RS59054B1

RS59054B1 - Postupak za lečenje raka korišćenjem kombinacije chk1 i atr inhibitora

Info

Publication number: RS59054B1
Application number: RS20190981A
Authority: RS
Inventors: Thomas Helleday; Kumar Sanjiv
Original assignee: Vertex Pharma
Priority date: 2014-06-17
Filing date: 2015-06-17
Publication date: 2019-08-30
Also published as: PT3157566T; JP6936007B2; RU2736219C2; SI3157566T1; LT3157566T; SG11201610500WA; PL3157566T3; ZA201608560B; CN107072987B; US11179394B2; EP3157566A1; IL249596B; IL249596A0; BR112016029523A8; AU2015277212B2; AU2015277212A1; DK3157566T3; ES2733847T3; WO2015195740A1; US20150359797A1

Description

Opis

STANJE TEHNIKE

ATR ("ATM i Rad3 vezani") je ključni medijator ćelijskih odgovora na oštećenje strukture DNA, koje je karakterisano postojanjem lanaca jednostruke DNA, koji su obloženi replikacionim proteinom A (RPA). Jednostruka DNA, obložena sa RPA, obično se javlja kao posledica replikacionog stresa, koji se dešava pri ćelijskom pokušaju da replikaciju DNA izvrši preko nerazdvojenih lezija oštećenja DNA. Nemogućnost prevazilaženja replikacionog stresa može dovesti do letalnih prekida dvostrukih lanaca ili do štetnih mutacija DNA. ATR, zajedno sa njegovim supstratima, vrši koordinaciju višestrukih ćelijskih funkcija u odgovoru na replikacioni stres, koje uključuju kontrolu ćelijskog ciklusa, replikaciju DNA i obnovu ili reparaciju oštećenja DNA. Chkl je izvorni supstrat za ATR.

Maligne ćelije obično poseduju visoke nivoe pozadinskog replikacionog stresa, koji mogu poticati od ekspresije onkogena, hipoksije ili defekata na drugim putevima reparacije, npr., reparacija ekscizijom baze. Ovo može dovesti do oslanjanja na ATR radi preživljavanja u nekim ćelijama raka. Pored toga, ćelijama je ATR potreban za razrešavanje replikacionog stresa, koji se javlja nakon tretmana mnogim lekovima koji oštećuju DNA i nakon izlaganja jonizujućem zračenju, ili tretmana sredstvima koja blokiraju druge puteve reparacije ili obnove, kao što su PARP inhibitori, koji blokiraju reparaciju ekscizijom baze.

Pokazalo se da inhibitori signalizacijskog ATR puta smanjuju ćelijsko preživljavanje u nekim ćelijama raka koje ili ekspresuju onkogene, kao što su Cyclin E ili Myc (Vidi, Schoppy et. al., J Clin Invest, 2012, vol. 122, pp. 241-52).; a u okruženju su pod hipoksijom (Vidi, Pires et. al., Br J Cancer. 2012, vol. 107, pp. 291-99); ili koje nose oštećenja u drugim proteinima reparacije DNA, kao što su ERCC1 (Mohni et. al., Cancer Res, 2014, vol. 74, pp. 2835-45). Pored toga, pokazalo se da inhibitori ATR puta neke ćelije raka čine senzitivnim na citotoksične efekte lekova koji izazivaju višestruka oštećenja DNA i jonizujuće zračenje, ili na inhibitore drugih puteva reparacije, kao što su, na primer, PARP inhibitori. Suprotno tome, pokazalo se da normalne ćelije, ispoljavaju toleranciju na inhibiciju ATR, ili pri korišćenju u vidu pojedinačnih sredstava ili pri korišćenju u kombinaciji sa drugim sredstvima. Ovo se pripisuje aktivaciji kompenzatorne signalizacije reparacije DNA u normalnim ćelijama, koja često nije dostupna ćelijama raka.

IZLAGANJE SUŠTINE PRONALASKA

Ovaj pronalazak se odnosi na postupke lečenja raka kod pacijenta, putem primene jedinjenja koje je korisno kao inhibitor ATR protein kinaze u kombinaciji sa jedinjenjem koje je od koristi kao inhibitor Chk1 protein kinaze. Prethodno pomenuta kombinacija je ispoljavala iznenađujući sinergistički efekat u lečenju raka, bez obzira na to što su ciljane protein kinaze bile unutar okvira istog biološkog puta. Pored navedenog, ovaj pronalazak se, takođe, odnosi na postupke lečenja raka putem primene pacijentu jedinjenja koje je korisno kao inhibitor ATR protein kinaze; primene jedinjenja koje je korisno kao inhibitor Chk1 protein kinaze; kao i primene jednog ili više sredstava koja oštećuju DNA.

KRATAK OPIS SLIKA

Slika 1: grafik koji prikazuje pan nuklearnu γH2AX indukciju na ćelijskoj liniji U2OS, koja je tretirana samim sredstvom i u kombinaciji sa AZD7762 i VE-821.

Slika 2a: grafik koji prikazuje klonogeno preživljavanje panela ćelijskih linija, tretiranih samim sredstvom i u kombinaciji sa AZD7762 i VE-821.

Slika 2b: grafik koji prikazuje klonogeno preživljavanje panela ćelijskih linija, koje su tretirane sa VE-821.

Slika 2c: grafik kojim se procenjuje klonogeno preživljavanje panela ćelija, koje vrše prekomernu ekspresiju cMYC onkogena nakon tretmana samim sredstvom i u kombinaciji sa AZD7762 i VE-821.

Slika 2d: grafik kojim se procenjuje klonogeno preživljavanje panela ćelija sa inaktivnim p53 i RB, i prekomernom ekspresijom H-RAS onkogena, nakon tretmana samim sredstvom i u kombinaciji sa AZD7762 i VE-821.

Slika 3a: grafik koji pokazuje zapreminu tumora miševa sa MX1 ksenograftom, koji su tretirani samim sredstvom i u kombinaciji sa AZD7762 i VE-822.

Slika 3b: grafik koji prikazuje krivu preživljavanja miševa sa MX1 ksenograftom, koji su tretirani samim sredstvom i u kombinaciji sa AZD7762 i VE-822.

Slika 4a: grafik koji prikazuje zapreminu tumora miševa sa H460 ksenograftom, koji su tretirani samim sredstvom i u kombinaciji sa AZD7762 i VE-822.

Slika 4b: grafik koji prikazuje krivu preživljavanja miševa sa H460 ksenograftom, koji su tretirani samim sredstvom i u kombinaciji sa AZD7762 i VE-822.

Slika 5: grafik koji prikazuje nivoe otcepljene kaspaze-3 u U2OS ćelijama, koje su tretirane samim sredstvom i u kombinaciji sa AZD7762 i VE-821.

Slika 6a: grafik koji prikazuje kako utiče inhibicija Chk1 i inhibicija ATR na nivoe oštećenja DNA na U2OS kancerskim ćelijama, posredstvom merenja akumulacije pan-nuklearnog γH2AX.

Slika 6b: grafik koji prikazuje kako utiče inhibicija Chk1 i inhibicija ATR na nivoe oštećenja DNA na ćelijama normalnih VH-10 fibroblasta, posredstvom merenja akumulacije pannuklearnog γH2AX.

Slika 6c: grafik koji prikazuje uticaj inhibicije Chk1 i inhibicije ATR na nivoe oštećenja DNA na U2OS kancerskim ćelijama, putem merenja akumulacije pan-nuklearnog γH2AX.

Slika 6d: grafik koji pokazuje kako utiče inhibicija Chk1 i inhibicija ATR na nivoe oštećenja DNA na U2OS kancerskim ćelijama, uz korišćenje alkalnog kometa testa.

Slika 7a: grafik koji prikazuje nivoe ssDNA u U2OS kancerskim ćelijama, nakon tretmana sa inhibitorom Chkl i inhibitorom ATR, samim i u kombinaciji.

Slika 7b: grafik koji prikazuje nivoe ssDNA u ćelijama normalnih VH-10 fibroblasta nakon tretmana sa inhibitorom Chk1 i inhibitorom ATR, samim i u kombinaciji.

Slika 8a: grafik koji prikazuje ćelijsku vijabilnost na U2OS kancerskim ćelijama, nakon kombinovanog tretmana sa inhibitorom Chk1 i inhibitorom ATR inhibitorom.

Slika 8b: grafik koji prikazuje ćelijsku vijabilnost na normalnim VH-10 fibroblastnim ćelijama, nakon kombinovanog tretmana sa inhibitorom Chk1 i inhibitorom ATR.

Slika 8c: grafik koji prikazuje ćelijsku vijabilnost na H460 kancerskim ćelijama, nakon kombinovanog tretmana sa inhibitorom Chk1 i inhibitorom ATR.

Slika 8d: grafik koji prikazuje ćelijsku vijabilnost na MX-1 kancerskim ćelijama, nakon kombinovanog tretmana sa inhibitorom Chk1 i inhibitorom ATR.

Slika 8e: grafik koji prikazuje ćelijsku vijabilnost na HCT-116 kancerskim ćelijama nakon kombinovanog tretmana sa inhibitorom Chk1 i inhibitorom ATR.

Slika 8f: grafik koji prikazuje ćelijsku vijabilnost na MCF7 kancerskim ćelijama nakon kombinovanog tretmana sa inhibitorom Chk1 i inhibitorom ATR.

Slika 8g: grafik koji prikazuje ćelijsku vijabilnost na normalnim endotelnim HUVAC ćelijama nakon kombinovanog tretmana sa inhibitorom Chk1 i inhibitorom ATR.

Slika 8h: grafik koji prikazuje ćelijsku vijabilnost na HL60 kancerskim ćelijama, nakon kombinovanog tretmana sa inhibitorom Chk1 i inhibitorom ATR.

Slika 9: grafik koji pokazuje kako utiče inhibicija Chk1 i inhibicija ATR na nivoe oštećenja DNA na normalnim VH-10 fibroblastnim ćelijama, posredstvom merenja akumulacije pannuklearnog γH2AX i putem merenja akumulacije izdvojenih fokusa γH2AX i 53BP1.

Slika 10a: grafik koji prikazuje ćelijsku vijabilnost na HT-29 kancerskim ćelijama nakon kombinovanog tretmana sa ATR inhibitorom VE-822 i Chk1 inhibitorom AZD-7762.

Slika 10b: grafik koji prikazuje ćelijsku vijabilnost na HT-29 kancerskim ćelijama nakon kombinovanog tretmana sa ATR inhibitorom VE-822 i Chk1 inhibitorom LY-2603618.

Slika 10c: grafik koji prikazuje ćelijsku vijabilnost na HT-29 kancerskim ćelijama nakon kombinovanog tretmana sa ATR inhibitorom VE-822 i Chk1 inhibitorom PF-477736.

Slika 10d: grafik koji prikazuje ćelijsku vijabilnost na HT-29 kancerskim ćelijama nakon kombinovanog tretmana sa ATR inhibitorom VE-822 i Chkl inhibitorom SCH-900776.

DETALJAN OPIS PRONALASKA

Jedan ili više aspekata ovog pronalaska obezbeđuje postupak lečenja raka kod pacijenta, pri čemu postupak obuhvata primenu prvog jedinjenja koje inhibira ATR protein kinazu; i primenu drugog jedinjenja koje inhibira Chk1 protein kinazu. Drugi aspekt ovog pronalaska obezbeđuje postupak lečenja raka kod pacijenta, pri čemu postupak obuhvata primenu prvog jedinjenja koje inhibira ATR protein kinazu; primenu drugog jedinjenja koje inhibira Chk1 protein kinazu i primenu jednog ili više dodatnih terapeutskih sredstava.

Jedinjenja

U tekućem pronalasku, jedinjenje koje inhibira ATR protein kinazu je predstavljeno Formulom I:

ili njegovom farmaceutski prihvatljivom solju,

pri čemu:

R<1>je 5-6 člani monociklični aril ili heteroaril prsten, koji ima 0-4 heteroatoma, nezavisno odabrana od: azota, kiseonika ili sumpora, pri čemu je navedeni monociklični aril ili heteroaril prsten opciono spojen sa drugim prstenom, da bi se obrazovao 8-10 člani biciklični aril ili heteroaril prsten koji ima 0-6 heteroatoma, koji su nezavisno odabrani od: azota, kiseonika ili sumpora; svaki R<1>je opciono supstituisan sa 1-5 J<1>grupa;

R<2>je 5-6 člani monociklični aril ili heteroaril prsten koji ima 0-3 heteroatoma, nezavisno odabrana od: azota, kiseonika ili sumpora, pri čemu je navedeni monociklični aril ili heteroaril prsten opciono spojen sa drugim prstenom, da bi se obrazovao 8-10 člani biciklični aril ili heteroaril prsten koji ima 0-4 heteroatoma, koji su nezavisno odabrani od: azota, kiseonika ili sumpora; svaki R<2>je opciono supstituisan sa 1-5 J<2>grupa;

L je -C(O)NH- ili -C(O)N(C1-6alkil)-;

n je 0 ili 1;

svaki J<1>i J<2>je nezavisno: halo, -CN, -NO2, -V<1>-R ili -(V<2>)m-Q;

V<1>je C1-10alifatični lanac, pri čemu je 0-3 metilenskih jedinica opciono i nezavisno zamenjeno sa: O, NR", S, C(O), S(O) ili S(O)2; V<1>je opciono supstituisan sa 1-6 pojavljivanja J<V1>;

V<2>je C1-10alifatični lanac, pri čemu je 0-3 metilenskih jedinica opciono i nezavisno zamenjeno sa: O, NR", S, C(O), S(O) ili S(O)2; V<2>je opciono supstituisan sa 1-6 pojavljivanja J<V2>;

m je 0 ili 1;

Q je 3-8 člani zasićeni ili nezasićeni monociklični prsten koji ima 0-4 heteroatoma, nezavisno odabrana od: azota, kiseonika ili sumpora, ili 9-10 člani zasićeni ili nezasićeni biciklični prsten koji ima 0-6 heteroatoma, koji su nezavisno odabrani od: azota, kiseonika ili sumpora; svaki Q je opciono supstituisan sa 0-5 J<Q>;

svaki J<V1>ili J<V2>je nezavisno: halogen, CN, NH2, NO2, C1-4alifatik, NH(C1-4alifatik), N(C1-

4alifatik)2, OH, O(C1-4alifatik), CO2H, CO2(C1-4alifatik), C(O)NH2, C(O)NH(C1-4alifatik), C(O)N(C1-4alifatik)2, NHCO(C1-4alifatik), N(C1-4alifatik)CO(C1-4alifatik), SO2(C1-4alifatik), NHSO2(C1-4alifatik) ili N(C1-4alifatik)SO2(C1-4alifatik), pri čemu je navedeni C1-4alifatik opciono supstituisan sa halo;

R je H ili C1-6alifatik, pri čemu je navedeni C1-6alifatik opciono supstituisan sa 1-4 pojavljivanja NH2, NH(C1-4alifatika), N(C1-4alifatik)2, halogena, C1-4alifatika, OH, O(C1-4alifatika), NO2, CN, CO2H, CO2(C1-4alifatika), CO(C1-4alifatika), O(haloC1-4alifatika) ili haloC1-

4alifatika;

svaki J<Q>je nezavisno: halo, okso, CN, NO2, X-R ili -(X)p-Q<4>;

p je 0 ili 1;

X je C1-10alifatik; pri čemu je 1-3 metilenskih jedinica navedenog C1-6alifatika opciono zamenjeno sa: -NR, -O-, -S-, C(O), S(O)2ili S(O); pri čemu je X opciono i nezavisno supstituisan sa 1-4 pojavljivanja NH2, NH(C1-4alifatika), N(C1-4alifatik)2, halogena, C1-

4alifatika, OH, O(C1-4alifatika), NO2, CN, CO(C1-4alifatika), CO2H, CO2(C1-4alifatika), C(O)NH2, C(O)NH(C1-4alifatika), C(O)N(C1-4alifatik)2, SO(C1-4alifatika), SO2(C1-4alifatika), SO2NH(C1-4alifatika), SO2N(C1-4alifatik)2, NHC(O)(C1-4alifatika), N(C1-4alifatik)C(O)(C1-

4alifatika), pri čemu je navedeni C1-4alifatik opciono supstituisan sa 1-3 pojavljivanja halo; Q<4>je 3-8 člani zasićeni ili nezasićeni monociklični prsten koji ima 0-4 heteroatoma, nezavisno odabrana od: azota, kiseonika ili sumpora, ili 8-10 člani zasićeni ili nezasićeni biciklični prsten koji ima 0-6 heteroatoma, koji su nezavisno odabrani od: azota, kiseonika ili sumpora; svaki Q<4>je opciono supstituisan sa 1-5 J<Q4>;

J<Q4>je: halo, CN ili C1-4alkil, pri čemu su do 2 metilenske jedinice opciono zamenjene sa: O, NR*, S, C(O), S(O) ili S(O)2; ;R je H ili C1-4alkil, pri čemu je navedeni C1-4alkil opciono supstituisan sa 1-4 halo; ;R’, R" i R* su, svaki nezavisno, H, C1-4alkil ili ih nema; pri čemu je navedeni C1-4alkil opciono supstituisan sa 1-4 halo.

U nekim ostvarenjima, L je -C(O)NH-; a R<1>i R<2>su fenil.

U drugom ostvarenju, jedinjenje koje inhibira ATR kinazu je predstavljeno Formulom I-a:

pri čemu:

Prsten A je

J<5>o je: H, F, Cl, C1-4alifatik, O(C1-3alifatik) ili OH;

J<5>p je

J<5>p1je: H, C1-4alifatik, oksetanil, tetrahidrofuranil, tetrahidropiranil; pri čemu je J<5>p1opciono supstituisan sa 1-2 pojavljivanja OH ili halo;

J<5>p2je: H, metil, etil, CH2F, CF3ili CH2OH;

J<2>o je: H, CN ili SO2CH3;

J<2>m je: H, F, Cl ili metil;

J<2>p je: -SO2(C1-6alkil), -SO2(C3-6cikloalkil), -SO2(4-6 člani heterociklil), -SO2(C1-4alkil)N(C1-4alkil)2ili -SO2(C1-4alkil)-(4-6 člani heterociklil), pri čemu navedeni heterociklil sadrži 1 heteroatom, koji je odabran od: kiseonika, azota ili sumpora; i pri čemu je navedeni J<2>p opciono supstituisan sa 1-3 pojavljivanja halo, OH ili O(C1-4alkila).

U nekim ostvarenjima, Prsten A je

U drugim ostvarenjima, Prsten A je

U nekim ostvarenjima, jedinjenje koje inhibira ATR kinazu je odabrano od:

U određenim ostvarenjima, jedinjenje koje inhibira ATR kinazu je:

U drugom ostvarenju, jedinjenje koje inhibira ATR kinazu je:

U drugom aspektu ovog pronalaska, jedinjenje koje inhibira ATR protein kinazu je predstavljeno Formulom II:

ili njegovom farmaceutskom solju ili derivatom, pri čemu:

R<10>je nezavisno odabran od: fluoro, hloro ili -C(J<10>)2CN;

J<10>je nezavisno odabran od H ili C1-2alkila; ili

dva pojavljivanja J<10>, zajedno sa atomom ugljenika za koje su vezani, obrazuju 3-4 člani opciono supstituisani karbociklični prsten;

R<20>je nezavisno odabran od: H; halo; -CN; NH2; C1-2alkila, koji je opciono supstituisan sa 0-3 pojavljivanja fluoro; ili C1-3alifatičnog lanca, pri čemu su do dve metilenske jedinice alifatičnog lanca opciono zamenjene sa: -O-, -NR<a>-, -C(O)- ili -S(O)z;

R<3>je nezavisno odabran od: H; halo; C1-4alkila, opciono supstituisanog sa 1-3 pojavljivanja halo; C3-4cikloalkila; -CN; ili C1-3alifatičnog lanca, pri čemu su do dve metilenske jedinice alifatičnog lanca opciono zamenjene sa: -O-, -NR<a>-, -C(O)- ili -S(O)z;

R<4>je nezavisno odabran od Q<1>ili C1-10alifatičnog lanca, pri čemu su do četiri metilenske jedinice alifatičnog lanca opciono zamenjene sa: -O-, -NR<a>-, -C(O)- ili -S(O)z-; svaki R<4>je opciono supstituisan sa 0-5 pojavljivanja J<Q1>; ili

R<3>i R<4>, zajedno sa atomima za koje su oni vezani, obrazuju 5-6 člani aromatični ili nearomatični prsten koji ima 0-2 heteroatoma, odabrana od: kiseonika, azota ili sumpora; prsten, koji obrazuju R<3>i R<4>, opciono je supstituisan sa 0-3 pojavljivanja J<Z>;

Q<1>je nezavisno odabran od: 3-7-članog potpuno zasićenog, parcijalno nezasićenog ili aromatičnog monocikličnog prstena, 3-7 članog prstena koji ima 0-3 heteroatoma, odabrana od: kiseonika, azota ili sumpora; ili 7-12 članog potpuno zasićenog, parcijalno nezasićenog ili aromatičnog bicikličnog prstena koji ima 0-5 heteroatoma, odabranih od: kiseonika, azota ili sumpora;

J<z>je nezavisno odabran od: C1-6alifatika, =O, halo ili →O;

J<Q1>je nezavisno odabran od: -CN; halo; =O; Q<2>; ili C1-8alifatičnog lanca, pri čemu su do tri metilenske jedinice alifatičnog lanca opciono zamenjene sa -O-, -NR<a>-, -C(O)- ili -S(O)z-; svako pojavljivanje J<Q1>je opciono supstituisano sa 0-3 pojavljivanja J<R>; ili

dva pojavljivanja J<Q1>na istom atomu, udružena zajedno sa atomom za koji su vezani, obrazuju 3-6 člani prsten koji ima 0-2 heteroatoma, odabrana od: kiseonika, azota ili sumpora; pri čemu je prsten, koji obrazuju dva pojavljivanja J<Q1>, opciono supstituisan sa 0-3 pojavljivanja J<X>; ili

dva pojavljivanja J<Q1>, zajedno sa Q<1>, obrazuju 6-10 člani zasićeni ili parcijalno nezasićeni premošteni sistem prstena;

Q<2>je nezavisno odabran od 3-7 članog potpuno zasićenog, parcijalno nezasićenog ili aromatičnog monocikličnog prstena koji ima 0-3 heteroatoma, odabrana od: kiseonika, azota ili sumpora; ili 7-12 članog potpuno zasićenog, parcijalno nezasićenog ili aromatičnog bicikličnog prstena koji ima 0-5 heteroatoma, koji su odabrani od: kiseonika, azota ili sumpora;

J<R>je nezavisno odabran od: -CN; halo; =O; →O; Q<3>; ili C1-6alifatičnog lanca, pri čemu su do tri metilenske jedinice alifatičnog lanca opciono zamenjene sa: -O-, -NR<a>-, -C(O)- ili -S(O)z-; svaki J<R>je opciono supstituisan sa 0-3 pojavljivanja J<T>; ili

dva pojavljivanja J<R>na istom atomu, zajedno sa atomom za koji su vezani, obrazuju 3-6 člani prsten koji ima 0-2 heteroatoma, odabrana od: kiseonika, azota ili sumpora; pri čemu je prsten, koji obrazuju dva pojavljivanja J<R>, opciono supstituisan sa 0-3 pojavljivanja J<X>; ili dva pojavljivanja J<R>, zajedno sa Q<2>, obrazuju 6-10 člani zasićeni ili parcijalno nezasićeni premošteni sistem prstena;

Q<3>je 3-7 člani potpuno zasićeni, parcijalno nezasićeni ili aromatični monociklični prsten koji ima 0-3 heteroatoma, odabrana od: kiseonika, azota ili sumpora; ili 7-12 člani potpuno zasićeni, parcijalno nezasićeni ili aromatični biciklični prsten koji ima 0-5 heteroatoma, koji su odabrani od: kiseonika, azota ili sumpora;

J<X>je nezavisno odabran od: -CN; =O; halo ili C1-4alifatičnog lanca, pri čemu su do dve metilenske jedinice alifatičnog lanca opciono zamenjene sa: -O-, -NR<a>-, - C(O)- ili -S(O)z-; J<T>je nezavisno odabran od: halo, -CN; →O; =O; -OH; C1-6alifatičnog lanca, pri čemu su do dve metilenske jedinice alifatičnog lanca opciono zamenjene sa: -O-, - NR<a>-, -C(O)- ili -S(O)z-; ili 3-6 članog ne-aromatičnog prstena koji ima 0-2 heteroatoma, odabrana od: kiseonika, azota ili sumpora; svako pojavljivanje J<T>je opciono supstituisano sa 0-3 pojavljivanja J<M>; ili

dva pojavljivanja J<T>na istom atomu, zajedno sa atomom za koji su vezani, obrazuju 3-6 člani prsten koji ima 0-2 heteroatoma, odabrana od: kiseonika, azota ili sumpora; ili dva pojavljivanja J<T>, zajedno sa Q<3>, obrazuju 6-10 člani zasićeni ili parcijalno nezasićeni premošteni sistem prstena;

J<M>je nezavisno odabran od halo ili C1-6alifatičnog lanca;

J je H ili Cl;

z je: 0, 1 ili 2; i

R<a>je nezavisno odabran od H ili C1-4alifatičnog lanca.

U nekim ostvarenjima, R<10>i R<3>su fluoro.

U drugim ostvarenjima, R<4>je Q<1>.

U nekim drugim ostvarenjima, Q<1>je nezavisno odabran od piperidinila i imidazolila. U nekom drugom ostvarenju, jedinjenje koje inhibira ATR je predstavljeno strukturom:

U drugom ostvarenju, jedinjenje koje inhibira ATR je predstavljeno Formulom II-a:

ili njegovom farmaceutski prihvatljivom solju ili prolekom, pri čemu:

R<10>je nezavisno odabran od: fluoro, hloro ili -C(J<10>)2CN;

J<10>je nezavisno odabran od H ili C1-2alkila; ili

dva pojavljivanja J<10>, zajedno sa atomom ugljenika za koji su vezani, obrazuju opciono supstituisani 3-4 člani karbociklični prsten;

R<3>je nezavisno odabran od: H; hloro; fluoro; C1-4alkila, koji je opciono supstituisan sa 1-3 pojavljivanja halo; C3-4cikloalkila; -CN; ili C1-3alifatičnog lanca, pri čemu su do dve metilenske jedinice alifatičnog lanca opciono zamenjene sa: -O-, -NR<a>-, -C(O)- ili -S(O)z;

L<1>je H; 3-7 člani aromatični ili ne-aromatični prsten koji ima 0-2 heteroatoma, odabrana od: kiseonika, azota ili sumpora; ili C1-6alifatični lanac, pri čemu su do dve metilenske jedinice alifatičnog lanca opciono zamenjene sa: -O-, -NR<a>-, - C(O)- ili -S(O)z; svaki L<1>je opciono supstituisan sa C1-4alifatičnim lancem; -CN; halo; -OH; ili 3-6 članim ne-aromatičnim prstenom koji ima 0-2 heteroatoma, odabrana od: kiseonika, azota ili sumpora;

L<2>je H; 3-7 člani aromatični ili ne-aromatični prsten koji ima 0-2 heteroatoma, koji su odabrani od: kiseonika, azota ili sumpora; ili C1-6alifatični lanac, pri čemu su do dve metilenske jedinice alifatičnog lanca opciono zamenjene sa: -O-, -NR<a>-, - C(O)- ili -S(O)z; svaki L<2>je opciono supstituisan sa C1-4alifatičnim lancem; -CN; halo; - OH; ili 3-6 članim nearomatičnim prstenom koji ima 0-2 heteroatoma, koji su odabrani od: kiseonika, azota ili sumpora; ili

L<1>i L<2>, zajedno sa azotom za koji su vezani, obrazuju Prsten D; Prsten D je opciono supstuisan sa 0-5 pojavljivanja J<G>;

L<3>je: H; C1-3alifatični lanac ili CN;

Prsten D je nezavisno odabran od: 3-7 članog heterociklil prstena koji ima 1-2 heteroatoma, odabrana od: kiseonika, azota ili sumpora; ili 7-12 članog potpuno zasićenog ili parcijalno nezasićenog bicikličnog prstena koji ima 1-5 heteroatoma, koji su odabrani od: kiseonika, azota ili sumpora;

J<G>je nezavisno odabran od: halo; -CN; -N(R°)2; →O; 3-6 članog karbociklila; 3-6 članog heterociklila, koji ima 1-2 heteroatoma, odabrana od: kiseonika, azota ili sumpora; ili C1-4alkil lanca, pri čemu su do dve metilenske jedinice alkil lanca opciono zamenjene sa: -O-, -NR<a>-, -C(O)- ili -S(O)z; svaki J<G>je opciono supstituisan sa 0-2 pojavljivanja J<K>.

dva pojavljivanja J<G>na istom atomu, zajedno sa atomom za koji su vezani, obrazuju 3-6 člani prsten koji ima 0-2 heteroatoma, odabrana od: kiseonika, azota ili sumpora; ili dva pojavljivanja J<G>, zajedno sa Prstenom D, obrazuju 6-10 člani zasićeni ili parcijalno nezasićeni premošteni sistem prstena;

J<K>je 3-7 člani aromatični ili ne-aromatični prsten koji ima 0-2 heteroatoma, odabrana od: kiseonika, azota ili sumpora;

z je: 0, 1 ili 2; i

R<a>i R° su H ili C1-4alkil.

