitoris, iritacija se oponaša pod pritisakom, koji se obično događa tokom polnog odnosa. Pokret kohabitacije takođe stvara alternativni stimulus na klitorisu. Prema tome, radi se o imitaciji prirodnog kohabitacijskog delovanja bliskog života, sa medicinskim izjavama koje potvrđuju da primena polja pritiska ovog pronalaska ne dovodi ni do učinaka navikavanja ni do zavisnosti. To je posebno posledica nanaizmenične primene podpritiska i nadpritiska (ili takođe u neprekidnoj primeni samo jednog tipa pritiska).

[0029] Dalje, maksimalno primjenjivi pritisak je po pravilu ograničen maksimalnim kapacitetom opterećenja kože koja se stimuliše. Na primer, previsok negativan pritisak, naročito u erogenim zonama, nosi rizik bolnih ozleda. Samo su uređaji za suzbijanje potiskivanja obično ograničeni u svom radu na ovaj maksimum. Nasuprot tome, ovim pronalaskom, produženi radni opseg polja pritiska ili učinka stimulisanja stvara se kombinacijom pozitivnog i negativnog pritiska, budući da se radni raspon pritiska sada može iskoristiti do maksimuma u pozitivnom i u negativnom području.

[0030] Postavljanjem najmanje jednog elementa za povezivanje na površini kože koja se stimuliše, polje pritiska može delovati direktno na polje pritiska na koje bitno utiče konfiguracija najmanje jednog elementa za povezivanje i najmanje jedan otvor od spojnog elementa u drugu komoru, i, prema tome, zavisno od primene stimulacioni uređaj je podesiv. Prema tome, najmanje jedan otvor spojnog elementa može biti smešten nasuprot dela tela koji se stimuliše, poželjno direktno. Na primer, u napravi za stimulaciju koja je namenjena za klitoris, spojni element može imati jedan prolazni otvor sa učinkom mlaznice na srp klitorisa između prve i druge komore. Alternativno, najmanje jedan spojni element može se sastojati od nekoliko, na primer, četiri prolazna otvora između komora, ako se želi stimulisati područje kože veće površine.

[0031] Zatim se pojavljuje, posle postavljanja pola strane ili delimično otvorene druge komore, na područje kože da bi se stimulisala, samostalni sistem medijuma ili protok vazduha u uređaju za stvaranje polja pritiska. Dakle, medijum ili vazduh se značajno izmenjuju između komora, dok se izmena sa medijumem ili vazduhom izvan sistema najmanje uglavnom izbegava. Tako je prva komora povezana isključivo preko spojnog elementa sa drugom komorom. Prema tome, nema drugih spojeva prve komore sa drugom komorom; na primer, ne postoji direktna veza prve komore sa okolinom uređaja preko ventila pritiska ili preko kanala za odvod vazduha.

[0032] Na primer, u protočnom sistemu ovog pronalaska, temperatura vazduha će se brzo prilagoditi temperaturi kože, izbegavajući uznemirujuće dovođenje novog (npr. hladnog) vazduha izvan sistema, kao u prethodnom stanju tehnike, a što, između ostalog, može biti slučaj sa upotrebom vakuumskih pumpi. Osim toga, efekat sušenja treba izbegavati jer se u zatvorenom sistemu ne odvija ili slabo uklanja stimulaciona tečnost, kao što je telesna tečnost.

[0033] Dalje, uređaj za stvaranje polja pritiska prema ovom pronalasku zbog jednostavne konstrukcije ima prednost povećane higijene i poboljšane sposobnosti čišćenja. U ovom slučaju, ovaj pronalazak izbegava ventile ili pumpe / kompresore sa potencijalnim mrtvim prostorom i tačkama koje se ne trebaju očistiti. Tako se uređaj za stvaranje polja pritiska prema ovom pronalasku lako čisti. Na primer, čišćenje stimulacionog uređaja može se izvesti na jednostavan način punjenjem tečnosti za čišćenje u prvu komoru i aktiviranjem polja pritiska. Alternativno, druga komora može biti postavljena naizmenično, što takođe olakšava čišćenje obe komore. Dalje, komore prema ovom pronalasku i spojni element naprave za stvaranje polja pritiska mogu biti izrađeni u jednom komadu, pri čemu se oni sastoje, na primer, od jednog plastičnog livenog dela (na primer gume).

[0034] Osim toga, konstrukcija prema ovom pronalasku dovodi do izbegavanja složenih fluidnih elemenata, kao što su npr. ventili, što dovodi do pojednostavljenja proizvodnje.

[0035] Dalje, stimulacioni uređaj prema ovom pronalasku ima pogonsku jedinicu koja menja zapreminu prve komore, tako da se preko spojnog elementa u drugoj komori, koja služi za stimulisanje erogene zone, i upravljačkog uređaja, koji upravlja pogonskom jedinicom, stvara polje pritiska.

[0036] Prenos medijuma između komora načelno je ograničen na njegovu zapreminu do maksimalne zapremine prve komore. Dodatno, zapremina koji se prenosi kroz maksimalnu moguću promenu zapremine, što je uzrokovano pogonskom jedinicom, dodatno se ograničava konstruktivno.

