RS59112B1 - Sistem i postupak kultivacije i branja gljiva - Google Patents

Description

Opis

Pronalazak se odnosi na sistem kultivacije i branja gljiva sa više konstrukcija za branje koje se nalaze u zoni branja, pri čemu su gljive koje rastu na određenom supstratu postavljene na konstrukciji za branje u jednoj ravni, sa barem jednom stalažom na kojoj su gljive koje rastu na određenom supstratu postavljene u više nivoa jedne iznad drugih, pri čemu se stalaža nalazi u zoni uzgoja, odvojenoj od zone branja, pri čemu sistem obuhvata uređaj za prenošenje koji prenosi supstrat sa gljivama sa stalaže na konstrukciju za branje.

Pri uzgoju jestivih gljiva pravi se generalna razlika između kultivacije na svetlom i na tamnom mestu. Azijske gljive se gaje na manje-više jakom svetlu, dok se beli ili braon šampinjoni uzgajaju na tamnom mestu. Gljive rastu na supstratu čiji se sastav određuje zavisno od same vrste gljive. Osnovi sastavni delovi su, na primer, slama, trina, iverje ili drugi organski sastavni delovi. Supstrat najpre prolazi kroz proces razlaganja, pa se zatim dezinfikuje pasterizacijom. U supstrat, prethodno obrađen na ovaj način, ubrizgava se, u sterilnim uslovima, micelija gljive. Kod šampinjona, miceljija se kultiviše na zrnima pšenice. Ona se zatim stavljaju u supstrat kao tzv. leglo šampinjona. Zavisno od vrste gljive, obrastanje supstrata i faza oplodnje koja sledi traju različito dugo. Micelija šampinjona obraste supstrat za otprilike 15 dana. Nakon otprilike 3 nedelje već se mogu ubrati prve gljive.

Patent EP 1 064 836 A2 opisuje jedan poznati sistem. Ovim poznatim sistemom uzgajaju se šampinjoni u klimatizovanim i zamračenim prostorima. Gljive koje rastu na supstratu su pritom postavljene na stalaži jedne iznad drugih u više nivoa u prostoru za gljive. Gljive se ručno beru u pravilnim razmacima, nakon što su dostigle određenu veličinu. Branje se vrši pomoću gondole, postavljene na stalaži tako da je pokretna. Berač koji se nalazi na gondoli ručno bere pomoću gondole svaku pojedinačnu gljivu u klimatizovanom prostoru. Gondola je na primer sa jedne strane stalaže ukačena u šinu i može se horizontalno pomerati duž stalaže pomoću točkića.

Mana ovog poznatog sistema jeste da se njime može postići tek relativno mali učinak branja. Pod učinkom branja se podrazumeva količina gljiva koja se ubere po jedinici vremena. U uzgoju gljiva, troškovi branja iznose 50-60 % ukupnih troškova proizvodnje. Zbog toga je evidentna potreba za sistemima i postupcima u uzgoju gljiva koji omogućavaju što je veći mogući učinak branja, a samim tim i redukciju troškova branja.

Zadatak ovog pronalaska je, dakle, da obezbedi sistem kultivacije i branja gljiva, kao i odgovarajući postupak, pomoću kojih se mogu redukovati troškovi branja.

Pronalazak rešava ovaj zadatak polazeći od sistema koji je naveden na početku, tako što je supstrat koji se nalazi na različitim nivoima stalaže postavljen na odgovarajućem trakastom odeljku na traci supstrata koji se može pomerati u uzdužnom pravcu stalaže, pri čemu su trakasti odeljci međusobno povezani pomoću spojnih elemenata, postavljenih na krajevima trakastih odeljaka. Nanošenje supstrata na ovu noseću traku supstrata vrši se na uobičajeni način. Ono se praktikuje i kod konvencionalnih čistih stalažnih sistema. Na traku supstrata se nanosi sveži supstrat iz pravca čeone strane stalaže na odgovarajući nivo. Nakon završene berbe izvlači se supstrat na traci supstrata sa stalaže. Prema ovom pronalasku, trakasti odeljci na traci supstrata, koji se nalaze na različitim nivoima na stalaži, međusobno su spojeni kako bi se zajedno preneli na konstrukciju za branje. Prilikom prenošenja na konstrukciju za branje spajaju se pojedinačni trakasti odeljci tako da su onda postavljeni jedni iza drugih na konstrukciji za branje. Na taj način se međusobno spojeni trakasti odeljci mogu zajedno preneti na konstrukciju za branje kao jedinstvena celina.