U drugom ostvarenju, R<1>i R<3>su fluoro.

U nekim drugim ostvarenjima, jedinjenje koje inhibira ATR je predstavljeno strukturom:

U nekom drugom ostvarenju, jedinjenje je odabrano od jedinjenja, opisanog u WO 2010/071837 ili WO 2014/089379.

U drugom ostvarenju, jedinjenje koje inhibira Chkl kinazu je nezavisno odabrano od: AZD7762, LY2603618, MK-8776, CHIR-124 i PF-477736. Proces izrade Chkl inhibitora poznat je stručnjacima u ovoj oblasti.

U nekim ostvarenjima, varijable su kao što su opisane u jedinjenjima izlaganja, uključujući jedinjenja u tekućim tabelama.

Za potrebe ove prijave, podrazumevaće se da su nazivi: ostvarenje, primeri i aspekti korišćeni naizmenično.

Za potrebe ove prijave, podrazumevaće se da, kada dva pojavljivanja J<Q1>, zajedno sa Q<1>, obrazuju premošteni sistem prstena, dva pojavljivanja J<Q1>se vezuju za zasebne atome Q<1>. Dodatno, kada dva pojavljivanja J<R>, zajedno sa Q<2>, obrazuju premošteni sistem prstena, dva pojavljivanja J<R>se vezuju za zasebne atome Q<2>. Pored toga, kada dva pojavljivanja J<T>, zajedno sa Q<3>, obrazuju premošteni sistem prstena, dva pojavljivanja J<T>se vezuju za zasebne atome Q<3>. Na kraju, kada dva pojavljivanja J<G>, zajedno sa Prstenom D, obrazuju premošteni sistem prstena, dva pojavljivanja J<G>se vezuju za zasebne atome Prstena D.

Za potrebe ove prijave, podrazumevaće se da su izrazi ATR, ATR kinaza i ATR protein kinaza korišćeni kao zamena jedan drugom. Istovetno, izrazi Chk1, Chk1 kinaza i Chk1 protein kinaza su korišćeni naizmenično, kao zamena jedan drugom.

Od strane stručnjaka u ovoj oblasti podrazumevaće se da strelica u →O predstavlja koordinativnu ili dativnu semipolarnu kovalentnu vezu.

Jedinjenja ovog pronalaska uključuju jedinjenja koja su ovde opisana uopšteno, a dalje su ilustrovana posredstvom, ovde prikazanih, klasa, subklasa i speciesa. Kako su ovde korišćene, sledeće definicije će se primenjivati ukoliko nije naznačeno drugačije. Za potrebe ovog pronalaska, hemijski elementi su identifikovani u skladu sa periodnim sistemom elemenata, CAS verzija, Handbook of Chemistry and Physics, 75. izdanje. Pored toga, opšti principi organske hemije su opisani u "Organic Chemistry", Thomas Sorrell, University Science Books, Sausalito: 1999, i "March’s Advanced Organic Chemistry", 5. izdanje, Ed.: Smith, M.B. i March, J., John Wiley & Sons, New York: 2001, čiji celokupni sadržaji su ovde uključeni posredstvom referenci.

Kako je ovde opisano, specifično naznačeni brojčani raspon atoma uključuje bilo koji u njemu sadržani, celi broj. Na primer, grupa koja ima 1-4 atoma, može da ima 1, 2, 3 ili 4 atoma.

Kako je ovde opisano, jedinjenja pronalaska mogu opciono biti supstituisana sa jednim ili više supstituenata, kao što je ovde uopšteno ilustrativno prikazano, ili kao što je primerima pokazano posredstvom pojedinih klasa, subklasa i speciesa pronalaska. Proceniće se da je izraz "opciono supstituisan" korišćen kao zamena istovetnom izrazu "supstituisan ili nesupstituisan". Uopšteno, izraz "supstituisan", bilo da mu prethodni ili ne prethodi izraz "opciono", odnosi se na zamenu vodoničnih radikala u datoj strukturi sa radikalom specifično naznačenog supstituenta. Ukoliko nije naznačeno drugačije, opciono supstituisana grupa može imati supstituent na svakoj supstitucionoj poziciji grupe, a kada u bilo kojoj datoj strukturi više od jedne pozicije može biti supstituisano sa više od jednog supstituenta, odabranog iz specifično naznačene grupe, supstituent može biti ili isti ili različit na svakoj poziciji. Kombinacije supstituenta, koje su predviđene ovim pronalaskom, poželjno su one kombinacije koje dovode do obrazovanja stabilnih ili hemijski izvodljivih jedinjenja.

Ukoliko nije drugačije naznačeno, supstituent koji je spojen vezom, izvučenom iz centra prstena, označava da supstituent može biti vezan na bilo kojoj poziciji u prstenu. U primeru u nastavku, označenom sa i, primera radi, J<1>može biti vezan na bilo kojoj poziciji na prstenu piridila. U slučaju bicikličnih prstenova, veza, izvučena preko oba prstena, označava da supstituent može biti vezan iz bilo koje pozicije bicikličnog prstena. U primeru u nastavku, označenom sa ii, J<1>može biti, primera radi, vezan za 5-člani prsten (na atomu azota, na primer), i za 6-člani prsten.

Izraz "stabilan", kako je ovde korišćen, odnosi se na jedinjenja koja se suštinski ne menjaju kada podnose uslove, koji omogućuju njihovu proizvodnju, detekciju, povraćaj, prečišćavanje i korišćenje za jednu ili više, ovde izloženih, namena. U nekim ostvarenjima, stabilno jedinjenje ili hemijski izvodljivo jedinjenje je ono jedinjenje koje se suštinski ne menja kada se drži na temperaturi od 40°C ili manje, u odsustvu vlage ili drugih hemijski reaktivnih uslova, tokom najmanje nedelju dana.

Izrazom "koordinativna ili dativna kovalentna veza", kako je ovde korišćen, definiše se koordinativna veza, koja se obrazuje usled interakcije između molekularnih speciesa, od kojih jedan služi kao donor, a drugi kao akceptor elektronskog para, koji deli formirani kompleks.

Izraz "alifatik" ili "alifatična grupa", kako je ovde korišćen, označava ravno-lančani (t.j., nerazgranati), razgranati ili ciklični, supstituisani ili nesupstituisani ugljovodonični lanac, koji je u potpunosti zasićen ili koji sadrži jednu ili više jedinica nezasićenosti, koja sadrži jednu tačku vezivanja za ostatak molekula.

Ukoliko nije naznačeno drugačije, alifatične grupe sadrže 1-20 alifatičnih ugljeničnih atoma. U nekim ostvarenjima, alifatične grupe sadrže 1-10 alifatičnih ugljeničnih atoma. U drugim ostvarenjima, alifatične grupe sadrže 1-8 alifatičnih ugljeničnih atoma. U nekim drugim ostvarenjima, alifatične grupe sadrže 1-6 alifatičnih ugljeničnih atoma, a u nekim drugim ostvarenjima, alifatične grupe sadrže 1-4 alifatičnih ugljeničnih atoma. Alifatične grupe mogu biti linearne ili razgranate, supstituisane ili nesupstituisane alkil, alkenil ili alkinil grupe. Specifični primeri uključuju, ali ne ograničavajući se na njih, metil, etil, izopropil, n-propil, sek-butil, vinil, nbutenil, etinil i terc-butil. Alifatične grupe mogu, takođe, biti ciklične, ili mogu predstavljati kombinaciju linearnih ili razgranatih i cikličnih grupa. Primeri takvih vrsta alifatičnih grupa uključuju, ali ne ograničavajući se na njih, ciklopropil, ciklobutil, ciklopentil, cikloheksil, cikloheksenil, -CH2-ciklopropil, CH2CH2CH(CH3)-cikloheksil.

Izraz "cikloalifatik" (ili "karbocikl" ili "karbociklil") označava monociklični C3-C8ugljovodonik ili biciklični C8-C12ugljovodonik, koji je potpuno zasićen ili koji sadrži jednu ili više jedinica nezasićenosti, ali koja nije aromatična, i ima jednu tačku vezivanja za ostatak molekula, pri čemu bilo koji pojedinačni prsten u navedenom bicikličnom sistemu prstenova ima 3-7 članova. Primeri cikloalifatičnih grupa uključuju, ali bez ograničavanja na njih, cikloalkil i cikloalkenil grupe. Specifični primeri uključuju, ali ne ograničavajući se na njih, cikloheksil, ciklopropenil i ciklobutil.

Izraz "heterocikl", "heterociklil" ili "heterociklik", kako je ovde korišćen, označava nearomatični, monociklični, biciklični ili triciklični sistem prstenova, u kome jedan ili više članova prstena predstavlja nezavisno odabrani heteroatom. U nekim ostvarenjima, "heterocikl", "heterociklil" ili "heterociklična" grupa imaju tri do četrnaest članova prstena, u kome jedan ili više članova prstena čini heteroatom, koji je nezavisno odabran od: kiseonika, sumpora, azota ili fosfora, a svaki prsten u sistemu sadrži 3 do 7 članova prstena.

Primeri heterocikla uključuju, ali bez ograničavanja na njih, 3-1H-benzimidazol-2-on, 3-(1-alkil)-benzimidazol-2-on, 2-tetrahidrofuranil, 3-tetrahidrofuranil, 2-tetrahidrotiofenil, 3-tetrahidrotiofenil, 2-morfolino, 3-morfolino, 4-morfolino, 2-tiomorfolino, 3-tiomorfolino, 4-tiomorfolino, 1-pirolidinil, 2-pirolidinil, 3-pirolidinil, 1-tetrahidropiperazinil, 2-tetrahidropiperazinil, 3-tetrahidropiperazinil, 1-piperidinil, 2-piperidinil, 3-piperidinil, 1-pirazolinil, 3-pirazolinil, 4-pirazolinil, 5-pirazolinil, 1-piperidinil, 2-piperidinil, 3-piperidinil, 4-piperidinil, 2-tiazolidinil, 3-tiazolidinil, 4-tiazolidinil, 1-imidazolidinil, 2-imidazolidinil, 4-imidazolidinil, 5-imidazolidinil, indolinil, tetrahidrohinolinil, tetrahidroizohinolinil, benzotiolan, benzoditian i 1,3-dihidro-imidazol-2-on.

Ciklične grupe, (npr., cikloalifatične grupe i heterocikli), mogu biti linearno spojene, premoštene ili spirociklične.

Izraz "heteroatom" označava jedan ili više kiseonika, sumpora, azota, fosfora ili silicijuma (uključujući bilo koju oksidovanu formu azota, sumpora, fosfora ili silicijuma; kvaternizovanu formu bilo kog bazičnog azota ili azot heterocikličnog prstena koji je moguće supstituisati, na primer N (kao u 3,4-dihidro-2H-pirolilu), NH (kao u pirolidinilu) ili NR<+>(kao u N-supstituisanom pirolidinilu)).

Izraz "nezasićen", kako je ovde korišćen, znači da deo ima jednu ili više jedinica nezasićenosti. Kao što je stručnom licu u ovoj oblasti poznato, nezasićene grupe mogu biti parcijalno nezasićene ili potpuno nezasićene. Primeri parcijalno nezasićenih grupa uključuju, ali bez ograničavanja na njih, buten, cikloheksen i tetrahidropiridin. Potpuno nezasićene grupe mogu biti aromatične, anti-aromatične ili ne-aromatične. Primeri potpuno nezasićenih grupa uključuju, ali ne ograničavajući se na njih, fenil, ciklooktatetraen, piridil, tienil i 1-metilpiridin-2(1H)-on.

Izraz "alkoksi" ili "tioalkil", kako je ovde korišćen, odnosi se na alkil grupu, kao što je prethodno definisana, koja je vezana preko atoma kiseonika ("alkoksi") ili atoma sumpora ("tioalkil").

Izrazi "haloalkil", "haloalkenil", "haloalifatik" i "haloalkoksi" označavaju alkil, alkenil ili alkoksi grupe, koje mogu biti supstituisane sa jednim ili više atoma halogena. Ovaj naziv uključuje perfluorisane alkil grupe, kao što su –CF3i –CF2CF3.

Izrazi "halogen", "halo" i "hal" označavaju F, Cl, Br ili I.

Naziv "aril", koji se koristi sam ili kao deo složenijeg izraza, kao u slučaju izraza "aralkil", "aralkoksi" ili "ariloksialkil", odnosi se na monociklične, biciklične i triciklične sistema prstenova koji imaju ukupno pet do četrnaest članova prstena, pri čemu je najmanje jedan prsten u sistemu aromatični prsten i pri čemu svaki prsten u sistemu sadrži 3 do 7 članova prstena. Izraz "aril" može biti korišćen naizmenično sa izrazom "aril prsten".

Izraz "heteroaril", kada se koristi sam ili kao deo složenijeg izraza, kao u slučaju "heteroaralkila" ili "heteroarilalkoksi", odnosi se na monociklične, biciklične i triciklične sisteme prstenova koji imaju ukupno pet do četrnaest članova prstena, pri čemu je najmanje jedan prsten u sistemu aromatični prsten, najmanje jedan prsten u sistemu sadrži jedan ili više heteroatoma, i pri čemu svaki prsten u sistemu sadrži 3 do 7 članova prstena. Naziv "heteroaril" može biti korišćen naizmenično sa izrazom "heteroaril prsten" ili sa izrazom "heteroaromatični prsten". Primeri heteroaril prstenova uključuju, ali bez ograničavanja na njih, 2-furanil, 3-furanil, N-imidazolil, 2-imidazolil, 4-imidazolil, 5-imidazolil, benzimidazolil, 3-izoksazolil, 4-izoksazolil, 5-izoksazolil, 2-oksazolil, 4-oksazolil, 5-oksazolil, N-pirolil, 2-pirolil, 3-pirolil, 2-piridil, 3-piridil, 4-piridil, 2-pirimidinil, 4-pirimidinil, 5-pirimidinil, piridazinil (npr., 3-piridazinil), 2-tiazolil, 4-tiazolil, 5-tiazolil, tetrazolil (npr., 5-tetrazolil), triazolil (npr., 2-triazolil i 5-triazolil), 2-tienil, 3-tienil, benzofuril, benzotiofenil, indolil (npr., 2-indolil), pirazolil (npr., 2-pirazolil), izotiazolil, 1,2,3-oksadiazolil, 1,2,5-oksadiazolil, 1,2,4-oksadiazolil, 1,2,3-triazolil, 1,2,3-tiadiazolil, 1,3,4-tiadiazolil, 1,2,5-tiadiazolil, purinil, pirazinil, 1,3,5-triazinil, hinolinil (npr., 2-hinolinil, 3-hinolinil, 4-hinolinil) i izohinolinil (npr., 1-izohinolinil, 3-izohinolinil ili 4-izohinolinil).

Podrazumevalo bi se da izraz "heteroaril" obuhvata određene tipove heteroarilnih prstenova koji postoje u ravnoteži između dva različita oblika. Određenije, primera radi, smatra se da su unutar okvira definicije ʺheteroarilaʺ obuhvaćeni speciesi, kao što je hidropiridin i piridinon (i, isto tako, hidroksipirimidin i pirimidinon).

Nazivi "zaštitna grupa" i "protektivna grupa", kako su ovde upotrebljavani, korišćeni su naizmenično kao zamena jedan drugom, a odnose se na sredstvo, koje se koristi za privremeno blokiranje jedne ili više željenih funkcionalnih grupa u jedinjenju sa više reaktivnih položaja. U određenim ostvarenjima, zaštitna grupa ima jednu ili više, ili poželjno, sve, od karakteristika koje slede: a) dodaju se selektivno funkcionalnoj grupi u dobrom prinosu, da bi se dobio zaštićeni supstrat, koji je b) stabilan prema reakcijama koje se odvijaju na jednom ili više drugih reaktivnih položaja; i c) moguće je da se selektivno uklone u dobrom prinosu uz pomoć reagenasa koji ne utiču na regenerisanu funkcionalnu grupu sa odstranjenom zaštitom. Kao što bi se od strane stručnog lica podrazumevalo, u nekim slučajevima, reagensi nemaju uticaja na ostale reaktivne grupe u jedinjenju. U drugim slučajevima, reagensi mogu, isto tako, reagovati sa drugim reaktivnim grupama u jedinjenju. Primeri zaštitnih grupa su detaljno prikazani u Greene, T.W., Wuts, P. G "Protective Groups in Organic Synthesis", Treće izdanje, John Wiley & Sons, New York: 1999 (i druga izdanja ove knjige), čiji celokupni sadržaji su ovde uključeni posredstvom referenci. Izraz "azotna zaštitna grupa", kako je ovde korišćen, odnosi se na sredstvo koje se koristi za privremeno blokiranje jednog ili više željenih azotnih reaktivnih položaja u multifunkcionalnom jedinjenju. Poželjne azotne zaštitne grupe takođe poseduju primerom naznačene prethodne karakteristike za zaštitne grupe, a određene primerne azotne zaštitne grupe su, isto tako, detaljno prikazane u Poglavlju 7 u Greene, T.W., Wuts, P. G "Protective Groups in Organic Synthesis", Treće izdanje, John Wiley & Sons, New York: 1999, čiji celokupni sadržaji su ovde uključeni posredstvom referenci.

U nekim ostvarenjima, metilenska jedinica alkilnog ili alifatičnog lanca je opciono zamenjena drugim atomom ili grupom. Primeri takvih atoma ili grupa uključuju, ali bez ograničavanja na njih, azot, kiseonik, sumpor, -C(O)-, -C(=N-CN)-, -C(=NR)-, -C(=NOR)-, -SO- i –SO2-. Ovi atomi ili grupe mogu biti kombinovani da bi se formirale veće grupe. Primeri takvih većih grupa uključuju, ali ne ograničavajući se na njih, -OC(O)-, -C(O)CO-, -CO2-, -C(O)NR-, -C(=N-CN), -NRCO-, -NRC(O)O-, -SO2NR-, -NRSO2-, -NRC(O)NR-, -OC(O)NR- i –NRSO2NR-, pri čemu je R, primera radi, H ili C1-6alifatični lanac. Podrazumevalo bi se da se ove grupe mogu vezivati za metilenske jedinice alifatičnog lanca preko jednostrukih, dvostrukih ili trostrukih veza. Primer opcione zamene (u ovom slučaju radi se o atomu azota), koja se vezuje za alifatični lanac preko dvostruke veze, bio bi –CH2CH=N-CH3. U nekim slučajevima, posebno na terminalnom kraju, opciona zamena može biti vezana za alifatičnu grupu preko trostruke veze. Jedan primer ovakve zamene bio bi CH2CH2CH2C≡N. Podrazumevalo bi se da u ovoj situaciji, terminalni azot nije vezan za drugi atom.

Podrazumevalo bi se, isto tako, da se izraz "metilenska jedinica" može, takođe, odnositi na razgranate ili supstituisane metilenske jedinice. Na primer, u izopropilnom delu [-CH(CH3)2], atom azota (npr., NR), koji zamenjuje prvu navedenu "metilensku jedinicu" doveo bi do stvaranja dimetilamina [-N(CH3)2]. U slučajevima poput ovih, od strane stručnjaka u ovoj oblasti podrazumevalo bi se atom azota neće imati bilo kakvih dodatnih atoma, vezanih za njih, a "R" iz "NR" bio bi, u ovom slučaju, odsutan.

Ukoliko nije navedeno drugačije, opcionim zamenama se obrazuje hemijski stabilno jedinjenje. Opcione zamene se mogu odvijati i unutar lanca i/ili na kraju lanca; t.j., na tački vezivanja i/ili, takođe, na terminalnom kraju. Dve opcione zamene, takođe, mogu biti u neposrednoj blizini jedna prema drugoj u okviru lanca, sve dotle dok se na taj način stvara hemijski stabilno jedinjenje. Na primer, C3alifatik može biti opciono zamenjen sa 2 atoma azota, da bi se obrazovao -C-N≡N. Opcionim zamenama se, isto tako, mogu u potpunosti zameniti svi atomi ugljenika u lancu. Primera radi, C3alifatični lanac može biti opciono zamenjen sa -NR-, -C(O)- i -NR-, da bi se obrazovala -NRC(O)NR- (urea).

Ako nije naznačeno drugačije, ukoliko se zamena dešava na terminalnom kraju, zamenski atom se vezuje za atom vodonika na terminalnom kraju. Na primer, ukoliko se metilenska jedinica –CH2CH2CH3opciono zameni sa -O-, dobijeno jedinjenje bi bilo –OCH2CH3, -CH2OCH3ili –CH2CH2OH. Podrazumevalo bi se da ukoliko terminalni atom ne sadrži bilo kakve slobodne valentne elektrone, tada atom vodonika nije potreban na terminalnom kraju (npr., -CH2CH2CH=O ili–CH2CH2C≡N).

Ukoliko nije naznačeno drugačije, smatra se, isto tako, da ovde iscrtane strukture uključuju sve izomerne (npr., enantiomerne, dijastereomerne, geometrijske, konformacijske i rotacione) forme navedene strukture. Na primer, R i S konfiguracije za svaki asimetrični centar, (Z) i (E) izomeri dvostruke veze i (Z) i (E) konformacijski izomeri su uključeni u ovaj pronalazak. Kao što se od strane stručnog lica u ovoj oblasti podrazumeva, supstituent može slobodno rotirati oko bilo koje veze koja se može rotirati. Na primer, substituent koji je izvučen kao

takođe predstavlja

Sledstveno tome, pojedinačni stereohemijski izomeri, kao i enantiomerne, dijastereomerne, geometrijske, konformacijske i rotacione mešavine ovih jedinjenja nalaze se unutar okvira pronalaska.

Ukoliko nije drugačije naznačeno, svi tautomerni oblici jedinjenja pronalaska nalaze se unutar okvira pronalaska.

Pored toga, ukoliko nije naznačeno drugačije, smatra se, takođe, da ovde opisane strukture obuhvataju jedinjenja koja se razlikuju samo po prisustvu jednog ili više izotopski obogaćenih atoma. Na primer, jedinjenja koja poseduju tekuće strukture, s izuzetkom zamene vodonika deuterijumom ili tricijumom, ili zamene ugljenika sa<13>C- ili<14>C-obogaćenim ugljenikom, nalaze se unutar okvira ovog pronalaska. Takva jedinjenja su korisna, na primer, kao analitička sredstva ili probe u biološkim testovima.

Farmaceutski prihvatljive soli, solvati, klatrati, prolekovi i drugi derivati

Ovde opisana jedinjenja mogu postojati u slobodnom obliku, ili, kada je to pogodno, u vidu soli. Ove soli, koje su farmaceutski prihvatljive, od posebnog su značaja, budući da su one korisne pri primeni jedinjenja, opisanih u nastavku, u medicinske svrhe. Soli, koje nisu farmaceutski prihvatljive, korisne su u postupcima izrade, za potrebe izolovanja i prečišćavanja, a u nekim slučajevima, za korišćenje prilikom razdvajanja stereoizomernih oblika jedinjenja pronalaska ili njihovih intermedijera.

Kako je ovde korišćen, izraz "farmaceutski prihvatljiva so" odnosi se na soli jedinjenja, koje su, u okviru racionalne medicinske procene, pogodne za korišćenje u dodiru sa tkivima čoveka i nižih životinja, bez izlaganja sporednim efektima, kao što su: toksičnost, nadražljivost, alergijski odgovor i slične reakcije, a u srazmeri su sa racionalnim odnosom korist/rizik.

Farmaceutski prihvatljive soli su u struci dobro pozate. Na primer, S. M. Berge i saradnici detaljno opisuju farmaceutski prihvatljive soli u J. Pharmaceutical Sciences, 1977, 66, 1-19, koji je je ovde uključen posredstvom reference. Farmaceutski prihvatljive soli, ovde opisanih, jedinjenja uključuju soli koje se dobijaju iz pogodnih neorganskih i organskih kiselina i baza. Ove soli se mogu izraditi in situ, tokom završne izolacije i prečišćavanja jedinjenja.

Kada jedinjenje koje je ovde opisano, sadrži baznu grupu, ili bioizoster dovoljne bazičnosti, soli koje se obrazuju dodavanjem kiselina, mogu se izraditi 1) reakcijom prečišćenog jedinjenja, koje se nalazi u formi slobodne baze, sa pogodnom organskom ili neorganskom kiselinom, i 2) izdvajanjem tako obrazovane soli. U praksi, kisele adicione soli mogle bi biti mnogo pogodnija forma za korišćenje i pogodnije zbog količina soli u odnosu na korišćenje jedinjenja u obliku slobodne baze.

Primeri farmaceutski prihvatljivih, ne-toksičnih soli koje se obrazuju dodavanjem kiselina su soli amino grupe koje se formiraju sa neorganskim kiselinama, kao što su: hlorovodonična kiselina, bromovodonična kiselina, fosforna kiselina, sumporna kiselina i perhlorna kiselina, ili sa organskim kiselinama, kao što su: sirćetna kiselina, oksalna kiselina, maleinska kiselina, vinska kiselina, limunska kiselina, sukcinska kiselina ili jabučna kiselina, ili korišćenjem drugih postupaka, koji se primenju u ovoj oblasti, kao što je jonska izmena. Ostale farmaceutski prihvatljive soli uključuju: adipat, alginat, askorbat, aspartat, benzensulfonat, benzoat, bisulfat, borat, butirat, kamforat, kamforsulfonat, citrat, ciklopentanpropionat, diglukonat, dodecilsulfat, etansulfonat, formijat, fumarat, glukoheptonat, glicerofosfat, glikolat, glukonat, glikolat, hemisulfat, heptanoat, heksanoat, hidrohlorid, hidrobromid, hidrojodid, 2-hidroksi-etansulfonat, laktobionat, laktat, laurat, lauril sulfat, malat, maleat, malonat, metansulfonat, 2-naftalensulfonat, nikotinat, nitrat, oleat, oksalat, palmitat, palmoat, pektinat, persulfat, 3-fenilpropionat, fosfat, pikrat, pivalat, propionat, salicilat, stearat, sukcinat, sulfat, tartarat, tiocijanat, p-toluensulfonat, undekanoat, valerat soli i njima slične.

Kada ovde opisano jedinjenje, sadrži karboksi grupu ili bioizoster dovoljne kiselosti, soli koje se formiraju dodavanjem baza, mogu se izraditi 1) reakcijom prečišćenog jedinjenja u njegovoj kiseloj formi sa pogodnom organskom ili neorganskom bazom i 2) izdvajanjem tako obrazovane soli. U praksi, korišćenje bazne adicione soli moglo bi biti mnogo pogodnije, a upotreba oblika soli pruže suštinske količine za korišćenje jedinjenja u formi slobodne kiseline. Soli, dobijene iz odgovarajućih baza uključuju soli alkalnih metala (npr., natrijuma, litijuma i kalijuma), soli zemno alkalnih metala (npr., magnezijuma i kalcijuma), amonijumske i N<+>(C1-

4alkil)4soli. Ovaj pronalazak predviđa, isto tako, kvaternizaciju bilo kojih baznih grupa, ovde izloženih jedinjenja, koje sadrže azot. Takvom kvaternizacijom se mogu dobiti proizvodi, rastvorljivi u vodi ili ulju ili disperzivni proizvodi.

Bazne adicione soli uključuju farmaceutski prihvatjive soli metala i amina. Pogodne soli metala uključuju soli natrijuma, kalijuma, kalcijuma, barijuma, cinka, magnezijuma i aluminijuma. Uglavnom su poželjne soli natrijuma i kalijuma. Dalje farmaceutski prihvatljive soli obuhvataju, kada je to pogodno, netoksične soli sa amonijumskim, kvaternarnim amonijumskim i aminskim katjonima, koje se obrazuju korišćenjem jona suprotnog naelektrisanja, kao što je halid, hidroksid, karboksilat, sulfat, fosfat, nitrat, sulfonat nižih alkila i aril sulfonat. Pogodne adicione soli koje se formiraju dodavanjem neorganskih baza izrađuju se iz metalnih baza, koje uključuju natrijum hidrid, natrijum hidroksid, kalijum hidroksid, kalcijum hidroksid, aluminijum hidroksid, litijum hidroksid, magnezijum hidroksid, cink hidroksid i slične soli. Pogodne adicione soli koje se obrazuju dodavanjem aminskih baza, pripremaju se iz amina, koji se u medicinskoj hemiji često koriste, zbog njihove male toksičnosti i prihvatljivosti za medicinsku upotrebu. Soli amonijaka, etilendiamina, N-metil-glukamina, lizina, arginina, ornitina, holina, N, N’-dibenziletilendiamina, hloroprokaina, dietanolamina, prokaina, N-benzilfenetilamina, dietilamina, piperazina, tris(hidroksimetil)-aminometana, tetrametilamonijum hidroksida, trietilamina, dibenzilamina, efenamina, dehidroabietilamina, N-etilpiperidina, benzilamina, tetrametilamonijuma, tetraetilamonijuma, metilamina, dimetilamina, trimetilamina, etilamina, baznih aminokiselina, dicikloheksilamina i slične soli su primeri pogodnih baznih adicionih soli.