[0037] Kao rezultat, maksimalni pozitivni ili negativni pritisak koji stimulacioni uređaj može izgraditi u drugoj komori je ograničen zbog dimenzionisanja komponenti uređaja za stvaranje polja pritiska i pogona. Konkretno, maksimalni pozitivni ili negativni pritisak može biti ograničen na nivo koji minimizira ili isključuje rizik od ozleda područja kože koje se stimuliše. Na primer, sigurnosni ventil koji je uobičajen u stanju tehnike ili ručna intervencija korisnika u procesu stimulacije, na primer otvor ispusnog ventila, zbog toga nije potreban.

[0038] Dalje, vremensko menjanje polja pritiska ili modulacija polja pritiska uglavnom se automatski kontroliše pomoću upravljačkog uređaja. Tako, u upravljačkom uređaju, modulacija polja pritiska, kao što je intenzitet, vremenski tok ili redosled, prethodno je učitan. Vremenska promena polja pritiska poželjno može imati pravilne ili ponavljajuće (stimulacione) obrasce, na primer impulse koji imaju prethodno određeno vreme ili po pravilu naizmenične impulsne sekvence. Na taj način, interakcija korisnika sa uređajem za stimulaciju prema ovom pronalasku može se ograničiti na uključivanje i isključivanje i odabir uzorka stimulacije, dok stimulacioni uređaj automatski izvršava preferirani uzorak stimulacije. Prema tome, prema ovom pronalasku, kompleksnost primene stimulacionog uređaja je niska, posebno u poređenju sa konvencionalnim (medicinskim) uređajima za stimulaciju vakuumom. Alternativno ili dodatno, korisnik može pojedinačno konfigurisati obrasce stimulacije stimulacionog uređaja tokom ili pre puštanja u rad.

[0039] U skladu sa daljim aspektom pronalaska prema patentnom zahtevu 11, predlaže se sistem sa uređajem za stimulaciju prema ovom pronalasku, koji ima uređaj za daljinsko upravljanje postavljen odvojeno od stimulacionog uređaja, pri čemu se upravljački uređaj stimulacionog uređaja daljinski upravlja pomoću uređaja za daljinsko upravljanje. Prema tome, konvencionalni bežični (na primer preko vazduha) ili ožičeni daljinski upravljač može se koristiti za daljinsko upravljanje modulacijom stimulacionog uređaja ili njegovo aktiviranje od strane drugog korisnika.

[0040] Dalje, opisan je postupak za stimulisanje delova tela, posebno klitorisa. Povezani povoljni učinci i dejstva su detaljno objašnjeni gore u odnosu na polje pritiska.

[0041] Takođe je otkrivena upotreba stimulacionog uređaja prema ovom pronalasku kao seksualne igračke za stimulisanje ženskog klitorisa. Kao što je gore objašnjeno, ženski klitoris je posebno osetljiva erogena zona žene, zbog čega se inventivna upotreba indirektne masaže u kombinaciji sa stimulacijom negativnog pritiska za ovaj deo tela za stimulaciju do orgazma čini posebno povoljnim.

[0042] Gore opisane karakteristike i funkcije ovog pronalaska, kao i drugi aspekti i značaji, dalje će biti opisani u daljem tekstu sa upućivanjem na detaljan opis poželjnih primera izvođenja sa pozivom na priložene crteže.

KRATAK OPIS CRTEŽA

[0043] Ovime su prikazani / prikazuje:

Fig.1 - pogled spreda prvog primera izvođenja stimulacionog uređaja prema ovom pronalasku;

Fig.2 - pogled iz perspektive bočne strane prvog primera izvođenja stimulacionog uređaja prema ovom pronalasku;

Fig.3 - presek kroz stimulacioni uređaj prema ovom pronalasku iz prvog primera izvođenja;

Fig.4 - presek kroz napravu za stvaranje polja pritiska iz prvog aspekta predmetnog pronalaska u prvom stanju;

Fig.5 - presek kroz napravu za stvaranje polja pritiska iz prvog aspekta predmetnog pronalaska u drugom stanju;

Fig.6 - presek kroz napravu za stvaranje polja pritiska iz prvog aspekta predmetnog pronalaska u trećem stanju;

Fig.7 - presek kroz napravu za stvaranje polja pritiska iz drugog aspekta predmetnog pronalaska;

Fig.8 - presek kroz napravu za stvaranje polja pritiska iz trećeg aspekta ovog pronalaska;

Fig.9 - poprečni presek kroz uređaj za stvaranje polja pritiska iz četvrtog aspekta, koji nije obuhvaćen patentnim zahtevima;

Fig.10 a), b) i c) - poprečni preseci kroz uređaj za stvaranje polja pritiska iz petog aspekta ovog pronalaska;

Fig.11 - delimični poprečni presek kroz drugi primer izvođenja stimulacionog uređaja prema ovom pronalasku;

Fig.12 a) do f) - različiti donji i bočni prikazi drugih aspekata druge komore ovog pronalaska;

Fig.13 - blok dijagram primera izvođenja ovog pronalaska;

Fig.14 a) do d) - Dijagrami različitih uzoraka modulacije pritiska ovog pronalaska

Opis poželjnih primera izvođenja

[0044] Pozivajući se na Fig.1, objašnjen je pogled spreda na prvi primer izvođenja stimulacionog uređaja 1 prema ovom pronalasku, pri čemu Fig.2 prikazuje pogled u perspektivi, a Fig.3 prikazuje poprečni presek stimulacionog uređaja 1 prema ovom pronalasku prema.