Kako bi se optimizovao učinak branja u zoni branja sistema, može se dodatno predvideti barem jedan poprečni transporter kod koga se radi o trakastom transporteru koji natkriva više konstrukcija za branje, postavljenih jedne pored drugih, sa transportnim pravcem poprečnim u odnosu na uzdužno pružanje konstrukcija za branje. Radnici beru gljive sa supstrata koji se nalazi na konstrukcijama za branje i polažu ih zatim na poprečni transporter koji transportuje gljive na dalju obradu (npr. merenje, pakovanje itd.). U te svrhe, poprečni transporter se može kretati poprečno u odnosu na svoj transportni pravac pomoću motora sa varijabilnom brzinom. To znači da se poprečni transporter kontinuirano kreće u pravcu uzdužnog pružanja konstrukcija za branje dok radnici beru gljive sa supstrata. Radnici se kreću prateći kretanje poprečnog transportera tako da se čitav supstrat koji se nalazi na određenoj konstrukciji za branje sukcesivno bere. Ubrane gljive se pritom mogu neposredno odlagati na poprečni transporter koji se nalazi nadohvat ruke samih radnika. Brzina kretanja poprečnog transportera bi trebalo da bude varijabilna, kako bi se prilagodila brzini branja samih radnika. Berba sa supstrata vrši se sporije kada se na supstratu još uvek nalazi mnogo gljiva, dok se, sa druge strane, kretanje duž konstrukcije za branje može ubrzati kada je supstrat već delimično obran.

Poželjan način realizacije ovog pronalaska predviđa da se poprečni transporter može motorno kretati poprečno u odnosu na svoj transportni pravac sa varijabilnom brzinom.

Osim toga, kod sistema prema ovom pronalasku može se predvideti i uzdužni transporter kod koga se radi o trakastom transporteru sa transportnim pravcem koji je paralelan sa uzdužnim pružanjem konstrukcije za branje. Poprečni transporteri transportuju gljive, odložene na njega, na uzdužni transporter. Uzdužni transporter transportuje zatim gljive kako bi ih predali na dalju obradu.

Poželjno je da se na poprečnom transporteru predvide stanice za branje za osobe koje beru gljive tj. za radnike, pri čemu svaka stanica za branje obuhvata vagu za merenje gljiva i/ili fiksiranu oštricu za uklanjanje krajeva na stabljikama gljiva. Stanice za branje omogućavaju da se gljive koje je ubrao radnik individualno mere. Obično se gljive odmah pakuju u ambalaže u kojima se onda tako izručuju direktno trgovinama. Radnici se moraju pobrinuti da svaka ambalaža sadrži tačnu težinu. Osim toga, pomoću vage može se utvrditi i individualni učinak branja svakog pojedinačnog radnika. Oštrica, fiksirana u okviru stanice za branje, služi za uklanjanje krajeva sa stabljika gljiva. Uklanjanje krajeva sa stabljike gljive spada u proces branja i neizostavan je u smislu kvaliteta krajnjeg proizvoda. Fiksirana oštrica omogućava radniku da bere obema rukama. On prinosi krajeve stabljike ubranih gljiva preko oštrice tako da se one uklanjaju na čist način. Ovim se znatno uvećava učinak branja.

Nadalje se prema ovom pronalasku mogu predvideti stanice za merenje do kojih se dovode gljive u ambalažama pomoću poprečnog i/ili uzdužnog transportera. Jedan način realizacije pronalaska predviđa da transporteri dovode ubrane gljive do stanice za merenje koja meri gljive koje se nalaze u ambalaži. Stanica za merenje automatski meri gljive koje se nalaze u ambalaži i beleži premalu ili preveliku težinu. Ambalaže sa premalom težinom se izdvajaju u posebnu ustavu. Iz ambalaža sa prevelikom težinom se oduzimaju pojedinačne gljive kako bi se postigla željena težina.