Ostale kiseline i baze, budući da nisu same po sebi farmaceutski prihvatljive, mogu biti korišćene pri izradi soli, koje su od koristi kao intermedijeri za dobijanje, ovde opisanih, jedinjenja i njihovih farmaceutski prihvatljivih kiselih ili baznih adicionih soli.

Podrazumevalo bi se da ovaj pronalazak uključuje mešavine/kombinacije različitih farmaceutski prihvatljivih soli i, isto tako, mešavine/kombinacije jedinjenja u slobodnom obliku i farmaceutski prihvatljivih soli.

Ovde opisana jedinjenja mogu, isto tako, postojati u vidu farmaceutski prihvatljivih solvata (npr., hidrati) i klatrata. Kako je ovde korišćen, izraz "farmaceutski prihvatljiv solvat" predstavlja solvat koji se obrazuje iz udruživanja jednog ili više molekula farmaceutski prihvatljivog rastvarača sa jednim od, ovde opisanih, jedinjenja. Naziv solvat uključuje hidrate (npr., hemihidrat, monohidrat, dihidrat, trihidrat, tetrahidrat i slično).

Kako je ovde korišćen, izraz "hidrat" označava ovde opisano jedinjenje ili njegovu so, koji dalje uključuju stehiometrijsku ili ne-stehiometrijsku količinu vode, vezanu posredstvom nekovalentnih intermolekularnih sila.

Kako je ovde korišćen, naziv "klatrat" označava ovde opisano jedinjenje ili njegovu so u obliku kristalne rešetke, koji sadrže prostore (npr., kanale), unutar kojih se nalazi uvučen dodatni molekul (npr., rastvarač ili voda).

Pored ovde opisanih jedinjenja, farmaceutski prihvatljivi derivati ili prolekovi ovih jedinjenja, takođe, mogu biti korišćeni u kompozicijama za lečenje ili prevenciju ovde identifikovanih poremećaja.

"Farmaceutski prihvatljiv derivat ili prolek" uključuje bilo koji farmaceutski prihvatljivi estar, so estra, ili drugi derivat ili njegovu so, ovde opisanog, jedinjenja, koji su, nakon davanja primaocu, u stanju da obezbede, ili direktno ili indirektno, jedinjenje koje je ovde opisano, ili njegov inhibitorno aktivni metabolit ili ostatak. Posebno poželjni derivati ili prolekovi su oni koji povećavaju bioraspoloživost jedinjenja, kada se takva jedinjenja primenjuju pacijentu (npr., omogućujući da se oralno primenjeno jedinjenje lakše apsorbuje u krv) ili koja povećavaju oslobađanje matičnog jedinjenja u biološke odeljke (npr., mozak ili limfni sistem), u odnosu na matični species.

Kako je ovde korišćen i ukoliko nije naznačeno drugačije, naziv "prolek" označava derivat jedinjenja koji može biti izložen hidrolizi, oksidaciji ili drugoj reakciji pod biološkim uslovima (in vitro ili in vivo), da bi se dobilo ovde opisano jedinjenje. Prolekovi mogu postati aktivni nakon izloženosti takvim reakcijama pod biološkim uslovima, ili mogu posedovati aktivnost u svojim ne-reaktivnim oblicima. Primeri prolekova, koji su razmatrani u ovom pronalasku, uključuju, ali bez ograničavanja na njih, analoge ili derivate jedinjenja pronalaska, koji sadrže biohidrolizirajuće delove, kao što su biohidrolizirajući amidi, biohidrolizirajući estri, biohidrolizirajući karbamati, biohidrolizirajući karbonati, biohidrolizirajući ureidi i biohidrolizirajući fosfatni analozi. Ostali primeri prolekova uključuju derivate, ovde opisanih, jedinjenja, koji sadrže -NO, -NO2, -ONO ili –ONO2delove. Prolekovi se obično mogu izraditi korišćenjem dobro poznatih postupaka, kao što su postupci, koji su opisani u BURGER’S MEDICINAL CHEMISTRY AND DRUG DISCOVERY (1995) 172-178, 949-982 (Manfred E. Wolff ed., 5. izdanje).

Terapeutska korišćenja

Jedan aspekt ovog pronalaska obezbeđuje kombinovanu terapiju kojom se inhibira ATR put, pri čemu ista uključuje jedinjenje koje je korisno za inhibiciju ATR kinaze, kao i jedinjenje, koje je od koristi za inhibiciju Chkl kinaze (a.k.a. "ATR/Chk1 kombinovana terapija"). U nekim ostvarenjima, jedinjenje koje je korisno za inhibiciju ATR odabrano je iz grupe koju sačinjavaju jedinjenje sa formulom I ili jedinjenje sa formulom II. Kombinovana terapija je korisna za lečenje ili ublažavanje ozbiljnosti bolesti, stanja ili poremećaja, pri čemu je ATR put uključen u bolest, stanje ili poremećaj.

Drugi aspekt ovog pronalaska obezbeđuje kombinovanu terapiju, koja je od koristi za lečenje bolesti, poremećaja i stanja, koji su karakterisani prekomernom ili abnormalnom proliferacijom ćelija, uključujući proliferativne ili hiperproliferativne bolesti. Primeri proliferativnih i hiperproliferativnih bolesti uključuju, ali ne ograničavajući se na njih, rak i mijeloproliferativne poremećaje.

Naziv "rak" uključuje, ali bez ograničavanja na njih, sledeće tipove malignih bolesti: oralne maligne bolesti, maligne bolesti pluća, gastrointestinalnog trakta, genitourinarnog trakta, jetre, kosti, nervnog sistema, ginekoloških organa, kože, štitne žlezde ili nadbubrežne žlezde. Određenije, "rak" uključuje, ali ne ograničavajući se na njih, sledeće maligne bolesti: oralne maligne bolesti: rak bukalne šupljine, usne, jezike, usta, ždrela; maligne bolesti srca: sarkom (angiosarkom, fibrosarkom, rabdomiosarkom, liposarkom), miksom, rabdomiom, fibrom, lipom i teratom; maligne bolesti pluća: bronhogeni karcinom (rak skvamoznih ćelija ili epidermoidni karcinom, nediferentovani sitno-ćelijski rak, nediferentovani rak velikih ćelija, adenokarcinom), alveolarni (bronhiolarni) karcinom, bronhijalni adenom, sarkom, limfom, hondromatozni hamartom, mezoteliom; gastrointestinalne maligne bolesti: rak jednjaka (karcinom skvamoznih ćelija, rak grkljana, adenokarcinom, leiomiosarkom, limfom), rak želuca (karcinom, limfom, leiomiosarkom), rak gušterače (duktalni adenokarcinom, insulinom, glukagonom, gastrinom, karcinoidni tumori, vipom), rak tankog creva (adenokarcinom, limfom, karcinoidni tumori, Karposijev sarkom, leiomiom, hemangiom, lipom, neurofibrom, fibrom), rak debelog creva (adenokarcinom, tubularni adenom, vilozni adenom, hamartom, leiomiom), rak kolona, rak kolona-rektuma, kolorektalni rak; rak rektuma, maligne bolesti genitourinarnog trakta: rak bubrega (adenokarcinom, Vilmov tumor [nefroblastom], limfom, leukemija), rak mokraćne bešike i mokraćovoda (karcinom skvamoznih ćelija, karcinom prelaznih ćelija, adenokarcinom), rak prostate (adenokarcinom, sarkom), rak testisa (seminom, teratom, embrionalni karcinom, teratokarcinom, horiokarcinom, sarkom, karcinom intersticijskih ćelija, fibrom, fibroadenom, adenomatoidni tumori, lipom); maligne bolesti jetre: hepatom (hepatocelularni karcinom), holangiokarcinom, hepatoblastom, angiosarkom, hepatocelularni adenom, hemangiom, rak žučnih puteva; maligne bolesti kosti: osteogeni sarkom (osteosarkom), fibrosarkom, maligni fibrozni histiocitom, hondrosarkom, Juingov sarkom, maligni limfom (sarkom retikulum ćelija), multipli mijelom, maligni tumor divovskih ćelija hordom, osteohronfrom (osteokartilaginozne egzostoze), benigni hondrom, hondroblastom, hondromiksofibrom, osteoidni osteom i tumori divovskih ćelija; maligne bolesti nervnog sistema: maligne bolesti lobanje (osteom, hemangiom, granulom, ksantom, osteitis deformans), maligne bolesti moždanih ovojnica (meningiom, meningiosarkom, gliomatoza), maligne bolesti mozga (astrocitom, meduloblastom, gliom, ependimom, germinom [pinealom], glioblastom multiforme, oligodendrogliom, švanom, retinoblastom, kongenitalni tumori), neurofibrom kičmene moždine, meningiom, gliom, sarkom); ginekološke maligne bolesti: rak materice (karcinom endometrijuma), rak grlića (cervikalni karcinom, pre-tumorska cervikalna displazija), rak jajnika (karcinom jajnika [serozni cistadenokarcinom, mucinozni cistadenokarcinom, neklasifikovani karcinom], tumori granulozatekalnih ćelija, tumori Sertoli-Lajdigovih ćelija, disgerminom, maligni teratom), rak vulve (karcinom skvamoznih ćelija, intraepitelni karcinom, adenokarcinom, fibrosarkom, melanom), rak vagine (karcinom svetlih ćelija, karcinom skvamoznih ćelija, botrioidni sarkom (embrionalni rabdomiosarkom), rak Falopijevih tuba (karcinom), rak dojke; hematološke maligne bolesti: maligne bolesti krvi (mijeloidna leukemija [akutna i hronična], akutna limfoblastna leukemija, hronična limfocitna leukemija, mijeloproliferativne bolesti, multipli mijelom, mijelodisplazni sindrom), Hodgkinova bolest, non-Hodgkinov limfom [maligni limfom] vlasastih ćelija; limfoidni poremećaji; maligne bolesti kože: maligni melanom, karcinom bazalnih ćelija, karcinom skvamoznih ćelija, Karposijev sarkom, keratoakantom, mole displaznih nevusa, lipom, angiom, dermatofibrom, keloidi, psorijaza, maligne bolesti štitne žlezde: papilarni tiroidni karcinom, folikularni tiroidni karcinom, nediferentovani rak štitne žlezde, medularni karcinom štitne žlezde, multipla endokrina neoplazija tipa 2A, multipla endokrina neoplazija tipa 2B, familijarni medularni rak štitne žlezde, feohromocitom, paragangliom i maligne blesti nadbubrežnih žlezda: neuroblastom.

U drugim ostvarenjima, rak je odabran od raka pluća, kancera glave i vrata, raka gušterače, raka dojke, raka želuca ili raka mozga. U nekim drugim ostvarenjima, rak je odabran od ne-sitno ćelijskog raka pluća, sitno-ćelijskog raka pluća, raka gušterače, raka bilijarnog trakta, raka glave i vrata, raka mokraćne bešike, kolorektalnog kancera, glioblastoma, raka jednjaka, raka dojke, hepatocelularnog karcinoma ili raka jajnika. U nekim ostvarenjima, rak je odabran od raka pluća ili raka dojke. U nekim drugim ostvarenjima, rak je odabran od ne-sitnoćelijskog raka pluća, sitno-ćelijskog raka pluća i tripl-negativnog raka dojke.

Naziv "ćelija raka", kako je ovde dat, uključuje ćeliju, koja je zahvaćena bilo kojim od prethodno naznačenih stanja. U nekim ostvarenjima, rak je odabran od kolorektalnog kancera, raka štitne žlezde, raka pluća ili raka dojke.

Naziv "mijeloproliferativni poremećaji" uključuje poremećaje, kao što je policitemija vera, trombocitemija, mijeloidna metaplazija sa mijelofibrozom, hipereozinofini sindrom, juvenilna mijelomonocitna leukemija, sistemska bolest mastocitnih ćelija i hematopoetski poremećaji, posebno, akutna mijelogena leukemija (AML), hronična mijelogena leukemija (CML), akutna promijelocitna leukemija (APL) i akutna limfocitna leukemija (ALL).

Farmaceutske kompozicije

Ovaj pronalazak obezbeđuje, takođe, kombinovanu terapiju koja uključuje jedinjenje ili kompoziciju, koji su od koristi za inhibiranje ATR kinaze i jedinjenje ili kompoziciju koji su od koristi za inhibiciju Chkl kinaze.

Jedan aspekt ovog pronalaska obezbeđuje kombinovanu terapiju, koja uključuje kompoziciju, koja je korisna za inhibiranje ATR kinaze i kompoziciju koja je od koristi za inhibiciju Chk1 kinaze, kao što je ovde opisano. Svaka kompozicija opciono sadrži farmaceutski prihvatljiv nosač, adjuvans ili vehikulum.

Farmaceutski prihvatljivi nosač, adjuvans ili vehikulum, kako su ovde korišćeni, uključuju bilo koje i sve rastvarače, razblaživače ili druge tečne vehikulume, pomoćna sredstva za disperziju ili suspendovanje, površinski aktivna sredstva, izotonična sredstva, sredstva za zgušnjavanje ili emulgovanje, konzervanse, čvrsta vezujuća sredstva, lubrikante i slična sredstva, kako odgovara određenim željenim formama dozaže. Remingtonova knjiga Pharmaceutical Sciences, šesnaesto izdanje, E. W. Martin (Mack Publishing Co., Easton, Pa., 1980) prikazuje razne nosače, koji su korišćeni u formulisanju farmaceutski prihvatljivih kompozicija i poznate tehnike za njihovu izradu. Izuzev ukoliko je bilo koji medijum konvencionalnih nosača inkompatiblan sa jedinjenjima pronalaska, kao na primer ako proizvodi bilo koji neželjeni biološki efekat ili drugačije ulazi u interakciju na štetan način sa bilo kojom drugom komponentom(komponentama) farmaceutski prihvatljive kompozicije, smatra se da njegovo korišćenje ulazi unutar okvira ovog pronalaska.

Neki primeri materijala, koji mogu poslužiti kao farmaceutski prihvatljivi nosači, uključuju, ali bez ograničavanja na njih, izmenjivače jona, glinicu, aluminijum stearat, lecitin, serumske proteine, kao što je humani serumski albumin, puferske sustance, kao što su fosfati, glicin, sorbinska kiselina ili kalijum sorbat, parcijalne gliceridne mešavine zasićenih biljnih masnih kiselina, vodu, soli ili elektrolite, kao što je protamin sulfat, dinatrijum hidrogen fosfat, kalijum hidrogen fosfat, natrijum hlorid, soli cinka, koloidnu siliku, magnezijum trisilikat, polivinil pirolidon, poliakrilate, voskove, polietilen-polioksipropilen-blok polimere, vunenu masnoću, šećere kao što je laktoza, glukoza i saharoza; skrobove, kao što je kukuruzni skrob i krompirov skrob; celulozu i njene derivate, kao što je natrijum karboksimetil celuloza, etil celuloza i celulozni acetat; praškasti tragakant; slad; želatin; talk; ekscipijense, kao što je kakao puter i vosak za supozitorije; ulja, kao što je kikirikijevo ulje, pamučno ulje; suncokretovo ulje; susamovo ulje; maslinovo ulje; kukuruzno ulje i sojino ulje; glikole; kao što je propilen glikol ili polietilen glikol; estre, kao što je etil oleat i etil laurat; agar; puferišuća sredstva, kao što je magnezijum hidroksid i aluminijum hidroksid; alginsku kiselinu; vodu bez pirogena; izotonični slani rastvor; Ringerov rastvor; etil alkohol i fosfatne puferske rastvore, kao i druge ne-toksične kompatiblne lubrikante, kao što je natrijum lauril sulfat i magnezijum stearat, kao i sredstva za bojenje, sredstva za oslobađanje, sredstva za oblaganje, zaslađivače, sredstva za ukus i miris, konzervanse i antioksidanse, koji takođe mogu biti prisutni u kompoziciji u skladu sa procenom stručnjaka za formulisanje.

Inhibitori ATR i Chk1 kinaze ili njihove farmaceutske soli mogu biti formulisani u farmaceutske kompozicije za primenu životinjama ili ljudima. Ove farmaceutske kompozicije, koje sadrže dovoljnu količinu ATR i Chkl inhibitora, koji ispoljavaju efektivnost u lečenju ili prevenciji, ovde opisanih, bolesti ili stanja, i farmaceutski prihvatljiv nosač, opisane su prethodno.

Tačna količina jedinjenja, koja je neophodna za lečenje, variraće od pacijenta do pacijenta, u zavisnosti od speciesa, starosti i opšteg stanja pacijenta, ozbiljnosti stanja, određenog korišćenog sredstva, njegovog puta primene i sličnog. Jedinjenja pronalaska se, poželjno, formulišu u formi jedinice dozaže zbog jednostavnosti primene i uniformnosti doziranja. Izraz "forma jedinice dozaže", kako je ovde korišćen, odnosi se na fizički odeljenu jedinicu sredstva, koja je pogodna za pacijenta koji se leči. Podrazumevaće se, međutim, da će odluku o ukupnom dnevnom korišćenju jedinjenja i kompozicija ovog pronalaska doneti ordinirajući lekar u okviru racionalne medicinske procene. Specifični efektivni dozni nivo za bilo kog posebnog pacijenta ili organizam, zavisiće od brojnih faktora, koji uključuju: poremećaj koji se leči i ozbiljnost poremećaja; aktivnost specifičnog korišćenog jedinjenja; specifičnu upotrebljenu kompoziciju; starost, telesnu težinu, opšte zdravstveno stanje, pol i ishranu pacijenta; vreme primene, put primene i brzinu ekskrecije specifičnog korišćenog jedinjenja; trajanje tretmana; lekove koji se koriste u kombinaciji ili istovremeno sa specifičnim upotrebljenim jedinjenjem, i slične faktore, koji su u medicinskim oblastima dobro poznati. Izraz "pacijent", kako je ovde korišćen, označava životinju, poželjno sisara, a najpoželjnije, čoveka.

U nekim ostvarenjima, ove kompozicije opciono dalje sadrže jedan ili više dodatnih terapeutskih sredstava. Na primer, hemoterapeutska sredstva ili drugi antiproliferativni agensi, mogu se kombinovati sa jedinjenjima ovog pronalaska za lečenje proliferativnih bolesti i raka. Primeri poznatih sredstava, sa kojima se ove kompozicije mogu kombinovati navedene su u poglavlju pod nazivom "Dodatna terapeutska sredstva", koje sledi, i, takođe, tokom specifikacije. Neka ostvarenja obezbeđuju simultano, zasebno ili naizmenično korišćenje kombinovanog preparata.

Dodatna terapeutska sredstva

Drugi aspekt ovog pronalaska je usmeren prema postupku lečenja raka kod pacijenta kome je to potrebno, pri čemu postupak obuhvata primenu jedinjenja, korisnog za inhibiciju ATR kinaze; primenu jedinjenja koje je od koristi za inhibiciju Chk1 kinaze, i primenu jednog ili više dodatnih terapeutskih sredstava. U nekim ostvarenjima, navedeni postupak obuhvata uzastopnu ili istovremenu primenu jedinjenja ili kompozicija ATR/Chk1 kombinovane terapije, i dodatnog terapeutskog sredstva.

Kako je ovde korišćen, izraz "u kombinaciji" ili "istovremena ili zajednička primena" može biti korišćen naizmenično, da bi se odnosio na korišćenje više od jedne terapije (npr., jednog ili više terapeutskih sredstava). Korišćenje izraza ne ograničava redosled kojim se terapije (npr., terapeutska sredstva) primenjuju pacijentu.

U nekim ostvarenjima, navedeno dodatno terapeutsko sredstvo je anti-kancersko sredstvo. U drugim ostvarenjima, navedeno dodatno terapeutsko sredstvo je sredstvo koje oštećuje DNA. Podrazumevalo bi se da dodatno terapeutsko sredstvo može uključivati jednu ili više terapija. U nekim drugim ostvarenjima, navedeno dodatno terapeutsko sredstvo je odabrano od: zračne terapije, hemoterapije ili drugih sredstava koja se uobičajeno koriste u kombinaciji sa zračnom terapijom ili hemoterapijom, kao što su radiosenzitizeri i hemosenzitizeri. U nekim drugim ostvarenjima, navedeno dodatno terapeutsko sredstvo je jonizujuće zračenje. U nekim ostvarenjima, navedeno dodatno terapeutsko sredstvo uključuje jonizujuće zračenje i sredstvo koje oštećuje DNA.

Kao što je stručnjaku u ovoj oblasti poznato, radiosenzitizeri su sredstva koja se mogu koristiti u kombinaciji sa zračnom terapijom. Radiosenzitizeri deluju na više različitih načina, koji uključuju, ali bez ograničavanja na njih, dejstva koja ćelije raka čine senzitivnijim na zračnu terapiju, delovanje u sinergiji sa zračnom terapijom, da bi se obezbedio unapređeni sinergistički efekat, dodatno delovanje sa zračnom terapijom, ili zaštitu okolnih zdravih ćelija od oštećenja uzrokovanog primenom zračne terapije. Slično tome, hemosenzitizeri su sredstva koja se mogu koristiti u kombinaciji sa hemoterapijom. Na istovetan način, hemosenzitizeri deluju na više različitih načina, koji uključuju, ali ne ograničavajući se na njih, dejstva koja ćelije raka čine senzitivnijim na hemoterapiju, delovanje u sinergiji sa hemoterapijom, da bi se obezbedio poboljšani sinergistički efekat, dodatno delovanje sa hemoterapijom ili zaštitu okolnih zdravih ćelija od oštećenja, koje izaziva primena hemoterapije.

Primeri sredstava koja oštećuju DNA i koja se mogu koristiti sa ATR/Chk1 kombinovanom terapijom ovog pronalaska, uključuju, ali ne ograničavajući se na njih, platinska sredstva, kao što su: karboplatin, oksaliplatin, cisplatin, nedaplatin, satraplatin, lobaplatin, triplatin, tetranitrat, pikoplatin, prolindak, aroplatin i drugi derivati; inhibitore Topo I, kao što su: kamptotecin, topotekan, irinotekan/SN38, rubitekan, belotekan i drugi derivati; inhibitore Topo II, kao što su: etopozid (VP-16), daunorubicin, doksorubicin, mitoksantron, aklarubicin, epirubicin, idarubicin, amrubicin, amsakrin, pirarubicin, valrubicin, zorubicin, tenipozid i drugi derivati; antimetabolite, kao što su: familija antagonista folne kiseline (metotreksat, pemetreksed, raltitreksed, aminopterin i srodni lekovi); antagonisti purina (tiogvanin, fludarabin, kladribin, 6-merkaptopurin, pentostatin, klofarabin i srodni lekovi) i antagonisti pirimidina (citarabin, floksuridin, azacitidin, tegafur, karmofur, kapacitabin, gemcitabin, hidroksiurea, 5-fluorouracil (5FU) i srodni lekovi); alkilirajuća sredstva, kao što su: azotni iperiti (npr., ciklofosfamid, melfalan, hlorambucil, mehloretamin, ifosfamid, mehloretamin, trofosfamid, prednimustin, bendamustin, uramustin, estramustin i srodni lekovi); nitrozoureje (npr., karmustin, lomustin, semustin, fotemustin, nimustin, ranimustin, streptozocin i srodni lekovi); triazeni (npr., dakarbazin, altretamin, temozolomid i srodni lekovi); alkil sulfonati (npr., busulfan, manosulfan, treosulfan i srodni lekovi); prokarbazin; mitobronitol i aziridini (npr., karbokvon, triazikvon, TioTEPA, trietilenmalamin i srodni lekovi); antibiotike, kao što su: hidroksiurea, antraciklini (npr., doksorubicin, daunorubicin, epirubicin i drugi derivati); antracendioni (npr., mitoksantron i srodni lekovi); antibiotici iz familija Streptomyces (npr., bleomicin, mitomicin C, aktinomicin, plikamicin); i ultravioletno svetlo.

Druge terapije ili antikancerska sredstva, koji se mogu koristiti u kombinovanoj terapiji uključuju hirurške intervencije, radioterapiju (u nekoliko primera, gama-zračenje, neutron bim radioterapija, elektron bim radioterapija, proton terapija, brahiterapija i sistemski radioaktivni izotopi, da navedemo neke), endokrinu terapiju, modifikatore biološkog odgovora (interferoni, interleukini i faktor nekroze tumora (TNF), da navedemo nekoliko), hipertermiju i krioterapiju, sredstva za ublažavanje bilo kakvih štetnih efekata (npr., antiemetici) i druge odobrene hemoterapeutske lekove, koji uključuju, ali bez ograničavanja na njih, sredstva koja oštećuju DNA, koja su ovde navedena, otrove deobenog vretena (vinblastin, vinkristin, vinorelbin, paklitaksel), podofilotoksine (etopozid, irinotekan, topotekan), nitrozoureje (karmustin, lomustin), neorganske jone (cisplatin, karboplatin), enzime (asparaginaza) i hormone (tamoksifen, leuprolid, flutamid i megestrol), Gleevec™, adriamicin, deksametazon i ciklofosfamid.

Druge kombinovane terapije ovog pronalaska mogu koristiti bilo koji od sledećih terapeutskih sredstava: abareliks (Plenaxis depot®); aldesleukin (Prokine®); aldesleukin (Proleukin®); alemtuzumab (Campath®); alitretinoin (Panretin ®); alopurinol (Zyloprim®); altretamin (Hexalen®); amifostin (Ethyol®); anastrozol (Arimidex®); arsen trioksid (Trisenox®); asparaginaza (Elspar®); azacitidin (Vidaza®); bevacuzimab (Avastin®); beksaroten kapsule (Targretin ®); beksaroten gel (Targretin®); bleomicin (Blenoksane®); bortezomib (Velcade®); busulfan intravenski (Busulfex®); busulfan oralni (Myleran®); kalusteron (Methosarb®); kapecitabin (Xeloda®); karboplatin (Paraplatin®); karmustin (BCNU®, BiCNU®); karmustin (Gliadel®); karmustin sa polifeprosanom 20 implant (Gliadel Wafer®); celekoksib (Celebrex ®); cetuksimab (Erbitux®); hlorambucil (Leukeran®); cisplatin (Platinol®); kladribin (Leustatin®, 2-CdA®); klofarabin (Clolar®); ciklofosfamid (Cytoksan®, Neosar®); ciklofosfamid (Cytoksan Injection®); ciklofosfamid (Cytoksan Tablet®); citarabin (Cytosar-U®); citarabin liposomalni (DepoCyt®); dakarbazin (DTIC-Dome®); daktinomicin, aktinomicin D (Cosmegen®); darbepoetin alfa (Aranesp®); daunorubicin liposomalni (Danuoksome®); daunorubicin, daunomicin (Daunorubicin®); daunorubicin, daunomicin (Cerubidine®); denileukin diftitoks (Ontak®); deksrazoksan (Zinecard®); docetaksel (Taxotere®); doksorubicin (Adriamycin PFS®); doksorubicin (Adriamycin®, Rubex®); doksorubicin (Adriamycin PFS Injection®); doksorubicin liposomalni (Doxil®); dromostanolon propionat (dromostanolone®); dromostanolon propionat (masteron injection®); Eliotov rastvor B (Elliott’s B Solution®); epirubicin (Ellence®); epoetin alfa (epogen®); erlotinib (Tarceva®); estramustin (Emcyt®); etopozid fosfat (Etopophos®); etopozid, VP-16 (Vepesid®); eksemestan (Aromasin®); filgrastim (Neupogen®); floksuridin (intraarterijski) (FUDR®); fludarabin (Fludara®); fluorouracil, 5-FU (Adrucil®); fulvestrant (Faslodex®); gefitinib (Iressa®); gemcitabin (Gemzar®); gemtuzumab ozogamicin (Mylotarg®); goserelin acetat (Zoladex Implant®); goserelin acetat (Zoladex®); histrelin acetat (Histrelin implant®); hidroksiurea (Hydrea®); ibritumomab tiuksetan (Zevalin®); idarubicin (Idamycin®); ifosfamid (IFEX®); imatinib mezilat (Gleevec®); interferon alfa 2a (Roferon A®); interferon alfa-2b (Intron A®); irinotekan (Camptosar ®); lenalidomid (Revlimid®); letrozol (Femara®); leukovorin (Wellcovorin®, Leucovorin®); leuprolid acetat (Eligard®); levamisol (Ergamisol®); lomustin, CCNU (CeeBU®); mekloretamin, azotni iperit (Mustargen®); megestrol acetat (Megace®); melfalan, L-PAM (Alkeran®); merkaptopurin, 6-MP (Purinethol®); mesna (Mesnex®); mesna (Mesnex tabs®); metotreksat (Methotrexate®); metoksalen (Uvadex®); mitomicin C (Mutamycin®); mitotan (Lysodren®); mitoksantron (Novantrone®); nandrolon fenpropionat (Durabolin-50®); nelarabin (Arranon®); nofetumomab (Verluma®); oprelvekin (Neumega®); oksaliplatin (Eloksatin®); paklitaksel (Paxene®); paklitaksel (Taxol®); paklitaksel čestice vezane za protein (Abraxane®); palifermin (Kepivance®); pamidronat (Aredia®); pegademaze (Adagen (Pegademase Bovine)®); pegaspargaze (Oncaspar®); pegfilgrastim (Neulasta®); pemetreksed dinatrijum (Alimta®); pentostatin (Nipent®); pipobroman (Vercyte®); plikamicin, mitramicin (Mithracin®); porfimer natrijum (Photofrin®); prokarbazin (Matulane®); kvinakrin (Atabrine®); rasburikaze (Elitek®); rituksimab (Rituxan®); sargramostim (Leukine®); sargramostim (Prokine®); sorafenib (Nexavar®); streptozocin (Zanosar®); sunitinib maleat (Sutent®); talk (Sclerosol ®); tamoksifen (Nolvadex®); temozolomid (Temodar®); tenipozid, VM-26 (Vumon®); testolakton (Teslac®); tiogvanin, 6-TG (Tioguanine®); tiotepa (Tioplex®); topotekan (Hycamtin®); toremifen (Fareston®); tositumomab (Bexxar®); tositumomab/I-131 tositumomab (Bexxar®); trastuzumab (Herceptin®); tretinoin, ATRA (Vesanoid®); uracil iperit (Uracil Mustard Capsules®); valrubicin (Valstar®); vinblastin (Velban®); vinkristin (Oncovin®); vinorelbin (Navelbine®); zoledronat (Zometa®) i vorinostat (Zolinza®).