[0045] Prvi primera izvođenja uređaja 1 za stimulaciju je, mobilni, električni ili mali uređaj, koji ima kućište 8, uređaj 2 za stvaranje polja pritiska, upravljački elementi 71, prikaz 72, prekidač 74 za uključivanje / isključivanje, utičnicu 75, bateriju 76 i opciono osvetljenje 9.

[0046] Kućište 8 je poželjno izvedeno ergonomski, tako da ga možete držati udobno jednom rukom i da nema oštrih ili špicastih rubova. Dalje, kućište 8 može biti izrađeno od plastike, na primer polikarbonata (PC) ili akrilonitril-butadien-stirena (ABS). Osim toga, područja zahvata ili čak celo kućište mogu se nadopuniti ili konfigurisati sa haptičkim prednosnim silikonom. Kućište 8 je poželjno izvedeno da bude najmanje vodoodbojno ili otporno na prskanje, na primer, nivo zaštite IP 24.

[0047] Upravljački elementi 71 služe za podešavanje načina rada uređaja, tj. postavku uzorka modulacije u polju ispisa. Upravljački elementi 71 mogu biti izvedeni, na primer, kao najmanje jedna tipka, kao najmanje jedan okretni prekidač, ili kao najmanje jedan prekidač osetljiv na dodir. Dalje, upravljački elementi 71 mogu emitovati optičku povratnu vezu za aktiviranje, na primer pomoću svetlećih dioda (LED) integrisanih u prekidač.

[0048] Opcioni prikaz 72 je osiguran da informiše korisnika o statusu uređaja i/ili uslovu postavljanja. Prikaz 72 može biti konfigurisan, na primer, iz mnoštva svjetlećih dioda ili kao LCD prikaz. Prikazane informacije mogu biti, na primer, stanje napunjenosti baterije ili trenutna postavka uzorka modulacije.

[0049] Prekidač 74 za uključivanje / isključivanje koristi se za aktiviranje i deaktiviranje stimulacionog uređaja 1. Ovaj prekidač 74 za uključivanje / isključivanje, na primer, dugme zapritiskanje, koje isključuje stimulacioni uređaj 1 pri dugotrajnom uključivanju ili isključivanju, ili može biti klizeći prekidač za zaključavanje.

[0050] Utičnica 75 služi spoljnom napajanju strujom stimulacionog uređaja 1 preko spoljnog priključka 73, koji je, na primer, spojen na spoljni adapter napajanja. Da bi se osigurala otpornost stimulacionog uređaja 1 na prskanje vode, može biti poželjno da se osigura magnetno-induktivni odašiljač umesto utičnice, koji omogućuje prenos snage u stimulacioni uređaj 1 bez električno vodljivog kontakta.

Dodatno, stimulacioni uređaj 1 takođe ima bateriju, na primer nikal-metal-hidridnu punjivu bateriju (NiMH), za bežični rad.

[0051] Uređaj 2 za stvaranje polja pritiska iz prvog primera izvođenja ima prvu komoru 3 unutar stimulacionog uređaja 1, drugu komoru 4 za postavljanje na deo tela 11 koji se stimuliše, i vezni element 5, koji povezuje prvu komoru 3 sa drugom komorom 4.

[0052] Pogonska jedinica 6, na primer električni motor, pokreće prvu komoru 3 preko vratila 61 i pomoću ekscentra 62 (ili alternativno pomoću klipnjače) na takav način da se zapremina prve komore 3 menja u skladu sa rotacijom vratila 61 pogonske jedinice 6. U tu svrhu, napominje se da se u stimulacijskom uređaju 1 u osnovi mogu koristiti svi tipovi pogona, koji uzrokuju otklon zida 31 prve komore 3 za promenu zapremine. Na primer, to se može izvesti hidraulički, pneumatski, piezoelektrično, mehanički ili elektromagnetski. Primeri toga biće objašnjeni kasnije.

[0053] Upravljački uređaj 7 upravlja pogonskom jedinicom 6, upravljačkim elementima 71 i prikazom 72. Za to vreme, upravljački uređaj 7 i pogonska jedinica 6 napajaju se snagom od unutrašnje baterije 76 i/ili spoljnim napajanjem 73.

[0054] Opciono osvetljenje 9 je postavljeno na ili u kućištu 8. Osvetljenje 9 se poželjno koristi za osvjetljavanje unutrašnjosti druge komore 4. Osvetljenje 9 može biti ili preklopivo od strane korisnika ili se automatski aktivira kada se aktivira uređaj 1 za stimulaciju. Dalje, osvetljenje 9 može biti načinjeno od LED dioda koje štede energiju. Na primer, osvetljenje može poslužiti kao pomoć pri usmeravanju za korisnika stimulacionog uređaja 1 u mraku ili kao dodatna optička stimulacija.