Osim toga, može se predvideti i stanica za skeniranje koja očitava kod koji je utisnut na gljive ili ambalažu u kojoj se nalaze gljive. Jedan način realizacije pronalaska predviđa da transporteri dovode ubrane gljive do stanice za skeniranje koja očitava kod utisnut na gljive ili ambalažu u kojoj se nalaze gljive. Na primer, radnici mogu da utisnu na ambalaže ili gljive odgovarajući bar-kod koji sadrži informaciju o tome koji radnik je ubrao gljive koje se nalaze u ambalaži. Stanica za skeniranje očitava bar-kod i tako može da poveže ambalažu sa radnikom. Istovremeno se pomoću stanice za merenje beleži težina ambalaže. Time se može automatski utvrditi učinak branja svakog pojedinačnog radnika. Ovo omogućava i automatizovan obračun plate za branje.

Prema još jednom poželjnom načinu realizacije sistema prema ovom pronalasku u poprečni transporter je integrisan sistem za navodnjavanje koji služi za navodnjavanje supstrata koji se nalazi na konstrukciji za branje kao i gljiva koje rastu na njemu. Gljive nastavljaju da rastu zoni branja. Zbog toga se mora voditi računa o kontinuiranom navodnjavanju supstrata i gljiva i u zoni branja. Poželjno je da je sistem za navodnjavanje integrisan u poprečni transporter koji se može kretati motorno preko gljiva poprečno u odnosu na svoj transportni pravac tj. u pravcu uzdužnog pružanja konstrukcije za branje. Za navodnjavanje, poprečni transporter se kreće duž konstrukcije za branje, dok sistem za navodnjavanje istovremeno navodnjava supstrat. Količina vode po površini supstrata se može regulisati tako što varira brzina kretanja poprečnog transportera.

Konačno, sistem prema predmetnom pronalasku može da obuhvata i automat za branje koji bere gljive koje rastu na supstratu i prenosi ih na poprečni transporter.

Jedan način realizacije pronalaska predviđa da je automat za branje postavljen na poprečnom transporteru. Na taj način automat za branje može biti postavljen direktno na poprečnom transporteru tako da se automat za branje prilikom berbe kreće zajedno sa poprečnim transporterom duž konstrukcije za branje.

Automati za branje pomoću kojih se gljive selektivno mogu brati automatski, poznati su tehnici (uporedi EP 0593 680 B1).

Realizacija prema predmetnom pronalasku predviđa i stalažu, na kojoj su gljive koje rastu na supstratu postavljene jedne iznad drugih u više nivoa, pri čemu se stalaža nalazi u zoni uzgoja koja je odvojena od zone branja, pri čemu sistem obuhvata i uređaj za prenošenje koji prenosi supstrat sa gljivama sa stalaže na konstrukciju za branje. Pri ovoj realizaciji pronalaska, uzgoj gljiva se odvija u zoni uzgoja koja je prostorno odvojena od zone branja u kojoj se vrši berba gljiva. Stalaža koja se nalazi u zoni uzgoja se principijelno može koristiti za uzgoj gljiva. Pritom u zoni uzgoja dolazi do klimatizacije u skladu sa uslovima prilagođenim samoj kulturi gljive tako da vladaju idealni uslovi okruženja za uzgoj gljiva. Nakon faze uzgoja, gljive se prenose pomoću uređaja za prenošenje u zonu za branje. Tamo se gljive koje rastu na supstratu nalaze na konstrukciji za branje. Na konstrukciji za branje, gljive se nalaze u jednoj ravni i to na prilagođenoj visini rada tako da radnici koji stoje pored konstrukcije za branje mogu efikasno da beru gljive. Kod sistema prema predmetnom pronalasku može se u potpunosti odustati od gondola za branje koje se kod konvencionalnih sistema dovode do konstrukcije stalaže i kojima se komplikovano rukuje. U zoni branja, vrši se berba gljiva za vreme koje gljive i dalje rastu. Na taj način, rast gljiva u zoni branja se odvija paralelno sa rastom gljiva u zoni uzgoja. Nakon prenošenja gljiva koje rastu na supstratu na konstrukciju za branje, stalaže u zoni uzgoja mogu se odmah popuniti novim supstratom i gljivama koje na njemu rastu.