Za opsežno razmatranje najnovijih anti-kancerskih terapija, vidite, http://www.nci.nih.gov/, spisak onkoloških lekova, odobrenih od FDA, na http://www.fda.gov/cder/cancer/druglistframe.htm, i The Merck Manual, sedamnaesto izdanje.

1999, čiji celokupni sadržaji su ovde uključeni posredstvom referenci.

U drugom ostvarenju, dodatno terapeutsko sredstvo može biti jedinjenje ili kompozicija koji inhibiraju ili moduliraju protein reparacije ekscizijom baze. U nekim ostvarenjima, protein reparacije ekscizijom baze je odabran od: UNG, SMUG1, MBD4, TDG, OGG1, MYH, NTH1, MPG, NEIL1, NEIL2, NEIL3 (DNA glikozilaze); APE1, APEX2 (AP endonukleaze); LIG1, LIG3 (DNA ligaze I i III); XRCC1 (LIG3 pomoćna sredstva); PNK, PNKP (polinukleotid kinaza i fosfataza); PARP1, PARP2 (poli(ADP-riboza) polimeraze); PolB, PolG (polimeraze); FEN1 (endonukleaza) ili aprataksina. U drugim ostvarenjima, protein reparacije ekscizijom baze je odabran od: PARP1, PARP2 ili PolB. U nekim drugim ostvarenjima, protein reparacije ekscizijom baze je odabran od: PARP1 ili PARP2. U drugim ostvarenjima, sredstvo koje inhibra ili modulira PARP1 ili PARP2 je odabrano od: olapariba (poznat, takođe, kao AZD2281 ili KU-0059436), inipariba (poznat, takođe, kao BSI-201 ili SAR240550), velipariba (poznat, takođe, kao ABT-888), rukapariba (poznat, takođe, kao PF-01367338), CEP-9722, INO-1001, MK-4827, E7016, BMN673 ili AZD2461.

Drugo ostvarenje obezbeđuje postupak lečenja raka koji uključuje primenu jedinjenja koje je korisno za inhibiciju Chkl kinaze; primenu jedinjenja koje je korisno za inhibiciju ATR kinaze; primenu jedinjenja koje je od koristi za inhibiciju ili moduliranje PARP1 ili PARP2; i primenu sredstva koje oštećuje DNA. U drugom ostvarenju, sredstvo koje oštećuje DNA, odabrano je od jonizujućeg sredstva ili cisplatina. U nekim ostvarenjima, sredstvo koje oštećuje DNA je cisplatin. U drugim ostvarenjima, sredstvo koje oštećuje DNA je jonizujuće zračenje. U nekim ostvarenjima, sredstvo koje inhibira ili modulira PARP1 ili PARP2 je odabrano od: olapariba (poznat, takođe, kao AZD2281 ili KU-0059436), inipariba (poznat, takođe, kao BSI-201 ili SAR240550), velipariba (poznat, takođe, kao ABT-888), rukapariba (poznat, takođe, kao PF-01367338), CEP-9722, INO-1001, MK-4827, E7016, BMN673 ili AZD2461. U drugim ostvarenjima, sredstvo koje inhibira ili modulira PARP1 ili PARP2 je veliparib (takođe poznat kao ABT-888) ili rukaparib.

Načini primene i oblici doziranja

Farmaceutski prihvatljive kompozicije ovog pronalaska mogu se primenjivati ljudima i životinjama: oralno, rektalno, parenteralno, intracisternalno, intravaginalno, intraperitonealno, topikalno (kao, na primer, putem praškova, masti ili kapi), bukalno, u vidu oralnog ili nazalnog spreja, ili na sličan način, u zavisnosti od ozbiljnosti stanja, koje se podvrgava lečenju. U određenim ostvarenjima, jedinjenja pronalaska se mogu primenjivati oralno ili parenteralno, u doznim nivoima od približno 0.01 mg/kg do približno 50 mg/kg, a poželjno od oko 1 mg po kg do oko 25 mg po kg telesne težine pacijenta po dozi, da bi se postigao željeni terapeutski efekat.

Tečni dozni oblici za oralnu primenu uključuju, ali bez ograničavanja na njih, farmaceutski prihvatljive emulzije, mikroemulzije, rastvore, suspenzije, sirupe i eliksire. Pored aktivnih jedinjenja, tečni oblici dozaže mogu sadržavati inertne razblaživače, koji se uobičajeno koriste u ovoj oblasti, kao što su, primera radi, voda ili drugi rastvarači, sredstva za solubilizaciju i emulgatori, kao što su etil alkohol, izopropil alkohol, etil karbonat, etil acetat, benzil alkohol, benzil benzoat, propilen glikol, 1,3-butilen glikol, dimetilformamid, ulja (posebno, pamučno ulje, kikirikijevo ulje, kukuruzno ulje, ulje klica, maslinovo ulje, ricinusovo ulje i susamovo ulje), glicerol, tetrahidrofurfuril alkohol, polietilen glikoli i sorbitan estri masnih kiselina i njihove mešavine. Pored inertnih razblaživača, oralne kompozicije mogu, takođe, sadržavati adjuvanse, kao što su vlažeća sredstva, sredstva za emulgovanje i suspendovanje, sredstva za zaslađivanje, ukus i miris.

Injekcioni preparati, na primer, steriIne injekcione vodene ili uljaste suspenzije mogu se formulisati u skladu sa, u struci, poznatim procedurama, uz korišćenje pogodnih disperzivnih ili vlažećih sredstava i sredstava za suspendovanje. Sterilni injekcioni preparat može, takođe, biti sterilni injekcioni rastvor, suspenzija ili emulzija u netoksičnom razblaživaču ili rastvaraču, koji je prihvatljiv za parenteralnu primenu, kao što je, na primer, rastvor u 1,3-butandiolu. Među prihvatljivim vehikulumima i rastvaračima, koji se mogu koristiti, nalaze se: voda, Ringerov rastvor, U.S.P. i izotonični rastvor natrijum hlorida. Pored toga, uobičajeno se kao rastvarački ili suspenzivni medijum koriste sterilna, čvrsta ulja. Za ove potrebe, može biti korišćeno bilo koje blago čvrsto ulje, uključujući sintetske mono- ili di-gliceride. Pored toga, u izradi injekcionih preparata koriste se masne kiseline, kao što je oleinska kiselina.

Injekcione formulacije se mogu sterilisati, na primer, putem filtracije preko filtera koji zadržava bakterije, ili putem uključivanja sredstava za sterilizaciju u forme sterilnih čvrstih kompozicija, koje se mogu rastvoriti ili raspršiti u sterilnoj vodi ili drugom sterilnom injekcionom medijumu pre korišćenja.

Da bi se produžio efekat jedinjenja ovog pronalaska, često je poželjno da se uspori apsorpcija jedinjenja iz subkutane ili intramuskularne injekcije. Ovo se može izvesti korišćenjem tečne suspenzije kristalnog ili amorfnog materijala sa slabom rastvorljivošću u vodi. Brzina apsorpcije jedinjenja, zavisi, zatim, od njegovog obima disolucije, koji, opet, može zavisiti od veličine kristala i kristalne forme. Alternativno, odložena apsorpcija forme jedinjenja, koja se primenjuje parenteralno, vrši se rastvaranjem ili suspendovanjem jedinjenja u uljnom vehikulumu. Injekcioni depo oblici se izrađuju obrazovanjem mikroinkapsuliranih matriksa jedinjenja u biorazgradljivim polimerima, kao što je polilaktid-poliglikolid. U zavisnosti od odnosa jedinjenja prema polimeru i prirode pojedinog korišćenog polimera, brzina oslobađanja jedinjenja se može kontrolisati. Primeri ostalih biorazgradljivih polimera uključuju poli(ortoestre) i poli(anhidride). Injekcione depo formulacije se, takođe, izrađuju uvođenjem jedinjenja u liposome ili mikroemulzije, koji su kompatibilni sa tkivima organizma.

Kompozicije za rektalnu ili vaginalnu primenu poželjno su supozitorije, koje se mogu izraditi mešanjem jedinjenja ovog pronalaska sa pogodnim ne-nedražujućim ekscipijensima ili nosačima, kao što su: kakao puter, polietilen glikol ili vosak za supozitorije, koji su na temperaturi prostora u čvrstom stanju, ali su na temperaturi organizma u tečnom stanju, tako da se u rektumu ili vaginalnoj šupljini rastapaju i oslobađaju aktivno jedinjenje.

Čvrsti oblici dozaže za oralnu primenu uključuju kapsule, tableta, pilule, praškove i granule. U takvim čvrstim oblicima dozaže, aktivno jedinjenje se meša sa najmanje jednim inertnim, farmaceutski prihvatljivim ekscipijensom ili nosačem, kao što je natrijum citrat ili dikalcijum fosfat i/ili a) sredstvom za punjenje ili produžavanje, kao što su skrobovi, laktoza, saharoza, glukoza, manitol i silicijumova kiselina, b) vezujućim sredstvima, kao što su, na primer, karboksimetilceluloza, alginati, želatin, polivinilpirolidinon, saharoza i akacija, c) humektantima, kao što je glicerol, d) sredstvima za dezintegrisanje, kao što su agar--agar, kalcijum karbonat, skrob krompira ili tapioke, alginska kiselina, određeni silikati i natrijum karbonat, e) sredstvima koja usporavaju rastvaranje, kao što je parafin, f) sredstvima koja ubrzavaju apsorpciju, kao što su kvaternarna amonijumska jedinjenja, g) vlažećim sredstvima, kao što su, na primer, cetil alkohol i glicerol monostearat, h) apsorbantima, kao što su kaolin i bentonitna glina, i i) lubrikantima, kao što su talk, kalcijum stearat, magnezijum stearat, čvrsti polietilen glikoli, natrijum lauril sulfat i njihove mešavine. U slučaju kapsula, tableta i pilula, dozni oblik može, takođe, sadržavati puferišuća sredstva.

Čvrste kompozicije sličnog tipa mogu, isto tako, biti korišćene kao sredstva za punjenje u želatinskim kapsulama sa mekanim i tvrdim punjenjem, uz korišćenje takvih ekscipijenasa, kao što su laktoza ili mlečni šećer, kao i polietilenglikoli velike molekulske težine i slična sredstva. Čvrsti dozni oblici tableta, dražeja, kapsula, pilula i granula mogu se izraditi sa omotačima i ljušturama, kao što su crevni omotači i drugi omotači, dobro poznati u oblasti farmaceutskog formulisanja. Oni opciono mogu sadržavati sredstva za zatamnjivanje i takođe mogu biti iz kompozicije iz koje se aktivni sastojak(sastojci) oslobađa isključivo ili, poželjno, u određenom delu crevnog trakta, opciono, na odloženi način. Primeri izgrađenih kompozicija koje se mogu koristiti, uključuju polimerne supstance i voskove. Čvrste kompozicije sličnog tipa mogu, takođe, biti korišćene kao punjači u želatinskim kapsulama sa mekanim i tvrdim punjenjem, uz korišćenje ekscipijenasa, kao što su laktoza ili mlečni šećer, kao i polietillen glikoli velike molekulske težine i slična sredstva.

Aktivna jedinjenja mogu, takođe, biti u mikroinkapsuliranom obliku sa jednim ili više ekscipijenasa, kao što su prethodno navedeni. Čvrsti dozni oblici tableta, dražeja, kapsula, pilula i granula mogu se izraditi sa omotačima i ljušturama, kao što su crevni omotači, omotači kontrolisanog oslobađanja i drugi omotači, dobro poznati u oblasti farmaceutskog formulisanja. U takvim čvrstim doznim oblicim, aktivno jedinjenje može biti pomešano sa najmanje jednim inertnim razblaživačem, kao što je saharoza, laktoza ili skrob. Takvi dozni oblici mogu, takođe, sadržavati, kao u normalnoj praksi, dodatne supstance, koje se razlikuju od inertnih razblaživača, kao što su, npr., lubrikanti za izradu tableta i druga pomoćna sredstva pri izradi tableta, kao što je magnezijum stearat i mikrokristalna celuloza. U slučaju kapsula, tableta i pilula, dozni oblici mogu, takođe, da sadrže puferišuća sredstva. Oni opciono mogu sadržavati sredstva za zatamnjivanje i takođe mogu biti od kompozicije iz koje se aktivni sastojak(sastojci) oslobađa isključivo ili, poželjno, u određenom delu crevnog trakta, opciono, na odloženi način. Primeri izgrađenih kompozicija koje se mogu koristiti, uključuju polimerne supstance i voskove.

Dozni oblici za topikalnu (površinsku) ili transdermalnu primenu jedinjenja ovog pronalaska uključuju masti, paste, kremove, losione, gelove, praškove, rastvore, sprejeve, inhalante ili flastere. Aktivna komponenta se meša pod sterilnim uslovima sa farmaceutski prihvatljivim nosačem, i bilo kojim potrebnim konzervansima ili puferima, ukoliko su neophodni. Takođe su, unutar okvira ovog pronalaska, razmotreni i oftalmološka formulacija, kapi za uši i kapi za oči. Pored toga, ovaj pronalazak razmatra korišćenje transdermalnih flastera, koji poseduju dodatnu prednost obezbeđivanja kontrolisanog oslobađanja jedinjenja u organizmu. Takvi dozni oblici mogu biti izrađeni rastvaranjem ili deljenjem jedinjenja u odgovarajućem medijumu. Sredstva za pojačavanje apsorpcije mogu, takođe, biti korišćena da se pojača protok jedinjenja kroz kožu. Brzinu je moguće kontrolisati ili obezbeđivanjem membrane za kontrolisanje brzine ili putem disperzije jedinjenja u polimernom matriksu ili gelu.

Kompozicije ovog pronalaska mogu se primenjivati oralno, parenteralno, posredstvom inhalacionog spreja, topikalno, rektalno, nazalno, bukalno, vaginalno ili preko implantiranog rezervoara. Izraz "parenteralno", kako je ovde korišćen, uključuje, ali bez ograničavanja na njih, subkutane, intravenske, intramuskularne, intra-artikularne, intrasinovijalne, intrasternalne, intratekalne, intrahepatične, intralezijske i intrakranijalne injekcione ili infuzione tehnike. Poželjno, kompozicije se primenjuju oralno, intraperitonealno ili intravenski.

Sterilni injekcioni oblici kompozicija ovog pronalaska mogu biti vodena ili uljasta suspenzija. Ove suspenzije mogu biti formulisane u skladu sa, u struci, poznatim procedurama, uz korišćenje pogodnih disperzivnih ili vlažećih sredstava i sredstava za suspendovanje. Sterilni injekcioni preparat može, takođe, biti sterilni injekcioni rastvor ili suspenzija u netoksičnom razblaživaču ili rastvaraču, koji je prihvatljiv za parenteralnu primenu, kao što je, na primer, rastvor u 1,3-butandiolu. Među prihvatljivim vehikulumima i rastvaračima, koji se mogu koristiti, nalaze se: voda, Ringerov rastvor i izotonični rastvor natrijum hlorida. Pored toga, uobičajeno se kao rastvarački ili suspenzivni medijum koriste sterilna, čvrsta ulja. Za ove potrebe, može biti korišćeno bilo koje blago čvrsto ulje, uključujući sintetske mono- ili di-gliceride. U izradi injekcionih preparata od koristi su masne kiseline, kao što je oleinska kiselina i njeni gliceridni derivati, budući da su oni prirodna farmaceutski-prihvatljiva ulja, kao što su maslinovo ulje ili ricinusovo ulje, posebno u njihovim polioksietilovanim verzijama. Ovi uljni rastvori ili suspenzije mogu, isto tako, da sadrže alkoholne razblaživače dugog lanca ili disperzivna sredstva, kao što su karboksimetil celuloza ili slična disperzivna sredstva, koja se uobičajeno koriste u formulaciji farmaceutski prihvatljivih doznih oblika, uključujući emulzije i suspenzije. Ostali uobičajeno korišćeni surfaktanti, kao što su Tweens, Spans i druga emulzivna sredstva ili sredstva za povećavanje bioraspoloživosti, koji se uobičajeno koriste u izradi farmaceutski prihvatljivih čvrstih, tečnih ili drugih doznih oblika, isto tako, mogu biti korišćeni za potrebe formulisanja.

Farmaceutske kompozicije ovog pronalaska mogu se primenjivati oralno u bilo kojoj oralno prihvatljivoj formi dozaže, koja uključuje, ali bez ograničavanja na njih, kapsule, tablete, vodene suspenzije ili rastvore. U slučaju tableta za oralnu upotrebu, uobičajeno korišćeni nosači uključuju, ali ne ograničavajući se na njih, laktozu i kukuruzni skrob. Takođe se uobičajeno dodaju sredstva za lubrikaciju, kao što je magnezijum stearat. Za oralnu primenu u obliku kapsule, korisni razblaživači uključuju laktozu i suvi kukuruzni skrob. Kada su za oralno korišćenje potrebne vodene suspenzije, aktivni sastojak se sjedinjuje sa sredstvima za emulgovanje i suspendovanje. Ukoliko se to želi, takođe se mogu dodati određena sredstva za zaslađivanje, ukus ili boju.

Alternativno, farmaceutske kompozicije ovog pronalaska mogu se primenjivati u obliku supzitorija za rektalnu primenu. One se mogu pripremiti mešanjem sredstva sa pogodnim ne-nadražujućim ekscipijensom, koji je na sobnoj temperaturi u čvrstom stanju, ali je na rektalnoj temperaturi u tečnom stanju, tako da će u rektumu doći do rastapanja i oslobađanja leka. Takvi materijali uključuju, ali bez ograničavanja na njih, kakao puter, pčelinji vosak i polietilen glikole.

Farmaceutske kompozicije ovog pronalaska mogu se, takođe, primenjivati topikalno ili površinski, posebno kada ciljana površina delovanja uključuje površine ili organe koji su lako dostupni površinskom aplikovanju, uključujući bolesti oka, kože ili donjih delova intestinalnog trakta. Pogodne topikalne formulacije se jednostavno pripremaju za svaku od ovih površina ili organa.

Topikalna primena za donje delove intestinalnog trakta može biti izvršena u formulaciji rektalnih supozitorija (vidi prethodni tekst) ili u pogodnoj formulaciji za klistiranje. Takođe se mogu koristiti površinski transdermalni flasteri.

Za površinska aplikovanja, farmaceutske kompozicije se mogu formulisati u pogodnoj masti, koja sadrži aktivnu komponentu, suspendovanu ili rastvorenu u jednom ili više nosače. Nosači za topikalnu ili površinsku primenu jedinjenja ovog pronalaska uključuju, ali bez ograničavanja na njih, mineralno ulje, tečni petrolatum, beli petrolatum, propilen glikol, polioksietilen, polioksipropilensko jedinjenje, emulzivni vosak i vodu. Alternativno, farmaceutske kompozicije se mogu formulisati u pogodnom losionu ili kremu, koji sadrži aktivne komponente, koje su suspendovane ili rastvorene u jednom ili više farmaceutski prihvatljivih nosača. Pogodni nosači uključuju, ali ne ograničavajući se na njih, mineralno ulje, sorbitan monostearat, polisorbat 60, voskove cetil estara, cetearil alkohol, 2-oktildodekanol, benzil alkohol i vodu.

Za oftalmološko korišćenje, farmaceutske kompozicije mogu biti formulisane u vidu mikronizovanih suspenzija u izotoničnom sterilnom slanom rastvoru sa podešenom pH vrednošću, ili, poželjno, u vidu rastvora u izotoničnom sterilnom slanom rastvoru sa podešenom pH vrednošću, sa ili bez konzervansa, kao što je benzilalkonijum hlorid. Alternativno, za oftalmološka korišćenja, farmaceutske kompozicije mogu biti formulisane u masti, kao što je petrolatum.

Farmaceutske kompozicije ovog pronalaska se mogu, isto tako, primenjivati putem nazalnog aerosola ili inhalacije.Takve kompozicije se pripremaju u skladu sa tehnikama, koje su u oblasti farmaceutskih formulacija, dobro poznate, a mogu se izraditi rastvaranjem u slanom rastvoru, uz korišćenje benzil alkohola ili drugih pogodnih konzervanasa, sredstava koja podstiču apsorpciju, da bi se povećala bioraspoloživost, fluorougljenika i/ili drugih uobičajenih sredstava za solubilizaciju ili raspršivanje.

Količina inhibitora protein kinaze, koja se može kombinovati sa nosećim materijalima, da bi se proizvela forma jedinice dozaže, variraće u zavisnosti od domaćina koji se podvrgava tretmanu i određenog načina primene. Poželjno, kompozicije bi se formulisale tako da se doza koja se kreće između 0.01 - 100 mg inhibitora po kg telesne težine po dozi može primenjivati pacijentu koji prima ove kompozicije.

Takođe bi se podrazumevalo da će specifična dozaža i režim tretmana za svakog pojedinog pacijenta zavisiti od brojnih faktora, koji uključuju, aktivnost specifičnog korišćenog jedinjenja, starost, telesnu težinu, opšte zdravstveno stanje, pol i ishranu pacijenta, vreme primene leka, brzinu ekskrecije, primenu kombinacije lekova, i procenu ordinirajućeg lekara i ozbiljnost pojedine bolesti koja se podvrgava tretmanu. Količina inhibitora će, takođe, zavisiti od pojedinog jedinjenja u kompoziciji.

Biološki uzorci

Kao inhbitori ATR puta, jedinjenja i kompozicije ovog pronalaska su, takođe, korisni u biološkim uzorcima. Jedan aspekt pronalaska se odnosi na inhibiciju aktivnosti ATR i Chkl kinaze u biološkom uzorku, pri čemu postupak uključuje dovođenje u kontakt navednog biološkog uzorka sa jedinjenjem koje inhibira aktivnost ATR kinaze i jedinjenjem koje inhibira aktivnost Chkl kinaze. Kao alternativa, mogu se koristiti zasebne kompozicije koje sadrže ova jedinjenja. Izraz "biološki uzorak", kako je ovde korišćen, označava in vitro ili ex vivo uzorak, koji uključuje, ali bez ograničavanja, ćelijske kulture ili njihove ekstrakte; biopsijski materijal, koji je dobijen od sisara ili njihove ekstrakte; i krv, pljuvačku, urin, feces, semenu tečnost, suze ili druge telesne tečnosti ili njihove ekstrakte. Naziv "jedinjenja" uključuje jedinjenja sa formulom I i formulom II.

Inhibicija aktivnosti ATR i Chkl kinaze u biološkom uzorku je od koristi za brojne namene, koje su stručnjaku u ovoj oblasti poznate. Primeri takvih namena uključuju, ali bez ograničavanja na njih, transfuziju krvi, transplantaciju organa i skladištenje bioloških uzoraka.

Ispitivanje protein kinaza

Drugi aspekt ovog pronalaska se odnosi na ispitivanje protein kinaza u biološkim i patološkim fenomenima; ispitivanje puteva intracelularne signalne transdukcije, posredovanih takvim protein kinazama; i komparativnu evaluaciju novih inhibitora protein kinaza. Primeri takvih korišćenja uključuju, ali bez ograničavanja na njih, biološke testove, kao što su enzimski testovi i testovi na ćelijskoj bazi.

Aktivnost jedinjenja u vidu inhibitora protein kinaze može se testirati in vitro, in vivo ili na ćelijskoj liniji. In vitro testovi uključuju testove kojima se utvrđuje inhibicija aktivnosti kinaze ili aktivnosti ATPaze aktivirane kinaze. Alternativnim in vitro testovima se kvantitativno utvrđuje sposobnost inhibitora da se vezuje sa protein kinazom, a merenje se može vršiti ili obeležavanjem inhibitora radioaktivnim obeleživačem pre vezivanja, izolovanjem kompleksa inhibitor/kinaza i određivanjem količine vezane radioaktivnosti, ili izvođenjem kompetitivnog eksperimenta, kada se novi inhibitori inkubiraju sa kinazom, vezanom za poznate radioligande. Detaljni uslovi za testiranje jedinjenja, koje se u ovom pronalasku koristi kao inhibitor ATR, navedeni su u Primerima u nastavku.

Postupci tretmana

U jednom aspektu, ovaj pronalazak obezbeđuje postupak za lečenje raka kod pacijenta, pri čemu postupak uključuje primenu jedinjenja koje inhibira ATR protein kinazu; i primenu jedinjenja koje inhibira Chkl protein kinazu ("ATR/Chk1 kombinovana terapija").

U drugom aspektu, ovaj pronalazak obezbeđuje postupak za lečenje raka kod pacijenta, pri čemu postupak uključuje primenu jedinjenja koje inhibira ATR protein kinazu; primenu jedinjenja koje inhibira Chk 1 protein kinazu i primenu jednog ili više dodatnih terapeutskih sredstava, nezavisno odabranih od sredstva koja oštećuju DNA, pri čemu je dodatno terapeutsko sredstvo pogodno za bolest koja se podvrgava lečenju, a dodatno terapeutsko sredstvo se primenjuje zajedno sa jedinjenjima u vidu jedne dozne forme ili zasebno iz jedinjenja kao dela višestrukih doznih oblika.

U nekim ostvarenjima, sredstvo koje oštećuje DNA je nezavisno odabrano od hemoterapije ili zračnog tretmana.

U drugom ostvarenju, sredstvo koje oštećuje DNA je odabrano od: jonizujućeg zračenja, radiomimetika neokarzinostatina, platinskog sredstva, inhibitora Topo I, inhibitora Topo II, antimetabolita, alkilirajućeg sredstva, alkil sulfonata, antimetabolita ili antibiotika. U drugim ostvarenjima, navedeno sredstvo koje oštećuje DNA odabrano je od: jonizujućeg zračenja, platinskog sredstva, inhibitora Topo I, inhibitora Topo II, antimetabolita, alkilirajućeg sredstva ili alkil sulfonata.