[0055] Pozivajući se na Fig.4, 5 i 6, struktura i funkcija prvog aspekta uređaja 2 za stvaranje polja pritiska stimulacijskog uređaja 1 biće detaljnije objašnjeni u nastavku.

[0056] Fig.4 prikazuje uređaj 2 za stvaranje polja pritiska u prvom stanju, gde je druga komora 4 postavljena na područje kože ili deo tela 11 koji se stimuliše. Prvo stanje uređaja 2 za stvaranje polja pritiska karakterisano je neutralnim pomakom prve komore 3, tj. na prvu komoru 3 ne deluje nikakva spoljna sila, na primer iz pogonske jedinice. Ovde zapremina V1 prve komore je standardna zapremina ove komore 3.

[0057] Deo tela 11 koji se stimuliše je područje kože tela, gde je posebno osetljiva erogena zona, klitoris 12, ovde prikazana kao primer. Prema tome, primena predmetnog pronalaska nije ograničena na ženski klitoris 11, ali se stimulacioni uređaj 1 može primeniti na sve delove tela ili na erogene zone (na primer, unutarašnjostbutina, slabine, vrat, bradavice itd.) na koje se usmeri i može se stimulisati medijumom ili masažom pritiska vazduha i/ili negativnim pritisakom.

[0058] Druga komora 4 formira se stavljanjem na deo tela 11 koji se stimuliše na spoljnu stranu uređaja 2, nešto udaljenom ili priljubljenom komorom, koja komunicira samo preko spojnog elementa 5 sa drugom komorom, pri čemu su rubovi komore 4 u idealnom slučaju sa nepropusnim spojem sa površinom dela tela 11. Na taj način nastaju dve komore 3 i 4 za komuniciranje, pri čemu se u promeni zapremina jedne od komora 3 ili 4 obavlja odgovarajuće izjednačavanje pritiska između komora 3 i 4 preko spojnog elementa 5.

[0059] Zid 31 prve komore 3 je učvršćen pomoću držača 32. Držač 32 je opet pričvršćen za kućište 8. Na držaču 32 dalje se pričvršćuje zid 41 druge komore. Dva međusobno postavljena otvora u zidu 41 druge komore i držača 32 zajedno čine spojni element 5, koji povezuje prvu komoru 3 i drugu komoru 5. U ovom slučaju, zid 31, držač 32 i zid 41 poželjno su međusobno vezani u odnosu na medijume ili su vazduh nepropusni. Alternativno, oni se takođe mogu zajedno pričvrstiti pritiskom ili zavrtanjem (na primer uz pomoć zaptivnih područja između kućišta 8 i odgovarajućeg dela). Držač 32 može se zalepiti ili pričvrstiti uvrtanjem na kućište 8, na primer.

[0060] Zid 31 prve komore 3 je poželjno načinjen od fleksibilnog materijala koji propušta medijum ili vazduh, kao što je guma. Držač 32 je poželjno načinjen od krute plastike koja je takođe propusna za medijum ili vazduh. Zid 41 druge komore je poželjno načinjen od fleksibilnog materijala pogodnog za kožu, kao što je silikon ili guma.

1

[0061] Fig.5 prikazuje uređaj 2 za stvaranje polja pritiska sa Fig.4 u drugom stanju, a druga komora 4 je postavljena na deo tela 11 koji se stimuliše. Drugo stanje je karakterisano time da sila A koja deluje na prvu komoru 3 uzrokuje ekspanziju komore 3. Detaljno, u ovom primeru izvođenja, sila A povlači zid 31 prve komore 3 u smeru usmerenom od druge komore 4.

[0062] Time se povećava zapremina V2 komore 3, tj. V2> V1. Za kompenzaciju rezultujuće razlike pritiska između komora 3 i 4, sada teče medijum ili vazduh iz druge komore 4 u prvu komoru 3.

[0063] Pod pretpostavkom da u prvom stanju pritisak koji je prisutan u komorama 3 i 4 odgovara trenutnom prevladavajućem spoljnom referentnom pritisaku (na primer pritisak vazduha), ukupni prisutni pritisak u drugom stanju će sada biti niži od spoljnog referentnog pritiska. Ovaj negativni pritisak je dizajniran tako da je poželjno niži od uobičajenog sistoličkog krvnog pritiska u krvnim sudovima dela tela 11. To povećava protok krvi u ovom području i klitoris 12 je bolje snabdeven krvlju u drugom stanju.

[0064] Fig.6 prikazuje uređaj 2 za stvaranje polja pritiska u trećem stanju, a druga komora 4 je postavljena na deo tela 11 koji se stimuliše. Treće stanje je karakterisano time da sila B koja deluje na prvu komoru 3 uzrokuje smanjenje zapremine ili kompresiju komore 3. Detaljno, sila B u svom smeru je suprotna smeru sile A i deformiše zid 31 prve komore tako da je rezultirajuća zapremina V3 komore manji od zapremine V1. Kompresija komore 3 uzrokuje nadpritisak u komori 3, koja se kompenzuje medijumom ili strujanjem vazduha kroz spojni element 5 u smeru druge komore 4.