Pokazalo se da se sistemom prema ovom pronalasku može znatno povećati efikasnost. Učinak branja je vidno veći nego kod konvencionalnih čistih stalažnih sistema. Povećana potreba za površinom sistema prema ovom pronalasku, koja proizlazi iz toga, što su gljive koje rastu na supstratu postavljene na konstrukciji za branje u jednoj ravni, kompenzuje se znatno višim učinkom branja. To je povezano sa tim što se u zoni branja, koja iziskuje veliku površinu, u svakom slučaju stalno vrši berba. Tamo nije potrebno da se čeka na rast gljive da dostigne prvu zrelost za berbu. Rast gljive se zapravo odvija u odvojenoj zoni uzgoja.

Iz svrsishodnih razloga stalaža i konstrukcija za branje nalaze se u uzdužnom pravcu, jedna za drugom, u istoj liniji, pri čemu se predviđa uređaj za izvlačenje koji izvlači međusobno povezane trakaste odeljke na traci supstrata prilikom prenošenja sa stalaže na konstrukciju za branje. Uređaj za izvlačenje može pritom da bude npr. u vidu čekrka koji je prilikom prenošenja gljiva koje rastu na supstratu na konstrukciju za branje postavljen sa čeone strane konstrukcije za branje koja je okrenuta od stalaže, pri čemu se sajla na čekrku može razdvojivo povezati za jedan kraj nekog od trakastih odeljaka. Nakon završetka faze uzgoja, sajla čekrka se npr. vezuje za kraj trakastog odeljka na traci supstrata koji se nalazi na najvišoj tački stalaže. Pomoću ovog čekrka trakasti odeljak se vadi sa stalaže uređajem za prenošenje. Kada se trakasti odeljak skroz izvuče sa stalaže, onda se npr. trakasti odeljak koji se nalazi na nivou ispod njega vezuje za već izvađeni trakasti odeljak koji se nalazio na nivou iznad njega. Zatim čekrk nastavlja da vuče trakaste odeljke, spojene jedne za drugim. Postupak se nastavlja po istom principu. Ostali trakasti odeljci se sukcesivno vezuju za trakaste odeljke koji su već izvučeni sa stalaže. Konačno, čekrk prevlači sve međusobno spojene trakaste odeljke, raspoređene jedne za drugim, na konstrukciju za branje.

Prema jednom poželjnom načinu realizacije sistema prema predmetnom pronalasku, sistem obuhvata i trakasti kalem koji navija traku supstrata kako bi se ispraznila konstrukcija za branje nakon berbe gljiva. Prilikom navijanja trake supstrata, obrani supstrat koji se nalazi na traci supstrata otpada sa njega i tako se može ukloniti. Na primer, moguće je predvideti rupu supstrata koja se nalazi u predelu čeone strane konstrukcije za branje, pri čemu supstrat prilikom navijanja trake supstrata dospeva u rupu supstrata. Iz rupe supstrata supstrat se može dalje transportovati kako bi se još iskoristio npr. kao đubrivo.

Pri narednom poželjnom načinu realizacije sistema prema ovom pronalasku, uređaj za prenošenje obuhvata konstrukciju za vođenje trake supstrata, pri čemu se konstrukcija za vođenje može varijabilno naginjati kako bi se izjednačile visinske razlike između nivoa stalaže i konstrukcije za branje. Nagib konstrukcije za vođenje sukcesivno se menja prilikom prenošenja trakastih odeljaka trake supstrata sa stalaže na konstrukciju za branje u zavisnosti od visine pojedinačnih nivoa na stalaži.

Zadatak koji se nalazi u osnovi ovog pronalaska rešava se nadalje postupkom kultivacije i berbe gljiva pri čemu se supstrat sa gljivama koje rastu na njemu stavlja na stalažu u kojoj su gljive koje rastu na supstratu postavljene jedne iznad drugih u više nivoa, pri čemu se stalaža nalazi u zoni uzgoja gde gljive rastu za vreme faze uzgoja u kontrolisanim uslovima okruženja, pri čemu se nakon završetka faze uzgoja supstrat sa gljivama uzima sa stalaže i prenosi na konstrukciju za branje koja se nalazi u zoni branja koja je prostorno odvojena od zone uzgoja, pri čemu su gljive koje rastu na supstratu postavljene u jednoj ravni na konstrukciji za branje, pri čemu se gljive beru sa supstrata koji se nalazi na konstrukciji za branje za vreme faze branja koja se nadovezuje na fazu uzgoja. Postupak je naznačen time što je supstrat koji se nalazi na različitim nivoima na stalaži postavljen na odgovarajućem trakastom odeljku na traci supstrata koji se može pomerati u uzdužnom pravcu stalaže, pri čemu se trakasti odeljci međusobno povezuju krajevima kako bi se preneli na konstrukciju za branje.