U nekom drugom ostvarenju, navedeno platinsko sredstvo je nezavisno odabrano od: cisplatina, oksaliplatina, karboplatina, nedaplatina, lobaplatina, triplatin tetranitrata, pikoplatina, satraplatina, prolindaka i aroplatina; navedeni inhibitor Topo I je odabran od: kamptotekina, topotekana, irinotekana/SN38, rubitekana i belotekana; navedeni inhibitor Topo II je odabran od: etopozida, daunorubicina, doksorubicina, aklarubicina, epirubicina, idarubicina, amrubicina, pirarubicina, valrubicina, zorubicina i tenipozida; navedeni antimetabolit je odabran od: aminopterina, metotreksata, pemetrekseda, raltitrekseda, pentostatina, kladribina, klofarabina, fludarabina, tiogvanina, merkaptopurina, fluorouracila, kapecitabina, tegafura, karmofura, floksuridina, citarabina, gemcitabina, azacitidina i hidroksiureje; navedeno alikalirajuće sredstvo je odabrano od: mehloretamina, ciklofosfamida, ifosfamida, trofosfamida, hlorambucila, melfalana, prednimustina, bendamustina, uramustina, estramustina, karmustina, lomustina, semustina, fotemustina, nimustina, ranimustina, streptozocina, busulfana, manosulfana, treosulfana, karbokvona, TioTEPA-e, triazikvona, trietilenmelamina, prokarbazina, dakarbazina, temozolomida, altretamina, mitobronitola, aktinomicina, bleomicina, mitomicina i plikamicina.

U nekim drugim ostvarenjima, navedeno platinsko sredstvo je nezavisno odabrano od: cisplatina, oksaliplatina, karboplatina, nedaplatina ili satraplatina; navedeni inhibitor Topo I je odabran od: kamptotecina, topotekana, irinotekana/SN38 i rubitekana; navedeni inhibitor Topo II je odabran od etopozida; navedeni antimetabolit je odabran od: metotreksata, pemetrekseda, tiogvanina, fludarabina, kladribina, citarabina, gemcitabina, 6-merkaptopurina ili 5-fluorouracila; navedeno alkilirajuće sredstvo je odabrano od: azot iperita, nitrozourea, triazena, alkil sulfonata, prokarbazina ili aziridina; a navedeni antibiotik je odabran od: hidroksiureje, antraciklina, antracendiona ili antibiotika iz familije Streptomyces.

U nekim ostvarenjima, sredstvo koje oštećuje DNA je platinsko sredstvo. U drugim ostvarenjima, sredstvo koje oštećuje DNA je platinsko sredstvo, koje je odabrano od cisplatina. U nekim drugim ostvarenjima, sredstvo koje oštećuje DNA je platinsko sredstvo, koje je odabrano od karboplatina.

U nekom drugom ostvarenju, sredstvo koje oštećuje DNA je jonizujuće zračenje.

U nekim drugim ostvarenjima, sredstvo koje oštećuje DNA je antimetabolit, koji je odabran od gemcitabina.

U nekim ostvarenjima, sredstvo koje oštećuje DNA je inhibitor Topo I, koji je odabran od: kamptotecina, topotekana, irinotekana/SN38, rubitekana ili belotekana.

U drugim ostvarenjima, sredstvo koje oštećuje DNA je inhibitor Topo II, koji je odabran od etopozida.

U nekim drugim ostvarenjima, sredstvo koje oštećuje DNA je alkilirajuće sredstvo koje je odabrano od temozolomida.

U nekim drugim ostvarenjima, sredstvo koje oštećuje DNA je odabrano od jednog od sledećih agenasa, od cisplatina, karboplatina, gemcitabina, etopozida, temozolomida ili jonizujućeg zračenja. U drugim ostvarenjima, dodatno terapeutsko sredstvo je cisplatin ili karboplatin.

U nekim ostvarenjima, ATR/Chk1 kombinovana terapija je kombinovana sa hemoradijacijom, hemoterapijom i/ili zračnom terapijom. Kao što se od strane stručnjaka u ovoj oblasti podrazumeva, hemoradijacija se odnosi na režim tretmana koji uključuje i hemoterapiju (kao što je cisplatin) i zračnu terapiju. U nekim ostvarenjima, hemoterapeutsko sredstvo je cisplatin.

U jednom ili više ostvarenja, maligna bolest je solidni tumor, koji je odabran od sledećih bolesti: oralne maligne bolesti, maligne bolesti pluća, gastrointestinalnog trakta, genitourinarnog trakta, jetre, kosti, nervnog sistema, ginekoloških organa, kože, štitne žlezde ili nadbubrežne žlezde.

U nekim ostvarenjima, rak je solidni tumor, koji je odabran od sledećih malignih bolesti: oralne maligne bolesti: rak bukalne šupljine, usne, jezike, usta, ždrela; maligne bolesti srca: sarkom (angiosarkom, fibrosarkom, rabdomiosarkom, liposarkom), miksom, rabdomiom, fibrom, lipom i teratom; maligne bolesti pluća: bronhogeni karcinom (rak skvamoznih ćelija ili epidermoidni karcinom, nediferentovani sitno-ćelijski rak, nediferentovani rak velikih ćelija, adenokarcinom), alveolarni (bronhiolarni) karcinom, bronhijalni adenom, sarkom, limfom, hondromatozni hamartom, mezoteliom; gastrointestinalne maligne bolesti: rak jednjaka (karcinom skvamoznih ćelija, rak grkljana, adenokarcinom, leiomiosarkom, limfom), rak želuca (karcinom, limfom, leiomiosarkom), rak gušterače (duktalni adenokarcinom, insulinom, glukagonom, gastrinom, karcinoidni tumori, vipom), rak tankog creva (adenokarcinom, limfom, karcinoidni tumori, Karposijev sarkom, leiomiom, hemangiom, lipom, neurofibrom, fibrom), rak debelog creva (adenokarcinom, tubularni adenom, vilozni adenom, hamartom, leiomiom), rak kolona, rak kolona-rektuma, kolorektalni kancer; rak rektuma, maligne bolesti genitourinarnog trakta: rak bubrega (adenokarcinom, Vilmov tumor [nefroblastom], limfom), rak mokraćne bešike i mokraćovoda (karcinom skvamoznih ćelija, karcinom prelaznih ćelija, adenokarcinom), rak prostate (adenokarcinom, sarkom), rak testisa (seminom, teratom, embrionalni karcinom, teratokarcinom, horiokarcinom, sarkom, karcinom intersticijskih ćelija, fibrom, fibroadenom, adenomatoidni tumori, lipom); maligne bolesti jetre: hepatom (hepatocelularni karcinom), holangiokarcinom, hepatoblastom, angiosarkom, hepatocelularni adenom, hemangiom, rak žučnih puteva; maligne bolesti kosti: osteogeni sarkom (osteosarkom), fibrosarkom, maligni fibrozni histiocitom, hondrosarkom, Juingov sarkom, maligni limfom (sarkom retikulum ćelija), multipli mijelom, maligni tumor divovskih ćelija hordom, osteohronfrom (osteokartilaginozne egzostoze), benigni hondrom, hondroblastom, hondromiksofibrom, osteoidni osteom i tumori divovskih ćelija; maligne bolesti nervnog sistema: maligne bolesti lobanje (osteom, hemangiom, granulom, ksantom, osteitis deformans), maligne bolesti moždanih ovojnica (meningiom, meningiosarkom, gliomatoza), maligne bolesti mozga (astrocitom, meduloblastom, gliom, ependimom, germinom [pinealom], glioblastom multiforme, oligodendrogliom, švanom, retinoblastom, kongenitalni tumori), neurofibrom kičmene moždine, meningiom, gliom, sarkom); ginekološke maligne bolesti: rak materice (karcinom endometrijuma), rak grlića marterice (cervikalni karcinom, pre-tumorska cervikalna displazija), rak jajnika (karcinom jajnika [serozni cistadenokarcinom, mucinozni cistadenokarcinom, neklasifikovani karcinom], tumori granulozatekalnih ćelija, tumori Sertoli-Lajdigovih ćelija, disgerminom, maligni teratom), rak vulve (karcinom skamoznih ćelija, intraepitelni karcinom, adenokarcinom, fibrosarkom, melanom), rak vagine (karcinom svetlih ćelija, karcinom skvamoznih ćelija, botrioidni sarkom (embrionalni rabdomiosarkom), rak Falopijevih tuba (karcinom), rak dojke; maligne bolesti kože: maligni melanom, karcinom bazalnih ćelija, karcinom skvamoznih ćelija, Karposijev sarkom, keratoakantom, mole displaznih nevusa, lipom, angiom, dermatofibrom, keloidi, psorijaza, maligne bolesti štitne žlezde: papilarni tiroidni karcinom, folikularni tiroidni karcinom, medularni karcinom štitne žlezde, multipla endokrina neoplazija tipa 2A, multipla endokrina neoplazija tipa 2B, familijarni medularni rak štitne žlezde, feohromocitom, paragangliom i maligne bolesti nadbubrežnih žlezda: neuroblastom.

U drugom ostvarenju, rak je odabran od: ne-sitno ćelijskog sitno-ćelijskog raka pluća, raka gušterače, raka bilijarnog trakta, raka glave i vrata, raka mokraćne bešike, kolorektalnog kancera, glioblastoma, raka jednjaka, raka dojke, hepatocelularnog karcinoma ili raka jajnika. U nekim drugim ostvarenjima, rak je odabran od ne-sitno-ćelijskog raka pluća, sitno-ćelijskog raka pluća i tripl-negativnog raka dojke. U nekim ostvarenjima, rak je odabran od ne-sitno-ćelijskog raka pluća, sitno-ćelijskog raka pluća, seroznog raka jajnika i tripl-negativnog raka dojke.

Drugo ostvarenje obezbeđuje postupak lečenja raka dojke korišćenjem ATR/Chk1 kombinovane terapije, koja je ovde opisana, u kombinaciji sa platinskim sredstvom. U nekim ostvarenjima, rak dojke je tripl-negativni rak dojke. U drugim ostvarenjima, platinsko sredstvo je cisplatin.

Drugo ostvarenje obezbeđuje postupak lečenja ne-sitno ćelijskog raka pluća korišćenjem ATR/Chk1 kombinovane terapije, koja je ovde opisana, u kombinaciji sa cisplatinom i gemcitabinom. U nekim ostvarenjima, ne-sitno ćelijski rak pluća je skvamozni nesitno ćelijski rak pluća. U nekim ostvarenjima, jedinjenje je jedinjenje Formule I. U drugim ostvarenjima, jedinjenje je VE-822.

U jednom drugom ostvarenju, dodatno terapeutsko sredstvo je gemcitabin ili cisplatin, a maligna bolest je skvamozni podtip ne-sitnoćelijskog raka pluća. Drugo ostvarenje obezbeđuje postupak lečenja sitno-ćelijskog raka pluća korišćenjem, ovde opisane ATR/Chk1 kombinovane terapije, u kombinaciji sa cisplatinom i etopozidom.

Drugi aspekt ovog pronalaska obezbeđuje postupak podsticanja ćelijske smrti u kancerskim ćelijama, koji uključuje primenu jedinjenja koje inhibira ATR protein kinazu; i primenu jedinjenja koje inhibira Chkl protein kinazu. U nekim ostvarenjima, kancerske ćelije ispoljavaju defekte u ATM signalizacijskoj kaskadi. U drugom ostvarenju, defekt predstavlja izmenjenu ekspresiju ili aktivnost jednog ili više od od sledećih: ATM, p53, CHK2, MRE11, RAD50, NBS1, 53BP1, MDC1, H2AX, MCPH1/BRIT1, CTIP ili SMC1. U nekim drugim aspektima, defekt je izmenjena ekspresija ili aktivnost jednog ili više od sledećih: ATM, p53, CHK2, MRE11, RAD50, NBS1, 53BP1, MDC1 ili H2AX.

U nekim ostvarenjima, kancerska ćelija ekspresuje onkogene koji oštećuju DNA. U drugim ostvarenjima, kancerska ćelija poseduje izmenjenu ekspresiju ili aktivnost jednog ili više od sledećih: K-Ras, N-Ras, H-Ras, Raf, Myc, Mos, E2F, Cdc25A, CDC4, CDK2, ciklin E, ciklin A i Rb.

U drugom aspektu, ovaj pronalazak obezbeđuje postupak za lečenje ili ublažavanje ozbiljnosti bolesti, stanja ili poremećaja, kombinovanom terapijom, koja inhibira enzimsku aktivnost posredstvom vezivanja jedinjenja sa ATR kinazom i vezivanja zasebnog jedinjenja sa Chkl kinazom.

Drugi aspekt ovog pronalaska obezbeđuje postupak za lečenje, prevenciju ili ublažavanje ozbiljnosti proliferativnih ili hiperproliferativnih bolesti kod pacijenta, pri čemu postupak uključuje primenu efektivne količine prvog jedinjenja koje je od koristi za inhibiciju ATR kinaze, ili farmaceutski prihvatljive kompozicije koja sadrži prvo jedinjenje; i primenu efektivne količine drugog jedinjenja koje je od koristi za inhibiciju Chkl kinaze, ili farmaceutski prihvatljive kompozicije koja sadrži drugo jedinjenje. Naziv "pacijent", kako je ovde korišćen, označava životinju, a poželjno se odnosi na čoveka.

U određenim ostvarenjima, "efektivna količina" jedinjenja ili farmaceutski prihvatljive kompozicije jeste ona količina koja je efektivna u lečenju navedene bolesti. Jedinjenja i kompozicije, u skladu sa postupkom ovog pronalaska, mogu se primenjivati korišćenjem bilo koje količine i bilo kog puta primene, koji su delotvorni u lečenju ili ublažavanju ozbiljnosti navedene bolesti.

U nekim ostvarenjima, jedinjenje koje je od koristi za inhibiciju ATR kinaze je jedinjenje Formule I. U drugim ostvarenjima, jedinjenje koje je korisno za inhibiciju ATR kinaze je jedinjenje VE-821. U drugim ostvarenjima, jedinjenje, koje je od koristi za inhibiciju ATR kinaze je jedinjenje VE-822.

Jedno drugo ostvarenje obezbeđuje postupak prevencije ćelijske obnove oštećene DNA u kancerskim ćelijama, pri čemu postupak uključuje primenu pacijentu prvog jedinjenja, koje je korisno kao inhibitor ATR kinaze, ili kompozicije koja sadrži prvo jedinjenje; i primenu pacijentu drugog jedinjenja, koje je od koristi kao inhibitor Chkl kinaze, ili kompozicije koja sadrži drugo jedinjenje.

Drugo ostvarenje obezbeđuje postupak koji ćelije čini osetljivim na sredstva koja oštećuju DNA, pri čemu postupak uključuje primenu pacijentu prvog jedinjenja, koje je korisno kao inhibitor ATR kinaze, ili kompozicije koja sadrži prvo jedinjenje; i primenu pacijentu drugog jedinjenja, koje je od koristi kao inhibitor Chkl kinaze, ili kompozicije koja sadrži drugo jedinjenje.

U skladu sa drugim ostvarenjem, ATR/Chk1 kombinovana terapija se koristi za malignu bolest, kancersku ćelije ili ćeliju koja poseduje defekt na nivou proteina, uključenog u popravku isecanjem baze ("protein reparacije ekscizijom baze"). Postoji mnogo, u struci poznatih, postupaka za utvrđivanje da li tumor poseduje defekt u reparaciji ekscizijom baze. Na primer, sekvenciranje genomskih DNA ili mRNA proizvoda svakog gena reparacije ekscizijom baze (npr., UNG, PARP1 ili LIG1) može biti izvedeno na uzorku tumora, da bi se ustanovilo da li su prisutne mutacije, za koje se očekuje da moduliraju funkciju ili ekspresiju genskog proizvoda (Wang i saradnici, Cancer Research 52:4824 (1992)). Pored mutacione inaktivacije, tumorske ćelije mogu modulirati gen obnove ili reparacije DNA, putem hipermetilacije njegovog promoterskog regiona, što dovodi do smanjene ekspresije gena. Ovo se najčešće procenjuje korišćenjem metilaciono-specifične polimerazne lančane reakcije (PCR), da bi se kvantitativno odredili nivoi metilacije na promoterima gena reparacije ekscizijom baze od značaja. Analiza metilacije promotera gena reparacije ekscizijom baze je komercijalno dostupna (http://www.sabiosciences.com/dna_methylation_product/HTML/MEAH- 421A.html).

Na kraju, nivoi ekspresije gena reparacije ekscizijom baze mogu se proceniti posredstvom direktno kvantitativno utvrđenih nivoa proizvoda mRNA i proteina svakog gena, korišćenjem standardnih tehnika, kao što su kvantitativna polimerazna lančana reakcija, uz kuplovanje sa reverznom transkriptazom (RT-PCR), odnosno imunhohistohemija (IHC) (Shinmura et al., Carcinogenesis 25: 2311 (2004); Shinmura et al., Journal of Pathology 225:414 (2011)).

U nekim ostvarenjima, protein reparacije ekscizijom baze je: UNG, SMUG1, MBD4, TDG, OGG1, MYH, NTH1, MPG, NEIL1, NEIL2, NEIL3 (DNA glikozilaze); APE1, APEX2 (AP endonukleaze); LIG1, LIG3 (DNA ligaze I i III); XRCC1 (LIG3 pomoćni deo); PNK, PNKP (polinukleotidna kinaza i fosfataza); PARP1, PARP2 (poli(ADP-riboza) polimeraze); PolB, PolG (polimeraze); FEN1 (endonukleaze) ili aprataksin.

U nekim ostvarenjima, protein reparacije ekscizijom baze je: PARP1, PARP2 ili PolB. U drugim ostvarenjima, protein reparacije ekscizijom baze je PARP1 ili PARP2.

Prethodno opisani postupci (sekvenca gena, metilacija promotera i ekspresija mRNA) mogu, takođe, biti korišćeni za karakterizaciju statusa (npr., ekspresija ili mutacija) drugih gena ili proteina od značaja, kao što su onkogeni koji oštećuju DNA, koji su ekspresovani od strane tumora ili defekata u kaskadi ATM signalizacije u ćeliji.

Proizvodnja lekova

Drugo ostvarenje obezbeđuje korišćenje, ovde opisanih, jedinjenja ili kompozicija, za proizvodnju leka za lečenje raka. U nekim ostvarenjima, jedinjenje ili kompozicija kombinuju se sa dodatnim terapeutskim sredstvom, kao što je sredstvo koje oštećuje DNA, koje je ovde opisano. U drugom ostvarenju, maligna bolest poseduje defekt na, ovde opisanom, putu.

Neka ostvarenja obezbeđuju korišćenje prvog jedinjenja za inhibiranje ATR kinaze u kombinaciji sa drugim jedinjenjem za inhibiranje Chkl kinaze, za proizvodnju leka za lečenje raka kod pacijenta. U drugom ostvarenju, prvo jedinjenje i drugo jedinjenje se kombinuju sa jednim ili više dodatnih terapeutskih sredstava, koja su odabrana od sredstva u poglavlju, naslovljenom sa "Dodatna terapeutska sredstva", iz ove prijave. U jednom drugom ostvarenju, maligna bolest je odabrana od malignih bolesti u poglavlju pod naslovom "Terapeutska korišćenja" iz ove prijave.

U drugim ostvarenjima, jedinjenje za inhibiciju ATR kinaze je predstavljeno Formulom I:

ili njegovom farmaceutski prihvatljivom solju, pri čemu su varijable kao što su definisane u poglavlju pod naslovom "Jedinjenja" u specifikaciji ove aplikacije. Pored toga, druga jedinjenja sa Formulom I, koja su korisna za inhibiciju ATR kinaze, takođe su opisana u poglavlju "Jedinjenja" ove aplikacije.

U nekim drugim ostvarenjima, jedinjenje za inhibiciju ATR kinaze je predstavljeno Formulom II:

ili njegovom farmaceutski prihvatljivom solju, pri čemu su varijable kao što su definisane u poglavlju pod naslovom "Jedinjenja" ove aplikacije. Pored toga, druga jedinjenja sa Formulom II, koja su korisna za inhibiciju ATR kinaze, takođe su opisana u poglavlju "Jedinjenja" ove aplikacije.

Druga ostvarenja obezbeđuju korišćenje prvog jedinjenja za inhibiciju ATR kinaze u kombinaciji sa drugim jedinjenjem za inhibiciju Chkl kinaze za proizvodnju leka za podsticanje ćelijske smrti u ćelijama raka.

Skraćenice

Korišćene su sledeće skraćenice:

DMSO dimetil sulfoksid

ATP adenozin trifosfat

<1>HNMR protonska-nuklearno magnetna rezonanca

HPLC tečna hromatografija visokih performansi

LCMS tečna hromatografija-masena spektrometrija

TLC tankoslojna hromatografija

Rt vreme retencije

HATU 1-[bis(dimetilamino)metilen]-1H-1,2,3-triazolo[4,5-b]piridinijum 3-oksid heksafluorofosfat TBTU 2-(1H-benzotriazol-1-il)-1,1,3,3 -tetrametiluronijum tetrafluoroborat

T3P propilfosfonski anhidrid

COMU 1-[(1-(cijano-2-etoksi-2-oksoetilidenaminooksi)-dimetilamino-morfolino)]uronijum heksafluorofosfat

TCTU [(6-hlorobenzotriazol-1-il)oksi-(dimetilamino)metilen]-dimetil-amonijum tetrafluoroborat HBTU O-benzotriazol-N,N,N’,N’-tetrametil-uronijum-heksafluoro-fosfat

DMF dimetilformamid

PTSA p-toluensulfonska kiselina

DIPEA N,N-diizopropiletilamin

DCM dihlorometan

NMP N-metil-2-pirolidon

EDCI 1-etil-3-(3-dimetilaminopropil)karbodiimid

ŠEME I PRIMERI

Jedinjenja mogu da se proizvedu prema šemama i primerima koji su opisani u WO 2010/071837 i WO 2014089379, čiji su sadržaji ovde obuhvaćeni kao reference. Ova jedinjenja mogu da se analiziraju poznatim tehnikama, uključujući, ali se ovima ne ograničavajući, LCMS (tečno hromatografsku masenu spektrometriju) i NMR (nuklearnu magnetnu rezonancu). Generičke šeme u nastavku ilustruju kako proizvesti jedinjenja ovog izlaganja. Svi primeri su u samo u svrhu ilustracije i ne treba ih, ni na koji način, shvatiti kao ograničavanje okvira pronalaska.<1>H-NMR spektar je beležen na 400 MHz na Bruker DPX 400 instrumentu. Uzorci za masenu spec. su analizirani na MicroMass Quattro Micro masenom spektrometru, radeći na single MS modu sa elektrosprej jonizacijom.

Šema I-A1: Proizvodnja jedinjenja u kojima je –L-R<1>aromatični amid

Jedinjenja cikličnog amida ovog izlaganja u kojima je -L-R<1>aromatičan amid, mogu da se proizvedu prema postupcima koji su slični onima, prikazanim u Šemi I-A1: komercijalno nabavljen estar 1 reaguje sa bornom kiselinom pod Suzuki uslovima, kako se dobija intermedijer 2. Karboksilna kisela grupa se angažuje u reakciji kuplovanja sa aminom, na koji način se dobijaju jedinjenja cikličnog amida Formule IA-1.

Šema I-A2: Proizvodnja jedinjenja u kojima je –L-R<1>aromatični amid

Alternativno, jedinjenja ovog izlaganja u kojima je -L-R1 aromatičan amid, mogu da se proizvedu prema postupcima koji su slični onima, prikazanim u Šemi I-A2, varijaciji redosleda u sintezi je prikazanoj na šemi I-A1, a sastoji se u polasku od metil estra 1. Estar 1 je transformisan u karboksilnu kiselinu 3 koja se angažuje u reakciji kuplovanja sa aminom, kako se dobija amid 4. Ovaj reaguje sa bornom kiselinom pod Suzuki uslovima, kako se dobijaju jedinjenja formule IA-2.

Šema I-B1: Proizvodnja jedinjenja u kojima je prsten A 1,3,4-oksadiazol

gde R je -(L-NR<1>R<2>)ili -(J2)q

Jedinjenja ovog izlaganja u kojima je prsten A 1,3,4-oksadiazol, mogu da se proizvedu prema postupcima koji su slični onima, prikazanim u Šemi I-B1: metil estar 3 reaguje sa bornom kiselinom pod Suzuki uslovima kako se dobija intermedijer 8. Karboksilna kiselina u 8 se onda angažuje u reakciji kuplovanja sa hidrazidom (X=O) ili tiohidrazidom (X=S) kako se formira 9. Na kraju, acilhidrazid u 9 podleže ciklodehidraciji, kako se dobijaju jedinjenja ovog izlaganja (formula I u Šemi I-B1). Transformacija intermedijera 8 u jedinjenja formule IB-1 takođe se izvodi procedurom u jednom sudu, korišćenjem reagenasa namenjenih dvema reakcijama (kuplovanju i ciklodehidraciji).

Šema I-B2: Proizvodnja jedinjenja u kojima je prsten A 1,3,4-oksadiazol

gde R je -(L-NR<1>R<2>)ili -(J2)q

Alternativno, jedinjenja ovog izlaganja u kojima je prsten A 1,3,4-oksadiazol, mogu da se proizvedu prema postupcima koji su slični onima, prikazanim u Šemi I-B2, varijaciji redosleda u sintezi je prikazanoj na šemi I-B1. Hidrazid 5 se angažuje u reakciji kuplovanja sa funkcionalnom grupom karboksilne kiseline kako se formira intermedijer 9 (X=O). Kao i u šemi I-B1, acilhidrazid onda podleže ciklodehidraciji, kako se dobijaju jedinjenja formule IB-2. Kada je R5 deo vezan za oksadiazolni prsten preko C-N veze, onda se tioizocijanat može upotrebiti za stvaranje intermedijera 9 (X=S); tioacilhidrazid onda podleže ciklodehidraciji, kako se dobijaju jedinjenja formule IB-2.

Šema I-B3: Proizvodnja jedinjenja u kojima je prsten A 1,3,4-oksadiazol

gde R je -(L-NR<1>R<2>)ili -(J2)q

Alternativno, jedinjenja ovog izlaganja u kojima je prsten A 1,3,4-oksadiazol, mogu da se proizvedu prema postupcima koji su slični onima, prikazanim u Šemi I-B3: R funkcionalna grupa u 10 ili 6 (kiselina, odnosno hidrazid, obe proizvedene od metil estra 3 putem hidrolize, odnosno hidrazinolize) se angažuje u kuplovanju sa pogodnim partnerom (R5CXNHNH2kada se polazi od 10; R5COOH/R5==S kada se polazi od 6), da bi se formirao acilhidrazidni intermedijer 11. Sledećom reakcijom, ciklodehidracije se dobija jedinjenje 12 u kome je konstruisan 1,3,4-oksadiazolni prsten. Transformacija polazne tačke 10 ili 6 u intermedijer 12 se, isto tako, izvodi procedurom u jednom sudu, korišćenjem reagenasa namenjenih dvema reakcijama (kuplovanju i ciklodehidraciji). Bromo nastavak u oksadiazolu 12 zatim reaguje sa bornom kiselinom pod Suzuki uslovima, kako se dobijaju jedinjenja formule IB-3. Kada R grupa u Formuli IB-3 sadrži deo karboksilnu grupu, može se izvršiti dalja transformacija (npr., u amid), primenom uslova poznatih u ovoj stručnoj oblasti.

Šema I-C1: Proizvodnja jedinjenja u kojima je prsten A 1,2,4-oksadiazol

gde R je -(L-NR<1>R<2>)ili -(J2)q

Jedinjenja ovog izlaganja u kojima je prsten A 1,2,4-oksadiazol, mogu da se proizvedu prema postupcima koji su slični onima, prikazanim u Šemi I-C1: nitril 2 reaguje sa hidroksilaminom, kako se dobija intermedijer 13. Hidroksi grupa u 13 reaguje sa kiselim hloridima, na koji način se stiže do intermedijera 14 koji podleže ciklodehidraciji, kako nastaju jedinjenja formule IC-1.

Šema I-C2: Proizvodnja jedinjenja u kojima je prsten A 1,2,4-oksadiazol

gde R je -(L-NR<1>R<2>)ili -(J2)q

Alternativno, jedinjenja ovog izlaganja u kojima je prsten A 1,2,4-oksadiazol, mogu da se proizvedu prema postupcima koji su slični onima, prikazanim u Šemi I-C2: komercijalno nabavljeni nitril 1 reaguje sa hidroksilaminom kako se dobija intermedijer 15. Hidroksi grupa u 15 reaguje sa kiselim hloridima, kako se dobija intermedijer 16 koji podleže ciklodehidraciji, na koji način se stiže do intermedijera 17. Bromo nastavak u 17 se onda iskoristi za izvođenje Suzuki reakcije sa partnerom za kuplovanje bornom kiselinom, kako se dobijaju jedinjenja formule IC-2. Kada R grupa u Formuli IC-2 sadrži deo karboksilnu kiselinu, može se dalje izvršiti transformacija (npr., u amid), primenom uslova poznatih u ovoj stručnoj oblasti.