[0065] Ovaj tok medijuma sada je usmeren orijentacijom otvora 51 i/ili spojnog elementa 5, poželjno na deo tela 11 koji se stimuliše, posebno na glavici klitorisa 12. Neposredna (pritisna) masaža prema ovom pronalasku odvija se pomoću medijuma koji teče na deo tela 11. Veličina otvora 51 je dimenzionisana tako da je dovoljno mala u odnosu na zapreminu pomaknutu u prvoj komori 3 kako bi se dovoljno ubrzao medijum za primetan učinak masaže.

[0066] Dalje, na vrstu protoka može povoljno uticati ne samo veličina i orijentacija otvora 51, nego i unutrašnjanja konfiguracija spojnog elementa. Na primer, spiralni utori u spojnom elementu 5 mogu uzrokovati vrtlog protoka prema ovom pronalasku, pri čemu profil protoka razvija "mekši" ili više turbulentni učinak na deo tela koji se stimuliše. Alternativno, polje pritiska koje rezultuje u drugoj komori 4 može se podesiti pomoću više otvora 51 prema primeni.

[0067] U rasporedu prikazanom na Fig.4 do 6, poželjno je da je on higijenski neproblematičan (na primer zbog izbegavanja mrtvih prostora) i jednostavan za proizvodnju. Na primer, nisu potrebni ventili ili drugi otvori u ili na prvoj komori 3.

[0068] Fig.7 prikazuje drugi aspekt ovog pronalaska sa alternativnom konstrukcijom uređaja 2 za stvaranje pritiska. Na taj način, zidovi 31 i 41 prve i druge komore 3 i 4 međusobno su zahvatu tako da se, kao u prvom aspektu konstrukcije uređaja 2 za stvaranje pritiska, oblikuju dve komore za povezivanje sa spojnim elementom 5. Time se eliminiše odvojeni držač, dok je druga komora 4 zamenjiva. Dodatno, spojni element 5 može biti konfigurisan integralno ili u jednom komadu sa zidom 41 druge komore 4.

Izmjenjiva komora 4 ima tu prednost da se na taj način mogu koristiti različiti oblici komore 4 prilagođene dotičnom delu tela (detaljnije objašnjenje toga može se naći kasnije), bez potrebe za zamenom celog stimulacionog uređaja 1. Alternativno, druga komora 4 može takođe biti pričvršćena na kućište 8 (nije prikazano detaljno). Zid 31 prve komore 3 može se, na primer, zalijepiti ili pričvrstiti uvrtanjem na kućište 8.

[0069] Takođe, kao što je detaljnije prikazano na Fig.7 isprekidanom linijom i dvostrukom strelicom C, ekspanzija i kompresija prve komore 3 delovanjem sile, koja je upravna na aksijalni smer spojnog elementa 5. U principu, sila koja deluje posredno ili direktno na prvu komoru 3 pomoću pogonske jedinice 5 može se odvijati iz bilo kog željenog smera. Ovde je odlučujući faktor samo da se zapremina prve komore 3 može povećati i smanjiti pomoću pogonske jedinice 6.

[0070] Fig.8 prikazuje treći aspekt pronalaska sa jednodijelnom konstrukcijom, ili u jednom komadu, uređaja 2 za stvaranje polja pritiska. Može se koristiti kao materijal za komore 3 i 4, elastični materijal, kao što je silikon ili guma. Prednost je u tome što se eventualno higijenski kritični zazori mogi izbeći, a troškovi proizvodnje su niži. Takođe, u ovom slučaju, uređaj 2 za stvaranje polja pritiska može se zalepiti ili pričvrstiti uvrtanjem na kućište 8. Promena zapremine prve komore 3 odvija se na analogan način, kao što je opisano u vezi sa Fig.7.

[0071] Fig.9 prikazuje četvrti aspekt sa alternativnom konstrukcijom uređaja 2 za stvaranje polja pritiska. U ovom slučaju, druga komora 4, veći broj spojnih elemenata 5, kao i delovi zida 31 prve komore 3 su oblikovani integralno. Alternativno, uređaj 2 za stvaranje polja pritiska, uz održavanje geometrijskog uzorka sa Fig.9 na sličan način kao što je prikazano na Fig.4 ili 7, može se takođe izraditi u dva ili više komada pojedinačnih delova.

[0072] Promena zapremine prve komore 3 ovde se odvija na način koji nije obuhvaćen patentnim zahtevima, sličan klipnoj pumpi, ali ovde nedostaju svi postojeći ventili. Tako se klip 63 pomiče u smeru dvostruke strelice D pomoću pogonske jedinice, na primer, električnog motora ili elektromagneta. Ova vrsta pogona ima prednost da se zapremina prve komore 3 može smanjiti na jednostavan način na nulu ili približno nulu, tako da se prva komora 3 može gotovo potpuno isprazniti.

[0073] Konstrukcija spojnog elementa 5 sa većim brojem kanala 52 i otvora 51 dovodi do raspodele polja pritiska za veći broj koncentracijskih tačaka. Dok kod primera izvođenja spojnog elementa 5 sa samo jednim kanalom, kao što je opisano u vezi sa Fig.6, dovodi do stvaranja visoko koncentrisanog medijuma ili strujanja vazduha prema ciljnom području, u primeru izvođenja spojnog elementa 5 prikazanog na Fig. 9 medijum, odn. vazduh raspodjeljuju se ili struju na nekoliko ciljnih područja. Na primer, klitoris 11 može se duvati ne samo na glavici, nego ravnomerno sa nekoliko strana. Zavisno od primene, ova distribucija koncentracije protoka vazduha kroz više područja može pomoći u sprečavanju prekomerne stimulacije i/ili pomoći u povećanju područja stimulacije.