Naredni poželjni način realizacije postupka predviđa da se poprečni transporter za vreme branja motorno pokreće poprečno u odnosu na svoj transportni pravac, pri čemu se osobe koje beru gljive kreću u uzdužnom pravcu konstrukcije za branje, prateći kretanje poprečnog transportera.

Naredni poželjni način realizacije postupka predviđa i uzdužni transporter kod koga se radi o trakastom transporteru sa transportnim pravcem koji je paralelan sa uzdužnim pružanjem konstrukcije za branje.

Naredni poželjni način realizacije postupka predviđa da se ubrane gljive pomoću transportera dovode do stanice za merenje koja meri gljive koje se nalaze u ambalaži.

Naredni poželjni način realizacije postupka predviđa da transporteri dovode ubrane gljive do stanice za skeniranje koja očitava bar-kod utisnut na gljive ili na ambalaže.

Naredni poželjni način realizacije postupka predviđa da se supstrat koji se nalazi na konstrukciji za branje i gljive koje na njemu rastu navodnjavaju sistemom za navodnjavanje, integrisanim u poprečni transporter, za vreme faze branja.

Načini realizacije pronalaska bliže će se objasniti u nastavku na osnovu crteža. Prikazane su:

Slika 1: shematski bočni prikaz sistema prema ovom pronalasku;

Slika 2: shematski prikaz odozgo zone branja sistema prema ovom pronalsku.

Sistem, predstavljen na slikama, obuhvata stalažu 1 koja se nalazi u zoni 2 uzgoja. Zona 2 uzgoja je zatvoreni prostor koji se može klimatizovati, kako bi se stvorili idealni uslovi okruženja za rast gljiva. U zoni 2 uzgoja nalazi se više stalaža 1 jedne pored drugih (u pravcu uspravno u odnosu na ravan prikazivanja na slici 1). Stalaža 1 obuhvata više nivoa, postavljenih jednih preko drugih, na kojima se nalaze gljive koje rastu na supstratu 3. Predviđen je uređaj 4 za prenošenje koji preuzima supstrat 3 sa gljivama sa stalaže 1 i prenosi ih na konstrukciju 5 za branje, koja se nalazi u zoni 6 za branje, prostorno odvojenoj od zone 2 uzgoja. Kao što se može videti na slici 1, konstrukcija 5 za branje obuhvata samo jedan nivo, na kome se nakon prenošenja nalaze gljive koje rastu na supstratu. Visina konstrukcija 5 za branje odgovara radnoj visini radnika koji rade pored konstrukcije 5 za branje, a koji ručno beru gljive sa supstrata 3 koji se nalazi na konstrukciji 5 za branje. Kao što je označeno na slici 2, supstrat 3 se nalazi na odgovarajućem trakastom odeljku 7 na traci supstrata. Traka supstrata odnosno trakasti odeljci 7 mogu se pomerati kako na konstrukciji 5 za branje tako i na stalaži 1. Na svojim krajnjim stranama, trakasti odeljci 7 obuhvataju spojne elemente 8, kojima su trakasti odeljci međusobno povezani. Slika 2 prikazuje na svakoj konstrukciji za branje četiri trakasta odeljka 7, povezana spojnim elementima 8. Slika 1 prikazuje čekrk 9, postavljen sa čeone strane konstrukcije 5 za branje koja je okrenuta od stalaže 1, čija je vučna sajla 10 vezana za kraj trakastog odeljka na traci supstrata koji se nalazi na uređaju 4 za prenošenje. Trakasti odeljak 7 koji se nalazi na uređaju 4 za prenošenje povezan, sa svoje strane, spojnim elementom 8 sa trakastim odeljkom na traci supstrata koji se nalazi na drugom nivou odozgo na stalaži 1. Na taj način čekrk 9 vuče oba međusobno povezana trakasta odeljka 7 iz uređaja za prenošenje odnosno sa stalaže 1 na konstrukciju 5 za branje. Nagib konstrukcije 11 za vođenje uređaja 4 za prenošenje menja se sukcesivno kako bi se mogao izvršiti spoj sa sledećim trakastim odeljkom 7 supstrata. Na taj način se prenose svi trakasti odeljci sa supstratom koji se nalazi na njima i gljivama koje rastu na njemu, jedni za drugim, sa stalaže 1 na konstrukciju 5 za branje. Uređaj 4 za prenošenje obuhvata točkove 12 na kojima se uređaj 4 za prenošenje može kretati u pravcu uspravno u odnosu na ravan prikazivanja na slici 1 tako da se uređaj 4 za prenošenje može upotrebiti za više stalaža 1, postavljenih jednih pored drugih, kako bi se izvršio prenos na konstrukciju 5 za branje.