Šema I-D1: Proizvodnja jedinjenja u kojima je prsten A 1,3,4-tiadiazol

gde R je -(L-NR<1>R<2>)ili -(J2)q

Jedinjenja ovog izlaganja u kojima je prsten A 1,3,4-tiadiazol, mogu da se proizvedu prema postupcima koji su slični onima, prikazanim u Šemi I-D1: metil estar 3 reaguje sa bornom kiselinom pod Suzuki uslovima, kako nastaje intermedijer 8. Karboksilna kiselina u 8 onda se angažuje u reakciji kuplovanja sa tiohidrazidom, kako se formira 18. Na kraju, tioacilhidrazidi u 18 podleže ciklodehidraciji, kako nastaju jedinjenja Formule ID-1. Transformacija intermedijera 8 u jedinjenja Formule I-D1 takođe se može izvesti procedurom u jednom sudu, korišćenjem reagenasa namenjenih dvema reakcijama (kuplovanju i ciklodehidraciji).

Šema I-D2: Proizvodnja jedinjenja u kojima je prsten A 1,3,4-tiadiazol

gde R je -(L-NR<1>R<2>)ili -(J2)q

Alternativno, jedinjenja ovog izlaganja u kojima je prsten A 1,3,4-tiadiazol, mogu se proizvesti prema postupcima koji su slični onima, opisanim u Šemi I-D2: kisela funkcionalna grupa u 10 se angažuje u kuplovanju sa pogodnim partnerom (R5CSNHNH2) kako se formira tioacilhidrazidni intermedijer 19. Zatim, ciklodehidracijom se dobija jedinjenje 20 u kome je izgrađen 1,3,4-tiadiazolni prsten. Transformacija polazne tačke 10 u 20 izvodi se procedurom u jednom sudu, korišćenjem reagenasa za dve namene (kuplovanje i ciklodehidracija). Bromo nastavak u tiadiazolu 20 onda reaguje sa bornom kiselinom pod Suzuki uslovima, kako se dobijaju jedinjenja formule I-D2. Kada R grupa u Formuli I-D2 sadrži deo karboksilne kiseline, može se dalje transformisati (npr., u amid) primenom uslova, poznatih u ovoj stručnoj oblasti.

Šema I-E1: Proizvodnja jedinjenja u kojima je prsten A izoksazol

gde R je -(L-NR<1>R<2>)ili -(J2)q

Jedinjenja ovog izlaganja u kojima je prsten A izoksazol, mogu se proizvesti prema postupcima koji su slični onima, opisanim u Šemi I-E1: 2-amino-3,5-dibromo pirazin 21 koji se može komercijalno nabaviti podleže Sonogashira kuplovanju sa TMS-acetilenom kako se dobija intermedijer 22, amino grupa može u potpunosti biti zaštićena kao diBoc vrsta 23. Suzuki kuplovanje sa preostalim bromo nastavkom, uz istovremeno uklanjanje zaštite TMS obezbeđuje intermedijer 24. Alkin 24 na kraju reaguje u ciklokondenzaciji sa N-hidroksiaroil hloridom da bi se izgradila jedinjenja Formule I-E1.

Šema I-E2: Proizvodnja jedinjenja u kojima je prsten A izoksazol

gde R je -(L-NR<1>R<2>)ili -(J2)q

Alternativno, jedinjenja ovog izlaganja u kojima je prsten A izoksazol, mogu se proizvesti prema postupcima koji su slični onima, opisanim u Šemi I-E2: može se ukloniti zaštita sa TMS-zaštićenog intermedijera 23, opisanog u Šemi I-E1, kako bi se oslobodilo alkinsko jedinjenje 25. Alkin 25 reaguje u ciklokondenzaciji sa N-hidroksiaroil hloridom kako se dobija intermedijer 26 u kome je izgrađen izoksazolni prsten. Bromo nastavak u izoksazolu 26 onda reaguje sa bornom kiselinom pod Suzuki uslovima, kako se dobijaju jedinjenja 27. Na kraju, uklanjanjem zaštite sa N-zaštićenih grupa u 27 dovodi do oslobađanja jedinjenja Formule I. Kada R grupa u Formuli I-E2 sadrži deo karboksilne kiseline, može biti dalje transformisana (npr., u amid) primenom uslova, poznatih u ovoj stručnoj oblasti.

Šema I-E3: Proizvodnja jedinjenja u kojima je prsten A izoksazol

(Reductive amination=redukciona aminacija, Protection=postavljanje zaštite, oxime formation=formiranje oksima, hydroxylamine hydrochloride=hidroksilamin hidrohlorid, isoxazole formation=formiranje izoksazola, 1 or 2 steps=1 ili 2 koraka, Deprotection=uklanjanje zaštite, prim. prev.)

Jedinjenja Formule I-E3 mogu da se proizvedu prema koracima istaknutim u Šemi I-E3. Redukciona aminacija između jedinjenja 1 i amina (npr., J5p1-NH2), izgrađuje jedinjenje 2. Uslovi za redukcionu aminaciju uključuju, na primer, kombinovanje jedinjenja 1 sa J5p1-NH2u metanolu da bi se formirao iminski intermedijer, koji se redukuje sa NaBH4kako se formira jedinjenje 2. Jedinjenje 2 onda može biti zaštićeno sa zaštitnim grupama azota, poznatim stručnim licima. Na primer, jedinjenje 2 se može kombinovati sa (Boc)2O i Et3N u DCM kako se formira jedinjenje 3 (gde PG = Boc).

Jedinjenje 3 može da se kombinuje sa hidroksilamin hidrohloridom u uslovima pogodnim za formiranje oksima, kako se formira jedinjenje 4. Uslovi pogodni za formiranje oksima uključuju bilo proceduru iz jednog koraka, bilo proceduru iz dva koraka. Procedura iz jednog koraka obuhvata mešanje 1 ekvivalenta jedinjenja 3 sa 1.1 ekvivalentom NH2OH.HCl u smeši 10:1 v/v THF/voda. Procedura iz dva koraka obuhvata prvo uklanjanje zaštite sa ketal grupe u jedinjenju 3 prevođenjem u aldehid u pogodnim uslovima za uklanjanje zaštite, a zatim, formiranje oksima u uslovima pogodnim za formiranje oksima kroz dva koraka, kako se formira jedinjenje 4.

Jedinjenje 4 može da se kombinuje sa BOC-zaštićenim aminopirazinom, prikazanim u Šemi I-E3 u uslovima pogodnim za formiranje izoksazola, da bi se formiralo jedinjenje 5. Jedinjenje 4 se transformiše i angažuje u [3+2] cikloadiciji kako bi se formirao izoksazol 5. Ova transformacija se može izvesti u jednom sudu, ali zahteva dva različita koraka. Prvi korak je oksidacija oksimske funkcionalne grupe u nitron, ili slični intermedijer sa istim stepenom oksidacije, na primer hlorooksim. Ove reaktivne vrste onda regauju sa alkinom u [3+2] cikloadiciji kako se formira izoksazolski adukt.

Na kraju, jedinjenje 5 podleže reakciji kuplovanja pomognutoj metalom, kako se formira jedinjenje 6. Na primer, jedinjenje 5 se može kombinovati sa bornom kiselinom u uslovima Suzuki unakrsnog kuplovanja, kako se formira jedinjenje formule 6.

Šema I-F1: Proizvodnja jedinjenja u kojima je prsten A 1,2,4-triazol

gde R je -(L-NR<1>R<2>)ili -(J2)q

Alternativno, jedinjenja ovog izlaganja u kojima prsten A je 1,2,4-triazol mogu da se proizvedu prema postupcima koji su slični onima koji su opisani u Šemi I-F1 polazeći od metil estra 3. Estar 3 reaguje sa bornom kiselinom u Suzuki uslovima za proizvodnju intermedijera 4. Kada R grupa sadrži kao deo karboksilnu kiselinu, može se dalje transformisati u ovom stadijumu (npr., u amid), primenom uslova poznatih u ovoj stručnoj oblasti. Metil estarska grupa u 4 se onda transformiše u hidrazid reakcijom sa hidrazinom, kako se dobija 5. Na kraju, hidrazidna grupa u 5 se angažuje u reakciji kuplovanja sa nitrilom i odmah zatim podleže ciklodehidraciji kako se dobijaju jedinjenja Formule I-F1.

Šema I-F2: Proizvodnja jedinjenja u kojima je prsten A 1,2,4-triazol

gde R je -(L-NR<1>R<2>)ili -(J2)q

Alternativno, jedinjenja ovog izlaganja u kojima prsten A je 1,2,4-triazol mogu da se proizvedu prema postupcima koji su slični onima koji su opisani u Šemi I-F2: R funkcionalna grupa u 1 ili 3 (nitril odnosno, metil estar) se angažuje u kuplovanju (nakon odgovarajuće transformacije 3 u hidrazid 6) sa pogodnim partnerom za kuplovanje (R5CONHNH2kada se polazi od 1; R5CN ukoliko se koristi 6). Odmah zatim, ciklodehidracijom se dobija intermedijer 7 u kom je konstruisan 1,2,4-triazol prsten. Bromo nastavak u triazolu 7 zatim reaguje sa bornom kiselinom pod Suzuki uslovima za dobijanje jedinjenja formule I-F2. Kada R grupa u Formuli I-F2 sadrži deo karboksilne kiseline, može biti dalje transformisana (npr., u amid) primenom uslova, poznatih u ovoj stručnoj oblasti.

Šema I-G1: Proizvodnja jedinjenja u kojima je prsten A benzoksazol

gde R je -(L-NR<1>R<2>)ili -(J2)q

Benzoksazolna jedinjenja Formule VI mogu da se proizvedu prema postupcima koji su slični onima, prikazanim u Šemi I-G1: komercijalno nabavljen nitril 1 reaguje sa amino fenolom kako se dobija benzoksazol, koji zatim reaguje sa bornom kiselinom pod Suzuki uslovima da bi se dobila jedinjenja Formule I-G1.

Šema I-H1: Proizvodnja jedinjenja u kojima je prsten A benzotiazol

gde R je -(L-NR<1>R<2>)ili -(J2)q

Benzotiazolna jedinjenja Formule VI mogu da se proizvedu prema postupcima koji su slični onima, prikazanim u Šemi I-H1: komercijalno nabavljen nitril 1 reaguje sa aminobenzentiolom kako se dobija benzotiazol, koji zatim reaguje sa bornom kiselinom pod Suzuki uslovima da bi se dobila jedinjenja Formule I-H1.

Šema I-H2: Proizvodnja jedinjenja u kojima je prsten A benzotiazol

gde R je -(L-NR<1>R<2>)ili -(J2)q

Alternativno, benzotiazolna jedinjenja Formule VI mogu da se proizvedu prema Šemi I-H2; metil estar 3 reaguje sa bornom kiselinom pod Suzuki uslovima za dobijanje intermedijera 8. Ciklizacijom intermedijera 8 sa amino benzentiolom dobiće se jedinjenja Formule I-H2.

Šema I-I1: Proizvodnja jedinjenja u kojima je prsten A imidazol

gde R je -(L-NR<1>R<2>)ili -(J2)q

Benzimidazolna jedinjenja Formule I mogu da se proizvedu prema postupcima koji su slični onima, prikazanim u Šemi I-I1: metil estar 3 reaguje sa bornom kiselinom pod Suzuki uslovima za dobijanje intermedijera 8. Ciklizacijom intermedijera 8 sa benzen 1,2-diaminom dobiće se jedinjenja Formule I-I1.

Šema I-I2: Proizvodnja jedinjenja u kojima je prsten A imidazol

gde R je -(L-NR<1>R<2>)ili -(J2)q

Alternativno, benzimidazolna jedinjenja Formule I mogu da se proizvedu prema postupcima koji su slični onima, prikazanim u Šemi I-I2: reakcijom kisele funkcionalne grupe u 3 koja reaguje sa benzen 1,2-diaminom, dobija se benzimidazolni intermedijer 9. Intermedijer 9 zatim reaguje sa bornom kiselinom pod Suzuki uslovima da bi se dobila jedinjenja Formule I-I2.

Šema II-a: Opšti pristup za proizvodnju jedinjenja formule II

(anion condensation=kondenzacija anjona, pyrazole formation=formiranje pirazola, pyrimidine formation=formiranje pirimidina, deprotection=uklanjanje zaštite, amide bond formation=formiranje amidne veze, activated ester formation=formiranje aktiviranog estra, prim. prev.)

Jedinjenja ovog pronalaska mogu da se sintetišu prema postupcima koji su slični onima, prikazanim u Šemi IIa.

Anjon komercijalno nabavljenog alil cijanoacetata 28 može reagovati sa trihloroacetonitrilom kako se obezbeđuje intermedijer 29. U koraku kondenzacije anjona, anjon komercijalno nabavljenog alil cijanoacetata 28 može se generisati sa bazom, kao što je kalijum acetat u odgovarajućem rastvaraču, kao što je alkohol (npr., izopropilalkohol). Anjon zatim reaguje sa trihloroacetonitrilom na sobnoj temperaturi.

Intermedijer 29 onda reaguje sa hidrazinom kako se formira diaminopirazol 30. U koraku formiranja pirazola, intermedijer 29 reaguje sa hidrazinom (ili njegovim hidratom) u aprotonskom rastvaraču, kao što je DMF, kako se obezbeđuje diaminopirazol 30. Reakcija se odvija u baznim uslovima (npr., u prisustvu kalijum acetata ili AcONa) uz zagrevanje (npr., 110°C) kako bi se osigurala potpuna ciklizacija.

Intermedijer 30 može dalje da se kondenzuje sa dielektrofilnim partnerom za kuplovanje kako se formira pirimidin 31. U koraku formiranja pirimidina, intermedijer 30 reaguje sa 1,3-dielektrofilnim vrstama (npr., 1,3-dialdehid ili 3-(dialkilamino)-prop-2-enal) u različitim vrstama rastvarača (npr., DMF ili DMSO/voda) da bi se izgradila biciklična jezgra 31. Kada su jedno ili dva elektrofilna centra zaštićena/maskirana (npr., aldehid maskiran kao ketal), neophodno je uvođenje sulfonske kiseline (npr., PTSA) da bi se oslobodila reaktivna funkcionalna grupa.

Uklanjanje zaštite, npr, putem hidrolize, alil estra dobija se karboksilna kiselina 32. U koraku uklanjanja zaštite, jedinjenje 31 se podvrgava hidrolitičkim uslovima, koji su poznati stručnim licima. Na primer, obradom 31 sa fenilsilanom ili 4-metilbenzensulfinatom u prisustvu katalitičke količine paladijuma (npr., Pd(PPh3)4), obezbeđuje se formiranje odgovarajuće karboksilne kiseline 32. Alternativno, jedinjenja 31 mogu da se obrade sa vodenim alkalijama (npr., NaOH, LiOH, ili KOH) da bi se proizvele kiseline 32.

U koraku formiranja aktiviranog estra, karboksilne kiseline 32 reaguju sa agensima za kuplovanje amida, poznatim stručnim licima u ovoj oblasti. Pogodni partneri za kuplovanje amida uključuju, ali nisu ovima ograničeni: TBTU, TCTU, HATU, T3P i COMU. Kada je sredstvo za kuplovanje odgovarajuće izabrano, reakcije se mogu brzo izvesti (~1h) na sobnoj temperaturi, u prisustvu organske baze (npr., trietilamin, DIPEA) kako se obezbeđuju aktivirani estri 33. Na primer, kada se kao agensi za kuplovanje amida koriste TBTU [J=H] ili TCTU [J=Cl], jedinjenja 33 se lako dobijaju filtracijom reakcione smeše.

Formiranje aktiviranih estara 33 pre formiranja amidne veze, kako bi se proizveli II je generalno poželjno, iako je direktna konverzija 32 u jedinjenja formule II ovog pronalaska takođe moguća. Alternativni aktivirani estri mogu takođe da se upotrebe (izolovani ili formirani in situ) i, stručna lica će ih prepoznati (npr., korišćenje TBTU, TCTU, HATU, T3P, COMU sredstava za kuplovanje).

U koraku formiranja amidne veze, aktivirani estri 33 mogu reagovati sa supstituisanim 3-aminopiridinom da bi se obezbedila jedinjenja formule II ovog pronalaska. Uslovi reakcije za kuplovanje amida, generalno su aprotonski rastvarač (npr., NMP, piridin, DMF, itd ...) uz zagrevanje (npr., ≥ 90°C).3-aminopiridin se može dalje funkcionalizovati nakon formiranja amidne veze.

Alternativno, prethodno opisana dva koraka mogu da se kombinuju: karboksilne kiseline 32 mogu da se koriste kao polazne tačke za formiranje amidne veze, stvaranje aktiviranih estara in situ, korišćenjem istih amidnih sredstava za kuplovanje, kao što su oni koji su opisani prethodno. Jedinjenja II ovog pronalaska se izoluju na sličan način onom, koji je prethodno opisan.

Šema II-b: Alternativni pristup za proizvodnju jedinjenja formule II

(amide bond formation=formiranje amidne veze, pyrazole formation=formiranje pirazola, pyrimidine formation=formiranje pirimidina, prim. prev.)

Alternativno, jedinjenja ovog izlaganja se mogu proizvesti prema postupcima, koji su slični onom prikazanom u Šemi IIb.

Korak 1

Amid 35 se lako može proizvesti od komercijalno dostupne cijanosirćetne kiseline 34. U koraku kada se formira amidna veza, cijanosirćetna kiselina 34 može reagovati sa supstituisanim 3-aminopiridinom kako se dobijaju jedinjenja 35 ovog pronalaska. Uslovi reakcije za amidno kuplovanje uopšteno su u aprotonskom rastvaraču (npr., DCM, NMP, DMF, itd), u prisustvu organske baze, kao što je alifatični amin, (npr., trietilamin ili DIPEA) i agens za kuplovanje amida je poznat stručnim licima: na primer EDCI, TBTU, COMU, T3P, itd....

Korak 2

U koraku kada se formira pirazol, anjon cijanoamida 35 može da se izgradi sa bazom (kao što je kalijum ili natrijum acetat) u odgovarajućem rastvaraču, kao što je alkohol (npr., etanol). Anjon onda reaguje sa trihloroacetonitrilom na sobnoj temperaturi. Dobijena čvrsta materija koja se može sakupiti filtracijom, onda reaguje sa hidrazinom (ili njegovim hidratom) u aprotonskom rastvaraču, kao što je DMF ili NMP, kako se dobija diaminopirazol 36, ovaj poslednji se dalje kondenzuje sa dielektrofilnim kuplujućim partnerom da bi formirali pirimidinski deo jedinjenja koja imaju formulu II ovog pronalaska.

Korak 3

U koraku kada se formira pirimidin, intermedijer 36 reaguje sa 1,3-dielektrofilinim vrstama molekula (npr., 1,3-dialdehid ili 3-(dialkilamino)-prop-2-enal) u različitim vrstama rastvarača (npr., iPrOH/voda, DMF ili DMSO/voda) kako bi se izgradili željeni proizvodi II. Kada su jedan ili dva elektrofilna centra zaštićeni/maskirani (npr., aldehid maskiran kao ketal), neophodno je uvođenje sulfonske kiseline (npr., PTSA) da bi se oslobodila reaktivna funkcionalna grupa.

ATR/Chk1 kombinovana terapija

Primer 1: Inhibicija Chkl i inhibicija ATR dovodi do visokih nivoa DNA oštećenja

Kako je prikazano na Slici 1, ispitan je uticaj Chk1 inhibicije pomoću AZD7762 na nivoe DNA oštećenja kod tretmana ćelija kancera sa ATR inhibitorom VE-821, merenjem akumulacije pan nuklearnog γH2AX, široko korišćenog markera DNA oštećenja. γH2AX se detektuje tehnikom western blot. U2OS ćelije kancera se inkubiraju preko noći u pločama sa 96 pozicija i tretiraju se tokom 8hr. sa DMSO AZD7762 (60 nM) i/ili VE-821 (10 uM). Ćelije se boje sa anti fosfor (serin 139) histon H2AX antitelom kao primarnim i Alexa 555 kao sekundarnim. Korišćena je Operetta za snimanje slika, koje su analizirane pomoću Columbus softwara. Intenzitet ≥ 2000 AU smatra se kao pan nuklearni γH2AX ćelijski pozitivan. Podaci su predstavljeni kao srednja vrednost ± S.E.M.

Tretman U2OS kancerskih ćelija bilo samo sa ATR inhibitorom VE-821 bilo samo sa Chkl inhibitorom AZD7762 imao je minimalan uticaj na procenat ćelija pozitivnih na pan nuklearni γH2AX (<5% ćelija su bile pozitivne na pan nuklearni γH2AX). Suprotno, tretman sa oba agensa je doveo do >20 % ćelija koje se boje pozitivno na pan nuklearni γH2AX. Ovo se slaže sa povećanim DNA oštećenjem. Ovi podaci ukazuju da kombinacija Chkl inhibitora i ATR inhibitora može dovesti do povećanja DNA oštećenja u kancerskim ćelijama.

Primer 2a: Inhibicija Chkl ili ekspresija inaktivnih mutantnih oblika Chkl čini kancerske ćelije osetljivim na ATR inhibiciju

Na Slikama 2a i 2b, prikazano je ispitivanje uticaja Chkl inhibicije ili ekspresije inaktivnog Chkl mutanta na ćelijski odgovor na ATR inhibitor VE-821, a primenom klonogenog testa preživljavanja u raznovrsnim kancerskim ćelijama.500 ćelija U2OS, MCF-7, DLD-1, DLD-1 Chk-1<S317A/->, DLD-1 Chk-1<+/->, DLD-1 ATR<s/s>i 1000 ćelija VH-10 se postavi na 10 cm-sku ploču. Posle 5 hr. inkubacije (5% CO2na 37°C), u medijum koji ploča sadrži se direktno doda vehikulum (0.05% DMSO max) i razne koncentracije ATR inhibitora VE-821 i, inkubira se u toku 72 hr. Na kraju inkubacije od 72 hr., vehikulum i medijum koji sadrži lek se zamene svežim medijumom i dalje, vrši se inkubiranje još 5-8 dana pre nego što se ploče fiksiraju i boje sa 4% metilen plavim u MeOH i, kolonije dalje prebroje ručno. Svaka tačka u podacima predstavlja podatak seta triplikata ± SEM.

Inhibicija Chkl pomoću AZD7762 (20nM) dovodi do porasta osetljivosti na ATR inhibitor VE-821 kod MCF-7 i U2OS kancerskih ćelija, ali nema uticaja na VH10 ne-kancerske ćelije. Na primer, tretman MCF-7 i U2OS ćelija sa samim 1 μM VE-821 (koncentracija, za koju je prethodno ustanovljeno da inhibira otprilike 50% ATR aktivnosti {ref NCB paper}) dodvodi do 10-20% klonogenog preživljavanja. Dodatni tretman sa Chkl inhibitorom, AZD7762, dovodi do 2% ili manje klonogenog preživljavanja u oba sistema ćelije. Ekspresija inaktivnog mutantnog oblika Chkl podjednako činićelije osetljivim na ATR inhibitor VE-821. Roditeljske DLD-1 ćelije nisu pogođene tretmanom sa VE-822 (~100% ćelijska vijabilnost pri 1 μM VE-821), u odnosu na tretman DLD-1 ćelija, koje ekspresuju inaktivni mutantni oblik Chkl (S317A/-), sa 1 μM VE-821, koji je doveo do manje od 3% preostalih vijabilnih ćelija. Ovi podaci ukazuju na to da inhibicija Chkl (ili ekspresija inaktivnog Chkl) može povećati osetljivost kancerskih ćelija na inhibiciju ATR, što opet dodvodi do smanjenog preživljavanja ćelija, ali uz to da ne-kancerske ćelije mogu tolerisati kombinaciju.

Primer 2b: Ekspresija cMYC onkogena čini ćelije osteljivim na kombinaciju ATR i Chkl inhibicije.

Na Slici 2c, prikazan je par izogene ćelijske linije, koji se razlikuje samo u ekspresiji onkogenog cMYC (HA1EBGFP roditeljski i cMYC transformisanih ćelija, HA1EB-GFP-cMYC) tretiran je ili sa samim VE-821 (u koncentracijama do 5 μM), samim AZD7762 (30nM) ili kombinacijom VE-821 i AZD7762 u toku 72 sata. Ćelijska vijabilnost je ispitana bojenjem sa resazurinom. Ni VE-821 ni AZD7762 nisu imali zapažen efekat na vijabilnost roditeljskih ćelija. Sem toga, sam AZD7762 nije imao uticaja na vijabilnost cMYC transformisanih ćelija. Suprotno, VE-821 je smanjio vijabilnost cMYC transformisanih ćelija (zaostalo ~40% vijabilnih ćelija) i, kombinacija je značajno smanjila ćelijsku vijabilnost cMYC transformisanih ćelija (zaostalo <5% vijabilnih ćelija).

Primer 2c: Gubitak funkcije p53 i RB, kao i ekspresije onkogena H-RAS u ćelijama kod kojih je povećana osetljivost na kobinaciju ATR i Chk1 inhibicije.

Na Slici 2d, prikazan je par izogene ćelijske linije, koji je upotrebljen za ispitivanje uticaja gubitka p53 i RB na ćelije kod kojih je povećana osetljivost na kombinaciju VE-821 i AZD7762 (BJ-hTERT roditeljske ćelije vs BJ-SV40T ćelije koje ekspresuju široki tumorski antigen, koji inkaktivira funkcije p53 i RB). Sem toga, uticaj ekspresije H-RAS onkogena je ispitan na BJ-SV40T ćelijama koje su transformisane sa aktiviranim H-RAS(G12V) (BJ RAS). Ćelije su tretirane bilo sa samim VE-821 (u koncentraciji do 5 μM), samim AZD7762 (30nM) ili kombinacijom VE-821 i AZD7762, u toku 72 sata. Ćelijska vijabilnost je ispitana bojenjem sa resazurinom. Sam AZD7762 nije imao značajno dejstvo na vijabilnost ni jedne ćelijske linije. Sam VE-821 smanjio je vijabilnost H-RAS transformisanih ćelija (zaostalo ~60% vijabilnih ćelija). Suprotno, kombinacija i VE-821 i AZD7762 značajno je smanjila vijabilnost i p53 i RB inaktivisanih ćelija (zaostalo ~30% vijabilnih ćelija) i H-RAS transformisanih ćelija (zaostalo <10% vijabilnih ćelija).

Primer 3: Inhibicija tumora sa povećanom osetljivošću na ATR inhibiciju pomoću Chkl.

Ispitan je uticaj Chkl inhibicije na odgovor tumora na ATR inhibitor VE-821 u dva različita mišija modela ksenografta, na Balb/C golim miševima, korišćenjem ćelijske linije MX-1 karcinoma dojke (Slike 3a i 3b) i ćelijske linije H460 ćelija kancera pluća (Slike 4a i 4b). U slučaju MX-1 modela, injektovano je 2 miliona ćelija u 50% matrigelu golim miševima, a kod H460 modela, injektovano je 5 miliona ćelija u PBS golim miševima. Posle 8-9 dana implantacije, životinje su podeljene u 4 grupe od po 5 životinja prema veličini tumora; sa srednjom veličinom zapremine tumora od 130 mm<3>.1. grupa je dozirana vehikulumom (10% D-α-tokoferol polietilen glikol 1000 sukcinat (sigma) u vodi, oralnom ishranom i 11.3% (2-hidroksi propil)- β ciklodekstrin u normalom slanom rastvoru intraperitonealnom injekcijom. 2. grupa je primila 25 mg / kg telesne težine Chkl inhibitora, AZD7762, rastvorenog u 11.3% (2-hidroksi propil)- β ciklodekstrin u normalom slanom rastvoru intraperitonealnom injekcijom. 3. grupa je primila 60 mg/kg telesne težine ATR inhibitora, VE-822, rastvorenog u 10% D- α-tokoferol polietilen glikol 1000 sukcinatu u vodi oralnim putem. 4, grupa je primila oba; i 25 mg / kg telesne težine AZD7762 rastvorenog u 11.3% (2-hidroksipropil)- β ciklodekstrin u normalom slanom rastvoru intraperitonealnom injekcijom i 60 mg/kg telesne težine VE-822 rastvorenog u 10% D- α-tokoferol polietilen glikol 1000 sukcinatu u vodi oralnim putem. Telesna težina i zapremina tumora su mereni dva puta nedeljno. Zapremina tumora je merena kaliperom i prikazana je kao srednja vrednost ± S.E.M (dužina x debljina x širina x0.52).