[0074] Fig.10a do 10c prikazuju peti aspekt pronalaska sa (delimičnim) poprečnim presekom konstrukcije uređaja 2 za stvaranje polja pritiska sa savitljivim elementom 64 kao pogonom za promenu zapremine prve komore 3. Savitljivi element 64 može biti, na primer, konvencionalni piezoelektrični savitljivi element, koji posle primene napetost se deformiše ili savija. U ovom aspektu pronalaska, zid 31 prve komore 3 je čvrsto konstruisan, dok je savitljivi element 64 pravilno postavljena na strane prve komore 3. Tačke prelaza između elementa 64 i zida 31 su zaptivene (na primer, elastično vezane). U ovoj strukturi, pogon za uređaj 2 za stvaranje polja pritiska je već integrisan u ovo i eliminiše spoljni pogon. Na primer, uklanja elektromotor sa ekscentrom. Kao rezultat,između ostalog, moguće narušavanje prirodnih oscilacija zbog ekscentričnog kretanja stimulacionog uređaja može se smanjiti.

[0075] Detaljno, Fig.10a prikazuje uređaj 2 za stvaranje polja pritiska sa savitljivim elementom 64 u neutralnom položaju. Prema tome, zapremina prve komore 3 sa elementom 64 u neutralnom položaju je standardna zapremina. Fig.10b dalje prikazuje prvu komoru 3 sa napregnutim i naknadno savijenim savitljivim elementom, zbog čega se povećava zapremina prve komore 3; i prema tome, negativni pritisak prevladava u uređaju 2 za stvaranje polja pritiska. Fig.10c prikazuje savitljivi element prve komore 3, koji je pobuđena u suprotnom smeru od Fig.10b, i zbog toga je zapremina prve komore 3 smanjena; i kao posledica toga postoji nadpritisak u uređaju 2 za stvaranje polja pritiska.

[0076] Fig.11 prikazuje drugi primer izvođenja pronalaska sa prostorno razdvojenim rasporedom komora 3 i 4 uređaja 2 za stvaranje polja pritiska. Komore 3 i 4 povezane su preko opsežnog povezujućeg elementa 5, koji može biti duža fleksibilna cev ili kruta cev. Na primer, dužina spojnog elementa 5 može biti 0,5 m. Prema tome, moguće je držati kućište 8 u jednoj ruci, dok druga ruka drži drugu komoru 4 na delu tela 11 koji se stimuliše; ili može se jednostavno staviti kućište 8 u stranu dok korisnik drži samo drugu komoru 4 u rukama. U ovom primeru izvođenja, stimulacioni uređaj može takođe biti izveden kao stona naprava.

[0077] Fig.12 a) do 12 f) prikazuju različite prikaze dna i bočnih strana daljih aspekata druge komore 4 ovog pronalaska. Detaljno, Fig.12 a) prikazuje pogled odozdo na kružnu drugu komoru 4 sa središnje smeštenim otvorom 51; Fig.12 b) pogled odozdo na trougaonu drugu komoru 4 sa središnjim otvorom 51; Fig.12 c) pogled odozdo na ovalnu drugu komoru 4 sa središnje smeštenim otvorom 51; i Fig.12 d) prikazuje donji pogled na drugu komoru 4 u obliku osmice 4 sa dva otvora 51 koja su smeštena pomaknuta prema središtu, a Fig.12 e) dalje prikazuje bočni presek druge komore 4 prema ovom pronalasku, a druga komora 4 dodatno ima povećanu kontaktnu površinu 43 sa kožom ili potporni član 43 da bi se poboljšala funkcija zaptivanja ili rastavljanja druge komore 4 na kožu. Proširena kontaktna površina 43 može takođe imati utore ili izbočine koji dodatno pojačavaju funkciju zaptivanja. Fig.12 f) prikazuje bočni presek druge komore 4 sa većim brojem odvojenih spojnih elemenata 5 i proširene kontaktne površine zbog potpornog elementa 43.

[0078] Prema tome, oblik druge komore 4 se u osnovi može prilagoditi anatomiji erogene zone koju treba stimulisati. Oblik komore 4 na Fig.12 a) prilagođen je, na primer, okruglom obliku dojke, dok je oblik komore 4 na Fig.12 c) bolje prilagođen obliku vagine. Dalje, oblik druge komore 4 takođe određuje oblik polja pritiska prema ovom pronalasku. Prema tome, veličina druge komore 4 u odnosu na

1

zapreminu pomaknutu prvom komorom 3 određuje visinu dostižnog negativnog ili pozitivnog pritiska. Dalje, intenzitet učinka masaže, prema ovom pronalasku, može se odrediti blizinom otvora 51 spojnog elementa 5 sa površinom kože koja se stimuliše. Većim brojem otvora 51, kao na Fig.12 d), učinak masaže takođe se može raspodeliti na nekoliko područja. Tako, na primer, klitoris može biti manje stimulisan direktno na vrlo osetljivom vrhu klitorisa (vidi Fig.12 e)), ali ojačan na okolnim područjima klitorisa kako bi se izbegla prekomerna stimulacija klitorisa.