Slika 2 prikazuje trakasti kalem 13, postavljen u krajnjoj oblasti konstrukcije 5 za branje koji navija traku supstrata koja se nalazi na konstrukciji 5 za branje kako bi ispraznila konstrukcija 5 za branje nakon berbe gljiva. Pritom se supstrat odvaja od trake supstrata i transportuje se pomoću uređaja 14, 15 za transport u rupu 16 supstrata. Odatle se obrani supstrat može otpremiti na dalju upotrebu npr. kao đubrivo.

Na slici 2 može se videti da se u zoni 6 branja na predstavljenom primeru realizacije nalaze četiri konstrukcije 5 za branje jedne pored drugih. One stoje u istoj liniji sa odgovarajućom stalažom 1 koja nije predstavljena na slici 2, kako bi mogle da preuzmu supstrat sa gljivama koje rastu na njemu na konstrukcije 5 za branje, kao što je prethodno opisano. Na predstavljenom primeru realizacije, u zoni 6 branja predviđena su dva poprečna transportera 17, kod kojih se radi o dva trakasta transportera, postavljena jedan pored drugog, koja natkrivaju konstrukciju 5 za branje, sa transportnim pravcem poprečnim u odnosu na uzdužno pružanje konstrukcije 5 za branje. Po svaki poprečni transporter 17 može se motorno kretati poprečno u odnosu na svoj transportni pravac tj. uzdužnim pravcem konstrukcije 5 za branje, sa varijabilnom brzinom, što je na slici 2 obeleženo duplom strelicom. Nadalje, sistem, predstavljen na slici 2, obuhvata i uzdužni transporter 18 sa fiksnim mestom, koji se nalazi u međuprostoru između obe gornje konstrukcije 5 za branje i obe donje konstrukcije 5 za branje. Transportni pravac uzdužnog transportera 18 pruža se paralelno sa uzdužnim pružanjem konstrukcije 5 za branje. Na poprečnim transporterima 17 postavljeno je više stanica 19 za branje za radnike 20, pri čemu svaka stanica za branje obuhvata vagu za merenje ubranih gljiva i fiksiranu oštricu za uklanjanje krajeva sa stabljika gljiva. Radnici 20 beru obema rukama gljive sa supstrata koji se nalazi na konstrukcijama 5 za branje. Krajevi sa stabljika gljiva se uklanjaju oštricom, fiksiranom za stanicu za branje. Ubrane gljive se odlažu u ambalažu koja se nalazi na vagi na stanici 19 za branje. Čim se ambalaža popuni željenom težinom gljiva, ambalaža sa gljivama koje se nalaze u njoj, odlaže se na poprečni transporter 17 koji se pruža iznad supstrata 3. Na slici 2 predstavljen je veći broj ambalaža 21, ispunjenih gljivama, na poprečnim i uzdužnim transporterima 17, 18. Ambalaže 21 se najpre transportuju pomoću poprečnog transportera 17 na uzdužni transporter 18. Uzdužni transporter 18 transportuje zatim ambalaže 21 do stanice 22 za merenje i stanice 23 za skeniranje. Na stanici 22 za merenje meri se svaka pojedinačna ambalaža 21 kako bi se utvrdilo da li poseduje tačnu količinu gljiva. Prilikom branja svaki radnik 20 lepi po jedan bar-kod na svaku ambalažu 21. On se zatim očitava na stanici 23 za skeniranje kako bi se svaka ambalaža spojila sa određenim radnikom 20. Na ovaj način se automatski beleži učinak branja svakog radnika 20. Konačno, ambalaže 21 sa gljivama dospevaju u međuskladište 24, gde se mogu preuzeti za dalju obradu (npr. pakovanje).