U ksenograft modelu MX-1 miša, tretman sa ATR inhibitorom VE-822, imao je minimalan uticaj na veličinu tumora (Slika 3a) ili preživljavanje (Slika 3b). Tretman sa Chkl inhibitorom, AZD7762 redukuje rast tumora, ali nema uticaja na preživljavanje. Tretman sa oba agensa zajedno vodi u bolju inhibiciju rasta tumora, u poređenju sa dejstvom svakog agensa zasebno i, u statistički značajno poboljšanje preživljavanja (P<0.05). U ksenograft modelu H460 miša, tretman samo sa bilo ATR inhibitorom VE-822, bilo Chkl inhibitorom AZD7762, ima minimalan uticaj na veličinu tumora (Slika 4a) ili preživljavanje (Slika 4b). Suprotno, kombinacija oba agensa dovodi do skoro potpune inhibicije rasta tumora i produženog preživljavanja. Kada je u pitanju rast tumora, razlika između grupe tretirane kombinovano i grupa tretiranih pojedinačnim agensima, dostigla je statističku značajnost (P<0.05). Slično, što se tiče preživljavanja, razlika između grupe tretirane kombinovano i grupa tretiranih pojedinačnim agensima, dostigla je statističku značajnost (P<0.01). U oba modela, kombinacija je dobro tolerisana, bez zapaženog gubitka telesne mase. Ovi podaci ukazuju da kombinacija Chkl inhibitora i ATR inhibitora može dati korisnu anti-tumorsku aktivnost in vivo.

Primer 4: Inhibicija Chkl povećava osetljivost kancerskih ćelija na kombinovani tretman sa ATR inhibitorom i reprezentativnim agensom za DNA oštećenja

Prema Slici 5, uticaj Chkl inhibicije pomoću AZD7762 na apoptozu ćelija proizvedenu tretmanom sa ATR inhibitorom VE-821 i reprezentativnim agensom za DNA oštećenje, hidroksil ureom (2mM), ispitan je merenjem nivoa otcepljene kaspaze-3, široko korišćenog markera apoptoze. U2OS ćelije se tretiraju 24 hr. sa agensom za oštećenje DNA hidroksiureom i različitim dozama AZD7762 i/ili VE-821. Ćelije se zatim boje sa anti-otcepljućim kaspaza 3 i β aktin antitelima i, za snimanje i kvantifikovanje snimaka, koristi se konfokalna mikroskopija. Podaci su predstavljeni kao % ćelija pozitivnih na otcepljenu kaspazu-3. Tretman samo sa hidroksiureom dovodi do minimalne aktivacije kaspaze-3 (<0.5 % pozitivnih ćelija). Dodavanje bilo Chkl inhibitora, AZD7762 ili ATR inhibitora VE-821, imalo je minimalan uticaj na otcepljivanje kaspaze-3 u poređenju sa tretmanom samom hidroksiureom (<1 % pozitivnih ćelija). Suprotno, kombinacija oba agensa dovodi do povećanja otcepljivanja kaspaze-3 (>4 % pozitivnih ćelija). Ovi podaci ukazuju na to da kombinovani tretman sa Chkl i ATR inhibitorima može povećati osetljivost ćelija na agens za oštećenje DNA.

Primer 5: Aktivacija ATR putem Chk-1 inhibitora je visoka u kancerskim ćelijama, ali ne i u normalnim ćelijama

Kako je prikazano na Slikama 6a i 6b, ćelije U2OS kancera (Slika 6a) i VH-10 normalne fibroblastne ćelije (Slika 6b) su tokom 3 hr tretirane sa DMSO, AZD7762 (300 nM), ATR inhibitorom VE-821 (20 μM) i njihovim kombinacijama. Ćelije su fiksirane u 4 % PFA i, obojene sa anti-fosfo(serin 139) histon H2AX antitelom (primarno antitelo) i Alexa 555 (sekundarno antitelo). Pozitivnom ćelijom se smatra čitanje više od 9 žarišta γH2AX po ćeliji. Histogrami pokazuju srednju vrednost ± S.E.M. (n=3). Ovo pokazuje da Chkl inhibicija može dovesti do aktivacije ATR supstrata u kanceru, ali ne i u ne-kancerskim ćelijama.

U drugom primeru, prikazanom na Slikama 6c i 6d, ponovo je ispitan uticaj Chkl inhibicije putem AZD-7762 i ATR inhibicije putem VE-821 na nivoe oštećenja DNA u ćelijama kancera, merenjem nakupljanja pan-nuklearnog γH2AX, široko korišćenog indikatora visokih nivoa DNA oštećenja (Slika 6c) i testa komete u alkalnoj sredini, koji meri DNA lomove (Slika 6d). U2OS kancerske ćelije se tokom 24hr tretiraju sa DMSO, AZD-7762 (30 nM) i/ili VE-821 (10 uM). Za ispitivanje γH2AX, ćelije se boje sa antifosfo (serin 139) histon H2AX antitelom kao primarnim antitelom i fluorescentnim sekundarnim antitelom i, za uzimanje snimaka se koristi Operetta fluorescentni mikroskop, a snimci se analiziraju pomoću programa : Columbus software. Ćelije sa devet ili više γH2AX fokusa se smatraju γH2AX pozitivnim. Ćelije sa razvučenim γH2AX i fokusima koji se ne mogu razdvojiti, smatraju se pan-nuklear γH2AX pozitivnim ćelijama. Za ispitivanje DNA lomova testom komete, ćelije se stave u postupak na elektroforezu na agaroza gelu u uslovima alklane denaturacije i, DNA se boji sa YOYO-1 bojom.

Za uzimanje snimaka, koristi se Operetta fluorescentni mikroskop, a snimci se analiziraju pomoću Cometscore software. Podaci su predstavljeni kao srednja vrednost ± S.E.M.

Tretman U2OS kancerskih ćelija samo bilo sa ATR inhibitorom VE-821 bilo sa Chkl inhibitorom AZD-7762, ili tretman sa oba agensa, imao je minimalan uticaj na procenat γH2AX pozitivnih ćelija u ovoj vremenskoj tački (24hr). Tretman bilo sa samim VE-821 bilo AZD-7762, imao je minimalan uticaj na procenat pozitivnih ćelija sa pan-nuklearnim γH2AX (<5% pozitivnih ćelija) ili onih koje su pokazivale rep kao kometa, karakteristika koja ukazuje na DNA lomove (<10% pozitivnih ćelija). Suprotno, tretman sa oba agensa dovodi do >50 % ćelija koje se pozitvno boje na pan-nuklearni γH2AX (Slika 6c) i >30% ćelija koje pokazuju rep kao kometa (Slika 6d). Ovi rezultati ukazuju na to da kombinacija Chkl inhibitora i ATR inhibitora može dovesti do povećanja DNA oštećenja u kancerskim ćelijama.

Primer 6: Kombinacija ATR inhibitora i Chk-1 inhibitora indukuje formiranje pojedinačnog DNA lanca

Prema slikama 7a i 7b, U2OS kancerske ćelije i ćelije VH-10 normalnih fibroblasta su tokom 24h tretirane dozama, prikazanim na slikama. Po obradi, ćelije se prethodno ekstrahuju da bi se isprala frakcija koja nema vezani hromatin RPA i, fiksiraju se u 4% PFA. Ćelije se boje sa anti RPA 32 antitelom; snimci su napravljeni korišćenjem konfokalnog mikroskopa i, analizirani su pomoću programa : Image J software. Srednja vrednost intenziteta ≥ 70 AU po ćeliji, smatrano je pozitivnom ćelijom. Kvantitativni podaci U2OS odnosno VH-10, n= 3, srednja vrednost ± S.E.M. Ovo pokazuje da inhibicija Chkl dovodi do povećanja ssDNA (marker stresa replikacije), što se uvećava inhibicijom ATR, u kancerskim, ali ne i u ne-kancerskim ćelijama.

Primer 7: Kombinacija ATR inhibitora i Chkl inhibitora sinergistički ubija ćelije kancera, ali ne i normalne ćelije

Kako je prikazano na Slikama 8a-8g, višestruke linije kancerskih ćelija (U2OS (a), H460 (c), MX-1 (d), HCT-116 (e), MCF7 (f) i HL60 (h) ćelije kancera), kao i normalni fibroblasti i endotelijalne ćelije (VH-10 (b) i HUVAC (g)), zaseju se na ploče sa 96 pozicija i tokom 72 h, tretiraju se sa dozama naznačenim na slikama. Za merenje vijabilnosti ćelija posle uvođenja VE-821 i AZD7762, bilo samih ili u kombinaciji, koristi se test na bazi resazurina. Interakcija lekova je analizirana programom : Compusyn software. CI indeks ispod 1 treba smatrati kao sinergističku interakciju. Kvantitativni podaci n= 3, srednja vrednost ± S.E.M. Slike prikazuju vijabilnost naročitih ćelijskih linija prema inhibitorima, samim ili u kombinaciji. Na Slikama 8a-8g, takođe je data kriva interakcije leka za svaku ćelijsku liniju nakon primenjivanja i VE-821 i AZD7762. Kako je na obema prikazano, ćelijska vijabilnost i krive interakcije lekova, kombinacije ATR i Chkl inhibitora, imaju sinergističku citotoksičnost u svim ispitanim linijama kancerskih ćelija, ali ne i u ne-kancerskim ćelijama. Ovo ukazuje na to da kombinacija ATR i Chkl inhibitora može da se koristi za ubijanje tumorskih ćelija, dok se normalno tkivo štedi.

Primer 8: Inhibicija Chkl i ATR ne dovodi do visokih nivoa DNA oštećenja u normalnim ćelijama

Kako je prikazano na Slici 9, uticaj Chkl inhibicije pomoću AZD-7762 i ATR inhibicije pomoću VE-821 na nivoe DNA oštećenja u normalnim ćelijama, ispitan je merenjem nakupljanja pan-nuklearnog γH2AX, široko korišćenog indikatora visokog nivoa DNA oštećenja i, merenjem nakupljanja zasebnih fokusa γH2AX i 53BP1, koji su markeri nižih nivoa DNA oštećenja. Normalni VH-10 fibroblasti su tretirani tokom 24hr sa DMSO, AZD-7762 (30 nM ili 60 nM) i/ili VE-821 (10 uM). Ćelije su zatim bojene sa anti-fosfo (serin 139) histon H2AX i anti-53BP1 antitelom kao primarnim antitelima i, fluorescentnim sekundarnim antitelima, a korišćen je Operetta fluorescentni mikroskop za snimanje, koje je analizirano pomoću Columbus software. Ćelije sa devet ili više γH2AX ili 53BP1 fokusa su smatrane γH2AX ili 53BP1 fokus pozitivnim. Ćelije sa razmazanim γH2AX i fokusima koji se ne mogu razdvojiti, smatrane su pannuklear γH2AX pozitivnim ćelijama. Podaci su predstavljeni kao srednja vrednost ± S.E.M.

Tretman VH10 normalnih ćelija bilo sa samim ATR inhibitorom VE-821, bilo samo sa Chkl inhibitorom AZD-7762, ili tretman sa oba sredstva, imao je minimalan uticaj na procenat ćelijskog bojenja γH2AX fokus pozitivno, 53BP1 fokus pozitivno ili pan-nuklearni γH2AX pozitivno. Specifično, tratman sa oba sredstva je doveo do <2 % ćelijskog bojenja pozitivnog na pan-nuklearni γH2AX (Slika 5b). Ovi rezultati ukazuju na to da kombinacija Chkl inhibitora i ATR inhibitora ne dovodi do povećanja DNA oštećenja u normalnim ćelijama.

Primer 9: Sinergističko dejstvo ATR inhibitora VE-822 sa različitim Chk inhibitorima

Kako je prikazano na Slikama 10 a-d, HT29 ćelije kancera su tretirane u triplikatu sa VX-970 i naznačenim Chk inhibitorima tokom 96h, posle čega je merena ćelijska vijabilnost MTS testom. Sinergističko dejstvo je analizirano na 95% intervalu, korišćenjem MacSynergy II softvera.

Svi ispitani Chk inhibitori su ispoljili sinergističku citotoksičnost u kombinaciji sa ATR inhibitorom VE-822, uključujući dual Chkl i Chk2 inhibitor AZD-7762 (a) i Chkl selektivni inhibitor SCH-900776 (d). Ovi rezultati ukazuju na to da ATR inhibitor može efikasno sinergistički delovati sa različitim kliničkim Chkl inhibitorima na ćelije kancera.

Testovi

Primer 10: Test ćelijske ATR Inhibicije

Jedinjenja mogu da se ispitaju na mogućnost da inhibiraju unutarćelijski ATR, putem testa imunofluorescentne mikroskopije kojim se detektuje fosforilacija ATR supstrata histona H2AX u ćelijama tretiranim hidroksiureom. U ploče se postave HT29 ćelije, u količini od 14,000 ćelija po poziciji crnih imidžing ploča sa 96 pozicija (BD 353219) u McCoy’s 5A medijumu (Sigma M8403), koji je obogaćen sa 10% fetalnim goveđim serumom (JRH Biosciences 12003), Penicillin/Streptomicin rastvorom razblaženim 1:100 (Sigma P7539) i 2mM L-glumtamina (Sigma G7513) i, ostavljaju se da adheriraju, preko noći na 37°C uz 5% CO2. U ćelijski medijum se zatim dodaju jedinjenja od konačne koncentracije od 25 μM u trostrukim serijskim razblaženjima i, ćelije se inkubiraju na 37°C uz 5% CO2. Posle 15 min, dodaje se hidroksiurea (Sigma H8627) u konačnoj koncentraciji od 2mM.

Posle 45-minutnog tretmana sa hidroksiureom, ćelije se isperu u PBS, fiksiraju u toku 10min u 4% formaldehidu, koji je razblažen u PBS (Polysciences Inc 18814), ispiraju u 0.2% Tween-20 u PBS (pufer za ispiranje) i, vrši se permeabilizacija 10min u 0.5% Triton X-100 u PBS, sve na sobnoj temperaturi. Ćelije se onda jednom isperu u puferu za ispiranje i blokiraju 30min na sobnoj temperaturi u 10% kozjem serumu (Sigma G9023), koji je razblažen puferom za ispiranje (blok pufer). Za detekciju nivoa H2AX fosforilacije, ćelije se inkubiraju u toku 1h na sobnoj temperaturi sa primarnim antitelom (mišije monoklonsko anti-fosforilisano histon H2AX Ser139 antitelo; Upstate 05-636) razblaženim 1:250 u blok puferu. Ćelije se onda pet puta ispiraju u puferu za ispiranje, pre inkubacije od 1h na sobnoj temperaturi u mraku u smeši sekundarnog antitela (kozje anti-mišje Alexa Fluor 488 konjugovano antitelo; Invitrogen A11029) i Hoechst boje (Invitrogen H3570); razblaženo 1:500 odnosno, 1:5000 u puferu za ispiranje. Ćelije se zatim pet puta ispiraju u puferu za ispiranje i na kraju, u svaku poziciju se doda 100ul PBS, pre snimanja.

Ćelije se snimaju na Alexa Fluor 488 i Hoechst intenzitet pomoću programa : BD Pathway 855 Bioimager and Attovision software (BD Biosciences, Version 1.6/855), na koji način se kvantitativno određuje fosforilisani H2AX Ser139 odnosno, bojenje DNA. Zatim se za svaku poziciju računa procenat jezgara pozitivnih na fosforilisanje H2AX duž 9 slika pri uvećanju 20x, korišćenjem programa : BD Image Data Explorer software (BD Biosciences Version 2.2.15). Jezgra pozitivna na fosforilisanje H2AX se definišu kao traženi Hoechst-pozitivni regioni koji imaju Alexa Fluor 488 intenzitet, koji je 1.75-puta prosečni Alexa Fluor 488 intenzitet u ćelijama koje nisu tretirane hidroksiureom. Procenat H2AX pozitivnih jezgara se na kraju postavlja na krivu prema koncentraciji za svako jedinjenje i, određuju se vrednosti IC50 za intraćelijsku ATR inhibiciju pomoću programa : Prism software(GraphPad Prism version 3.0cx for Macintosh, GraphPad Software, San Diego California, USA).

Ovde opisana jedinjenja mogu, takođe, da se testiraju i prema drugim postupcima, poznatim u ovoj stručnoj oblasti (vidi Sarkaria et al, "Inhibition of ATM and ATR Kinase Activities by the Radiosensitizing Agent, Caffeine: Cancer Research 59: 4375-5382 (1999); Hickson et al, "Identification and Characterization of a Novel and Specific Inhibitor of the Ataxia-Telangiectasia Mutated Kinase ATM" Cancer Research 64: 9152-9159 (2004); Kim et al, "Substrate Specificities and Identification of Putative Substrates of ATM Kinase Family Members" The Journal of Biological Chemistry, 274(53):37538-37543 (1999); and Chiang et al, "Determination of the catalytic activities of mTOR and other members of the phosphoinositide-3-kinase-related kinase family" Methods Mol. Biol.281:125-41 (2004)).

Primer 11: Test ATR inhibicije

Jedinjenja se mogu ispitati na sposobnost da inhibiraju ATR kinazu, pomoću testa inkorporacije radioaktivnog fosfata. Testovi se izvode u smeši od 50mM Tris/HCl (pH 7.5), 10mM MgCl2i 1mM DTT. Konačne koncentracije supstrata su 10 μM [ γ-33P]ATP (3mCi 33P ATP/mmol ATP, Perkin Elmer) i 800 μM ciljnog peptida (ASELPASQPQPFSAKKK).

Testovi se izvode na 25°C u prisustvu 5 nM ATR pune dužine. Pripremi se test matični rastvor pufera, koji sadrži sve gore pobrojane reagense, uz izuzetak ATP i jedinjenja koje se ispituje. Stavlja se 13.5 μL matičnog rastvora u ploču sa 96 pozicija, a zatim se dodaje 2 μL matičnog DMSO koji sadrži serijska razblaženja ispitivanog jedinjenja (obično se polazi od konačne koncentracije od 15 μM sa trostrukim serijskim razblaženjima) u duplikatu (konačna DMSO koncentracija 7%). Ploča se prethodno inkubira 10 minuta na 25°C i reakcija otpočinje dodavanjem 15 μL [ γ-33P]ATP (konačna koncentracija 10 μM).

Reakcija se zausrtavlja posle 24 sata, dodatkom 30 μL 0.1M fosforne kiseline koja sadrži 2 mM ATP. Multiskrin fosfocelulozna filter ploča sa 96 pozicija (Millipore, Cat no.

MAPHN0B50) se prethodno tretira sa 100 μL 0.2M fosforne kiseline, pre dodavanja 45 μL zaustavljene test smeše. Ploča se ispere sa 5 x 200 μL 0.2M fosforne kiseline. Posle sušenja, u pozicije se doda 100 μL Optiphase ’SuperMix’ tečnog scintilacionog koktela (Perkin Elmer), pre izvođenja scintilacionog brojanja (1450 Microbeta Liquid Scintillation Counter, Wallac).

Posle oduzimanja srednje vrednosti backgrounda za sve tačke podataka, podaci o Ki(app) se računaju ne-linearnom regresionom analizom podataka inicijalne brzine, korišćenjem programa : Prism software package (GraphPad Prism version 3.0cx for Macintosh, GraphPad Software, San Diego California, USA).

Primer 12: Test povećanja osetljivosti na Cisplatin

Jedinjenja se mogu skrinirati na sposobnost da povećaju osetljivost HCT116 ćelija kolorektalnog kancera na Cisplatin, primenom 96h testa ćelijske vijabilnosti (MTS). HCT116 ćelije, koje imaju defekt u ATM signalizaciji za Cisplatin (vidi, Kim et al.; Oncogene 21:3864 (2002); isto tako, vidi, Takemura et al.; JBC 281:30814 (2006)) se postave u količini od 470 ćelija po poziciji u polistirenske ploče sa 96 pozicija (Costar 3596) u 150 μl McCoy’s 5A medijuma (Sigma M8403), obogaćenog sa 10% fetalnim goveđim serumom (JRH Biosciences 12003), Penicillin/Streptomicin rastvorom razblaženim 1:100 (Sigma P7539) i 2mM L-glumtamina (Sigma G7513) i, ostavljaju se da adheriraju, preko noći na 37°C uz 5% CO2. Zatim se i jedinjenja i cisplatin istovremeno dodaju u ćelijski medijum u dvostrukim serijskim razblaženjima, od gornje konačne koncentracije od 10 μM, u vidu punog matriksa koncentracija u konačnoj zapremini ćelija od 200 μl, pa se ćelije onda inkubiraju na 37°C uz 5% CO2. Nakon 96h, u svaku poziciju se doda 40 μl MTS reagensa (Promega G358a) i, ćelije se 1h inkubiraju na 37°C uz 5% CO2. Konačno, meri se apsorbanca na 490nm, na SpectraMax Plus 384 čitaču (Molecular Devices) i, može se dobiti koncentracija jedinjenja, neophodna da smanji IC50 samog Cisplatina za najmanje 3 puta (na 1 decimali).

Primer 13: Aktivnost pojedinačnog agensa HCT116

Jedinjenja se mogu skrinirati na aktivnost pojedinačnog agensa protiv ćelija HCT116 kolorektalnog kancera primenom 96h testa ćelijske vijabilnosti (MTS). HCT116 se postave u količini od 470 ćelija po poziciji u polistirenske ploče sa 96 pozicija (Costar 3596) u 150 μl McCoy’s 5A medijuma (Sigma M8403), obogaćenog sa 10% fetalnim goveđim serumom (JRH Biosciences 12003), Penicillin/Streptomicin rastvorom razblaženim 1:100 (Sigma P7539) i 2mM L-glumtamina (Sigma G7513) i, ostavljaju se da adheriraju, preko noći na 37°C uz 5% CO2. Jedinjenja se zatim dodaju ćelijskom medijumu u dvostrukim serijskim razblaženjima, od gornje konačne koncentracije od 10 μM, u vidu punog matriksa koncentracija u konačnoj zapremini ćelija od 200 μl, pa se ćelije onda inkubiraju na 37°C uz 5% CO2. Nakon 96h, u svaku poziciju se doda 40 μl MTS reagensa (Promega G358a) i, ćelije se 1h inkubiraju na 37°C uz 5% CO2. Konačno, meri se apsorbanca na 490nm, na SpectraMax Plus 384 čitaču (Molecular Devices) i računaju se IC50vrednosti.

Primer 14: Test inhibicije ATR-kompleksa

Jedinjenja su skrinirana na sposobnost inhibisanja ATR kinaze, u prisustvu partner proteina ATRIP, CLK2 i TopBP1, korišćenjem radioaktivni-fosfat inkorporacionog testa. Testovi se izvode u smeši od 50 mM Tris/HCl (pH 7.5), 10 mM MgCl2i 1 mM DTT. Konačne koncentracije supstrata su bile 10 μM [g-33P]ATP (3.5 μCi 33P ATP/nmol ATP, Perkin Elmer, Massachusetts, USA) i 800 μM targetni peptid (ASELPASQPQPFSAKKK, Isca Biochemicals, Cambridgeshire, UK).

Testovi su izvedeni na 25°C u prisustvu 4 nM ATR pune dužine, 40 nM ATRIP pune dužine, 40 nM CLK2 pune dužine i 600 nM TopBP1(A891-S1105). Pripremljen je enzimski matični puferski rastvor, koji sadrži sve od prethodno nabrojanih reagenasa, osim targetnog peptida, ATP i ispitivanog test jedinjenja. Ovaj matični enzim je prethodno inkubiran u toku 30 minuta na 25°C.8.5 μL matičnog enzimskog rastvora se postavi u ploču sa 96-pozicija a zatim, doda se 5 μl targetnog peptida i 2 μL matičnog DMSO, koji sadrži serijska razblaženja ispitivanog jedinjenja (obično, polazeći od konačne koncentracije od 1.5 μM sa 2.5-puta serijskim razblaženjima) u duplikatu (konačna DMSO koncentracija 7%). Ploča se prethodno inkubira 10 minuta na 25°C i reakcija otpočinje dodatkom 15 μL [g-33P]ATP (konačna koncentracija 10 μM).

Reakcija se zaustavlja posle 20 sati dodavanjem 30 μL 0.3 M fosforne kiseline koja sadrži 2 mM ATP. Fosfocelulozni filter ploče sa 96-pozicija (Multiscreen HTS MAPHNOB50, Merck-Millipore, Massachusetts, USA) se prethodno tretira sa 100 μL 0.1 M fosforne kiseline, pre dodavanja 45 μL zaustavne test smeše. Ploča se ispere sa 5 x 200 μL 0.1 M fosforne kiseline. Posle sušenja, u pozicije se doda 50 μL Optiphase ’SuperMix’ tečnog scintilacionog koktela Pekin Elmer, Massachusetts, USA) neposredno pre scintilacionog brojanja (Wallac 1450 Microbeta Liquid Scintillation Counter, Perkin Elmer, Massachusetts, USA).

Nakon uklanjanja srednjih vrednosti backgrounda za sve tačke podataka, podaci o Ki(app) se izračunaju iz ne-linearne regresione analize podataka početne brzine, korišćenjem Prism software package (GraphPad Prism version 6.0c for Macintosh, GraphPad Software Inc., San Diego, USA).

Kako smo opisali brojna ostvarenja pronalaska, jasno je da naši osnovni primeri mogu da se izmene radi obezbeđivanja drugih ostvarenja, koja koriste jedinjenja, postupke i procese ovog pronalaska. Zbog toga, shvata se da je okvir ovog pronalaska definisan pridodatim patentnim zahtevima pre nego specifičnim ostvarenjima, koji su ovde predstavljeni kao primeri.