[0079] Fig.13 prikazuje blok dijagram primera funkcionalne strukture primera izvođenja predmetnog pronalaska koja ima kontroler 7, pogonsku jedinicu 6, osvetljenje 9, prekidač 74 za uključivanje / isključivanje, upravljačke elemente 71, bateriju 76 i spoljno napajanje 73 strujom.

[0080] Upravljački uređaj 7, koji ima, na primer, mikrokontroler ili je ožičen, prvo kontroliše napajanje svih potrošača stimulacionog uređaja 1, i opciono proces punjenja i pražnjenja baterije 76 i/ili upravljanje baterijom. Konkretno, upravljački uređaj 7 kontroliše pobudu pogonske jedinice 6, na primer, veličinu amplitude, frekvenciju, modulaciju, itd.

[0081] Dalje, upravljački uređaj 7 ima memoriju u kojoj je učitan najmanje jedan uzorak modulacije ili stimulacije (oni su detaljnije objašnjeni u vezi sa Fig.14 a) do d)). Pogonska jedinica 6 sada može biti upravljana od strane korisnika stimulacionog uređaja 1 preko upravljačkog elementa 71 prema ovom prethodno učitanom uzorku stimulacije u svojoj pobudi. Uzorke stimulacije polja pritiska može po želji korisnik takođe individualno kreirati i opciono učitati preko kontrolnih elemenata.

[0082] Fig.14 a) prikazuje vremenski tok ukupnog pritiska p u uređaju (2) za stvaranje polja pritiska kada se koristi za stimulaciju. Iscrtkana linija označava referentni pritisak, na primer trenutno prevladavajući atmosferski pritisak, koji je prisutan izvan uređaja (2) za stvaranje polja pritiska. Ako je druga komora 4 sada stavljena na deo tela 11 koji se stimuliše, početni prevladavajući pritisak okoline u uređaju (2) za stvaranje polja pritiska se približno održava. Sada se pretpostavlja da je druga komora 4 postavljena u velikoj mjeri čvrsto na deo tela koji se stimuliše. Posle aktiviranja stimulacionog uređaja, pogonska jedinica 6 se aktivira ili pobuđuje pomoću upravljačkog uređaja 7 u skladu sa preuređenim uzorkom stimulacije. Prema tome, zapremina prve komore 3 i time ukupni pritisak u uređaju 2 za stvaranje polja pritiska će se menjati, promene pritiska se modulišu na referentni pritisak. Uzorak pritiska ili stimulacije prikazan kao primer na Fig.14 a) razvija pulsno, normalno polje pritiska. U fazama povećanja pritiska kojim se stimuliše, erogena zona se duva ili masira, dok se u razdobljima u kojima postoji negativni pritisak unapređuje cirkulaciju u delu tela 11, kao što je klitoris. Prema tome, prema ovom pronalasku, (na Fig.14 a) postoje vremenski periodi označeni sa I)) u kojima prevladava negativni pritisak, dok se klitoris istovremeno masira indirektno.

[0083] Fig.14 b) prikazuje tri primera alternativnih uzoraka stimulacije. Tako je u području označenom sa II) prikazan pulsni uzorak stimulacije sa visokom amplitudom. U području označenom III) prikazan je pulsni uzorak stimulacije sa niskom amplitudom. Dalje, u području označenom sa IV), nepravilni ili asimetrični uzorak stimulacije prikazan je u vremenskom redosledu i amplitudi. Uzorci se mogu menjati prema fizičkom učinku / primeni i prema individualnim željama.

[0084] Fig.14 c) pokazuje još jedan primer alternativnog uzorka stimulacije. Prema tome, količina pritiska se može povećati tokom vremena kako bi se prilagodio stanju uzbuđenja korisnika.

[0085] Pronalazak dopušta, osim prikazanih primera izvođenja, dalja načela oblikovanja. Prema tome, različiti sklopovi ili strukture prve komore 3 mogu se proizvoljno kombinovati sa različitim primerima izvođenjama druge komore 5 ili spojnog elementa 5. Na primer, prva komora 3 može se kombinovati sa pogonom iz Fig.10 sa drugom komorom sa Fig.12 f).

[0086] Iako je u svim primera izvođenjama prikazana samo prva komora 3, mogu biti prisutne dve ili više prvih komora 3, koje se zatim pokreću istovremenom ili odgođeno, tako da menjaju svoje zapremine radi stvaranja polja pritiska prema ovom pronalasku.

[0087] Stimulacioni uređaj 1 može imati veći broj uređaja 2 za stvaranje polja pritiska. Na primer, mogu postojati dva uređaja za stvaranje pritiska koji istovremeno stimulišu dve erogene zone.