Naročita efikasnost sistema prema ovom pronalasku proizlazi, s jedne strane, iz linearne postavke zone 2 uzgoja, uređaja 4 za prenošenje i zone 6 branja, kao što je predstavljeno na slici 1. S druge strane, funkcionalnost i postavka transportera 17 i 18 u kombinaciji sa konstrukcijama 5 za branje, na kojima su gljive koje rastu na supstratu postavljene u samo jednom nivou, uzrokuju znatno povećanje učinka branja.

Na slici 1, stalaža 1, kao što je prethodno objašnjeno, popunjava se supstratom polazeći sa njene leve čeone strane. Zatim počinje faza uzgoja. Nakon završetka faze uzgoja, međusobno povezani trakasti odeljci 7, na kojima se nalazi supstrat 3, preuzimaju se sa stalaže 1 pomoću uređaja 4 za prenošenje na konstrukciju 5 za branje. U zoni 6 branja gljive nastavljaju da rastu, dok se istovremeno vrši berba gljiva. Nakon potpuno završenog branja, traka supstrata se pomoću trakastog kalema 13 vuče na desno i tako navija, pri čemu se istovremeno supstrat odvaja od trake i tako uklanja. Supstrat 3 sa gljivama koje rastu na njemu prolazi, dakle, stanice: zona 2 uzgoja, uređaj 4 za prenošenje i zona 6 branja, kontinuirano u istom pravcu (na slici 1 sa leva na desno).

Prilikom berbe, radnici 20 beru gljive sa supstrata 3, dok se kreću ispred odgovarajućih stanica 19 za branje prateći kretanje poprečnog transportera 17 duž konstrukcije 5 za branje. Pritom se supstrat 3 koji se nalazi na konstrukciji 5 za branje bere u kontinuitetu. Ubrane gljive se pomoću transportera 17, 18 transportuju automatski na barem još jednu dalju obradu. Naročito je važno da radnici 20 ne smeju prekinuti proces branja kako bi transportovali popunjene ambalaže 21. Komplikovano rukovanje gondolama, koje je uobičajeno kod čistih stalažnih sistema, takođe se može izbeći sistemom prema ovom pronalasku, kao što je već objašnjeno. Povećanju efikasnosti doprinosi još i to što radnici 20 mogu da beru obema rukama. Za uklanjanje krajeva sa stabljika gljiva koriste se, kao što je prethodno objašnjeno, oštrice, fiksirane za stanice za branje poprečnih transportera 17.

Sveukupno se pokazalo da se sistemom prema ovom pronalasku učinak branja može gotovo udvostručiti. Povećani troškovi usled povećane potreba za površinom sistema prema ovom pronalasku mogu se time višestruko kompenzovati.

Claims (12)

Patentni zahtevi

1. Sistem kultivacije i branja gljiva, sa više konstrukcija (5) za branje, koje se nalaze u zoni (6) branja, pri čemu su gljive koje rastu na supstratu (3) postavljene na konstrukciji (5) za branje u jednoj ravni, sa barem jednom stalažom (1) na kojoj su gljive koje rastu na supstratu (3) postavljene jedne iznad drugih u više nivoa, pri čemu se stalaža (1) nalazi u zoni (2) uzgoja, odvojenoj od zone (6) branja, pri čemu sistem obuhvata uređaj (4) za prenošenje koji prenosi supstrat (3) sa gljivama sa stalaže (1) na konstrukciju (5) za branje, a pri čemu je supstrat (3) koji se nalazi na različitim nivoima stalaže (1) postavljen na trakastom odeljku (7) trake supstrata koji se može pomerati u uzdužnom pravcu stalaže (1), pri čemu se trakasti odeljci (7) mogu međusobno spajati svojim krajevima za trakaste odeljke (7) pomoću spojnih elemenata (8).

2. Sistem, prema zahtevu 1, naznačen time, što je u zoni (6) branja predviđen barem jedan poprečni transporter (17), kod koga se radi o trakastom transporteru koji natkriva više konstrukcija (5) za branje, postavljenih jednih pored drugih, sa transportnim pravcem poprečnim u odnosu na uzdužno pružanje konstrukcije (5) za branje.