Claims

Patentni zahtevi 1. Jedinjenje koje inhibira ATR protein kinazu; i jedinjenje koje inhibira Chk1 protein kinazu; za korišćenje u lečenju raka kod pacijenta, pri čemu je jedinjenje koje inhibira ATR predstavljeno Formulom I;

ili njegovom farmaceutski prihvatljivom solju, pri čemu: R<1>je 5-6 člani monociklični aril ili heteroaril prsten, koji ima 0-4 heteroatoma, nezavisno odabrana od: azota, kiseonika i sumpora, pri čemu je navedeni monociklični aril ili heteroaril prsten opciono spojen sa drugim prstenom, da bi se obrazovao 8-10 člani biciklični aril ili heteroaril prsten koji ima 0-6 heteroatoma, koji su nezavisno odabrani od: azota, kiseonika i sumpora; svaki R<1>je opciono supstituisan sa 1-5 J<1>grupa; R<2>je 5-6 člani monociklični aril ili heteroaril prsten koji ima 0-3 heteroatoma, nezavisno odabrana od: azota, kiseonika i sumpora, pri čemu je navedeni monociklični aril ili heteroaril prsten opciono spojen sa drugim prstenom, da bi se obrazovao 8-10 člani biciklični aril ili heteroaril prsten koji ima 0-4 heteroatoma, koji su nezavisno odabrani od: azota, kiseonika i sumpora; svaki R<2>je opciono supstituisan sa 1-5 J<2>grupa; L je -C(O)NH- ili -C(O)N(C1-6alkil)-; n je 0 ili 1; svaki J<1>i J<2>je nezavisno: halo, -CN, -NO2, -V<1>-R ili -(V<2>)m-Q; V<1>je C1-10alifatični lanac, pri čemu je 0-3 metilenskih jedinica opciono i nezavisno zamenjeno sa: O, NR", S, C(O), S(O) ili S(O)2; V<1>je opciono supstituisan sa 1-6 pojavljivanja J<V1>; V<2>je C1-10alifatični lanac, pri čemu je 0-3 metilenskih jedinica opciono i nezavisno zamenjeno sa: O, NR", S, C(O), S(O) ili S(O)2; V<2>je opciono supstituisan sa 1-6 pojavljivanja J<V2>; m je 0 ili 1; Q je 3-8 člani zasićeni ili nezasićeni monociklični prsten koji ima 0-4 heteroatoma, nezavisno odabrana od: azota, kiseonika i sumpora, ili 9-10 člani zasićeni ili nezasićeni biciklični prsten koji ima 0-6 heteroatoma, koji su nezavisno odabrani od: azota, kiseonika i sumpora; svaki Q je opciono supstituisan sa 0-5 J<Q>; svaki J<V1>ili J<V2>je nezavisno: halogen, CN, NH2, NO2, C1-4alifatik, NH(C1-4alifatik), N(C1- 4alifatik)2, OH, O(C1-4alifatik), CO2H, CO2(C1-4alifatik), C(O)NH2, C(O)NH(C1-4alifatik), C(O)N(C1-4alifatik)2, NHCO(C1-4alifatik), N(C1-4alifatik)CO(C1-4alifatik), SO2(C1-4alifatik), NHSO2(C1-4alifatik), ili N(C1-4alifatik)SO2(C1-4alifatik), pri čemu je navedeni C1-4alifatik opciono supstituisan sa halo; R je H ili C1-6alifatik, pri čemu je navedeni C1-6alifatik opciono supstituisan sa 1-4 pojavljivanja NH2, NH(C1-4alifatika), N(C1-4alifatik)2, halogena, C1-4alifatika, OH, O(C1- 4alifatika), NO2, CN, CO2H, CO2(C1-4alifatika), CO(C1-4alifatika), O(haloC1-4alifatika) ili haloC1- 4alifatika; svaki J<Q>je nezavisno: halo, okso, CN, NO2, X-R ili -(X)p-Q<4>; p je 0 ili 1; X je C1-10alifatik; pri čemu je 1-3 metilenskih jedinica navedenog C1-6alifatika opciono zamenjeno sa: -NR, -O-, -S-, C(O), S(O)2ili S(O); pri čemu je X opciono i nezavisno supstituisan sa 1-4 pojavljivanja NH2, NH(C1-4alifatika), N(C1-4alifatik)2, halogena, C1- 4alifatika, OH, O(C1-4alifatika), NO2, CN, CO(C1-4alifatika), CO2H, CO2(C1-4alifatika), C(O)NH2, C(O)NH(C1-4alifatika), C(O)N(C1-4alifatik)2, SO(C1-4alifatika), SO2(C1-4alifatika), SO2NH(C1-4alifatika), SO2N(C1-4alifatik)2, NHC(O)(C1-4alifatika), N(C1-4alifatik)C(O)(C1- 4alifatik), pri čemu je navedeni C1-4alifatik opciono supstituisan sa 1-3 pojavljivanja halo; Q<4>je 3-8 člani zasićeni ili nezasićeni monociklični prsten koji ima 0-4 heteroatoma, nezavisno odabrana od: azota, kiseonika i sumpora, ili 8-10 člani zasićeni ili nezasićeni biciklični prsten koji ima 0-6 heteroatoma, koji su nezavisno odabrani od: azota, kiseonika i sumpora; svaki Q<4>je opciono supstituisan sa 1-5 J<Q4>; J<Q4>je: halo, CN ili C1-4alkil, pri čemu su do 2 metilenske jedinice opciono zamenjene sa: O, NR*, S, C(O), S(O) ili S(O)2; R je H ili C1-4alkil, pri čemu je navedeni C1-4alkil opciono supstituisan sa 1-4 halo; R’, R" i R* su, svaki nezavisno, H, C1-4alkil ili je odsutan; pri čemu je navedeni C1-4alkil opciono supstituisan sa 1-4 halo.
2. Jedinjenje koje inhibira ATR protein kinazu; i jedinjenje koje inhibira Chk1 protein kinazu, za korišćenje prema zahtevu 1, pri čemu maligna bolest poseduje jedan ili više defekata na ATM signalizacijskom putu.
3. Jedinjenje koje inhibira ATR protein kinazu; i jedinjenje koje inhibira Chk1 protein kinazu, za korišćenje prema bilo kom od zahteva 1-2, pri čemu jedinjenje koje inhibira ATR je:

ili njegova farmaceutski prihvatljiva so.
4. Jedinjenje koje inhibira ATR protein kinazu; i jedinjenje koje inhibira Chk1 protein kinazu, za korišćenje prema bilo kom od zahteva 1-2, pri čemu je jedinjenje koje inhibira ATR predstavljeno Formulom I-a:

ili njegovom farmaceutski prihvatljivom solju, pri čemu: Prsten A je

J<5>o je: H, F, Cl, C1-4alifatik, O(C1-3alifatik) ili OH; J<5>p je

J<5>p1 je: H, C1-4alifatik, oksetanil, tetrahidrofuranil, tetrahidropiranil; pri čemu je J<5>p1 opciono supstituisan sa 1-2 pojavljivanja OH ili halo; J<5>p2 je: H, metil, etil, CH2F, CF3ili CH2OH; J<2>o je: H, CN ili SO2CH3; J<2>m je: H, F, Cl ili metil; J<2>p je: -SO2(C1-6alkil), -SO2(C3-6cikloalkil), -SO2(4-6 člani heterociklil), -SO2(C1-4alkil)N(C1-4alkil)2, ili –SO2(C1-4alkil)-(4-6 člani heterociklil), pri čemu navedeni heterociklil sadrži 1 heteroatom, koji je odabran od: kiseonika, azota i sumpora; i pri čemu je navedeni J<2>p opciono supstituisan sa 1-3 pojavljivanja halo, OH ili O(C1-4alkila).
5. Jedinjenje koje inhibira ATR protein kinazu; i jedinjenje koje inbibira Chk1 protein kinazu, za korišćenje prema zahtevu 4, pri čemu jedinjenje koje inhibira ATR je

ili njegova farmaceutski prihvatljiva so.
6. Jedinjenje koje inhibira ATR protein kinazu; i jedinjenje koje inhibira Chk1 protein kinazu; za korišćenje u lečenju raka kod pacijenta, pri čemu je jedinjenje koje inhibira ATR predstavljeno Formulom II:

ili njegovom farmaceutskom solju, pri čemu: R<10>je nezavisno odabran od: fluoro, hloro i -C(J<10>)2CN; J<10>je nezavisno odabran od H i C1-2alkila; ili dva pojavljivanja J<10>, zajedno sa atomom ugljenika za koje su vezani, obrazuju 3-4 člani opciono supstituisani karbociklični prsten; R<20>je nezavisno odabran od: H; halo; -CN; NH2; C1-2alkila, koji je opciono supstituisan sa 0-3 pojavljivanja fluoro; ili C1-3alifatičnog lanca, pri čemu su do dve metilenske jedinice alifatičnog lanca opciono zamenjene sa: -O-, -NR<a>-, -C(O)- ili -S(O)z; R<3>je nezavisno odabran od: H; halo; C1-4alkila, opciono supstituisanog sa 1-3 pojavljivanja halo; C3-4cikloalkila; -CN; i C1-3alifatičnog lanca, pri čemu su do dve metilenske jedinice alifatičnog lanca opciono zamenjene sa: -O-, -NR<a>-, -C(O)- ili -S(O)z; R<4>je nezavisno odabran od Q<1>i C1-10alifatičnog lanca, pri čemu su do četiri metilenske jedinice alifatičnog lanca opciono zamenjene sa: -O-, -NR<a>-, -C(O)- ili -S(O)z-; svaki R<4>je opciono supstituisan sa 0-5 pojavljivanja J<Q1>; ili R<3>i R<4>, zajedno sa atomima za koje su oni vezani, obrazuju 5-6 člani aromatični ili nearomatični prsten koji ima 0-2 heteroatoma, odabrana od: kiseonika, azota i sumpora; prsten, koji obrazuju R<3>i R<4>, opciono je supstituisan sa 0-3 pojavljivanja J<Z>; Q<1>je nezavisno odabran od: 3-7-članog potpuno zasićenog, parcijalno nezasićenog ili aromatičnog monocikličnog prstena, 3-7 članog prstena koji ima 0-3 heteroatoma, odabrana od: kiseonika, azota i sumpora; i 7-12 članog potpuno zasićenog, parcijalno nezasićenog ili aromatičnog bicikličnog prstena koji ima 0-5 heteroatoma, odabrana od: kiseonika, azota i sumpora; J<z>je nezavisno odabran od: C1-6alifatika, =O, halo i →O; J<Q1>je nezavisno odabran od: -CN; halo; =O; Q<2>; i C1-8alifatičnog lanca, pri čemu su do tri metilenske jedinice alifatičnog lanca opciono zamenjene sa -O-, -NR<a>-, -C(O)- ili -S(O)z-; svako pojavljivanje J<Q1>je opciono supstituisano sa 0-3 pojavljivanja J<R>; ili dva pojavljivanja J<Q1>na istom atomu, udružena zajedno sa atomom za koji su vezani, obrazuju 3-6 člani prsten koji ima 0-2 heteroatoma, odabrana od: kiseonika, azota i sumpora; pri čemu je prsten, koji obrazuju dva pojavljivanja J<Q1>, opciono supstituisan sa 0-3 pojavljivanja J<X>; ili dva pojavljivanja J<Q1>, zajedno sa Q<1>, obrazuju 6-10 člani zasićeni ili parcijalno nezasićeni premošteni sistem prstena; Q<2>je nezavisno odabran od 3-7 članog potpuno zasićenog, parcijalno nezasićenog ili aromatičnog monocikličnog prstena koji ima 0-3 heteroatoma, odabrana od: kiseonika, azota i sumpora; i 7-12 članog potpuno zasićenog, parcijalno nezasićenog ili aromatičnog bicikličnog prstena koji ima 0-5 heteroatoma, koji su odabrani od: kiseonika, azota i sumpora; J<R>je nezavisno odabran od: -CN; halo; =O; →O; Q<3>; i C1-6alifatičnog lanca, pri čemu su do tri metilenske jedinice alifatičnog lanca opciono zamenjene sa: -O-, -NR<a>-, -C(O)- ili -S(O)z-; svaki J<R>je opciono supstituisan sa 0-3 pojavljivanja J<T>; ili dva pojavljivanja J<R>na istom atomu, zajedno sa atomom za koji su vezani, obrazuju 3-6 člani prsten koji ima 0-2 heteroatoma, odabrana od: kiseonika, azota i sumpora; pri čemu je prsten, koji obrazuju dva pojavljivanja J<R>, opciono supstituisan sa 0-3 pojavljivanja J<X>; ili dva pojavljivanja J<R>, zajedno sa Q<2>, obrazuju 6-10 člani zasićeni ili parcijalno nezasićeni premošteni sistem prstena; Q<3>je 3-7 člani potpuno zasićeni, parcijalno nezasićeni ili aromatični monociklični prsten koji ima 0-3 heteroatoma, odabrana od: kiseonika, azota i sumpora; ili 7-12 člani potpuno zasićeni, parcijalno nezasićeni ili aromatični biciklični prsten koji ima 0-5 heteroatoma, koji su odabrani od: kiseonika, azota i sumpora; J<X>je nezavisno odabran od:-CN; =O; halo; i C1-4alifatičnog lanca, pri čemu su do dve metilenske jedinice alifatičnog lanca opciono zamenjene sa: -O-, -NR<a>-, - C(O)- ili -S(O)z-; J<T>je nezavisno odabran od: halo, -CN; →O; =O; -OH; C1-6alifatičnog lanca, pri čemu su do dve metilenske jedinice alifatičnog lanca opciono zamenjene sa -O-, - NR<a>-, -C(O)- ili -S(O)z-; i 3-6 članog ne-aromatičnog prstena koji ima 0-2 heteroatoma, odabrana od: kiseonika, azota i sumpora; svako pojavljivanje J<T>je opciono supstituisano sa 0-3 pojavljivanja J<M>; ili dva pojavljivanja J<T>na istom atomu, zajedno sa atomom za koji su vezani, obrazuju 3-6 člani prsten koji ima 0-2 heteroatoma, odabrana od: kiseonika, azota i sumpora; ili dva pojavljivanja J<T>, zajedno sa Q<3>, obrazuju 6-10 člani zasićeni ili parcijalno nezasićeni premošteni sistem prstena; J<M>je nezavisno odabran od halo i C1-6alifatičnog lanca; J je H ili Cl; z je: 0, 1 ili 2; i R<a>je nezavisno odabran od H i C1-4alifatičnog lanca.
7. Jedinjenje koje inhibira ATR protein kinazu; i jedinjenje koje inhibira Chk1 protein kinazu, za korišćenje prema zahtevu 6, pri čemu su R<10>i R<3>fluoro.
8. Jedinjenje koje inhibira ATR protein kinazu; i jedinjenje koje inhibira Chk1 protein kinazu, za korišćenje prema zahtevu 7, pri čemu je R<4>Q<1>; pri čemu je, opciono, Q<1>nezavisno odabran od piperidinila i imidazolila.
9. Jedinjenje koje inhibira ATR protein kinazu; i jedinjenje koje inhibira Chk1 protein kinazu, za korišćenje prema zahtevu 8, pri čemu je jedinjenje koje inhibira ATR predstavljeno strukturom:

ili njegovom farmaceutski prihvatljivom solju.
10. Jedinjenje koje inhibira ATR protein kinazu; i jedinjenje koje inhibira Chk1 protein kinazu, za korišćenje prema zahtevu 6, pri čemu je jedinjenje koje inhibira ATR predstavljeno Formulom II-a:

ili njegovom farmaceutski prihvatljivom solju, pri čemu: R<10>je nezavisno odabran od: fluoro, hloro i -C(J<10>)2CN; J<10>je nezavisno odabran od H i C1-2alkila; ili dva pojavljivanja J<10>, zajedno sa atomom ugljenika za koji su vezani, obrazuju opciono supstituisani 3-4 člani karbociklični prsten; R<3>je nezavisno odabran od: H; hloro; fluoro; C1-4alkila, koji je opciono supstituisan sa 1-3 pojavljivanja halo; C3-4cikloalkila; -CN; i C1-3alifatičnog lanca, pri čemu su do dve metilenske jedinice alifatičnog lanca opciono zamenjene sa: -O-, -NR<a>-, -C(O)- ili -S(O)z; L<1>je H; 3-7 člani aromatični ili ne-aromatični prsten koji ima 0-2 heteroatoma, odabrana od: kiseonika, azota i sumpora; ili C1-6alifatični lanac, pri čemu su do dve metilenske jedinice alifatičnog lanca opciono zamenjene sa: -O-, -NR<a>-, - C(O)- ili -S(O)z; svaki L<1>je opciono supstituisan sa C1-4alifatičnim lancem; -CN; halo; -OH; ili 3-6 članim ne-aromatičnim prstenom koji ima 0-2 heteroatoma, odabrana od: kiseonika, azota i sumpora; L<2>je H; 3-7 člani aromatični ili ne-aromatični prsten koji ima 0-2 heteroatoma, koji su odabrani od: kiseonika, azota i sumpora; ili C1-6alifatični lanac, pri čemu su do dve metilenske jedinice alifatičnog lanca opciono zamenjene sa: -O-, -NR<a>-, - C(O)- ili -S(O)z; svaki L<2>je opciono supstituisan sa C1-4alifatičnim lancem; -CN; halo; - OH; ili 3-6 članim nearomatičnim prstenom koji ima 0-2 heteroatoma, koji su odabrani od: kiseonika, azota i sumpora; ili L<1>i L<2>, zajedno sa azotom za koji su vezani, obrazuju Prsten D; Prsten D je opciono supstuisan sa 0-5 pojavljivanja J<G>; L<3>je: H; C1-3alifatični lanac ili CN; Prsten D je nezavisno odabran od 3-7 članog heterociklil prstena koji ima 1-2 heteroatoma, odabrana od: kiseonika, azota i sumpora; i 7-12 članog potpuno zasićenog ili parcijalno nezasićenog bicikličnog prstena koji ima 1-5 heteroatoma, koji su odabrani od: kiseonika, azota i sumpora; J<G>je nezavisno odabran od: halo; -CN; -N(R°)2; →O; 3-6 članog karbociklila; 3-6 članog heterociklila, koji ima 1-2 heteroatoma, odabrana od: kiseonika, azota i sumpora; i C1-4alkil lanca, pri čemu su do dve metilenske jedinice alkil lanca opciono zamenjene sa: -O-, -NR<a>-, -C(O)- ili -S(O)z; svaki J<G>je opciono supstituisan sa 0-2 pojavljivanja J<K>. dva pojavljivanja J<G>na istom atomu, zajedno sa atomom za koji su vezani, obrazuju 3-6 člani prsten koji ima 0-2 heteroatoma, odabrana od: kiseonika, azota i sumpora; ili dva pojavljivanja J<G>, zajedno sa Prstenom D, obrazuju 6-10 člani zasićeni ili parcijalno nezasićeni premošteni sistem prstena; J<K>je 3-7 člani aromatični ili ne-aromatični prsten koji ima 0-2 heteroatoma, odabrana od: kiseonika, azota i sumpora; z je: 0, 1 ili 2; i R<a>i R° su H ili C1-4alkil.
11. Jedinjenje koje inhibira ATR protein kinazu; i jedinjenje koje inhibira Chk1 protein kinazu, za korišćenje prema zahtevu 10, pri čemu su R<10>i R<3>fluoro.
12. Jedinjenje koje inhibira ATR protein kinazu; i jedinjenje koje inhibira Chk1 protein kinazu, za korišćenje prema zahtevu 11, pri čemu je jedinjenje koje inhibira ATR predstavljeno strukturom:

ili njegovom farmaceutski prihvatljivom solju.
13. Jedinjenje koje inhibira ATR protein kinazu; i jedinjenje koje inhibira Chk1 protein kinazu, za korišćenje prema bilo kom od zahteva 1 do 12, pri čemu lečenje raka dalje uključuje primenu navedenom pacijentu jednog ili više dodatnih terapeutskih sredstava, nezavisno odabranih od sredstva koje oštećuje DNA; pri čemu je navedeno dodatno terapeutsko sredstvo pogodno za bolest koja se podvrgava lečenju; a navedeno dodatno terapeutsko sredstvo se primenjuje zajedno sa navedenim jedinjenjima u vidu jedne dozne forme ili zasebno od navedenih jedinjenja kao dela višestruke dozne forme.
14. Jedinjenje koje inhibira ATR protein kinazu; i jedinjenje koje inhibira Chk1 protein kinazu, za korišćenje prema zahtevu 13, pri čemu je navedeno sredstvo koje oštećuje DNA odabrano od hemoterapije ili zračnog tretmana; jonizujućeg zračenja, radiomimetika neokarzinostatina, platinskog sredstva, inhibitora Topo I, inhibitora Topo II, antimetabolita, alkilirajućeg sredstva, alkil sulfonata ili antibiotika.
15. Jedinjenje koje inhibira ATR protein kinazu; i jedinjenje koje inhibira Chk1 protein kinazu, za korišćenje prema zahtevu 14, pri čemu je navedeno platinsko sredstvo nezavisno odabrano od: cisplatina, oksaliplatina, karboplatina, nedaplatina, lobaplatina, triplatin tetranitrata, pikoplatina, satraplatina, prolindaka i aroplatina; navedeni inhibitor Topo I je odabran od: kamptotecina, topotekana, irinotekana/SN38, rubitekana i belotekana; navedeni inhibitor Topo II je odabran od: etopozida, daunorubicina, doksorubicina, aklarubicina, epirubicina, idarubicina, amrubicina, pirarubicina, valrubicina, zorubicina i tenipozida; navedeni antimetabolit je odabran od: aminopterina, metotreksata, pemetrekseda, raltitrekseda, pentostatina, kladribina, klofarabina, fludarabina, tiogvanina, merkaptopurina, 6-merkaptopurina, fluorouracila, 5-fluorouracila, kapecitabina, tegafura, karmofura, floksuridina, citarabina, gemcitabina, azacitidina i hidroksiureje; navedeno alkilirajuće sredstvo je odabrano od: azot iperita, nitrozoureja, triazena, alkil sulfonata, aziridina mehloretamina, ciklofosfamida, ifosfamida, trofosfamida, hlorambucila, melfalana, prednimustina, bendamustina, uramustina, estramustina, karmustina, lomustina, semustina, fotemustina, nimustina, ranimustina, streptozocina, busulfana, manosulfana, treosulfana, karbokvona, tioTEPA-e, triazikvona, trietilenmelamina, prokarbazina, dakarbazina, temozolomida, altretamina, mitobronitola; i navedeni antibiotik je odabran od: hidroksiureje, antraciklina, antracendiona, familije Streptomyces, aktinomicina, bleomicina, mitomicina i plikamicina.
16. Jedinjenje koje inhibira ATR protein kinazu; i jedinjenje koje inhibira Chk1 protein kinazu, za korišćenje prema zahtevu 14, pri čemu je sredstvo koje oštećuje DNA: a) platinsko sredstvo, odabrano od cisplatina; b) platinsko sredstvo, koje je odabrano od karboplatina; c) jonizujuće zračenje; d) antimetabolit, koji je odabran od gemcitabina; e) inhibitor Topo I, koji je odabran od: kamptotecina, topotekana, irinotekana/SN38, rubitekana ili belotekana; f) inhibitor Topo II, odabran od etopozida; g) alkilirajuće sredstvo, odabrano od temozolomida; ili h) sredstvo, odabrano od jednog ili više od sledećih, od cisplatina, karboplatina, gemcitabina, etopoida, temozolomida ili jonizujućeg zračenja.
17. Jedinjenje koje inhibira ATR protein kinazu; i jedinjenje koje inhibira Chk1 protein kinazu, za korišćenje prema bilo kom od zahteva 1 do 12, pri čemu maligna bolest poseduje defekt na nivou proteina reparacije ekscizijom baze; pri čemu je, opciono, protein reparacije ekscizijom baze: UNG, SMUG1, MBD4, TDG, OGG1, MYH, NTH1, MPG, NEIL1, NEIL2, NEIL3 (DNA gikozilaze); APE1, APEX2 (AP endonukleaze); LIG1, LIG3 (DNA ligaze I i III); XRCC1 (LIG3 dodatno sredstvo); PNK, PNKP (polinukleotid kinaza i fosfataza); PARP1, PARP2(poli(ADP-riboza) polimeraze); PolB, PolG (polimeraze); FEN1 (endonukleaza) ili aprataksin; pri čemu je, opciono, protein reparacije ekscizijom baze PARP1 ili PARP2.
18. Jedinjenje koje inhibira ATR protein kinazu; i jedinjenje koje inhibira Chk1 protein kinazu, za korišćenje prema zahtevu 17, pri čemu lečenje raka dalje uključuje primenu pacijentu dodatnog terapeutskog sredstva, pri čemu sredstvo inhibira ili modulira protein reparacije ekscizijom baze; pri čemu je, opciono, protein reparacije ekscizijom baze, odabran od PARP1 ili PARP2.
19. Jedinjenje koje inhibira ATR protein kinazu; i jedinjenje koje inhibira Chk1 protein kinazu, za korišćenje prema zahtevu 18, pri čemu je protein reparacije ekscizijom baze odabran od PARP1 ili PARP2, i dalje obuhvata primenu pacijentu dodatnog terapeutskog sredstva, koje je odabrano od sredstva koje oštećuje DNA; pri čemu je, opciono, sredstvo koje oštećuje DNA jonizujuće zračenje ili cisplatin.
20. Jedinjenje koje inhibira ATR protein kinazu; i jedinjenje koje inhibira Chk1 protein kinazu, za korišćenje prema bilo kom od zahteva 1-19, pri čemu je navedena maligna bolest solidni tumor, odabran od sledećih malignih bolesti: oralne maligne bolesti, maligne bolesti pluća, gastrointestinalnog trakta, genitourinarnog trakta, jetre, kosti, nervnog sistema, ginekoloških organa, kože, štitne žlezde ili nadbubrežne žlezde, pri čemu je, opciono, navedena maligna bolest solidni tumor, odabran od sledećih malignih bolesti: oralne maligne bolesti: rak bukalne šupljine, usne, jezike, usta, ždrela; maligne bolesti srca: sarkom (angiosarkom, fibrosarkom, rabdomiosarkom, liposarkom), miksom, rabdomiom, fibrom, lipom i teratom; maligne bolesti pluća: bronhogeni karcinom (rak skvamoznih ćelija ili epidermoidni karcinom, nediferentovani sitno-ćelijski rak, nediferentovani rak velikih ćelija, adenokarcinom), alveolarni (bronhiolarni) karcinom, bronhijalni adenom, sarkom, limfom, hondromatozni hamartom, mezoteliom; gastrointestinalne maligne bolesti: rak jednjaka (karcinom skvamoznih ćelija, rak grkljana, adenokarcinom, leiomiosarkom, limfom), rak želuca (karcinom, limfom, leiomiosarkom), rak gušterače (duktalni adenokarcinom, insulinom, glukagonom, gastrinom, karcinoidni tumori, vipom), rak tankog creva (adenokarcinom, limfom, karcinoidni tumori, Karposijev sarkom, leiomiom, hemangiom, lipom, neurofibrom, fibrom), rak debelog creva (adenokarcinom, tubularni adenom, vilozni adenom, hamartom, leiomiom), rak kolona, rak kolona-rektuma, kolorektalni rak; rak rektuma, maligne bolesti genitourinarnog trakta: rak bubrega (adenokarcinom, Vilmov tumor [nefroblastom], limfom), rak mokraćne bešike i mokraćovoda (karcinom skvamoznih ćelija, karcinom prelaznih ćelija, adenokarcinom), rak prostate (adenokarcinom, sarkom), rak testisa (seminom, teratom, embrionalni karcinom, teratokarcinom, horiokarcinom, sarkom, karcinom intersticijskih ćelija, fibrom, fibroadenom, adenomatoidni tumori, lipom); rak jetre: hepatom (hepatocelularni karcinom), holangiokarcinom, hepatoblastom, angiosarkom, hepatocelularni adenom, hemangiom, rak žučnih puteva; rak kosti: osteogeni sarkom (osteosarkom), fibrosarkom, maligni fibrozni histiocitom, hondrosarkom, Juingov sarkom, maligni limfom (sarkom retikulum ćelija), multipli mijelom, maligni tumor divovskih ćelija hordom, osteohronfrom (osteokartilaginozne egzostoze), benigni hondrom, hondroblastom, hondromiksofibrom, osteoidni osteom i tumori divovskih ćelija; maligne bolesti nervnog sistema: maligne bolesti lobanje (osteom, hemangiom, granulom, ksantom, osteitis deformans), maligne bolesti moždanih ovojnica (meningiom, meningiosarkom, gliomatoza), maligne bolesti mozga (astrocitom, meduloblastom, gliom, ependimom, germinom [pinealom], glioblastom multiforme, oligodendrogliom, švanom, retinoblastom, kongenitalni tumori), neurofibrom kičmene moždine, meningiom, gliom, sarkom); ginekološke maligne bolesti: rak materice (karcinom endometrijuma), rak grlića (cervikalni karcinom, pre-tumorska cervikalna displazija), rak jajnika (karcinom jajnika [serozni cistadenokarcinom, mucinozni cistadenokarcinom, neklasifikovani karcinom], tumori granuloza-tekalnih ćelija, tumori Sertoli-Lajdigovih ćelija, disgerminom, maligni teratom), rak vulve (karcinom skvamoznih ćelija, intraepitelni karcinom, adenokarcinom, fibrosarkom, melanom), rak vagine (karcinom svetlih ćelija, karcinom skvamoznih ćelija, botrioidni sarkom (embrionalni rabdomiosarkom), rak Falopijevih tuba (karcinom), rak dojke; maligne bolesti kože: maligni melanom, karcinom bazalnih ćelija, karcinom skvamoznih ćelija, Karposijev sarkom, keratoakantom, mole displaznih nevusa, lipom, angiom, dermatofibrom, keloidi, psorijaza, maligne bolesti štitne žlezde: papilarni tiroidni karcinom, folikularni tiroidni karcinom, medularni karcinom štitne žlezde, multipla endokrina neoplazija tipa 2A, multipla endokrina neoplazija tipa 2B, familijarni medularni rak štitne žlezde, feohromocitom, paragangliom i maligne bolesti nadbubrežnih žlezda: neuroblastom.
21. Jedinjenje koje inhibira ATR protein kinazu; i jedinjenje koje inhibira Chk1 protein kinazu, za korišćenje prema zahtevu 20, pri čemu je navedena maligna bolest odabrana od ne-sitno ćelijskog raka pluća, sitno-ćelijskog raka pluća, raka gušterače, raka bilijarnog trakta, raka glave i vrata, raka mokraćne bešike, kolorektalnog kancera, glioblastoma, raka jednjaka, raka dojke, hepatocelularnog karcinoma, raka jajnika, pri čemu je, opciono a) navedena maligna bolest odabrana od: ne-sitno-ćelijskog raka pluća, sitno-ćelijskog raka pluća i tripl negativnog raka dojke; ili je b) dodatno terapeutsko sredstvo gemcitabin ili cisplatin, a maligna bolest je skvamozni podtip ne-sitno-ćelijskog raka pluća.
22. Jedinjenje koje inhibira ATR protein kinazu; i jedinjenje koje inhibira Chk1 protein kinazu; prema bilo kom od zahteva 1 do 12; za korišćenje u podsticanju ćelijske smrti u kancerskim ćelijama; pri čemu opciono a) kancerske ćelije poseduju defekte na kaskadi ATM signalizacije; pri čemu je, opciono, defekt izmenjena ekspresija ili aktivnost jednog ili više od sledećih: ATM, p53, CHK2, MRE11, RAD50, NBS1, 53BP1, MDC1, H2AX, MCPH1/BRIT1, CTIP ili SMC1; ili b) pri čemu kancerska ćelija ekspresuje onkogene koji oštećuju DNA; pri čemu, opciono, navedena kancerska ćelija poseduje izmenjenu ekspresiju ili aktivnost jednog ili više od sledećih: K-Ras, N-Ras, HRas, Raf, Myc, Mos, E2F, Cdc25A, CDC4, CDK2, ciklin E, ciklin A i Rb.
23. Jedinjenje koje inhibira ATR protein kinazu; i jedinjenje koje inhibira Chk1 protein kinazu, za korišćenje prema bilo kom od zahteva 1-22, pri čemu je jedinjenje koje inhibira Chk1 nezavisno odabrano od: AZD7762, LY2603618, MK-8776, CHIR-124 i PF-477736.