[0088] Uzorci stimulacije prema ovom pronalasku mogu odstupati od uzoraka prikazanih na Fig.14 a), b) i c) sve dok imaju hronološki redosled podpritiska i nadpritiska. Na primer, na početku ili posle aktiviranja uređaja, u početku se može izgraditi relativno dugotrajan negativni pritisak (na primer 3 minuta) kako bi se efektivno povećala cirkulacija krvi u zoni koja se stimuliše, pri čemu impulsi negativnih i pozitivnih amplituda pritisaka polako slede.

Popis pozivnih oznaka:

[0089]

1 stimulacioni uređaj

2 uređaj za stvaranje polja pritiska

3 prva komora

4 druga komora

5 spojni element

6 pogonska jedinica

7 upravljački uređaj

8 kućište

9 osvetljenje

11 deo tela

12 klitoris

31 zid prve komore

32 držač

41 zid druge komore

42 otvor prve komore

43 naležući deo

1

otvor spojnog elementa ka drugoj komori vratilo

ekscentar

klip

savitljivi element

upravljački elementi

prikaz

napajanje

prekidač za uključivanje/isključivanje utičnica

baterija

kontrolna ploča

1

Claims

Patentni zahtevi

1. Stimulacioni uređaj (1) za klitoris (12) za seksualno uzbuđenje koje dovodi do klimaksa, a obuhvata:

uređaj (2) za stvaranje polja pritiska, koji sadrži:

prvu komoru (3) koja ima jedan jedini otvor; i

drugu komoru (4) koja ima otvor (42) za postavljanje preko klitorisa (12); i spojni element (5) koji povezuje prvu komoru (3) sa drugom komorom (4); i pogonsku jedinicu (6) koja menja zapreminu prve komore (3) naizmenično ekspanzijom i kompresijom prve komore (3) dejstvom sile na prvu komoru (3), što se preko spojnog elementa (5) u drugoj komori (4) stvara podsticajnog pritiska; i

upravljački uređaj (7) koji pokreće pogonsku jedinicu (6);

pri čemu se polje pritiska koje nastaje u drugoj komori (4) sastoji od uzorka negativnog i pozitivnog pritiska modulisanih u odnosu na referentni pritisak; i pri čemu je

modulacija polja pritiska prethodno učitana u upravljački uređaj, i

pri čemu je prva komora (3) sa svojim jedinim otvorom povezana samo sa drugom komorom (4) preko spojnog elementa (5); i

pri čemu je stimulacioni uređaj (1) ručni uređaj pogonjen baterijom, i obuhvata najmanje jedan upravljački element (71), pri čemu se pojedinačna modulacija polja pritiska može menjati upravljačkim elementom (71).

2. Stimulacioni uređaj (1) u skladu sa zahtevom 1, pri čemu

najmanje jedan spojni element (5) ima najmanje jedan otvor (51) koji je okrenut prema delu tela (11) koji se stimuliše i postavlja se na deo tela (11) koji se stimuliše.

3. Stimulacioni uređaj (1) u skladu sa bilo kojim od zahteva 1 ili 2, pri čemu je

druga komora (4) načinjena od savitljivog materijala, poželjno silikona ili gume, i/ili je napravljena od najmanje delimično prozirnog materijala i/ili je izvedena u obliku vaginalnih labia minora na takav način da ove poslednje budu potpuno pokrivene otvorom druge komore (4).

4. Stimulacioni uređaj (1) u skladu sa bilo kojim od zahteva 1 do 3, pri čemu je

druga komora (4) izvedena jednodelno sa spojnim elementom (5) i prvom komorom (3).

5. Stimulacioni uređaj (1) u skladu sa bilo kojim od zahteva 1 do 3, pri čemu je

druga komora (4) izvedena da bude zamenljiva.

6. Stimulacioni uređaj (1) u skladu sa bilo kojim od zahteva 1 do 5, pri čemu

druga komora (4) ima zaptivni naležući deo (43) koji povećava kontaktnu površinu druge komore (4) na koži.

7. Stimulacioni uređaj (1) prema bilo kom od zahteva 1 do 6, pri čemu

stimulacioni uređaj (1) obuhvata osvetljenje (9), poželjno LED osvetljenje, za osvetljavanje druge komore (4).

8. Stimulacioni uređaj (1) u skladu sa bilo kojim od zahteva 1 do 7, pri čemu

spojni element (5) obuhvata unutrašnji oblik i otvor prema drugoj komori (4), koji su oblikovani tako da se polje pritiska moduliše sa obzirom na njegov smer i otisak.

9. Stimulacioni uređaj (1) u skladu sa bilo kojim od zahteva 1 do 8, pri čemu je

stimulacioni uređaj (1) sa svoje strane izveden tako da medijum polja pritiska može biti voda.

10. Stimulacioni uređaj (1) u skladu sa bilo kojim od zahteva 1 do 9, pri čemu stimulacioni uređaj (1) obuhvata kućište (8) na koje se umetanjem može postaviti druga komora (4).

11. Sistem sa uređajem za stimulaciju (1) prema bilo kom od zahteva 1 do 10, koji obuhvata:

uređaj za daljinsko upravljanje postavljen odvojeno od stimulacionog uređaja (1),

pri čemu se upravljački uređaj (7) stimulacionog uređaja (1) može daljinski upravljati pomoću uređaja za daljinsko upravljanje.

1