3. Sistem, prema zahtevu 1 ili 2, naznačen time, što se stalaža (1) i neka od konstrukcija (5) za branje nalaze u istoj liniji, u uzdužnom pravcu, jedna za drugom, pri čemu je predviđen i uređaj (9) za izvlačenje koji pri prenošenju izvlači međusobno spojene trakaste odeljke (7) sa stalaže (1) na konstrukciju (5) za branje.

4. Sistem, prema zahtevu 3, naznačen time, što je uređaj (9) za izvlačenje čekrk, koji je pri prenošenju postavljen sa čeone strane konstrukcije (5) za branje koja je okrenuta od stalaže (1), pri čemu se sajla (10) čekrka (9) razdvojivo može povezati za jedan kraj nekog od trakastih odeljaka (7).

5. Sistem, prema nekom od zahteva od 1 do 4, naznačen time, što se supstrat (3) sa gljivama koje rastu na njemu, nakon prenošenja na konstrukciju (5) za branje, nalazi na međusobno povezanim trakastim odeljcima (7) trake supstrata, postavljenim jedni za drugima.

6. Sistem, prema nekom od zahteva od 1 do 5, naznačen trakastim kalemom (13), koji navija traku supstrata kako bi se ispraznila konstrukcija (5) za branje nakon berbe.

7. Sistem, prema zahtevu 6, naznačen rupom (16) supstrata koja se nalazi u predelu čeone strane konstrukcije (5) za branje, u koju otpada supstrat (3) koji se prilikom navijanja trake supstrata odvaja od nje.

8. Sistem, prema nekom od zahteva od 1 do 7, naznačen time, što uređaj (4) za prenošenje obuhvata konstrukciju (11) za vođenje trake supstrata, pri čemu se konstrukcija (11) za vođenje može varijabilno naginjati kako bi izjednačila visinska razlika između nivoa stalaže (1) i konstrukcije (5) za branje.

9. Postupak kultivacije i branja gljiva pri čemu je supstrat (3) sa gljivama koje rastu na njemu stavljen u stalažu (1), u kojoj su gljive koje rastu na supstratu (3) postavljene u više nivoa, jedne preko drugih, pri čemu se stalaža (1) nalazi u zoni (2) uzgoja, gde gljive rastu pod kontrolisanim uslovima okruženja za vreme faze uzgoja, pri čemu se nakon faze uzgoja supstrat (3) sa gljivama preuzima sa stalaže (1) i prenosi na konstrukciju (5) za branje, koja se nalazi u zoni (6) branja, prostorno odvojenoj od zone (2) uzgoja, pri čemu su gljive koje rastu na supstratu (3) postavljene na konstrukciji (5) za branje u jednoj ravni, pri čemu se gljive beru sa supstrata (3) koji se nalazi na konstrukciji (5) za branje za vreme faze branja, koja se nadovezuje na fazu uzgoja,

naznačen time, što je supstrat (3) koji se nalazi na više nivoa stalaže (1) postavljen na trakastom odeljku (7) trake supstrata, koji se može kretati u uzdužnom pravcu stalaže (1), pri čemu se trakasti odeljci (7) pri prenošenju na konstrukciju (5) za branje međusobno povezuju svojim krajevima.

10. Postupak prema zahtevu 9, naznačen time, što je u zoni (6) branja predviđen barem jedan poprečni transporter (17), kod koga se radi o trakastom transporteru koji natkriva više konstrukcija (5) za branje, postavljenih jednih pored drugih, sa transportnim pravcem poprečnim u odnosu na uzdužno pružanje konstrukcije (5) za branje, pri čemu se gljive beru sa supstrata (3), stavljaju u ambalaže (21), dok se ambalaže (21), popunjene gljivama, odlažu na poprečni transporter (17).

11. Postupak prema zahtevu 9 ili 10, naznačen time, što se međusobno spojeni trakasti odeljci (7) pri prenošenju vuku sa stalaže (1) na konstrukciju (5) za branje.

12. Postupak prema nekom od zahteva od 9 do 11, naznačen time, što se supstrat (3) sa gljivama koje na njemu rastu, nakon prenošenja na konstrukciju (5) za branje, nalazi na međusobno spojenim trakastim odeljcima (7) trake supstrata, postavljenim jedni za drugima.